Seminarski rad

SREDSTVA OBEZBEENJA IZVRENJA UGOVORA

SADRZAJ Uvod.3 Lina (personalna) sredststva obezbeenja izvrenja ugovora........................4 Ugovorna kazna...........................................................................................4 Odustanica...................................................................................................5 Jemstvo i solidarnost dunika...................................................................5 Stvarna (realna) sredstva izvrenja ugovora.......................................................6 Kapara..........................................................................................................6 Kaucija..........................................................................................................6 Pravo zaloge................................................................................................7 Hipoteka.......................................................................................................7 Pravo retencije (zadravanja).....................................................................8 Literatura.................................................................................................................9

UVOD Ugovor je saglasnost izjava volja dveju strana, dunika i poverioca, o tome da se zasniva, menja ili gasni neki obligacioni odnos. On je najvaniji instrument platnog prometa. Ugovor je zakljuen kada su se izjave volja u svemu poklopile. Uvek postoje dve strane, ali i jedna i druga strana mogu biti dunici i poverioci (na svakoj od tih strana moe biti jedno ili vie lica) Ugovor mora biti jasan i nedvosmislen, i kao takav, efikasan i primenjiv u bilo kojoj pravnoj situaciji. Poznato je da je prilikom sastavljanja ugovora, osnovni zadatak pravnika da predvidi to vie moguih spornih situacija, kao i da za sve formulie prava i obaveze ugovornih strana, kako bi na taj nain zatitio njihove interese. Obezbeenje izvrenja ugovornih obaveza zavisi, pre svega, od toga da li su ugovorne strane na jasan i nedvosmislen nain regulisale meusobna prava i obaveze. Takoe je bitno da li su ugovorne strane ugovorile sankciju ukoliko bilo koja strana ne izvri svoju ugovornu obavezu ili ugovornu obavezu ne izvri na predvien nain. U cilju jaanja ugovorne discipline i zatite interesa ugovorne strane koja ispunjava svoje obaveze iz ugovora , esto se izvrenje ugovora obezbeuje posebnim sredstvima obezbeenja. Sredstva obezbeenja izvrenja ugovora tite poverioca od eventualnog neispunjenja ugovorne obaveze od strane dunika ili od neblagovremen og ispunjenja. Sva sredstva obezbeenja mogu biti personalna (lina) ili realna (stvarna) lina sredstva obezbeenja izvrenja ugovora su: ugovorna kazna, odustanica, jemstvo i solidarna odgovornost dunika stvarna sredstva obezbeenja izvrenja ugovora su: kapara, kaucija, hipoteka, zaloga i retencija Kod stvarnih sredstava sutina je u tome da poverilac stie neko stvarno pravo na dunikove stvari, te ukoliko dunik ne izmiri svoju obavezu o dospelost, poverilac se iz te obaveze moe namiriti. Tako imamo pravo zaloge i pravo retencije (zadravanja).

Lina (personalna) sredstva obezbeenja izvrenja ugovora

1. UGOVORNA KAZNA Ugovorna kazna predstavlja jedno od vrlo estih sredstava za obezbeenje ugovora u privredi. Ugovorna (konvencionalna) kazna je ugovoreni novani iznos ili druga imovinska vrednost koju je jedna strana duna dati drugoj strani ako svoju obavezu iz ugovora ne izvri ili je izvri sa zakanjenjem. Odredba o ugovornoj kazni je akcesornog karaktera to znai da deli pravnu sudbinu glavne obaveze. Ako je npr. nepunovana glavna obaveza, nepunovana je i obaveza po ugovornoj kazni, ako je glavna obaveza zastarela, zastareva i pravo na ugovornu kaznu itd. Zakljuuje se kao klauzula ugovora iz kojeg je nastala obaveza ili u vidu posebnog ugovora (u formi propisanoj za glavni ugovor). Ugovorna kazna se moe javiti kao sredstvo obezbeenja iskljuivo nenovanih potraivanja, poto se novana potraivanja obezbeuju zateznim kamatama. Uslov za realizovanje ugovorne kazne je da je dunik kriv to nije ispunio obavezu. Postoje dva osnovna tipa ugovorne kazne: ugovorne kazna zbog neizvrenja ugovora i ugovorna kazna zbog zakanjenja u izvrenju ugovora. Ako je predviena ugovorna kazna, a nije precizirano o kojoj vrsti je re, pretpostavka je da se radi o ugovornoj kazni zbog zakanjenja. Ako je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja ugovora, poverilac moe zahtevati ili ispunjenje ugovora ili raskid ugovora i ugovornu kaznu. Pravo izbora izmeu ovih alternativa ima iskljuivo poverilac i dunik na to ne moe uticati. Kada je meutim predviena kazna za sluaj zakanjenja, poverilac moe zahtevati i ispunjenje ugovora i ugovornu kaznu. Ako eli da zadri pravo na ugovornu kaznu, poverlac mora prilikom prijema zakasnelog izvrenja dunikove obaveze, to izriito naglasiti. Po svojoj pravnoj prirodi ugovorna kazna ima elemetne kazne i elemente pretpostavljene naknade tete. Zbog toga se pri zahtevanju ugovorne kazne teta ne mora dokazivati, ona se, dakle , pretpostavlja, a ugovorna kazna (zbog kaznenog karaktera) moe biti vea od pretrpljenje tete. Kada je, meutim, pretrpljena teta vea od visine ugovorne kazne, poverilac pored ugovorne kazne moe zahtevati i razliku izmeu njene visine i pretrpljene tete. Visinu kazne odreuju ugovorne strane. Preterano visoku ugovornu kaznu, na zahtev dunika, sud moe smanjiti.

2. ODUSTANICA

Pod odustanicom se smatra izvesna suma novca ili neka druga vrednost koju jedna ugovorna strana daje drugoj ugovornoj strani, ili obeava drugoj strani, za sluaj da ona odustane od ugovora pre njegovog ispunjenja. Ako ugovorna strana eli da se koristi ovim pravom, ona mora dati odustanicu istovremeno sa izjavom o odustajanju od ugovora. Odustanica se moe ugovoriti u ko rist jedne ili obeju strana. Strane ugovornice mogu ugovorom odrediti rok, do kojeg se moe odustajati od ugovora i tada se ovlaena strana moe koristiti pravom na odustanak samo do toga roka. Odustajanje od ugovora uz pomo odustanice je mogue samo ukoliko nije protekao rok za ispunjenjeugovorne obaveze jedne ili druge ugovorne strane. Tako davalac odustanice ima mogunost, da odustane od ugovora, a uz plaanje odustanice, ili da izvri sve predviene ugovorom obaveze i da zahteva da mu druga ugovorna strana vrati plaenu odustanicu (u sluaju da je istu prethodno platio). Kapara moe da ima i ulogu odustanice kada je to predvieno uzansama ili su tako ugovorile stranke. Vrlo esto se u trgovakoj praksi i pravnoj teoriji pojavljuju miljenja da odustanicu ne treba shvatati sredstvom obezbeenja ugovora, jer ista daje mogunost davaocu odustanice da ne izvri svoje ugovorne obaveze. S druge strane, strana koja je platila odustanicu trpi izvesnu materijalnu tetu. Davalac odustanice je stimuliran da ipak izvri ugovorenu obavezu, posebno to je kod ugovora u privredi, vrlo esto, ugovoren visoki novani iznos na ime odustanice 3. JEMSTVO I SOLIDARNOST DUNIKA Jemstvo i solidarnost dunika su tipina sredstva personalnog obezbeenja. Jemstvo predstavlja poseban oblik linog obezbeenja gde jemac odgovara poveriocu celokupnom svojom imovinom za obaveze dunika kad ovaj ne ispuni ili neadekvatno ispuni svoju punovanu i dospelu obavezu. Na ovaj nain se putem jemstva, poverilac obezbeduje od rizika neplaanja glavnog dunika zbog njegove insoloventnosti. Jemstvo, moe da bude na bazi ugovora ili predvieno zakonom. Kod ugovora o jemstvu se predvia obaveza jemca prema poveriocu da e on ispuniti obavezu glavnog dunika, kad to on ne uini. Isti se ugovor zakljuuje u pismenom obliku (shodno lanu 997 -998. Zakona o obligacionim odnosima). Dakle, ako ugovor nije zakljuen u pismenom obliku, ne proizvodi pravno dejstvo. Jemstvo moe biti solidarno ili supsidijarno. Pravilo je u privrednom pravu da je jemstvo solidarno, to znai da se poverilac moe obratiti za ispunjenje svoje obaveze bilo glavnom duniku, bilo solidarnom jemcu, ne drei se reda, s tim da kad se od jednog namiri, gubi pravo prema drugome. Kod supsidijarnog jemstva,meutim, poverilac se najpre mora obratiti glavom duniku, pa tek za sluaj da ne uspe da se redovnim putem od njega namiri, ima pravo da zahteva ispunjenje od supsidijarnog jemca. Jemstvo je inae uvek akcesornog karaktera . Akcesornost kod jemstva oznaava da obaveza jemca zavisi od obaveze glavnog dunika, gde postoji primarna obaveza glavnog dunika, a sporena (akcesorna) obaveza jemca. Dakle, obaveza jemca zavisi od obaveze glavnog dunika i ista se javlja kad glavni dunik ne izvri svoju obavezu. Kada na dunikoj strani duniko-poverilakog odnosa postoji vie lica, pretpostavka je da su u privrednopravnim odnosima oni solidarni dunici. To znai da se poverilac moe zahtevom obratiti svakom dniku za celinu potraivanja, kao to moe istovremeno i prema
5

vie njoh ili prema svima. Kada meutim, jedan dunik ispuni obavezu, poverilac gubi pravo prema ostalim dunicicma. Solidarnost dunika treba razlikovati od jemstva, ak i kad je ovo solidarno. Nakon ispunjenja obaveze od strane solidarnog jemca on ima pravo da se regresira od glavnog dunika. Po pravilu ako nema drugog sporazuma, obaveza se izmeu solidarnih dunika deli na jednake delove. Kod solidarnog jemstva dolazi do tzv. prevaljivanja obaveza, a kod solidarnosti dunika do tzv. deljenja obaveza. Stvarna (realna) sredstva obezbeenja izvrenja ugovora 1. KAPARA Kapara je vrednost, najee izraena u novcu, koju jedna ugovorna strana pri zakljuenju ugovora daje drugoj strani u znak zakljuenja ugovora i radi njegovog urednog izvrenja. Kapara, dakle, ima dvostruku funkciju. S jedne strane ona predstavlja potvrdu da je ugovor zakljuen, a sa druge strane ona predstavlja vano sredstvo obezbeenja urednog izvrenja ugovora. Visina kapare odreuje se sporazumom ugovornih strana, a na zahtev zainteresovane strane sud moe smanjiti preterano visoku kaparu. Ako se ugovor izvri, kapara se uraunava ili, ako to nije mogue, vraa. Kada se obaveza koja je kaparom obezbeena obrono. tada se kapara uraunava ili vraa pri ispunjenju poslednjeg obroka (rate). Ako se ugovor ne izvri tada sudbina kapare zavisi od uzroka neizvrenja. Ako se ugovor nije izvrio zbog takvog sporazuma stranaka ili zbog okolnosti za koje ni jedna strana nije odgovorna, kapara se vraa. Ako to nije sluaj, mogu nastati razliite situacije: 1. ako je za neizvrenje kriva strana koja je dala kaparu, tada druga ugovorna strana moe po svom izboru zahtevati ispunjenje ugovora i naknadu tete zbog njenog zakanjenja (kapara se tada moe uraunati u naknadu tete) ili odustati od ugovora i zadrati primljenu kaparu 2. ako je za neizvrenje ugovora kriva strana koja je primila kaparu, druga strana moe oi svom izboru zahtevati izvrenje ugovora i naknadu tete zbog zakanjenja ili moe da odustane od ugovora i trai naknadu tete zbog neispunjenja uz vraanje kapare, ili da zahteva vraanje udvojene kapare (bez posebnoh prava na naknadu tete). 2. KAUCIJA Kaucija je odreena suma novca koju dunik daje prilikom zakljuenja ugovora. Kaucija je stvarno sredstvo obezbeenja ugovora. Ona propada kada doe do neizvrenja ugovora bez obzira na razlog neizvrenja, za razliku od kapare koja propada samo ako je dunik kriv za neizvrenje ugovora . Takoe, kaucija obezbeuje samo primaoca kaucije, dok kapara obezbeuje obe ugovorne strane. Jo jedna razlika izmeu kaucije i kapara je ste ta to se kaucija ne moe smanjiti dok kapara moe.

3. PRAVO ZALOGE

Zakonska zaloga kod ugovora u privredi, zbog sigurnosti koju daje poveriocima, doprinosi brem i efikasnijem odvijanju poslovnog prometa.. Zaloga slui za stvarno obezbeenje izvrenja ugovora. Predmet zaloge u privrednom pravu mogu biti pokretne stvari, ukljuujui i hartije od vrednosti i potraivanja. Poverilac se obavezuje da e zaloenu stvar da uva i po prestanku svojega potraivanja istu vratiti neoteenu zalogodavcu. Pravo zaloge predstavlja akcesorno pravo, jer ista je zavisna od postojanja osnovnog ugovora ijem obezbeenju ona slui. Zaloga prema nastanku moe biti ugovorna i zakonska. Za konstituisanje zalonog prava birno je da je zalona star preneta u dravin u poverioca. Pored predaje samih stvari Zakon o obligacionim odnosima predvia i mogunost predaje isprave koja daje imaocu iskljuivo pravo raspolaganja stvari. U pogledu realizacije zaloge, koja se vri predajom zaloene stvari i naplatom potraivanja iz prodajne cene, u naem pravu se za zalogu privrednog prava ne zahteva sudska odluka (kao to je to suaj kod zaloge graanskog prava), ve poverilac moe prodati zaloenu stvar na javnoj prodaji po isteku roka od osam dana od upozorenja uinjegnog da e stvar prodati. Pored zaloge koja nastaje na bazi ugovora u naem pravu postoje sluajevi zakonske zaloge. Zakonska zaloga se priznaje: a) komisionaru na robi koja se komisono kupuje i prodaje b) pediteru na robi koju oprema c) skladiteru na uskladitenoj robi d) vozara na robi koja se prevozi Pri tome pediter, skladitar i vozar imaju pravo zaloge na robi za svoje koneksne zahteve tj zahteve po osnovu istog ugovora. Pored toga, na zakon o obligacionim odnosima priznaje pravo zakonske zaloge i zastupniku obezbeenja naplate dospelih potraivanja po ugovoru o zastupanju, a isto pravo ima i organizacija za kontrolu robe. Prava i obaveze zalogoprimca: Da uva zaloenu stvar sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina Da stvar vrati kada dunik ispuni svoju obavezu Da od zalogodavca trai drugu odgovarajuu zalogu, ukoliko zaloena stvar ima pravni ili materijalni nedostatak Da svoje potraivanje namiri iz vrednosti zaloene stvari ukoliko dunik ne ispuni svoju ugovornu obavezu Da naplati svoje potraivanje pre svih ostalih poverioca 4. HIPOTEKA Hipoteka, predstavlja zalogu na nepokretnim stvarima koja se upisuje u odgovarajue javne knjige u registru suda, s tim to optereena nepokretnost hipotekom ostaje u dravini dunika. Ovo pravo hipoteke ovlauje zalogoprimca da se on moe namiriti putem prinudne prodaje nepokretnosti koja je optereena hipotekom u sluaju da dunik o dospelosti ne namiri svoju novanu obavezu. Dakle, hipotekarni zalogoprimac ima pravo da namiri svoje potraivanje iz vrednosti zaloene nekretnine pre drugih poverilaca, kao i pre poverilaca koji su kasnije stekli hipoteku. Hipoteka predstavlja pouzdano sredstvo obezbeenja. Hipoteka se esto koristi kao sredstvo obezbeenja vraanja dugoronih i srednjoronih kredita koji se koriste za izgradnju

5. PRAVO RETENCIJE (ZADRAVANJA) Pravo retencije je, takoe, sredstvo stvarnog obzbeenja. Sastoji se u pravu poverioca da dri dunikovu stvar kod sebe, sve dok dunik ne izvri svoju ugovornu obavezu. Uslovi za primenu prava retencije su, po pravilu, da se radi o koneksnim zahtevima i da je potraivanje poverioca dospelo. Pravo zadravanja poverilac ima samo izuzetno, kad za njegovo vrenje postoje zakonom predvieni uslovi i kao takvo na pravi nain uklanja nesklad koji se stvara izmeu ugovornih strana i doprinosi ravnotei kojoj obe strane tee. U graanskom pravu retencija je samo oblik psihike prinude poverioca prema duniku. Poverilac se,meutim moe namiriti iz stvari na kojoj ima pravo retencije. U uporedom trgovakom pravu, naprotiv, to je mogue uz uslov da se pribavi sudska odluka u tom smislu. Po tome retencija privrednog prava je slina zalozi graanskog prava. Prema naem Zakonu o obligacionim odnosima poverilac dospelog potraivanja ima pravo da dri dunikovu stvar sve dok dunik ne izmiri svoju obavezu. Izuzetno, poverilac moe imati pravo retencije na dunikovoj stvari i pre dospelosti potraivanja, ukoliko je dunik insolventan. U naem pravu poverilac se moe naplatiti iz stvari na kojoj ima pravo retencije i bez sudske odluketj posle upozorenja duniku kao i kod zaloge.