list protiv svih oblika dominacije, manipulacije i organizovane religije

Godina 01 Cena 0.00

BEZBONIK
Broj 01

"Kritika religije je pretpostavka svake kritike" Karl M.

Danas smo suoeni sa injenicom da ljudi ive u okovima organizovanih religija. Smatramo da je uticaj organizovane religije na svakodnevni ivot poguban po napredak oveanstva, jer se veina ratova jo uvek vodi zbog nametnutih dogmi. Na prostoru gde ivimo, brie se granica izmeu sakralnog i svetovnog, a verski manipulatori od nas stvaraju meso za budue sukobe. Ubeeni smo da je jedan od kljunih razloga za nesree i ratove iji smo svedoci bili u protekloj deceniji, ali i tokom najveeg dela istorije, upravo organizovana religija. Kolektiv D.B.P.D, kao kolektiv radikalno leve orijentacije, je osnovao Odsek za borbu protiv organizovane religije, koji izdavanjem ovog lista eli da propagira slobodu izbora, kritiko miljenje i borbu protiv svih pokuaja da se ljudski um zatvori u bilo koji oblik dogme. Pokuaemo da nae ideje slobode i ravnopravnosti pretoimo u kritiku religija, koje poniavaju oveka i pretvaraju ga u roba vlastitih predrasuda i strahova. List "Bezbonik" e sadrati teme radikalne kritike organizovane religije, ali i svih ostalih oblika manipulacije i dominacije. Inspiracija za pokretanje ovog lista, kao i njegov naziv potiu od injenice da je list identinog naziva i sline tematike izlazio u Rusiji, dvadesetih i tridesetih godina prolog veka. Ma kako to idealistiki zvualo, elimo istai kako na interes nije u tome da nametnemo naa uverenja i reenja bilo kome, ve da stvaramo drutvo u kome e ljudi, u to viem stepenu, sami slobodno birati ono ta e misliti i oseati - a to upravo religija najdirektnije ukida. Sigurni smo da je to zajedniki interes svih nas, ma koliku odgovornost takva sloboda nesumnjivo zahtevala. Ne poriui izvesne vrednosti koje je ovek pod uticajem organizovanih religija stvorio (prevashodno u kulturi i umetnosti) - smatramo kako je organizovana religija, ipak, u najveoj meri doprinela razvoju nepravednih drutvenih odnosa, kao i sputavanju razvoja slobodnog i lucidnog ljudskog duha, inventivnosti i kreativnosti. Organizovane religije, a posebno njihovi predstavnici svesno uestvuju u kreiranju svojevrsne mitologije, drutvenih i meuljudskih odnosa koji su postali neodvojivi deo kulture svakog od nas, a koji zbog svoje dogmatinosti i iskljuivosti postaju savreno tle za razvoj klerikalizma, nacionalizma, faizma. Na taj nain se stvara pogodno tle za dominaciju jednog dela ljudi nad drugima. Pokuajem radikalnog razbijanja dogmatskih elemenata u naoj kulturi svakodnevnog i civilizacijskog postojanja - elimo stvoriti ansu oveku da pone slobodno da bira, a zatim odbaci one koji - licemerno koristei njegovu potrebu za sigurnou i nudei mu "lake odgovore" - ostvaruju svoje line interese.

Veoma je vano napomenuti da mi ovim listom ne elimo kritikovati tzv. "velike", "zvanine" i "tradicionalne" religije (kao to su hrianstvo, islam, budizam i sl.) sa pozicije "odbrane" bilo koje od tzv. "manjih" verskih zajednica i religija. Mi odbijamo svaki oblik organizovane religije bez obzira na broj pristalica. elimo da naglasimo kako su predmet nae kritike svi oblici religijskog organizovanja, i time se jasno ograujemo i jednako kritikujemo i tzv. "antireligijski" karakter razliitih satanistikih i ostalih destruktivnih oblika organizovanja koji su, ponovo, religijski. Smatramo da je ovo potrebno posebno naglasiti jer ne elimo da na list postane predmet bilo kakve i bilo ije religijske obmane, niti manipulacije. Bez obzira na brojnost, kao i na konkretan sadraj religioznih dogmi koje od ljudi zahtevaju verovanje i nekritinost -smatramo da su svi oblici religijskog organizovanja kvalitativno identini i u nama nalaze i nalazie estokog protivnika. Naa kritika e se, ipak, najee odnositi na hrianstvo, zbog jednostavne injenice da se najvei broj ljudi iz naeg okruenja smatraju sebe pripadnicima/ama ove religije i da ona ima najvei uticaj na prostorima na kojima ivimo. Miljenja smo da - ukoliko elimo biti uspeni - naa kritika ne sme biti suvie "idealistika", ve povezana sa aktuelnom situacijom "na terenu". Iako se koncepcija lista odnosi veinom na kritiku organizovane religije, ne elimo da se ograniimo iskljuivo na taj segment. Na cilj je da posredno kritikujemo i sve ostale dogmatske oblike miljenja i ponaanja, pa i one koje ulaze u sferu tzv. ideolokog. Naa elja je da sadraj lista bude to raznovrsniji. Zato emo pokuati da pokrijemo to je mogue vei deo drutvene realnosti. Pored esejistikog dela u kome emo prenositi razliite stavove koji govore u prilog otporu manipulaciji, dominaciji i organizovanoj religiji, list e sadrati i deo u kome emo prenositi primere iz istorijata borbe protiv organizovane religije, kao znak da je borba i misao protiv dogmatinog stalna tenja ljudskog roda. Neemo se libiti da najdirektnije kritikujemo i ukazujemo na aktuelne probleme u naem drutvu i jedan deo lista e se baviti prenoenjem aktuelnih vesti koje se tiu (anti)religiozne tematike. List e imati i humoristikosatirikih elemenata, jer smatramo da je jedna od najefektnijih metoda kritike upravo humor, satira, i svojevrsno "ogoljavanje" lai i pogubnosti religioznih dogmi. Jedan deo lista e biti posveen knjievnom i crtakom doivljaju borbe protiv religija, kao primer i prikaz borbe protiv religijskog, metodama koje su (angaovana) umetnost. Ovaj list eli da kritikom organizovane religije ponudi ansu za drugaije, razliito i slobodno poimanje stvarnosti od onog koje nam je metodama manipulacije i dominacije nametnuto. "Bezbonik", nimalo skromno, eli da ponudi i probudi oseaj za kritiko, kao (pred)uslov slobodnog ivota svih nas. REDAKCIJA

IMPRESUM Izdaje: Kolektiv DBPD Odsek za borbu protiv organizovane religije (O.B.O.R.) bezboznik@hotpop.com Glavni i (ne)odgovorni urednik: O.B.O.R. Redakcija: Gojko Stojevi Risto Radovi Branko Crvenkovski Rado St. Ljui Marko Tu-li-je? Ciceron Mel St. Gibson Justin Popovi Gordana POP Lazi Specijalni dopisnik iz Vatikana: Karol Wojtila List je besplatan. Nedozvoljeno kopiranje, distribuiranje i iitavanje na javnom mestu je poeljno. Copyleft List izlazi periodino. Tira: 500 Redakcija se zahvaljuje svima koji su nam ustupili koriene dokumente i slike. Prelom, priprema: O.B.O.R. tampano u laboratorijskim uslovima.

naslovna strana BEZBONIKA iz 1922. godine

Tekst pred vama kritiki analizira religiju. Analiza obuhvata samo hrianstvo kao paradigmatinog predstavnika religiozne ludosti, mada se analiza moe odnositi manje - vie na sve religijske dogme Zato ludosti ?

PARADOKSI HRIANSTVA ma i vernicima nareuje prevaru, krau, ubistvo i nalae da bez oklevanja poine najuasnije pokolje, vrea potenje, prezire i negira prava ljudi. Jo je tee pitanje kako shvatiti boga koji stvarajui svet jedino radi ovekove sree doputa da je najvei deo ljudskog roda nesrean!? Radi boljeg razmevanja same prirode boga izvrena je atropomorfizacija1 boga, ali govorei o bogu kao osobi najbolje se vide njegove osobine.

Zato jer je ovo nieanska planeta. Bog je na naoj planeti davno izvrio samoubistvo. Danas nauka sasvim lako moe da dokae nepostojanje boga. Navoenje naroda na religioznost je zapravo ideoloko usmeravanje na opijum, zato to crkva zahteva bezuslovnu veru. Bez preispitivanja injenica, a cilj ovog teksta je da ukae da su religijski monici stare mitove pretvorili u dogme da bi lake vladali zahtevajui od ljudi da u njih veruju kao u istine - a ne da ih tumae kao mitove, dakle - kao stupanj u razvoju ovekovog duha i elje za objanjenjem stvarnosti. Ovim tekstom se pokuavaju (raz)otkriti upravo nedoslednosti i paradoksi koje se javljaju usled takvog ponaanja crkve. Najkrae reeno: sve religije tvrde da su potekle sa neba, sve zabranjuju oveku da ispituje njihova "sveta" prava, sve tvrde da su istinske iskljuujui druge, sve prete boijim gnevom onima koji odbijaju da se pokore njihovom autoritetu. Napokon, sve njihove dogme su lane zbog oiglednih protivrenosti kojima su ispunjene, i sukoba koje nastaju izmeu njihovih sledbenika. Hrianska religija nema nikakvih prednosti nad ostalim dogmama kojim je svet okovan i njeno "nebesko" poreklo osporavaju joj sve ostale religije sa isto toliko razloga sa koliko ga ona njima osporava. Da bi se ukazalo na svu besmislenost hrianstva moraju se analizirati koreni ove religije, koji su u njihovom bogu, u Hristu i moralnim naelima.

Re dve o Isusu
Kada se govori o hrianstvu, nezaobilazna linost je Isus Hrist, koji je ovu opskurnu religiju i osnovao. Za hrianstvo je zasluan Isus Hrist koji je propovedao svoju nauku najneprosveenijim i najsiromanijim drutvenim slojevima i uveravao ih da je sin boiji, mesija kog su proroci najavili. Njegovi uenici, ili varalice?, na sve naine su dokazivali autentinost njegovih rei i njihovu snagu. Jedino udo koje nije bio sposoban da uini je da uveri Jevreje u svoju misiju. Nimalo dirnuti njegovim dobrotvornim i udnim delima, oni su uinili da umre sramno kanjen. Tako je "boiji" sin umro pred oima celog Jerusalima, ali njegove pristalice su tvrdile da je vaskrsao tri dana posle svoje smrti. Vidljiv jedino za njih same, a nevidljiv za narod koji je doao da prosvetli i privede svom uenju, uskrsnuti Isus je, kako svetenici kau, razgovarao neko vreme sa svojim uenicima, posle ega se uzdigao na nebo. Pristalice te nove vere su nagomilavali sujeverja, izmiljali lai, stvarali dogme i tako su, malo-pomalo, stvorili religiozni sistem, nakaradan i besmislen, koji se nazivao hrianstvo, prema Hristu, njegovom osnivau. Posle razaranja Jerusalima (69. n.e.) napisano je i prvo jevanelje u slavu Isusa Hrista, a zatim i ostala tri, koja zajedno sa poslanicama sainjavaju Novi Zavet, bukvar hrianstva. Teolozi nam, naravno, uskrauju informaciju da su pristalice Bazilida i Carintina, "jeretici", koji su iveli u doba raanja Hrianstva, zastupali miljenje da Isus nije bio mrtav i da je Simon Kirenjanin3 bio razapet na krstu umesto njega. Dakle, u doba raanja hrianske vere bilo je ljudi koji su sumnjali u smrt - i prema tome - u uskrsnue Isusa, a trai se da ljudi danas, posle toliko godina, veruju u to . Isus je bio izuzetno okrutan ovek iako ga jevanelisti nastoje uiniti blagim i dobrim. Uvek smrtno ozbiljan (on se, prema njegovim biografima, nikad nije

smejao), drao je u Jerusalimu politike govore prikrivene maskom verskog propovedanja. Dokazano je da je Isus pripadao sekti tj. stranci Esena koji su se borili protiv rimske uprave, a etvorica apostola su identifikovani kao pobunjenici koji su se sluili orujem. Teko je poverovati da su apostoli bili Isusovi uenici. Blie je istini da su bili njegovi telohranitelji, to jedna "omaka" u Novom Zavetu otkriva, jer kad su Rimljani doli da uhapse Isusa "...jedan od Isusovog drutva prui ruku, isuka svoj ma i udari prvosvetenikovog slugu, te mu odsee uvo." (Mt 26,51). Jovan kae da je to bio Simon Petar, to ostali naravno ne potvruju. ta e lanu takvog pokreta kao to je bio Isusov, koji je kako kau propovedao "mir i dobrotu, blagost i opratanje", oruje? Da zakljuim sa Isusom, ne tvrdim da Isus nije postojao, ali on sigurno nije bio sin boiji, ve obian vernik i politiar koji se sa Jovanom Krstiteljem borio za pristalice (i tu borbu dobio), koji se odrekao svoje majke i brae. Tih godina bilo je na desetine "mesija". Okolnost da je Isus preuzeo mit predstavljala je istorijsku sluajnost . Sasvim sigurno nije vaskrsao i otiao na nebo i "seo Bogu sa desne strane", kako poetski kae Marko (16,19). No, to je sve doprinelo daljnjoj mistifikaciji i irenju hrianstva.

Bog
Kada se govori o pojmu boga postavlja se neizostavno pitanje kako se moe oekivati ovenost i vrlina, od mase fanatika kojoj se predlae kao uzor jedan svirepi, dvolian, rav bog kome je ugodno da vidi kako plau nesrena stvorenja, koji im postavlja zamke, kanjava ih da bi mu bili pokorni, nareuje im krau, zloin i pokolj!? Takve su osobine boga kako ga hrianstvo predstavlja. Hriani svog boga hvale u njegovoj mudrosti ne objanjavajui u emu se ona sastoji. Svojim sledbenici-

Biblija

PROTIVRENOSTI I BESMISAO HRIANSKIH DOGMI

Bog koji ne moe biti predstavljen nikakvim likom, stvara oveka po svojoj slici. On ga stvara kao muko i ensko bie, (dakle hermafrodita) a uskoro, zaboravljajui ono to je uinio, stvara enu od jednog oveijeg rebra. Od poetka Biblije oigledna je gomila protivrenosti i proizvoljno iznetih injenica. U ostatku dela pripisanih Mojsiju sledi mnogo neverovatnih i udnovatih pria, gomila smenih i samovoljnih zakona. Knjige posle Mojsija isto toliko su ispunjene kontraverzama. itava istorija Jevreja ne predstavlja nita drugo do hrpu pria, lienih istorijske ozbiljnosti i pre svega lienih injenica zasnovanih na istorijskim izvorima... Biblija je zaista zabavna beletristika problem sa Biblijom je taj to se ona tumai dogmatski, bukvalistiki, i to se u Srednjem veku pretvorila u JEDINU istinu i JEDINI predmet prouavanja. Ljudi danas ne zele da budu robovi sluajnom izboru kvazimitoloke literature, na je izbor ovek od koga potiemo i koji potie od nas. Teolozi su danas nemoni da svom stadu , od kojeg preko dravne administracije uzimaju porez, objasne pukotine u hrianskoj veri. Svetenstvo je vekovima vladalo hrianskim zemljama a vrhunce svoje moi doivljavalo u krstakim ratovima, (10961291) u kojima je poginulo preko dva miliona ljudi a sa inkvizicijom kao stranim sudom. Papa Grigorije IX je osnovao inkviziciju 1231/32. godine radi kanjavanja jeretika. Inkvizicija je u Italiji postojala sve do 1859. godine. Najvei jeretici tog doba bili su naunici. Svetenici ni danas ne prestaju da galame protiv ateista i naunika koje smatraju opasnim podanicima (posebno filozofe koji ih svojim razmiljanjima esto razotkrivaju). Ako se pak pogleda istorija, nigde se ne moe nai da su filozofi prouzrokovali ratove, ali ,nema ni jednog rata u koji crkveni ljudi nisu umeani. Fanatini hriani, a ne filozofi, spalili su Karla I, Jana Husa, ordana Bruna..., svetenik Gomar, a ne Spinoza, zapalio je Holandiju.... No, takve stvari se danas ipak ne deavaju. Danas je politika drava iznad svetenstva. Ali... Danas ekonomija, a ne politika vlada svetom, a ba crkva poseduje najvie novca. Opet je, sad gledano sa drugog aspekta, mo u njihovim rukama. Crkva je oit primer kako se na osnovu nematerijalnog boga zgre veliko materijalno bagatstvo! Novac koji crkva danas poseduje bio bi dovoljan da se obezbedii hrana za sve gladne ljude sveta. Zanimljivo da taj novac, koji bi mogao da donese stvarnu sreu na ovom svetu, ljudi daju svetenicima da bi ovi kod boga isposlovali oprost nekih sitnih grehova i da pokuaju kupiti sreu na "onom" svetu Ljudi ni malo nisu svesni injenice da su sva bogatstva koja crkva poseduje izvuena iz njihovog depa. Samo zato da bi odreena grupa licemernih prevaranata, seksualnih manijaka i najgorih propalica, koja sebe naziva svetenstvom, mogla lagodno da ivi. Crkvene institucije su danas sedita korupcije i finansijskog meetarenja. Iza lica licemerne crkve, kojom i dalje vlada duh inkvizicije, kriju se koristoljubiva obmana , korupcija i protivprirodni blud.

U ovom pre svega analitikom tekstu ne sme se preskoiti Biblija tj. Sveto Pismo. Jednim nepojmljivim aktom svoje svemoi bog je stvorio svet iz nitavila (starogrki) filozofi smatrali su aksiomom4 da "nita ne nastaje iz niega"). Stvaranje, takvo kakvo hriani zastupaju danas, tj. obrazovanje nitavila, teoloka je izmiljotina "novijeg" datuma. Re BARAH kojom se Postanje slui znai - ureivati, resporeivati ve postojeu materiju i na njemu oveka, kojeg je bog stvorio po svojoj slici. Jedva to je ovek, jedinstveni primerak boijeg dela, ugledao svetlost, kada mu njegov tvorac postavi zamku, za koju je bez sumnje znao da mora u nju upasti. Zmija koja govori zavede jednu enu, ova, navedena od zmije, moli svog mua da pojede plod zabranjen od samog boga. Zbog ove male greke Adam, otac oveanstva, navlai na sebe i na svoje nevino potomstvo masu zala, iza kojih sledi smrt, a koja se i posle smrti nastavljaju. Bog se kaje to je svet naselio ljudima. On nalazi da je lake udaviti i unititi ljudski rod nego izmeniti mu srce.. ovo su sve stari Jevrejski mitovi... mitovi kakve ima gotovo svaki narod: Germani, Skandinavci, ak i Sloveni - o postanju, o potopu... i svi polaze od toga da je nekada ovek iveo super - ali se zajebao pa mu je sada loe. Meutim ono sto je stvarni problem nije sam SADRAJ mita, ve injenica da se u taj mit dogmatski veruje - i tumai se bukvalno a ne simboliki - to je osnovna svrha mitova kao oblika (koji je prevazien negde u V veku pne) Naravno sve ovo se odnosi na Stari zavet, Novi je nesto sasvim drugo kako su to (stari zavet) samo stari jevrejski mitovi (koji, dakle, nisu racionalni - oni pripadaju jos tzv. mitskom poimanju sveta, kada je ovek bio utopljen u prirodu) -Problem je u tome sto ljudi u njih sada (kada je mitsko toliko iza nas) bezuslovno veruju i prihvataju kao dogmu. Biblija poinje zbrkanim i neodreenim pojmovima o postanju, koji svakog trenutka otkrivaju duboka nepoznavanja fizikih zakona. Na primer bog stvara Sunce, koje je, za na planetarni sistem, izvor svetlosti, nekoliko dana nakon to je stvorio svetlo.

Svetenstvo
Kada se pokua definisati poloaj i uloga svetenstva u hrianskoj religiji, ponovo dolazimo do paradoksa. Hrianstvo je vrlo udna religija. U hrianstvu molitvu upuenu "bogu" za vas moe izmoliti neko drugi, odnosno postoje posrednici izmeu Boga i oveka. To su tzv. svetenici ili popovi.

RELIGIJA JE PROBLEM A NE REENJE!!!

Risto Radovi

Ema Goldman

Filozofija Ateizma
drugo do iluzija u kojoj ovek zaslepljen neznanjem i verom otkriva svoj lik, ali uvean i promenjen- boanski. Istorija religija, roenja, uzvienosti i nestajanje bogova, koji nasleuju jedni druge nije nita drugo do kolektivni razvoj inteligencije i svesti oveanstva. Ljudi su tokom svog istorijskog, progresivnog napretka otkrivali, bilo u sebi ili prirodi, kvalitete ili neke velike defekte. Pripisivali su ih svojim bogovima, poto bi ih poveali i uveali preko svake mere, kao deca kroz prizmu svoje religiozne mate. Uz sve potovanje prema metafiziarima i religioznim idealistima, filozofima, politiarima i pesnicima ideja boga odbacuje postojanje ljudskog faktora i pravde, to je najistija negacija ljudske slobode i neizbeno zavrava porobljavanjem oveanstva, kako u teoriji, tako i u praksi." Ipak ideja boga ponovo oivljena, ponovo prilagoena ili suena, ve prema potrebama vremena, dominirala je oveanstvom i nastavie to da ini sve dok ovek ne digne glavu prema suncu i probudi svoju uspavanu slobodnu volju. Postepeno, kako ovek ui da shvata samog sebe i stvara svoju sudbinu, teizam postaje suvian. Koliko e ovek biti u stanju da pronae svoj odnos prema ostalim ljudima na planeti, zavisi od toga koliko e se osloboditi svoje zavisnosti od boga. Ve sada postoje indicije da teizam koji je u osnovi teorija manipulacije bude zamenjen ateizmom, naukom demonstracije. Dok teizam lei u metafizikim oblacima" drugog"sveta", ateizam ima svoje vrsto uporite na zemlji. Zemlja, a ne nebo, je ta koju ovek mora spasiti kako bi stvarno bio spaen. Negiranje teizma je vrlo zanimljiv prizor, pogotovo kad se manifestuje kroz zabrinutost teista bez obzira kojoj sekti pripadaju. Oni shvataju i to ih zabrinjava, da mase svakodnevno postaju sve ateistinije, sve vie antireligiozne, i spremne da prepuste nebesa anelima, jer su sve vie zaokupljene problemom sopsvenog postojanja. Kako vratiti mase bogu, duhu, svetom pismu itd, najtee je

Da bi se dala adekvatna slika o filozofiji ateizma, bilo bi potrebno posvetiti panju istorijskim promenama koje se javljaju kod verovanja u boanstva ili boga, od svojih najranijih poetaka pa sve do danas. No to nije namera ovog teksta, ipak nije naodmet spomenuti da koncept boga, natprirodnog bia, duha, boanstva ili nekog drugog oblika vere, postaje sve nedefinisaniji i nejasniji zbog vremena u kome ivimo i napretka. Drugim reima ideja boga postaje sve nebuloznija u odnosu na razvoj ljudskog uma i sposobnosti da razume prirodne pojave, ali i u odnosu na stepen napretka koji je nauka postigla u povezivanju ljudskih i drutvenih pojava. Bog danas, vie ne predstavlja istu silu kao u vreme svog nastanka, njegova elina ruka vie ne upravlja ljudskom sudbinom kao pre. Ideja boga danas vie predstavlja duhovni podsticaj kako bi se zadovoljili razliiti hirovi i mata vezana uz senku ljudske slabosti. U odnosu na ljudski napredak ideja boga je bila prinuena da se prilagodi svakoj fazi tog napretka, to savreno odgovara samom korenu te ideje. Koncepcija bogova je zasnovana na strahovima i znatielji. Primitivni ljudi, koji nisu bili u stanju da razumeju prirodne pojave koje su uticale na njih, u svakoj zastraujuoj manifestaciji prirodne moi videli su silu koja je usmerena direktno protiv njih. Poto je poznato da neznanje i strah raaju svako praznoverje, problemi sa kojima su se suoavali primitivnmi ljudi su prouzrokovali nastanak ideje boga. Svetski poznati ateista i anarhista, Mihail Aleksejevi Bakunjin u svojoj knjizi " Bog i drava" kae: " Sve religije sa svojim bogovima, svojim demonima i prorocima, svojim mesijama i svecima, su stvorene matom ljudi punih predrasuda, koji nisu prihvatili svoj potpuni razvoj i potpunu kontrolu nad svojim moima. Shodno tome religiozni raj nije nita

pitanje svih teista. Koliko god se ova pitanja inila metafizikim, ona imaju svoju vrstu fiziku podlogu. Sve religije su, proricanja istine, nagrade i kazne su odlike najvee najkorumpiranije, najmonije i najunosnije industrije na svetu. To je industrija zamagljivanja ljudskog uma i gaenja ljudskog srca. Potreba ne poznaje zakone, zato veina teista tei da ugrabi svaku osobu ak i ako ona ne veruje u boga i drugi svet. Oni najbolje vide koliko je oveanstvo izmueno postojanjem sto i jednog boga u koga se treba verovati. Kako pokrenuti iz mrtvila teistiko verovanje je pitanje ivota i smrti za sve vere. Od tuda dolazi i njihova prividna tolerancija, ne zbog razumevanja, ve zbog slabosti. Sve vie i vie su razliiti koncepti "jednog boga, jednog istog duha, jedne prave religije" okrenuti toleranciji u paninom trudu da stvore zajednike osnove za spaavanje modernih masa od uticaja ateistikih ideja. Karakteristino za teistiku "toleranciju" je da stvarno nikog nije briga u ta ljudi veruju, bitno je da veruju, ili se bar pretvaraju da veruju. Da bi se to upotpunilo koriste se najokrutnije i najvulgarnije metode. Taj panian trud nailazi na odobravanje finansijskih sila, od ruskog despota do amerikog predsednika, od Rokfelera, sve do najposlunijeg poslovnog oveka. Oni veruju da e se kapital uloen u religiozne institucije vratiti kroz ogroman profit koji e doi od ukroenih, poniznih i otupelih masa. Vrlo svesno veina teista vidi u bogovima i avolima, raju i paklu, nagradi i kazni bi kojim e ljude dovesti u poslunost,

poniznost i zadovoljstvo. Propadanje teizma, najbolje se vidi u rovovima i bojitima dananje Evrope. Zar ne opisuju svi teisti svoja boanstva kao bogove ljubavi i dobrote? Posle vie hiljada godina ovakvih propovedi bogovi su ostali gluvi na agoniju oveanstva. Konfucije ne mari za siromatvo, prljavtinu i patnju naroda Kine. Buda ostaje nezainteresovan u svojoj filozofskoj neodreenosti naspram siromatva i gladi indijaca, Jehova ostaje gluv na gorki pla Izraela, dok Isus odbija da ustane iz mrtvih i suprotstavi se svojim hrianima koji kolju jedni druge. Osnova svih religioznih uenja govori o tome kako bog stoji na strani pravde i milosti. ipak, nepravda meu ljudima stalno raste. Gde su bogovi da zaustave sve te strahote i nepravde tu neljudskost prema oveku? Nisu bogovi ti koji e to uiniti, ve ovek mora ustati i izraziti svoj gnev. ovek naputen od svih bogova, izdan i prevaren od njihovih izaslanika mora sam doneti pravdu na zemlju. Filozofija ateizma izraava rast i irenje ljudskog uma. Filozofija teizma, ako je uopte moemo tako nazvati, je statina i fiksna. Na svu sreu ljudski um nikada nije bio niti e ikad moi da bude fiksiran i unutar odreenih ograda. Zbog toga se probija u neumornoj trci prema znanju. Filozofija ateizma predstavlja koncept ivota bez ikakvih metafizikih, "drugih"svetova ili boanskih kontrolora. To je koncept trenutnog, stvarnog sveta sa svim ulepavajuim proimajuim i oslobaajuim mogunostima, postavljen nasuprot nestvarnom svetu sa svojim duhovima proroanstvima i zlim zadovoljstvima koji dre oveanstvo u bespomonoj degradaciji. ini se uasno paradoksalnim, a ipak toliko patetino istinitim da je stvaran svet, kao i nai ivoti ve toliko dugo pod uticajem metafizikih manipulacija i pod biem teistike ideje. Zemlja je do sada sluila samo kao privremena stanica da se ispita ljudska mogunost ispunjavanja boije volje. Meutim kada je ovek eleo da proveri prirodu te volje, reeno mu/joj je kako je to potpuno uzaludan pokuaj za " ogranienu ljudsku inteligenciju". Inteligenciju koja ne moe da shvati i razume "svemoguu i beskonanu boiju volju". Pod uasnom

su nastali bogovi ljudska sudbina nije nita drugo do svakodnevni bol i patnja. Postoji samo jedan put iz ove zablude ovek mora razbiti okove kojim su ga verski, manipulatori vezali za vrata raja i pakla, da bi mogao da stvara novi svet na zemlji iz svoje probuene i osloboene svesti. Tek posle pobede ateistike filozofije u ljudskim umovima i srcima sloboda e biti ostvarena. Kada ovek naui da je zemlja jedini raj po njegovoj meri, to e postati sutina i pokreta njegovog ivota. Ateizam ve sada pomae u oslobaanju oveka od zavisnosti od kazne i nagrade kao boanskog platenog sredstva za one siromane duhom. Svi teisti oduvek tvrde kako ne moe biti moralnosti, pravde, potenja ili vernosti bez vere u neku boansku silu. Bazirana na strahu i nadi takva moralnost je uvek bila lani i bezvredni proizvod. Ateisti su uvek bili ti koji su iveli, borili se i umirali za moralne vrednosti. Znali su da pravda istina potenje i vernost nisu nastali na nebu, ve da su usko povezane sa velikim promenama koje se dogaaju u drutvenom i materijalnom ivotu loveanstva, da nisu fiksne i besktrajne ve promenjljive, ba kao i sam ivot. Do ega sve jo filozofija ateizma moe da doe niko ne moe predvideti, ali jedno je sigurno samo pobedom filozofije ateizma se ljudski odnosi mogu odmaknuti od strahota iz prolosti. Slobodoumni ljudi su ve shvatili da su moralne pretpostavke, stavljene pred oveanstvo kroz religiozni teror, postale stereotipne i samim tim izgubile svoju vrednost. Posmatrajui ivot dananjice njegov raspadajui karakter, sukobljenost interesa, mrnju, kriminal i pohlepu, vidi se sva nemonost i licemerje teistikog morala. ovek se mora okrenuti sebi pre nego to shvati kakve odnose treba da ima prema drugima. Prometej vezan za veni kamen osuen je na strah od leinara tame. Oslobodite prometeja i nestae tama i strahote. Ateizam je uz negaciju bogova i najjaa afirmacija oveka, a kroz oveka pozitivan glas za ivot, slobodu i lepotu. (originalno objavljeno u februaru 1916. u Mother Earth urnalu) priredio i obradio Rado St. Ljui

teinom takve svemogunosti ovek je iveo glave zabijene u zemlju kao bie bez sopstvene volje, slomljeno i pokoreno u mraku. Pobeda filozofije ateizma znai oslobaanje oveka iz none more nastale zbog postojanja bogova, to znai nestajanje fantoma sa drugog sveta. Uvek kad bi glas razuma poeo da rasteruje nunu moru teizma, siromatvo, beda i strah ponovo bi stvorili fantome nove ili stare. Ateizam u svom filozofskom pogledu odbija, ne samo definitivan koncept boga, ve i sluenje ideji boga. Bogovi nisu ni upola toliko opasni kao zagovornici teizma koji koriste verovanje u natprirodnu i boansku mo kako bi manipulisali i vladali oveanstvom. Filozofija ateizma ima svoje korene u zemlji i ljudskom icvotu i njen cilj je emancipacija ljudi od svih vrsta ideja boga . oveanstvo je dovoljno dugo i teko kanjavano zbog stvaranja svojih bogova. Od trenutka kad

Mel Gibson

Nikolaj Velimirovi
Odavno se ukazuje na znake opte klerikalizacije javnog ivota kod nas, a odnedavno govori i da je Srbija na putu da postane "pravoslavna damahirija". U prilog takvoj tezi ide i nedavno pompezno proglaavanje novog sveca od strane Srpske pravoslavne crkve. U javnosti je ovaj dogaaj primljen nekritiki gotovo bez ikakvih reakcija. Jo jedan "svetac na pravoslavnom nebu" izazvao je reakciju tek nekoliko zabrinutih intelektualaca, koji naravno nisu dobili priliku da u medijima objasne svoje stavove. Pria verovatno ne bi bila zanimljiva da novoproglaeni svetac nije Nikolaj Velimirovi, osvedoeni fan Adolfa Hitlera, lini prijatelj Dimitrija Ljotia i "duhovni uitelj" najmranijim i najkonzervativnijim episkopima SPC. Zanimljivost u vezi sa Nikolajem je da je jo 1967. godine, postojao jak pritisak jednog krila crkve da se on proglasi za sveca. Tada se sama crkva ogradila i odbila to, to je manje poznato, navodei kao razlog da on, ipak, ne poseduje vrline potrebne da bude svetac. Danas se oigledno situacija promenila. Nikolajeve mane , antisemitizam , antimodernizam, zalaganje za versku dravu postale su njegove prednosti i upravo je njegov izraeni klerofaizam istican kao najboja vrlina, od strane episkopa SPC. Potreba za homogenizacijom naroda i voom u nacionalistikoj i reakcionarnoj desnici i klerofaistikim delovima SPC vratila je na scenu zaboravljenog vladiku, koji je glorifikovan, ali nikada nije kritiki analiziran. Umesto toga negiraju se njegova bliskost s Ljotiem i ideloko opravdavanje holokausta kroz tzv. "teoloku misao" i afirmativno izjanjavanje o nacistima. Povratak Nikolaja najavila je grupa svetenika abako-valjevske eparhije koja je jo 1985. godine objavila "crkveno-nacionalni program", sa svim bitnim takama iz Velimirovievog opusa. Te ideje su ubrzo postale snaan katalizator ovinistike kontra revolucije. Taj crkveno - nacionalni program je tada dobio veliki publicitet. Tu je izloen pro-

Kako je opskurni teolog , klerofaista i antisemita, proglaen od strane Srpske pravoslavne crkve za sveca. Kakva je slinost izmeu Hitlera i svetog Save i kakva je veza izmeu svetog vladike dananjih episkopa i Dimitrija Ljotia
gram koji je preuzeo sve bitne stavove od Nikolaja - iz bogoslovije, teologije, politikih gledita i to je kasnije dalo peat itavom razdoblju crkvenog klerofaizma, koji se suprotstavlja itavom svetu, ne prezajui ni od ratova. Klerofaizam iji je jedan od amblema vladika Nikolaj Velimirovi je danas u punom zamahu. U tome prednjae " etiri jahaa apokalipse" iz SPC, vladike Amfilohije Radovi, Atanasije Jefti, Artemije Radosavljevi i Irinej Bulovi. Oni su svojim ideoloko - propagandnim radom najvie doprineli reafirmaciji lika i dela Nikolaja Velimirovia sprovodei njegov program u praksi. Oni su sa najuticajnijih mesta u sinodu SPC izdejstvovali pobedu klerofaista i imenovanje njihovog duhovnog uitelja za sveca. Posle, kako optimisti i licemeri vole da ih nazovu, "demokratskih promena", Nikolaj je postao autoritet i za nosioce vlasti i za intelektualce. U javnosti su esti primeri velianja vladike Nikolaja, dok i najmanje osporavanja ili racionalna ukazivanja na njegove pogubne ideje izazivaju burnu reakciju svih desniara podjednako. Uz pomo crkvene propagande uzdie se opskurni lik Nikolaja nazivajui ga "najveim srpski sinom i najveim srpskim umom" posle, gle uda! Svetog Save. Te glorifikacije, postaju smene pri i najmanjem pokuaju da se njegovo delo ozbiljnije kritiki proui. U filozofskom pogledu Nikolaj ne donosi nita novo. Re je o tipinom predstavniku organske (ili organicistike) misli, po kome se svet posmatra kao organizam u kome nijedan njegov deo nema samostalnu, individualnu funkciju. Otuda je u njegovom uenju o drutvu uspostavljena jednostavna formula - bog na nebu, kralj na zemlji, domain u kui. Tu formulu preuzela je i afirmisala tzv. " srpska kulturna desnica" , a u njoj se veoma lako prepoznaju i neonacistike grupacije. Za Nikolaja se sigurno moe rei da nije imao snage da uoblii svoj pogled i misao ve je krao pomalo sa svih strana formirajui svoju nakaradnu i imbecilnu ivotnu filozifiju o "svetosavskom oveku". "Svetosavski ovek" trebalo bi da bude suprotnost racionalistikom oveku moderne epohe koji je materijalistiki usmeren . "Svetosavska kultura" i "vraanje korenima" ustvari bi predstavljali povratak u srednjovekovnu srpskovizantijsku kulturu. U knjiarama se moe nai mnotvo knjiga Nikolaja Velimirovia. Zanimljivo je, meutim, da su iz tih izdanja izbaeni delovi koji ukazuju na njegovu bliskost sa Dimitrijem Ljotiem, velianje Adolfa Hitlera, ili delovi sa antisemitskim idejama. Dokazano je da je Nikolaj bio pod velikim uticajem ideja Dimitrija Ljotia. ak mu je bio bliski prijatelj i govorio afirmativno o idejama ovog faistikog ideologa na njegovoj sahrani. injenica je da su kljuna antisemitska mesta kod Nikolaja Velimirovia pozajmljena od arla Morasa, preko Ljotia koji je 1914. godine boravio u Parizu, i tu se upoznao sa delom oca organicistike i antisemitske misli. Zbog toga celokupna "srpska nova desnica" koja se temelji na uenju vladike

Nikolaja zapravo stoji na ljotievskim temeljima, a injenica da se Srpska pravoslavna crkva do danas nije odredila prema antisemitizmu, usko je povezana sa ideolokom propagandom koju su sproveli, i jo uvek to ine etiri pomenuta episkopa, i zbog toga ne udi da su gotovo svi antisemitski ispadi u poslednjoj deceniji indukovani crkvenom propagandom . Najbolji primer antisemitizma je delo koje je Nikolaj pisao u Dahauu, jer je upravo u tom delu napisao ono to je najtvri primer kleronacizma, kojim se on uopte ne razlikuje od onih koji su stvorili ideologiju "krvi i tla" .

svetac a a faista
Sava je bio veliki um koji je imao neku azijsku sposobnost. Druga teza je da je Sveti Sava tvorac jevaneoskog nacionalizma. Trea, najudnija, teza je da je veliku ideju jevaneoskog nacionalizma Svetog Save - dakle svetosavsku ideju, jedini uspeo da shvati voa nemakog naroda Adolf Hilter, kome u istom predavanju na dva mesta odaje najvie potovanje. I to je ponavljao vie puta. "U alosnoj zabludi ive oni nai ljudi, koji misle da je odvajanje nacionalizma od vere, i drave od crkve rezultat nekog "progresa"... Ipak se mora odati potovanje sadanjem nemakom Voi, koji je kao prost zanatlija i ovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u dvadesetom veku on je doao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvaniji posao, koji prilii jedino svetitelju, geniju i heroju. A nama je taj posao svrio Sveti Sava, prvi medu svetiteljima, prvi meu genijima i prvi meu herojima u naoj istoriji". Teolozi tvrde da za delo vladike Nikolaja Velimirovia objektivno i nauno vrednovanje nije bitno, jer sud crkve i sudovi nauke nisu istovetni. Dakle, zagovara se donoenje zakljuaka koji nisu utemeljeni na injenicama. Nikolaj u svojim "delima" tvrdi da nacionalizam bez vere nije nita. Njegov nacionalizam je vrlo jednostavan, iskljuiv. On ne trpi Vojvoane, zove ih "kalajisani Srbi", zato sto su u bili u dodiru sa evropskom kulturom vekovima. U osnovi njegov je problem strah od drugog, strah od promene, strah od novog i

modernog. Ne trpi druge i drugaije i ima izrazito negativan odnos prema kulturi uopte, a i prema dostignuima moderne nauke ,kao to je sapun. U njegovoj biografiji stoji da je bio "duhovno" ist, a da sapun nije koristio, otud i nadimak "smrdljivi". On je smatrao da je kultura veliko zlo, plaio se kulture. Prihvatio je staru slovenofilsku tezu da je nerazvijenost i zaostalost neka vrsta prednosti. Analiza dela vladike Nikolaja vrlo je problematina jer crkva apsolutno stoji iza svih njegovih stavova i spremna je da ga brani po svaku cenu. Crnogorski mitrolopolit Amfilohije Radovi je ak jednom prilikom rekao, ne samo da se o njemu ne moe raspravljati, "jer smo nedostojni toga", nego da se samo "moe biti s njim, ili protiv njega". Inae teza da se moe biti samo za nekog ili protiv nekoga - to su Isusove rei o njemu samom i Staljinove rei o marksizmu. Nikolaj je kao to se vidi bio zastupnik najmranije ideologije dvadesetog veka, ovek koji je opravdavao zloine nad drugim ljudima , a prema samim zloincima gajio neizmernu ljubav i potovanje. injenica da se itava crkva stavlja na stranu ovog faiste , proglaavajui ga ak za sveca i da se najuticajniji delovi te crkve nadahnjuju njegovim uenjem govori o pogubnom uticaju crkve kao institucije, dok nekritiko prihvatanje faistikog uenja, ak poistoveivanje sa njim govori o pogubnom uticaju vere na slobodan i racionalan ljudski um. Risto Radovi

"A ti, Srbine, ta misli, dve zaraze spopale su tvoju krv - izrailjska i evropska". "Sva moderna gesla evropska sastavili su idi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i trajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveoptu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi idova, odnosno oca njihova avola". To su njegove misli koje danas u populistikom naboju, u vreme neonacizma, ponovo postaju delom "pravoslavnog" uma, a lansiraju ih ljudi pokriveni autoritetom akademskih titula. Ako ste neonacista i elite svoje miljenje da potkrepite citirajuci neki autoritet koji afirmativno govori o Adolfu Hitleru, zavirite kod vladike Nikolaja i nai ete ono to vam je potrebno. Nikolaj je 1935. godine na Kolarevom univerzitetu drao predavanje o Svetom Savi u kome je utvrdio tri injenice; Sveti

foto: Gojko Stojevi

Iz istorijata antireligijske borbe (1)

Istorija, iako samo (malo li je?) istorija klasnih borbi, ima i svetlih primera antireligijske borbe. Ti primeri mogu (po)sluziti kao izvor ideja za sopstvenu akciju, kao sto pripadaju i korpusu izvanrednih dometa slobode ljudskog duha. organizacija pod imenom Letristika Internacionala, koja je bila aktivna poetkom pedesetih godina prolog veka, izvela je sabotau tako to su njihovi aktivisti upali na Uskrnju misu 9. aprila 1950., u crkvi Nae Gospe (NotrDam), u Parizu. Komandosi su bili Ser Berna i Miel Mur. Komandos Berna je bio autor teksta koji je pred oltarom izgovorio komandos u odori fratra, Miel Mur. Pariz, izmuen ratom, posleratnim represalijama i optom bedom, oekivao je Uskrnju poruku mira i novog poetka. Dobio je neto drugo. Ovaj tekst zasluuje da bude naveden u celini: "Danas na Uskrs ove Svete godine ovde pod likom Nae Gospe optuujem itavu katoliku crkvu za smrtonosno skretanje nae ivotne snage ka praznom nebu optuujem katoliku crkvu za prevaru optuujem katoliku crkvu to truje svet svojim turobnim moralom i to predstavlja ivu ranu na raspadnutom telu Zapada Uistinu, ja vam kaem: Bog je mrtav Mi povraamo od grozne bljutavosti vaih molitvi, jer vae molitve su postale kuni dim nad ratitem nae Evrope Zato izaite u traginu i oplemenjujuu pustinju sveta u kojem je Bog mrtav i izriljajte ovu zemlju iznova svojim golim rukama, svojim ponosnim rukama, svojim rukama koje se ne mole. Danas na Uskurs ove Svete Godine Ovde pod likom francuske Nae Gospe mi proglaavamo smrt Hrista-boga da bi ovek mogao konano da ivi." Mur je zatim siao sa govornice i krenuo kroz masu vernika, veselo ih blagosiljajui. Branko Crvenkovski

...Ljubav crkvi uzvraaju dobrotvori, uvek iz krajnje nesebinih razloga...

Odrasla uz Peku patrijariju, Deane, Graanicu, porodica Kari je celim svojim biem srasla uz pravoslavnu misao, uz srpsku svetosavsku crkvu (NIN, br. 2744) ...Bogoljub Kari, bivi srpski ministar (u vreme Slobe) i vlasnik BK kompanije... (NIN, br. 2613)

...ali ipak crkva je veoma siromana, i deli sudbinu graana i graanki Srbije...
ini je izrazio oekivanje da e hram Svetog Save biti zavren u narednih godinu do dve dana, "ma koliko novca to iziskivalo", dodajui da je "sve to malo naspram nacionalnog dobitka koji emo imati kada hram bude zavren". (Blic, 4.9.2001.) Zdravlje radnika "umadija DES" koji ve devet dana trajkuju glau pogorava se iz sata u sat, a jedan radnik sino je pokuao da se ubije. (Blic, Petak, 18. 7. 2003.) Na Sabornom hramu svetog velikomuenika Georgija popravljen je dotrajali i troni krov od eternit ploa i zamenjen bakarnim limom. (Dnevnik 20.11.2002.) Vakcina protiv gripa vie nije besplatna, pa e oni koji se odlue za ovu vrstu preventive morati da je plate iz svog depa. (Glas Javnosti, 10.9.2003.) ...Donacija od 1 000 000 dinara za obnovu crkve u Golupcu (NIN, br. 2744) Procenjuje se da e na kraju procesa restruktuiranja EPS imati oko 13.000 zaposlenih manje. (Danas, 11.9.2003.) Izgradnju crkve u Ubu (...) donacija od oko 1,5 miliona evra. (Danas, 16.8.2003.) (...) sem Kragujevca, opstanak narodnih kuhinja reen je jos uspeno i u Niu (...) U svih ostalih 75 opstina Srbije, gde su postojale, njihov dalji rad je potpuno neizvestan. Trenutno se na njihovim kazanima u naoj zemlji prehranjuje oko 42.000 ljudi. Po proceni strunjaka, njihovim gaenjem u Srbiji e nastati itava jedna armija bukvalno gladnih ljudi. (Nezavisna svetlost, 22-29. 03. 2003.) Hram "Sabor Svetih Apostola" - Apatin, u izgradnji... (www.vibilia.co.yu) Kljuni problem koji se mora reavati u ovoj godini, prema reima strunjaka ovog Instituta, jeste nezaposlenost koja e se zbog restrukturiranja preduzea poveavati (Glas Javnosti, 1.2.2002) ...Novana pomo svetenicima Saborne crkve u Beogradu (NIN, br. 2744) Vlada Srbije usvojila odluku UO EPS-a o poskupljenju struje za 50 odsto (Glas Javnosti, 30.6.2002.) Gordana Pop Lazi ...Donacija od 1 000 000 dinara za obnovu manastira urevi stupovi. (NIN, br. 2744) Steaj 70 firmi, 100.000 bez posla (Blic, 1. 03. 2003.) Protesti radnika izraz agonije privrede kojoj se kraj ne nazire. (Danas, 29.8.2003.)

Manastiri moraju imati svoju ekonomiju, narod se mora SAVIJATI oko manastira. (Filaret, Vladika Mileevski, Nezavisna Svetlost, broj 348)

10

foto: Gojko Stojevi

DESET RAZLOGA ZATO JE PIVO BOLJE OD ISUSA

1.Ako ste posvetili svoj ivot pivu postoje grupe koje mogu da vam pomognu da prestanete. 2.Uvek mozete dokazati da pivo postoji 3.Pivske etikete vas ne lau 4.Ne morate ekati vie od 2000 godina na drugo pivo 5.Niko nikad nije spaljen na lomai, obeen ili muen zbog toga sto voli drugacije pivo 6.Kad imate pivo vi ne kucate ljudima na vrata pokuavajui da im ga uvalite 7.Ljude koji ne umeju da misle ne prisiljavaju da uzmu pivo 8.Pivo nikad nije uzrokovalo rat 9.Pivo vam ne odreuje kako da upranjavate sex 10.Niko vas nee ubiti zato to ne pijete pivo.

NEKRTENE REI

Justin Popovi

11

PLA MATERE OVEKOVE

Duan Vasiljev
Danas je nesreni dan sinuo, i prvi mi je pogled pao na bedu: najblie njemu, u tihom predgrau, jedna je Majka rasplela kosu sedu, jer joj je sin preminuo. Danas je umro jedan ovek, i Majka mu je vrisnula: - Oh, kada ovek nije ovek ve rob Nekog, koga nema, od koga sam do jue milost iskala: oh, kada je ovek gori nego crv, neka se raspe po zemlji anatema, i neka se prolije sva crvena krv! O, Sine, moj dobri Sine! Otac ti nije Sveti Duh, Ni Drvodelja sa livanskih puta. Sine, ti si plod dve neme udnje i jednog besvesnog minuta. Nisam te rodila u jaslama, ve u krvavoj postelji, izmeu etiri vlana duvara, jednog arenog, zamrzlog januara. Sine, tebi su i meni rekli da smo robovi, i naa su srca bez milosti sekli, i nau su snagu bez milosti razvlaili I sve su nam uvek tumaili da se setimo da to bog tako eli! Roeni, mrtvi Sine, bog je la, i nai su ga dumani izumeli. Ustani, Sine, da se svetimo; da krvlju vekovnih namesnika boga posvetimo forume Rima, i da kopljem ponovo probodemo rebro Uitelju iz Jerusalima. Da iskopamo Judino srebro, i da na tome svetom mestu podignemo oveku hram, i da dovedemo u hram nau Novu Vestu koja e sebe iskreno dati. Ustani, Sine, da grozne lai koje se raaju u ime Oca i Sina sahrane Sin i Mati Danas je umro jedan ovek, i zalud je Majka sede kose upala i u grudi se lupala Nije se probudio. Onda ga je sama okupala, i obukla ga u crno. I u dnu svoga vrta, o ponoi, sama ga je sahranila I tuna se majka ovekova tu, pored groba, nastanila
Priredio: Branko Crvenkovski

Pravoslavna crkva puna je ljubavi...

(...) vladika (je) poeo da razvlai onaj dvosed smekajui se uz rei: 'Ti si ovako malo puniji, pa da bi mogao bolje da se raskomoti', rekao je deak... (Dnevnik, "Kako je Pahomije voleo deake ?", 10.1.2003.) Napad na mene indirektan udar na Crkvu u celini. (Pahomije, Nedeljni telegraf, broj 370)

foto: Gojko Stojevi

U sledeem broju: EKSKLUZIVNI IZVETAJ IZ TURIJE - TA JE STARIJE KOBASICA ILI JAJE?

12