PODIZANJE ZASADA Postoji nekoliko veoma vanih faktora koje treba razmotriti prilikom izbora lokaliteta za gajenje breskve

Po!izanje zasa!a je sk"pa i !"goro#na investi#ija na koj" "ti#e i ve#i broj spoljnih #inila#a koji se ne mog" kontrolisati $ek eksploata#ije zasa!a breskve je o! %& !o %' go!ina (okom tog perio!a) zasa! mora !a ostvari priho! !ovoljan za otplat" "loenog investi#ionog kapitala kao i za pokrivanje tro*kova za njegov" zamen" na istom mest" Iz tog razloga je o! pres"!nog zna#aja !etaljna izra!a plana po kome bi se pre!"zeli svi neopho!ni kora#i za po!izanje profitabilnog projekta Neka o! ovih pitanja po!raz"mavaj" sle!e#e segmente+ !obar izbor lokaliteta " pogle!" tipa zemlji*ta i orijenta#ije zasa!a) !etalji " vezi sa pretho!nim proizvo!nim k"lt"rama na tom mest", ponovna sa!nja na istom mest") poten#ijalne bolesti koje #e se preneti iz pretho!nog zasa!a- obratiti panj" na vremenske "slove) topografij" terena " o!nos" na terene " neposre!noj blizini) raspoloivost visoko kvalifikovane ra!ne snage sposobne !a o!govori visokim tehni#kim zahtevima proizvo!nje) postojanje a!ekvatne infrastr"kt"re .p"tevi) hla!nja#e sa kontrolisanom atmosferom za brzo hla!enje i skla!i*tenje plo!ova pre plasiranja na tri*te/) i tome sli#no $erovatno najvaniji ograni#avaj"#i faktor izvan #ovekove kontrole) s" klimatski "slovi o!re!enog po!r"#ja

01I2A(S0I 3S1O$I 4reskva je najosetljivija vo#na vrsta " pore!enj" sa ostalim vo#nim vrstama Par#ela ne sme !a b"!e na mest" koje je izloeno ja#im mrazevima tokom zime ili prole#a) ka!a s" mog"#a o*te#enja #vetova ili tek zametn"tih plo!ova Istovremeno) neopho!no je !a temperat"ra " zasa!" b"!e ispo! 567 izvesno vreme tokom perio!a mirovanja) kako bi se za!ovoljili "slovi jaroviza#ije neopho!ne za normalno zametanje plo!ova i rast " nare!nom vegeta#ionom perio!" Da li #e gajenje breskve biti "spe*no ili ne) zavisi o! "#estalosti i ja#ine mrazeva tokom jeseni) zime i prole#a Pro!"eni perio!i toplog vremena " jesen pra#eni preobilnim pa!avinama mog" o!loiti pro#es sazrevanja stabala) #ime se stvaraj" "slovi za ozbiljnija o*te#enja tokom zime) i to ne samo #vetnih p"poljaka ve# i samih stabala (okom perio!a mirovanja) stabla breskve po!nose teperat"re i !o 8&9)967 bez ozbiljnijih o*te#enja 2e!"tim) "sle! naleta toplijeg vremena) koren stabla po#inje !a "pija vo!") razbla"j"#i kon#entra#ij" #elijskog soka (kivo ksilema se isp"njava vo!om) i biljka postaje ekstremno osetljiva na nagli pa! temperat"re (emperat"re ispo! ta#ke smrzavanja s" naj#e*#e posle!i#a inverzije temperat"re vaz!"ha Delovi par#ele " "!oli#i s" po!lonije o*te#enjima o! mrazeva jer se hla!an) g"*#i vaz!"h t" sp"*ta i !"e vreme za!rava) pogotov" ka!a je vaz!"*na !renaa oteana zbog *"maraka ili gra!evinskih objekata Otpornost p"poljaka na niske temperat"re zavisi o! faze fenolo*kog razvoja P"polj#i " po#etnoj fazi b"brenja #e bolje po!nositi nie temperat"re nego p"polj#i " perio!" p"nog #vetanja 0ao *to je prikazano " tabeli %) prvi re! brojeva o!nosi se na temperat"re koje #e pro"zrokovati o!"miranje %6: p"poljaka " !atoj fenolo*koj fazi razvoja p"poljaka 3 !r"gom re!" s" !ate temperat"re koje #e pro"zrokovati o!"miranje ;6: p"poljaka " !atoj razvojnoj fazi Prilikom o!re!ivanja lokaliteta za gajenje breskve veoma je vano "zeti " obzir #injeni#" !a temperat"ra raste sa visinom Na!morska visina nije toliko zna#ajna koliko "z!ign"tost terena na kome je zasa!) " o!nos" na okr"enje " neposre!noj blizini 7ak i najneznatnija temperat"rna razlika moe se) a #esto tako i biva) zna#ajno o!raziti na preivljavanje #vetnih p"poljaka) a samim tim i na poten#ijalne prinose (abela+0riti#ne niske temperat"re po fazama razvoja p"poljaka ko! breskve

4reskve iz!re zimske mrazeve) zavisno o! porekla sorte) po!loge) klime i zemlji*ta) " pripremnoj fazi 8%5 !o 8%;76 " fiziolo*koj 8&< !o 8 &5)<76 i " prin"!noj fazi zimskog o!mora 8 9 !o 8 %&67 3 kr"ni i na stabl" breskve je najiz!rljiviji na mraz kambij"m ispo! !ebele kore) a najosetljivji s" prema mraz" plo!ni#i t"#kova " #vetnim p"polj#ima Zatvoren #vet " kr"ni#nim listi#ima iz!ri kratkotrajne kasne mrazeve 8< !o 8 '76- otvoren #vet iz!ri 8&)& !o 8<76 i zatvoren #vet " #a*i#nim listi#ima iz!ri 8 = !o 8')'76 Zametn"ti plo!ovi veli#ine le*nika .na prvoj etapi razvitka/ iz!re mrazeve 8 l)6 !o 8l)576 0oren bresaka je prili#no osetljiv na mrazeve Porasni koren izmrzava na 8 =8 !o 8'67- skeletni na 8 6 !o 8%&76) i to zavisi o! njegovog raspore!a " zemlji i !ebljine korena njem") a "sisni koren promrzava na na > %)' !o 8 '67

Iz!rljivost breskve prema s"*i $e#ina kr"pnoplo!nih sorti bresaka s" osetjive na s"*" Prema s"*i s" osetljive sorte bresaka "tog mesa sre!nje kasnog i kasnog zrenja o! belomesnatih sorti ranog i sre!nje ranog zrenja Posebno s" osetljive nove "to mesnate ameri#ke sorte na !"" s"*" " j"l" i avg"st") te " takvim "slovima #esto ra!aj" perio!i#no ili !aj" vrlo niske prinose) a plo!ove sitne i slabog kvaliteta S"*a nanosi velik" *tet" breskvama za vreme #vetanja i zametanja plo!ova) a zatim za vreme nalivanja plo!ova .na mese# !ana pre po#etka zrenja/) te za vreme zrenja izaziva prevremeno ko! nekih sorata otpa!anje zrelih plo!ova Prose#an go!i*nji nivo pa!avina za po!r"#ja koja se smatraj" najpogo!nijim za "zgajanje breskve kre#" se o! ''9 mm .Pali#8S"boti#a/ !o ne*to manje o! 5%9 mm .0raljevo/ po svoj prili#i) ove koli#ine pa!avina mog" biti !ovoljne za o!ravanje visoke pro!"ktivnost zasa!a na par#elama na kojima se primenj"j" a!ekvatne pomotehni#ke i agrotehni#ke mere ?aktori kao *to s" koli#ina pa!avina) preobilna ro!nost i izvesne karakteristike zemlji*ta .poroznost i vo!o!rni kapa#itet/ mog" lako !a !ove!" !o ne!ostatka vlage i postan" ograni#avaj"#i faktor " pogle!" ostvarivanja proizvo!nih #iljeva Do!atno navo!njavanje moe biti potrebno) naro#ito " najkriti#nijim fazama rasta i razvoja plo!a Slike+ %)&)<)=)' i 9 8 ?enolo*ke faze razvoja breskve

2O@?O1OA0E OSO4INE 4@ES0$E

Drvo breskve izraste & > ') iz"zetno ;m " visin") a pre#nik kr"ne !ostie < > 5m 4reskve imaj" tipi#ne oblike kr"ne " svake sorte Postoje sorte sa okr"glom) *iroko okr"glom) pljosnatom) re!e k"pastom i pirami!alnom kr"nom 3 mla!ih stabala kr"na je g"sta) a " starih je obi#no retka @o!ne gran#i#e bresaka 4reskve !onose glavni ro! na me*ovitim gran#i#ama Do po#etka p"ne ro!nosti neke sorte ro!e i na prevremenim gran#i#ama) a posle !elimi#nog promrzavanja ro!nih p"poljaka i na majskim kiti#ama $o!opije se ostavljaj" za zamen" starijih) promrzlih) !elimi#no povre!enih grana " kr"ni breskve 3 ostalim sl"#ajevima one se re" " osnovi P"polj#i Na kolen#ima me*ovitih gran#i#a i prevremenih gran#i#a razvijaj" se po !va sa strane > #vetna i je!an izme!" njih > vegetativni p"poljak) a na majskim kiti#ama po !va !o pet) zbijenih pri vrh" sa strane) s" #vetni) a vr*ni je vegetativni .porasni/- " #vetne gran#i#e se razvijaj" sa strane ' > B #vetnih) a vr*ni je porasni- na slamastim gran#i#ama) koje se retko za!ravaj" " kr"ni za ro! posle rezi!be) razvijaj" se poje!ina#ni #vetni ili porasni p"polj#i na kolen#ima 7vetni p"polj#i se ravnomerno razvijaj") po #eloj !"ini me*ovite gran#i#e " ve#ini sorti bresaka) re!e se razvijaj" samo po sre!ini ili pri vrh" ili " !onjoj tre#ini Njihovo formiranje zavisi prvenstveno o! sorte) ali nije isklj"#en "ti#aj ekolo*kih #inila#a .klima i zemlji*te/ 1istovi 1istovi bresaka se razvijaj" na mla!arima " spiralnom raspore!" na kolen#ima Oni se nalaze na kratkim peteljkama 1iske im izrast" " !"in" = > 5 #m) a " *irin" & > < #m) sa naz"bljenim obo!om i " nekih sorti s" naborane 3 osnovi liske) " ve#ini sorti) razvijaj" se < > B b"breastih ili loptastih lez!i#a #rvenkaste ili "#kaste boje 7vet Iz je!nog p"poljka naj#e*#e se razvija samo je!an) re!e !va #veta Postoje sorte sa zvonastim i sorte sa r"astim #vetovima Zvonasti #vetovi imaj" sitnije i "spravne kr"ni#ne listi#e) a r"asti imaj" kr"pnije i povijene kr"ni#ne listi#e #rvenkaste boje Neke "krasne forme imaj" p"n#aste .p"ne #vetove brojnim kr"ni#nim listi#ima/ svetlo#rvene boje) koje imaj" po tri t"#ka " je!nom #vet" 3 ostalih sorti #vet ima kratk" peteljk") lo" i na njoj ' #a*i#nih) ' kr"ni#nih listi#a) &B > =& pra*nika i po %) re!e & t"#ka 3 ve#ine sorti ig t"#ka se nalazi " ravnini antera pra*nika Plo!nik t"#ka je maljav " pravih bresaka) a bez malja je " nektarina Plo! Svaka sorta bresaka ima tipi#an oblik i kr"pno#" plo!a Najve#i broj sorti imaj" okr"gle) iz!"eno okr"gle) tikvi#aste ili iz!"ene sa povijenim vrhom) a re!e neke sorte imaj" pljosnate plo!ove @azne sorte bresaka imaj" plo!ove razli#ite veli#ine > sitne 96 > 56 g) sre!nje kr"pne 56 > ;6g) kr"pne %66 > %;6g) i vrlo kr"pne preko &66 grama Plo! breskve je prava ko*t"ni#a Njega !eli na !va neje!naka !ela trb"*ni *av po !"ini On je sastavljen iz kratke peteljke) pokoi#e) mesa i ko*ti#e Pokoi#a je krem boje " belomesnatih) a " "tomesnatih je "ta) naran!asta) ble!o"ta sa #rvenim prelivom Ona je maljava " bresaka) a glatka je " nektarina 1ako se o!vaja o! mesa plo!a " p"noj zrelosti ili posle blan*iranja 2eso plo!a " belomesnatih sorti je krem boje) a " "tomesnatih je "to) zlatno"to) #ilibarno ili naran!asto) protkano #rvenim ili r"i#astim ili#ama) a r"meno oko ko*ti#e Ono je " nekih sorti #vrsto) #esto i g"measto) a " ve#ini sorti je so#no) mekano) slatko > kiselo > slatko i vrlo prijatne arome 0o*ti#a je izbraz!ana iz"vijanim braz!i#ama sa ponekim ve#im "!"bljenjem " poje!inim ljebovima Ima o*tar ili zaobljen vrh) !ok je osnova malo zaobljena Ona se " nekih sorti lako o!vama o! mesa) a " nekih se !elimi#no o!vaja ili je srasla s mesom Prva gr"pa sorti se zov" #epa#e) a !r"ga glo!"*e 0oren breskve je mesnat) "t sa #imetastom nijansom ili je pokriven sa lj"bi#astom nijansom) razgranat i ili#ast @aste preteno " povr*inskim slojevima zemlje na !"bini &6 > 96 sm) *to zavisi o! sastava zemlji*ta Ima jak" apsorp#ion" mo# 4IO1OA0E OSO4INE 4@ES0$E @o!nost Drvo breskve proro!i " < > = go!ini posle sa!nje Njegova rentabilna ro!nost traje) zavisno o! sorte) po!loge) zemlji*ta i klime) %& > &' go!ina Danas selek#ionari stvaraj" " svet" mnogobrojne nove sorte bresaka) koje s" ro!nije i !aj" kvalitetnije plo!ove rentabilnije s" za gajenje) te zbog toga treba *to pre zamenjivati stare sorte " proizvo!nji sa novim) a najkasnije posle %& > %' go!ine kori*#enja breskvika Prinosi )brC Drvo breskve " p"noj ro!nosti !aje <6896 kg kvalitetnih plo!ova Iz"zetno razvijena stabla breskve iz semena ro!e i po &668<66 kg plo!ova za in!"strijsk" prera!" .sokovi/ ili za proizvo!nj" rakije Na plantaama " na*oj zemlji postign"ti s" prinosi na sre!nje plo!nom zemlji*t" %& > &= 666 kg po hektar" 3 s"*nim rejonima) bez mog"#nosti za navo!njavanje) prinosi " bresaka s" promeljivi i obi#no se proizvo!nja breskve nalazi na !onjoj grani#i rentabilnosti

Porast i razvitak breskve 3 prvoj go!ini posle sa!nje !rvo breskve ima prili#no slab prira*taj mla!ara Naro#ito je oslabljen prira*taj " breskve posle kasne prole#ne sa!nje " krajevima sa povremenom s"*om) bez mog"#nosti za navo!njavanje plantae Ja#i prirast se javlja o! !r"ge !o pete go!ine posle sa!nje @a!i toga " tim go!inama treba posevetiti ve#" panj" oko formiranja kr"ne i rezi!be bresaka $egeta#ija " breskve $egeta#ija " breskve po#inje listanjem i #vetanjem Ovim ivotni prose#i o!vijaj" se " nekim go!inama istovremeno) iz"zetno se o!vija ranije listanje) o!nosno ranije #vetanje 1istanje i #vetanje se o!vijaj" sa porastom sre!nje !nevne temperat"re " breskvik" preko B 8 %667 " trajanj" o! %' !o && !ana) ra#"natih o! % febr"ara tek"#e go!ine 7vetanje 4reskve #vetaj" naj#e*#e ko! sre!njih !nevnih temperat"ra ;)< > %<)B76 7vetanje im traje) zavisno o! temperat"re) sorte) po!loge) starosti stabala) izloenosti s"n#" i strmini poloaja) o! 9 !o &9 !ana 4reskve znatno !"e #vetaj" posle ja#e s"*e " pretho!noj vegeta#iji) posle !elimi#nog promrzavanja ro!nih p"poljaka i " mla!ih stabala) koja s" na po#etk" ro!nosti S"me temperat"re #vetanja s" %95)6 > &5<)B67 Opra*ivanje i oplo!nja " bresaka $e#ina sorti bresaka s" samooplo!ne 3 nekih se sorti opra*"j" igovi pri otvaranj" #vetova) a re!e) "koliko s" rasprsle antere) " zatvorenom #vet" $e#ina proizvo!a#a bresaka je zapazila !a se razvijaj" kr"pniji i lep*e obojeni plo!ovi posle opra*ivanja #vetova sa #vetnim prahom !r"gih sorti) koji prenose p#ele i !r"gi insekti za vreme #vetanja 3 napre!nim zemljama " breskvik se "nose ko*ni#e sa p#elama) " #ilj" potp"nije oplo!nje #vetova za vreme #vetanja Pri tome s" zapaeni i ve#i i kvalitetniji prinosi bresaka Oplo!nja " #vetovima bresaka se o!vija &68=B sati posle opra*ivanja po toplom i s"n#anom vremen" Iz %66 opra*enih #vetova razvija se " samooplo!nih sorti =6 > B6) a " stranooplo!nih %' > <6 plo!ova Zbog toga je potrebno vi*e ra!ne snage "tro*iti na prore!ivanje plo!ova " privih sorti bresaka) *to posk"plj"je njihov" proizvo!nj" @azvitak plo!ova " breskve Plo!ovi bresaka se razvijaj" iz oplo!enih #vetova) iz"zetno " nekih sorti partenokarpno .bez oplo!nje/ Oni " svom razvitk" prolaze kroz vi*e etapa 83 prvoj etapi #elije se intenzivno "mnoavaj" mitoti#nom !eobom " zametn"tom .zavezanom/ plo!" Ona traje) zavisno o! sorte i "slova "spevanja breskve) < > ' ne!elja- " sorti ranog zrenja je kra#a) a " sorti kasnog zrenja je !"a Za vreme ove etape !rvo breskve treba !a je obezbe!eno sa potrebnim azotnim) fosrofnim i kalij"movim !"brivima $r*i se prore!ivanje plo!ova 83 !r"goj etapi se iz!vajaj" po f"nk#iji poje!ini slojevi #elija " tkiva Po#inj" !a se o#rtavaj" poje!ini slojevi b"!"#eg mesnog !ela plo!a i "ve#avaj" se !elovi b"!"#eg semena Ova etapa traje) zavisno o! sorte) < > = ne!elje 3 ovoj etapi razvitka plo!ova treba izvr*iti posle!nje !op"nsko prore!ivanje plo!ova) ako je " prvom prore!ivanj" ostavljeno mnogo na poje!inim gran#i#ama 83 tre#oj etapi nastaje naglo pove#avanje zapremine #elija i parnhimskog tkiva " mesnatom !el" plo!ova) " kome se nagomilavaj" rezervne hranljive materije .skrob) en#imi)vitamini) kiseline) glikozi!i) protopektini) mineralne materije) hormoni rasta i !r / D"a s"*a " to vreme smanj"je mesnati !eo plo!a) a ko*ti#e s" kr"pnije Plo!ovi ostaj" sitni i lo*eg s" "k"sa 2esnati !eo plo!a " to vreme ima velik" sposobnost porasta Je!no zalivanje " to vreme pove#ava tein" plo!ova za <6: " o!nos" na nezalivane breskve Ova etapa traje oko mese# !ana 83 #etvrtoj etapi o! skroba i !r"gih rezervnih materija postaj" *e#eri) boje) mirisi i li je!nostavno re#eno) plo! po#inje !a sazreva Ova etapa je otegn"ta " sorti ranog zrenja i traje oko %' > &6 !ana) a " sorti kasnog zrenja je znatno kra#a 3 ovoj etapi se menja zelena boja plo!ova " krem ili naran!ast" Za !alja tri*ta i za kompote plo!ove treba brati " ovoj etapi 83 petoj etapi protopektin se hi!rolizira na pektin Zi!ovi mesnatog !ela plo!a omek*avaj") plo! postaje mekan i nesposoban za !"i transport i za !"e #"vanje Na kraj" ove etape plo! potamni) a " mesnatom !el" se stvara alkohol) naro#ito oko ko*ti#e Ova se etapa razvitka plo!ova naziva jo* i o!"miranje plo!ova .prezrelost/ Ona je znatno kra#a na povi*enoj temperat"ri " sorti ranog zrenja) a " !"a je " sorti kasnog zrenja na temperat"ri oko n"le Prema trajanj" razvitka plo!ova breskve se !ele na+ vrlo rane .koje sazrevaj" D sre!inom j"na/) a plo! im se razvija 9'D5' !ana) sre!nje rane B68;6 !ana) sre!nje kasne ;68%&6 !ana) kasne %<68%=6 !ana i vrlo kasne preko %'6 !ana 1astarenje 4rzi porast mla!ara " breskve zapaa se %6D%' !ana posle #vetanja Intenzivan porast mla!ara " ro!nog !rveta breskve traje =6896 !ana) a " mla!ih stabala #esto !o kraja avg"sta 0asni porast mla!ara moe biti *tetan " rejonima

g!e zima po#inje rano Oni obi#no promrzavaj" o! mraza " tok" zime Osim *tetnosti o! izmrzavanja) stabla sa pro!"enim perio!om porasta mla!ara kasnije proro!evaj") a pritom se na njima obraz"j" malobrojni ro!ni p"p"lj#i 3 #ilj" "brzavanja zavr*etka porasta i z!rvenjivanja mla!ari se " takvim "slovima zaki!aj" " avg"st" ili krajem j"la) a breskve se prihranj"j" fosfornim !"brivima ili se " to vreme oni povijaj" Obrazovanje #vetnih za#etaka " p"polj#ima bresaka Na kolen#ima mla!ara "ve#avaj" se po !va postrana p"poljka " paz"h" lista 3 njima se obraz"j" #vetni za#e#i o! &6 j"la) re!e o! po#etka avg"sta) pa sve !o kraja avg"sta ili po#etka septembra Oni se prvo obraz"j" " p"polj#ima na sre!ini mla!ara) a najkasnije na prevremenim gran#i#ama Posle toga oni se pove#avaj" sve !o zimskog o!mora njihovog porasta " trajanj" <D' ne!elja Na mla!ar" " porast" obraz"j" se retki #vetni p"polj#i Za ovaj pro#es breskve tro*e velike koli#ine azota) fosfora i kalij"ma) te ih " to vreme treba obezbe!iti !"brenjem na mese# !ana pre po#etka njihovog obrazovanja 0asno prihranjivanje azotnim !"brivom pro!"e porast mla!ara) time se o!lae po#etak obrazovanja ro!nih p"poljaka 4reskve "laze " zimski o!mor sa obrazovanim za#e#ima pra*nikovih kesi#a i svih !elova t"#kova) a " povoljnim go!inama i sa za#etkom semenog p"poljka " plo!nik" 1istopa! Skra#ivanjem !ana i pa!om sre!nje !nevne temperat"re pri kraj" jeseni) asimila#ija lista breskve postepeno slabi Iz lista) se) " to vreme povla#e rastvorijivi obli#i mineralnih soli i organskih materija) a nagomilavaj" se soli kal#ij"ma i sili#ij"ma 1ist po"ti ili po#rveni i postepeno otpa!a S"n!erast sloj na grani izme!" peteljke i gran#i#e se sas"*"je i list po! sopstvenim teretom otpa!a 1istovi prvo otpa!aj" na majskim kiti#ama " "n"tra*njosti kr"ne " ro!nog stabla) a naj!o#nije otpa!a sa prevremenih gran#i#a i vo!opija " ro!ih stabala Posle listopa!a) !rvo breskve "lazi " zimski o!mor Zimski o!mor breskve Drvo breskve " zimskom o!mor" prolazi kroz pripremn") fiziolosk" i prin"!n" faz" Pripremna faza traje) " ve#ini na*ih rejona) o! oktobra !o po#etka !e#embra- fiziolo*ka faza traje o! po#etka !e#embra !o kraja !r"ge !eka!e febr"ara) iz"zetno nekih go!ina) !o kraja marta- prin"!na faza !rveta breskve traje o! kraja febr"ara pa sve !o sre!ine aprila) re!e !o kraja marta Prihranjivanje azotnim !"brivima treba !a se obavi na mese# !ana pre po#etka #vetanja bresaka 4reskve se re" " prin"!noj fazi zimskog o!mora) " rejonima g!e se pojavlj"j" ja#i mrazevi Perio! !ozrevanja semena Seme breskve !ozreva za proklijavanje " pol"vlanom s"pstrat" .#ist re#ni pesak ili zemlja/) na temperat"ri <8567 " trajanj" %&6D%'6 !ana .=8' mese#i/ Posle !ozrevanja) seme breskve proklijava " pol"vlanom pesk" ili " zemiji na temperat"ri %&D%B67 " rok" o! %6D%' !ana IS(O@IJA PA@7E1E NA 0OJOJ SE PODIEE ZASAD Poznavanje istorijske pro*losti par#ele " pogle!" vrsta koje s" na njoj gajene " pretho!nim go!inama nam !aje in!ika#ij" o pre!vi!anj" poten#ijalnih faktora rizika .*teto#ine) oboljenja) korov) pro!"ktivnost/ " zasa!" koji se postavlja Sa!nja iste vo#ne vrste tokom vi*e go!ina moe pro"zrokovati zna#ajne i nesavla!ive te*ko#e) "sle! obrazovanja spe#ifi#nih "slova Fmikro8ekosistemaG sre!ine koji s" "glavnom posle!i#a gajenja samo je!ne iste vrste koje po!raz"mevaj" primen" istovetnih agrotehni#kih mera o!ravanja zasa!a Zapravo) "sle! s"zbijanja istih *teto#ina i!enti#nim preparatima tokom vi*e !e#enija vrlo je mog"#e !a s" se obrazovale pop"la#ije *teto#ina koje s" razvile potp"n" rezistentnost na preparate pre!vi!ene planom za za*tit" o! *teto#ina Na takvim par#elama stabla s" manje b"jna) slabo ra!aj") a zast"pljenost *teto#ina i oboljenja je visoka Da bi se izbegli brojni problemi) najbolje je na takvim par#elama ne po!izati vo#njak neposre!no nakon kr#enja pretho!nog zasa!a) ve# tokom nekoliko go!ina rotirati povr*inske "seve) kao *to s" k"k"r"z) ra) s"!anska trava) *e#erna repa i !r"ge "seve koji zahtevaj" go!i*nj" k"ltiva#ij" Obra!om zemlji*ta o!strani#e se osta#i korenovog sistema pretho!nih zasa!a) #ime #e se sniziti stepen zast"pljenosti primarnih izaziva#a zaraze velikog broja oboljenja koja se prenose p"tem zemlji*ta Obra!om zemlji*ta #e se izmeniti str"kt"ra nemato!a) eliminisa#e se " potp"nosti pris"stvo primarnih izaziva#a izvesnih *teto#ina) kao *to je breskvin smotava# i oboljenja pop"t tr"lei plo!ova ?"miga#ija zemlji*ta) kao mera obra!e zemlji*ta pre sa!nje) je efikasan post"pak " s"zbijanj" nemato!a) korova) insekata i nekih oboljenja ?"miga#ij" bi trebalo obaviti krajem leta) nakon *to se zemlja preore ili rigol"je) ili " jesen) ka!a je zemlji*te prili#no s"vo) ali jos "vek !ovoljno toplo !a osig"ra efikasnost preparata

NAHI4 Je!an o! vanih faktora na koje treba obratiti panj" je nagib i njegova geografska ekspozi#ija ili orijenta#ija nagiba Na br!ovitim terenima sa blagim nagibom vaz!"*na !renaa kao i !renaa zemlji*ta s" !obri Heografska orijenta#ija zasa!a je o!govorna za stvaranje mikro8klimatskih "slova koji mog" !a "ti#" na osetljivost stabala na zimske mrazeve i opstanak biljke) po#etak vegeta#ije " prole#e) #vetanje) poten#ijal ro!nosti i vreme p"nog sazrevanja plo!ova Par#ele sa j"nom ili j"gozapa!nom ekspozi#ijom se " prole#e bre zagrevaj") po!sti#"#i ranije kretanje vegeta#ije) *to moe !ovesti !o pove#ane osetljivosti p"poljaka na rane prole#ne mrazeve i rez"ltirati " manjim ili ve#im g"bi#ima " prinosima Ato se ti#e pre!nosti) plo!ovi koji se "zgajaj" na terenima "smerenim ka zapa!" sazrevaj" nekoliko !ana pre ostalih) *to mog"#ava postizanje vi*e #ene na tri*t" Na lokalitetima g!e s" rani prole#ni mrazevi normalna pojava) izbor severne strane pre!stavlja najbolje re*enje Zaista) stabla #e se malo !"e za!rati " perio!" mirovaja) ali #e zato ve#ina p"poljaka ostati " !obrom) vitalnom stanj") sa visokim poten#ijalom za zametanje plo!ova i re!ovnije plo!ono*enje Na takvim terenima) g"bitak " prinosima je pre povremena nego stalna go!i*nja pojava Za "spevanje bresaka najpovoljniji s" rejoni sa !osta os"n#avanja preko leta) sa stabilnom temperat"rom " tok" vegeta#ije) " prole#e i preko zime) g!e ne pa!a temperat"ra preko 8&& !o 8&' stepeni 7 Najpovoljniji s" rejoni sa sre!njom !nevnom temperat"rom za vreme razvitka i zrenja plo!ova o! %B8&< stepena 7 Ako sazrevaj" pri niim temperat"rama) on!a s" im plo!ovi kiseli) " nekih sorti i blj"tavi) bez arome) a pri sazrevanj" preko &5 stepeni 7) postaj" bra*njavi i blj"tavi Ako plo!ovi bresaka sazrevaj" za vreme visokih temperat"ra) zrenje je tako brzo !a skoro preko no#i sazr" i smek*aj") te "brzo g"be sposobnost za !alji transport Na taj na#in s" proizvo!a#i izloeni velikim g"bi#ima " proizvo!nji bresaka Zbog toga) pri planiranj" po!izanja plantaa bresaka treba analizirati !esetogo!i*nji prosek sre!njih i maksimalnih temperat"ra na najblioj meteorolo*koj stani#i " tom kraj" i prema tome izvr*iti izbor bresaka #ije je zrenje pre) ili posle pojave tih visokih temperat"ra IZ4O@ 2ES(A ZA PODIZANJE $O7NJA0A Pravilan izbor mesta za po!izanje vo#njaka "klj"#"je+ ODA4I@ PO1OEAJA8 Za normalan rast i razvitak vo#aka) b"!"#i zasa! bi trebao !a ima " tok" #ele go!ine !ovoljne koli#ine s"n#eve svetlosti) lagano str"janje vaz!"ha8vaz!"*n" !rena" i !a je za*ti#en o! !ominantnih toplih i hla!nih vetrova Posebn" opasnost pre!stavlja po!izanje vo#njaka " zoni vaz!"*nih bara g!e !olazi !o stagniranja hla!nih vaz!"*nih masa i !o inverzije temperat"ra E0SPOZI7IJA (E@ENA .okren"tost stranama sveta/8 J"na ekspozi#ija " na*im "slovima je najtoplija) te se na njoj pojavlj"j" najvi*e temperat"re vaz!"ha i zemlji*ta) " prole#e se brzo osloba!a snega) ranije kre#e vegeta#ija) ali ima najmanje zalihe vo!e) a "je!no s" isparavanja najve#a S"protno j"noj) severna ekspozi#ija je najhla!nija) na njoj se pojavlj"j" najnie temperat"re vaz!"ha i zemlji*ta Na zapa!noj strani.naro#ito j"gozapa!noj/ os#ila#ije temperat"re s" bre i ve#e) nego na isto#noj) jer se zapa!na strana bre hla!i po zalask" s"n#a IN01INA7IJA.PAD/(E@ENA .o!nos izm!" visinske razlike !ve ta#ke na teren" i horizontalnog rastojanja izme!" tih ta#aka/8 $rlo je bitna ko! iskori*tavanja zemlji*ta (ako zemlji*ta 68' stepeni inklina#ije) normalno se iskori*tavaj" ka!a s" " pitanj" vo#nja#i .ravni tereni/) '8%' stepeni potrebna je obra!a po izohipsama %'8<6 stepeni) obavezno je trasiranje za po!izanje vo#njaka) !ok ve#e o! <6 stepeni " obzir !olaze samo *"me i travnja#i Za "spevanje bresaka s" najpo!esniji j"ni) j"goisto#ni poloaji) iz"zetno " rejonima sa !"gim os"n#avanjem preko leta) mog" se koristiti zapa!ni i #ak severni poloaji) a tzreba izbegavati j"gozapa!ne poloaje " rejonima sa jakim mrazevima " !r"goj polovini zime Ovi poloaji treba !a s" sa pa!om strmine '8B stepeni $e#e strmine mog" se pre sa!nje terasirati ZE21JIA(E ZA 3ZHOJ 4@ES0$E 4reskva se moe gajiti na raznim tipovima zemlji*ta) po! "slovom !a se za svaki tip zemlji*ta koristi a!ekvatna po!loga Ato se ti#e ko*ti#avih vo#nih vrsta) najbolji rez"ltati se posti" na !obro prop"stljivoj) !"bokoj peskovitoj ilova#i) sa niskim salinitetom .nizak alkalinitet/ i sa optimalnim pI vre!nostima izme!" 9 i 5 4reskve s"osetljive na pris"stvo soli " zemlji*t" Naro#ito s" osetljive prema slanoj pra*ini) koj" vetar nanosi na list) ka!a !"va sa mora prema kopn"

4reskve na kre#nom zemlji*t") na po!lozi o! breskve iz semena i na !enari#i) pate o! hloroze " rejonima sa visokom temperat"rom preko leta i za vreme !"e s"*e One ne*to bolje po!nose kre#na zemlji*ta) " takvim "slovima) na po!lozi o! gorkog ba!ema 4reskve imaj" velik" potreb" za azotom) fosforom) kalij"mom) magnezij"mom i !r"gim elementima Posebno imaj" velike potrebe za azotom koga "gra!"j" " mnogobrojne #vetne p"poljke i b"jne letoraste) a zatim " jezgro semenki Azotna !"briva se !o!aj" na mese# !ana pre! #vetanje) zatim pre! j"nsko otpa!anje " vi!" prihranjivanja) a najkasnije na mese# !ana pre! zrenje kasno zrelih sorti i na mese# !ana pre! po#etak obrazovanja #vetnih za#etaka 0asno prihranjivanje azotnim !"brivima o!lae po#etak zrenja) a " ranih sorti se pojavlj"je " otegn"to zrenje " kr"ni) *to nanosi velike *tete " samoj proizvo!nji) jer se g"bi na #eni) kvalitet" plo!ova i "tro*k" ra!ne snage oko berbe plo!ova " vi*e navrata) a pro!""je i vegeta#ij" 3 to vreme breskve treba obezbe!iti sa !ovoljno fosfora i kalij"ma Za "spevanje bresaka s" najpovoljniji laki tipovi zemlji*ta .ilovasto peskovito) ili peskovito ilovasto zemlji*te/ sa niskim nivoom po!zemnih vo!a (e*ki tipovi zemlji*ta) a naro#ito po!zoli sa neprop"snim slojem) nepo!esni s" za gajenje bresaka bez pretho!ne meliora#ije (e*ki tipovi zemlji*ta popravljaj" se sa obilnijim !"brenjem sa stajnjakom i !"bokom obra!om zemlje- po!zoli se popravljaj" !"bokom obra!om koja "ni*tava neprop"sni sloj) obilnijim !"brenjem sa stajnjakom i !o!avanjem kre#a .kal#ifika#ijom/ prema hi!rolitifikom a#i!itet") !o ne"traliza#ije *tetnih kiselina Za "spevanje bresaka s" najpovoljnija zemlji*ta sa plo!nim orani#nim slojem !"bokim najmanje 96856 sm) a nivo po!zemne vo!e najblii za vreme maksimalnog vo!ostaja %)'8& m 0re#na zemlji*ta mog" se koristiti za gajenje bresaka samo na po!lozi o! gorkog ba!ema 4reskve se mog" gajiti i na peskovitom zemlji*t" Zemlji*te) posle kr#enja bresaka) kajsija) ili !r"gih ko*ti#avih k"lt"ra) moe se koristiti za gajenje bresaka tek posle o!mora o! 58; go!ina Za to vreme treba na njem" sejati !etelin") l"#erk" i okopavine Na takvom zemlji*t" breskva se moe sa!iti i ranije) ali najmanje < go!ine posle kr#enja starog zasa!a) s tim !a se breskva kalemi na !r"g" po!log" " o!nos" na ranij" Ako je zasa! ranije sa!en na po!lozi o! vinogra!arske breskve) pri ponovnom po!izanj" breskvika) treba !a se "zme po!loga o! ba!ema) ili !enarike 3op*teno govore#i) vo#na stabla ne po!nose slabo !renirana zemlji*ta .glineni horizont) nabijenost zemlji*ta kao posle!i#a vi*ego!i*nje intenzivne obra!e i tretiranja zemlji*ta) it! / *to za posle!i#" ima zabarivanje) zasi#enost zemlji*ta vo!om) naro#ito " tok" vegeta#ije Hlineni neprop"stljivi horizont je sloj materijala nalik steni) i moe biti !ebljine o! &6 > %'6 #m Ovaj sloj je kao beton koji onemog"#ava !rena" 3koliko se nalazi " povr*inskom sloj" zemlji*ta) na !"bini o! najvi*e %&6 #m) treba ga razbiti rigolatorom 0a!a se je!nom taj neprop"stivi sloj razbije) ne !olazi !o njegovog ponovnog formiranja tako !a nije neopho!no ponoviti post"pak D"bokim oranjem se pobolj*ava sit"a#ija nastala kao posle!i#a nabijenosti zemlji*ta ili pris"stva neprop"stivog sloja gline Drenaa zemlji*ta se moe pobolj*ati postavjanjem !renanih #evi ili sa!njom na "z!ign"tim lejama 0o! !renanog sistema #evi treba postaviti po! nagibom tako !a se s"vi*na vo!a "smerava prema perforiranim #evima) a potom se gravita#ionom silom o!vo!i o! korena biljke " o!vo!ne kanale Ovaj post"pak zahteva !obr" str"#notehni#k" osposobljenost) a #esto pre!stavlja i prili#no sk"p" investi#ij" O!ravanje #evi " Fproto#nom stanj"F bez pris"stva zemlje i !r"gog otpa!a moe !a b"!e po prili#an izazov Dr"gi) sasvim "spe*an meto!) je sa!nja Jna "z!ign"tim lejama 1eje se "z!ign" za oko '6 #m o! povr*ine zemlji*ta !ovoljno !a se masa korenovog sistema iz!igne izna! nivoa po!zemnih vo!a #ime se izbegava poten#ijalni problem tr"lei korena Po! ovim sistemom gajenja postavljanje sistema za navo!njavanje je apsol"tni imperativ) jer zemlji*te na "z!ign"tim lejama se brzo is"*"je IZ4O@ I OD@EA$ANJE SADNOH 2A(E@IJA1A Dobar) vitalan i z!rav sa!ni materijal ne zna#i ni*ta !r"go !o " svakom pogle!" !obar i profitabilan zasa! Dr"gim re#ima) ne treba *te!eti nova# ka!a se !o!e !o sa!ni#a !obrog kvaliteta Nabavka sa!ni#a ispravnog z!ravstvenog stat"sa je ini#ijalna investi#ija koja se !K lako oprav!ati) a obezbe!"je otpla#ivanje "laganja tokom #itavog perio!a eksploata#ije zasa!a Dobro razvijene sa!ni#e breskve s" sre!nje visine) pre#nika & > &)' #m) sa !obro razvijenim prevremenim gran#i#ama Sa!ni#e sa ve#im pre#nikom s" tako!e !obre) "koliko s" a!ekvatno o!ravane i nemaj" o*te#enja o! niskih temperat"ra nastalih kako " polj" tako i " skla!i*t" $elika je verovatno#a !a #e sa!ni#e manjeg pre#nika !ebla imati ve#i pro#enat iz"miranja nakon sa!nje i) zbog ne!ostatka vitalnosti i snage !a prevazi!" stres nakon presa!ivanja) naro#ito ako se sa!nja obavlja na s"vom zemlji*t" po! s"snim "slovima " go!ini sa!nje Sa!ni#e se obi#no va!e iz zemlje " jesen) i mog" se o!mah sa!iti " polje ili se stavljaj" " skla!i*te Sa!ni#e se) tako!e) mog" F"trapitiG !o sa!nje 0a!a se sa!ni#e stavljaj" " trap) postavljaj" se " FrovoveG na mestima !obro za*ti#enim o! vetra) i sa zemlji*tem koje ima !obr" !rena" Prepor"#"je se trapljenje na severnim stranama) kako bi

se spre#io preran preki! zimskog mirovanja " rano prole#e Iz istog razloga) vrhovi sa!ni#a treba !a b"!" okren"ti prema j"g" Spojno mesto kao i ve#i !eo !ebla treba !obro pokriti zemljom kako bi se spre#ilo event"alno izmrzavanje tokom zime 3 ovim trapovima sa!ni#e mog" ostati !obar !eo prole#a) !o vremena presa!ivanja na stalno mesto OD@ELI$ANJE SIS(E2A 3ZHOJA Pore! o#iglenih faktora sre!ine) planiranje i o!re!ivanje sistema "zgoja zasa!a je velikim !elom "slovljeno stepenom tehni#ke) hortik"lt"rne osposobljenosti proizvo!ja#a i njihove Fsig"rnosne zoneG g!e se oni ose#aj" sposobnim !a "!ovolje visokim tehni#kim zahtevima proizvo!nog sistema 7ilj o!re!ivanja sistema "zgoja je " tome !a se obezbe!i maksimalna izloenost s"n#evim zra#ima jer je to neopho!no !a bi se obezbe!ilo formiranje !obro razvijenih #vetnih p"poljaka) visoko kvalitetnih plo!ova i !obre pro!"ktivnosti 3op*teno govore#i) zasa!i breskve se mog" svrstati " tri kategorije+ zasa!i sa manjom g"stinom sa!nje) zasa!i sa sre!njom g"stinom sa!nje i oni sa g"stom sa!njom Zasa!i sa stan!ar!nom g"stinom sa!nje Za zasa!e sa stan!ar!nom g"stinom sa!nje karakteristi#no je ve#e me!"re!no rastojanje) kao i rastojanje "n"tar re!a Sa istorijske ta#ke gle!i*ta) najrasprostranjeniji "zgojni oblik je Mkotlasta kr"naG ili FvazaG) pri kome je razmak sa!nje o! ' N ' !o 9 N 9 m (akav "zgojni oblik zahteva veliki prostor) obezbe!"je prostran" otvoren" kr"n" koja je !obro os"n#ena Ovaj "zgojni oblik pogo!"je naro#ito sortama koje same po sebi imaj" izraen" b"jnost i pro!"ktivnost) i koje trae veliki prostor za rast Stabla gajena po! ovim "zgojnim oblikom !aj" plo!ove o!li#nog kvaliteta Zasa!i sa sre!njom g"stinom sa!nje Zasa!e sa sre!njom g"stinom sa!nje karakteri*e potreba za manjim prostorom) sa ten!en#ijom pove#anja pro!"ktivnosti stabala " prvim go!inama po sa!nji Postoji nekoli#ina "zgojnih oblika koji spa!aj" " ov" kategorij" Je!an o! naj#e*#ih pre!stavlja kombina#ij" stan!ar!nog "zgojnog oblika Mkotlaste kr"neFsa manjim rastojanjem "n"tar re!a) obi#no < N = m) a glavne skeletne grane se formiraj" tako !a imaj" ten!en#ij" "spravnog rasta Ovaj "zgojni oblik iz"zetno pogo!"je sortama slabe b"jnosti) ili stablima posa!enim na zemlji*tima sa relativno malom koli#inom hranljivih materija $remenom) ova ve#a g"stina sa!nje moe postati smetnja prilikom svako!nevnog o!ravanja i nege zasa!a .prilikom prskanja) rezi!be) berbe) it! / 3 krajnjem sl"#aj") neopho!no je "kloniti svako !r"go stablo !a bi se obezbe!io prostor za normalan porast i razvoj preostalih stabala 3 protivnom) zbog velike g"stine kr"ne i zasen#avanja !olazi !o !o "miranja !onjih ramenih grana a smim tim i !o smanjvanja ro!ne povr*ine i proizvo!nog poten#ijala Zasa!i sa g"stom sa!njom Nastojanje !a se "ve#a pro!"ktivnost " prvim go!inama po sa!nji i time "brza povra#aj "loenog kapitala rez"ltiralo je eksperimentisanjem sa razli#itim "zgojnim obli#ima i ve#om g"stinom sa!nje Neki o! tih "zgojnih oblika s" teorijski veoma !obro izgle!ali) ali " praksi nis" isp"nili o#ekivanja 3op*teno) ovi "zgojni obli#i se mog" po!eliti prema tome !a li zahtevaj" naslon ili ne 0ao rez"ltat) !obijeni s" "zgojni obli#i *palir i tat"ra) #entralna vo!i#a) kalifornijski $ sistem ili vertikalni8$) "pravni8$ sistem) i nekoli#ina !r"gih o kojima ov!e ne#e biti re#i Sistemi sa #entralnom vo!i#om Je!an o! pop"larnijih "zgojnih oblika je sistem sa #entralnom vo!i#om sa rastojanjem "n"tar re!a o! &)' > <)' m i =)' > ')' m izme!" re!ova Nalik je istom sistem" koji se primenj"je ko! jab"ke Plo!ovi se obraz"j" na vo!i#i i na kratkim lateralnim ro!nim granama koje se obnavljaj" go!i*njom rezi!bom Hlavni ne!ostatak ovog "zgojnog oblika je taj *to stabla imaj" ten!en#ij" !a se me!"sobno zasenj"j") kao i !a zasenj"j" !onje !elove sopstvene kr"ne Ovaj "zgojni oblik moe biti o! interesa za pre!ele sa velikim brojem s"n#anih !ana tokom go!ine $ertikalni $ sistem Ovaj "zgojni oblik je poznat i po! imenom kalifornijski $ sistem Dve glavne ramene grane obraz"j" M$F oblik "smeren niz re! Svaka o! tih grana oblik"je se po sistem" #entralne vo!i#e @astojanje " re!" je priblino &)' > <)' m) !ok se me!"re!no rastojanje kre#e izme!" =)' i ')' m Ovaj sistem "zgoja pogo!"je mehanizovanoj rezi!bi i kori*#enj" platformi za berb" Ovakav na#in "zgoja zaista !aje ve#e prinose po hektar" " prvim go!inama po sa!nji 3 poznijim go!inama !olazi !i istih problema " vezi sa zasen#ivanjem kao i ko! sistema sa #entralnom vo!i#om) *to bi sve"k"pno moglo !a !ove!e !o skra#enog veka eksploata#ije zasa!a

Perpenn!ik"larni $ sistem Ovaj "zgojni oblik " s"*tini i!enti#an je kalifornijskom $ sistem" @azlika je " "smeravanj" glavnih skeletnih grana One se razvo!e po! "glom o! ;66 " o!nos" na re! Naj#e*#e me!"re!no rastojanje je ')' > 9)9 m) a "n"tar re!a %)' > &)' m Sistemi koji zahtevaj" naslon Za *palir je karakteristi#no formiranje ro!nih grana " je!noj ravni Ovaj "zgojni oblik zahteva intenzivno o!rvanje Nije najpogo!niji za breskv" (at"ra je sistem veoma sli#an "pravnom $8sistem" Posmatrano sa aspekta popre#nog preseka) re! po!se#a na slovo MOF Hlavne skeletne grane s" naslonjene na i#" i razve!ene po! "glom o! 966 " o!nos" na horizontal") *to omog"#ava !obr" izloenost s"n#evim zra#ima @astojanje " re!" se kre#e izme!" 6)9 > %)& m) a izme!" re!ova ')' > 9)' m Dobre strane ovog "zgojnog oblika s" brzo razvijanje kr"ne i mo#nost MhvtanjaF velike koli#ine svetlosti) zatim !obara razvijenost ro!nog !rveta) rana i obilna ro!nost relativno laka mehanizovana rezi!ba Hlavni ne!osta#i sistema koji zahtevaj" naslon s" visoka "laganja " njihovo postavljanje i veliki zahtevi " pogle!" visoko str"#ne ra!ne snage AH@O(EINI0A I PO2O(EINI0A 4@ES0$E Priprema zemlji*ta za sa!nj" Pre !"bokog oranja za sa!nj" bresaka) zemlji*te se #isti o! ostataka starih panjeva) kr"pnog kamena i o! korova Naro#ito treba obratiti panj" !a zemlji*te b"!e z!ravo) bez pris"stva izaziva#a bolesti tr"ljenja korena i izaziva#a raka na koren" breskve Ako je o!abrana par#ela ili !eo par#ele zarastao " z"ba#i ili palami!i i sli#nim korovima na njoj treba "ni*titi korov Za vreme !"e s"*e korovi se oprskaj" o!govaraj"#im herbi!!ima) prema "p"tstv" na omot" pakovanja Posle toga se par#ela plitko poore !a se izba#e na povr*in" !elovi korena i !a se sas"*e (e !elove korena treba sak"piti i tako s"ve spaliti (ako o#i*#ena par#ela se poore " jesen i zasejava se ozimim je#mom 3koliko se ne stigne sa setvom " jesen) moe se zasejati " prole#e sa pivarskim je#mom 3 prole#e se po je#m" poseje !etelina Ona se !ri na par#eli !ve go!ine i posle toga se razorava " jesen Na razoreno !etelini*te " prole#e se sej" okopavine) koje se !obro na!"bre stajnjakom i mineralnim !"brivimaa .pas"lj) boranija) gra*ak) rani krompir) bostan) nikako #mi i beli l"k/ 3 ne!ostatk" stajnjaka sej" se biljke za zeleni*no !"brenje .sto#ni gra*ak sa rai) grahori#a) l"pina sla#i#a i sl / Ove se biljke zaoravaj" pre! po#etak njihovog #vetanja (ako o#i*#en" par#el" o! korova treba poorati pl"gom rigolerom) na !"bini '6 sm) na &8< mese#a pre sa!nje Posle oranja zemlja se isitni tanjira#om) !rija#om ili k"ltivatorima i !obro se poravna Pre same sa!nje i za vreme sa!nje treba izbegavati !"brenje stajnjakom Iz njega mog" pre#i izaziva#i tr"ljei na koren breskve) posebno posle ja#eg razaranja korena Pri oranj" treba !o!ati sme*" fosforih i kalij"movih !"briva) o!nosno kompleksno P0 !"brivo) !a se postigne "merena plo!nost) prema sa!raj" ovih elemenata " zemlji*t" Najvi*e se moe !o!ati sme*a ovih !"briva '66DB66 kg po hektar" Na siroma*nijim i teim tipovima !o!aj" se ve#e) a na plo!nijim tipovima zemlji*ta) manje koli#ine !"briva Ako se par#ela za breskvik ne rigol"je po #eloj povr*ini) zemlji*te se moe rigolovati na !"bin" oko 96 sm " pantljikama *irine & m) po #ijim sre!inama #e se sa!iti sa!ni#e bresaka Ostala se povr*ina samo plitko obra!"je oranjem) a na manjim povr*inama prekopavanjem 4reskve se mog" sa!iti i " iskopane jame Jame se kopaj" sa pre#nikom %668 %'6 sm) na !"bini 568B6 sm Na %' !ana pre! sa!nj" jame se zap"njavaj" plo!nom zemljom 3koliko je na !n" jame vo!a) ona se pre zap"njavanja izba#"je @azmeravanje mesta za sa!nj" 2esta za sa!nj" bresaka razmeravaj" se pomo#" zategn"te i#e ili kanapa) a po mog"#nosti i "z #eli#n" pantljik" O! me!e se o!st"pi za polovin" razmaka re!ova bresaka i obeleava se prvi re! Pomo#" pravao"glog tro"gla se po!ie "pravna na prava# prvog re!a 3 tom prav#" se postave vizir motke ili !obro vi!ljivi pravi *tapovi (aj se re! pro!"ava !o kraja par#ele Na sli#an se na#in po!ie "pravna i na !r"gom kraj" prvog re!a Posle toga se kanap ili i#a zate" na kol#i#ima i na obeleenom mest" .t"*em ili #rvenom bojom D minj"mom/ se pobijaj" kol#i#i) g!e #e biti mesto za sa!nj" breskve) "z sam" i#"

4reskve se sa!e zavisno o! b"jnosti sorte i po!loge) klime) plo!nosti zemlji*ta) oblika kr"ne) na#ina rezi!be i mog"#nosti za navo!njavanje 4"jne sorte na b"jnim po!logama) na sre!nje plo!nom zemlji*t") " blagoj klimi sa !ovoljno pa!avina) g!e #e se primenjivati !"ga rezi!ba) sa!e se na razmak" 9 P ' m) sre!nje b"jne sorte .koje s" najbrojnije " na*oj zemiji/ sa!e se na ' N ' m) iz"zetno na siroma*nom zemlji*t" sa rezi!bom na zamen" .kratka rezi!ba/ sa!e se na = P = m Sorte pat"ljastog rasta sa!e se na razmak" < P & m na plo!nom i "mereno vlanom zemlji*t") a gaje se " vi!" "spravne kor!"ni#e @azmeravanje mesta za sa!nj" Na sre!nje plo!nom zemlji*t") na razmak" ' P = m vo#ke s" s"vi*e g"ste i je!na !r"g" zasenj"j" Zbog toga se sorte b"jnijeg rasta i sa!e na ve#em razmak") !a bi se izbeglo me!"sobno zasenjivanje i privremeno ogoljavanje kr"ne Sorte sa ve#om visinom kr"ne o! < m sa!e se na ve#em razmak" 4reskve sa kr"nom " oblik" vaze sa!e se na razmak" ' P 9 m .b"jne sorte / ili na ' P ' m .sre!nje b"jne/ i ' P = m .manje b"jne sorte/ sa kratkom rezi!bom- a breskve sa kr"nom " oblik" palmete sa kosim granama sa!e se na razmak" ' P ' m 4reskve) koje se re" kratko D na zamen") sa!e se g"*#e o! bresaka koje se re" na !"g" rezi!b" 8 samo prore!ivanjeni @aspore! sorti bresaka " zasa!" Prema vremen" zrenja) na periferiji i na vi*im poloajima sa!e se sorte najranijeg zrenja) a !o njih se sa!e sorte sre!nje ranog i sre!nje kasnog) a " #entr" plantae se sa!e sorte kasnog i vrlo kasnog zrenja Obi#no se "zimaj" %' > &6: sorti ranog i vrlo ranog zrenja) 96 > 56: sorti sre!nje ranog i %' > &6: sorti kasnog zrenja Za sre!nje plo!na i plo!na zemlji*ta) sa !ovoljno pa!avina " tok" vegeta#ije ili sa mog"#no*#" za navo!njavanje) najpo!esenija je po!loga o! vinogra!arske breskve iz semena za ve#in" gajenih sorti " na*oj zemlji- za vlanija i malo tea zemlji*ta po!esnija ja po!loga o! sejan#a !anerike) a za kamenita) s"va i kre#na zemlji*ta najpo!esnija je po!loga o! sejan#a gorkog ba!ema Sa!nja bresaka Izbor sa!ni#e za sa!nj" Za sa!nj" breskvika najpo!esnije s" z!rave) je!nogo!i*nje sa!ni#e sa pre#nikom stabla " korenovom vrat" %& > %' mm) koja ima visoko) ali ne mnogo razgranato) stablo o! %& > %' #m) sa !obro razvijenim korenom Na po!lozi o! breskve iz semena sa!ni#e treba !a ima najmanje tri !obro razvijene ile " po!je!nakom razmak" " svim prav#ima raspore!ene) na po!lozi o! !anerike = i na po!lozi o! gorkog ba!ema najmenje !ve Sa!ni#e za po!izanje breskvika treba k"povati o! poznatih rasa!nika sa !eklara#ijom sorte i po!loge i "je!na#ene Priprema sa!ni#e breskve za sa!nj" Na koren" sa!ni#e breskve o!rez"j" se o*trim noem samo povre!ene) s"ve ili plesnjive ile Potom se koren potapa " 6 <: rastvor Orto#i!a) " #ilj" s"zbijanja izaziva#a tr"leni#e korena Na stabl" sa!ni#e se sek" sve prevremene gran#i#e " osnovi !o visine b"!"#eg stabla > oko 96856 sm Izna! ove visine prevremene gran#i#e na stabl" re" se na !va vi!ljiva p"poljka tek " prole#e 0opanje jama Pripremljena sa!ni#a breskve se sa!i " iskopan" jam" pore! kol#i#a sa kojim je obeleeno mesto za sa!nj" Jama se kopa a*ovom tako !"boko !a se koren sa!ni#e moe " njoj nesmetano raspore!iti " svim prav#ima) a !a !"bina korenovog vrata ostane na istoj !"bini) posle slaganja zemlje) na kojoj je bio i " rasa!nik" Plitka sa!nja sa!ni#e smanj"je prijem) a !"blja sa!nja pro!"ava nero!ni perio! " bresaka Sa!ni#a se moe !"blje sa!iti za ' > B sm na kamenitom) peskovitom i jako s"vom zemlji*t") nego *to je bila " rasa!nik") bez ikakvih posle!i#a na njen" b"!"#" ro!nost (ehnika sa!nje Pri sa!nji sa!ni#a bresaka je!an ra!nik !ri sa!ni#" za stablo i razme*ta joj koren po jami na o!re!en" !"bin") prema poloaj" korenovog vrata) a !r"gi ra!nik motikom ili lopatom postepeno naba#"je samo rastresit" zemlj") bez ostatka korena je!nogo!i*njih biljaka Za vreme naba#ivanja zemlje) onaj ra!nik *to !ri sa!ni#") povremeno je protresa 0a! se zatrpa koren zemlja se oko nje nagazi nogom Na ob"#i ne sme biti krampona ili sli#nih !o!ataka) koji bi ranjavali koren za vreme gaenja zemlje Potom se zemlja naba#i !o vrha jame i !obro se nagazi Pri tome treba paziti !a ra!nik koji naba#"je zemlj" ne "!ara " stablo sa!ni#e lopatom ili motikom Po zavr*enom zatrpavanj" jame oko sa!ni#e se prave #inije sa pol"pre#nikom o! '6896 #m " vi!" kr"ga i zalivaj" se sa <68=6 lit vo!e) bez obzira !a li se sa!i " jesen ili rano " prole#e 0a! zemlja "pije vo!") preko vlanog sloja #inije se naba#a tanki sloj s"ve zemlje) " #ilj" s"zbijanja pojave pokori#e) koja kasnije brzo is"*"je zemlj" oko sa!ni#e $reme sa!nje Sa!ni#e bresaka jesenje sa!nje bolje se primaj" i imaj" znatno ve#i prirast letorasta " prvoj go!ini o! sa!ni#a kasne

prole#ne sa!nje Posle jesenje sa!nje sa!ni#e se "motavaj" papirom o! papirnatih vre#a) g"vama o! slame ili stabljikama o! k"k"r"zovine) ili se breskvik !obro ogra!i pletenom i#om protiv ze#eva) srna ili !ivljih svinja 3z svako stablo se stavljaj" otrovni mam#i protiv mi*eva ." blizini !vori*ta mam#i se obavezno stavljaj" samo " ho!nike mi*eva i zatrpavaj" se) !a se ne bi otrovale !oma#e ivotinje/ Posle sa!nje " jesen) sa!ni#e se povremeno kontroli*" preko zime 3koliko je b"ji#a ogolila koren on se o!mah zatrpava .ako s" se pojavili mi*evi) mam#i se ponovo rast"raj"/) a sa!ni#e koje vetar povio treba "spraviti i vezati "z pritk" 3koliko se !ogo!i i kra!a je!nog !ela sa!ni#a) o!mah se k"p"j" nove i zasa! se po!sa!"je rano na prole#e Obra!a zemlji*ta " breskvik" Po zavr*enoj sa!nji) breskvik se poore ili prekopa na !"bin" %B > && #m) a pore! stabla " zoni oko #inije i izme!" stabla " re!" se prekopava b"!akom ili motikom) pri #em" se pazi !a se ne povre!i stablo i koren Na prole#e se breskvik ponovo obra!"je) na isti na#in kao i o!mah posle sa!nje Pri obra!i pl"gom ne sme se pri#i blie stabl" sa!ni#e o! '6896 #m Posle obra!e " prole#e zemlja se po!rlja ili se istanjira Preko leta) prema "#estalosti pojave korova i pokori#e) breskvik se tanjira ili k"ltivira) a izme!" stabla " re!" samo se okopava motikom na !"bini '8B #m 2la!i breskvi#i mog" se zasejavati boranijom) spana#em) gra*kom) sojom i !r"gim povr#em) iz"zev belim i #rnim l"kom 4eli i #rni l"k l"#e posebne materije iz svog korena koje ometaj" porast korena breskve 2oe se sa!iti " prvoj go!ini i bostan) ako postoje mog"#nosti za navo!njavanje Pri sa!nji ili setvi povr#a prvi re!ovi ne smej" biti blii stabl" sa!ni#e o! %)' m 3 mla!im breskvi#ima treba izbegavati "potreb" herbi#i!a trajnog !elovanja Iebri#i!i se mog" "potrebljavati protiv korova " starijim breskvi#ima) prema "p"tstv" na omot" pakovanja) koji se re!ovno zalivaj" ili " rejonima sa !ovoljno pa!avina za vreme vegeta#ije breskve 4reskvik se re!ovno ore svake go!ine " jesen .posle otpa!anja li*#a/ i rano " prole#e .pre #vetanja/ na !"bin" %B > && #m) pri tome se pazi !a pl"g ne se#e koren Ako s" skeletne ile blie povr*ini zemlje) !"bina obra!e se smanj"je ili se " blizini stabla samo potanjira Zbog toga se !"bokog oranja treba ispitati !"bin" raspore!a korena bresaka) mestimi#nim kopanjem proifla na %)' > & m pore! stabla Na kraj" vegeta#ije breskvik se prili#no zakorovi (aj se korov pre #vetanja zaorava " #ilj" pobolj*anja str"kt"re zemlji*ta L"brenje breskvika 4reskvik se re!ovno !"bri stajnjakom i meniralnim !"brivima) zavisno o! plo!nosti zemlji*ta) b"jnosti sorte) starosti vo#aka i planiranih prinosa Do ro!nosti rast"ra se %' > &6 tona zgorelog stajnika i po <66 kg &6: azotnog) &66 kg fosfornog i %'6kg kalij"movog !"briva na % hektar" povr*ine Stajnjak sa fosfornim i kalij"movim !"brivom zaorava se " jesen a &,< azotnog !"briva rast"ra se " prole#e na mese# !ana pre #vetanja i % , < na mese# !ana pre! zrenje plo!ova " ro!nom breskvik" ili pre! po#etak obrazovanja #vetnih za#etaka " ro!nim p"polj#ima

Potrebe " hranjivim elementima mog" se po!miriti iz razli#itih mineralnih !"briva .poje!ina#nih > prostih) me*anih ili kompleksnih/ Najprepor"#ljivija za !"brenje s" kompleksna visokokon#entrovana lakorastvorljiva mineralna !"briva) i to ona " kojima je kalij"mova komponenta " oblik" kalj"m s"lfata Ina#e) kompleksna !"briva s" i najrentabilnija) po*to " istoj koli#ini !"briva) sa!re mnogo vi*e #istih hranljivih materija) "sle! #ega s") izme!" ostalog) mnogo nii tro*kovi transportovanja i rasipanja 0ompleksna !"briva koja sa!re samo fosfora i kalij"ma) ili pore! P i 0 i manji !eo azota . N/) obi#no se "nose " jesen) !ok se ona sa ve#im sa!rajem azota .N/) !aj" rano " prole#e 2"l#iranje breskvika 3 s"*nim rejonima) povremene s"*e mog" !a se "blae i m"l#iranjem breskvika Povi*ina ispo! kr"ne bresaka se zastire s"vim li*#em) s"vom travom) slamom " sloj" o! %6D%' sm) " *irini pantljike " zoni kr"ne bresaka ili ispo! poje!ina#nih stabala 4reskvik se m"l#ira rano " prole#e ili za vreme naj!"eg s"*nog perio!a posle ja#ih ki*a 3 tom materijal" se preko zime skrivaj" mi*evi) koji za to vreme mog" !a poje!" kor" i ro!ne p"poljke bresaka) a posebno glo!" koren breskve " vi!" prstena) koje se posle toga o!mah s"*e Zbog toga se m"l#iran breskvik pre! zim" prekriva otrovnim mam#ima za mi*eve Oni se stavljaj" pore! stabla Priprema zemlji*ta za po!izanje zasa!a obavlja se !va !o tri mese#a prie same sa!nje i pre!stavlja je!n" o! najvanijih ra!nji iz razloga *to vo#nja#i pre!stavljaj" vi*ego!i*nje zasa!e) zato lo*a priprema zemlji*ta zna#ila bi g"bitak) ili #ak propa!anje #elok"pne prozvo!nje Pre same sa!nje potrebno je izvr*iti hemijsk" analiz" zemlji*ta) te na osnov" iste sprovesti o!govaraj"#e meliorativno !"brenje 2eliorativno !"brenje obi#no i!e " koli#ini 6)B8% t,ha NP0) i to kombina#ije 6+&6+<6) '+&6+<6 ili B+%9+&= !akle) sa malim sa!rajem azota Ovom ra!njom potrebno je "neti i

!ovoljne koli#ine organskog !"briva .stajnjaka) i to zgorjelog/) obi#no " koli#ini <68'6 t,ha (ako!e) potrebno je ispitati pI zemlji*ta) optimalni bi bio ')'89)') a " sl"#aj" !a o! istog stvarni o!st"pa potrebno je izvr*iti kal#ifika#ij" > !o!avanje ;6: 7a7O< Q mleveni !olomit " koli#ini &666 kg,ha Nakon toga sle!i !"boko oranje <6896 #m) a na teim zemlji*tima potrebno je sprovesti i rigolovanje .veoma !"boko oranje i !o % m/ Navo!njavanje breskvika 4reskvik se navo!njava " s"*nim rejonima) " kojima je s"ma pa!avina " tok" go!ine ispo! 966 mm,#m& Norma vo!e za navo!njavanje zavisi o! zemlji*ta hi!rotermi#kog koefi#ijenta rejona) visine prinosa i starosti breskvika One se kre#" " grani#ama o! <'6D'66 m< po hektar" ili '668%666 % po je!nom stabl" 4reskvik se zaliva pre! #vetanje) posle prore!ivanja plo!ova) za vreme nalivanja plo!ova .na &68<6 !ana pre zrenja/) a " vrlo s"*nim rejonima zaiivaj" se i preko zime ili kasno " jesen za rezerv") posle otpa!anja lis#a Neki prepor"#"j" i je!no zalivanje pre! po#etak obrazovanja #vetnih za#etaka .krajem j"la ili po#etkom avg"sta/ "koliko to zalivanje ne bi pro!"zilo zrenje plo!ova " sorti sre!nje ranog i sre!nje kasnog zrenja Zalivanje na kraj" vegeta#tje moe !a pro!"i porast mla!ara) koji zeleni "laze " zimski o!mor i mog" !a izmrzn" " tok" zime i o! najslabijih mrazeva Zalivanje neposre!no pre! po#etak zrenja plo!ova bresaka) #esto o!lae zrenje ili izaziva masovno p"#anje plo!ova) koji s" kr"pni i lepo obojeni) a ne"potrebljivi kao stono vo#e (ime se nanose veliki g"bi#i " proizvo!nji bresaka) te je to zalivanje *tetnije) nego !a s" ostavljene breskve bez njega Plo!ovi posle tog zalivanja s" slabije obojeni i siroma*niji " s"vim materijama) #ime se smanj"je njihov kvalitet) a smanj"je im se sposobnost za transport i #"vanje " skla!ist" 4reskvik se navo!njava kanalima) bazenima .g!e se okr""j" 98B stabala malim be!emima o! zemlje/) po #inijama i ki*om @asprskiva#i treba !a ba#aj" ki*" samo ispo! kr"ne) !a ne bi kvasili plo!ove i li*#e $o!a za navo!njavanje breskvika mora biti bez pris"stva *tetnih bakterija) otrovnih s"pstan#i i sa niskim sa!rajem kre#a Pre! zalivanje breskvika na teem zemlji*t") treba pratiti prognoz" meteorolo*ke sl"be za !oti#ni rejon 3koliko se takav breskvik !anas zalije s velikom koli#inom vo!e) a s"tra!an pa!ne jaka ki*a) " tom sl"#aj" zemlji*te se zasiti !o apsol"tnog pojskog kapa#iteta vo!e) koren breskve po#inje !a se g"*i bez kiseonika Na kr"ni bresaka se posle toga pojavlj"je jaka smoloto#ina) a prirast plo!ova i mla!ari skopo stane @a!i pre!ostronosti o! ovakvih posle!i#a na teem zemlji*t" se breskvik zaliva #e*#e) a sa manjim koli#inama vo!e Posle zalivanja breskvik se plitko poore