Nastavni predmet: JAVNE FINANSIJE

Seminarski rad

JAVNI RASHODI

Predmetni nastavnik --------------------------------------

Student -----------------------Broj indeksa ----------

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

SADRAJ

1 Uvod!!!!!!! 2 Pojam i karakteristike javnih rashoda 3 Vrste i k asi!ika"ija javnih rashoda # Na$e a javnih rashoda!!!!!! % Ve i$ina & o'im javnih rashoda!! ( )aktori *orasta javnih rashoda!! + Str,kt,ra javnih rashoda!!!!! - .!ekti javnih rashoda!!!!!!! / Pokri0e javnoih rashoda!!!!! 11 2ak j,$ak!!!!!!!!!!!!

" # $ % && &" &# &' &( &%

Seminarski rad

)V*D
)vodna ra+matranja pojma javni, ras,oda ne mo-u da se ra+matraju van okvira pojma ',d3et De.ini/ija 0ud1eta ka1e da je to spisak p2anirani, pri,oda i ras,oda pojedina/a3 .irme3 or-ani+a/ije3 2oka2ne +ajedni/e i2i dr1ave +a odre4eni period3 naj5e67e +a jednu -odinu 8ada se -ovori o dr3avnom ',d3et, onda se mis2i na jedno-odi6nji dokument3 koji priprema ministarstvo .inansija3 u saradnji sa dru-im ministarstvima3 dok -a usvaja narodna skup6tina u o02iku odnosno .ormi +akona Bud1et ima karakter .inansijko- p2ana dr1ave +a jednu -odinu i predstav2ja jednu pro-no+u .inansija Pored ovo-a3 dr1avni 0ud1et je o0ave+uju7i +a dr1avne or-ane3 na ras,odnoj strani3 jer se predvi4eni i+da/i ne mo-u i ne smeju prekora5iti 0e+ re0a2ansa 0ud1eta odnosno 0e+ i+mene 0ud1eta po istoj pro/eduri po kojoj je donet Sadr1aj dr1avno- 0ud1eta 5ini ra+vijeni spisak javni, pri,oda i ras,oda3 +ajedno sa nji,ovim p2aniranim i+nosima +a s2ede7u -odinu3 kao i prate7im pro/esnim i s2i5nim odred0ama Na pri,odnoj strani navode se svi +akonom propisani dr1avni pri,odi 9 kao 6to su svi pojedini pore+i3 naknade3 takse3 ka+ne3 pri,odi od kamata i prodaje dr1avne imovine i s2i5no Na ras,odnoj strani3 koje tako4e proi+i2a+i i+ materija2ni, +akona3 koriste se dve pode2e Prva je administrativna3 odnosno po dr1avnim institu/ijamakao nosio/ima ras,oda :narodna skup6tina3 v2ada3 ministarstva3 a-en/ije3 sudovi3 +dravstvo3 prosveta3 itd ;3 a dru-a po ekonomskim .unk/ijama :p2ate i so/ija2na davanja +a +apos2ene3 materijani tro6kovi3 investi/ije3 otp2ata du-ova3 su0ven/ije3 0ud1etska re+erva3 itd ; Naj5e67e se ove dve pode2e kom0inuju i do0ija se s2o1ena k2asi.ika/ija javni, ras,oda ) novije vreme3 poku6ava se pipremanje 0ud1eta pove+ati sa op6tom ekonomskom po2itikom3 p2aniranom +a du1i vremenski rok :par i2i neko2iko -odina;3 kako 0i se stvori2a ko,erentna osnova i +a 0ud1etsko p2aniranje i ekonomsku po2itiku i strate-iju dr1ave Dr1ave imaju neko2iko nivoa dr1avne or-ani+a/ije <inimnu su dva :dr1avni i op6tinski;3 a 5esto postoji i tre7i3 srednji :.edera2na jedini/a3 pokrajna3 re-ion3 sre13 itd ; I+ ovo-a proi+i2a+i da svaka od ti, jedini/a ima svoj 0ud1et Sadr1aj ovi, 0ud1eta odre4en je raspode2om nad2e1nosti i+me4u nji,3 a koja proisti5e i+ ustava i +akona Bud1et donisi ekonomske e.ekte na vi6e na5ina =o su: - svojim postojanjem3 jer u0iranje 0ud1etki, pri,oda samanjuje privatne investi/ije i uop6te ekonomsku aktivnostm3 dok ras,odi po+itivno uti5u na ekonomiju3 kako kro+ potro6nju dr1ave3 tako i kro+ us2u-e koje ona pru1a :pravni sistem3 2i5na si-urnost3 nova/3 itd ;3

JAVNE FINANSIJE

- svojom ve2i5inom3 jer se veruje da u op6tem s2u5aju3 privatni akteri produktivnije koriste nova/ ne-o dr1ava3 pa da je 0o2je da je u5e67e dr1avne potro6nje u dru6tvenom proi+vodu manje3 - postojanjem de.i/ita i2i su.i/ita u 0ud1etu jer: postojanje i .inansiranje de.i/ita mo1e imati +a pos2edi/u in.2a/iju> su.i/it o0i5no predstav2ja ko5ni/u ekonomske aktivnosti Posmatraju7i sve ove aspekte i +akonitosti3 ve7ina ekonomista se s2a1e i +a2a1e +a uravnote1enu .ormu 0ud1eta =o +na5i da je idea2an 0ud1et onaj koji je uteme2jen na siner-iji dve strane3 pri,odne i ras,odne

Seminarski rad

P*JA< I 8ARA8=ERIS=I8E JAVNI? RAS?*DA

) savremenoj .inanijskoj 2iteraturi mo-u se sresti 0rojne de.ini/ije koje poku6avaju na ra+2i5ite na5ine da de.ini6u i o0jasne pojam i su6tinu javni, ras,oda <e4utim3 sve su one u-2avnom s2i5ne3 s o0+irom da -ovore o nov5ano pri0av2jenim javnim potre0ama *tuda3 ne u2a+e/i u ra+2ike i nijanse koje se mo-u uo5iti u de.inisanju pojma javni, ras,oda3 tre0a pose0no na-2asiti da javni ras,odi po pravi2u predstav2jaju +adovo2jenje javni, potre0a pomo7u nov/a3 odnosno javni ras,odi su oni i+dat/i koje dr1ava 5ini u javnom interesu +adovo2jenja javno, potre0a ) sk2adu sa navedenim3 tre0a imati u vidu 5injeni/u da je +a ve7inu de.ini/ija javni, ras,oda karakteristi5no da po2a+e od dve osnovne te+e: prvo3 javni ras,odi s2u1e +a podmirenje javni, potre0a3 i drugo3 u savremenim us2ovima3 javni ras,odi su po pravi2u i+ra1ei u nov/u *ve navedene te+e ujedno predstav2jaju dve osnovne karakteristike javni, ras,oda Prva 0itna karakteristika javni, ras,oda jeste da oni imaju +a osnovni /i2j +adovo2jenje javni, potre0a3 6to je ujedno i osnovni momenat na osnovu koje- se mo1e pri7i ra+-rani5enju javni, ras,oda od ras,oda privatni, 2i/a Dok se ras,odi privatni, 2i/a vr6e u /i2ju +adovo2jenja 2i5ni, potre0a3 odnosno potre0a pojedina/a3 javni ras,odi predstav2jaju tro6enje radi +adovo2javanja op6ti, :javni,; potre0a Dru-a 0itna karakteristika javni, ras,oda jeste 5injeni/a da su u savremenim us2ovima javni ras,odi i+ra1eni u nov/u *vo predstav2ja op6tu karakteristiku javni, ras,oda i u praksi je naj5e67i s2u5aj3 6to nikako ne +na5i da se u modernoj tr1i6no orijentisanoj privredi ne mo-u na7i i s2u5ajevi da se podmirivanje javni, ras,oda mo1e vr6iti i na ra+2i5ite dru-e na5ine :natura2no3 5injenem3 u o02iku po5asti i s2i5no; <e4utim3 postoji op6te pri,va7en ne-ativan stav o nenov5anim na5inima rea2i+ovanja javni, ras,oda Naime3 pored to-a 6to predstav2jaju poten/ija2nu opasnost od mo-u7nosti korup/ije i privi2e-ovanja nosi2a/a javni, .unk/ija3 nenov5ani na5ini podmirivanja javni, ras,oda nose sa so0om i ve2iku mo-u7nost eva+ije :i+0e-avanja; javni, pri,oda Savremena .inansijska teorija .inansijsku aktivnost i novu u2o-u dr1ave upore4uje sa svojevrsnim .i2terom kro+ koji pro2a+i +na5ajan deo na/iona2nodo,odka3 ne da 0i 0io uni6ten3 ve7 da 0i kro+ trans.er i usmeravanje u odre4enim prav/ima s,odno ekonomskoj po2iti/i +em2je3 dao optima2ne ekonomske i so/ija2nopo2iti5ke e.ekte Pri tome3 naj5e67e su prisutni 0rojni i ra+2i5iti e.ekti mu2tip2ikuju7ekaraktera3 sa ni+om propratni, tj sporedni, de2ovanja u privredi Ana2o-no navedenom3 javni ras,odi se u savremenoj .inansijskoj teoriji posmatraju u sk2opu /e2okkupno- .inansijsko- me,ani+ma privrede i i+u5avaju se u .unk/iona2noj ve+i sa kretanjem osnovni, makro ekonomski, kate-orija =i me4uso0ni odnosi javni, ras,oda i osnovni, makro ekonomski, kate-orija mo-u se prika+ati pomo7u s2ede7e .ormu2e: 4567I78 -de upotre02jeni sim0o2i imaju s2ede7e +na5enje: @ 9 Na/iona2ni do,odak I 9 Neto investi/ije A 9 Bi5na potro6nja C 9 *p6ta potro6nja

JAVNE FINANSIJE

VRS=E I 8BASIFI8AAIJA JAVNI? RAS?*DA

Sve ve7i porast javni, ras,oda u savremenim us2ovima3 kao i nji,ova pove7ana u2o-a u ekonomskom i so/ija2nom 1ivotu3 pred .inansijsku teoriju postav2jaju3 radi 2ak6e- i+u5avanja3 pro02em k2asi.ikovanja javni, ras,oda u odre4ene -rupe Ana2o-no tome3 postoji mno6tvo vrsta i k2asi.ika/ija javni, ras,oda Sa tim u ve+i3 mo-u se vr6iti ra+novrsne k2asi.ika/ije javni, ras,oda3 6to +avisi prvenstveno od kriterijuma od koje- se po2a+i =o mo1e 0iti .orma ras,oda3 mesto3 vreme i2i nji,ov o0jekat i2i su0jekat ) tom konekstu3 mo1e se re7i da skoro svaki teoreti5ar javni, .inansija ima svoju k2asi.ika/iju javni, ras,oda Neke od k2asi.ika/ija javni, ras,oda datiraju jo6 i+ davni, vremena3 dok je odre4eni 0roj nastao pod uti/ajem novi, savremeni, prava/a u .inansijkoj teoriji i praksi <e4utim3 nije nam namjera da na ovom mestu u2a+imo u sve postoje7e moda2itete k2asi.ika/ija javni, ras,oda I+ ti, ra+2o-a3 u nastavku i+2a-anja daje se prika+ jedno0roja k2asi.ika/ija javni, ras,oda +a koje smatramo da su najstandardnije i najprisutnije u teoriji javni, .inansija ) sk2adu sa navedenim3 +as2u1uje da 0ude navedena s2ede7a osnovna k2asi.ika/ija javni, ras,oda: & D " E # $ ' Redovni i vanredni> Bi5ni i materija2ni> Proi+vodni i trans.erni> Nov5ani i nenov5ani> Produktivni i neproduktivni> *d-odivi i neod-odivi> Ras,odi /entra2ni,3 re-iona2ni, i 2oka2ni, or-ana

& Pode2a javni, ras,oda na redovne i vanredne veoma je stara 8ao kriterijum kod ove pode2e u+ima se vreme u kojem se javni ras,odi jav2jaju Po2a+e7i od to-a3 o0i5no se smatra da redovni ras,odi imaju s2ede7e karakteristike: :a; mo-u se unapred predvideti3 :0; visina im je re2ativno sta0i2na3 :/; redovno se jav2jaju ) sk2adu sa navedenim karakteristikama3 po 2o-i/i stvari se podra+umeva da javni ras,odi koji nemaju napred navedene karakteristike spadaju u vanredne jvne ras,ode Naime3 vanredni javni ras,ode jav2jaju se povremeno3 o0i5no kao re+u2tat nedov2jno predvi4eni, i2i nepredvidivi, u+roka Ponekad3 neki u+ro/i +a a2o/iranje javni, ras,oda mo-u se predvideti3 a2i kada se to predvi4anje ne i+vr6i u dov2jnoj meri onda nastaje potre0a +a prona2a1enjem dodatni, i+vora podmirenja ovim putem nasta2i, potre0a3 odnosno vanredni, javni, ras,oda Vanredni javni ras,odi nastaju i kao pos2edi/a apso2utno nepredvidivi, do-a4aja3 a koji se nikakvim sredstvima nisu mo-2i predvideti3 na primer s2u5ajevi vi6e si2e: +em2jotresi3 po1ari3 epidemije itd D Pode2a javni, ras,oda na 2i5ne i materija2ne spada u k2asi.ikovanje javni, ras,oda na osnovu o0jekta tro6enja Bi5ni ras,odi predstav2jaju javne i+datke dr1ave namenjene i+dr1avanju njeni, or-ana uprave :p2ate3 pen+ije3 na-rade3 ra+ni o02i/i pomo7i itd ; S dru-e strane3 materija2ni javni ras,odi o0u,vataju sve i+datke koje dr1ava 5ini u /i2ju o0av2janja javni, .unk/ija3 pri2ikom i+vr6enja +adataka i mera i+ svoje nad2e1nosti 6

Seminarski rad

" Pode2a javni, ras,oda na proi+vodne i trans.erne spada u k2asi.ika/ije novijedatuma3 a ve+ana je +a ja5anje dr1avno- interven/ioni+ma3 odnosno +a ja5anje ekonomski, i so/ija2ni, .unk/ija savremene dr1ave ) prvu -rupu javni, ras,oda tj proi+vodne javne ras,ode tre0a uvrstiti dve osnovne -rupe: :a; rea2ni javni ras,odi i :0; investi/ioni i kapita2ni javni ras,odi Rea2ni javni ras,odi predstav2jaju ras,ode kojima dr1ava pri0av2ja produktivne us2u-e i do0ra3 p2a7a s2u10enike i radnike i kupuje materija2na do0ra ) ovu -rupu javni, ras,oda spadaju tradi/iona2ni administrativni ras,odi dr1ave3 kao 6to su vojska3 administra/ija i s2 <e4utim3 investi/ioni i2i kapita2ni javni ras,odi predstav2jaju ras,ode kojima od-ovara protivvrednost do0ijena u ekonomskim do0rima koja 7e kasnije donositi pri,ode Dru-im re5ima3 investi/ioni ras,odi dovode do direktno- i2i indirektno- pove7anja dru6tveno- proi+voda :i+-radnja privredni, o0jekata3 komuna2ni, o0jekata itd; ) dru-u -rupu javni, ras,oda spadaju trans.erni javni ras,odi koji se karakteri6u time 6to se njima ne stvaraju nova ekonomska do0ra3 niti se njima uve7ava dru6tveni proi+vod *ni vr6e samo preraspode2u ve7 stvorenodru6tveno- proi+voda3 i to tako 6to prenose :trans.eri6u; .inansijska sredstva od jedno- de2a stanovni6tva i2i privrede3 nekom dru-om de2u stanovni6tva i2i privrede =ipi5an primer trans.erni, javni, ras,oda predstav2jaju isp2ate so/ija2ne pomo7i3 pomo7 ne+apos2enima3 pen+ije3 su0ven/uje i kamate dr1avni, +ajmova E Pode2a javni, ras,oda na nov5ane i nenov5ane jedna je od najstariji, pode2a javni, ras,oda3 koji danas -u0i na +na5aju jer se javni ras,odi iska+uju i i+vr6avaju u nov/u Na primjer3 nenov5ani o02ik ras,oda ima dode2a uni.ormi3 or-ani+ovanje 0esp2atno- prevo+a do2aska i od2aska sa pos2a3 0esp2atna i+-radnja o0jekata od +ajedni5ko- interesa u o02iku do0rovo2jno- rada -ra4ana i s2 # Pode2a javni, ras,oda na produktivne :renta0i2ne; i neproduktivne :nerenta0i2ne; novije- je datuma i ve+ana je +a prodiranje aktivnosti dr1ave u domen privredni, aktivnosti3 odnosno osnivanje dr1avni, privredni, predu+e7a Po ovoj k2asi.ika/iji produktivni javni ras,odi su oni koji dovode do stvaranja pri,oda tj -de su pri,odi ve7i od ras,oda *ni mo-u 0iti direktno i indirektno produktivni Javni ras,odi su direktno produktivni ako neposredno dovode do pove7anja privredni, kapa/iteta3 odnosno porasta pri,oda Javni ras,odi su indirektno produktivni ako na posredan na5in uti5u na pove7anje privredni, kapa/iteta3 odnosno porasta pri,oda Nasuprot pret,odno de.inisanim produktivnim javnim ras,odima stoje neproduktivni javni ras,odi *vi ras,odi dr1avi ne donose nikakve pri,ode 82asi5an primer koji i2ustruje takve javne ras,ode jesu ras,odi +a vojsku i administra/iju $ Pode2a javni, ras,oda na od-odive i neod-odive vr6i se sa aspekta vremena kada je nji,ovo i+vr6enje p2anirano3 odnosno predvi4eno Ana2o-no tome3 neod-odivi su oni javni ras,odi koje dr1ava mora i+vr6iti upravo u onom 5asu kada je nji,ovo i+vr6enje i p2anirano S dru-e starne3 od-odivi javni ras,odi su oni koje dr1ava mo1e od-oditi na i+vesno vreme3 s tim 6to od-a4anjem i+vr6enja javno- ras,oda nesme u-ro+iti ostvarenje +adataka +0o- koji, je dr1avni or-an osnovan ' Pode2a javni, ras,oda prema su0jektu tro6enja o-2eda se u nji,ovoj pode2i na javne ras,ode koje vr6i dr1ava :/entra2ni nivo; i na javne ras,ode koje vr6i neko u1e re-iona2no i2i 2oka2no te2o *va pode2a ima pose0no- +na5aja u s2o1enim3 .ederativno or-ani+ovanim dr1avama 82ju5ni pro02em u ovim

JAVNE FINANSIJE

dr1avama sastoji se u pode2i nad2e1nosti :.unk/ija; Naime +a s2o1ene dr1ave od pose0no- je +na5aja i+u5avanje odnosa koji postoje i+me4u ve2i5ine ras,oda /entra2ni, i 2oka2ni, or-ana Ana2o-no tome3 svaki pro/es de/entra2i+a/ije po 2o-i/i stvari3 mora 0iti istovremeno pra7en i pro/esom pove7anja u5e67a u1i, dru6tveno-po2iti5ki, +ajedni/a u ukupnim sredstvima koja su namenjena +a javne ras,ode ) ve+i pret,odno i+neo-3 tre0a imati u vidu 5injeni/u da pro02ematika javni, ras,oda u s2o1enim dr1avama .edera2no- tipa proisti5e i+ same 5injeni/e da su dr1ave 52ani/e save+a po pravi2u ra+2i5ite i to -2edano sa vi6e aspekata *tuda3 na ovoj osnovi naj5e67e i nastaju odre4eni pro02emi Naime3 postav2ja se pitanje 6ta u+imati kao kriterijum kod odre4ivanja visine javni, ras,oda 9 da 2i to tre0a da 0ude samo .inansijski kriterijumi i2i i kriterijum potre0a +a javnim us2u-amaF Sa tim u ve+i3 ako 0i se ras,odi .edera2ni, jedini/a utvr4iva2i samo na osnovu .inansijski, kriterijuma3 onda 0ismo ima2i situa/iju da 0i ine .edera2ne jedini/e koje su privredno ra+vijene3 pa prema tome i .inansijski sposo0ne3 0i2e potpuno u stanju da javnim ras,odima +adovo2je sve svoje javne potre0e Sa dru-e strane3 to svakako ne0i 0io s2u5aj sa privredno nera+vijenim .edera2nim jedini/ama Naime3 ove .edera2ne jedini/e ne0i 0i2e u stanju da .inansiraju sve svoje javne potre0e3 6to 0i mo-2o imati i odre4eni, ne-ativni, po2iti5ki, e.ekata I+ ti, ra+2o-a3 kod .edera2no or-ani+ovani, dr1ava ne mo-u 0iti predominantni isk2ju5ivo .inansijski kriterijumi kao najmerodavniji ve7i po2iti5ki kriterijumi3 odnosno dru6tveni Ravnote1a se nastoji uspostaviti na dva na5ina: prvo3 da vi6a .edera2na jedini/a prima na se0e .inansiranje javni, ras,oda ni1e .edera2ne jedini/e3 i drugo, da save+na dr1ava i+ svoji, sredstava pru1a pomo7 ni1oj .edera2noj jedini/i +a pokri7e javni, ras,oda *va pomo7 se naj5e67e pojav2juje u dva osnovna o02ika 9 dota/ije i su0ven/ije

Seminarski rad

NAGEBA JAVNI? RAS?*DA

Ginjeni/a da se +na5ajan deo stvoreno- dru6tveno- proi+voda na/iona2ne privrede koristi +a podmirivanje javni, ras,oda3 sa svoje strane na2a1e potre0u de.inisanja odre4eni, na5e2a i2i prin/ipa javni, ras,oda Sa tim u ve+i3 +a,tev +a utvr4ivanje odre4eni, moda2iteta i pona6anja pri tro6enju javni, ras,oda ne samo da je opravdan3 ve7 je i nu1an3 kako 0i se prikup2jena sredstva 6to ra/iona2nije i e.ektnije koristi2a H0o- to-a3 u .inansijskoj teoriji se .ormu2i6u odre4ena na5e2a koji, se va2ja pridr1avati pri tro6enju javni, ras,oda da 0i prikup2jeni pri,odi +a nji,ovo podmirivanje 0i2i 6to optima2nije iskori67eni *snovna ideja koja 2e1i u .undamentu na5e2a javni, ras,oda jeste +a,tev +a ra/iona2nim tro6enjem javni, sredstava Pri2ikom .ormu2isanja osnovni, na5e2a javni, ras,oda mo-u se me4u ra+2i5itim dr1avama +apa+iti odre4ene ra+2ike koje su 2o-i5na pos2edi/a spe/i.i5nosti nji,ovodru6tveno- i ekonomsko- sistema i dosti-nuto- stepena ra+voja <e4utim3 uprkos prisutnosti ti, ra+2ika javni ras,odi imaju i odre4ene karakteristike koje su im +ajedni5ke 0e+ o0+ira na spe/i.i5ne ra+2i5itosti dr1ava i nji,ovi, dr1avni, ure4enja *snovna na5e2a javni, ras,oda koja proisti5u i+ nji,ive prirode i +ajedni5ki, karakteristika o-2edaju se u s2ede7em: & D " E # $ Na5e2o op6te- interesa> Na5e2o 6tednje javni, sredstava> Na5e2o umerenosti i propor/iona2nosti> Na5e2o i+vora sredstava> Na5e2o podudarnosti pri,oda i ras,oda> Na5e2o odr1avanja strukture i javni, ras,oda>

& Naelo opteg interesa 9 odnosi se na to da javni ras,odi s2u1e prvenstveno +a podmirivanje oni, potre0a koje su u interesu dru6tva kao /e2ine =o +na5i3 da sredstva prikup2jena +a podmirivanje javni, potre0a ne smeju se upotre02javati +a +adovo2jenje interesa pojedina/a i2i neke u1e +atvorene -rupe korsnika *vde je neosporan pojam javni :dru6tveni; interes pod kojim se podra+umeva interes svi, i2i ve7ine u odre4enoj dru6tvenoj +ajedni/i D Naelo tednje javnih sredstava 9 o-2eda se u +a,tevu da se sredstva namenjena +a javne ras,ode moraju upotre02javati tek nakon sveo0u,vatne ana2i+e ni+a ra+2 so2u/ija3 pa nakon to-a iskoristiti onu so2u/iju koja u+ najmanje u2a-anje daje najve7i ra+u2tat Prakti5na poja6njenja ovo- na5e2a ne +na5i nikako 6tednju u smis2u smanjivanja sredstava3 ve7 nastojanje da se sa 6to manje sredstava posti-nu 6to ve7i e.ekti " Naelo umerenosti i proporcionalnosti 9 o-2eda se u +a,tevu da javni ras,odi tre0a da 0udu visoki ko2iko i javni pri,odi3 odnosno da se .inansiraju i+ dru6tveno- proi+voda3 a ne i+ imovine i2i na ra5un 0udu7i, -enera/ija *vo na5e2o +a-ovara i pravi2o propor/iona2nosti u tro6enju javni, ras,oda ne samo u odnosu na dru6tveni proi+vod3 ve7 i i+me4u pojedini, vrsta javni, ras,oda3 odnosno da se odre4ene javne potre0e moraju +adovo2javati sra+merno mo-u7nostima E Naelo izvora sredstava 9 o-2eda se u +a,tevu da pri2ikom prikup2janja pri,oda koji su namenjeni +adovo2jenju javni, ras,oda mora se voditi ra5una o

JAVNE FINANSIJE

tome da se oni i+dvajaju i+ novostvorene vrednosti3 dak2e i+ na/iona2nodo,otka # Naelo podudarnosti javnih rashoda i prihoda 9 o-2eda se u +a,tevu da javni ras,odi 0udu raspore4eni tako da prema i+nosima od-ovaraju javnim pri,odima Dru-im re5ima3 ovo predstav2ja na5e2o odr1avanja ravnote1e u .inansijskim i privrednim 0i2ansima $ Naelo odravanja strukture i javnih rashoda 9 podra+umeva da se umodernim .inansijama sve ve7a pa1nja posve7uje javnim ras,odima u smis2u od-ovaraju7i, instrumenata kojima dr1ava mo1e da de2uje u privredi ) po-2edu odr1avanja odre4ene strukture javni, ra,oda3 savremena .inansijska teorija sve ve7u pa1nju danas pok2anja strukturi ras,oda i pona6anju u-2avnom s2ede7i, o02ika javni, ras,oda: 2i5nim i materija2nim3 proi+vodnim i trans.ernim3 produktivnim i neproduktivnim3 vojnim ras,odima i ras,odima -ra4anski, -rana

10

Seminarski rad

VEBIGINA 9 *BI< JAVNI? RAS?*DA

*d ve2i5ine javni, ras,oda +avisi i+nos javni, pri,oda koje tre0a prikupiti *0im javni, pri,oda us2ov2java o0im javni, ras,oda i stepen +adovo2javanja javne potro6nje Ha stavove .inansijski, teoreti5ara t+v k2asi5ne teorije javni, .inansija karakteristi5no je to da nji,ov stav predstav2ja te+a da javni ras,odi moraju da 0udu 6to manji3 a po mno-im s,vatanjima po1e2jno je da se kre7u u rasponu i+me4u &#D#I dru6tveno- proi+voda +em2je Sa o0+irom da su javni ras,odi i pri,odi tre0a2i 0iti uvek jednaki3 kao ponuda i potra1nja3 odnosno investi/ija i 6tednja3 po 2o-i/i stvari po2a+i2o se od stavova da poresko optere7enje tre0a da 0ude 6to ni1e3 da 0i se dao dovo2jan podstrek privatnoj ini/ijativi kao -eneratoru privredno- rasta i sta0i2nosti <e4utim3 savremena .inansijska teorija ne pri,vata stanovi6te do0ri samo kada su ma2i3 po-otovo ne stav da oni predstav2jaju samo teret +a privredu Na protiv3 +astup2jena je te+a da su javni ras,odi uvek korisni kada su produktivni3 pri 5emu +a takvu te+u nije 0itno ko2iko su visoki Pitanje p2a.ona3 odnosno krajnje- 2imita javni, ras,oda u savremenoj .inansijskoj teoriji jo6 je uvek otvoreno Sto-a3 sa aspekta optima2no- .unk/ionisanja na/iona2ne privrede3 pro02em 2imita javni, ras,oda svakako nije mo-u7e re6avati usvajanjem neko- odre4eno- pro/enta =akav stav proi+i2a+i prvenstveno i+ s2ede7i, ra2o-a: Postoji +akonitost sta2no- rasta javni, ras,oda> Javni ras,odi se danas ne ve+uju samo +a visinu na/iona2no- do,otka> Ne postav2ja se vi6e pitanje ukupne visine javni, ras,oda3 ve7 pitanje nji,ove strukture> Sta2ni rast javni, ras,oda postao je jedan od instrumenata re-u2isanja privredni, /ik2usa

Rasprav2jaju7i o visini javni, ras,oda3 savremena teorija jevni, .inansija je poka+a2a da osnovni pro02em pri2ikom utvr4ivanja ve2i5ine javni, ras,oda nije ve+an +a nji,ovu kvantitativnu3 ve7 kva2itativnu dimen+iju <a kakav 0io nji,ov apso2utni i+nos 0itna je kva2itativna dimen+ija tj ekonomski e.ekat ) sk2adu sa navedenim3 savremena teorija javni, .inansija upo+orava da pro02em vo2umena javni, ras,oda ima svoje dve dimen+ije: ekonomsko-so/ija2no i .inansijsko Ekonomsko-so/ija2ni aspekt javni, ras,oda u norma2nim us2ovima privredno- ra+voja i pos2ovanja privrede oprede2jujue minimum javni, ras,oda kao masu koja mora 0iti dovo2jna da podmiri osnovne .unk/ije dr1avno- administrativno- aparata i sve vita2ne .unk/ije stanovni6tva <e4utim3 ekonomsko-so/ija2ni aspekt javni, ras,oda u pri2ikama koje se ne mo-u smatrati norma2nim3 odnosno kada je privreda u neravnote1i i kri+i3 nu1no iska+uje od dr1ave da predu+me mere +a e2iminisanje ekonomski, poreme7aja i da sprovede odre4ene sta0i2i+a/ione pro-rame ) ovakvim situa/ijama3 uk2ju5ivanje dr1ave predstav2ja neminovost i ona +a,teva dodatna sredstva koja su namenjena o1iv2javanju privredni, aktivnosti i sta0i2i+a/iji poreme7eni, ekonomski, tokova da 0i se pokri2i pove7ani javni ras,odi Prema tome3 minimum javni, ras,oda mora se uspostaviti na vi6em nivou

JAVNE FINANSIJE

Posmatranje javni, ras,oda sa aspekta nji,ovo- uti/aja na kojunkturu i+iskuje da oni 0udu 6to e2asti5niji Sto-a3 s ovo- apekta ra+2ikuju se: :a; /ik2i5ni javni ras,odi3 5ija visina spontano varira sa promenama konjukturno- /ik2usa3 :0; a/ik2i5ni javni ras,odi3 koji uopte nisu sen+i0i2ni na /ik2i5na kretanja privrede3 i :/; anti/ik2i5ni javni ras,odi koji se pose0no upotre02javaju +a aktivno de2ovanje na sta0i2i+a/iju privrede 8od javni, ras,oda koji uti5u na pove7anja proi+vodnje nji,ovu -ornju -rani/u nije mo-u7e odrediti3 s o0+irom na 5injeni/u da oni mu2tip2ikativno doprinose pove7anju na/iona2no- do,odka H0o- to-a3 od ve2iko- je +na5aja nji,ova ra/iona2nost =ako4e3 kod trans.erni, ras,oda -ornju -rani/u odre4uje ekonomska sna-a o0ve+nika koji podnose teret p2a7anja javni, pri,oda Cenera2no re5eni3 +a javne ras,ode 2imit tre0a da 0ude determinisan trendom kretanja op6te -2o0a2ne tra1nje Finansijski aspekt odre4ivanja visine javni, ras,oda predstav2ja dru-u dimen+iju ovo- pro02ema koji se ovde ne pojav2juje kao pro02em u k2asi5nom smis2u re5i3 ve7 se on ovde postav2ja kao pro02em .inansijski, mo-u7nosti3 s o0+irom da javni ras,odi mo-u 0iti ono2iko visoki ko2iko to do+vo2javajuinstrumenti javni, pri,oda Ana2i+a podataka o kretanjima javni, ras,oda mnoi, +ema2ja u du1im vremenskim serijama3 nedvosmis2eno potvr4uju da se u su6tini ostvaruju t+v JKa-nerov +akonL o sta2nom rastu javni, ras,oda Po ovom +akonu Jso/ija2ni pro-res je taj koji i+a+iva sta2ni porast javni, ras,oda L Na kraju tre0a re7i da je neosporna 5injeni/a da se -rani/e rasta javni, ras,oda ne mo-u e-+aktno utvrditi

12

Seminarski rad

FA8=*RI P*RAS=A JAVNI? RAS?*DA

Faktori rasta javni, ras,oda veoma su 0rojni Cenera2no -2edano mo-u se pode2iti u dve osnovne kate-orije .aktora u smis2u s2ede7e-: & Prividni i2i .iktivni .aktori D Stvarni i2i su6tinski .aktori " *sta2i .aktori rasta javni, ras,oda & Prividni ili fiktivni faktori rasta javnih rashoda predstav2jaju one .aktore koji pove7avaju javne ras,ode3 a2i ne poja5avaju pritisak na poreske o0ve+nike Faktori prividno- porasta javni, ras,oda su: a; Smanjenje kupovne sna-e nov/a> 0; Pove7anje 0roja stanovnika> /; Pronmene u te,ni/i i+rade 0ud1eta a; Smanjenje kupovne snage novca 9 odnosno in.2a/ija i rast /ena dovode do nomima2no- rasta do,odaka3 javni, ras,oda i 0ud1etski, i+dataka uop6te3 iako stvarni raste ne mora da postoji 0; Poveanje roja stanovnika 9 o0i5no dovodi do porasta javni, ras,oda3 a2i je taj porast pra7en istovremenim porastom pri,oda /; Promene u tehnici izrade udeta u0rajaju se u .aktore koji prividno dovode do pove7anja javni, ras,oda D Stvarni ili sutinski faktori rasta javnih rashoda ! predstav2jaju one .aktore koji dovode do stvarno- :rea2no-; porasta javni, ras,oda i e.ektivnoporasta optere7enja :presije; poresko- o0ve+nika Faktori stvarno- pove7anja javni, ras,oda mo-u se di.eren/irati na s2ede7i na5in:

a; Ekonomski .aktori> 0; Po2iti5ki .aktori> /; Finansijski .aktori a; "konomski faktori porasta javnih rashoda ve+ani su +a sta2ni rast produktivnosti rada3 dru6tveno i materija2no 02a-ostanje i 1ivotni standad +em2je Naime3 kada do porasta javni, ras,oda do2a+i us2ed odre4eni, +a,vata koje dr1ava 5ini ve+ano +a ekonomske tokove3 onda svakako -ovorimo o ekonomskim .aktorima pove7anja javni, ras,oda 0; Politiki faktori poreasta javnih rashoda mo-u 0iti unutra6nji i spo2jni )nutra6nji .aktori se prvenstveno odnose na o02ik dru6tveno-po2iti5koure4enja Spo2jno po2iti5ki .aktori pove7anja javni, ras,oda ve+ani su +a po2iti5ke odnose dr1ave sa inostranstvom /; #inansijski faktori porasta javnih rashoda ve+uju se prvenstveno +a s2u10u javno- du-a Naime3 raspisivanje i moneti+a/ija tj prikup2janje sredstava javno- du-a ima karakter javni, pri,oda

JAVNE FINANSIJE

" $stali faktori rasta javnih rashoda 9 podra+umevaju da osim ovde prika+ane k2asi.ika/ije pomenuti, .aktora mo-u7e je jo6 navesti i neke dru-e .aktore rasta javni, ras,oda: a 0 / d Ratna stanja i vojni ras,odi> Pro/esi u0r+ane ur0ani+a/ije> Pove7anje .unk/ija dr1ave> In.2a/ione tenden/ije :rast /ena;

a; %atna stanja i vojni rashodi predstav2jaju .aktore porasta javni, ras,oda koje savremena teorija javni, .inansija stav2ja na prvo mesto3 imaju7i u vidu nji,ov +na5aj u okviru ove -rupe .aktora rasta javni, ras,oda 0; Procesi u rzane ur anizacije predstav2jaju +na5ajan .aktor koji dovodi do porasta javni, ras,oda Naime3 ur0ani+a/ija je re+u2tat industrija2i+a/ije koja +a so0om pov2a5i i ni/anje novi,3 kao i pro6irenje postoje7i, -radova /; Poveanje funkcija drave nu1no dovodi do pove7anja javni, ras,oda3 naro5ito porast dr1avno- aparata i +apo62javanje javni, s2u10enika Pri tome3 dr1avne s2u10e koje nisu potre0ne veoma se skoro ukidaju i2i redukuju3 dok se istovremeno nove dr1avne s2u10e 2ako .ormiraju Do2a+i do konstantno- 6irenja dr1avne administra/ije i mu2tip2ikovanja dr1avni, .unk/ija d; &nflacione tendencije predstav2jaju +na5ajan .aktor pove7anja javni, ras,oda3 s o0+irom da je in.2a/ija ,roni5na 0o2est svi, savremeni, privreda Naime3 ra+voja na/iona2ni, privreda ve+an je +a pove7ane stope rasta /ena

14

Seminarski rad

S=R)8=)RA JAVNI? RAS?*DA

Struktura javni, ras,oda ima i+u+etan uti/aj na dinamiku privredno- rasta3 nje-ovu strukturnu karakteristiku3 kao i na so/iona2ni ra+voj i dru6tveni standard stanovni6tva ) .inansijskoj praksi skoro svi, dr1ava pose0na se pa1nja posve7uje upravo pitanjima strukture javni, ras,oda S tim u ve+i3 svaka dr1ava nastoji da .ormira i odr1i takvu strukturu javni, ras,oda koja 7e na optima2an na5in mo7i da osi-ura prvenstveno s2ede7e: Sta0i2nost privrede i optima2an ekonomski rast> *dre4enu strukturu ra+voja> So/ija2nu po2itiku> Si-urnost unutar +em2je i teritorija2ni inte-ritet> *d-ovaraju7u po2itiku ra+voja nauke3 o0ra+ovanja i ku2ture itd

Javni ras,odi savremeni, dr1ava u-2anom se -rupi6u na s2ede7i na5in: & D " E # $ ' ( % &M ras,odi dr1avne uprave3 uk2ju5uju7i i ras,ode unutra6nje 0e+0ednosti> ras,odi +a narodnu od0ranu :vojni ras,odi;> ras,odi sudstva3 tu1i2a6tva i pravo0rani2a6tva> ras,odi +a o0ra+ovanje> ras,odi +a ku2turu3 .i+i5ku ku2turu i sport> ras,odi +a nauku> ras,odi namenjeni +a eko2o6ke svr,e> ras,odi +a ekonomske interven/ije i investi/ije> ras,odi so/ija2ne si-urnosti stanovni6tva> osta2i nepomenuti javni ras,odi

& %ashodi dravne uprave uk2ju5uju kako 2i5ne3 tako i materija2ne ras,ode namenjene .inansiranju de2atnosti i rada dr1avno- aparata na svim nivoima dru6tveno-po2iti5ke or-ani+ovanosti oni u se0i sadr1e i ne ma2e javne ras,ode namenjene or-anima unutra6nje 0e+0ednosti D %ashodi za od ranu zemlje 'vojni rashodi( +au+imaju istaknuto mesto u strukturi javni, ras,oda svake +em2je *ni su u ve2ikoj meri pod uti/ajem ukupni, me4unarodni, odnosa i kretanja u svetu " %ashodi sudstva, tuilatva i pravo ranilatva predstav2jaju odre4ena sredstva koja su potre0na da 0i se o0avi2i pos2ovi +a 5ije su i+vr6enje na osnovu ustava i +akona nad2e1ne od-ovraju7e dr1avne institu/ije E %ashodi za o razovanje spadaju u najva1nije stavke u strukturi ras,oda savremeni, dr1ava ) savremenim dr1avama ras,odi o0ra+ovanja spadaju u red javni, ras,oda koji su veoma +na5ajni po svom o0imu ) ve7ini +ema2ja3 sve se vi6e pri,vata stav da u +avisnosti od stepena o0ra+ovanja stanovni6tva i adekvatne kva2i.ika/ione strukture +apos2eni, +avisi i ukupan so/io-po2iti5ki i ekonomski ra+voj +em2je # %ashodi za kulturu, fiziku kulturu i sport isto kao i ras,odi +a o0ra+ovanje imaju direktan uti/aj na ukupan so/ija2ni i ekonomski ra+voj +em2je )

JAVNE FINANSIJE

najve7em 0roju +ema2ja najve7i deo ras,oda +a i+-radnju3 opremanje3 odr1avanje i .unk/ionisanje mu+eja3 po+ori6ta3 ra+novrsni, ku2ture i dru-i, ku2turni, ustanova3 najve7im de2om se .inansiraju i+ 0ud1eta i2i neki, dru-i, instrumenata preraspode2e :.ondova; $ %ashodi za nauku predstav2jaju sve +na5ajnije javne ras,ode u ve7ini savremeni, dr1ava )+ ve7 pomenuto o0ra+ovanje3 nau5no-istra1iva5ki rad u ve2ikom pro/entu pridonosi pove7anju stope privredno- rasta i pove7anju produktivnosti rada ' %ashodi za ekoloke svrhe spadaju me4u najm2a4e javne ras,ode A2i danas imaju naji+ra+itiju dinamiku rasta Javni ras,odi namenjeni +a6titi vode3 va+du,a i +em2je od +a-a4enja3 kao i ras,odi namenjeni smanjenju stepena radija/ije i 0uke3 skoro da su posta2i t+v Jinterna/iona2niL javni ras,odi ( %ashodi za ekonomske intervencija i investicije ve+uju se +a pove7anu u2o-u savremene dr1ave u ekonomskom i so/ija2nom 1ivotu *vde se u stvari radi o 0rojnim o02i/ima posredne i neposredne dr1avne interven/ije u 6irokom spektru ekonomski, i so/ija2ni, .unk/ija Ra+nim merama posredne i neposredne interven/ije dr1ave u na/iona2noj privredi3 dr1ava mo1e da uti5e na us2ove privre4ivanja3 pove7anje i+vo+a3 o-rani5avanje uvo+a3 usmeravanje investi/ija3 0r1i ra+voj pojedini, -rana i podru5ja3 promenu privredne strukture3 kao i rea2i+a/iju makroekonomski, sta0i2i+a/ioni, pro-rama u s2u5ajevima privredne sta-na/ije i re/esije3 i2i 0i2o koji, dru-i, o02ika poreme7aja privredni, tokova % %ahodi socijalne sigurnosti stanovnitva predstav2jaju javne ras,ode koji naj5e67e spadaju me4u najve7e ras,ode u skoro svim savremenim dr1avama *vde se u stvari radi o dve vrste so/ija2ne si-urnosti stanovni6tva Prvo3 radi se o se-mentu so/ija2no- osi-uranja3 kako onom o0ave+nom3 tako i onom do0rovo2jnom3 koji o0u,vata tri vrste so/ija2no- osi-uranja: :a; pen+ijsko-inva2idsko osi-uranje3 :0; +dravstveno osi-uranje3 i :/; osi-uranje +a s2u5aj ne+apos2enosti Dru-o3 radi se o ra+nim o02i/ima so/ija2ne +a6tite svi, oni, kate-orija stanovni6tva koje3 i+ ra+ni, ra+2o-a3 nisu u po+i/iji da se0i o0e+0ede od-ovaraju7u e-+isten/iju &M $stali nepomenuti javni rashodi o0u,vataju 0rojne vrste javni, ras,oda koje po+naje savremena dr1ava3 a2i koji po svom o0imu u pojedinim dr1avama i pojedinim periodima ne moraju da 0udu re2ativno manje +na5ajni javni ras,odi

16

Seminarski rad

EFE8=I JAVNI? RAS?*DA

Istorijski posmatrano pjavi2e su se dve osnovne kon/ep/ije veNano na e.ekte javni, ras,oda: prvo3 kon/ep/ija o neutra2nim javnim ras,odima3 i dru-o3 kon/ep/ija o aktivnim javnim ras,odima Neutra2ni javni ras,odi su oni koji ne vr6e nikakav uti/aj na ekonomski i so/ija2ni 1ivot3 odnosno koji ni6ta ne menjaju u ekonomskim tokovima niti uti5u na proi+vodnju raspode2u i potro6nju do0ara kakvu stvara s2o0odna konkuren/ija i+me4u pojedina/a Aktivnim javnim ras,odima se smatraju oni ras,odi koji menjaju privrednu i so/ija2nu strukturu +em2je Dr1ava aktivno uti5e na tri osnovne o02asti: :a; na proi+vodnju3 :0; na potro6nju3 i :/; na ekonomsko-so/ija2ne odnose u +em2ji a; )ticaj javnih rashoda na proizvodnju ovi uti/aji mo-u se rea2i+ovati na dva na5ina: direktno i indirektno Direktam uti/aj javni, ras,oda na proi+vodnju o-2eda se u podi+anju i stvaranju proi+vodni, i dru-i, kapa/iteta3 +atim u u2a-anjima u dr1avna i javna proi+vodna predu+e7a3 6to sa svoje strane neposredno omo-u7ava porast proi+vodnje a time i porast na/iona2no- do,otka Indirektni uti/aji javni, ras,oda na proi+vodnju se rea2i+uju preko dejstva ras,oda ostvareni, u o0ra+ovanju3 +dravstvu3 so/ija2noj +a6titi itd 0; )ticaj javnih rashoda na potronju mani.estuje se na ra+ne na5ine Jedan deo e.ekata javni, ras,oda na potro6nju o-2eda se u 5injeni/i da se upravo preko odre4eni, vrsta javni, ras,oda stvara kupovna sna-a tamo -de je nije 0i2o3 i2i se ona dodatno pove7ava C2o0a2no posmatrano3 time se pove7ava potro6nja /; )ticaj javnih rashoda na ekonomsko!socijalne odnose 9 naj0o2je se uo5ava posmatranjem kate-orije trans.erni, javni, ras,oda3 jer osnovna .unk/ija trans.erni, ras,oda jeste raspode2a i preraspode2a dru6tveno- proi+voda3 odnosno na/iona2no- do,odka Na kraju3 tre0a +ak2ju5iti 5injeni/om da se savremena dr1ava vi6e nikada ne7e os2o0oditi svoje ekonomske i so/ija2ne interven/ije =aj +adatak ona 7e vr6iti u sve ve7im ra+merama koriste7i ra+ne metode <e4u njima3 kao pose0no e.ikasni 7e se a.irmisati .inansijske metode Ana2o-no tome3 javni ras,odi 7e i da2je +au+imati jednu od k2ju5ni, u2o-a u ovoj +na5ajnoj .unk/iji dr1ave

JAVNE FINANSIJE

P*8RIOE JAVNI? RAS?*DA

Pro02emu pokri7a javni, ras,oda se u teoriji i praksi javni, .inansija uvek pok2anja2a pose0na pa1nja ) prou5avanju sistema pokri7a javni, ras,oda postoje dve osnovne teotije: :a; k2asi5na teorija3 i :0; savremena teorija a; *lasina teorija pokria javnih rashoda s o0+irom na us2ove u kojima je nasta2a i ra+vija2a se ova teorija +a,teva2a je da se redovni javni ras,odi moraju pokrivati samo redovnim pri,odima3 dok vanredne javne ras,ode tre0a pokrivati isk2ju5ivo vanrednim javnim pi,odima 82asi5na teorija javni, .inansija nije +a kori67enje javni, +ajmova +a pokrivanje javni, ras,oda niti redovni, niti vanredni, 0; Savremena teorija pokria javnih rashoda po2a+i od to-a da je +a pokri7e javni, ras,oda svi, o02ika3 pored pore+a mo-u7e upotre0iti i javne du-ove3 odnosno i dru-e o02ike javni, sredstava Veoma nepovo2jan metod pokri7a javni, ras,oda jeste primarna emisija *na u stvari predstav2ja +adu1ivanje dr1ave kod /entra2ne 0anke )mesto da se javni ras,odi pokrivaju i+ javni, pri,oda3 oni se pokrivaju 6tampanjem nov/a =akvo pokrivanje javni, ras,oda predstav2ja de.i/itno .inansiranje koje -eneri6e in.2a/ione pro/ese u privredi Ana2o-n tome3 ovaj na5in pokrivanja javni, ras,oda tre0a i+0e-avati3 odnosno potpuno e2iminisati

18

Seminarski rad

HA8BJ)GA8
=retman javni, ras,oda u 2i0era2isti5koj epo,i i savremenoj teoriji javni, Finansija +a,teva mu2tidis/ip2inaran pristup re6avanju svi pro02ema 0ud1eta =eku7i por02emi u -2o0a2nim ra+merama3 odra+i2i su se i na Sr0iju i na njenu .inansijsku sta0i2nost *vde prvenstveno mis2im na odnos javni, ras,oda i pri,oda3 koji je na po5etku .iska2ne -odine odma, si-na2i+irao da je neop,odan re0a2ans 0ud1eta Dr1avna te2a3 po usta2jenoj praksi3 de2uju inertno i 5ini se nekada 0e+ jasne strate-ije 8ada strate-ija postoji3 ona nije dovo2jno .2eski0ina +a re6avanje pro02ema kao 6to je .inansijska kri+a koja potresa svet Sre7a je da postoji neko2i/ina stru5njaka koja jasno upo+orava da je jednini put re6avanja sta0inosti dr1avne kase3 pre-2ed i ra+matranje prvo javni, ras,oda i de.inisanje mera 6tednje i smanjenja tro6kova dr1avno- aparata Pos2e to-a se mo1e -ovoriti o sistemima javni, +ajmova koji se nude Sr0iji od strane <<F-a Ne tre0a +a0oraviti da re6avanje 0ud1etske rupe pomo7u <<F-a3 koje je nu1no i nei+0e1no sada3 pov2a5i +a so0om pro02em javno- du-a jer 5im pri2iv sti-ne odma, se pojav2juje javni ras,od 9 otp2ata to- isto- kredita odnosno du-a Strukura javni, ras,oda u Sr0iji je s2ede7a: trans.er .ondovima so/ija2no- osi-uranja :EMI ukupni, janvi, ras,oda; ras,odi +a +apos2ene i prava i+ so/ija2no- osi-uranja :"MI ukupni, javni, ras,oda; otp2ata kamata i -2avni/a :&MI ukupni, javni, ras,oda; osta2o :DMI ukupni, javni, ras,oda;

I+ ove strukture jasno se vidi da je maksima2no optere7enje na strani ras,oda3 neki, &MI BNP-a i pri,oda +a vra7anje du-ova sada6nji, i 0udu7i, a tu sada moramo ura5unati i novi +ajam od <<F-a

http://www.besplatniseminarskiradovi.com