MOZAK

Mozak i kimena modina ine centralni nervni sistem tela. Nervi koji polaze od kimene modine i idu kroz telo ine periferni nervni sistem. Zajedno, centralni i periferni nervni sistem predstavljaju vezu tela i mozga. Mozak je sloen organ sa brojnim segmentima koji sarauju sa ostakom tela kako bi vam omogudili da vidite, ujete, osedate, diete i funkcioniete. Mozak vam takoe daje odreenu linost i ini da budete to to jeste. Veliki mozak je najvedi deo mozga. Njega ine modane hemisfere, koje se popularno zovu leva i desna hemisfera. Leva polovina mozga - leva hemisfera, kontrolie desnu stranu tela, dok desna hemisfera kontrolie levu stranu tela. Ove dve hemisfere su povezane kaloznim telom. Kalozno telo omogudava ovim dvema hemisferama da komuniciraju jedna s drugom. Svaka modana hemisfera je podeljena na etiri renja: frontalni reanj ima funkcije koje utiu na linost i emocije, parietalni reanj je zaduen za ulo dodira, temporalni reanj za ulo sluha, dok je okcipitalni reanj povezan sa vidom. Znaajan deo frontalnog renja je motorna kora. Ona kontrolie pokrete. Deo koji kontrolie govor nalazi se pored motorne kore. On se nalazi u levoj hemisferi kod denjaka i u desnoj hemisferi kod levorukih osoba.

Modane hemisfere
Modane hemisfere imaju spoljni omota koji se zove modana kora. Modana kora ima funkciju da kontrolie koordinaciju sloenih nervnih aktivnosti, kao to su instinkti i percepcija. Modane hemisfere su modanim stablom povezane sa kimenom modinom. Produena modina se nalazi na kraju modanog stabla. Ona kontrolie vitalne funkcije kao to su disanje i protok krvi. Mali mozak se nalazi ispod velikog. To je deo mozga koji pomae miidima da rade i pomae u odravanju ravnotee. Hipotalamus je lezda u centralnom delu mozga. On je odgovoran za regulisanje temperature tela, glad, e i seksualno ponaanje, kao i za kontrolu lezde hipofize. Hipofiza je glavna lezda endokrinog sistema zato to hormoni koje ona proizvodi kontroliu aktivnost drugih lezda. Kranijalni ili nervi lobanje su direktno povezani sa mozgom i uglavnom se proteu ka glavi i vratu. Kranijalni nervi obuhvataju nerve odgovorne za vid, sluh, ukus, miris, dodir i pokrete predela glave i vrata. Spinalni ili kimeni nervi se pruaju u sve delove tela primarno ispod nivoa vrata. Oni su odgovorni za kretanje, kao i za ulo dodira. Autonomni nervi kontroliu one radnje koje se deavaju automatski, ili bar bez svesne misli, kao to su: protok krvi, rad srca, varenje i disanje.

Nervi su sastavljeni od nervnih delija (neurona). Mozak i nervni sistem kao i ostatak tela komuniciraju putem poruka koje se prenose sa neurona na neuron. Neuroni se sastoje od glavne delije sa vlaknima koja se pruaju iz nje. Ova vlakna obuhvataju aksone, koji obino prenose poruke iz glavne delije, i dendrite, koji obino prenose poruke do glavne delije. Neuroni prenose poruke putem specijalnih impulsa nalik elektrinim. Impuls nastaje kada hemijske supstance, koje se zovu neurotransmiteri, uu u neurone. Kada se impuls stvori, on putuje od neurona do neurona kroz veze koje se zovu sinapse. Na ovaj nain vae telo alje poruke mozgu kako biste bili svesni ta se deava oko vas. Na ovaj nain mozak alje instrukcije telu kako biste mogli da reagujete na vae okruenje. Od svih tkiva u telu, mozak i kimena modina imaju najbolju zatitu. Lobanja predstavlja vrst kotani tit oko mozga. Kosti kime tite nerve u kimenoj modini. U ovim kotanim titnicima, mozak i kimena modina su dalje zatideni sa tri sloja ovojnica, koje se zovu meninge ili modanice. Ova tri sloja meningi se zovu: pia mater (mekana modanica), arahnoidea (mreasta modanica) i dura mater (tvrda modanica). Cerebrospinalna tenost, ili kimena tenost, tee izmeu mekane i mreaste modanice. Kimena tenost pomae da se zatite nervi u mozgu i kimenoj modini.

AMIOTROFINA LATERALNA SKLEROZA (LU GERIGOVA BOLEST) Slabost Tekode sa kretanjem Tekode sa gutanjem Amiotrofina lateralna skleroza (ALS), koja se takoe zove i Lu Gerigova bolest po slavnom igrau bezbola koji je od nje umro, polako unitava nervne delije koje pokredu miide. Na ovaj nain mozak ne moe da komunicira sa miidima. Kada nerv koji podstie miid i njime upravlja, odumre, miid postaje slabiji i manji, a zatim atrofira, to jest izgubi funkciju. I dok sve vedi broj nervnih delija odumire, istovremeno se gubi sve vie miidne snage, a sve vedi broj funkcija, kao to su: hodanje, stajanje, sedenje, gutanje i disanje bivaju otedene. Uzrok ALS-a jo uvek nije poznat. Obino oboljevaju starije osobe. ALS je neleiva bolest, a izgleda da ne postoji nikakva preventiva. Leenje je usmereno na olakavanje simptoma i poboljanje opteg stanja osobe.

AFAZIJA Iznenadan gubitak modi govora, pisanja ili razumevanja znaenja rei Otedenje centara za govor u mozgu moe da izazove gubitak modi govora, pisanja ili razumevanja znaenja rei. To se zove afazija. Modani udar, krvarenje u mozgu ili ozbiljna povreda glave mogu da otete delove koji kontroliu razumevanje pisane rei ili govora. Nekada osoba sa afazijom moe da shvati ono to se govori, ali ne moe da kae ili napie ono to misli. U drugim sluajevima, osoba ne moe da pie, ali moe da govori. Ili, moe da ima probleme sa pronalaenjem pravih rei. Takva osoba moe samo da izgovara i razume jednostavne rei. Osoba koja sasvim ili skoro sasvim ne moe da govori, razume ili pie ima globalnu afaziju. Ispitivanje i leenje Razlog za nastanak afazije se mora jasno utvrditi. Ako imate afaziju, va doktor de vas verovatno pregledati, uraditi neke osnovne analize krvi i CT skener glave, kako bi pronaao uzrok afazije i stepen otedenja mozga. Kod ovoga oboljenja, rad terapeuta za govor ili sluh svakako moe biti neophodan. Posle modanog udara ili povrede glave ipak se moe oekivati poboljanje.

BELOVA PARALIZA Oputenost usta ili onog kapka Nesposobnost da se pomeri jedna strana lica Belova paraliza je bolest kod koje se javlja upala nerva lica, koji zbog toga gubi svoje normalno funkcionisanje. To moe izazvati slabost jedne strane lica, koja gubi sposobnost da se pokrede (paraliza), to dalje dovodi do nesposobnosti da se smeje, zvidi, pogne glava i zatvara oko sa te strane. Ova bolest obino nastaje brzo, u roku od nekoliko sati, a moe se javiti i posle jutarnjeg buenja. Neke osobe kau da su imale bol ili trnjenje u jednoj strani lica na dan ili dva pre paralize.Uzrok Belove paralize nije poznat. Bolest se moe dovesti u vezu sa virusom koji nadrai nerv i izazove njegovo oticanje. To moe dovesti do prignjeenja nerva dok prolazi kroz otvor u kostima lica. to se pokretanje miida pre povrati, a to je obino za nekoliko nedelja, to je verovatnije da paraliza nede imati trajnih posledica. Ukoliko paraliza traje mesecima, mogude je trajno otedenje. Ispitivanje Nekoliko drugih bolesti lie na Belovu paralizu, tako da ove simptome treba da proveri va doktor. Savetuje se ispitivanje provodljivosti nerva , da bi se naao uzrok problema. Leenje Ako slabost lica nema druge uzroke, leenje de verovatno podrazumevati jedan period mirovanja. Ako se slabost nastavi, moe se primeniti elektrina stimulacija miida kako bi se spreila njegova atrofija i skratio period oporavka. Kortikosteroidi se preporuuju u nekim sluajevima. Drugo leenje ne postoji.

MODANO KRVARENJE Konfuzija Glavobolja Tekode sa govorom, vidom, sluhom ili kretanjem Umor Munina i povradanje Krvarenje (hemoragija) u mozgu ili oko njega moe da izazove ozbiljne povrede. Ovu vrstu krvarenja moe izazvati slabost zida krvnog suda zvano vredasta aneurizma koji prsne, ili povreda glave, ili neleen visok krvni pritisak i ateroskleroza . Krvarenje u mozgu ili u prostoru oko mozga ili kimene modine moe da vri pritisak na modano tkivo. Ovaj pritisak moe da sprei normalnu cirkulaciju krvi u modanom tkivu i ono tada izumire zbog nedostatka kiseonika. Osobe sa visokim krvnim pritiskom ili aterosklerozom, ili osobe koje uzimaju lekove za razreivanje krvi, imaju vedi rizik od hemoragije. Krvarenje u mozgu ili oko njega moe se dogoditi kao posledica modanog udara, povrede glave ili pucanja aneurizme. Krvarenje se moe dogoditi u etiri razliita dela mozga. Epiduralna hemoragija Ova vrsta krvarenja obino je posledica povrede glave. Krv polako istie iz otedenog krvnog suda u prostor izmeu tvrde modanice i lobanje (epiduralni prostor). Ovakva vrsta krvarenja dovodi do pojave glavobolje, konfuzije, oamudenosti, munine i povradanja. Kao i ostale spomenute vrste krvarenja, prolongirano, sporo krvarenje moe dovesti do kome i smrti. Intracerebralna hemoragija Ovo krvarenje se jo zove i hemoragijski modani udar ili modani udar kao posledica krvarenja, a do njega dolazi kada krvni sudovi u modanim tkivima prsnu ili procure, zbog ega se oteti tkivo i izazove pritisak na okolna tkiva. Osobe sa ovom vrstom krvarenja su obino sredovene ili starije i pate od neleenog visokog krvnog pritiska ili ateroskleroze. Simptomi obuhvataju iznenadnu slabost i konfuziju ili gubitak svesti. Osoba moe imati smetnje sa govorom, vidom ili sluhom, ili pokretanjem ruke, noge ili polovine tela.

MODANI APSCES Glavobolja Oamudenost Problemi sa govorom, vidom ili sluhom Gubitak snage ili ula dodira Groznica Munina ili povradanje Apsces je nagomilani gnoj (meavina belih krvnih delija, mrtvog tkiva i tenosti) oko koga se nalazi oteeno tkivo. Apsces moe nastati bilo gde u telu, kao odgovor na infekciju bakterijama. Ako se infekcija nastavi, pritisak iz apscesa moe da se proiri na okolno tkivo i da izazove otedenje. S obzirom da je mozak okruen tvrdom lobanjom, apsces u mozgu moe da stvori pritisak koji se prenosi na mozak. Kao posledica tog pritiska mogu da se jave: glavobolja, oamudenost, slabost, problemi sa govorom, vidom i sluhom, groznica, munina i povradanje.CT skener i MR skener (magnetna rezonanca) mogu biti potrebni za dijagnozu apscesa na mozgu. Apscesi u mozgu moraju se izdrenirati to je bre mogude, kako bi se spreilo irenje infekcije i otedenje od pritiska. Mogu se prepisati i intravenski antibiotici.

UKLJETENJE NERVA Utrnulost, marci i slabost u delu za koji je zaduen odreeni nerv Bol Ponavljanje jednog istog pokreta zgloba, lakta ili lanka dok radite ili se bavite sportom moe dovesti do oticanja u oblinjim tkivima. Dok tkiva otiu, ona mogu vriti pritisak na nerv. Pritisak moe da oteti nerv, usporavajudi ili prekidajudi signale koji se kroz njega alju. To se zove sindrom ukljetenja. Mogu se javiti razni sindromi ukljetenja, u zavisnosti od nerva koji je zahvaden.Bol, obamrlost i marci sindroma ukljetenja mogu ozbiljno da ugroze radnu sposobnost ili svakodnevnu aktivnost. Ako imate posao koji zahteva stalno iste pokrete, pod vedim ste rizikom od sindroma ukljetenja. Bol uzrokovan sindromom ukljetenja moe da se pogora nodu zato to telesna tkiva normalno otiu za vreme sna, pa to stvara vedi pritisak na nerv. Do trajnog otedenja moe dodi ako se pritisak na nerv ne lei. Sindrom "karpalnog tunela" Ovaj sindrom ukljetenja pogaa nerv koji se prostire do palca, kaiprsta i srednjeg prsta kroz tunel u korenu ake koji se zove karpalni tunel. Ovaj nerv se zove nervus medianus. Pritisak na ovom nervu dok prolazi kroz karpalni tunel moe da dovede do obamrlosti, osedaja trnaca i bola u palcu, kaiprstu i srednjem prstu. Takoe moe da povremeno dovede do slabosti palca. Nekad se bol iri navie iz ake u podlakticu. Mogu biti zahvadene jedna ili obe ake.

POTRES I KONTUZIJA Epizode kratkotrajnog padanja u nesvest, glavobolja, osedaj oamudenosti, amnezija, konfuzija, munina i povradanje posle udarca glave. Mnoge aktivnosti se mogu zavriti povredom glave: udarac u fudbalu, pad sa bicikla, gubitak ravnotee sa padom na stepenicama, ak i udarac glavom dok ulazite u kola. Kada mozak doivi potres u lobanji, neka tkiva se mogu nagnjeiti ili otedi.Potres mozga je povreda koja nastaje kao posledica pokretanja mozga zbog udarca u glavu. Dijagnostifikuje se kada se gubitak svesi dogodi u vreme povrede glave, a prate ga blagi simptomi koji traju satima, ili danima bez trajnih posledica. Kontuzija znai da je modano tkivo prignjeeno, to moe biti veoma ozbiljno ukoliko se prignjeenost tie velikog ili drugih bitnijih delova mozga. Glavobolja, iritabilnost, runi snovi, poremedaj sna, pa ak i neke promene linosti mogu biti posledica povrede glave. Ovo se zove post-komocioni sindrom. Ovi simptomi nestaju za nekoliko nedelja ili meseci. Ozbiljnije povrede glave, ukljuujudi i potres mozga, mogu imati za posledicu trajno neurogeno otedenje, emocionalne probleme i promene linosti. Ozbiljna povreda glave moe izazvati komu koja traje nekoliko sati, dana ili nedelja. Trajna konfuzija, problemi sa govorom, paraliza, epileptini napadi ili koma posle povrede glave najverovatnije ukazuju na to da de dodi do neurogenog otedenja, promene linosti i depresije ili drugih emocionalnih problema.