Filozofski fakultet u Niu Izvori za nacionalnu istoriju do XII veka

IZVORI

1. PSEUDO CEZARIJE

Pretpostavlja se da je Pseudo-Cezarije, odnosno anonimni autor dela Caesrii Dialogi, iveo u
maloazijskoj pokrajini Kalikiji , to se posredno zakljuuje iz njegovog dela jer navodi da se Dua! nalazi na
krajnjem zapadu, Eu"ra# na istoku, a Ka$adokija severno od njegovog mesta stanovanja. Smatra se da je nastalo
nastalo poetkom V veka, u vreme vladavine %eodosija II (4084!0", to se takodje posredno zakljuuje iz dela iz
injeni#e da autor po$ijaju%i savremene jeresi govri samo o jeresima IV veka i da i izvori kojima se sluio potiu
takodje iz istog veka.

&elo je poznato pod nazivom Caesarii dialogi (questiones et responsiones) sadrzi &1' pitanja i odgovora,
po o$liku $ezlini' kao u kati'izisu (kratak udz$enik o osnovima 'ri%anske vere", a po sadraju veoma razliiti.
(ajve%i deo dela je posve%en) tumaenju $i$lijski' mesta, po$ijanju 'ri%anski' jeretika iz *V veka, $or$i sa
osta#ima paganski' verovanja i kultova kao i raznog sujeverja. Prilian $roj pitanja je posve%en i tumaenju
prirodoslovni', medi#inski' i atronomski' pro$lema. &elo nije originalno ve% kompila#ija kako kae i sam autor, a
kao izvori su mu posluili spisi (rgura )iskog ( +,-4", Kirila Jerusali*skog (+,8.", Je!se!ija Pa*"ilo!og(
+,40", Vasilija Velikog(+,/-", Pseudo Kli*e#a (** vek", a verovatno i drugi' pisa#a iz ****V veka.

0nonimni autor je najverovatnije teolog koji sem poznavanja 1i$lije, poseduje i izvesni ire o$razovanje,
iako je ono povrno.
Svojom z$irkom pitanja i odgovara autor je zeleo da od$rani 'ri%anstvo od razni' jeresi i da 'ris%ansku
veru predstavi kao univerzalnu 2ilozo2iju kojom se mogu o$jasniti sve pojave u ivotu, drutvu i prirodi. Sve to ide u
prilog izvesnoj temi, pisa# tretira kao dokumentarini materijal podjednake dokazne vrednosti, $ez o$zira sto to moe
$iti i mit, legenda, o$iaj... (emogu%e i 2antastino, pomeano je i izjednaeno je sa mogu%im i realnim.

Pored podataka za kulturnu istoriju Viza#ije krajem IV !eka i poetkom V !eka, naroito se istiu opisi
o$iaja razni' plemena sa podruja od dananje +ri#aije do Idije.

3edju plemenima iji se o$iaji opisuju nalaze se i Slo!ei, koje pominje u 1,- i 11, pitanju.

Sloveni, prema pis#u, ive negde u $lizini Dua!a. Podatak koji on daje o njima, vaan je, jer predstavlja
$r!i ajs#ariji $o*e slo!eskog i*ea, a istovremeno je i ajs#ariji !iza#ijski $oda#ak o ivotu $alkanski'
Slo!ea. 4 toj vesti ima pojedinosti koje su $izarne do nemogu%nosti, druge izgledaju verovatne, a neke su sasvim
u$edljive jer se poklapaju sa poda#ima kasniji' vizantijski' izvora. 5$og toga tre$a ovom spisu pristupiti sa mnogo
o$azrivosti i strpljivog prouavanja da $i se uspeno odvojilo istorijsko od legendarnog.

.. %EO/I0AK% SI1OKA%A


6 ivotu %eo"ilak#a Si*oka#e zna se vrlo malo, ali su poda#i pouzdani jer potiu iz samog njegovog dela. 6 njemu
govori i /o#ije, ali je utvr7eno da je podatke preuzeo iz samog njegovog dela, tako da otpada kao izvor za
Simokatinu $iogra2iju. Simokata za se$e kae da je rodom iz Egi$#a, a visoka titula $er"ek#a i 2are!og sekre#ara
stajala je u naslovu njegove 3Is#orije4.

Simokata je, dakle, zauzimao visok poloaj na dvoru #ara Iraklije 561, 7 6819. *zvesnu svetlost na njegovu
$iogra2iju $a#a i njegov mali dijaloki spis 8Prirodoslo!a $i#aja4 (9uaestiones P':si#ae" koji je dugo $io
zanemarivan. (ovija istraivanja navode na zakljuak da je *raklije, koji je i sam doao na presto iz A"rike, pozvao
na dvor iz Egi$#a uenog so2istu Si*oka#u, kao i uvenog al'emiara i prirodoslov#a S#e"aa Aleksadrijskog,
da i' postavi za pro2esore o$novljenog #arigradskog univerziteta. Sva troji#a su pisala prirodoslovne spise i $avila
se al'emijom (*raklijev spis 8&e 0stronomia; je sauvan, ali nije o$javljen, dok je njegov al'emijski spis izgu$ljen"
Simokata je dao svoj doprinos *raklijevoj o$novi nauka.

Pored spisa Prirodoslovna pitanja, napisao je i jednu z$irku pesama u prozi, pod naslovom Pisma
(E$is#olae". 6$a ova spisa su u Vizantji itana vie od njegovog najznaajnijeg dela 8*storije;.

Filozofski fakultet u Niu Izvori za nacionalnu istoriju do XII veka

(ajzrelije Simokatino delo je njegova Istorija , u osam knjiga. 4 njoj opisuje do$a 1a!rikije!e !lade 5:'& 7
6,&9. Simokata ustvari nastavlja tamo gde je stao 3enandar, koga veoma #eni, i svoja izlaganja zavrava sa 6,&.
godinom kada je #arsku vlast uzurpirao /oka.
&elo je podelio u ' kjiga, kao i Prokopije, a moda i 1eadar, a svima njima je uzor %ukidi#o!a is#orija
u 8 knjiga. *z toga, kao i neki' drugi' momenata moemo zakljuiti da Simokatina *storija predstavlja zavreno
delo.
3oe se pri$lino odrediti vreme kada je Simokata pisao svoje delo. 6n zna za poraz i svrgnu%e ;ozroja
II, to se desilo poetkom 6&'. god., a sa druge strane u uvodnom Dijalogu svoje *storije velia $a#rijar<a Sergija
kao ivog, a on je umro 6.'. godine. Simokata je, dakle, s!oje delo a$isao u periodu izmedju 6&' 7 6.' god.

Si*oka#a je koris#io #rojake iz!ore=
1. Starija istorijska dela ( naroito izgu$ljeno delo Jo!aa E$i"askog i to za dogadjaje izloene u ,. knjizi"
2. Arhivska dokumenta (koja su mu stajala na raspolaganju na dvou, na pr. $ersijski s$isi"
3. Usmena tradicija starijih ivih savremenika avrikijeve vlade.

Prema tome, on je u osnovi pouzdan istoriar, ali se pro$lem javlja z$og njegove $olesne tenje za originalnim
nainom izlaganja, tako da on esto re7a doga7aje onako kako njemu odgovara da $i do$io umetniku i stilsku
#elinu. <ezik mu je, inae, vrlo teak za razumevanje, a stil izvetaen, retoriki ki%en, a renik pun neologizma. 5a
svoje vreme je $io veoma uen ovek, koji je poznavao dela antiki' pisa#a, mada veoma povrno.

!n je veoma vaan i"vor "a istoriju #or#e $i"antinaca %rotiv Avara i Slovena "a vreme avrikija. (jegove
vesti o tome mogu se podeliti na dva perioda)
1. U%adi Avara i Slovena na vi"antijske teritorije &'(2)'*2 god.+
2. $eliki avrikijev %ohod %rotiv Slovena i Avara &'*2),-2 god+

8. %EO/A)

%eo"a je ro7en je oko >6,. godie u uglednoj #arigradskoj porodi#i. Vrlo po$oan i asketa, rano je napustio
svetovnu karijeru i povukao se u manastir koji je sam osnovao. =ao vatreni protivnik ikonoklazma, za vreme 0a!a V
zatvoren je i poslat u progonstvo na Samotraku, gde je i umro '1'. godie. Pravoslavna #rkva ga slavi kao sve#a.

Po elji svog prijatelja (eorgija Sikela, >eo2an nastavlja njegovu svetsku 'roniku koja je dopirala do
Diokle2ijao!og do?a.
>eo2anovo istorijsko delo nastalo je izme7u '1,@11. i '18@1:. god, a o$u'vata period &'8 7 '1.. god.

*zvori koje autor ne navodi su mnogo$rojni.
5a V !ek se koristio #rkvenim istorijama Sokra#a, Sozo*ea, i %eodore#a?
5a Iraklije!o do?a upotre$io je 1alalu, Proko$ija, Aga#iju, Jo!aa iz E"esa, %eo"ilak#a Si*oka#u,
UskrAju <roiku.
Prvorazredni znaaj ima odeljak VII-VII vek, jer su svi originalni izvori za taj period izgu$ljeni tako da jedine
vesti o njemu #rpimo iz >eo2anovog i (i%i2orovog dela.

>eo2anova 'ronika je vo7ena analistiki, a njenu oso$enost predstavlja raunanje vremena, tj. godina, po
tzv. aleksadrijskoj eri, koja poinje 1. se$#e*?ra :8-.. Veliki znaaj ovog njegovog dela lei u detaljno
izra7enom i dosledno sprovedenom 'ronolokom sistemu. >eo2an $elei i idik#e, no usled greaka u rasporedu
materijala kod neki' perioda javljau greke (indikte tre$a pove%ati za @". 6n za pojedine vremenske otseke daje i
ta$li#e sa godinama od S#!araja s!e#a i ;ris#o!og roBeja sa imenima !iza#ijski< 2are!a, $ersijski< kasnije
ara$ski< !ladara, ri*ski< $a$a i !aseljeski< $a#rijar<a.

>eo2anovo delo je tipina srednjovekovna 'ronika, $ez uenosti, ak i $ez istorijske o$jektivnosti u
posmatranju. >amo gde je mogu%e pratiti njegov rad pomo%u originalni' izvora (period V* veka" dolazi se do
zakljuka da izostavlja pojedine delove teksta, skra%uje pojedinosti i $ezo$zirno spaja doga7aje koje je oda$rao u
#eline. Aak i kad govori kao savremenik, poda#i drugog izvora su taniji i sadrajniji. *zvesnu rezervisanost prema
>eo2anovom nainu o$rade materijala mora se protezati, dakle, i na deo 'ronike gde prenosi izgu$ljene spise, iako
su mu poda#i koje daje iz ara$ljanski' izvora vrlo tani.

Filozofski fakultet u Niu Izvori za nacionalnu istoriju do XII veka

Pisana popularno, narodnim jezikom, >eo2anova 'ronika je imala velikog uti#aja na svu pozniju vizantijsku
'ronogra2iju.

5apad se sa njom rano upoznao preko latinskog prevoda papskog $i$liotekara Aas#asija (I. vek".
0nastasijevo prevodno delo 3C<roogra$<ia #ri$e#i#a4 ustvari je kompila#ija (eorgija Sikela, $a#rijar<a
)iCi"ora i %eo"aa. 6vaj prevod je vaan zato to je stariji od svi' sauvani' rukopisa >eo2anove 'ronike.

>eo2an je znaajan izvor i za istoriju hunsko)#ugarsko)turskih naroda.

Za istoriju /unih Slovena je veoma "na0ajan i"vor. Pored 1i2i3orovog dela i lokalne Solunske hronike4
on je jedini vi"antijski i"vor o %rvim vekovima njihovog ivota na isto0nom delu 5alkana tj. vi"antijskoj
dravi. e6utim4 ti %odaci koji su #rojni4 0esto oskudevaju u detaljima i oni se u %ose#nom slu0ajevima
do%unjuju isto0nim i"vorima. (napadi Slovena i 0vara na Barigrad, 3aloazijski Sloveni"

:. %EO/A)OV )AS%AV0JAD

Pod imenom %eo"ao!og )as#a!ljaEa poznata je <roika u 6 kjiga, koja o$u'vat period '1.- -61.god.
4 naslovu stoji da je delo nastalo po nalogu vizantijskog #ara Kos#a#ia VII Por"irogei#a, a u zajednikom
uvodu nepoznati pisa# kae da je samo o$radio materijal koij mu je #ar stavio na raspolaganje da $i nastavio
'roniku tamo gde je stao %eo"a. 3e7utim, delo ima $ar tri autora i ne pripada #elo Por2irogenitovom do$u.

Pr!e 8 kjige, od koji' svaka o$u'vata vladu jednog #ara (0a!a V, 1i<aila II, %eo"ila i 1i<aila III" sastavio
je nepoznati redaktor iz kruga Por2irogenitovi' saradnika (CenesijeD". Pe#u kjigu tzv. Vi#a +asilii, sastavio je sam
Por2irogenit o onaa predstavlja opiran ivotopis njegovog dede Vasilija I 5'6>-''69.

4 ovom prvom delu kompilarne 'ronike kori%en je uglavnom isti izvor koji je upotre$io i (eesije? nailazi
se i na detalje koji su o$ra7eni i u drugim Por2irogenitovim delima. 6n predstavlja slu$enu 'roniku 3akedonske
dinastije i tenden#iozno prikazuje doga7aje.

Fes#a kjiga ima dva dela) Prvi je o$ina kopija 'ronike Si*eoa 0ogo#e#a i o$u'vata vreme do -8'.
god. a drugi deo je samostalno delo nekog savremenika i ima veliku vrednost (samostalna vladavina Kos#a#ia
Por"irogei#a i deo istorije Ro*aa II" . *zgleda da je sastavlja ovog dela %eodor Da"o$a# (vizantijski
'imnogra2".

Osim jednog, istina znaajnog podatka o voi ustanka (21)(23. god., 7omi Slovenu, dosta brojnih
podataka o Slovenima poinju tek od pete knjige $ita 5asilii.

(U petoj knjizi pomenuti spis sadri vesti o otpadanju junoslovenskih plemena od vizantijske vlasti u prvoj
polovini ! veka, zatim o opsadi "ubrovnika od strane #rapa i o obnovi vizantijske vlasti pod $asilijem u oblastima
naselljenim %unim Slovenima.)

6. PA%RIJAR; )IGI/OR

Alan ugledne #arigradske porodi#e, )iCi"or je kao i njegov ota#, jedno vreme $io #arski sekretar. 1io je
ovek velikog teolokog o$razovanja i kao takav uestvovao je na VII !aseljesko* sa?oru ( >'>.god", a zatim se
zamonaio. 1io je #arigradski patrijar' 5',67'1: god.9 predstavljaju%i umerenu liniju pravoslavne stranke koju je
vodio i njegov pred'odnik >arasije, suprotnu ekskluzivnosti S#udi#a.

=ad se sa 0a!o* V raz$uktala ikonoklastika $or$a, (i%i2or je zauzeo energini stav protiv ikonoklasta, z$og
ega je poslat u izgnanstvo u kome je i umro '&- god.
Posle po$ede pravoslavlja proslavljen je kao veliki patrijar'? njegov uenik Ignjatije 8akon sastavio mu je
9itije.

(i%i2or je napisao ve%i $roj teoloki' dela i dva istorijska dela.

Filozofski fakultet u Niu Izvori za nacionalnu istoriju do XII veka

Istorija tzv. +re!iariu* je kratak spis koji o$u'vata vreme 6,& 7 >6-. god.. 6vo (i%i2orovo delo je, pored
>eo2anove 'ronike, jedini izvor za istoriju toga do$a, drago#eno je, jer su svi savremeni izvori izgu$ljeni. +re!ijar je
popularno delo, namenjeno irokom krugu itala#a. Stil se odlikuje kratko%om i jasno%om, poda#i su sadrajniji od
>eo2anovi'.

1ekoliko %odataka koje daje o Slovenima korisno u%ot%unjuju iste %odatke kod 7eo3ana. (6psada Barigrada
.E..god, preseljenje 3akedonski' Slovena u 6psikion za vreme <ustinijana **"

&rugo delo je 'ronoloki spis koji poinje od 0dama, a zavrava se sa '&-. godio*, odnosno godinom
(i%i2orove smrti i ima veoma malu vrednost. Sadri kratku listu je!rejski<, $ersijski<, ri*ski<, !iza#ijski<
!ladara i 2rk!ei< $ogla!ara.



>. PEDA% S0OVE)A U VI%I)IJI

6 slovenskoj koloniza#iji u 1aloj Aziji sauvao se jedan drago#en dokument. >o je olo!i $eEa# prona7en
poetkom HH veka, koji je pu$likovao PaEeko. (a peatu stoji natpis na grkom jeziku koji u prevodu glasi)
PEDA% APOIPA%A S0OVE)SKI; ZARO+0JE)IKA PROVI)CIJE VI%I)IJE.

(a li#u peata o$eleen je VIII idik# i vidi se do$ro ouvan lik #ara.

PaEeko je peat pogreno datirao u 6:,. godinu za vreme vladavine Kos#asa II. Kulako!ski ga,
medjutim, s pravom stavlja u do$a Jus#iijaa II, ali ni njegova godia >1,-11. nije tana. *spravnu godinu 6-8-:.
godina daje Os#rogirski uzevi u o$zir da mladalaki lik #ara Jus#iijaa II odgovara do$u njegove prve vlade
56':-6-:I a druga vladavina >,:->11. godine9, i da je kasnije o$ino predstavljan sa sinom i savladarem %i?erije*. 4
6-8-:. godinu tako7e pada VIII idik#, koji je za <ustinijanove vlade dolazio dva puta.

Peat je pripadao #arskom inovniku apoipatu, koji je administrativno upravljao Slo!ei*a organizovanim
u vojni odred u temi O$sikio, odnosno njenoj pokrajini Vi#iiji. 6va organiza#ija je nesumnjivo u vezi sa velikim
preseljenjem *akedoski< Slo!ea u O$sikio, koje je Jus#iija II izvrio 6''--. godine.

Potpuno veruju%i %eo"ao!o* preterivanju o pokolju svi' vitinski' Slovena posle #arevog poraza 6-1-&.
god kod Se!as#o$olja 5Ara?ljai9, i smataju%i da zato slovenska vojska nije mogla postojati 6-8-:. god. ;arais
se vra%a na pogreno Panenkovo datiranje peata. 4 odgovru Faranisu, 1ari2J, istie da se analizom
>eo2anovog teksta moe potkrepiti tanost datiranja 6strogorskog.
(&eo'an navodi da( a je )ar u nastupu besa dao da se pobiju svi Sloveni iz Opsikije, i ene i de)a, ali se
zapravo Sloveni u ovim oblastima u izvorima pominju jo* u ! veku "
Filozofski fakultet u Niu Izvori za nacionalnu istoriju do XII veka



'. KO)S%A)%I) VII POR/IRO(E)I%

Kos#a#i VII Por"irogei# ro7en je -,: g. kao jedini sin #ara 0a!a VI 1udrog (88. G -@E", te je -11 g. krunisan
za njegovog savladara. Ve% -1& g., kada je imao jedva sedam godina, =onstantin je izgu$io o#a? presto je nasledio
Havov $rat, nesposo$ni i slavolju$ivi AleksadarI koji je nastojao da se na svaki nain oslo$odi mladog
prestolonaslednika. 4 tome ga je spreila iznenadna smrt -1..g. >ada je, z$og #areve maloletnosti, o$razovano
namesnitvo na ijem se elu nalazio patrijar' )ikola 1is#ik.

3e7utim, ve% slede%e, -18 g. namesnitvo je o$oreno, z$og svoje popustljive politike prema $ugarskom
vladaru Si*eou i zamenjeno je novom upravom na elu s #ari#om majkom Zojo*, koja odma' preduzima
energine mere da $i se suprotstavila $ugarskoj ekspanziji. Veliki vizantijski poraz u $i#i kod A<ijala (E0 avgusta
-@/ g." pokazao je pogrenost politike Zojie !lade i izazvao je nove nemire u #arstvu, iz koji' izlazi kao po$ednik
drungarije #arske 2lote Ro*a 0aka$i.

1aja -1-.g. Ro*a je oenio Kos#a#ia svojom %erkom Jeleo*, a se$#e*?ra -&, g. do$io je #i#ulu
2ezara? ve% de2e*?ra iste godine Ioman postaje sa!ladar mladog #ara, a zatim i prvi po rangu 2ar. ,a savladare
uzdignuti su i Iomanovi sinovi ;ris#o"or 5-&19, S#e"a i Kos#a#i 5-&89, ime je stvoren vrst oslona# njegovoj
porodi#i, a =onstantin je sasvim potisnut u drugi plan i udaljen od dravni' poslova. Ro*ao!a !lada trajala je do
16. de2e*?ra -88 g., kada su ga sruili njegovi sinovi S#e"a i Kos#a#i. 3ese# dana kasije 5jauara -8: g.+
=onstantin uspeva da se oslo$odi svoji' suparnika i da kao ovek od 40 godina najzad preuzme ispravljanje
dravom. (a prestolu ostaje do svoje smrti novem$ra -:- g.

=onstantin nije znaajan po svome politikom i dravnikom radu, jer se na tim poljima nije istakao. 5naaj
=onstantina lei u njegovoj auEo-li#eraroj dela#os#i, koja zauzima jedno od istaknuti' mesta u Vizantijskoj
kulturnoj istoriji. 6d svog vaspitaa >eodora mladi #ar je primio lju$av za literaturu i nauku, to se jo vie razvilo
udaljavanjem od vo7enja dravni' poslova.

Jiroki krug #arevog interesovanja o$u'vatao je ne samo nauku (istorija, prirodne nauke, medi#ina itd.", ve%
i mnoge grane umetnosti (muzika, ar'itektura itd.". Bar je oko se$e okupio grupu sposo$ni' i o$razovani' ljudi, koji
su sa njime sara7ivali na spremanju materijala za pisanje dela en#iklopedijskog karaktera iz istorije i drugi' nauka,
tako da je u izvesnim sluajevima vrlo teko odvojiti ta je #ar sam pisao a ta njegovi saradni#i? mnoga dela su
nastala samo na ini#ijativu =onstantina. 3e7utim, delatnost ove grupe kulturni' radnika nije $ila naroito originalna,
te su sva dela koja ine rezultate nji'ovog rada, preteno kompilativne prirode. 6na predstavljaju ili z$irke
2ragmenata iz stariji' izvora, ili ispise iz vizantijski' ar'iva. 5$og ovakvog karaktera =onstantinova dela nam esto
donose 2ragmente iz neki' istorijski' izvora koji su u #elini izgu$ljeni, kao na pr. poznati Prisko! iz!eA#aj o
$u#o!aju a A#ili d!or, is#oriju 1eadra Pro#ek#ora iz VI !eka i#d.

(ajznaajniji =onstantinov spis za nau istoriju svakako je traktat o narodima, koji se o$ino navodi kao
KDe ad*iis#rado i*$erioK. >aj naslov, koji ne odgovara sadraju dela, dao mu je prvi izdava 1eursis 516119.

5a vreme napada Slo!ea na +alkasko Poluos#r!o u VI !. raspolaemo sa dosta podataka,
za'valjuju%i relativnom pro#vatu tadanje vizantijske istoriogra2ije. >akvo stanje traje samo do prvi' godina VII !.,
tanije reeno do 6,& g., dokle dopire %eo"ilak# Si*oka#a, poslednji istoriar ove epo'e. 6d tog vremena nastaje
velika praznina u vizantijskoj istoriogra2iji, koja traje sve do $oEe#ka I; !. 4 me7uvremenu Viza#ija se nalazila u
ivotnoj opasnosti, ne samo z$og $or$i protiv mo%ni' spoljni' neprijatelja, ve% i radi dugotrajni' unutranji'
trzavi#a. =ako u poetak VII !. pada konano naseljavanje Slo!ea na +alkasko* Poluos#r!u, nedostatak
izvora ini da su taj pro#es, kao i prvi vekovi slovenske istorije u novim zemljama, pokriveni tamom. Pored nekoliko
stariji' istorijski' dela nastali' u Viza#iji, s$is DAI spada u osnovne izvore za tu epo'u, jer njegovi' osam
glava, od &- 7 .6, donose niz podataka o seo$i Sr?a i ;r!a#a, kao i o nji'ovoj najstarijoj istoriji do =onstantinovog
vremena. 4 spisu se, pored toga, nalaze i poda#i o slo!eski* $le*ei*a a Pelo$oezu (glava 8- i :,".

Vreme nastanka spisa DAI moe se, pre svega, odrediti na osnovu izvesni' 'ronoloki' podataka koji se u
njemu nalaze. (a dva mesta se Ro*a 0aka$i spominje kao mrtav, to upu%uje na vreme posle njegove smrti 1:
jua -8'.g. Pored toga, u &-. glavi postoji podatak da je pisano sed*og idik#a 68:> 5-8'@- g.9. 4 istorijskoj nau#i
se smatra da je delo nastalo u periodu izme%u -8' i -:& g.

Filozofski fakultet u Niu Izvori za nacionalnu istoriju do XII veka

Spis DAI namenjen je =onstantinovom sinu i nasledniku Ro*au II 5-:- 7 -6.9 i tre$alo je da ga upozna s
pro$lemima koji %e se pojaviti u toku njegove samostalne vlade. Prirodno je da je ovakva namena dala delu
izvestan didaktiki karakter. 6no ustvari predstavlja z$irku ispisa iz zvanini' ar'iva Vizantijskog #arstva i razliiti'
istorijski' spisa, koju su pripremili #arevi saradni#i, lanovi velikog naunoliterarnog aparata okupljenog oko
njegove linosti. Vrlo je teko odrediti ta je #ar sam pisao u ovom traktatu koji se samo uslovno moe navoditi kao
njegovo delo.

4 zvaninim ar'ivama Vizantijskog #arstva iz koji' je #rpen materijal za pisanje =onstantinovog traktata,
nalazili su se izvetaji #arski' namesnika u provin#ijama, kao i izvetaji poslanika koji su odlazili u zvanine misije
na strane dvorove. 3e7utim, materijal za pisanje DAIja nije #rpen samo iz ar'iva i zvanini' izvetaja, ve% su neki
delovi uzeti iz stariji' istorijski' spisa. +juri je detaljvom analizom teksta DAIja i njegovim pore7enjem s poznatom
%eo"ao!o* <roiko* iz poetka I; !., odredio delove #arevog spisa koji se na 'roniku oslanjaju. (aslovi neki'
glava i sami upu%uju na to da su prepisane iz >eo2anove 'ronike, tako se na pr. u naslovu &1 gla!e kae Kiz
'ronike >eo2ana, godine od osnivanja sveta 61>1.

4 istraivanju izvora 1juri je otiao i dalje, trae%i slina mesta u delu episkopa 0iu#$rada iz Kre*oe koji
je -8-. g. $oravio u Carigradu kao poslanik +eregara II. =ako je 0iu#$rado!o delo o$javljeno tek -:- g.,
postoji mogu%nost da je =onstantin do$ijao od njega o$avetenja usmenim putem, ali je s druge strane i sam
0iu#$rad mnoge stvari mogao da sazna od #ara. 6stali pisani izvori kojima su se sluili #arevi saradni#i ne mogu
se utvrditi. Sigurno je da su u izvesnoj meri kori%ena i usmena o$avetenja, jer je Carigrad, kao vrlo prometan
grad i trgovaki #entar, $io sredite trgova#a i putnika razni' narodnosti koji su mogli da daju drago#ene podatke o
okolnim narodima i zemljama.

Poto je $io namenjen #arevom sinu kao uputstvo za $udu%u vladu, spis donosi vrlo vane i poverljive
podatke o metodama vizantijske dravne politike prema okolnim narodima. Poverljivi karakter materijala koji je
uziman iz razliiti' dravni' ustanova, dao je #arevom delu spe#ijalan karakter i uinio da je ono paljivo uvana od
o$javljivanja u iru javnost.

=ako =onstantinove vesti o najstarijoj istoriji Sr?a i ;r!a#a stoje usamljeno i ne nalaze direktnu potvrdu u
drugim izvorima, one su izazvale sasvim suprotna miljenja u istoriskoj nau#i. &o sredine HIH v. istoriari i 2ilolozi
primaju #areve vesti o pradomovini i dolasku Sr?a i ;r!a#a kao tane (Lngel, Ja2arik, =opitar, 3ikloi% i dr.".
3e7utim, poevi od sredine M*M v. pojavljuje se suprotno gledite. (emaki istoriar L. Di*ler doveo je u sumnju
verodostojnost =onstantinovi' podataka i naao je dosta pristali#a me7u kasnijim istoriarima (Iaki, <agi%,
Smiiklas, <ireek, =os, 1juri, Stanojevi% i dr."
4 drugoj polovini HIH veka, dva ruska naunika, K. (ro# i %. /loriski, ponovo $rane autoritet #ara pis#a. 4
periodu posle prvog svetskog rata poelo se sa kritikim pretresanjem =onstantinovi' vesti i sa traenjem
indirektni' potvrda za nji' u nedovoljno ispitanim izvorima. 6d niza istraivaa koji su uzeli ue%a u tom poslu,
naroite zasluge ima 0J. ;au$#*a, koji je, analizom neki' nedovoljno zapaeni' izvetaja arapski' putopisa#a,
dokazao postojanje +ele ;r!a#ske u 1aloj Poljskoj i +ele Sr?ije u krajevima oko Visle. 4 novije vreme znaajan
prilog prouavanju =onstantinovi' vesti dao je +ogo (ra"eauer, tumae%i i' uti#ajima 'rvatske narodne tradi#ije,
kao i tradi#ije stanovnika dalmatinski' gradova.

Pored spisa DAI jo nekoliko =onstantinovi' dela sadre vesti o najstarijoj istoriji JuLi< Slo!ea. Spis KDe
#<e*?i#i?usK, koji je nastao u mla7im #arevim godinama (oko -.8", $avi se opisivanjem administrativni' jedini#a
(tema" #arstva u H veku, ali se u njemu nalazi dosta podataka koji se odnose na znatno ranije vreme, a preuzeti su
od pisa#a V i VI veka, ;ijerokla i S#e"aa Viza#i2a. Spis o temama sadri priu o opsadi Du?ro!ika od strane
Ara$a, koja se nalazi i u DAI, kao i neke podatke o slovenskim plemenima u o$lasti S#ri*oa.

(ajopirnije =onstantinovo delo je S$is o 2ere*oija*a (De cerimoniis", nastao verovatno posle -:&.
godine. Pored podataka o #eremonijama na vizantijskom dvoru, delo sadri niz drago#eni' vesti koje ne stoje u vezi
sa njegovim naslovom. 6 JuLi* Slo!ei*a nalazi se samo nekoliko 2ragmentarni' vesti.

1iogra2iju svog dede Vasilija I ('6> 7 ''6" =onstantin je napisao oko -:,. godine. >o delo ima sve odlike
panegirikog spisa, koji je tre$alo da opravda Vasilijev nasilni dolazak na vlast i da u to loijem svetlu predstavi
njegovog pret'odnika 1i<ajla III. Bar je u poetku nameravao da napie $iogra2ije svi' vizantijski' vladara, ali je
dao samo ivotopis Vasilija I. Pomenuti spis sadri vesti o otpadanju junoslovenski' plemena od vizantijske vlasti
u prvoj polovini IH veka, zatim o opsadi Du?ro!ika od strane Ara$a i o o$novi vizantijske vlasti pod Vasilije* I u
o$lastima naselljenim JuLi* Slo!ei*a.

Filozofski fakultet u Niu Izvori za nacionalnu istoriju do XII veka


-. JOVA) SKI0ICA

Jo!a Skili2a, najverovatnije poreklom iz 1ale Azije G iz teme %rakesio, zauzimao je u #arstvu znaajne
poloaje kuro$ala#a i drugara !igle, a osim toga pominje se i kao $ro#o!es#ijar.

Niveo je, kako sam kae, u vreme uvenog 2ilozo2a 1i<aila Psela (@0@8G@0-.O/.". =ako je on najverovatnije
autor pravnog spisa upu%enog 1,-&. #aru Aleksiju I Ko*iu, njegova smrt se stavlja u poslednje godine HI veka.
*ako je $io istaknuta linost ne pominje se ni u jednom savremenom izvoru i ovo je sve to se zna o njegovom
ivotu i radu.

(apisao je delo pod nazivom :ratka istorija koja o$u'vata period od '11 7 1,:>. god. (eki rukopisi se,
me7utim, zavravaju 1,>-. godie ali po svemu izgleda da nastavak od 1,:>. pa na dalje, nije njegovo delo, ve%
delo nepoznatog pis#a.

&elo je napisano najverovatnije $red kraj HI !eka, za vreme #ara Aleksija I Ko*ia (@08@@@@8".

Skili#a je se$i stavio u zadatak da na osnovu usmeni' svedo%anstava i stariji' dela, koja su po njemu $ila netana,
tende)iozna i kontradoktorna, napie nov istorijski pregled oslo$o7en svi' ovi' nedostataka.

5a do$a od '11. god. do sredie H veka koristio je pre svega %eo"ao!og )as#a!ljaEa, (eesija i druge.
5a kraj H !eka i za pr!u $olo!iu HI !eka sluio se izvorima koji su danas izgu$ljeni) %eodoro* iz
Se!as#ije, odnosno %eodoro* iz Side, Di*i#rije* iz Kizika i Jo!ao* 0ido*. 4 tome lei veliki znaaj Skiliinog
dela) za skoro #eo jedan vek njegova istorja je danas osnovni i najvredniji izvor.

Skiliino delo po kompozi#iji spada u red #arski' 'ronika, vladavini svakog #ara posve%en je pose$an odeljak.
6n se, me7utim, ne dri striktnog 'ronolokog reda? z$ivanja za vreme vladavine jednog #ara su osnovna tema na
koju on nadovezuje ostale doga7aje. &eava se esto da se pisa# vra%a unatrag, da opisuje sporedne doga7aje,
da radi $oljeg razumevanja ponavlja izvesne stvari $ez o$zira na osnovni 'ronoloki red.

6riginalni tekst Skiliinog dela nije jo o$javljen iako postoje $rojni rukopisi? o$javljen je jedino la#iski
$re!od, na osnovu jednog rukopisa iz 3letake $i$lioteke 1arCae s kraja HVI veka.

&anas se jo uvek koristi kompila#ija (eorgrija Kedrea. 6 =edrenovom ivotu se ne zna gotovo nita,
najverovatnije je $io mona'. (jegova istorija od s#!araja s!e#a do 1,:>. god. nosi isti naslov kao Skiliino delo.
>o je najve%im delom me'anika kompila#ija napisana na osnovu stariji' dela. 6vo naroito vai za period '11 7
1,:>. god. za koji =edren skoro doslovno prepisuje Skili#u. &akle, =edrenova istorija od IH !eka nema
samostalnu vrednost, ali upravo u tome jeste njen znaaj dok se ne pojavi kritiko izdanje Skiliine istorije.

Postoje rukopisi A, C, O, U.
5a istoriju <uni' Slovena naroito je vaan rukopis U. De +ur je utvrdio da je ovaj rukopis s kraja HIII !eka ili
$oEe#ko* HIV !eka, ali da je prepisiva imao ispred se$e predloak s poetka M** veka. 6n se zavravao
poetkom vladavine Isaka I Ko*ia 1,:>. godine i napisao ga je 1i<ailo, e$isko$ De!olski.
3i'ailo &evolski je u ovom rukopisu uneo 66 do$ue i is$ra!ke za period ->6-1,:> god. Pitanje izvora
kojima se sluio &evolski za svoje ispravke i dopune za sad je nereeno. *zgleda da se sluio izvorima koje je
koristio i Skili#a. Sve dopune i ispravke vezane su za istoriju <uni' Slovena ili za 6'ridsku ar'iepiskopiju. 3noge
ispravke je unosio na osnovu poznavanja slovenskog jezika. &opune i ispravke 3i'aila &evolskog unete su odma'
ispod teksta =edrena i nji'ovo mesto u tekstu o$eleeno je slovima a, ?, 2 itd.

Skiliino delo u kompila#iji =edrena najvaniji je grki izvor za nau istoriju druge $olo!ie H !eka i $r!e
$olo!ie HI !eka. <edino u tom delu postoji izvesno sistematsko izlaganje o odnosa Viza#ije i Sa*uilo!e drLa!e,
us#aku Pe#ra Deljaa i ?or?i Duklje za eza!isos#. (Ste2an Vojislav"
Pored ti' vesti prua jo niz kra%i', ali ne i manje znaajni' vesti o naseljavanju PeEeega u nae krajeve,
o !elikaAi*a iz Sa*uilo!e drLa!e u Vizantijskom #arstvu, o z?i!aji*a u susednoj DraEkoj #e*i.




Filozofski fakultet u Niu Izvori za nacionalnu istoriju do XII veka



1,. SKI0IDI) )AS%AV0JAD

4 nekim rukopisima 'ronika Jo!aa Skili2e ne zavrava se 1,:>. god., nego ima nastavak koji o$u'vata
vreme od 1,:>. do 1,>-. godine. Ianije se smatralo da je <ovan Skili#a ostavio dve redak#ije svoje 'ronike, od
koji' je prava dopirala do 1,:>. god., a druga do 1,>-. godine. =asnija istraivanja su pokazala da ovaj nastavak
ne potie od Skili#e, ve% od nekog nepoznatog autora koga je 1ora!i2sik nazvao 3SkiliEi )as#a!ljaE4. >ome se
moe dodati da se iz rei samog tog autora vidi se da je on pisao najranije $r!i< godia HII !eka.

5animljivo je, me7utim, da se on, nastavljaju%i 'roniku <ovana Skili#e, u tolikoj meri ose%ao povezanim sa njegovim
delom da se ponekad na Skiliina izlaganje pozivao kao na neto to je 3$ikazao gore4.

(astavak Skiliine 'ronike sadri vane podatke o doga7ajima koji su se odigrali na teritoriji $iveg
Sa*uilo!og 2ars#!a. 6$ino se smatra da Skiliin nastavlja samo para2razira 1i<aila A#ilija#a i da, prema tome,
nema samostalnu vrednost. 3e7utim, ova konstata#ija za'teva i izvesne rezerve. >ako SkiliEi )as#a!ljaE
detaljno opisuje ustanak 1akedoski< Slo!ea pod vo7stvom Kos#a#ia +odia i MorBa Voj#e<a, dok 1i<ailo
A#ilija# uopte o tome ne govori.

Poda#i SkiliEiog )as#a!ljaEa opirniji su i sadrajniji i od podataka koje o tome daje )iCi"or Vrijeije i
prema tome, Skiliin (astavlja za sada predstavlja najdetaljniji i najzanimljiviji izvor o ovom ustanku na teritoriji
nekadanjeg Samuilovog #arstva. 4z to on prua ponegde i drago#ene podatke o !iza#ijskoj u$ra!i u drugoj
$olo!ii HI veka na +alkasko* $oluos#r!u.
&opune 1i<aila De!olskog u $ekom rukopisu 'ronike Jo!aa Skili2e o$u'vataju i spis SkiliEiog
)as#a!ljaEa pri emu se numera#ija nadovezuje na numera#iju Skililine 'ronike.

11. KEKAV1E)

Poznati ruski vizantolog Vasilje!ski pronaao je u 3oskovskoj sinodalnoj $i$liote#i rukopis iz koga je
izvadio dva dela i kritki i' izdao 1''6.god.. 6va dva dela izdavai su nazvali) Strategikon i Saveti caru.
3e7utim, postavljaju se dva pitanja u vezi ti' dela)

19 da li je autor prvog dela Strategikona, autor i drugog dela Saveti #aru ili su oni od razliiti' pisa#aD
&9 =o je pisa#, odnosno ko su pis#i ti' delaD

4 poetku se smatralo da se radi o dva autora, ali kasnije, na osnovu opti' pogleda ispoljeni' u o$a dela
javila se sumnja da je ipak u pitanju jedan autor.

6 autoru i njegovim pre#ima zna se vrlo malo. 4 nau#i se o ovim pitanjima dugo vodila diskusija, koja jos nije
okonana. Iezultati do koji' je doao 0e*erl pokazuju slede%u sliku)
Pradeda Keke!*eo! $io patrikije Se*?a# Ki2<a#zi, koji se pominje na jednom natpisu iz 7ur7ijanskog mesta
Egreka, severozapadno od Erzeru*a. (jegov nadimak znai i"goreo to odgovara grkom kekavmenos.

Keka!*eo! deda (:ekavmen I", patrikije i strateg 0arise i 1ekedoije, ije je ime (rigor, $io je najpre topar' u
7ur7ijanskoj o$lasti %aika poetkom druge $olo!ie H veka, a strateg ;elade sa seditem u Harisi ',7#i< godia
H !eka, svakako do -'.., a zatim je otiao u Carigrad. (alazimo ga opet u Egreku 1,,6@>. godine.

Keka!*eo! o#a2 (:ekavmen II" ija je karijera nepoznata, stanovao je, $ilo u Carigradu, $ilo u svojoj
zemlji i $io je jo iv 1,6&. god.

6 samom autoru (:ekavmenu III" poznato je ono to sam o se$i kae u svom spisu) &a je 1,8,. uestvovao
u $or$ama za uguivanje Deljao!og us#aka? da je a$rila 1,8&. prisustvovao z$a#ivanju s prestola i oslepljivanju
#ara 1i<aila IV Kala"a#a (@04@G@04E." i da je vrio izvesne upravne 2unk#ije u ;eladi. 1io je predstavnik vojnoG
2eudalnog provin#ijskog plemstva koje je u HI veku vodilo ogoranu $or$u za vlast sa inovnikim plemstvom i koje
je sa dolaskom na presto Aleksija I Ko*ia (@08@ G@@@8" konano i po$edilo.

*zdavai su jedno od dela nazvali S#ra#egiko, ali su Moi, +ek i 0e*erl ukazali da taj naslov ne odgovara
sasvim sadrini dela i da ga sam autor sigurno ne $i tako nazvao. 1olje reeno, ovaj naziv odgovara jednoj,
Filozofski fakultet u Niu Izvori za nacionalnu istoriju do XII veka

dodue, vanoj grupi paragra2a, onaj gde se autor o$ra%a stratezima. (a jednom mestu se ak i govori o nekom
drugom Strategikonu, pa je tako ovaj naziv uzet ne sasvim opravdano za #elo delo. Hemerl isto tako od$a#uje
minljenje da se o$ra%a samo sinovima, on navodi niz mesta iz koji' se vidi da je delo posve%eno njegovom sinu ili
sinovima, ali ne samo njima.

Kek!*eo!i sa!e#i su od velike vanosti istorijsku nauku, jer on svaki savet propra%a i ilustruje konkretnim
istorijskim doga7ajima. Pose$no su vani za prolost nai' naroda. 6n savetuje itao#u da ostane veran #aru u
Barigradu, ak i ako tre$a, da igra dvolinu ulogu prema ustani#ima. =ako do$ar 2eudala# on dosledno zastupa
interese svoje klase i zato savetuje #aru da na sve svoje podanike podjednako gleda.

=ekevmenov spis se odlikuje time to daje za HI !ek presek ivota u vizantijskoj provin#iji, koja je skoro
nepoznata iz drugi' izvora. Pisano jezikom kojim se govorilo u toj provin#iji, ovo delo je izuzetak u vizantjskoj
literaturi i u toliko je vrednije i znaajnije.

Vreme kada je =ekavmen pisao svoje delo ne moe se sasvim pre#iznop odrediti.(ajpre se smatralo da je
ovo delo sastavljeno posle 1,>1.god. dik su novija istraivanja pokazala da se vreme pisanja dela moe protegnuti
na nekoliko godina Crani#a je zatim pomaknuta na 1,>:. godinu jer se u Strategikonu kao pokojan pominje
patrijar' Jo!a Ksi"ili, a on je umro te iste godine. Poslednji #ar koga autor pominje je 1i<ailo VII Duka (@0/@
@0/8.", pa $i prema tome delo moglo da $ude napisano izme7u 1,>:-1,>'. god.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
6davno se pokuavalo da se $lie odredi linost Keka!*ea, autora ovog spisa, poda#ima iz drugi' izvora, pre svega
sa #iljem da se dokae da je autor ovog spisa u stvari poznati vizantijski vojskovo7a HI veka Ka#akalo Keka!*e.
Ka#akalo Keka!*e je $io rodom iz Jer*eije, 1,.'.god. komandovao je odeljenjem iz maloazijske teme
Ar*eijako koja je ratovala sa Si2ilijo*? 1,8&. $ranio je #ara 1i<aila V Kala"a#a od napada naroda u Carigradu.
+e,utim, jedini podatak koji je im je zajedniki jeste to da su oboji)a uestvovala u doga,ajima -./0. godine, ali
nedovoljno da bi se sa sigurno*1u tvrdilo da je autor ovog dela 2atakalon 2ekavmen.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Prua nam podatke o Samulovom ustanku, 4stanku Petra &eljana, 6 Ste2anu Vojislavu.



1&. A)A KO1)I)A

Io7ena je krajem 1,'..god. kao k%i #ara Aleksija I Ko*ia (@08@@@@8.god." i #ari#e Irie Duke. 6dma'
po ro7enju verena je sa Kos#a#io* Duko*, sinom ranije z$aenog #ara 1i<aila VII Duke (@0/@G@0/8". (a taj
nain nova dinastija =omnin vezana je sa ranijom dinastijom &uka, ime je uvr%en njen poloaj. 3e7utim,
Kos#a#i Duka je umro mlad, pa se Aa 1,->. udaje za istaknutog lana vizantijske aristokratije, )iCi"ora
Vrijeija. >aj $rak je trajao do 11.'. god. i po svemu sude%i $io je veoma sre%an. Poznato je da je 0na @@@8.god.
prilikom smrti svoga o#a, #ara 0leksija, pokuala da osigura muu #arsku krunu i da nije prezala ni od atentata na
svoga $rata <ovana, da $i to postigla.

(euspe' ovog pokuaja doveo je do povlaenja 0ne i (i%i2ora iz politikog ivota, a posle smrti mua 0na se
potpuno posvetila literarnom radu G pisanju 3Aleksijade4. Postanak ovog dela tako7e je vezan za (i%i2ora Vrijenija.
Bari#a *rina je zatraila od (i%i2ora da opie ivot #ara 0leksija *. Vrijenije je zapoeo tu $iogra2iju, ali je njegovo
delo ostalo nezavreno, pa je 0na nakon njegove smrti nastavila sa radom. >ako je nastala Aleksijada. 0na je $ila
i dovoljno o$darena i o$razovana da napie jedno ovakvo delo. Ve% u mladosti je sa velikim arom prouavala
a#iEku *i#ologiju i "ilozo"ijuI kjiLe!os#, $oeziju, #eologiju i is#oriju, a $avljenje re#oriko* o$ogatilo je njen
literarni stil i dalo mu pose$an peat. 1ila je uz to upu%ena i u medi#inu, matematiku, geogra2iju i druge prirodne
nauke. <ednom reju, $ila je iroko o$razovana, a to o$razovanje stekla je kao veoma mlada.

Aleksijada je zavrena 118'. god. 4 to do$a 0na je $ila starija ena koja je dugo ivela u manastiru. 6na
pie kao svedok jednog sasvim drugaijeg vremena i sredine. S jedne strane to joj omogu%ava da se donekle
superiorno, a pomalo i ironino odnosi prema mnogim am$i#ijama i linostima prolog do$a od koji' nije ostalo ni
traga, s druge strane ponekad navodi na 'ronoloke i stvarne greke, koje oteavaju kori%enje 0leksijade. (o, i
pored toga ovo delo predstavllja jedan od najznaajniji' literarni' spomenika vizantijske epo'e i jedan od
najvaniji' izvora vizantijske istorije.

Filozofski fakultet u Niu Izvori za nacionalnu istoriju do XII veka

(aravno, Aleksijada je pisana pristrasno, ona tei da svog o#a #ara 0leksija prikae u to $oljem svetlu.
Sama 0na, dodue, na vie mesta izjavljuje da %e pisati o$jektivno, 8za$oravljaju%i lju$av i mrnju;. * jedno i drugo,
me7utim, dolaze do izraaja u njenom delu na mnogo mesta.
>o se, me7utim, nadokna7uje drugim vrlinama 80leksijade;. 0nino iroko o$razovanje, lino poznavanje
ljudi i doga7aja o kojima govori, a ponekad i lino uestvovanje u njima, ,injeni#a da se ona nalazila na dvoru, u
#entru z$ivanja doga7aja o kojima pie, i da je imala pristup vanim dokumentima sve to od ovog dela ini
neo$ino koristan i interesantan materijal za istorijsko prouavanje.

4 1: kjiga ona iznosi podatke o #aru Aleksiju i 2amiliji Ko*i, jo pre uspona na vizantijski presto, kao i
opis preuzimanja i poetka vlasti =omnina, sve propra%eno vestima o umutranjim prilikama u Vizantiji i njenoj
spoljnopolitikoj delatnosti.

3nogo panje 0na je posvetila )or*ai*a i $or$ama Vizantije protiv nji' na zapadu, pri emu, uprkos
oevidne mrnje, 0na izraava i divljenje prema njima. Covori o $or$ama sa %ur2i*a u 1aloj Aziji, dok na
+alkau opisuje $or$e Vizantina#a sa 3Ski#i*a4 G PeEeezi*a i Ku*ai*a.

Pr!i krs#aAki ra# je do$io zaslueno mesto u Aleksijadi. Pominju se zatim razne prirodne pojave, jeresi, lini ivot
#ara 0leksija i njegove porodi#e, pose$no su privlani ivi opisi pojedini' linosti i situa#ija.

5a nas su od pose$nog znaaja 0nine vesti o JuLi* Slo!ei*a. >i' vesti iako uglavnom kratki', ima
dosta, rasejani' gotovo kroz svi' @! knjiga. 4 tim vestima ose%a se prilino jasno izraena mrnja i prezir prema
Slovenima, moda upravo zato to 0na mora da prizna i nji'ove uspe'e.0na Sr?e naje%e naziva Dal*a#i*a, a
Sr?iju Dal*a2ijo*, iako u tom pogledu nije sasvim dosledna.
(jene vesti o Slo!ei*a, 'ronoloki esto nepre#izne, nejasne tako7e u mnogim drugim svojim
pojedinostima, imaju ipak veliku vrednost za osvetljenje jednog izuzetno zamrenog i vanog perioda nae
prolosti.
P(od srpski' vladara pominje) =onstantina 1odina, upana Vukana"

1.. )IGI/OR VRIJE)IJE

Potomak ugledne vizantijske 2amilije, )iCi"or Vrijeije, unuk istoimenog vizantijskog vojskovo7e, stekao je
visoku titulu #ezara za vreme Aleksija I Ko*ia (@08@@@@8. god.". Io7en u ;adrijao$olju (dananjem
Jedreu" 1,6&. god, Vrijeije je ostao #eloga ivota u sen#i dveju znaajni' linosti politikog ivota Vizantije)
s!oga dede i s!oje su$ruge Ae Ko*ie, kojom se oenio 1,->. gdine.

5a razliku od dede, koji je po svaku #enu nastojao da se doepa vizantijskog prestola i svoje am$i#iozne
ene, koja je to isto elela da o$ez$edi svome muu, )iCi"or Vrijeije izgleda da nije imao politiki' am$i#ija.
6dluno je od$io mol$e 0ne =omnine da ga proglase vizantijskim #arem posle smrti #leksija 2omnina (---3.
god".

3e7utim, time njegova delatnost na vizntijskom dvoru ne prestaje. 6n je jo skoro puni' E0 godina, za vreme
vladavine Jo!aa II Ko*ia 5111'-118.9 uestvovao u politikom ivotu Vizantije, ali $ez naroitog isti#anja. =ao
>:-godiAjak prati vizantijskog #ara za vreme jednog po'oda u Siriju (11.>. god." posle ega je uskoro i umro
(11.'.god".

Vrijenijevo delo pisano je u vreme velikog pro#vata vizantijske knjievnosti. * za njega je karakteristian,
mada u umerenijem o$liku, onaj klasi#izam iji su tipini predstavni#i $ili 1i<ailo Psel, 1i<ailo A#ilija# i sama Aa
Ko*ia, koji vaspitani u klasinom du'u piu izve*taenim arhainim jezikom.

Vrijenijev prikaz poinje sa Isako* I Ko*io* (1,:> 7 1,:-"? $ez o$zira to velia porodi#u Ko*iu
ne za$oravlja rod Vrijeija, naroito svog dedu )iCi"ora. (jegovim ak#ijama posve%uje naroito panju,
zapostavljaju%i dooga7aje u kojima nije uestvovao.

Vrijeije!a is#orija ostala je nedovrena. &elo se iznenada prekida na doga7ajima oko 1,>-. god.

Filozofski fakultet u Niu Izvori za nacionalnu istoriju do XII veka

6 doga7ajima u naim zemljama, pisa# je ostavio nekoliko drago#eni' podataka. *z Vrijenijevog prianja saznajemo
neto vie o organi"aciji vi"antijske u%rave na teritoriji %okorenog Samuilovog carstvaI kao i o #or#ama
slovenskog stanovni;tva %rotiv $i"antije &Ustanak 8or6a $ojteha+4


18. JOVA) KI)A1
*ma malo podatka o Jo!au Kia*u i uglavnom potiu iz njegovog dela. Io7en je posle smrti #ara
Jo!aa II Ko*ia 118.. godieI kako sam saoptava u svojoj istoriji. 6d rane mladosti prati #ara 1aojla I
Ko*ia u ratnim po'odima G 116:. god. uestvuje u $or$ama oko Ze*ua. Preiveo je #ara 1aojla I i
nalazimo ga u okolini Adrioika I. Poslednji podatak o njegovoj delatnosti potie iz vremena vladavine dinastije
ABela (posvetio je govor jednom #aru te dinastije" .4mro je verovatno 1&,.. godine.

Smatra se da je imao poloaj sekretara u #arskoj administra#iji. Pripadao je nesumnjivo grupi vii'
inovnika, moda u o$lasti vojne administra#ije, jer je imao veliko interesovanje za vojnu istoriju". (alazio se u
najuoj #arevoj pratnji. 4 mla7im danima napisao je jedan esej <tho%oiia, koji je izraz njegovog o$razovanja i
s'vatanja antike 2ilozo2ije.
Clavno =inamovo istorijsko delo E$i#o*e o$u'vata vizantijsku istoriju od 111'. do 11>6.god., do$a
Jo!aa II Ko*ia i 1aojla I Ko*ia. &elo je me7utim, sauvano samo u prepisu, *zlaganje se prekida 11>6.
godie, ali je verovatno =inamova istorija dopirala do 11',. god. do smrti #ara 1aojla? ali se predpostavlja da je
prepisiva dela prekinuo izlaganje 11>6.god. (e samo daje raspoloivi rukopis nezavren, nego ima i mnogo
praznina, jer se pisa# esto poziva na izlaganje koga nema. Prepisiva nije odradio svoj posao verno, neke je
odeljke izostavio, neke skra%ivao.Q>o je imalo veliki' posledi#a i u srpskoj istoriogra2iji, koja je zavedena =inamovim
izlaganjem spajala neke linosti (4ro ** i Pri$islav"R.

=inam je svoje delo pisao posle 3anojlove smrti 11',.god. Poto se u tekstu pominje njegov sin Aleksije II
i moe se zakljuiti da je $io iv, smatra se da je delo nastalo izme7u 11',711'..god. Sude%i po najstarijem
sauvanom prepisu =inamovog dela, tekst je $io podeljen na knjige. 5nakova izdvajanja ima u $r!e d!e knjige, dok
ostala podela potie od izdavaa dela.

&elo sadri prikaz delatnosti dvoji#e veliki' vladara iz dinastije Ko*i G Jo!aa II i 1aojla I. Vladavini
Jo!aa II, =inam posve%uje malo panje to predstavlja veliki gu$itak za istoriju RaAke, jer se u to vreme pada
srpski ustanak (112=>2*.god." koji je malo poznat i jedva dodirnut u delu <ovana =inama.

Aitav ostali tekst posve%en je 1aojlu I Ko*iu. >o je do$a kada =inam pie sa velikom sigurno%u,
poto je najve%i deo z$ivanja posmatrao sam. Pisao je na osnovu autopsije i kazivanja savremenika. 5a'valjuju%i
svom slu$enom poloaju do$ro je poznavao prilike u zemlji, a $io mu je dostupan i ar'ivski materijal. &oga7aje
prikazuje 'ronolokim redom? malo$rojna su mesta na kojima pokuava da grupie materijal po sadraju. *zuzev
opteg redosleda izlaganja, malo je pre#izni' 'ronoloki' podataka u njegovom tekstu. Veoma retko navodi godine
za pojedine doga7aje. Pominju se samo godinja do$a u kojima su vo7eni ratovi. Pouzdana 'ronologija se moe
uspostavati samo uz pomo% drugi' svedoanstava.

=inam nastoji da itao#ima saopti istinu? doga7aje opisuje prema onome to je saznao, u osnovi ne
menjaju%i sadraj vesti. 6n ne kom$inuje, ne ukrta vesti, ne prilago7ava. >ime njegov tekst gu$i na umetnikoj
vrednosti, ali do$ija u verodostojnosti i neposrednosti izraza.
=roz itavo delo se provlai *isao o ui!erzalos#i !iza#ijskog 2ars#!a. (arode naziva starim imenima)
Sr?i G Dal*a#i, Ugri G ;ui i Peon#i, %ur2i SeldLu2i G Persija2i. Vatreni je $ranila# politike 3anojla =omnina.
&elo je napisano jasno grkim jezikom. Sauvano je u : $re$isa. (ajstariji rukopis potie iz HIII veka.