Opsta Istorija Srednjeg Veka - Skripta FilozofskiBGD

1
:

(354 430) : 01.07.2006.
(331 420) : 01.07.2006.
(480/90 555/60) : 02.07.2006.
(6. ) : 02.07.2006.
(720 799) : 03.07.2006.
(539 595) : 03.07.2006.
- (8. ) : 04.07.2006.
(770/80 840) : 04.07.2006.
(9. ) : 05.07.2006.
(840 915) : 05.07.2006.
Acta Sanctorum (AASS) (1643 21. ) : 06.07.2006.
Lodovico Antonio Muratori (1672 1750) : 06.07.2006.
Monumenta Germaniae Historica (1826 21. ) : 07.07.2006.
(560 636) : 07.07.2006.
(925 973) : 08.07.2006.
(925 975) : 08.07.2006.
(11. ) : 09.07.2006.
(975 1018) : 09.07.2006.
(11. ) : 10.07.2006.
(1045 - 1125) : 10.07.2006.
(673 735) : 11.07.2006.
(1050 1130) : 11.07.2006.
Page 1 / 271
i st ori j aonl i ne.com
2
(354 430)

354. . ,
. .
,
; .
, ,
. .
383. ,
. ,
, .
,
. .
,
1
,
2
. 387.
. .
, .
.
, , .
(395).
430. , .

. 93 ,
: .
.

: ,

3
,
4
.
, . ,
, .

Contra academos .

.

1
(3. )
; ,
.
2
(3. ); , .
- , ;
.
3
, .
4
- (5. ),
;
, 431. .
Page 2 / 271
3

De ordine .

De trinitate .

De doctrina Christiana
, 397. .
.

Confessiones
. 387. .
.

De civitate Dei
. 22 . ,
410. . ,
.
.
, 413. 426. .
: .
.
; .
, .

. ,
.
(dei gratia), .

.
,
, 12. .
Page 3 / 271
4
(331 420)

331. , , 340. ,
. , .
. ,
. ,
. , .
,
, . , , ,
, .

. , .
. .
.
, .
, ,,
''. 380. , , .
(420).

I . ,
2. .
Itala.
, .
.
. Vulgata.
, .

,
.
(337).
(378),
.
, . ,
.

De viris illustribus ;
.

. ;
135 .
Page 4 / 271
5
(480/90 555/60)

480. 490. .
, . -,
, .

(476 - 489). (493 - 526),
489. .
, .
, 514. , 533.
. 540. ,
. 540.
.
. , -
. 550.
, ,,''.
, ,
, .
555. 560. .

. 540.
540. . : Hronica,
Historia Gettica Variae.

519. . ,
, 519. .
519. .
.

Historia Gettica, ,
526. 533. . 12
, , .

.
. .
De origine actibusque Getharum.
.

Variae ,
12 . .

Page 5 / 271
6
540. Institutiones
. 33 , :
, .
.

De anima ,
, , ... (Historia ecclesiastica tripertita)
Page 6 / 271
7
(6. )

, , . 6. .
, ,
.
.

De origine actibusque Getharum
. 521. 522. ;
.
Historia Gettica.
.
.
.
Origo Gothorum.
.
. ,

. ,
.
.
.
5

. 5. 6.
.
.

551. : De summa
temporum vel De origine actibusque Romanorum
. ,
, , ... ,
.
.

5
: 1) ,
2) , , 3) , , 4) .
Page 7 / 271
8
(720 799)

720. . ,
. ;
. ,
, .
,
(756 - 774).
, , .
.
774. (768 - 814)
. ,
. 774. .
, , .
.
, .
, ,
. ,
.
.
782. . 786. ,
.
787. .
. ,
.

. ,
(). : Historia Romana, Gesta
episcorum Mettenisium, I Historia Langobardorum.

Historia Romana I
(527 - 565). , , ...
.

Gesta episcorum Mettenisium
6

.
766. .

6
: Gestae episcorum Metacarum.
Page 8 / 271
9
I .
,
.

Historia Langobardorum
, 744. . ,
, ,
. . .
, , .
, Origo gentis
Langobardorum.
(, , ).
Page 9 / 271
10
(539 595)

.
. ,
, , .
539. , -.
, . ,
, , ,
.
573. , .
. .
, .
. .
(573 - 613), .

Historia ecclesiastica Francorum
. 571.
.
.
(397), .
.

, 406. , 511. .
.
, 511.
I (?), 548.
I, 548.
I, 575. .
,
.
, 575.
581. . , :
.
I, 584.
.
584. 587.
587. 589.
591.
.

Page 10 / 271
11
I - 397
II 406 - 511
III 511 - 548
IV 548 - 575
V 575 - 581
VI 581 - 584
VII
VIII 584 - 587
IX 587 - 589
X 589 - 591

.

Miracula:
. , De Gloria martirium:
.
Page 11 / 271
12
- (8. )

- .
16. .
. ,
. ,
,,'', ,,''.
,
. Liber
Historiae Francorum; , 8. .
, .
,
. , : 1)
, 2)
.
- 8. .
, .
, , .
.
, , I .
: 734. 751. 768. .

Liber Historiae Francorum (8. )

Liber Historiae Francorum .
8. . ,
, .
727. 7. 8. .
Page 12 / 271
13
(770/80 840)

770. 780. .
. , .
, . ,
. , .
.
, 791.
.
.
, .
. ,
; .
, ,,domesticus regni palatii'' ,,
''. 806.
III
. (813)
, .
.
814. , .
. 815. ,
, 817. ,,
'' .

830. .
,
.

(Vita Caroli Magni)
, .
, . ,
,
.
,
. .
,, '' ,,'',
.
, .
.

: :
;
Page 13 / 271
14
: ,
, ,
.

Page 14 / 271
15

7
Annales Laurissenses maiores
. 795. .
,
. 795. 829. .
, ,
.
.
MGH .
829.
.

. .

7
, . 764.
, 9.
.

Page 15 / 271
16
(840 915)

840. , .
892. . ,
, . 720. .
763. , .
.
882. . .
, .
899. , .
.
. .

906. De synodalibus causis et disciplinis
ecclesiasticis .
, -
I, I .
.

908. u .
, IV ,
- .
. .
;
, 741. . :
.
741. 906. .
813. 906. .

. . ,
. ,
.
, .
, .
.
, . MGH
.
Page 16 / 271
17
Acta Sanctorum (AASS)

Acta Sanctorum
. , .
, .
Acta Sanctorum.
1643.
8
, ,

,
. , .
.
, , Acta Sanctorum.
Acta Sanctorum .
:
. .
.
,
, , 20. . ,
.
400 Acta Sanctorum.

8
.
Page 17 / 271
18
Lodovico Antonio Muratori (1672 1750)

1672. , 1750.
.
, I,
. ,
. 1700.
.

.

Rerum Italicarum scriptores
500. 1500. . 23 ,
1723. 1751. .
(, ...). . 1900.
, a ,
.

Annali d' Italia 20 , 1744.
1749. .
.
. :

,
-
,

Antiquitates Italicae medii aevi 75 ,
.
Page 18 / 271
19
Monumenta Germaniae Historica (MGH)

Monumenta Germaniae Historica
. 500. 1500. .
,
, .
? , 1806. II
.
365 .
, 365 20 ,
. .
, .
1819.
. ,
. ,
.
1820. .
.
1826. , Monumenta
Germaniae Historica.
500. 1500. . , .
1875. .
, 10 :
Scriptores -
Leges -
Diplomata -
Epistulae -
Antiquitetes - : ,
400 , MGH
.
Page 19 / 271
20
(560 636)

560. . -
. , ,
, .
. ,
.
, 6.
. 580.
e I .
(586) . 589.
, .
, ,
, .
, .
619. .
.
. ,
. 633. ,
.

Etymologiae ,
.
22 .
Origines
.
.
.
,
.

De natura rerum, ,
.

Elogium Hispaniae
.

Historia de regibus Gothorum, Vandalorum et Sueborum
. 620. 625. .
, .
, ,
.
Page 20 / 271
21

.

Chronica maiora 615. ,
. , . .
. , 6 .
, 627. .
Chronica minora.
.

De viris illustribus
,
5. 6. .
I , 40. .
, .
616. 618. .
Page 21 / 271
22
(925 973)

925. , . 940.
.
.
, .

Res gestae Saxonicae 967. 968. .
. ,
, , .
, I .
, I.
,
... I,
,,''.
I
(936) (946), .

. ,
(955)... 967. .
, , ,
...
(962),
.

: . , . ...
Page 22 / 271
23
(925 975)

. 10. .
, . ,
.
, .
.
, II, .
II . 949.
, .
. ,
. . .
956. . , I
(961). 962.
.
XII.
.
968.
II.
. II (963 - 969)

.
. .
.
, 975. .

Retributio .
, 888. (
III ,
) 950. . II
, .
II
. ,
, 524. .

Liber de rebus gestis Ottonis magni imperatoris
I. 966. .
,
, , .

Page 23 / 271
24

. .
.
Page 24 / 271
25
(11. )

.
I .
, . ;
.

Annales Quedlinburgenses
1025. . ,
,
. 914. 983.
.
983. 1025. .
.
.

9
. ,
:
.
.
,
.

9
II: , .
Page 25 / 271
26
(975 1018)

975. . .
,
. ,
, .
.
. 1002. .
, , II
. II
, .
1009. .
, 1018. .
, , .
, ,
.
.

1012. 1018. .
908. 1018. .

.

981. . 982.
, . II .
.
.
III II, 26
.
.
.
1014. . ,
(1016), . ,
1018. , .
, .
. , .
. ,
, . .
.
Page 26 / 271
27
(11. )

. .
. 1066. ,
.
,
10

. , 1056. III .
IV. ,
, .
,
. 1065. IV ,
. ,
, , ,
, . ,
Gesta Hammaburgensis ecclesiae
ponitificum.

Gesta Hammaburgensis ecclesiae ponitificum

. ,
,
.
, ,
.

I (936).
, .
936. 11. .
(983).
11. 1072. ,
. .
.

. ,
.
.

10
834. . 849. .
.
Page 27 / 271
28
(1045 1125)

1045. .
11
,
. .
.
1086. ,
. IV
.
, 1090. .
1092. ,
.
.
1099. ,
. .
1100. . .
. .
, . . ,
1125. .

Chronica Bohemorum .
1115. 1125. .
.
1038.
. . 894.
, ,
,
.
1038. 1092.
1092. 1125. .
1125. .
, (
), ( .
, ),
( 1092. ).

.
.

11
10. . :
.
Page 28 / 271
29
.
, 1142.
. - (1123 1129),
.

12
,
1162. . .
, 1190.
. I
.

12

Page 29 / 271
30
(673 735)

673. . .
672. .
,
.
13
.

.
.
. 19 , 30 .
735. 100 .

Historia ecclesiastica gentis Anglorum
. ?
.
56. . . . 731. . .
.
(56/55 .
. . .) I (604)
,
(633) , , ,
.

(664)
687.
(725 731)
.
. (9.
) - .
.

: , Martylogium,
.

1603. .
, ,
.

13
7.
Page 30 / 271
31
(1050 1125)

. ,
.
1050. . .
. .
1101. ,
. ,
,
. ,
. .
1102. ,
IV.
1106. V
. , ,
.
1108. , ,
.

Chronicon Universale .
1125. .
.
.
,
.
; , 814.
.

IV ; , 1105. .
V (1125).
,
. . 1080. 1125.
, .
. , , ,
.
. ,, ''
, ,, '' .

Page 31 / 271
32
IV.
.
IV , .
.

Hierosolymita .
. , ,
(1096) .

Page 32 / 271
33

493 - 526

526 - 534

526 - 535

- 540

541 - 552

. .
, , ,
(551)
.
: , , .
.
.
.
2.
. ,
, , .
, .
, , ,
.
.
3. . 251.
,
. 268. II
, Gothicus. 271.
.
,
. 341.
,
Page 33 / 271
34
. ,
.

4. (350 - 375)
, .
. 375. ,
. .
5. .
405.
, . ,
, - .
(453),
.
454. - ,
.

,

469. .
: , .
471. .
.
-
(473 - 474). ,
.
.

-
. ,
. ,
.
, ,
. - (474 - 475, 476 - 491)
,
. ,
.
,
.
.
. 484. ,
.
Page 34 / 271
35
- ,,
''. 488. ,
14
. 489. , ,
. 493.
.
. - ,
, , , , .

(493 - 526) - 100 000
, 20 000 .
,
.
.

. 1/3 ,
, . ,
, . , .
, 19
15

comes Gothorum. .

. ,
.
(), .
, .
,
, .
,
.
6. , . Edictum Theodorici regis.
.
; .
, ,
.

- ,
.
507. II.
,
16
.

14
- (475),
. ,
476. . -
,

magister militum per Italium. ,
.
, .
15
: , Noricum mediterraneum, Dalmatia, Savia, Panonia...
16
. .
Page 35 / 271
36
,
526. .
II (481 - 511)
, .
, .
508. ,
. .
,
. (

)

- ,
. 519. ( ,,
'') ( ?). ,
.

- .
,
. - I (518 - 527)
. ,
;
,, '',
524.
526. . ,
, .

. ,
- (526 - 535).
.
.

. , 534. .
, ,
. .
, (535).
- I (527 - 565),
. ,
. ,
(535),
. .
( ?),
.
, 539. ,
Page 36 / 271
37
. 540.
, .
540. - ,
. (541 - 552)
.
. .

( ).
. 552. ,
. I
. , .

. 554. , (?)
. , ,
.
20 .

Page 37 / 271
38

I

395 - 410

410 - 414

414 - 418

I

418 - 451

II

451 - 466

466 - 484

II

484 - 507

(507 - 526 )
526 - 531

...

573 - 586

586 - 601

...

612 - 620

620 - 631

...

642 - 653

653 - 672

Page 38 / 271
39

672 - 680

...

697 - 710

710 - 711

,
. ,
, .
. ,
. ,
.
,
- (364 - 378)
. .
. ,
. ,
. , .
377. .
.
, - (375 - 383)
(379 - 395).
, .
382. .

. .
()
.
.
. ,
:
(395 - 408),
(395 - ). ,
.
Page 39 / 271
40

I ( 395 - 410)

.
.
, ,
.
- - ,
,
. , -
, mgistr militum per Illirycum
17
.
397. , . ,
401/402. ,
- .
- .
, . ,
, .
407. ,
, .
,
, . ,
(408), -
. 30 000 ,
, .
408. ,
,, '' (409).
,
(410). ,
.
, .
.
.
. ,
. 33. .
, .
, .
,
.

(410 - 414)

.
, 413.
. , 414.
. ,

17

Page 40 / 271
41
.
.
, .
, , .
.

(414 - 418)

. .
, .
.
()
, .
() (419).

I (418 - 451)

I, , ,

. ,
, .
,
;
.
. 451.
,
, .
, .

II (451 - 466)

II - ,
. .
456. ,
. , 463.
, , mgistr militum per Galliam .
. 466. .

(466 - 484)

, -
(?). , .
,
.
, , . ,
(470),
Page 41 / 271
42
. , ,
, . ,
, .
475.
(?), .
, .
,
. ,
.
470. 480. Codex Euricianus.
(?).

II (484 - 507)

II (481 - 511)

-. ,
506. Lex Romana Wisigothorum Breviarium Alarici.
438. , -
II, .
.
.
,
.
(507), .
.
507. 510. ,

18
.
(493 - 526)
19
, .
.
511. ,
.

6. ,
. . ,
, .
( - ) .
, ,
.

18

19
507. 526. ,
. 526. 531.
.
Page 42 / 271
43
, .
( - ), I (527 -
565). , ,
.
. .

(573 - 586) -
. , 580.
. ,
.

. ,
, .
. 585. ,
, .
,
,
. ,, ''. ,
, .
.

(586 - 601) -
. 589. II .
. ,
.

(612 - 620) -
, . ,
. , ,
.

. De natura rerum
.
, .
. (?),
.

(620 - 631) - ,
. , 200
, .
631. .

(642 - 653) - 633. IV ,
. 642.
. ,
Page 43 / 271
44
. (VII
), .

(653 - 672) -
(VIII ).
,
. 654. . Liber judiciorum,
.

(672 - 680) - .

. , XI
( ?)
.
. ,
.

-
.
,
().
.

.

(710 - 711) - ,
.
. ,
,
, . 19. 711. Herez De
La Frontra .
. ,
.

Page 44 / 271
45

, - .
, ,, ''

20
.
, .
,
. 375. ,
.
,
. ,
,, '', 6.
.
4. . ,
, , , , , ,
, .
I (379 - 395),
. , ,
, . ,
. ,
. - II (408 -
450) 413. .

(433 - 453)

433. : ,
- , . 445.
.

. ,
, .
5. ,
.
. ,
. , .

.
21
,
. ,
.

20
, -

, .
21
, ; atta ,,''.
Page 45 / 271
46
.
, .
- , (450 - 457),
( ?). (450),
. , .
, .
flagellum Dei ,, ''.
.
- III (425 - 455).
,
, .

. , .
451. , . .
, , ,
, .
, .
452.
. I (440 - 461)
.
, .
453. (?) ;
. :
, .
, : ,
.
. ,
5. ,
. -
.

Page 46 / 271
47

- - . 1.
. .
,
.
(); .

- 2. .
, . (165 - 180).
174. (161 - 181)
. 3.
. 270.
, . ,
.

- .
(324 - 337)
, .
.
335. . ,
.
4. ,
.

- 5.

22
,
23
, .
, 409. .
, .
. ;
. ; , .
413.
(410 - 414). -
, , ,
. (414 - 418)
. , II (451 - 466),
456. .

( - 477)

22

23

Page 47 / 271
48
,
. ,
,
.
, . 80 000
, 20 25 000 .

- 429.
.
24
. .
, 430. ,
. 435. - III (425 - 455)
. 439.
, - .
- .
,
. 441. , 442.
. III
, .
,

. , ...
. ,
:
, , , ... .

- .
. , III
.
, .
. ,
. ,
.
02. 455. . I (440 - 461)
,, '',
(452).
, ,,''.
,
III .
,
. 456. .

- I (457 - 474) - 467.
. - I,
, -

24
.
Page 48 / 271
49
(467 - 472), .

1 113 100 000 ,
. 468. .
,
.
,
.

- 477. ,

, , .

.

, (523 - 530)
.
, (530 - 534).
- I (527 - 565)
. 533. 18 000
. 534. ,
.
536.
.
.

Page 49 / 271
50

- 436

...

464 - 480

480 - 516

...

- 534

- .
, ,
, . ,
. 2.
. 3.
. . 406.
, , .

,
-. , ,
.
, , - ,
. 413.
,
. .
. ,
, . 436. ,
.
Page 50 / 271
51

(451).

25
.

(464 - 480)

- (467 - 472)

(466 - 484). .
, magister militum per Italiam.
, 2/3 , 1/3 1/2
. , . ,
, , ,
. .

(480 - 516)

-
. 472. magister militum per Italiam, 474.
.

- 480. .

. ,
. ,
.
. , .

26
, .
.

- ,
490. Lex Romana Burgundionum.
: 1) ; 2) ,
; 3) ,
; 4) ; 5)
6) . ,
, .

- ,
. 500. (481 - 511) ,

25
. , 443.
, , .
, 543. 443.

26
.
494. .
Page 51 / 271
52
. 507.
. ,
. ,
(493 - 526). ,
.

, .
534.
.

Page 52 / 271
53

565 - 572

... ...

574 - 584

584 - 590

590 - 616

...

636 - 652

...

688 - 700

700 - 712

712 - 744

...

749 - 756

756 - 774

- .
.
1. .
, ,
.
Page 53 / 271
54
5.
. 490.
,
.
, ,
506. . , -
I (527 - 565) .
, 546.
.
.
,
.
.

(565 - 572)

, .
,
27
.
567. .
.
, (535 - 554),
. , 569.
, 570. 572. ( ),
.
,
.
. ,
.

(574 - 584)

574. 584. .
35 , .
, ,
.
(582 -
602). , . ,
: , ,
, ( ),
( ), , ,
.
. ,
. 584.

27
. I
. ,
(553).
Page 54 / 271
55
,
(. ). .
, ,
, . ,
. magister
militum dux.
,
. II (575 - 595),
. 584.
.
, .

(584 - 590)

, 588. .
,
. 590.
, .
.

(590 - 616)

.
.

. , ,
. ,
.
592. , .
.
I (590 - 604)
28
.
, . ,
, .
593.
.
,, '', ,
(602).
603. ( ?). ,
, .

.
626. .

28
. 572. 573. . 575.
Monte Celio, . 579. 585.
II.
Page 55 / 271
56
(636 - 652)

.
640. , .
, , . Edictus Rothari (643).
,
.
.
.

652. ,
.

II (641 - 668) - ,
II .

.

.

. , (663),
. ,
.
, , .

. , .
(657 - 672)
29
. -
- (476) ,, ''.
12 .
.
. ,

. , 668.
.
, . .

IV (668 - 685) - IV.
,
680. .

II (685 - 695 705 - 711) - IV II.

29
, .
(649)
, , . 656.
, .
Page 56 / 271
57
692. , .
-
30
,
.
. , ,
,
. (687 - 701)
.
. ,
. ,
.
.
, (695).
(705 - 711), .
, . ,
.
. I (708 - 715) 710. ,
.
.
711. ,
.
II .

- (711 - 713) -
-.
. 5.
31
,
, .
IV, (680)
. -
.
. , I
. ,
. .

.
. .

III (717 - 741): - - 717.
III. ,
. : , ,

32

33
...

30
,
31

32
5.
, . .
33
- , 650.,
, . .
Page 57 / 271
58
: .
, 726. .
II ( - 731), III,
. , .
731. II , . III (731 -
741). .
(731) ,
.
. 732. , ,
.
, , . ,
.
,

34
.
. ,
697. . ,
a.

8.

(688 - 700) (700 - 712) - 8.
, .
.

(712 - 744) - 717.
, . II
, .
, 730. .
,, ''.
741. (741 - 752)

.

-
713. 735. .
, ,
. .
, ,
.
,,'' , ,,'' .
, ,,''
,,''. .
.

34
, 727. ,
, .
.
Page 58 / 271
59
. ,
.
. ,
.
.
.
, , .
,,''.

(749 - 756) - 751. ,
, , .
.
. 751.
III.
. .
(752), . II
(752 - 757). 753. , II
.
.
. ,
.
754. , . .
. ,, ''
, .
755.
, .
, . ,
, 756. . ,
, 754.
,,''. .
. ,, '',
II I (757 -
767). I (314 - 335)
I (324 - 337) , ,
,, , ''.

(756 - 774) - , ,
. .
767. I,
. , III (768 - 772).
768. :
.
, . , 771.
, .
.
.
Page 59 / 271
60
I (772 - 795)
, , .
. 774.
. ,
. ,
Patrimonium Sancti Petri. , ,
( ).
Rex Francorum et Langobardorum.

- , ,
. ,
. , .
, . ,
. 780.
. , ,
810. . .
.
. ,
. 11.
.

- , . .

Page 60 / 271
61

DRUTVENO UREENJE LANGOBARDA

Edictus Rothari

- nastao u VII veku
- zbornik zakona kralja Rotarija (636-652)
- zbirka langobardskog obiajnog prava
- jezik: latinski vulgata
- najbolji zakonodavni akt Germana u ranom srednjem veku

Zahvaljujui ediktima kralja Liutpranda (714-744) izdatim izmeu 713 735 g. saznajemo o pre-
feudalnim odnosima Langobardske drave

1. REX isprva je biran a od VIII veka uveden je dinastiki princip

2. MINISTRIJALCI langobardski veleposednici

3. ARIMANI slobodno stanovnitvo,deli se u dve grupe:

a) GASTALDI isprva zapovednik vojne posade u gradu a potom gradska
aristokratija
b) GASINDI od kralja ili zemljoposednika dobijaju zemlju i lino su
vezani za svog darodavca

4. ALDIJI poluslobodno stanovnitvo,imaju linu slobodu ali su vezani za
gospodara; Rimljani su najee bili aldiji

5. ROBOVI mahom ratni zarobljenici

- u VII veku u narodnu skuptinu ulaze svi punoletni Langobardi ali od VIII veka sastav skuptine ine
samo arimani,to svedoi o ulozi aristokratije;skuptina je ograniavala vlast kralja

Page 61 / 271
62

448 - 458

I

458 - 481

I

481 - 511

I

511-534

511 - 524
,

I

511 - 558

I

511 - 561

561 - 575

II
/

575 - 595/575 -
613

561 - 584

II
/

584 - 629

I

629 - 638

I

561 - 567

561 - 592

Page 62 / 271
63

III

634 - 656

II

638 - 657

III

657 - 673

II

662 - 675

/

675 - 714

II

675 - 679

III

675 - 691

,
, .
3.
, .
: , .
4.
. ,
, .
.
, .
4. ,
, . 451.
, .
- . 476.
.
,

.

Page 63 / 271
64
I (481 - 511)

.

- .
(448 - 458),
(451).
I (458 - 481), , -
.
.
- (476) .

(486) -
; . ,
. 486.
. ,
. ,
.

(492) - ,
492. , .
.
(496) - . ,
.
406. , ,
, .
. ,
496. . ,
I (493 - 526).

(496) - ,
. ,
,
.
, . ,
. ,
, -
. , 496. ,
, , , 3 000
.
?
, ,
.

(500) -
, , .
Page 64 / 271
65
,
, , .
, .
500. ,
. .

(507) -
,
. ,
, . 507.
, II.
,
. -
I (491 - 518), ,
.

(509) - ,
,
. .

511. - , 511.
.

-
. . . -
Breviarium Alaricianum (506)
35
,
, .
Lex Salicia.

35
438. , -
II, .

Page 65 / 271
66
511.

. ,
.
, .
, .
511.
, ,
: I (511 - 534) ( ),
(511 - 524) , I (511 - 558) ,
I (511 - 561) ( ).
, . ,
, : 534.
536. .

(573 - 613)

I (511 -561), ,
(558), 561. .
: I (561 - 575), I (561 - 584), I (561 - 567)
(561 - 592). ( ),
( ), ,
( ).
, , ;
. .
.
, .
, .
, .
, .
,
. 573. . .
: .
,
. , -
, , -.
,
.
, . ,
575. , II (575 - 595).
, .
,
. , ,
. ,
II 587. . .
,
Page 66 / 271
67

, .
592. , .
, II. ,
595. ,
. , ,
II (584 - 629), .
, ,
I (590 - 604), , ... ,
613. .
, , , .
.
, , -
. .

Page 67 / 271
68

II (584 - 629)

II, ,
.
. , . 614.
II
. ,
: ,
,
, ,
, ... ,

.
, , II 622.
I.

I (629 - 638)

I, II, -
.

- 622.
. , ,
, . 629.
II, .

- , I,
.
,
(626 - 658). , 630. ()
. ,
. 631.
, 500
. ,
.
, .
, .

(635) - . ,
585.
. ,
( 507. ). 635. ,
.

Page 68 / 271
69

-
.

- ,
III.
.
, ,
. 658.
.

- 638. .
-
36
, .

(7. 8. )

I : III (634 - 656) II (638 -
657). 634. III , 638.
II . .

656. III. (643 - 657),
, ,
, ,,''.
662. III (657 - 673), (
II?),
, II (662 - 675).
III , II
.

673. III , (656 - 683)
III ( ?).
, ,
. 673.
.
, II. , II
.
675. .
.
. .

II
III (675 - 691), II (675 -
679). ,

36
I , 17. , I
.

Page 69 / 271
70
. ,
II (675 - 714), .

, .
. (687),
III.
, .

.
714.
, .

. . ,
.
,
. ,
.
511. , ,
.
: 1) 2)
.

: .
.
, .
. .
.

.
. , .
. .
, ,
. , ,,'', ,
. , ,,'' ,
. , . comes stabuli,
.

,
, - civitates.
, .
- comes.
, .
Page 70 / 271
71
, - pagus, .
comes. comes
. , . , comes-
.

, ,

-
. ,
. ,
5 20 .
, .

- 7. 8. ,
.
, . ( ?).
,
.

- . , prekari data
,
. ,,''
. Prekari oblata
, ;
, .
, .
.

- . ,
. ,
.

- . ,
,
;
;
. .

.
.
. ,
. ,,'' comes palatii.
Page 71 / 271
72
.
, .
,
.
, ,
( ), .
,
- Lex Salicia ( 5.
6. ), Lex Ribuaria ( I, 629 - 638),
- Breviarum Alaricianum (506).

Page 72 / 271
73
DODATAK ZA MEROVINGE

Akvitanija, Provansa i Bretanja u VII veku

Borba za prevlast izmeu majordoma oslabila je franaku dravu i ojaala u njoj
separatistike tenje pre svih Akvitanije, Burgundije i Provanse. U Akvitaniji je bilo malo
Franaka, ve je dominiralo brojno romansko stanovnitvo, te je odatle i poelo
romanizovanje zapadnih delova franake drave, kasnije Francuske. U Akvitaniji koja je
priznavala vrhovnu vlast franakih kraljeva bili su postavljani grofovi koji meutim nisu
uspeli da nametnu svoju upravu. Zbog toga su sami Akvitanci poeli u drugoj polovini
VII veka da biraju svog vojvodu i vremenom je vojvodska vlast prestala da bude izborna i
postala je nasledna. Izmeu Pirineja i reke Garone iveli su Baski koji su uporno napadali
Akvitaniju, pa je vojvoda morao da spreava njihovo irenje. Separatizam Akvitanije je
pokuao da suzbije ve Pipin Heristalski, ali u tome nije uspeo. Akvitansko pitanje je
naroito muilo Pipinovog naslednika Karla Martela, a akvitanski vojvoda Eudo (717-
735) je ak uspeo da porazi nekoliko Karlovih vojski. Ipak pod pritiskom Arabljana iz
panije Akvitanija je priznala Karlovu vlast te je pod njegovim vostvom izvojevana
pobeda kod Poatjea 736 godine. Ipak separatizam Akvitanije uguen je tek za vreme
Karla Velikog.

Provansa je bila posle Akvitanije druga oblast koja se skoro potpuno osamostalila
za vreme tzv. lenjih kraljeva. Glavni grad ove oblasti bio je Marsej. Poto se nalazila
daleko od centralne vlasti na njenom podruju nije bila uspostavljena mesna uprava nije
bila podeljena na paguse tj. okruge niti je bila potinjena grofu. Formalno ona je
priznavala vrhovnu vlast Franake, ali stvarno je ivela potpuno samostalno pod vlau
svog patricija koji je bio nezavisni vladar.

Bretanja je bila trea oblast u kojoj je franaka vlast bila slaba. Ona je bila
nastanjena Britima koji su se iz Engleske, pod pritiskom Angla i Sasa, povukli u
Armoriku i tu zasnovali sopstvenu dravu. Franaki kraljevi iz dinastije Merovinga, a
posle njih i Karolinga su u vie navrata pokuavali da osvoje ovu oblast, ali uzaludno.
Najvie to je ikada postignuto jeste da je Bretanja priznavala vlast Franake, ali je to
trajalo trenutno koliko i Franaka mo. Sa njenim opadanjem Bretanja bi odbacivala ovu
vlast.

Drutveno ureenje i dravana uprava u vreme dinastije Merovinga

Kraljevska vlast: Najznaajnija obaveza kraljeva bila je da predvode vojsku u
ratu. Kralj je bio vojnik i stareina rodovskog drutva. Osnovno kraljevsko ovlaenje
bilo je da pozove svakog sposobnog i slobodnog Franka pod oruje. On nije priznavao
nikakve privilegije drugim rodovima, ni po roenju, ni po bilo emu drugome. Drugi
vaan zadatak koji je imao kralj bilo je uvanje obiajnog prava. Kraljevstvo je bilo
izborno, ali je izbor bio ogranien na lozu Merovinga. Merovinzi su gledali na
kraljevstvo kao na porodinu batinu. Takvo patrimonijalno shvatanje monarhije dolo je
Page 73 / 271
74
prvi put do izraaja 511 godine i od tada se redovno koristilo sve do uklanjanja dinastije.

Vlasteoske porodice predstavljale su najbliu okolinu kralja. Postojale su dve
grupe podanika koje su uestvovale u upravnom aparatu franake kraljevine. To su bili
LEUDI tj. grupa ljudi koja se po privilegijama pribliava kralju i kralj je bio taj koji ih je
birao. Druga grupa su tzv. ANTRUSTIONI, koji su predstavljali grupu ljudi koje je kralj
regrutovao i koji su inili kraljevsku druinu. Svako ko je hteo da bude njen lan morao
je da poloi doivotnu zakletvu na vernost kralju i tek tada je mogao da stupi u kraljevu
slubu. Sama zakletva se zvala trusis. Dok su LEUDI predstavljali inovnike,
ANTRUSTIONI su bili vojnici koji su sainjavali oruanu pratnju kralja.

Kraljevski dvor: Kraljevski dvor je bio centar dravne uprave odakle je kralj
upravljao svojom dravom. Na svo stanovnitvo, bilo Romane bilo Franke, kralj je
gledao kao na ljude koji su od njega lino zavisni. Najblie kraljeve agente, pomoni
personal njegovog dvora, inile su njegove provbitne line sluge MINISTERIJALCI,
birani iz redova robova ili osloboenika. Tako se inovnik koji je prvobitno stajao na elu
dravne uprave zvao SENEAL (od senescalus stariji rob) ili MAJORDOM (maior
domus upravnik imanja). Pored njih postojali su i drugi dvorski inovnici istog ranga:
postojala je KANCELARIJA za izdavanje isprava, sklapanje mira i slanje pisama. U njoj
je veinom bilo zaposleno pokoreno romansko stanovnitvo. U ovu grupu je ulazio i
RIZNIAR koji je uvek iao uz riznicu, koja je bila pokretna. Inae obiaj je bio da se ne
odvaja privatna od dravne riznice.

TALA (stabulum) je kod Franaka zauzimala vano mesto, jer je osnovni vid
vojske prestavljala konjica, a konj je bio i prevozno sredstvo. Najpoverljiviji ljudi su bili
zaposleni u tali, a jedan od njih je bio comes stabuli koji je predstavljao nadzornika
tala. Od ove titule potie kasnije najvie plemika titula u Francuskoj cometabl.

Unutranja uprava: Antika upravna organizacija Galije gotovo potpuno je iezla
u vreme seobe naroda. Sauvale su se samo njene osnovne jedinice. Svaka provincija se
naime delila na civitates teritorije kojima je upravno sedite bio grad, u kom je ujedno
bilo i sedite episkopa. Merovinka drava je preuzela teritorijalnu jedinicu civitates kao
osnovu za izgradnju dravne uprave. Naime franaki kraljevi su u svaki do gradova koji
su bili sredite civitatesa postavljali po jednog predstavnika kraljevske vlasti comesa.
Tu praksu su Franci preuzeli od Vizigota i Burgunda koji su pre njih u gradovima Galije
postavljali kraljevske vojne i dvorske funkcionere, koji su nazivani comesima.
Merovinki comes je imao upravna, sudska i poreska ovlaenja i time faktiki poloaj
potkralja.

U oblastima naseljenim preteno germanskim stanovnitvom nisu stvarane oblasti
zvane civitates ve su tu Franci formirali svoje tradicionalne okruge paguse. U svakom
od njih na elo je postavljan jedan grof koji je imao ista ovlaenja poput comesa. Zbog
toga su funkcije comesa i grofa dobile isto znaenje. Comesi ili grofovi su postavljani iz
redova ANTRUSTIONA. Znatna podruja kraljevskog fiska (poseda samog kralja) bila
Page 74 / 271
75
su u upravnom pogledu izostavljena iz vlasti comesa odnosno grofa. Na njima su
upravnici kraljevskih imanja vrili upravnu, sudsku i finansijsku vlast. Svi okruzi bili
civitates ili pagusi delili su se na manje oblasti zvane stotnije i njima su upravljali stotnici
ili tungini.

Postanak zemljine svojine (prekarii, beneficii i imunitet): U franakom drutvu
postojalo je mnogo slobodnih ljudi, koji su iveli na razliitim ekonomskim i socijalnim
nivoima. Postojali su sitni slobodni seljaci koji su obraivali samo onoliko zemlje koliko
im je bilo dovoljno za prehranjivanje svoje porodice. Bilo je malih zemljoposednika za
koje je radilo izmeu 5 i 20 zakupaca. Potom bilo je i ljudi koji su bili prilino imuni
iako nisu imali sopstvene zemlje. U periodu VII i VIII veka stvoreni su veliki zemljini
posedi koji su se bez prestanka poveavali bilo da je re o crkvenim ili velikakim
posedima. Veina bezemljaa, sitnih ili pak srednjih posednika, traila je zatitu
ekonomski monijih ljudi tzv. patrona. Ovde se nairoko koristilo pravo preporuke ili ius
commendationis, pa je patron ubrzo postajao senior oveka koji je stajao pod njegovom
zatitom.

Pored individualnog patronata postojao je i zajedniki patronat ili zajedniko
zatitnitvo tj. kada su itava sela prelazila pod patronat obino svog najblieg suseda.
Takav oblik se naziva patricinia vicorum tj. pokroviteljstvo nad itavim selima. Veoma
rasprostranjen bio je pojam PREKARIJA koji se manifestovao u nekoliko oblika:

2. Bezemlja je od veleposednika uzimao komad zemlje na korienje, mahom doivotno
(precaria data).
3. Osiromaeni seljaci esto su prodavali svoju zemlju privilegovanim veleposednicima s
tim da je opet dobiju nazad na korienje (precaria oblata), ali ne vie kao svoju ve kao
tuu zemlju.
4. esto je prekarist dobijao od manastira pored svoje zemlje i komad crkvene zemlje
(precaria remuneratoria).

U najteem poloaju vezanom za prekarij bili su mali prekaristi ili oni koji su pre
toga bili bez zemlje, jer su dospevali u poloaj pravih kolona, dunih da plaaju i danak i
kuluk.

Pored prekarija veleposednici su praktikovali i BENEFICIJ tj. privilegovano
dranje zemlje. Zahvaljujui ovom sistemu vlasnik je dobijao verne pratioce i nejgova
zemlja je obraivana, a primalac je imao sredstava za ivot. Takoe beneficij je
podrazumevao vojnu slubu u korist davaoca beneficija. Za primaoce beneficija
upotrebljavani su razliiti nazivi. Vremenom e najrasprostranjeniji postati naziv koji
potie od rei vassus.

Drava je sankcionisala postanak privatne vlasti veleposednika pomou
IMUNITETA. Sutina ove institucije je bila je u tome da je kraljevim agentima i
grofovima zabranjeno da stupaju na teritoriju pojedinih privatnih lica koja su od kralja
dobila povelju o imunitetu. Povelja o imunitetu je omoguavala na datoj teritoriji vrenje
Page 75 / 271
76
nekih sudskih, administrativnih i fiskalnih funkcija. Sve ove dunost prenesene su u
nadlenost lica koje je dobilo imunitet. Umesto dravnih agenata (iudices publici) sve
funkcije vrili su privatni agenti nekog magnata koji je dobio imunitet (iudices privati).
Time je on dobio privatnu vlast nad stanovnitvom koje je ivelo na njegovoj zemlji. Uz
sve to posebna kraljeva milost izraavala se u tome da je nekom magnatu davano upravo
pravo da u svoju korist sa teritorije zatiene imunitetom, inae prihode koji su ili u
kraljevsku blagajnu.

Sudsko ureenje i franaki zakoni (Lex Salica i Lex Ripauria)

Dvorski sud: Najviu sudsku vlast u Franakoj imao je kralj koji je svoja sudska
prava prenosio na dvorski sud, ije je lanove imenovao po slobodnom nahoenju iz
redova svojih najuglednijih leuda. Na elu tog suda bio je comes palatii (dvorski grof ili
palatin). Ovaj sud nije bio apelaciona instanca koja bi reavalaalbe na odluke lokalnih
sudova ve je skoro iskljuivo reavao sporove izmeu kraljevskih leuda, koji su bili
izuzeti iz nadlenosti lokalnih sudova.

Lokalni sudovi: Lokalno sudstvo u Franakoj razvijalo se posebno, a na njegov
razvoj presudno je uticalo franako obiajno pravo. U prvo vreme meu Francima je
obiaj bio da se svi sporovi reavaju na redovnim skuptinama stotina uz prisustvo
predstavnika seoskih optina ili thungina. Ve u vreme Hlodoveha I (481-511) koji je
zasluan i za popisivanje i kodifikaciju obiajnog prava Salijskih Franaka, preneta je na
grofove nadlenost za suenje veine sporova. Pri tome su oni sudili u prisustvu
najuglednijih predstavnika lokalne zajednice (najmanje tri porotnika), koji su zajedniki
donosili presudu. Najea kazna po starom germanskom obiaju bila je globa. Treina
naplaenih globa uvek je pripadala kraljevskoj blagajni (fredum), a jedan deo je ostajao
grofu, koji je pored prihoda od globa dobijao od vladara na korienje i jedno kraljevsko
imanje na svom upravnom i sudskom podruju.

Sudski sporovi reavani su na osnovu razliiti zakona, zavisno od etnike
pripadnosti stranaka u sporu za Salijske Franke vaio je Salijski zakon ili Lex Salica
(zabeleen za vreme vlade Dagoberta I), a za Galo-Rimljane Alarihov kodeks.

Lex Salica ili Salijski zakonik predstavlja najstariji zakonski spomenik Franaka, a
potie s kraja V ili poetka VI veka u vreme kralja Hlodoveha I. Zapisan je na latinskom
jeziku i u njemu je popisano i kodifikovano franako obiajno pravo. Salijskim zakonom
je pre svega propisan sudski postupak i propisane novane kazne za krivina dela poput
krae stoke i druge nasrtaje na tuu pokretnu i nepokretnu imovinu. Za najtea krivina
kao to je ubistvo i ranjavanje propisana je krvnina koja predstavlja neku vrstu novane
protuvrednosti svakog oveka u franakom drutvu. Svaki pojedinac imao je po
Salijskom zakonu svoju ''ljudsku cenu'' (vergeld krvnina), koja je zavisila od
drutvenog statusa rtve, njenog pola i uzrasta:

4 Za ubistvo slobodnog Franka, ukoliko je pripadao kraljevskoj pratnji, plaalo se 600
Page 76 / 271
77
solida. Toliko se plaalo i za ubistvo grofa (l. 41 i 54).
5 Za ubistvo drugih slobodnih Franaka plaalo se po 200 solida (l. 29 i 41).
6 Za ubistvo Rimljanina koji je iveo na kraljevskom dvoru plaalo se 300 solida (l. 41).
7 Za ubistvo Rimljanina zemljoposednika plaalo se 100 solida (l. 41).
8 Za ubistvo Rimljanina poreskog obveznika plaalo se 62,5 solida (l. 41).
9 Za ubistvo ili otmicu kunog sluge plaalo se 30 solida (l. 37).
Meu posebno zatiene osobe spadale su trudnice, slobodne ene sposobne da raaju
i deaci do 10 godina, pa je krvnina za njihovo ubistvo iznosila: 700 solida za ubistvo
trudne ene, 600 solida za ubistvo slobodne ene i 600 solida za ubistvo deaka do 10
godina. Ubistvo sa pokuajem prikrivanja tela ubijenog kanjavano je tee nego ubistvo
bez pokuaja prikrivanja. Polovinu vergelda dobijali su sinovi ubijenog, a drugu polovinu
su delili izmeu sebe njegovi najblii srodnici.

Page 77 / 271
78

714 - 741

741 - 768

768 - 814

814 - 840

843 - 877

(575 - 613),

I (561 - 575)

I

643 - 657

...

675 - 714
(
)

II

714 - 741

.

Page 78 / 271
79

741 - 747
,
.
747.

741 - 768
, 751.

768 - 814
;
771. ; 774.

; 800.
Imperator Augustus

768 - 771
,

, .
813.

?

814 - 840
Imperator Augustus

I

840 - 855
825.
; 840.
Imperator Augustus; 843.
,

817 - 838

I

817 - 875
; 843.
Page 79 / 271
80
-

829 - 877
; 843.
- ;
875. Imperator Augustus

I

II

855 - 875

II

855 - 870

II

875 - 882
;

; 879.

875 -

;
; 887.
-

- 888
881. ;
882. - ;
885.- 887. -

II

877 - 879
-

879 - 885

; -

Page 80 / 271
81
(714 - 741)

714. ,
. II . ,
, ,
, ( ?).
.
, III,
. III .
.

-
, .
. ,
, , .
.
.

, , -
. ,
. ( ?) .
.

(732) - 731.
. , o 507. , ,
. , .
. 731. ,
. 732.
.
8. . 711.
,
. 717.
.
, (732).
.
.

(739) - ,
.
, ,
.
, (712 - 744).
Page 81 / 271
82

37
, 739.
.

737. III.
;
. (741) :
.

(741 - 768)

741. .
. ,
, .
.
,
, .
,
III.
, , .
747. , ,
. . ,
.
, , .
.

-

750. (741 - 752)

.
. , .
? , .
,
. .
,
.
, III
. 751. .
, , ,
.

37
III (731 - 741)
, .
Page 82 / 271
83

( )

? 751.
, , ,
. 753.
II (752 - 757) .
. ,, ''
.
. ,
.
754. , . .
. ,, ''
, . 755.
,
. ,
. , ,
756. . ,
, .
. .
,, ''.

752. .
753. 755. , .
763. .
768. ,
.

. ,
.
Page 83 / 271
84
(768 - 814)

768. .
, ,
.

.
(756 - 776). ,
.
;
. , .
I (767), .
. , .
.
,
,
. . ,
771.
, .
.

.

I (772 - 795)
, , .
. 774.
. ,
. ,
Patrimonium Sancti Petri. , 756.
.
: , ,
( ).
774. , (
). Rex
Francorum et Langobardorum.
780. , ,
. , .
,
. , ,
,
.
787. .
, (780 - 802)
VI (780 - 797) , .
Page 84 / 271
85
, . ,
.

.

(772 - 804)

7. 8. .
. ,
, . .

.
;
(753 - 755);
.
772. .
776. . ,
(778) , ,
.
. ,
.
. , 782. 785.
.
.
Capitulatio de patribus Saxonicae.
.
. 794.
, .

. ,
. 785. , 797.
Capitulare Saxonicum.
(798 - 804). ,
.

(784 - 788)

540. .

. 763. , III
. , 784.
, .
Page 85 / 271
86
788. , .
. .

(778. 795 - 812)

; ,
756. --,
. (778).
, ,
. . .
.
.
(781).
795. . 812.
,
.

Imperator Augustus

9. ,
.
, . ,
.
795. I. . III,
.
799. , .
, .
,
. .
( ...?) ,
. ,
.
800. , .

.

38
. (25.12.800.)
. .
. ,
,
.
?
.
; .
. , .

38
III
Page 86 / 271
87
. 800.
: .
,
. 802.
, . ,
, .
(802 - 811),
.
.
, 810. .
,
(811 - 813) 812.
. .
, ,
.

,
. .
. , 780.
, 781. .

,
.

.
, , ...
( ? 170 180 190...)
. , .
, . ,
. .
.
,,
''.

.
.

Page 87 / 271
88
Graditeljska delatnost

Uzevi 800. godine carsku titulu, kojoj je sam pridavao veliki znaaj, Karlo je teio da se
izjednai sa vizantijskim carevima po velelepnim graevinama i luksuznom dvorskom
ivotu. U Ahenu, Ingelhajmu, Nimvegenu, Vormsu i drugim mestima u kojima se za
due ili krae vreme zadravao skitaki dvor
Karla Velikog, graeni su dvorci i podizane crkve.
Veina karolinkih graevina podignuta je od drveta. Sve su one propale; delimino su se
sauvale samo pojedine crkve od kamena. Takva je Ahenska kapela, ija je izgradnja
zavrena 805. godine. Ona danas predstavlja sastavni deo Ahenske katedrale. Ovaj
spomenik karolinke umetnosti svedoi o imititativnom karakteru karolinkog
graevinarstva. Ahenska kapela predstavlja kopiju osmougaone crkve sa kupolom sv.
Vitala u Raveni, najstarijeg sauvanog primera vizantijske umetnosti (VI vek).
Isto je tako i dvorac Karla Velikog u Ahenu, sudei po opisima, predstavljao kopiju
dvorca Teodoriha Ostrogotskog u Raveni.

Osnivanje kola

O nameri osnivanja kola u vreme Karla Velikog svedoe dva dokumenta: 72. lan
Admonitio generalis i jedno pismo De libris calendis.

Kralju Karlu je 774. godine papa Hadrijan I poslao uticajnu kanonsku zbirku koja se
zvala Dionysio - Hadriana, jer ju je stvorio Dionisije oko 500. godine, a papa poslao u
osavremenjenoj formi. Na vanom sastanku episkopa, opata i svetovnih plemia Karlo je
izdao niz nareenja koja se zovu Admonitio generalis, Opte uredbe, koje se umnogome
temelje na zborniku Dionysio - Hadriana. U 72. poglavlju ovih uredba donosi se opta
odluka o osnivanju kole za deake i odreuju se glavni ciljevi nastavnog plana:,, I neka
postoje kole koje e uiti deake da itaju. U svakom manastiru i episkopskom domu
poduavajte Psalme, muziku notaciju, pojanje, raunanje i [latinsku] gramatiku"

De libris calendis jeste pismo nastalo oko 780/800. godine, koje se uva u jednoj
biblioteci u Oksfordu. Pismo, namenjeno opatu manastira Fulde, diktirao je Karlo. U
pismu se navodi da treba negovati kolska znanja i da je zadatak kola pri manastirima da
obrazuje monahe kako bi bolje razumeli hrianske
pisce.
Treba napomenuti da ove kole nemaju veze sa renesansom, okretanju antici. kole su
bile rezervisane za plemstvo i ,,tanak sloj" obrazovanih. Ovi ljudi, esto povezani
roakim vezama, teili su istom cilju.

kolski sistem poivao je na manastirskim i katedralnim kolama. Manastir je razlikovao
spoljanju i unutranju kolu. Spoljana je bila namenjena za iri sloj ljudi i
podrazumevala je osnovna znanja kao to je opismenjavanje. Unutranja kola pak bila je
rezervisana za monahe, tj. elitu srednjovekovnog drutva. Svetovni aci obrazovani su ili
na dvoru ili pri katedralnim kolama. U katedralnim kolama
Page 88 / 271
89
uglavnom su obrazovani deaci iz viih stalea, koji bi potom dobijali vodee poloaje u
crkvi. kolu je vodio episkop koga je postavljao kralj. Najpoznatije katedralne kole bile
su u Laonu, Majncu, Remsu i Orleanu.

Redakcija Svetog pisma

Na zahtev Karla Velikog izvrena je i redakcija Svetog pisma, radi proiavanja
latinskog jezika. Zadatak je poveren Alkuinu iz Jorka. Na Boi 800. godine Karlo je
dobio redigovano Sveto pismo. Ovo je samo jedan od rezultata Karlove obnove.

Dvor - centar intelektualnog ivota

Meu delatnicima karolinke prosvete posebno se istie anglosaksonski monah Alkuin.
Nastanivi se na dvoru Karla Velikog, Alkuin je postao carev glavni savetnik u pitanjima
prosvete, kao i uitelj nj egov i njegove dece. Pored Alkuina u tom dvorskom krugu,
izmeu ostalih, delali su Got Teodulf, episkop orleanski, i ueni Langobard Pavle akon,
koga je Karlo doveo na dvor kao poznavaoca gramatike, latinskih pisaca i grkog jezika.
Jedan od uenika dvorske kole bio je Ajnhard. Najpre je vaspitavan u Fuldi, a dalje
obrazovanje stekao je u dvorskoj koli, u kojoj je kasnije i sam radio kao uitelj. Karlo je
poveravao Ajnhardu glavni nadzor nad kraljevskim zdanjima i nekim manastirima, kao i
vane diplomatske misije. Meu njegovim delima najpoznatije je ivot Karla Velikog ,
napisano 833. po ugledu na Svetonija.
Page 89 / 271
90
(814 - 840)

, 806.
. ,
, 813.
. ,
, . 814. .
36 . ,

.

,,'' , ,
. ,,''
. , .
.
,
.
,
: , , , , ...

,,'' .
, , ,
.
, III ,
. , I
.
.
.
.

Ordinatio Imperii (817)

817. Ordinatio Imperii.

Imperator Augustus.
. ,
. ,
. ,
.
, .
Page 90 / 271
91
817. , , 813.
. , .
.

Constitutio Romana (824)

.
, 824. Constitutio Romana.
,
.

823. , ( ).
, .
840. .

(829) - 829.
, (), ,
: , , .
, .

(830) - 830. ,
829. .
;
.

- ,
, 829. .
, .

- , .
IV,
. ,
, .

(835) - .
, .
, . 835.
.

(838) - 838.
,
.
.
Page 91 / 271
92

(839) - 839.
,
.
, . , ,
.

, . 824.
, 826.
39
. 839.
, 840. .
. , ,
, 838. ,
845. . .

39
902. ,
. 11. .
Page 92 / 271
93

(843)

840. .
839. .
, ,
.
841.
.
.
, .

.
842.
.
, 843. ,
. .
, .
, ,
, ... .
;
- .

-
. .
, , ,
. ,
. ,
. .
, .
- .
, .
. ( )
, ,

.

- 855. .
, II. II
- - ,
, .
Page 93 / 271
94
870. II,
.
875. II,
. ,
. , III
. ,
.

- 877.
. (879) II .
-
II.
II . , 875.
. , II
.
. - ,
. II ,
.
II ,
(879).

,
. . 842. ,
877. .
,
. II ,
.
, 881. .
882. II ,
.

, II .
,
II, 885. , .
. ,
,
.
887. , -
, .
- .

888. . ,
885. ,
.

Page 94 / 271
95
9. 5 :
, , , ,
: .
, .

.

Page 95 / 271
96

Odo Kapet (888-898)

888 umire Karlo Debeli. Sve vea opasnost preti od Normana koji sada nisu
samo pustoili priobalne gradove, ve su rekama dolazili u unutranjost, nagnala je
velikae da za kralja izaberu jaku linost koja e biti sposobna da se odupre ovim
napadima. Najpogodnija linost bio je Odo, grof Pariza, koji se veoma istakao u odbrani
Pariza 885/6.

Poto je jedini ivi lan kue Karolinga, arl III Bezazleni (898-922), bio
devetogodinje dete, Odo je 888 krunisan za kralja. Vlast Oda je meutim obuhvatala
samo teritorije severno od Loare:

Akvitanija praktino nezavisno vojvodstvo.
Severna Burgundija kojom je vladao Rudolf I.
Arelat Luj od Provanse.
Septimanija, panska Marka i Bretanja gotovo nezavisne.

Odmah na poetku vladavine Odo je izovjevao veliku pobedu nad Normanima
koji su se vraali iz Lotaringije, ali poto su se njihovi napadi nastavili Odo je bio
nemoan da ih zaustavi. Francusku je od daljih pustoenja oslobodio Arnulf
Karantanski koji je 891 izvojevao veliku pobedu nad Normanima u Belgiji, pa su oni
sada teite svojih napada usmerili ka Engleskoj.

Zbog ovih neuspeha Odo je 893 zbaen s vlasti, a za kralja je izabran arl III
Bezazleni. Ubrzo je dolo do rata izmeu njih dvojice. Odo je bio jai i skoro je osigurao
sebi pobedu kada je dolo do nove velike provale Normana, pa su Odo i arl morali da
sklope primirje 896 Ubrzo nakon ovoga Odo je umro 898 i arl je postao kralj Francuske.

arl III Bezazleni (898-922)

Posle smrti Oda arl III je priznat za francuskog kralja. 911 jedna normanska
vojska na elu sa Rolonom napala je Francusku. arl je izvojevao pobedu, ali je imao
mnogo gubitaka pa je na kraju pristao na mir. Po mirovnom ugovoru Normani su dobili
zemlju za naseljavanje (Normandija), morali su da poloe vazalnu zakletvu kralju i da
prime hiranstvo.

Drugi vaan dogaaj je rat za Lotaringiju 911 arl III je ovu teritoriju pripojio
Francuskoj nakon smrti poslednjeg Karolinga u Nemakoj, Ludviga IV Deteta (900-
911). To je dovelo do velikih sporova meu francuskim feudalcima. itavu tu situaciju je
iskortisio Rolon I, vojvoda Normandije, da bi proirio svoju teritoriju. arl III je ubrzo
pao u zarobljenitvo jednog svog pobunjenog vazala pa je za kralja proglaen brat Oda
Kapeta, Robert I (922-923). Nakon brze pogibije ovog za kralja je izabran Rudolf (923-
Page 96 / 271
97
936), vojvoda Burgundije. Ovo haotino stanje u Francuskoj je iskoristio nemaki kralj
Hajnrih I Ptiar (919-936) da bi povratio Lotaringiju.

Rudolf od Burgundije (923-936)

929 umro je kralj arl III, a njegov sin Luj se nalazio u Engleskoj, tako da je sva
vlast bila u rukama Rudolfa od Burgundije. On je utroio est godina da bi nametnuo
vlast svim feudalcima. Umro je 936 ne dovrivi svoj plan.

Luj IV Prekomorski (936-954)

Posle smrti Rudolfa poinje borba izmeu velikaa oko vlasti. ovek koji je u to
doba imao najveu mo bio je Rudolfov roak Hugo Veliki. On je imao veliki uticaj u
celoj zemlji i inilo se da to nita ne moe pomutiti. Zato je on samouvereno pozvao Luja
da se vrati i iste godine ga krunisao za kralja. Luj IV je bio veoma sposoban vladar koji
nije imao nameru da bude niija marioneta.

Zbog ovoga dolazi do borbe meu njima u kojoj je Hugo uspeo da na svoju stranu
pridobije Otona I (936-973). Oton je u ovoj borbi imao interes jer su lotaringijski
velikai stali na stranu Luja IV i otcepili se od Nemake. Meutim im je uspeo da
povrati Lotaringiju Oton je na savet pape izaao iz rata, a svi francuski velikai su
priznali Luja IV za svog kralja.

Odmah na poetku Luj IV je morao da intervenie u Normandiji gde je dolo do
ustanka uperenog protiv nasilnog irenja hrianstva. Tu je Luj IV pao u zarobljenitvo
jednog Hugovog pristalice i osloboen je tek onda kad im je obeao znatne koncesije.

Luj IV je bio veoma sposoban vladar, ali nije imao vlastitih vojnih snaga. Zato je
on zajedno sa Otonom I i papom 948 sazvao opti koncil na kome je odlueno da svako
ko ustane protiv kralja mora biti izbaen iz crkve i na njega mora biti baeno prokletstvo.
Luj IV je umro 954 a iste godine dolazi do velikih provala Maara pa su se svi sloili da
u takvoj situaciji za kralja bude proglaen Lujev sin, Lotar III.

Lotar III (954-986)

Kada je nasledio oca imao je svega 13 godina. Zato je njegov staratelj postao
nadbiskup Kelna Bruno, koji je inae bio brat cara Otona I. On je uinio sve u svojoj
moi da oslabi kraljevsku vlast u Francuskoj podupirui stalne sukobe, kako bi olakao
posao svom bratu u osvajanju Lotaringije. Lotar III je uspeo da povrati Lotaringiju tek
983 nakon smrti Otona II (973-983). Tada je nemakom formalno vladao maloletni
Oton III (983-1002).

Lotara III je nakon smrti 986 nasledio sin Luj V Lenji (986-987), ali je on nakon
godinu dana umro. Jedini ivi potomak loze Karolinga bio je Lujov stric Karlo, vojvoda
donje Lotaringije, ali je on bio neprihvatljiv za francuske velikae jer je bio vazal
Page 97 / 271
98
nemakog kralja. Tako je 987 na saboru u Noajonu odlueno da novi kralj Francuske
bude Hugo (Ig) Kapet, sin Huga Velikog.

Ig Kapet (987-996)

987 na skupu svetovnih i duhovnih seniora Francuske za kralja je izabran Ig
Kapet. Tako je mirno dinastija Kapeta smenila dinastiju Karolinga. Dinastija Kapeta je
direktno vladala do 1328 Sporedna linija dinastije Kapeta, Valoa vladala je Francuskom
do 1589

Lini posedi Iga Kapeta, koji su inili njegov ''domen'' bili su mali. Pripadale su
mu zemlje oko Sene i Loare sa gradovima Parizom i Orleanom. Francuski kralj u stvari
nije bio gospodar na svom posedu jer je on tu imao niz vazala koji su ga priznavali za
svog sizerena samo formalno. Da bi proao s jednog kraja poseda na drugi kralj je morao
da povede sa sobom oruanu pratnju.

itavu svoju vladavinu Ig je vodio borbu sa neposlinim vazalima. Prve etiri
godine vodio je borbu sa donjolotarinskim vojvodom Karlom. Dugo je ratovao i sa
biskupom Remsa pa je zbog toga bio u loim odnosima s papom. Jo za ivota je svog
sina Roberta proglasio za savladara i naslednika prestola.

Politika rasparanost Francuske

Francuska tada nije predstavljala jedinstvenu dravu. Ne moe se govoriti ni o
nacionalnom jedinstvu Francuske u to vreme, ni politikom, ni kulturnom, ni etnikom.
Na severu i na jugu Francuske govorilo se razliiim dijalektima, a postojao je i niz
lokalnih nareja.

Francuska se delila na niz vojvodstava i grofovija koje su samo nominalno
zavisile od kralja. Svaki pojedini senior teio je potpunoj politikoj samostalnosti, pa su
vojvode i grofovi isto tako mogli raunati na pokornost svojih vazala koliko je i kralj na
njih mogao raunati.Izuzetak je donekle bilo vojvodstvo Normandija. Od 1066
Normandija je bila politiki ujedinjena sa Engleskom.

Na severoistoku od Normandije pruala se grofovija Flandrija koja je u X i XI
veku bila najvanija zanatska i trgovinska olast. Tu je ranije nego u drugim delovima
Francuske poeo da se razvija gradski ivot.
I Bretanja je bila samo nominalno pod vlau kralja.Bretanju su krajem V i u VI
veku kolonizovali Briti koji su spasavajui se od najezda Angla i Saksonaca preli na
poluostrvo koje se do tada zvalo Armorika. Stanovnitvo Bretanje je govorilo keltskim
jezikom koji se odrao prilino dugo. Tek u XVI veku Bretanja je definitivno pripojena
kraljevini Francuskoj (1532).
Na Loari su se nalazile Anu i Turen, a neto severnije Men. Na jugu Loare leala
je grofovija Tuluz, a jo junije veliko vojvodstvo Akvitanija, koja je predstavljala
vojvodstvo samo po imenu. Faktiki se delila na vie zasebnih oblasti.
Page 98 / 271
99
Juno od Akvitanije uz same Pirineje nalazilo se vojvodstvo Gaskonja, to znai
''zemlje Baska''. U prvoj polovini XI veka Gaskonja je ula u sastav Akvitanije. Na istoku
od Akvitanije leala je Tuluska grofovija. Na istoku Francuske se nalazilo vojvodstvo
Burgundija. Severno od njega leala je grofovija ampanja koja je u XII i XIII veku bila
uvena po svojim sajmovima.

Robert II Poboni (996-1031)

Kao i njegov otac itavu vladavinu proveo je u borbama sa feudalcima i na
uvrivanju kraljevskog domena. 1002 pripojio je svom domenu Burgundsko
vojvodstvo kad mu je umro ujak bez naslednika. Ipak tokom Robertove vladavine
kraljevska vlast je jo vie opadala i bila je svedena na iskljuivo kraljevski domen.

Anri I (1031-1060)

Protiv njega je njegov mlai brat digao pobunu, pa ga je Anri smirio tek kad mu je
dao Burgundiju na upravu. Protiv ostalih velikaa ratovao je 12 godina i ak je tom
prilikom morao da trai pomo od normandijskog vojvode Roberta avola. Ovaj mu je
zaista i pomogao, ali je zauzvrat traio i dobio proirenje svojih teritorija.

Filip I (1060-1108)

Kada je doao na presto imao je svega est godina pa je za regenta postavljen
flandrijski grof. Za vreme vladavine Filipa kraljevska vlast u Francuskoj je na najnioj
taki. Sam kralj Filip nije bio nita drugo do drumski razbojnik, kome su svoju volju
diktirali mnogo jai feudalci iz okruenja kraljevskog domena.

Politika prve etvorice Kapeta

Oni su vodili politiku u sitnim razmerama, pa su nekad i itav ivot provodili u
borbama protiv jednog ili vie nepokornih vazala. ivot su provodili skitajui sa pratnjom
sa jednog imanja na drugo.

Oni nisu bili ak ni meu jaim feudalcima u Francuskoj XI veka. Bili su osrednji
politiari, ali u nedostatku podataka nemogue je dublje govoriti o njihovim linostima.
Izvori koji su sauvani posebno loe govore o Filipu I.

Poto su raspolagali malim sredstvima tome su morali da prilagode i svoje tenje.
Orlean je vie nego Pariz vaio sa sedite kraljeva. Da bi poveali svoje prihode nisu se
libili da pribegavaju pljaki. Tako je poznato da je Filip I opljakao neke italijanske
trgovce. Za vreme njegove vladavine dolazi i do prvog irenja gradova i prvih ustanaka
gradova protiv seniora.

Page 99 / 271
100
Luj VI Debeli (1108-1137)

Od poetka XII veka dolazi do preokreta i do jaanja kraljevske vlasti kako na
samom domenu tako i na prostoru itave Francuske. Inae Luj VI Debeli vai za jakog
kralja i sposobnu linost.

Odmah na poetku vladavine on je poveo uspenu borbu sa vazalima na svom
domenu, a onda se ova borba proirila na itavu Francusku. Ruio je zamkove sitnih
vlastelina i na njihovom mestu pravio garnizone u koje je smetao svoje trupe. Upravo
ove njegove tenje su ga uvele u borbu sa nekim od najjaih feudalaca u to vreme.

Vaan preokret u odnosu na njegove prethodnike jeste Lujevo oslanjanje na
crkvu. Crkva sad postaje oslonac i zatitnik kralja i preko crkve kralj iri svoj uticaj po
itavoj zemlji. On preko crkava i manastira utie na feudalce i u najudaljenijim mestima.
Naroitu pomo Luju VI su pruale dve opatije: Sen Deni sa opatom Sugerijem i San
erman de Pre.

Luj VII (1137-1180)

Njega je jo otac oenio Eleonorom, vojvotkinjom Akvitanije. Ovo je u poetku
izgledalo kao odlian politiki potez. Uskoro se pokazalo suprotno jer je vojvoda od
Akvitanije posedovao samo neka manja podruja oko Poatjea, Bordoa i jo nekih gradova
dok je ostatak zemlje samo nominalno priznavao njegovu vlast. Isto tako je i vlast Luja
VII u Akvitaniji bila formalna.

Sa druge strane Luj VII i Eleonora se od poetka nisu slagali, a i nisu imali muke
dece ve samo dve keri. 1147 Luj VII je krenuo u II krstaki rat koji se zavrio
neuspehom. Odmah po povratku (za vreme njegovog odsustva vlast je vrio Sugerije) on
se 1152 razveo od Eleonore. Sam razovd mu nije naneo neke vee tete, ali je udaja
Eleonore za vojvodu Normandije i grofa Anua Henrija II Plantageneta koji je ubrzo
postao kralj Engleske (1154-1189), predstavljala pravu katastrofu.

Inae engleski kraljevi su u Francuskoj posedovali Anu, Normandiju, Men,
Poatu i Akvitaniju. Njihovi posedi u Francuskoj su bili nekoliko puta vei od poseda
Kapeta, a sa druge strane presecali su Kapetima izlaz na more. Zato je izmeu Francuske
i Engleske u vie navrata dolazilo do ratova to je kulminiralo u stogodinjem ratu (1337-
1453).

Luj VII se nakon razvoda oenio po drugi put, ali je i ovaj brak propao jer nije
imao potomstva. 1164 on se oenio i trei put Adelom od Bloa. Ovaj brak je za njega bio
vie nego koristan. Naime dobio je toliko eljenog naslednika prestola, sina Filipa. Sa
druge strane Adelina braa su bila najmoniji feudalci u tadanjoj Francuskoj: Anri grof
ampanje, Tibo grof Bloa i Viljem episkop Remsa.

Page 100 / 271
101
Luj VII je svoje dve keri iz braka sa Eleonorom udao za Anrija i Tiba i ovim
brakovima je uvrstio savez sa njima. Upravo uz pomo mone kue Bloa Luj VII se
mogao suprotstaviti Henriju II Plantagenetu. Meutim u poslednjim godinama svoje
vladavine Luj VII je pokazivao veliku neodlunost i slabost pa su korist iz gore
pomenutog saveza imali samo Anri i Tibo. Sam Luj VII se pred kraj ivota povukao u
okrilje kue Bloa ostavivi svom sinu Filipu presto.

Kapetovska Francuska na vrhuncu moi

Filip II Avgust (1180-1223)

Filip II Avgust, sin Luja VII bio je vie nego uspean vladar. Zahvaljujui vojnim
uspesima poveao je kraljevski domen otprilike etiri puta, organizovao na njemu
odgovarajuju administraciju. Na taj nain postavio je vrste temelje jednoj monoj
monarhiji koju e kasnije izgraivati naredne etiri generacije kraljeva iz kue Kapeta:
Luj VIII (1223-1226), Luj IX Sveti (1226-1270), Filip III (1270-1285) i Filip IV Lepi
(1285-1314).

Filip II, koji je kasnije dobio nadimak ''Avgust'', postao je jo kao deak savladar
svog oca, ali je posle Lujeve smrti kada je kao petnaestogodinjak preuzeo presto, morao
da se suoi sa koalicijom nezadovoljnih vazala. Koalicija se ubrzo raspala, ali je Filip II
uspeo da iskoristi priliku i da prikljui svom domenu neke teritorije u Flandriji. Dobio ih
je od flandrijskog grofa na ime kontribucije i naplate relevijuma
40
.

Francuska monarhija nije mogla bitno da ojaa bez prethodnog slamanja moi
engleskih Plantageneta, koji su u Francuskoj drali Men, Ani, Akvitaniju i Normandiju.
Meutim Filip II godinama nije mogao postii nita opipljivo na tom polju pa je za ivota
Henrija II (1154-1189) svoje akcije svodio na podsticanje porodinih pobuna u porodici
Plantageneta. Zbog toga se i dogodilo da je Filip II u trenutku Henrijeve smrti bio
saveznik oba njegova sina, Riarda I (1189-1199) i Dona (1199-1216). To saveznitvo
nije bilo dugog veka jer je sukob meu njima bio neminovan.

Pre nego to je dolo do sukoba Filip II i Riard I su se odazvali pozivu pape i
1190 godine zajedno krenuli u Trei krstaki pohod (1189-1192) iji je povod bio pad
Jerusalima u ruke egipatskog sultana Saladina 1187. Ratni pohod na Bliskom Istoku
zavrio se za Filipa II ve u leto sledee godine kada je pod zidinama Akre umro
flandrijski grof Filip Alzaki. Francuski kralj je eleo da iskoristi tu priliku i da u ime
svoje ene preuzme deo naslea flandrijskog grofa.

Vrativi se u Francusku Filip II je pokuao da zagospodari veim delom
Normandije pozivajui se na ugovor koji je navodno sklopio sa Riardom I na Sicilije za
vreme krstakog pohoda. Meutim njegov plan se izjavolio jer je seneal Normandije

40
Relivijum (fran. relif) predstavlja naslednu taksu koju je vazal morao da plati svom
senioru prilikom nasleivanja prestola. Plaala se u naturi ili novcu.
Page 101 / 271
102
odbio da sprovede ugovor u delo bez prethodnog Riardovog odobrenja. Ne mirei se sa
neuspehom Filip II je hteo da zarati na Normandiju, ali su njegovi vazali odbili da krenu
u taj pohod jer su Riardove zemlje, poto je bio u krstakom pohodu, bile zatiene pod
pretnjom ekskomunikacije od strane pape. Preostala su mu samo diplomatska sredstva
sporazum sa Donom Laklandom, koji je u Riardovom odsustvu upravljao Engleskom.
Njih dvojica su pokuala tada da udrue snage pod sledeim uslovima Filip je trebao da
pomogne Donu da se dokopa prestola, a ovaj bi mu zauzvrat dodelio engleske posede u
Francuskoj.
Riard Lavlje Srce je saznao za ove pregovore pa je pokuao da se to pre vrati iz
Palestine, ali je prilikom povratka 1192 pao u zarobljenitvo austrijskog vojvode koji ga
je predao caru Hajnrihu VI (1190-1197) uz obeanje da e dobiti polovinu otkupa. Filip
II je ponudio Hajnrihu VI veliku koliinu novca da zadri Riarda u zarobljenitvu, ali
ovaj plan nije uspeo jer su nemaki feudalci insistirali da car oslobodi Riarda. Konano
1194 isplaen je veliki otkup i Riard I se vratio u Englesku. Sada Filipu II nije preostalo
nita drugo do da ratom ostvari svoje planove o preuzimanju poseda Plantageneta u
Francuskoj. Ali sve do 1199 kada je Riard poginuo prilikom opsade zamka jednog svog
nepokornog vazala nijedna strana nije postigla odluujui uspeh.

Smru Riarda Lavljeg Srca otvoreno je pitanje naslea engleske krune. Na nju su
pretendovali brat pokojnog kralja Don i njegov sinovac Artur Bretanjski, vojvoda
Bretanje i Anua
41
. Filip II podrao je tenje Artura Bretanjskog, ali su ishod spora reili
engleski plemii koji su izabrali za kralja Dona Laklanda. Kako je time izbegnut
ozbiljniji sukob izmeu dvojice pretendenata francuski kralj je izgubio povog za vojnu
intervenciju, pa je morao da saeka drugu zgodniju priliku i da to vreme iskoristi za
prikupljanje sredstava za rat. Zbog toga je dao Donu Laklandu investituru za njegove
posede u Francuskoj. Meutim priliku nije morao dugo da eka Don je naime preoteo i
oenio raniju verenicu svog vazala Iga Luzanjskog, grofa La Mara u Poatuu. Pored toga
oduzeo mu je i neke posede. Kada se Ig Luzanjski poalio kraljevskom sudu, Filip II je
pozvao Dona Laklanda da se pojavi i opravda pred njegovim sudijama. Engleski kralj
odbio je sudski poziv pa su mu sudskom presudom izreenom zbog ogluhe o sud oduzeti
svi posedi koje je drao kao vazal francuske krune (1202). Praksa ''zaplene feuda'' esto
je praktikovana i primenjivana u feudalnom pravu, ali je obino predstavljala samo
sredstvo da se neposluni vazal primora na pokornost pa mu je tada njegov posed vraan.
Meutim novina je sada bila u tome to je Filip II Avgust hteo da ova presuda i zaplena
budu konane, odnosno da Don Lakland bude neopozivo lien svih svojih poseda u
Francuskoj. Slino je ranije postupio Fridrih I Barbarosa (1152-1191) u sukobu sa
Hajnrihom Lavom.

Filip II je od zaplenjenih poseda za sebe rezervisao samo Normandiju, a Anu,
Men, Turen i Poatu je prepustio svom vernom vazalu Arturu Bretanjskom. Preuzimanje
zaplenjenih poseda nije se moglo izvesti bez rata sa engleskim kraljem pa je stog
francuska vojska ula u Normandiju gde je poela da zauzima utvrenja. Artur Bretanjski

41
Henri II (1154-1189) imao je etiri sina: Henrija Mlaeg (1183), Defrija ili ofroa
(nestao 1186), Riarda (1189-1199) i Dona (1199-1216). Artur, vojvoda Bretanje i
Anua bio je sin nestalog Defrija ili ofroa Plantageneta.
Page 102 / 271
103
je dobivi pomo od francuskog kralja uao sa vojskom u Poatu, ali je prilikom opsade
zamka svoje babe, kraljice Eleonore bio zarobljen i potom pogubljen (1203). Krivica za
ovo ubistvo je naravno pala na Dona Laklanda i Arturovi vazali iz Bretanje i Anua su
preli na stranu francuskog kralja koji je u meuvremenu u Normandiji postigao niz
pobeda. Na kraju zaposeo je 1204 Ruan, glavno uporite Dona Laklanda u Normandiji.
Posle pada Ruana cela Normandija je priznala vlast Filipa II. Sledee 1205 Filip II je
zaposeo Men, Anu, Turen i vei deo Poatua. Meutim rat nije bio zavren jer Don
Lakland nije hteo prihvatiti novonastalu situaciju,
ali zbog otpora engleskih barona, koji su odbijali da idu u rat protiv Francuske, nije
mogao da je promeni.

Nastavak rata bio je neminovan, ali Don Lakland nije imao sredstava za njegovo
nastavljanje, pogotovo to je izgubio ogroman deo prihoda iz Francuske. Pored toga
njegov poloaj se drastino pogorao i u Engleskoj jer je 1207 doao u sukob sa papom
Inoentijem III (1198-1216) oko izbora kenterberijskog nadbiskupa, a potom i zbog
progona velikog broja episkopa lojalnih papi. Zbog toga je papa bacio interdikt na
Englesku, a to je podstaklo francuski dvor, a posebno prestolonaslednika Luja da zapone
pripreme da rat prebaci na tlo Engleske. Time je papsku stolicu pridobio za saveznika
kako u sukobu sa engleskim baronima, tako i u sukobu sa svojim ocem.

Koristei promenjenu situaciju Don Lakland je stvorio dosta iroku koaliciju radi
novog rata sa Filipom II Avgustom. Njegovi glavni saveznici bili su nemaki car Oton
IV Velfski (1208-1215) i flandrijski grof Ferdinand. Napad ove koalicije, koja je u svom
sastavi imala vei broj pobunjenih vazala i neprijatelja francuskog kralja, iao je iz dva
pravca Don Lakland je prodirao iz Akvitanije u Poatu, a Oton IV i Ferdinand
Flandrijski sa severa prema Parizu. Zato je i francuska vojska bila podeljena na dva dela
jedan pod zapovednitvom Filipa II, a drugi pod komandom princa Luja. Vojska pod
Lujevom komandom je presrela vojsku Dona Laklanda i teko je porazila u bitci kod La
Ro o-Moana, dok je vojska Filipa II u bitci kod Buvima 27 jula 1214 potpuno porazila
trupe Otona IV i Ferdinanda Flandrijskog. Ovom poslednjom bitkom reen je ishod rata
francuski kralj je zauzeo veinu engleskih poseda u Francuskoj, dok su u rukama
engleskog kralja ostale samo prioblane oblasti Akvitanije, Gaskonja i Gijena. Poatu je
postao pogranina grofovija. Nju je konano osvojio princ Luj, kasniji kralj Luj VIII
(1223-1226), neposredno po dolasku na presto 1223. Meutim sukobi sa Plantagenetima
su potrajali jo neko vreme. Zavreni su Pariskim mirovnim ugovorom koji su potpisali
1258 (ratifikovan 1259) Luj IX Sveti (1226-1270) i Henri III (1216-1272). Tim
ugovorom Henri III se odrekao Anua, Poatua i Normandije, a zadrao deo Akvitanije
kao vazal francuske krune. Njegovi posedi su trebali da budu uveani za neke manje
teritorije (oko 250 km kvadratnih), ali to se nije dogodilo.

Krstaki rat protiv albiana (katara) 1209-1215: Vladavinu Filipa II Avgusta obeleio
je, izmeu ostalog, krstaki rat protiv albiana (katara)
42
u junoj Francuskoj, a posebno u

42
Katari (gr. ''isti''), koji su se takoe nazivali albiani (tako su nazvani po svom najvanijem uporitu,
gradu Albi u junoj Francuskoj) i patareni (u Italiji), predstavljali su jeretiku zajednicu koja je u XII i XIII
veku ozibljno ugrozila katoliku crkvu. U osnovi oni su bili samo jedna od brojnih dualistikih sekti koje
Page 103 / 271
104
Tuluskoj grofoviji i grofoviji Foa gde su oni bili najbrojniji. Teko je utvrditi da li su oni
u tim oblastima uivali otvorenu naklonost feudalnih gospodara ili su tolerisani zbog
svoje brojnosti, obzirom da bi njihov progon i unitenje predstavljali i stvaranje pustoi u
zemlji.

Papa Inoentije III bio je reen da se obrauna sa jereticima u junoj Francuskoj
pa je stoga uputio u Tuluzu (oblast Langdok Tuluska grofovija) veliku grupu
propovednika i svog legata Petra od Kastelnoa. Meutim ni propovedi ni inkvizicija
43

su verovale da u kosmosu postoje dve sukobljene strane dobro (sve to je duhovno) i zlo (sve to je
materijalno, ukljuujui i ljudsko telo).

Osnovno obeleje katara bilo je verovanje u dva principa i to dobro i zlo odnosno Boga i Satanu. Bog je bio
tvorac i gospodar duhovnog sveta, a Satana meterijalnog. Poto je sve materijalne stvari stvorio Satana,
savreni ivot je po verovanju katara morao biti asketski. Oni koji su potpuno posveeni ovom uenju
morali su da se dre potpunog celibata, nisu smeli da jedu hranu ivotinjskog porekla osim ribe i nisu smeli
posedovati nikakvu linu svojinu. Kako je ovakav nain ivota bio suvie strog za veinu njihovih
pristalica, delili su se na dve grupe ''savrene'' i ''verne''.

''Savreni'' su uvoeni u to zvanje ceremonijom koju su obavljala druga dvojica savrenih i koja je nazivana
konsolamentum (prenoenje Svetog Duha rukopoloenjem). Oni su predstavljali neku vrstu katarskih
svetenika i teologa. Kako su nosili krajnje jednostavnu odeu i iveli potpuno asketski predstavljali su
upadljivu suprotnost katolikom svetenstvu koje nije ivelo siromano i iji je moral bio pod znakom
pitanja.
''Verni'' su mogli da ive normalnim ivotom, da ulaze u brak, jedu meso i imaju privatnu svojinu. Jedino
su morali da prime konsolamentum pre smrti kako bi se oistili od svih prethodnih greha odnosno postali
''savreni'' i tako izbegli ponovni povratak u materijalni svet (reinkarnacija) nakon koga bi ponovo morali
da vode borbu za osloboenje od materije. Kako se konsolamentum nije mogao ponoviti mnogi samrtnici
su posle njegovog primanja pribegavali tzv. enduri (samoubistvo glau) i tako izbegavali da ponovo poine
bilo koji greh. Mogunost da se dosta lako postigne spasenje, kao i da se samo jednim predsmrtnim
obredom ponite svi gresi u ivotu inila je uenje katara vrlo privlanim za mnoge obine hriane
posebno na veselom i bezbrinom jugu Francuske.

Celina katarskog uenja nije poznata, ali se dosta zna o razlikama izmeu katarskog uenja i uenja
katolike crkve, jer su ta pitanja detaljno istraena prilikom sasluanja pojedinih katara od stran inkvizicije.
Tako se zna da su oni odbacivali Svete tajne (krtenje dece, priee), uenje o paklu i istilitu i osporavali
bilo kakvu mo svetcima i njihovim motima.

Poreklom sa istoka katari su u XII veku najvie uvrstili u junoj Evropi, a posebno u Francuskoj gde su
stvorili pet dijeceza. Tu u junoj Francuskoj katari su stekli svojim uenjem podrku lokalnog plemstva.
Neki plemei su bili pridobijeni njihovim uenjem i nainom ivota. Drugi su u njima videli mogunost da
umanje uticaj i posede vladajue crkve. Pod zatitom uticajnih ljudi katarski ''savreni'' propovednici su
putovali i propovedali, pa ak i drali javne rasprave sa rimokatolikim svetenicima krajem XII i
poetkom XIII veka.

Kako se borba protiv katarske jeresi nije mogla voditi dotadanjim sredstvima (propovedi,
ekskomunikacija, interdikt) pribeglo se novim radikalnijim merama inkviziciji i krstakim pohodima
protiv jeretika.

43
Inkvizicija (lat. inquisitio, istraga; slubeni naziv Sanctum Officium) predstavlja istrano telo crkvenih
vlasti u Zapadnoj crkvi, stvoreno sa ciljem da se bori protiv jeresi, prvenstveno valdenke i katarske.
Prvobitno su inkviziciju vrile ad hoc formirane komisije, ali je 1184 prilikom susreta Fridriha I Barbarose i
pape Lucija III u Veroni roeno ideja da se unutar Zapadne crkve stvori stalna komisija za istragu i progon
Page 104 / 271
105
nisu doveli do preobraanja jeretika, a papski legat nije uspeo da zainteresuje tamonje
feudalce da se sa njima obraunaju silom. Posebno veliku nezainteresovanost pokazivao
je tuluski grof Rajmond VI pa ga je zbog toga crkveni legat izoptio iz crkvene zajednice
1207. Kada je pomenuti legat sledee godine ubijen krivica je pala na tuluskog grofa.
Papa Inoentije III potvrdio je njegov izoptenje iz crkvene zajednice, a njegove
podanike razreio zakletve na vernost svom gospodaru. Takoe je zatraio od Filipa II
Avgusta da povede vojsku na Tuluzu, mada mu je Rajmond VI nudio javno pokajanje.

Filip II koji je prethodnih godina zagospodario velikim delom dotadanjih poseda
Plantageneta u Francuskoj nije bio voljan da intervenie sa vojskom na jugu zemlje jer bi
napad na posede tuluskog grofa bez valjanog povoda predstavljalo krenje feudalnih
obiaja. Njemu je intervencija protiv tuluskog grofa izgledala kao politiki nepromiljen
potez jer nije eleo da uvrsti naelo da crkveno izoptenje predstavlja dovoljan razlog da
neko bude lien svojih feudalnih poseda. Otklanjajui mogunost da sam zaposedne
tulusku grofoviju obavestio je papu da se nee protiviti tome da njegovi vazali uestvuju
u pohodu protiv Rajmonda VI, ukoliko se dokae da je on jeretik. Kako je to bio jedini
nain da okupi potrebnu vojsku, papa Inoentije III poeo je 1208 da propoveda krstaki
pohod protiv jeretika na jugu Francuske.

Krstaka vojska, koju su inili brojni vitezovi i vojnici sa crkvenih poseda,
okupila se u leto 1209 i pod zapovednitvom novog papskog legata prodrla na jug
Francuske. Njen cilj je bio grad Bezije koji je zauzet 21 jula 1209. Tom prilikom
pobijeno je celokupno gradsko stanovnitvo. Uskoro su u ruke krstaa pali i drugi gradovi
ukljuujui i dobro utvreni Kakrkason, koji je njegov gospodar predao krstaima da bi
izbegao sudbinu Bezijea. Nakon poetnih uspeha u krstakoj vojsci je dolo do promene
vostva. Umesto papskog legata Arnolda Amalrika, koji je postao arhibiskup Narbone,
voa je postao sitni feudalac Simon Monfor, koga su ostali zapovednici izabrala za
vicegrofa Bezijea.

Premda se krstaka vojska stalno osipala Simon Monfor je uspeo da do 1212
osvoji itavu tulusku grofoviju osim same Tuluze. Njegovi uspesi uznemirili su Pedra II
(1196-1213), kralja Aragona i grofa Barselone, koji je polagao neka prava na deo tuluske
grofovije (vojvodstvo Narbona) i grofovije Foa. On je najpre zamolio Inoentija III da
mu pomogne da zatiti svoje vazale u pomenutim oblastima, ali nije naiao na
razumevanje. Zato je 1213 okupio vojsku i napao Simonove trupe, ali je doiveo teak
poraz kod tvrave Mire
44
, pa krstaimavie nije imao ko da se suprotstavi. Samo je grad

jeretika. Posle tog susreta papa je izdao dekret Ad abolendam kojim su iz crkvene zajednice
ekskomunicirani albiani i kojim je nareeno episkopskim sudovima da vre istrage protiv osumnjienih za
jeres. Ovaj akt se smatra glavnim za stvaranje inkvizicije. Na IV lateranskom saboru 1215 godine konano
je ozakonjeno stvaranje inkvizicije i propisano kanjavanje jeretika od strane svetovnih vlasti nakon
prethodne osude inkvizicije.

Na dalji razvoj inkvizicije presudan uticaj je imala injenica to je inkvizitorski rad poetkom XIII veka
preao u ruke uenih dominikanaca koji su delovali pod nadzorom samih papa. Na saboru u Tuluzi 1229
postala je inkvizicija u Zapadnoj crkvi stalno telo.
44
Tom prilikom Pedro II je i poginuo.
Page 105 / 271
106
Tuluza ostao neosvojen do 1215 kada ga je zaposeo francuski princ Luj i predao Simonu
Monforu.
IV lateranski sabor odran 1215 zakljuio je da je Rajmond VI izgubio svoje
zemlje kao jeretik i doneo odluku da se one predaju na upravu Simonu Monforu koji je
tada postao grof Tuluze. Premda je lateranski sabor prisvojio sebi pravo da daje
investituru na posede u njegovoj kraljevini Filip II Avgust je ipak primio hominium od
novog tuluskog grofa.

Rajmondu VII, sinu ranijeg grofa Tuluze, ostali su samo posedi na teritoriji
Svetog rimsko-nemakog carstva, ali i velike simpatije stanovnitva Langdoka koje je
1218 poelo da se buni protiv Simona Monfora. Na kraju Simon je poginuo pokuavajui
da ugui pobunu u Tuluzi, a nasledio ga je njegov najstariji sin. Strahujuu da e ovim
pobunama biti poniteni rezultati krstakih pohoda novi rimski papa Honorije III (1216-
1227) zatraio je 1220 od francuskog kralja da intervenie u tuluskoj grofoviji. ini se da
je Filip II bio na kraju rad da intervenie, ali je umro 1223 u toku pregovora sa papom.

Luj VIII (1223-1226), sin i naslednik Filipa II Avgusta, nije dugo oklevao oko
intervencije u tuluskoj grofoviji. On je pre svega otkupio prava na grofoviju od
naslednika Simona Monfora, a zatim postigao da papa ekskomunicira Rajmunda VII.
Potom je sa vojskom zauzeo tulusku grofoviju. Na kraju je Rajmund VII povratio svoju
grofoviju, ali tek poto se izmirio sa crkvom i udao svoju ker i naslednicu za Alfonsa,
grofa Poatua i mlaeg brata Luja IX. Posle Alfonsove smrti Poatu i Tuluza su ukljueni u
kraljevski domen.

Reforma uprave: Organizacija uprave kraljevskim domenom u vreme prvih
Kapeta nije bila naroito sloena, a najvaniju ulogu u njoj su imali tzv. prevoi. Oni su u
poetku bil upravnici kraljevskih poseda u odreenom okrugu, a sa postepenim jaanjem
kraljevske vlasti dobili su odreena sudska ovlaenja i obavezu da u sluaju potrebe
skupljaju vojsku u kraljevo ime.
Proirenje kraljevskog domena koje je ostvareno tokom sukoba sa Donom
Laklandom i Otonom IV nametnulo je potrebu da se preuredi organizacija kraljevske
uprave u zemlji. Vanu ulogu u novom sistemu uprave koji je poeo da se izgrauje u
prvim decenijama XIII veka imali su administrativni slubenici tzv. baili (bailis). Oni se
prvi put pominju u Pravilniku upravljanja kraljevinom koji je izdao Filip II 1190
pripremajui se za pohod na Svetu Zemlju. To su u poetku bili povremeni kraljevi
izaslanici koji su upuivani u odreene oblasti radi kontrole i nadgledanja na prevojima.
Nakon toga se ustalila praksa da se baili stalno postavljali i nastanjuju u odreenim
okruzima koji su nazivani baja i gde su pored pomenutih dunosti u kraljevo ime vrili
izvesne sudske i druge upravne funkcije. Pre svega oni su imali pravo da preispituju,
potvruju ili poniptavaju pojedine sudske presude koje su doneli prevoi ili kraljevi vazali.
Zahvaljujui tome sud baila je postao vii apelacioni sud kome su zainteresovane strane
ulagale albe na presude koje su im izrekli prevoi ili pojedini feudalci. Baili su pored toga
objavljivali kraljeva nareenja, predstavljali kralja u odnosu sa vazalom, predvodili
narodnu miliciju (serane) i preko posebnih slubenika skupljali kraljeve prihode i razne
globe. Regrutovani su, pre svega meu niim feudalcima i vitezovima, a za svoj rad su
dobijali platu pa su na taj nain potpuno zavisili od vladara.
Page 106 / 271
107

Pored bajaa, kojih je za vreme naslednika Filipa II bilo oko 20, postojali su i
senealati kojima su upravljali seneali. Oni su kao institucija preuzeti iz upravnog
sistema na posedima anujske i tuluske kue, a najvie ih je bilo Langdoku. Tamo su
senealima bili potinjeni lokalni baili i vikari, pa seneali nisu imali bitno drugaija
ovlaenja od ovlaenja baila na kraljevskom domenu. Za vreme naslednika Filipa II
bilo je ukupno pet senealata.

Luj VIII (1223-1226)

Za vreme svoje kratkotrajne vladavine Luj VIII je prihvatio molbu pape i
intervenisao u tuluskoj grofoviji, gde je zbog pobune stanovnitva i pristalica Rajmunda
VII postojala opasnost da budu poniteni svi rezultati albianskog krstkog rata (1209-
1215). Tokom ovog pohoda koji je omoguio jaanje kraljevske vlasti na jugu Francuske
Luj VIII je umro, a vlast u kraljevini je preuzela njegova ena Blanka Kastiljska, koja
postala regent maloletnom Luju IX.

Batinivi od svog oca uetvorostruen kraljevski domen Luj VIII je podelio
treinu kraljevskih poseda svojim sinovima kao apanae. Robert je dobio Artoa
45
;
Alfons je postao grof Poatua i Overnja, a kasnije i Tuluza; arl je dobio Men i Anu na
upravu. Od svih posed Plantageneta osvojenih u ratu 1202-1215 ostala je samo
Normandija.

Luj IX Sveti (1226-1270)

Luj IX Sveti
46
stupio je na presto sa svega 12 godina, pa je za vreme njegovog
maloletstva (1226-1234) upravljala njegova majka Blanka (Blan) Kastiljska.

Spoljna politika Luja IX: Spoljnu politiku Luja IX obeleilo je sreivanje odnosa
sa englesom i aragonskom kraljevskom kuom, neutralnost u sukobu izmeu papstva i
Fridriha II Hohentaufena (1215-1250), kao i kraljevo uee u dva krstaka pohoda.

Pariskim mirom skopljenim 1258 izmeu Luja IX i engleskog kralja Henrija III
(1216-1272), uvren je spoljno-politiki poloaj Francuske i ponovo uspostavljeni
vazalni odnosi izmeu francuske krune i engleskih kraljeva. Ovim mirom koji je
ratifikovan 1259 engleski kralj se odrekao prava i pretenzija na Normandiju, Men, Anu i
Poatu, a zadrao deo Akvitanije (Gaskonja). Ovim ugovorom obnovljen je dotadanji
zavisni poloaj engleskog kralja u odnosu na francusku krunu. Henri III postao je ''ovek''
i vazal svog zeta Luja IX.
Drugi korak u uvrivanju spoljno-politikog poloaja francuskog kraljevstva bio
je sporazum sa aragonskim kraljem iz 1258. Njime se aragonski kralj odrekao u korist

45
Artoa je do 1329 godina bila grofovija pod jakim francuskim uticajem, ali je ostala van kraljevskog
domena. Posle 1329 usledio je period Burgundske dominacije, a 1500 godine Habsburgovci je dobijaju na
upravu. Pod vlast Francuske se vraa nakon 30-ogodinjeg rata (1618-1648) to je potvreno pirinejskim
mirovnim ugovorom izmeu Francuske i panije (1659).
46
Luj IX je 1297 proglaen za sveca, pa mu odatle i nadimak sveti.
Page 107 / 271
108
francuske krune svojih prava na batinu tuluske i provansalske kue, a Luj IX svog
fiktivnog sizerenstva nad Katalonijom.
Uprkos dobrim odnosima sa rimskim papama Luj IX je odbio da im prui
neposrednu pomo u njihovom sukobu sa carem Fridrihom II jer je smatrao da su za
sukob krive obe strane. Meutim dozvolio je svom bratu arlu Anujskom da povede
''krstaki pohod'' u junu Italiju protiv Manfreda Hohentaufena (1254-1266) i da to
kraljevstvo uz papin blagoslov pripoji francuskoj kraljevskoj kui.

Krstaki pohodi Luja IX: Luj IX Sveti je predvodio dva krstaka pohoda, koji se
po tradiciji nazivaju VII (1248-1254) i VIII (1270).

VII krstaki rat bio je uperen protiv Egipta, a na njegovom elu stajao je Luj IX
koji se za vreme bolesti 1244 zavetovao da e povesti krstae na Egipat. Njegova vojska
je 1248 osvojila Damijetu, tvravu na uu Nila u Levant. Krenuvi dalje na jug krstaka
vojska se izgubila u rukavcima Nila gde je trpela velike gubitke od neprijatelja. U ropstvo
je pao i sam kralj (1249), ali je osloboen plativi veoma visok otkup. Nakon toga Luj IX
je proveo jo etiri godine u Palestini na ostacima Jerusalimske kraljevine, ali osim
nekoliko izgraenih i opravljenih tvrava nita nije postigao.

Osmi krstaki pohod je voen 1270, a na elu pohoda su stajali Luj IX i arl
Anujski. U ratni pohod, koji je krstae odveo u Tunis, krenuli su na osnovu
neproverenih izvetaja da je tuniski emir spreman da se pokrsti. Meutim to se nije
pokazalo kao tano, pa su krstai uvueni u teak rat. Zbog toga to je bilo malo onih koji
su dobrovoljno poli u rat, Luj IX je bio prinuen da unajmljuje ritere za novac. Meu
krstaima u Tunisu je izbila kuga koja je pokosila dobar deo vojske. Tako se i ovaj pohod
zavrio neslavno, a sam francuski kralj je umro od kuge pod zidinama Tunisa. Zbog
okolonosti da je umro u krstakom pohodu javno mnenje je odmah posle smrti ubrajalo
Luja IX meu blaene
47
.

Unutranja politika i reforme: Unutranju politiku Luja IX Svetog, koga
istoriografska tradicija prikazuje kao pobonog i pravednog vladara, obeleila su njegova
nastojanja da jo vie uvrsti kraljevsku vlast reformiui upravu i sudstvo u zemlji.

Luj IX je posredstvom jedne ad hoc stvorene komisije sproveo temeljno
ispitivanje prilika u svojoj kraljevini poev od 1245. Cilj istrage bio je utvrivanje
zloupotreba od strane predstavnika vlasti, a nakon njenog zavrteka 1256 kralj je izdao
''Ordonansu'' kojom su detaljno propisana prava i obaveze baila. Nakon toga usledile su
nove ordonanse kojima su zabranjeni sudski dvoboji, kockanje i noenje oruja i
nareeno strogo kanjavanje jeretika i bogohulnika. Ove naredbe su trebale vaiti u celoj
kraljevini.

Centralno mesto u reformama Luja IX zauzima sudska reforma. On je pre svega
zabranio sudske dvoboje u oblastima kraljevskog domena. Strankama koje se parnie

47
an, gospodar oenvila, slubenik Luja IX Svetog, napisao je u dubokoj starosti krajem XIII veka vreme
vladavine svog kralja u knjizi Istorija Svetog Luja. U ovom delu uglavnom su opisani krstaki pohodi
francuskog kralja.
Page 108 / 271
109
stvorena je mogunost da iznesu spor pred kraljevski sud. Na reenje svakog feudalnog
suda mogla se podneti apelacija kraljevskog sudu. Zahvaljujui tome kraljevski sud je
postao vrhovna instanca za sudske predmete u celoj kraljevini, a kralj je dobio mogunost
da se mea u poslove svakog feudalnog suda. Ovome treba dodati da se proirio krug tzv.
''kraljevskih dela''. itav niz krivinih dela izuzet je iz nadlenosti feudalnih sudova i za
njih je postao nadlean iskljuivo kraljevski sud. U radu kraljevskog suda uestvovali su i
dalje lanovi kraljevskog doma, prelati i baroni, ali njihovo uee je praktikovano samo
u sluaju da su stranke u sporu bile visokog drutvenog ranga. Meutim veina sporova
koja je iznoena pred telo sastavljeno od profesionalnih pravnika za koje je uskoro
ustaljen naziv ''Pariski parlament'' . Ovaj parlament je imao tri posebna tela jedno je
donosilo presude u sporovima, drugo razmatralo albe i tree je vodilo sudske istrage.

Za vreme Luja IX centralna uprava se i dalje razvila. U njegovo vreme izdvojila
se iz kraljevske kurije posebna apelacija ili parlament. Jo u XII veku za vreme Filipa II
uvoeni su u kraljevsku kuriju sitni feudalci riteri, a najee i duhovna lica, kao
najobrazovaniji ljudi tog vremena u kraljevini. U doba Luja IX izdvaja se poseban sloj
legista poznavaoca zakona. Legisti su bili specijalisti u oblasti rimskog prava, ije su
ideje, a posebno uenje o neogranienoj kraljevskoj vlasti, uporno sprovodili u delo.

Najzad, radi veze centralne uprave sa lokalnim vlastima stvorena je dunost
kraljevskih revizora, koji su morali kontrolisati rad lokalne administracije i obavetavati
kralja o svim zloupotrebama.

Luj IX Svet je na kraljevskom domenu zabranio privatne ratove feudalaca, a na
posedima koje jo nije prisjedinio domenu uveo je tzv. ''etrdeset kraljevskih dana'' tj. rok
u kom bi izazvana strana mogla da apeluje na kralja. To je oslabilo meusobne sukobe
meu feudalcima.

Meu reformama koje su uvrstile poloaj kraljevske vlasti treba pomenuti i
novanu reformu. Raznovrsnost montearnih sistema u Francuskoj lrajnje je oteavala
trgovaki promet. Za vreme Luja IX na itavom kraljevskom domenu bio je uveden
jedinstveni monetarni sistem, a ''zdravi'' kraljevski novac, pariska livra, poeo je da
potiskuje obino nekvalitetni novac pojedinih feudalaca. Ne ograniavajui se na to kralj
je naredio da i u drugim oblastima kraljevska moneta mora biti u opticaju zajedno sa
lokalnim monetama. Ta okolnost je doprinela ekonomskom ujedinjenju Francuske poto
je sada svaka oblast imala mogunost da vri obraune u kraljevskoj moneti. Ova moneta,
poto je imal punu vrednost, poela je potiskivati iz opticaja drugi novac jer su trgovci
prvenstveno primali krlajevsku monetu ili ak iskljuivo nju traili.

Filip III (1270-1285)

Vladavinu Filipa III obeleena je u spoljnoj politici prvim osvajakim ratom koji
je dinastija Kapeta povela van granica svoje kraljevine. Re je o tzv. ''Aragonskom
krstakom ratu'' koji je, na insistiranje pape Martina IV (1281-1285) i napuljskog kralja
arla Anujskog (1266-1285), poveo kralj Filip III protiv aragonskog kralja Pedra III
Page 109 / 271
110
(1276-1285). Naime aragonski kralj oenio se svojevremeno erkom Manfreda
Hohentaufena (1254-1266), pa je na osnovu toga zahtevao sicilijansku krunu koja se od
1266 nalazila u rukama Anujaca. Njegovi agenti kao i agenti vizantijskog cara Mihajla
VIII Paleologa (1261-1282) podstakli su 1282 pobunu Sicilijanaca protiv arla
Anujskog, brata kralja Luja IX. Posledica je bilo tzv. ''Sicilijansko veerje'', pokolj
izmeu tri i etiri hiljade Francuza na ostrvu. Pedro III je smesta krenuo da podri
pobunjenike, pa je zauzeo Siciliju i proglasio se za njenog kralja, koju su njegovi potomci
drali do ujedinjenja Kastilje i Aragona (1479). arl Anujski i njegovi naslednici su
zadrali kontinentalne posede tj. Napuljsku kraljevinu. Pogoen promenom prilika na
jugu Italije Pogoen promenom prilika na jugu Italije papa Martin IV je proglasio
krstaki rat protiv aragonskog kralja i podstakao Filipa III da napadne Aragon.
Aragonsko kraljevstvo obeano je arlu od Valoa najmlaem sinu Filipa III. Meutim
francuska vojska nije postigla nikakve vidne rezultate, a sam Filip III je umro 1285
vraajui se iz neslavnog vojnog pohoda. Njegov sin i naslednik Filip imao je dosta
problema na poetku vladavine da izvue ostatke oeve krstake vojske iz Katalonije.

Na unutranjem planu Filipovu vladavinu obeleilo je daljnje irenje kraljevskog
domena koje se dogodilo bez njegove zasluge. Naime Alfons od Poatjea i njegova ena
ana grofica Tuluza umrli su 1271 godine po povratku iz krstakog pohoda u Tunisu.
Kako nisu imali direktnih naslednika njihova ogromna batina je prikljuena kraljevskom
domenu i zahvaljujui upornom i sistematskom radu kraljevih inovnika prvih legista
vrsto su integrisani u kraljevinu.

Filip IV Lepi (1285-1314)

Vladavinu Filipa IV Lepog obeleilo je nekoliko vanih zbivanja, pre svega sukob
sa papstvom i slamanje teokratskih ideja rimskih papa, pototm unitenje monog reda
templara, prvo sazivanje skuptine dravnih stalea, flandrijski ratovi, problemi sa
Engleskom oko njenih poseda u Francuskoj, kao i mnoge upravne i finansijske reforme,
ukljuujui i prve pokuaje uvoenja javnih poreza i prvu devalvaciju kraljevske monete.

Sukob Filipa IV sa papstvom, prvo sazivanje skuptine dravnih stalea i poetak
''avinjonskog ropstva'' papa: Vladavinu Filipa IV kao to je reeno najsnanije je obleio
sukob sa rimskim papama koje su nakon pobede nad Hohentufenima neosnovano poeli
da veruju da svoje odnose sa svetovnim vladarima mogu ureivati samo na osnovu
kanonskog prava. Naime nakon smrti Fridriha II Hohentaufena 1250, kao i krstakih
ratova radi uklanjanja njegovih naslednika
48
inilo se da nema nikoga ko bi hteo ili smeo
da se suprotstavi papskom autoritetu. Rimski kanonisti su razvijali teorije po kojima pape
nisu imale samo punu duhovnu vlast, ve posredno i svetovnu vlast kao vrhovni sudija
meu hrianima papa je, prema takvim shvatanjima, bio iznad kraljeva i mogao je da ih

48
1254 voen je pohod protiv Fridrihovog sina Konrada IV (1250-1254), poslednjeg nemakog kralja iz
dinastije Hohentufena. Nakon njegovog uklanjanja u Nemakoj je izbio period bezvlaa poznat kao
interregnum koji je trajao sve do izbora Rudolfa I Habsburga (1273-1291) za kralja.
1266 voen je drugi krstaki pohod protiv vanbranog Fridrihovog sina Manfreda koji je vladao u junoj
Italiji (1254-1266). Njegovo uklanjanje izvrio je arl Anujski koji je utemeljio Anujsku dinastiju u
Napuljskoj kraljevini.
Page 110 / 271
111
kanjava, zbacuje i raspolae njihovim zemljama. Kao dobar poznavalac kanonskog
prava, a uz to i vrlo ohol i sujetan ovek papa Bonifacije VIII
49
(1294-1303) zastupao je
i sam takve stavove
50
, pa zbog toga i nije udo to se na samom poetku svog pontifikata
sukobio sa francuskim i engleskim kraljem. Pri tom je papa izgubio iz vida da kanonsko
pravo, koje su pape u velikoj meri oblikovale, predstavlja mrtvo slov na papiru bez
uverljive pretnje sankcijama i kaznama. U to se na svoju alost morao ubrzo uveriti,
uavi u sukob sa francuskim kraljem, ija je vlast zavisila u najveoj meri od odanog
plaenog inovnitva, a ne od plemstva. Zbog toga Kapeti nisu doiveli sudbinu
Hohentaufena, premda su im pape takvu sudbinu i namenile.

Povod za sukob Bonifacija VIII i Filipa IV bila je kraljeva odluka da nametne
poreze svetenstvu kako bi prikupio sredstva za rat sa engleskim kraljem Edvardom I
(1272-1307) oko vojvodstva Gaskonje. Francuski kralj zatraio je 1295 od svog
svetenstva desetinu, koju je i do tada ubirao samo sa blagoslovom papstva. Kada su se
svetenici na to poalili papi, Bonifacije VIII reagovao je tako to je izdao bulu Clericis
Laicos kojom se svetenstvu zabranjuje da plaa poreze vladarima. Ova bula nije se
odnosila samo na Francusku ve i na Englesku, jer je i engleski kralj iz istih razloga kao i
francuski poeo da oporezuje svetenstvo. Na papsku bulu Filip IV je odgovorio tako to
je stavio zabranu na izvoz zlata i time prekino oticanje novca na papski dvor. Papa je
konano popustio tako to je priznao kraljevima pravo da oporezuju svetenstvo u sluaju
velikih potreba, ali i da sami odreuju kolike su te potrebe. Pored toga da bi izrazio svoju
naklonost francuskoj monarhiji pristao je da proglasi Luja IX za sveca. Ni ovo nije
pomoglo Bonifaciju VIII da pronae zajedniki jezik sa Filipom IV, pa je ponovo dolo
do sukoba.

Novi sukob izmeu Bonifacija VIII i Filipa IV izbio je 1301 kada je po kraljevom
nareenju uhapen jedan francuski episkop pod optubom da odrava tajne veze sa
engleskim i aragonskim kraljem, neprijateljima Francuske. Dokazni materijal, kome su
dodate i optube za jeres, upuen je papi da bi na osnovu njega rainio optuenog
episkopa i prepustio ga dravnim vlastima radi kanjavanja. Bonifacije VIII nije prihvatio
zahtev francuskog kralja ve je ta vie ponovo objavio bulu sa zabranom ubiranja poreza
od svetenstva. Pored toga pozvao je sve episkope u Rim radi dogovora o merama koje bi
trebalo preduzeti protiv neposlunog kralja. Meutim nijedan episkop nije hteo ili nije
smeo da ode u Rim.

49
Bonifacije VIII (1294-1303) je bio tat, ohol i nadmen ovek poreklom iz jedne nie plemike porodice.
Njegova tatina je ila tako daleko da je delio svoje statue i na sve mogue naine pokuavao da ojaa mo
i bogatstvo svoje porodice. Poetkom svog pontifikata dao je svom sinovcu novac iz papske blagajne da
kupi jedno vredno imanje. Kada je porodica Kolona preotela poiljku sa novcem i kada ga je sklonila na
sigurno mesto, budui da je i sama bila zainteresovana za sporno imanje, Bonifacije je poveo krstaki rat
protiv njih iskljuivo iz linih interesa. Zauzeo je zamkove ove porodice i podelio njihove zemlje svojim
roacima. Tako je stekao mnogo neprijatelja meu feudalcima i plemstvom, a to mu nije bilo od koristi u
predstojeim sukobima sa najmonijim zapadnoevropskim vladarima francuskim i engleskim kraljevima.
50
Bonifacije VIII izloio je svoje teokratsko uenje u teoriji o ''dva maa''. Crkvi pripadaju, po njegovim
reima, dva maa ''duhovni'' i ''svetovni''. Prvi e upotrebljavati samo crkva dok e drugi sluiti crkvi.
Prvi e u ruci drati samo svetenstvo, a drugi kraljevi i gospoda, ali samo dok su po volji svetenstvu i dok
im ono bude dozvoljavalo da rade. Valja da je ma pod maem, svetovna vlast pod duhovnom vlau.
Page 111 / 271
112
Svestan da e se sukob jo vie zaotriti Filip IV je 1302 sazvao, po prvi put u
istoriji Francuske, dravne stalee skuptinu predstavnika crkve, plemstva i gradova.
Ovo telo, ijim zasedanjem su veto rukovodili legisti, snano je podralo kraljevu
politiku i omoguilo miuu da se lake suoi sa svojim protivnikom
51
. Bonifacije je u
meuvremenu iste godine izdao uvenu bulu Unam Sanctam. U njoj je u najekstremnijem
obliku izloeno uenje o vrhovnoj vlasti pape nad kraljevima i nagovetena njegova
namera da zbaci francuskog kralja, kao to su ranije pape zbacivale nemake careve.

Filip IV je tada reio da za svoje potrebe angauje jednu krajnje zanimljivu linost
Gijoma de Nogarea. Nogare je bio majstor lai i izmiljanja optubi, ali i pronalaenja
svedoka koji su potvrivali istinitost tih optubi. A najzanimljiviji su bili tzv.
''dobrovoljni'' iskazi koje su davale njegove rtve. Jednom prilikom svedok i Nogareov
pomonik su izjavili da je svedok dao dobrovoljni iskaz, ali da je malice potpomognut
time to su ga svukli, prelili medom i obesili iznad konice. Poto se Nogare pokazao
dovoljno matovitim i domiljatim Filip je odluio da ga angauje da savlada papu
Bonifacija VIII. Papa je prvo proglaen za jeretika i arobnjaka, koji je uveliko zagazio u
crnu magiju. Dalje su papi pripisivali trovnaje nekih visokih crkvenih dostojanstvenika,
ali i da ima ljubavnicu preko koje prikriva injenicu da je sodomista. Nogare je krenuo u
Italiju zajedno sa Skjarom Koloneom, ogorenim neprijateljom pape. U okolini Rima
njima se pridruilo mnotvo Koloneovih pristalica i svi zajedno su se uputili u Anjani,
gde je papa odseo kod nekih svojih roaka. Ova skupina napala je Anjani 7 septembra
1303 i zarobila samog papu. Iako su plemii iz okoline naterali Nogarea da oslbodi papu
Bonifacije VIII je ubrzo umro od posledica straha i pretrepljenog oka.

Novi papa Benedikt XI (1303-1304) naao se u krajnje neprijatnoj situaciji. On je
bio Bonifacijev prijatelj i sluga, ali poto je drao do svog poloaja nije smeo dozvoliti da
zloin iz Anjanjija proe nekanjeno. Sa druge strane on nije eleo sukob sa monim
Filipom IV pa mu je predloio da e povui sve Bonifacijeve optube protiv njega, ali je
zauzvrat traio da kralj kazni Nogarea. Benedikt XI nije doekao da uje kraljev odgovor
jer je uskoro umro.

Kolegijum kardinala izabrao je juna1305 za papu Bertrana, arhibiskupa Bordoa.
Iako nema konkretnih dokaza smatra se da je Bertran izabran na zahtev Filipa IV. Kao
Arhibiskup Bordoa i podanika Edvarda I, Filipovog neprijatelja, on nije izazivao
podozrenje italijanskih kardinala koji na njega nisu gledali kao na Francuza. Meutim
nema sumnje da je Bertran odnosno Kliment V (1305-1314) bio ovek kralja Filipa IV.

Kada je saznao da je izabran za papu Kliment V je sazvao sabor kardinala u Lionu
i tu je poseveen i ustolien za papu. Od trenutka kada je seo na papski presto Kliment V
je imao problema sa Nogareom koji je traio da se mere koje je preduzeo protiv

51
Drugi put sazvani su dravni stalei 1308 da bi se obezbedila podrka kralju u progonu templara.
Meutim ni ova skuptina stalea, kao ni prethodna, nije ni o emu odluivala one su samo sasluale
govore kraljevih inovnika i aklamacijom podrale kraljevu politiku. Tek mnogo kasnije, oko 1340,
dravni stalei postaju telo koje o neemu odluuje. Naime, novane tekoe sa kojima se kraljevstvo
suoavalo tokom Stogodinjeg rata prinudile su vladare da od skuptine stalea trae odobrenja za
skupljanje i poveanje poreza.
Page 112 / 271
113
Bonifacija proglase opravdanim. U poetku je papa izbegavao ovo ponienje, ali je nakon
est godina odlaganja morao da otvori istragu o Bonifacijevom ponaanju. Nogare je
dobio priliku da iznese svoje dokaze koji su kao i uvek bili vrlo ubedljivi, ali je na kraju
jo bezobzirno zahtevao da se Bonifacijevi ostaci ekshumiraju i javno spale. U ovoj
situaciji papa Kliment V je pristao na kompromis i povukao sve optube izreene na
raun Filipa IV i njegovih pomonika i objavio a su kraljevi postupci bili valjani i
dostojni svake hvale.

Posle duih kolebanja oko izbora novog sedita u elji da izbegne stalne nemire u
Rimu gde su se sukobljavali Gvelfi i Gibelini i stalno jaao pokret komuna, papa Kliment
V je 1309 uzeo za svoje boravite Avinjon, grad na obali Rone. Avinjon je formalno bio
na teritoriji Nemakog carstva, ali je bio pod vlau kneeva iz anujske kue. Pored toga
na drugoj obali Rone bili su posedi Filipa IV. Iako de iure nije bio u Francuskoj papa je
de facto bio potinjen francuskom uticaju papa i sam Francuz, bio je okruen
francuskim kardinalima (od 28 koje je imenovao za svog pontifikata 25 su bili Francuzi)
u gradu koji se nalazio na samoj granici Francuske i u kom se govorio francuski jezik.
Time je poelo tzv. ''avinjonsko'', ili kako je to pisao italijanski pesnika Franesko
Petrarka, ''vavilonsko ropstvo'' papa
52
.

52
Avinjonskim ropstvom ili vavilonskim ropstvom papa naziva se period u istoriji papstva koji je zapoeo
1309, kada je Kliment V preselio papsko sedite u Avinjon i trajao do 1378 kada je poeo ''veliki raskol'' u
katolikoj crkvi izborom dvojice papa, jednog u Rimu i drugog u Avinjonu. Sukobom Filipa IV i
Bonifacija VIII zapoelo je stvaranje pretpostavki za slamanje papskih teokratskih pretenzija, posebno
prilikom procesa protiv templara.

Bonifacije VIII je uao sukob sa francuskim kraljem u dubokoj veri da e papstvo iz njega izai kao
pobednik, a takva njegova uverenja podgrejala je i spektakularna proslava kraja XIII veka u Rimu. Naime
Bonifacije VIII je proglasio e dobiti oprost od grehova svi vernici koji od Boia 1299 do kraja 1300 dou
na hodoae u Rim, a to je izazvalo pravu malu ''seobu naroda'' jer se svakodnevno u Rim slivalo oko
30.000 ljudi. U zavrnici proslave kraja XIII veka Bonifcije je iao na elu velike procesije naroda, a pred
njim su u skladu sa njegovim uenjem noena dva maa. Meutim suprotno njegovim oekivanjima
dolazei XIV vek doneo je najvee ponienje i srozavanje papskog autoriteta i trujumf svetovnih vladara
nad duhovnim vlastima.

Preseljenje u Avinjon smatrale su pape samo privremenim ak i onda kada su 1348 kupile Avinjon od
grofice Provanse i pretvorile ga u svoj posed. Nesreene prilike u Papskoj dravi, a posebno unutranji
sukobi u Rimu bitno su doprineli tome da pape decenijama ostanu u Avinjonu. Vremenom je moralni
pritisak na avinjonske pape porastao, pa su neke pape preduzimale razne diplomatske, politike i vojne
mere radi sreivanja prilika u Rimu i stvaranja pretpostavki za svoj povratak. U tome su se ponekad
oslanjale i na takve linosti kao to je polovinom XIV veka bio Kola di Rijenc. Bilo je ak pokuaja
vraanja u Rim papa Urban V (1362-1370) je privremeno boravio u Rimu od 1367 do 1370, a njegov
dolazak je pozdravio Franesko Petrarka sledeim reima: ''Sveti oe, Izrael je izaao iz Egipta, aneli
kliku od veselja i na nebu i na zemlji, tek sada si ti pravi papa, naslednik Sv. Petra i namesnik Isusa
Hrista''. Meutim zbog nemira u Rimu papa Urban V se morao vratiti u Avinjon 1370. Na nagovor Svete
Katarine, nepismene monahinje koja je jo za ivota smatrana za svetu, papa Grgur XI (1370-1378) se
takoe vratio u Rim 1377, ali je nedugo potom umro to je otvorilo vrata ''velikom raskolu'' u Zapadnoj
crkvi.

Avinjonske pape nastojale su da budu istinski verski poglavari hrianstva, ali naslednici Klimenta V nisu
uspeli da se oslobode uticaja francuskih kraljeva. Njihova zavisnost od Francuske bila je velika tako da im
niko u hrianskom svetu nije vie verovao. Uz to avinjonske pape nisu bile izopaene, ali im ni duhovnost
nije bila jaa strana. iveli su vrlo raskono u Avinjonu, gde su podigli velelepnu palatu, a mnogi kardinali
Page 113 / 271
114

Unitavanje reda templara 1307-1311: Vojnikired vitezova templara ili
hramovnika koji je stvoren za vreme krstakih pohoda radi odbrane hodoasnika i Svete
Zemlje izgubio je svoju prvobitnu svrhu postojanja 1291 kada su muslimani zauzeli
Akru, poslednje krstako uporite na Bliskom istoku. Malobrojnim preivelim
templarima, iji je red spadao u najbogatije crkvene redove, ostalo je tada samo staranje o
svojoj drugoj delatnosti, bankarskim poslovima, koje su do tada prilino razvili i usavrili
pa su predstavljali najznaajnije kreditore evropskih vladara.

Templari su imali posebno znaajnu ulogu u finansijama Francuske dravna
riznica se od vremena Filipa II nalazila u manastiru njihovog reda u Parizu. Francuska
drava je imala kod templarskog reda neku vrstu tekueg rauna sa kog su vladari po
potrebi uzimali novac, ali i deponovali na njega dravne prihode koje su skupljali na
kraljevskom domenu prevoi. Radi kontrole prihoda i rashoda stvorena je posebna
institucija Dravna kontrola iji su lanovi odlazili povremeno u templarski manastir i
proveravali raune izdataka i prihoda, jer su i templari i prevoi vodili odvojena
knjigovodstva. Dravna kontrola je za vreme vladavine Filipa IV smetena u posebnu
zgradu (1303) i prerasla u najvaniji organ uprave na kraljevskom domenu. Ona je
proveravala raune lokalne i centralne uprave, uvala arhivu kraljevskog domena,
primala popise feuda i vodila rauna o tome da neki od njih ne bude neosnovano odvojen.
Njenim razvojem stvoreni su i uslovi da drava preuzme potpuno staranje o dravnoj
riznici, odnosno da je prenese iz templarskog manastira u Luvr. Time je prestala da
postoji i potreba za templarskim redom.

Ne zna se pouzdano ta je navelo Filipa IV da ''rei'' templarsko pitanje i da uniti
red. Postoje manje ili vie osnovane pretpostavke da je to uinio iz koristoljublja, straha
od dobro naoruanih i ratu vinih pripadnika reda ili pak zbog iskrenog uverenja da su
templari jeretici, obzirom da nisu bili na dobrom glasu. Takvim glasinama je najvie
doprinosila tajnovitost njihovih pravila i obreda prilikom stupanja u red
53
. Bilo kako bilo,
Filip IV i njegovi slubenici temeljito i tajno su sproveli pripreme za hapenje svih
templara u Francuskoj
54
. Francuski kralj je o ovom koraku obavestio i druge evropske
vladara, pa ak i svog neprijatelja Edvarda I. Edvard je zaista pohapsio sve templare u
Engleskoj i saekao dalji tok dogaaja. Pretraivanje templarskih zgrada nije donelo
nikakvih rezultata pa su zato Filipovi islednici poeli da primenjuju itav arsenal muenja
nad zatvorenicima i ubrzo su dobili priznanja svih moguih optubi. Nakon toga Filip IV

su iveli u raskonom predgrau Vilnev. Odlaskom iz Rima pape su izgubile sve prihode iz zaostavtine
Svetog Petra pa su morali traiti druge izvore prihoda. Stoga su avinjonske pape razradile sistem
prikupljanja papskih prihoda iz itavog hrianskog sveta. Ovi porezi nisu nigde dobro primani, a naroito
se na njih alila Engleska u kojoj su pape smatrali za saveznike francuskih kraljeva. Tada je u Engleskoj
poelo da jaa neraspoloenje prema papama. Godine 1351 kralj Edvard III (1327-1377) je doneo Statut o
provizorima kojim je oduzeo papi pravo naimenovanja na crkvene poloaje u Engleskoj. Zatim je 1353
donesen Statut o pritubama kojim se zabranjuje upuivanje albi na rad engleskih sudova bilo kojem
stranom, pre svih papskom sudu. Ova politika kampanja protiv papske vlasti poprimila je dvadesetak
godina kasnije oblik jeresi u uenju Dona Viklifa.
53
Navodno su se tada novopridoli lanovi reda morali odrei Hrista.
54
Akcija je sprovedena 22 septembra 1307 kada su voi i lanovi templarskog reda pohapeni i pritom je
izvrena pretraga njihovih zgrada.
Page 114 / 271
115
je obavestio papu, koji je poslao svoje opunomoenike da sasluaju iskaze i poalju svoje
izvetaje jednom posebnom savetu. Kada su templarske voe izveli pred ovo telo oni su
porekli sve to su ranije priznali. Filip IV se tada odluio na jo radikalnije mere. Mada
su pitanje o optubama protiv templara reavali papski opunomoenici, sudska ovlaenja
imali su lokalni prelati, arhibiskupi i biskupi. Koristei se tom okolnou arhibiskup
Sensa, po nalogu Filipa IV, osudio je 50 templara na smrtnu kaznu spaljivanjem na
lomai i presuda je odmah izvrena. Papa Klement V je stao na stranu kralja Filipa, ali je
zahtevao da se imovina temlarskog reda preda redu Hospitalaca tj. vitezovima Svetog
Jovana (Jovanovci). Najvei deo ovih papinih zahteva je ipak ostao neudostojen od strane
kralja i Filipa i moe se samo pretpostaviti koliku je dobit imala kraljevska blagajna iz
svih ovih dogaaja
55
. Progon templara i zaplena njihove imovine u Francuskoj su
zavreni tek 1311.

Rat sa Engleskom i rat u Flandriji 1294-1305:

Rat sa Engleskom poeo je 1294, trajao je deset godina i veoma je iscrpeo
finansije Francuske. Do rata verovatno ne bi ni dolo da Filip IV u svojoj mladalakoj
razmetljivosti nije izazvao svog formalnog vazala engleskog kralja Edvarda I. Iako je
dolo i do nekoliko sukoba na moru, ovaj rat se u principu vodio u Gaskonji. Filipove
pobede iz 1297 su svakako zadovoljile njegovu tatinu, ali su sve teritorije koje je osvojio
bile povraene od strane Edvarda. Da bi oteao situaciju francuskom kralju Edvard je
sklopio savez sa flandrijskim grofom, Gijom od Dampjera, otvorivi na taj nain drugi
front Francuzima. Situacija u Flandriji je bila zrela za pruanje otpora Francuzima jer se
Filip IV ve poprilino meao u autonomnost flandrijskih gradova. Meutim ovo nije
urodilo plodom i sukob je dospeo u svojevrsnu pat-poziciju. Do 1302 mirovni predlozi
izmeu Engleske i Francuske su vodile ka potpisivanju mirovnog ugovora sledee
godine.

Konano, mir izmeu Engleske i Francuske je potpisan 1303. Odredbe mira su
bile sledee: Filipova ker Izabela trebala je da se uda za sina Edvarda I, Edvarda II;
posed teritorija se vraa na status quo; Edvard I ostavlja Filipu IV odreene ruke prema
Flandriji. Zbog toga Edvard I nije mogao da prui odgovarajuu pomo svom savezniku
u Flandriji, pa je Gij od Dampjera je bio prinuen da se zajedno sa sinovima preda
francuskom kralju. Meutim tada se dogodilo ono to niko nije oekivao. U Briu su
srednji i donji slojevi (zanatlije) stanovnitva, koji su zbog kraljevih mera ostali bez posla
i zarade, digli su 18 maja 1302 bunu i pobili oko 3.000 Francuza. Nakon ''Brikog
jutrenja'' pobuna je zahvatila i ostale flandrijske gradove, pa je Flandrija osloboena od
Francuza.

Reen da ugui pobunu Filip IV je okupio znatnu vojsku koja se sa pobunjenicima
sukobila 12 jula 1302 u bitci kod Kurtrea. Bitka je ostala zapamena kao ''bitka mamuza''
i u njoj su pobunjenici izvojevali velianstvenu pobedu nad francuskim vitezovima.
Pobijeno je nekoliko hiljada ritera i s njih su skinute zlatne mamuze, koje su predstavljale

55
Prethodne godine 1306 kralj je naredio da se iz Francuske proteraju svi Jevreji i da se njihova imovina
zapleni. Iako je ovo bilo samo delimino izvedeno, kraljevska blagajna je imala dosta priliva od ovih
''vanrednih'' prihoda.
Page 115 / 271
116
obeleje riterskog zvanja. Te su mamuze bile kasnije obeene u jednoj crkvi kao
uspomena na tu bitku.

Bitka kod Kurtrea, premda veoma znaajna, nije mogla da rei ishod celog rata
koji je nastavljen i sledee dve godine. Zbog toga je Filip IV bio voljan da se nagodi sa
flandrijskim grofom. Ugovorom u Atisu 1305 vraeni su flandrijskom grofu njegovi
posedi, osim tri grada (Lil, Due i Betin) koje je francuski kralj zadrao na ime ratne
odtete. Flandrijski gradovi, po slovu ugovora, bili su duni da poloe zakletvu na vernost
francuskom kralju i da srue gradske bedeme. Kako gradovi na to nisu pristali, francuski
kraljevi su morali godinama da vode skupe i neuspene flandrijske pohode.

Ukljuivanje u kraljevski domen tri flandrijska grada i njihove okoline, koji su
spadali u tzv. ''galsku Flandriju'' bio je jedini dobitak u dugogodinjim ratovima. Flandrija
tevtonskog jezika, koja je tada odseena od zemalja romanskog govora, ostala je u
privrednoj sferi Engleske. Ona se ponovo pobunila 1322, a njena pobuna nije mogla biti
uguena, pa je fladnrijski grof zamolio francuskog kralja da intervenie i odri red u
preostalim delovima njegovih poseda.

Problemi Akvitanije i Gaskonje: Pariskim ugovorom iz 1259 trebalo je da
engleskom kralju, posle smrti Alfonsa od Poatjea, pripadnu neke oblasti u Akvitaniji.
Meutim francuski kraljevi nisu bili voljni da izvre ovu taku ugovora, pa je to stvaralo
napetu atmosferu u odnosima Engleske i Francuske u poslednjim decenijama XIII veka.
Napetost je pojaavalo i stalno meanje francuskog kraljevskog suda u sve sporove u
Akvitaniji, pa su engleski kraljevi morali da dre u Pariskom parlamentu svoje
prokuratore zaduene za ''sporove iz Gijene''.

Premda im je smetalo stalno uplitanje u njihovu juridsdikciju u Akvitaniji,
engleski kraljevi Edvard I (1272-1307) i Edvard II (1307-1327) izbegavali su da uu u
otvoreni sukob sa svojim seniorom. Uprkos tome francuski kralj je dva puta (1294, 1324)
beznaajne povode da proglasi zaplenu akvitanskih poseda engleskih kraljeva i potom da
im te posede vrati pod sve teim uslovima, bilo finansijskim, bilo u pogledu
ograniavanjaprava vazala radi poveanja prava seniora. Na kraju Edvard III (1327-1377)
je morao 1327 da pristane da njegov posed u Akvitaniji bude sveden samo na uski pojas
primorske zemlje. Meutim time nije obezbeen mer ve su stvoreni svi preduslovi za
Stogodinji rat.

Fiskalne i finansijske reforme: Najvanije promene u sferi dravnih finansija,
izvrene u vreme Filipa IV, bile su sledee: stvaranje Dravne kontrole za praenje
dravnih prihoda i rashoda, prenoenje dravne blagajne iz templarskog manastira u
Luvr, zatim pokuaj uvoenja optih poreza i na kraju prva devalvacija kraljevskevalute,
pariske livre.

Obzirom na stalno poveanje izdataka, kako za unajmljivanje vojske tako i za
plaanje ve razgranatog inovnikog aparata, francuska kruna se suoavala i sa
ozbiljnim finansijskim problemima. Kako prihodi sa kraljevskog domena, kao isredstva
dobijena od vazala na osnovu feudalnog prava, nisu bili dovoljni da podmire poveane
Page 116 / 271
117
trokove, Filip IV je pokuao da uvede opte poreze u dravi. Nakon nekoliko neuspelih
pokuaja uveden je 1303 opti porez, nazvan ''dimnina'' koji su plaale optine prema
broju ognjita ili kua. Ovaj porez koji je vremenom dobio naziv taj bio je osnovica
poreskog sistema francuske do kraja XVIII veka.

Filip IV bio je takoe prinuen da 1296 izvri reformu monetarnog sistema,
odnosno neku vrstu devalvacije kraljevske monete. Naime zbog porasta dravnih dugova,
ali i stalnog opadanja vrednosti novca, pribeglo se zameni starih komada novca novim,
ali sa 20% manjim sadrajem plemenitih metala. Pri tom je vrednost novca nominalno
ostala ista, ali je de facto umanjena za tih 20%. Na taj nain drava je ponitila deo svojih
dugova, ali je Filip IV zbog ove transakcije ostao zapamen kao kova lanog novca.
Ovu praksu su nastavili Filipovi naslednici pa je francuska moneta devalvirana jo
desetak puta u narednih pola veka.

Feudalna opozicija: Politika jaanja kraljevske vlasti koju je vodio Filip IV
izazvala je opoziciju feudalaca. Pred kraj Filipove vlade znatno je poraslo nezadovoljstvo
feudalne aristokratije, ozlojeene stalnim meanjem kraljevske vlasti u poslove oblasnih
gospodara, posebno u oblasti sudova i time to je kralj od njih neprekidno traio vojnu
slubu.

Nezadovoljstvo feudalaca nalazilo je podrku i u opoziciji gradova u kojima su
nepodnoljiva poreska optereenja i politika direktnog guenja njihove samostalnosti
izazivali irok pokret. U Francuskoj poinju da se javljaju lige ili savezi feudalaca kojima
se pridruuju i graani. Takve su lige nikle u Normandiji, ampanji i Burgundiji. Stupale
su jedna s drugom u vezu i bile spremne da svoje zhteve potpomognu oruanom silom.

U jeku tog pokreta umro je Filip IV. Za njegovu politiku imao je da plati njegov
sin Luj X (1314-1316) koji je morao da uini niz ustupaka ligama. Bile su im date
povelje u kojima su predviene privilegije feudalaca, pored ostalih i njihova sudska prava
i prava svakog feudalca da ratuje s kim hoe. Kralj se obavezao da na zemlje feudalaca
nee udarati nove poreze niti traiti od njih vojnu pomo bez njihove prethodne
saglasnosti. Meutim trijumf liga nije dugo trajao jer je kraljevska vlast uspela da ubrzo
znatno ogranii uinjene ustpupke.

Opadanje Francuske pod poslednjim Kapetima iz direktne linije

Luj X (1314-1316)

Luj je bio najstariji sin Filipa IV Lepog. Pre nego to je postao kralj Francuske,
bio je kralj Navare od 1305 do 1314. Kada je stupio na francuski presto predao je krunu u
Navari svom bratu Filipu. Luj je bio ovek nemirne naravi pa je stoga dobio nadimak
''jogunasti''. Od 1305 bio je u braku sa Margaretom, erkom burgundskog vojvode
Roberta II. Ovaj brak je sklopljen sa ciljem da Filipu IV obezbedi uticaj u Svetom
Rimskom Nemakom carstvu. Filip IV je tada Luja postavio za kralja Navare, a mlaeg
Page 117 / 271
118
sina Filipa je pokuao da postavi 1308 za nemakog cara. Kako u ovome nije uspeo
sledilo je i zahlaenje odnosa izmeu Margarete i Luja. To je kulminiralo pred kraj
vladavine Filipa IV kada je Margareta optuena za brakolomstvo i preljubu i pritom
zatvorena. Po stupanju na presto krajem 1314 Luj X ju je osudio na smrt to je i izvreno
sledee godine. Luj se nakon toga u julu 1315 oenio Klemensom, erkom ugarskog
kralja Karla I Anujskog (1309-1342).

Glavni cilj Lujeve unutranje politike bilo je smanjivanje nezadovoljstva plemstva
zbog poteza njegovog oca Filipa IV. Stoga je Luj umnogome bio popustljiv prema
vlasteli, a veoma dareljiv prema crkvi ne bi li na taj nain obezbedio sebi sredstva za rat
sa flandrijskim gradovima, koji su hteli da zbace sa sebe francuski jaram nakon smrti
tako jakog vladara kao to je bio Filip IV. Ono to je veoma znaajno za vladavinu Luja
X jeste to da je on ozakonio mogunost kmetova da se sa isplatom odreene svote
oslobode kmetovskih dunosti. Prolo je svakako mnogo vremena dok se ovaj princip
nije ustalio.

Luj X je umro 5 juna 1316, a 5 novembra rodio se njegov posmrtni sin iz braka sa
Klemensom, an I. Ovo novoroene je meutim umrlo nakon pet dana i kralj je postao
mlai brat Luj X, Filip.

Filip V (1316-1322)

Filip, koji je u francuskoj tradiciji poneo pridev ''visoki'', bio je energian vladar
koji je uspeo da donekle povrati ugled krune okrnjen vladavinom njegovog prethodnika.
Filip je od 1311 do 1314 bio grof Poatua, a od 1314 do 1322 bio je kralj Navare (kao
Filip II).
Filip se po smrti svog brata Luja izborio da bude regent njegovom neroenom
sinu, a kada je novoroene umrlo pet dana po roenju, Filip se proglasio za kralja. Luj je
iza sebe ostavio i maloletnu ker anu, koja je mogla biti smetnja Filipu da postane kralj.
Bilo kako bilo, Filip je krunisan januara 1317 u Remsu, a februara iste godine na
skuptini dravnih stalea potvren je za kralja jer po ''tradiciji'' ana nije mogla da
nasledi presto jer je bilo ensko.
Filip je bio reio da sredi prilike u svom kraljevstvu, poto je kraljevska vlast bila
znatno poljuljana nakon smrti Filipa IV. Stoga je on organizovao sistem lokalnih milicija
sa zapovednicima odgovornim direktno kralju. Filip je takoe uspeo da pospei rad
birokratske mainerije i da u isto vreme kontrolie rad i eventualne zloupotrebe lokalnih
upravitelja.

arl IV (1322-1328)

arl je bio sin Filipa IV i poslednji kralj iz direktne linije dinastije Kapeta, koja je
poticala od Iga (Huga) kralja od 987 do 996. U Francuskoj je upamen kao arl ''Lepi'', a
u Navari kao arl ''elavi''. Bio je kralj Francuske i Navare (kao Karlo I) od 1322 do
1328.

Page 118 / 271
119
arl je bio najmlai od brae i na prestolu je nasledio svog brata Filipa V.
Njegova neslavna vladavina je poela intervencijama u Nemakoj i Flandriji. Naime u
Nemakoj je izbio sukob izmeu kralja Fridriha Dobrog (1314-1322), inae vojvode
Austrije iz dinastije Habsburga i Gornjo-Bavarskog vojvode Ludviga. Ludvig je pobedio
Fridriha, zarobio ga i ostavio u zatoenitvu sve do njegove smrti (1330). Sam Ludvig je
postao kralj Nemake i kao Ludvig IV vladao punih dvadeset pet godina Nemakom
56
.
arl je pokuao da bude izabran za nemakog kralja, a kad mu to nije uspelo pokuao je
da potini Flandriju svojoj kruni. I u Flandirji je pretrpeo neuspeh.

arl se zbog ovih neuspeha okrenuo Akvitaniji. U Engleskoj je dolo do sukoba
izmeu kraljice Izabele, inae sestre arla IV i kralja Edvardu II (1307-1327). Kralj
Edvard je bio podravan od strane Despensera kraljiinih neprijatelja. Stoga je ona otila
u Gaskonju i objavila da se nee vraati u Englesku dok kralj ne protera Despensere.
Kako Edvard II nije pristao na to, Izabela je 1326 sa sinom Edvardom III (1327-1377) i
ljubavnikom Roderom Mortimerom prela Eseks, porazila trupe Edvarda II i Despensera
i postavila svog sina za kralja (januar 1327). U haosu koji je nastupio Filip V je video
ansu za proirenje svog uticaja u Akvitanijia. On je 1327 objavio rat Engleskoj i
izvojevao mnoge pobede u Gaskonji. Stoga je mladi kralj Edvard III morao pristati na
njegove uslove i predati mu neke teritorije u Gaskonji i isplatiti mu 50.000 zlatnih
maraka.

Kada je arl IV umro februara 1328 dinastija Kapeta se ugasila. Na presto je
doao Filip VI (1328-1350), sin arla od Valoa koji je bio sina kralja Filipa III (1270-
1285). Prema tome bliskost izmeu dve dinastije je veoma velika pa se stoga smatra da je
dinastija Valoa (1328-1589) u stvari produetak dinastije Kapeta.

56
Ludvigova vladavina je potrajala od septembra 1322 do oktobra 1347. Godine 1328 Ludvig je umarirao
u Italiju i bio proglaen za Sveto-Rimsko Nemakog cara. Cela njegova vladavina je obleena sukobom sa
avinjonskim papama, podravanim od strane francuskih kraljeva i italijanskim gradovima, pre svih
Lombardijskom ligom. Francuskim kraljevima Ludvig je uzvraao preko Flandrije, koja je bila naroito
osteljivo mesto za Francuze.
Page 119 / 271
120
1066.

(871 - 899)
(1016 - 1042)
(1042 - 1066)

Page 120 / 271
121

1000. . . .

.
600. . . .
.
, .
.
, . ,
.

.
, .
55. . . .
,
.
. 43. . .
. ,

.

.
(
57
) (
58
).
, 1. . . .
- (476).
, .
, .

,, ''.

57
444.
. ,
, .
, .
, .
, , ,
. ; . , .
,
58
, .
, .
Page 121 / 271
122

3. .
. , 5.
.

, , .
,
. .
, : ;
,
; . , ;
...
,
. ,
, ,
. ,
.

. 12 .
, : ( 616.
), ( 617. ), ( 659. ),
( 825. ) ( 12. ).

59

.
597.
.
;
( 616)
, .
.
, .
, .
.

.
, . .
, , ,

59
.
.

Page 122 / 271
123
.
, 655. .
7. ,
. , .

.
664. . ,
, .
.
.
, , .

(787 - 796).
,
,
.
. , ,
.
.

9. 11. ,
Northman .
, .
. , 787.
, 793.
: , , . 850.
. ,
, .
,
: ,
.
9. ,
. 870. (!)
.
(876), ,
.
.

Page 123 / 271
124
(871 - 899)

, 871. 899. ,
.
(878),
, . ,,''. ,
. 880.
. .
. (Danelaw)
. : , ,
. 10. .
.
. ,
.
,
.
.

(1016 - 1042)

980. . II
, ,

. , (1002),
.
. 1013. .
, 1014. .
. .
, .
: ,
.
, . 1016.
.
. ,
.
, .
1016. 1035. . ,
. ,
. .
.
.

Page 124 / 271
125
(1042 - 1066)

1042. , .
. , ,
I,
.
, I.
, , . ,
.
. .

Page 125 / 271
126
1066. 1154.

I (1066 - 1087)
I (1087 - 1154)

Page 126 / 271
127
I (1066 - 1087)

1065. (1042 1066)
,
I. .
. ,
, .
, ,
. 14. 1066.
.
.
. 1066.
.
, ,
. 1/2
, 1/4 , 1/5 .
,
. 1069.
, 1071. .

The Doomsday Book (1087) ,, ''
; .
:

,, .
1086.
,
... ,
...
... ,
... ... , ...
.
(1087) .
The Doomsday book, ''

(. 57.)

, .
.
: 1) IV
2) .
Page 127 / 271
128
I

II (1087 - 1100) I
, II .
1087. II, , .
. , . ,, ''
.
,
,
. ,
. , .

I (1100 - 1135) 1100. ,
II .
I, I.
I
, ,
. ,
.
.
, .
.
. ,
.

(1135 - 1154) I ,
.
V, , .
1135. ,
, I.

. .
.

Page 128 / 271
129

1154. 1399.

II (1154 - 1189)
I (1189 - 1199)
(1199 - 1216)
III (1216 - 1272)
I (1272 - 1307)
II (1307 - 1327)
III (1327 - 1377)
II (1377 - 1399)

Page 129 / 271
130
II (1154 - 1189)

II 1154. 1189. .
, .
II , .
, .
.

1153. ,
II,
60
.
:
, II.
1154. , II .
, II .

.
.

, II
. .
(curis regis)
. ,
, . ,
,
. ,

61
. ,
. , 12 4
.
, .
II . common law ,,
''; .

,
. .
, .
scutagium ;
. .
.

()
.

60
. , , , .
, .
61
, , .
, .

Page 130 / 271
131
, ,
.
, . 1170. 20
. ,
.

. . ,
.
.

(1164) II
. 1164. . ,
. ,
. .
,
.
,
. ,
1170. . ,
II .
II ,
, .
.
, .

1170. , 1171. II
.
,
.

(1189 - 1199)

1189. II.
, .
. ,
. 1199.
.

Page 131 / 271
132
(1199 - 1216)

1199. , II.

. , 1204. II
, , , .
. ,, ''.
(1214) IV
. ,
II : ,
, 1204.
,, ''.

, ,
. ,
, ,
.
. 1208.
.
, .
1212. ,
II.
. ,
. .
,
, 1 000 .

, .
1215. , .
. ,
. ,
.
. ,, '', .
Magna charta libertatum
.

Magna charta libertatum 15. 1215. .
.
.
. ,
.

. . auxilium
,
Page 132 / 271
133
, .
.
(?). ,
,
. ,
. ,
, .
.
25 .
. ,
.
,
, .
, . ,
II. , 1216. .

III (1216 - 1272)

1216. .
III. ,
, 1227. ,
: ( ), (
) .
III. ,
.

III III .
,
, .
, .
1258. . , III
,
II . ,
1258. 1/3 .
.
, 24 .

. , .
, 15 .
, .

. ,
, III.
. ,
.
Page 133 / 271
134
1264.
. (1265) .
, . ,
. 1266.
. ,
. III ,
.

I (1272 - 1307)

1272. III.
I. . ,
, .

.
. .

,, '' 1279. ,, ''.
. ,
, .
,, ''.
. .

1303. .
, ,
.
, ,
.

,,''.
. ,
.
I.
, .

,,''.
, ,
.

,, '' I , . .
1297. ,, ''.
.

Page 134 / 271
135
I
; .
.

1282. .
,, ''.

1285. III.
. .
,
, .
. . ,
. .
,
. 1391.
.
,
. 1396. .
, ,
,
.
. 1397.
. .
, , .
,
(1378). .
.
. 1307. ,
,
. ,
(1307).

II (1307 - 1327)

1307. I.
II. .
, ,, '',
.
II .
1314. ,
. ,
.
1328. , .
III.
Page 135 / 271
136
III (1327 - 1377)

1327. III
,
III.

(1337 - 1453) III
(1328), .
,
.
.
, .
,
.
. 1337. . ,
1453. .
1346. ,
. III , 1356.
. 1360.
.
.

III .
( ) ( ).
, ,
. ,
. ,
.

(1348) III 1348. (,,
''), .
, .
,
.

III . 1353.
.
1 000 , .
,
, .
,
.
. ,
.
.
, .
Page 136 / 271
137
.
. . XI
, , ,
.
, .
, 1415. ;
, .
, . .
.

(1369) III 1369. . ,,
''
.
.

II (1377 - 1399)

1377. III.
II, (1376). II
.

(1381) 1377. ,
. 1380. .
1381. . .
.
. .
. II
.
.
.
.

II .
, . ,
, .
1397.
, .
1399. . ,
. II ,
, IV.

Page 137 / 271
138

1399. 1485.
.

IV (1399 - 1413)
V (1413 - 1422)
VI (1422 - 1461)
IV (1461 - 1483)
III (1483 - 1485)
Page 138 / 271
139
IV (1399 - 1413)

1399. II
. , IV,
.
1399. 1461. .

(1402) IV
. , , 1402.
. .
, . ,
. , ,
II.

IV .
, . ,
, .
, . ,
, .

V (1413 - 1422)

1422. IV. V,
.

II
IV . V
.
1415. V 2 000 6 000
. ,
. , ,
.
. ,, '',
.
. 10
000 .
, .
25. .
.
V .
1419. .
III ,
. . V
, .
.
Page 139 / 271
140
VI (1422 - 1461)

1422. V.
VI. ,
.
, .
VI . ,
.
.

(1455 - 1485) ,
,
. ,
. .
.
,
. 1455. 1485.
.
, , .
1460. ,
.
, .
.

IV (1461 - 1485)

1461. .
.
, . IV
. ,
VI , .
, .
IV ,
.
,
. .
,
. ,,''
.
, IV
. 1475. XI.
,
.

Page 140 / 271
141
III (1483 - 1485)

1483. IV.
V. ,
. . V
.

. ,
, V,
.

62
,
III. 21. 1485. .
, ,
, . III
.

62
,
XI .

Page 141 / 271
142
NORTUMBRIJA
Etelfrit ( 616), kralj Bernikije (od 592/593) i Deire, koje su zajedno formirale
Nortumbriju. Etelfrit je bio sin Etelrika i unuk Ida, kralja Bernikije i njegova vladavina
predstavlja granicu u istoriji ujedinjene Nortumbrije i uistinu, Engleske. Oenio se Aom,
kerkom Ele, kralja Deire, kog je njegov otac nasledio 588. ili 590. prognavi prethodno
Elinog sina Edvina. 603. Etelfrit je odbio napad Aidana, kralja dalriadskih kota kod
Degastana, nanevi mu pritom velike gubitke. Prisustvo Heringa, sina Etelfritovog
prethodnika, na strani napadaa oznaava da je dolo do porodinih sukoba u kraljevskoj
porodici Bernikija. Kasnije tokom vladavine, verovatno 614. pobedio je Velane u velikoj
bitci kod estera i pritom masakrirao monahe u Bangoru koji su se okupili da bi
molitvama ohrabrili Velane. Etelfrit je ovaj rat poveo u cilju gonjenja odbeglog Edvina,
ali i da bi Severni Vels odvojio od Brita iz Stratklajda. 616. Etelfrit je bio pobeen i
ubijen kod reke Idle od strane Redvalda, kralja Istone Anglije, kog je Edvin pozvao u
pomo.
Edvin ( 12.X.632, Hetfild ejs), Anglo-saksonski kralj Nortambrije od 616. do
632. Bio je najmoniji engleski vladar u svoje vreme i prvi hrianski kralj Nortambrije.
Sin kralja Ele od Deire, jednog od dva nortambrijska kraljevstva, Edvin je otiao u
izgnanstvo kada je Etelrik, kralj Bernikije zauzeo Deiru 588. ili 590. 616. kralj Redvald
od Istone Anglije je potukao i ubio Etelrikovog sina Etelfrita i postavio Edvina na
nortambrijski presto. Edvin je pokorio deo Velsa i bio je priznat kao poglavica od strane
ostalih vladara Engleske osim kralja Kenta. Edvinovo pokrtavanje bilo je rezultat braka
sa hrianskom princezom Etelburtom od Kenta. Ona je u Nortambriju dovela misionara
Paulinusa koji je pokrstio Edvina i mnoge njegove podanike 627. 632. keltski kralj
Kadvalon od Gvineda (Severni Vels) i kralj Penda od Mersije su napali Nortambriju i
ubili Edvina u bitci. Paulinus i Etelburta su pobegli, a nortambrijska crkva je privremeno
ukinuta. Sledee godine Nortambrijom je vladao sv. Osvald, sin Etelfrita.
Sv. Osvald (604 - 642, Maserfeld), Anglo-saksonski kralj Nortambrije od 633.
do 642. koji je uveo keltsko hrianstvo preko keltskih misionara i dao im nadlenost nad
veim delom Engleske. Osvaldov otac, kralj Etelfrit bio je vladar koji je dva antika
kraljevstva Bernikije i Deire ujedinio u jedinstvenu Nortambriju. Izgnan je iz Nortambrije
od strane svog ujaka Edvina 616. i tada su on i njegov brat Osvi pobegli u Jonu na
Hebridima gde su primili hrianstvo. Edvin je poginuo u borbi sa Kadvalonom od
Gvineda i Pendom od Mersije 632. ali je sledee godine Osvald potukao i ubio
Kadvalona blizu Hekshama. Istoriar Beda Venerabilis govori da je Osvaldovu vlast
nakon toga priznala cela Severna Engleska. Meutim paganski kralj Penda se nije sa
ovim mirio pa je napao i potukao Osvalda kod Maserfelta nedaleko od dananjeg
Osvetrija, ropajer. Mrtvi kralj je proglaen za muenika od strane nortambrijske crkve i
verovalo se da njegove moti isceljuju i prave uda.
Osvi (612 - 15.II.670), Anglo-saksonski kralj Nortambrije od 655 do 670.
Osvijev otac je bio kralj Etelfrit, a stariji brat kralj sv. Osvald. 642. Nortambrija je
podeljena i Osvi je preuzeo kontrolu nad Bernikijom, a Penda je drao Deiru. Punih
trinaest godina Osvi je bio potinjen kralju Mersije, Pendi. Konano 655. Penda je napao
Page 142 / 271
143
Bernikiju, ali je pritom ubijen u bitci kod Vinvaeda blizu Lids. Osvi je nakon toga
ujedinio Nortambriju i preuzeo vrhovnu vlast nad celom Engleskom. Anektirao je severni
deo Mersije, ali je juni ostavio Pendinom sinu Peadi. Meutim Peada je ubijen 656. i u
buni plemia Mersije 657. Osvijeva vlast u ostatku Engleske se sruila. 663/664. Osvi
koji je bio pristojan hrianin pokuao je da prebrodi razlike u crkvenim obiajima Rima i
Kelta na crkvenom saboru u Vitbiju. Takoe je osnovao nekoliko manastira. Nakon smrti
nasledio ga je sin Ekgfrit.
Ekgfrit ( 20.V.685), kralj Nortambrije od 670. do 685. koji je u potpunosti
izgubio ratove koje je vodio sa Mersijom na jugu i protiv Pikta na severu. Ekgfrit je bio
sin kralja Osvija i neak sv. Osvalda. Do 674. potukao je juno-englesku koaliciju na elu
sa Mersijom i anektirao oblast Lindzi. Ali 678. bio je potuen nedaleko od reke Trent od
strane kralja Etelreda od Mersije. Sa druge strane za vreme invazije na teritoriju Pikta bio
je ubijen kod mesta Netanesmere (Duin Netain) u bitci u kojoj mu je unitena cela
vojska.
Edbert ( 768), kralj Nortambrije od 737. do 758. Edbert je nasledio tron nakon
abdikacije njegovog roaka Keolvulfa. 750. on je zauzeo oblast Kile od Britanaca iz
Stratklajda. 756. uz pomo Pikta primorao je Britance opsednute u prestonici Stratklajda
Alkluitu (Dambrton), ali je ubrzo nakon toga potuen od tih istih Britanaca. Edbert je
abdicirao 758. i postao svetenik u katedrali u Jorku, gde je njegov brat Egbert bio
arhibiskup. Njegov sin Osvulf (758-760) koji ga je nasledio bio je ubrzo ubijen i kruna je
prela u ruke plemia po imenu Etelvald Mol. Edbertov unuk Elfvald je vladao od 779.
do 788. Pod Edbertom i njegovim bratom koji je bio biskup od 732. do 735. i potom
arhibiskup crkva u Nortambriji je dodatno ojaala i Jork je postao vidljiv centar njenog
obrazovanja.

MERSIJA

Penda ( 15.XI.654), Anglo-saksonski kralj Mersije od oko 632. do 654. koji je
Mersiju uinio najjaom kraljevinom u Engleskoj i privremeno zaustavio uspon
Nortambrije. 628. Penda je pobedio narod Zapadnih Saksonaca poznat pod imenom
Hvikke u bitci kod Sirenkestera i potom anektirao njihovu teritoriju. On i kralj Kadvalon
od Gvineda su napali Nortambriju 632. i ubili u bitci njenog kralja Edvina. Pobedom je
Penda obezbedio sebi kraljevstvo Mersije, ali je sledee 633. bio primoran da prizna
vrhovnu vlast Nortambrije. Penda nije povratio svoju nezavisnost sve do 642. kada je u
bitci kod Maserfelda potukao i ubio nortambrijskog kralja Osvalda. Nakon toga on je
proirio svoju vlast nad oblastima dananjeg eira, ropajera, Hereforda i Vorestera.
Njegov sin Peada bio je postavljen za sa-kralja u Srednjoj Angliji 653. Istona Anglija je
potinjena Pendi, a kralj Veseksa Kenval bio je proteran iz zemlje skoro tri godine (645-
648). 654. Penda je poveo vojsku iz svih krajeva svoje drave na Nortambriju, ali je bio
potuen i ubijen od strane nortambrijskog kralja Osvija u bitci kod Vinvaeda blizu
Page 143 / 271
144
dananjeg Lidsa. Iako je Penda bio paganin, njegov sin Peada je dozvolio irenje
hrianstva u Srednjoj Angliji.
Peada ( 656), kralj june Mersije i sin kralja Pende. Za ivota svog oca on je
vladao Srednjom Anglijom od 653. Nakon pogibije njegovog oca u bitci kod Vinvaeda
654. bio je primoran da prizna vrhovnu vlast nortambrijskog kralja Osvija. Time je
izgubio severni deo Mersije. Meu plemstvom Mersije njegova politika ostajanja u
paganstvu i pored tolerancije prema hrianima nije bila naroito popularna i on je ubijen
656.
Vulfher ( 674), kralj Mersije od 657. do 674. On je sebe uinio najjaim kraljem
juno od reke Hamber (granica sa Nortambrijom). Proirio je svoju vlast nad Eseksom,
Londonom, Sarejom i Veseksom, severno od Temze. Vulfher je bio mlai sin kralja
Pende i dran je u zatoenitvu u Nortambriji neko vreme nakon oeve pogibije 654.
Nakon ubistva njegovog brata 656. postao je kralj Mersije u 657. Poto je zbacio vrhovnu
vlast Nortambrije sproveo je energine mere da bi proirio hrianstvo u emu mu je
znaajno pomagao njegov biskup Jaruman, a nakon njega i sv. ad. Izvan Mersije on je
primorao istone i june Saksonce da prihvate hrianstvo i smatra se da je osnovao jedan
ili dva manastira. Oduzeo je Lindzi Nortambriji 657. i bio uspean u sukobima sa
Veseksom. Proirio je granice Mersije na sve strane i bio je osniva prevlasti Mersije u
VIII veku. Njegova jedina ker bila je sv. Verburh, opatica Elija.
Etelred ( 716, Bardni), kralj Mersije od 674. do 704. poznat po svom ktitorskom
odnosu prema hrianstvu. Nasledio je svog brata Vulfhera 674. i dobar deo vladavine je
proveo u stalnim ratovima. 676. poharao je Kent, zauzimajui Roester. 679. u bitci na
obalama reke Trent potukao je Ekgfrita, kralja Nortambrije. Elfvin, brat Ekgfritov, bio je
za vreme bitke ubijen od strane Etelreda, pa je ovaj na intervenciju Teodora, arhibiskupa
Kenterberija pristao da Nortambriji plati vergeld zbog poinjenog ubistva princa. Etelred
je abdicirao 704. godine ostavljajui presto svom neaku Kenredu (Koenredu) i
povukavi se u manastir. Umro je kao opat Bardnija 716.
Kenred ( 716), kralj Mersije od 704. do 716. Kenred ili Koenred je bio sin
Vulfhera od Mersije, a presto je nasledio od svog strica Etelreda koji se povukao u
manastir. O njegovoj vladavini se jako malo zna.
Etelbald ( 757), kralj Mersije od 716. do 757. koji je postao bretvelda svih
Anglo-Saksonskih kraljevstava u Engleskoj izmeu reke Humber i La Mana. Bio je sin
Kenreda. Njegov uspon je poeo smru monog kralja Kenta, Vihtreda (725) i
abdikacijom Ine od Veseksa (726). Za vreme njegove vladavine London je preao pod
konrolu Mersije (dotle je bio pod Eseksom). Iako dareljiv prema crkvi bio je od strane
Bonifacija i drugih Anglo-Saksonskih misionara u Nemakoj (746. ili 747.) osuen zbog
svog razvratnog ponaanja i krenja crkvenih prerogativa. 749. oslobodio je crkve od
plaanja javnih radova osim popravki mostova i obnavljanja tvrava. Njegovi ugovori su
potpisivani sa ''kralj Britanije''. Bio je ubijen 757. od strane pripadnika svoje svite.
Page 144 / 271
145
Ofa ( VII.796), jedan od najmonijih kraljeva u ranom periodu Anglo-Saksonske
Engleske. Vladao je Mersijom od 757. do 796. Ofa je doveo junu Englesku u najvii
period politikog ujedinjenja koji je postojao u istoriji Anglo-Saksonske Englese (od VI
do XI veka). Takoe je ojaao odnose sa vladarima na kontinentu. Kao lan mersijske
kraljevske kue Ofa je uzeo vlast nakon graanskog rata kojem je prethodilo ubistvo
njegovog roaka kralja Etelbalda. Nemilosrdno je uguio svaki otpor u nekoliko manjih
kraljevstava u okolini Mersije. Ostali kraljevi su mu dali oma i on je oenio svoje keri
vladarima Veseksta i Nortambrije. Ofa je izgleda teio da bude priznat za kralja jednakog
sa kontinentalnim vladarima. Karlo Veliki se stoga zavadio sa Ofom jer je smatrao da
njemu pripada prvenstvo, ali je nesporazum izglaen pred Ofinu smrt 796. Ofa je takoe
odravao dobre odnose sa papom Hadrijanom I koji mu je zauzvrat dozvolio da proiri
svoju kontrolu nad engleskom crkvom. Na Ofinu molbu papa je dozvolio stvaranje
arhibiskupije u Lifildu. Iako privremeno ovakvo meanje u crkvenu organizaciju
oslobodilo je Mersiju zavisnosti od kenterberijskog nadbiskupa. Impresivni spomenik
Ofine moi jeste veliki Ofin bedem koji je nainjen izmeu granica Mersije i Velsa.
Takoe Ofa je zasluan za stvaranje nove novane forme koja je nosila kraljevo ime,
titulu i ime odgovornog za kvalitet novca. Njegov novani sistem nije se menjao u
Engleskoj jo nekoliko vekova kasnije.
Kenvulf ( 821), kralj Mersije od 796. do 821. Kenvulf je uspeo da odri primat
koji je Mersija imala u Engleskoj za vreme Ofe. Za vreme pobune u Kentu protiv
sizerenstva Mersije pokuao je da premesti sedite engleske crkve iz Kenterberija u
London. Napustio je ovaj plan nakon guenja pobune (798) i postavljanja svog brata za
satelitskog vladara Kenta. Kenvulf je vodio nereeni rat protiv Eardvulfa od nortumbrije
izmeu 801. i 802. i umro je na pohodu u Vels 821.

VESEKS
Egbert ( 839), kralj Veseksa i prvi bretvelda iz dinastije Veseksa. Egbert je bio
kralj Veseksa od 802. do 839. Od poetka njegove vladavine Veseks je kontrolisao sve
oblasti juno od Temze i zapadno od Kenta i Saseksa. Nakon smrti mersijskog kralja
Kenvulfa 851. mo Mersije je poela neumitno da opada. To je iskoristio Egbert pa je
825. potukao kralja Mersije i uinio kraj dominaciji ove drave. Nakon toga Veseks je
preuzeo primat u Engleskog, a Egbert je priznat za bretvelda svih zemalja od La Mana
do reke Hamber.
Etelvulf ( 858), anglo-saksonski kralj u Engleskoj, otac kralja Alfreda Velikog.
Kao vladar Zapadnih Saksonaca od 839. do 856. ujednio je svoje kraljevstvo Veseks sa
Mersijom i na taj nain se suprotstavio invaziji danskih Vikinga. Sin velikog vladara
Zapadnih Saksonaca Egberta (802-839), Etelvulf je nasedio tron etiri godine nakon to
su Danci otpoeli razarajue upade na englesku obalu. 851. izvojevao je odlunu pobedu
nad velikom danskom armijom kod mesta Aklea u Sareju. Etelvulf je tada udao svoju
ker za mersijskog kralja Burgreda (853) i 856. se on sam oenio kerkom Karla II
elavog, kralja Zapadne Franake. Etelvulf je uklonjen sa prestola od strane protivnike
Page 145 / 271
146
frakcije nakon povratka sa hodoaa u Rimu 856. ali je nastavio da vlada Kentom i
nekoliko drugih istonih provincija sve do svoje smrti.
Etelbald ( 860), kralj Veseksa od 855/856. Bio je sin Etelvulfa sa kojim je vodio
Zapadne Saksonce u pobedu protiv Danaca kod Aklea (851). Pobunio se protiv oca ili pre
855. ili nakon oevog kasnijeg povratka iz Rima 856. Oca je uspeo da zbaci i potom je
vladao do smrti. Po smrti svog oca oenio se svojom maehom, a oevom udovicom,
Dudit.

Etelberht ( 865/866), kralj Zapadnih Saksonaca odnosno Veseksa. Isprva je
nasledio od oca kraljevstvo Kent 858. da bi nakon smrti starijeg brata Etelbalda 860.
preuzeo vlast nad Veseksom. Odbio je da prihvati zahteve dvojice mlae brae Etelreda i
Alfreda za podelom zemalja. Vladao je sam punih pet godina. Njegova vladavina bila je
oznaena sa dva ozibljna upada Danaca koji su unitili Vinester 860. uprkos otporu
namesnika Ozrika i Etelvulfa. 865. Danci su poharali Kent.

Etelred I ( VI. 871), kralj Veseksa i Kenta od 865/866. do 871. Sin Etelvulfa od
Veseksa. Po testamentu svog oca trebalo je da nasledi Veseks posle smrti svog starijeg
brata Etelbalda. Izgleda meutim da je bio gurnut u stranu u korist svog drugog brata
Etelberhta, kralja Kenta. Po smrti ovog potonjeg on je nasledio presto u oba kraljevstva
865. ili 866. Etelredova vladavina bila od poetka u znaku velikih borbi protiv Danaca.
Ve u godini kada je nasledio presto veliki broj Danaca se iskrcao u Istonoj Angliji. 868.
Etelred i njegov brat Alfred su pourili da pomognu Burgredu od Mersije u borbi protiv
Danaca, ali je Burgred ubrzo sklopio mir sa Dancima. U 871. Danci su se ulogorili kod
Redinga gde su potukli Etelreda i njegovog brata. Kasnije iste godine Saksonci su
izvojevali veliku pobedu kod mesta ''Eskesdun''. Dve nedelje kasnije opet su potueni kod
Basinga, ali su donekle popravili svoju sreu pobedom kod ''Maeretuna'' i pored toga to
su Danci kontrolisali bojno polje. U vreme Uskrs ove godine Etelred je umro, verovatno
do rana koje je zadobio u borbama protiv Danaca i bio je sahranjen u Vimbornu.
Alfred (849-899), poznat i kao Alfred Veliki, kralj Veseksa od 871 do 899.
Spreio je pad Anglo-Saksonske Engleske u ruke Danaca i proirio je uenost i pismenost
u svom kraljevstvu. Kompilacija Anglo-Saksonske Hronike zaeta je za njegove vlade
890. Kada se rodio Alfred je, na prvi pogled, imao veoma male anse da postane kralj
poto je imao trojicu starije brae. Za sebe je rekao da nikada nije eleo kraljevsku vlast.
Za njega je verovatno planirana karijera uenjaka i duhovni ivot. Njegova majka mu je
prenela ljubav prema poeziji, a od malih nogu se posvetio uenju latinskog jezika, za koji
se zainteresovao pri posetama Rimu 853. i 855. iako je bio prilino mali. Sa 19 godina
pojavljuje se zajedno sa bratom, kraljem Etelredom I, u borbi protiv Danaca koji su
napali Mersiju. Danci su se jo 865. iskrcali u Istonoj Angliji i zauzeli Nortambriju 867.
Te godine je Alfred oenjen Ealhsvitom, erkom kralja Mersije Burgreda. Kasnije 871.
Danci su napali Veseks pa su Etelred i Alfred vodili nekoliko promenljivih bitaka protiv
njih. Kada je Etelred I ubrzo umro Alfred ga je nasledio na kraljevskom prestolu. Posle
Page 146 / 271
147
neuspene bitke kod Vilton potpisao je mir. Izgleda da je ilav otpor Anglo-Saksonaca
naterao Dance da pristanu na mir od pet godina.
876. Danci su ponovo napali Veseks. Povukli su se idue godine ne postigavi
nita, ali im je novi iznenadni napad u januaru 878. umalo doneo odlunu pobedu. Danci
su se uvrstili u ipenhajmu i zapadni Saksonci su ih priznali za gospodare ''osim kralja
Alfreda''. On je uznemiravao Dance iz tvrave u movarama Somerseta i sedama nedelja
nakon Uskrsa tajno je okupio vojsku koja je potukla Dance u bitci kod Edingtona. Danci
su se predali, a njihov kralj Guthrum je primio hrianstvo i priznao Alfreda za svog
suverena. Danci su se nakon toga povukli u Istonu Angliju.
Veseks nikada vie nije bio u takvoj opasnosti. Alfred je odahnuo od borbi do
885. kada se ponovila invazija Danaca na Kent, koju su podrali Danci iz Istone Anglije.
U 886. Alfred je preduzeo protiv-ofanzivu i zauzeo London. Ovaj uspeh je Alfredu doneo
priznanje u neokupiranim delovim Engleske. Osvajanje Londona je takoe omoguilo
Alfredovom nasledniku da povrati najvei deo teritorija pod danskom vlau. Danci se
meutim nisu mirili sa ovakvim gubitcima pa su u periodu od 892. do 896. vrili estoke
napade na Alfredove posede.
Neuspeh Danaca da pokore Alfredovu dravu bio je rezultat odbrambenih mera
koje je Alfred sprovodio od poetka svoje vladavine. Stare tvrave su ojaane i podignuto
je nekoliko novih utvrenja na kljunim stratekim mestima. Alfred je takoe
reorganizovao vojsku i poeo da koristi brodove u odbijanju neprijatelja od oko 875.
Kasnije je pravio i vee brodove koji su pravljeni po njegovom dizajnu i koji su korieni
da u samom startu spree bilo kakvu invaziju na njegove posede. Mudrom diplomatijom
on je jo vie ojaao svoj poloaj u Engleskoj. Popravio je odnose sa Velsom i Mersijom.
Velani su ak traili njegovu pomo i zatitu i snabdevali njegove trupe 893.
Alfred je bio uspean kako u ratu tako i u organizovanju svog kraljevstva. Bio je
mudar administrator koji je dobro organizovao svoje finansije i naterao na pokornost
svoje tane, feudalce. Takoe je paljivo prouavao ureenje sudova i preduzeo korake da
otkloni korupciju iz njih. Objavio je vanu zbirku zakona poto je prostudirao
zakonodavstvo u Knjizi Izgona i u zakonima Etelberta od Kenta, Ine od Veseksa (688-
694) i Ofe od Mersije. Glavni razlog za ovo bila je kraljeva elja da zatiti svoje slabije
podanike od onih jaih.
Alfred je ipak bio najpoznatiji po svojoj elji da proiri uenost po Engleskoj.
Delio je zajedniko miljenje da su provale Skandinavaca i njihove pljake i ubijanja bili
zasluena boanska kazna za grenike. A ovi gresi su po njemu bili neuenost jer su samo
kroz uenost ljudi mogli da razumeju boansku volju. U periodu privremenog mira
izmeu 878. i 885. on je pozvao mnoge uenjake iz Mersije, Velsa i evropskog
kontinenta na svoj dvor. ak je i sam kralj prevodio neka dela, mada je njegov udeo u
tome bio prilino mali. Na primer Crkvena istorija engleskog naroda od Bede
Venerabilisa (VII vek) i Sedam knjiga istorije protiv pagana od Pavla Orozija (V vek)
nisu bila dela koja je preveo Alfred lino, ali je njihov prevod sa latinskog na engleski
jezik pripisan njemu. Alfred je recimo preveo Brigu o pastvi od Sv. Gregorija I (590-
Page 147 / 271
148
604), a biskup Verfert je preveo Gregorijeve Dialoge. Najznaajnije delo njegove
vladavine svakako je Anglo-saksonska hronika koja je napisana oko 890. Alfredov
zatitniki stav prema nauci svakako je omoguio da dela poput ovog zaive u kasnijim
pokolenjima.
Edvard Stariji ( 17.VII.924), Anglo-saksonski kralj Veseksa od 899. do 924. sin
kralja Alfreda. Edvard je nasledio tron po oevoj smrti oktobra 899. i zatim je u borbi
902. ubio pretendenta na presto Etelvalda, koji je sklopio savez sa Dancima. Poto je
potukao Dance iz Nortambrije kod Tetenhola on je avgusta 912. krenuo da pokori Dance
iz istone Mersije i Anglije. Od 910. do 916. podigao je niz fortifikacionih linija oko svog
kraljevstva. U isto vreme njegova sestra Etelfled, kraljica Mersije (911-918) je to isto
uinila u svom kraljevstvu. 917. Edvard i Etelfled su otpoeli veliku ofanzivu na oblasti
pod danskom kontrolom. Brzo je unitena danska vojska u istonoj Angliji i ta oblast je
pripojena Veseksu. Nakon Etelfledine smrti 918. Edvard je preuzeo njeno kraljevstvo
Mersiju i tako ojaan nastavio rat sa Dancima. Do 919. Edvard je pokorio sve oblasti
juno od ua reke Hamber. U 920. je uguio ustanak u Nortambriji. Potpuno ujedinjenje
Engleske je zavreno za vreme Edvardovog naslednika, Etelstena (924-939) koji se
smatra i prvim kraljem Engleske.

Page 148 / 271
149
STOGODINJI RAT (1337-1453)

UZROCI :

- vojvodstvo Gaskonja

bila je posed engleskog kralja ali kao feud francuske krune;Francuzi su osvojili
vojvodstvo u dva navrata 1294. i 1324. i vratili ga Englezima ali je ostao kod
Engleza ostao utisak da Francuzi samo ekaju pogodnu priliku pa da zauvek stave ovo
vojvodstvo pod svoju vlast

- pomorske trzavice

u XIII i XIV veku gusarenje na moru je bila uobiajena pojava te se veoma esto
deavalo da francuski ili engleski brodovi pljakaju jedni druge

- grofovija Flandrija

Flandrija je bila glavno englesko trite za englesku vunu koje je Englezima donosilo
velike novane prihode ali grofovija je bila podlona estim ustancima a flandrijski grof
je bio nemoan da ih zaustavi te je pomo traio od francuskog kralja;ovo se nije svidelo
Englezima jer je postojala opasnost da Francuzi osvoje Flandriju te onda da ometaju
englesku trgovinu vunom i ugroze engleske prihode

- pretenzije na francusku krunu kralja Edvarda III

smru francuskog kralja Karla (1322-1328) izumrla je muka linija starije loze
dinastije Kapeta; krunu je nasledio Filip od Valoa (Filip VI 1328-1350) ali i Riard III je
po enskoj liniji imao pravo na francusku krunu jer mu je majka bila erka kralja Filipa
IV (1285-1314) tj. francuski kralj mu je bio roeni deda po majci a majka Izabela je bila
roena sestra kraljeva: Luja X (1314-16), Filipa V (1316-22) i Karla IV (1322-1328) ovi
kraljevi su Riardu III bili roeni ujaci.

povodi za rat

- Riard III je 1329 g. otiao u Francusku i poloio vazalnu zakletvu Filipu VI za svoje
vojvodstvo Gaskonju ali ve naredne godine on je postao punoletan i preuzeo je engleski
presto te su Francuzi zahtevali da ponovo doe i poloi zakletvu kojom bi Filipa VI
priznao za prvog meu svojim seniorima (lie oma) ali je Riard ovo odbio

- Filip VI je pomagao kote u ratu protiv Filipa VI

- Filip VI je 1337 g. objavio da konfiskuje vojvodstvo Gaskonju

Page 149 / 271
150

PRVA FAZA RATA do mira u Bretinjiju 1359 g.
(1337-1359)

- Riard III je 1338 g. sklopio sporazum u Koblincu sa Ludvigom IV (1314-1347),
vojvoda Bavarske i car Svetog Rimskog carstva, kojim je postao carski vikar u oblasti
donje Rajne i dobio je vlast na tim kneevima (koje je finansijski pomagao). Iste godine
Riard III prelazi na kontinent i formalno se proglaava za francuskog kralja; 1338 i 39
organizovao je dva bezuspena pohoda na kontinent.

- 1340 g. engleska flota je porazila francusku u bici kod Sleisa (ili Ekliza) ime su
Englezi dobili punu kontrolu nad Lamanom

- 1341 g. umro je bez naslednika vojvoda Bretanje Jovan, a jedan od pretendenata Jovan,
grof Monroa je obezbedio podrku Riarda III dok je Karlo od Bloa dobio podrku
Francuza te je tako poeo rat za Bretanju koji je trajao do 1363 g.

- 1346 g. Filip VI napada bezuspeno Gaskonju a Riard kree u pomo, ali ga bura
odvodi na obale Normandije gde uspeva da osvoji grad Kaen. Na ovu vest Filip VI je
okupio u Parizu vojsku i krenuo na Riarda koji je imao samo 9000 vojnika te je
nameravao da se vrati u Englesku; ali engleska flota je ve bila otplovila te je Riard
krenuo u proboj do Flandrije (njegov saveznik); Filip VI je gonio Riarda sve do mesta
Kresija gde se i odigrala odsudna bitka.
bitka kod Kresija 26.avgusta 1346 g. snage Filipa VI bile su nadmonije od
Riardovih ali je Riardova taktika i naoruanje (dugi luk od 2m. koji je moga vie strela
da izbaci od samostrela) donela pobedu Englezima; u bici je poginuo i Jovan
Luksemburki, slepi kralj eke, na strani Filipa VI

- Nakon bitke Riardu III se pruila mogunost da osvoji celu severnu Francusku jer niko
nije mogao da je brani;ali kralj je uvideo da ima male i iznurene snage te je 1347 g. oseo i
zauzeo luku Kale;obesio je gradonaelnika a stanvonitvo proterao i naselio grad
engleskim konlonistima;grad je ostao Englezima do 1558 g. a Riard III ga je koristio
kao stanicu za iskrcavanje vojske za invaziju na Francusku.

- 1350 g. umire Filip VI a nasleuje ga sin Jovan II Dobri (1350-1364)

Edvard Crni princ,sin Edvarda III i princ Velsa

- Crni princ je sa malom pokretnom vojskom preao iz Gaskonje u junu Francusku i
opljakao je grofoviju Tuluz a potom se sa velikim plenom vratio u Bordo; sledei njegov
pohod je bilo pustoenje doline Loare (1356) ali kralj Jovan II je reio da ga eliminie te
je krenuo u poteru za njim, onemoguio mu je povlaenje ka Bordou ali Crni princ nije
eleo bitku pa je sa velikim plenom nastojao da pobegne; uvidevi da e morati ili da
Page 150 / 271
151
ostavi plen ili da prihvati bitku, Crni princ je poslao kola sa plenom ka Bordou i
pripremio se za bitku.

bitka kod Poatjea 19.septembar 1356 g. potpuni debakl Francuza iako mu je Crni
princ unitio 2/3 vojske i ako je bitka bila izgubljena kralj Jovan II je ipak krenuo u napad
i tom prilikom su zarobljeni: kralj Jovan II i njegov sin Filip; 13 grofova,16 barona,
5 vikonta,1 arhiepiskop - ovom bitkom zavrena je prva faza rata

- kralj Jovan je isprva bio zarobljenik u Bordou a potom i u Engleskoj gde ga Riard III
nije drao kao obinog zarobljenika ve je uvaavao njegov status

Mirovni ugovori

- 1359. Jovan II i Riard III utvrdili su mirovni sporazum
otkup je bio 4 miliona kruna, Riard dobija: Akvitaniju, Normandiju, Anu, Men,
Turen, sizerenstvo nad Bretanjom i luku Kale a zauzvrat mora da se odrekne francuske
krune dok bi Jovan II se odrekao engleskih poseda u Francuskoj.

- Ovaj kraljevski ugovor inio se nerealnim te su Crni princ i dofen Karlo (kasnije Karlo
V), koji je preuzeo vlast u oevom odsustvu, potpisali sporazum u Bretinjiju po kome:
otkup iznosi 3 miliona kruna, Englezi dobijaju Akvitaniju, grofoviju Poatje i luku Kale sa
okolinom.

arl V i obnova Francuske
1364-1380

Novi kralj arl V (1364-1380) je bio kao preporuen da postane kralj u tako
odsudnom trenutku za Francusku. On nije bio vojnik, ali je uvek znao da izabere prave
ljude oko sebe, pa su pod njegovom vladavinom ispravljene greke njegovog oca i dede.

1364. an od Monfroa je potukao vojsku arla od Bloa, koji je poginuo na
bojitu. Tom pobedom je zadobio vojvodstvo Bretanju. Iste godine je arl Loi potuen u
bitci kod Korela pa je primoran da preda svoje posede u Normandiji u zamenu za nove
posede oko Monpeljea. Za to vreme je Burgundija dola u posed najmlaeg sina ana II,
Filipa II Smelog
63
(1363-1404). On se oenio 1367. Margaretom
64
, erkom Luja III od
Flandrije. enidbom sa njom dobio je u posed grofovije Flandriju, Retel i Never, preko
njene bake i vlast nad carskom Burgundijom, kasnijim Fran-Konteom. Na taj nain je
udario temelje moi Burgundije u XV veku.

U meuvremenu se kralj arl V obavezao na redovnije isplaivanje otkupa u
ratama. Ali do 1366. isplaeno je samo 400.000 kruna od potrebnih tri miliona. arl nije

63
Nadimak ''Smeli'' je dobio nakon bitke kod Poatjea. U toj bitci on je zajedno sa svojim ocem kraljem
anom bio zarobljen od strane Engleza.
64
Za ovu enidbu Filip je traio podrku pape. Naime Margareta je trebala da se uda za Edmunda, etvrtog
sina kralja Edvarda III. Papa je osporio mogunost ovog braka jer su Margareta i Edmund bili u ''previe
bliskom srodstvu''.
Page 151 / 271
152
ni nameravao da nastavi sa isplaivanjem ovog duga, ve se spremao za rat. Strogi reim
koji je uspostavio princ Edvard u Akvitaniji iao mu je na ruku. Lokalni plemii su
uputili albe francuskom kralju i on je Edvarda liio njegovog vojvodstva. Rat je ponovo
poeo (1369).

Rat se sveo na pljakake pohode sa engleske strane. Ali oni i pored plena koji je
donoen nisu urodili plodom. Francuski kralj je strpljivo, koristei vie diplomatiju,
novac i lukavstvo osvajao engleske zamkove po Normandiji, Anuu, Poatuu i Gaskonji.
Do 1374. sa padom La Reola engleski posedi u Francuskoj su svedeni na uzan pojas
vojvodstva Gaskonja, od ua Garone do Pirineja. Ubrzo zatim su umrli princ Edvard
(1376), kralj Edvard III (1377) i kralj arl V (1380). Nakon toga su ratne operacije
zamrle, ali je zvanian mirovni ugovor potpisan tek 1396. izmeu Riarda II (1377-
1399) i arla VI (1380-1422). Francuska se na prelazu vekova nalazila u unutranjim
sukobima, a u engleskoj je buknuo prvo ustana Vat Tejlora, a zatim i ustanak protiv
kralja Riarda II. Obe strane su mir eljno prihvatile.

Lani mir 1380-1413

Smrt Edvarda III i arla V zaustavila je ratovanje izmeu Francuske i Engleske. U
periodu od pune tri decenije nije bilo veih sukoba izmeu ove dve drave. Razlog za to
bili su pre svega unutranji problemi sa kojima su se suoile obe drave. U Engleskoj je
izbio veliki seljaki ustanak, a u Francuskoj je zbog mentalno zaostalog kralja arla VI
vladalo stalno razraunavanje izmeu stranaka koje su to stanje htele da iskoriste.

Engleska je nakon velike kuge 1348. i 1349. imala prepolovljen broj stanovnika.
Bez obzira na to gornji stalei su kroz Parlament progurali zakone kojima su obaveze
seljaka ostale iste kao pre kuge, a jo su i kalfe i nadniari morali da rade na posedima
kako feudalac tako i crkve. Gornji slojevi se nisu eleli liiti svojih beneficija ni po koju
cenu, a u narodu se ve odavno podgrevalo nezadovoljstvo zbog tako beskrupuloznog
stava. Na selu su se u to vreme pojavili siromano odeveni propovednici koji su nazivani
lolardi
65
i koji su propovedali protiv bogate crkve i njenih nebrojenih poseda.

Meu lolardima veliku popularnost je stekao izvesni Don Bul. Zbog svog
buntovnog rata on je po nareenju kenterberijskog nadbiskupa baen u tamnicu. Nakon
toga je u Engleskoj planuo veliki seljaki ustanak 1381. Ustanak je poeo najpre kao
protest protiv kraljevih inovnika koji su ubirali poreze, ali se uskoro okrenuo protiv svih
feudalaca. Voa ustanka je postao seoski zidar Vat Tejlor kome su pridruio osloboeni
Don Bul.

Ustanak se naroito rairio u jugoistonoj Engleskoj. Odredi seljaka su unitavali
manastirska i vlastelinska imanja i spaljivali dokumenta u kojima su bile zapisane
seljake obaveze
66
. Mnogi feudalci i crkveni velikodostojnici su stradali u ovom ustanku,

65
Od srednjo-holandskog lollaert. Znailo je ''onaj koji mrmlja'' tj. onaj koji se moe smatrati vernikom
koji se buni protiv vladajue crkve. Pridev je korien u pejorativu.
66
Seljaci su naivno mislili da e spaljivanje papira sa listom njihovih obaveza te obaveze uiniti
nepostojeim.
Page 152 / 271
153
a meu njima i kenterberijski nadbiskup. Ustanak je iznenadio kralja i velikae. Stoga su
se oni sastali sa predstvanicima seljaka u Londonu i obeali raznorazne olakice. Deo
seljaka je bio zadovoljan ponuenim, ali seljaci bezemljai i gradska sirotinja su traili
ukidanje feudalnih povlastica i izjednaavanje svih stalea. Dolo je do podele meu
ustanicima pa su feudalci sa velikom vojskom uspeli da potuku glavnu seljaku vojsku i
uhvate Vat Tejlora koji je ubrzo ubijen na gradskom trgu u Londonu. Sada je posao
velikaima bio umnogome olakan i oni su s lakoom unitili preostale seljake ete.
Uhvaen je i Don Bul koji je ubijen posle svirepog muenja.

Kralj Riard II je po preuzimanju vlasti eleo da proiri svoj apsolutizam do
granica u kojima do tada nisu bila njegova ovlaenja. Ovo ga je dovelo u sukob sa
baronima koji su dizali stalne bune, a takoe i u sukob sa crkvom koja je ljubomornu
uvala svoju autonomiju i posede. 1399. je izbila pobuna koja je Riarda kotala prestola,
a ubrzo i glave. Na presto je stupio Henri, vojvoda od Lankastera, sin Dona od Gana,
treeg sina Edvarda III. On je uz podrku plemstva i Parlamenta stupio na presto kao
Henri IV (1399-1413). Kako ga je za kralja izabrao Parlament, a baroni ga postavili na
tron, on je tokom cele svoje vladavine morao da im prua ustupke. Kako su ga postavili
za kralja tako su ga mogli i svrgnuti ako im ne bi odgovarao.

Za to vreme u Francuskoj je na prestolu bio arl VI. Kralj je bio maloletan, a i
kada je odrastao bio je nesposoban za kraljevsku slubu. Do 1384. namesnik je bio Luj
od Anua, a posle njegove smrti Filip Smeli je postao stvarni gospodar kraljevstva. On se
meutim stalno sukobljavao sa arlovim bratom, Lujem od Orleana. Posle 1392. arl
VI je u potpunosti poludeo i samo u kratkim navratima mu se vraala svest. Za vreme
dok je kralj bio koliko toliko svestan kraljevstvom je vladao njegov brat Luj. Za vreme
kada je bio pod teretom ludila, vladao je Filip Smeli. Izmeu Luja i Filipa je dolazilo do
velikih sukoba. Filip Smeli je umro 1404. a nasledio ga je njegov sin an Neustraivi
(1404-1419). an je 1407. organizovao ubistvo Luja od Orleana i postao stvarni vladar
kraljevstva. Meutim 1413. pristalice pokojnog vojvode su se organizovale i proterale
ana na njegove posede u Burgundiji. Postavljen je kamen temeljac za kasniju saradnju
Burgundije sa Engleskom i njenom neprijateljstvu prema Francuskoj.

Henri V i Jovanka Orleanka

Henri IV je umro 1413. Na engleski presto je stupio njegov sin Henri V (1413-
1422), jedan od najveih vojskovoa u engleskoj istoriji. Kao ovek je meutim bio
nemogu u svom samoljublju i vlastoljublju. On je eleo da skrene panju engleskih
barona sa unutranjih prilika na rat protiv Francuske i za to je brzo naao dobar izgovor.
On je naime pretendovao na francuski presto i u skladu sa tim zahtevao je da mu se
predaju sporne oblasti Akvitanije, Anua, Turena, Poatua i Normandije. Kako mu nije
udovoljeno on je otpoeo rat.

Avgusta 1415. Henri V se iskrcao u Normandiji sa nekih 2.000 oklopnika i oko
6.000 vitezova. Do kraja septembra nije nainio nijedan znaajniji uspeh do osvajanje
nekih manjih gradova, a do tada mu je vojska prepolovljena bolestima i glau. Henri je
reio da se vrati natrag u Englesku, ali da bi ponizio Francuze, to je hteo da uini marom
Page 153 / 271
154
od Normandije do Kalea. Za to vreme Francuzi su okupili dva puta veu vojsku i krenuli
da mu preseku put. Francuze je formalno vodio konteabl, gospodar Albrea, ali on nije
imao stvarnu vlast nad trupama. Konteabl je zastupao miljenje da Henriju treba presei
put do Kalea i naterati ga da napadne prvi. Meutim francuska gospoda su reila da
ponove greke kod Kresija i Poatjea.

Engleza je bilo manje od 6.000, a Francuza oko 10.000. Englezi su se zaustavili
kod mesta Aenkur i ponudili Francuzima bitku. Tada su Francuzi silovito krenuli
napred. Meutim vremenske prilike nisu pogodovale juriu teke konjice. Bio je 25.
oktobar i kie koje su obilno padale su uinile da bojno polje bude blatite. Francuzi su u
svom juriu izgubili konje koje su engleski strelci poskidali, pa su se kroz blato nekako
doteturali do engleskih poloaja. Ve iscrpljeni Francuzi su postali lak plen za Engleze i
bitka je bila izgubljena.

Nakon bitke kod Aenkura Henri V je znatno proirio svoje posede. Nakon
ubistva ana Neustraivog od strane jednog pripadnika stranke Armanjaka
67
1419. novi
burgundski vojvoda je postao Filip III Dobri (1419-1467). On je smesta ponudio savez
Henriju V i do dogovora je ubrzo dolo. U gradu Troa potpisan je ugovor po kom je
Henri V priznat za dofena
68
Francuske, predate su mu oblasti koje je traio, a dofen arl
je razbatinjen. Burgundija je sebi obezbedila nezavistan poloaj i pod njenu upravu su
dole ampanja i oblasti istono od Pariza. Ubrzo zatim umrli su Henri V i arl VI 1422.

Sin i naslednik Henrija V bio je jednogodinji Henri VI (1422-1461, 1470-1471),
koji je priznat i za kralja Francuske. Sin arl VI i legalni naslednik francuskog prestola
bio je dofen arl, kasniji kralj arl VII Dobro Slueni
69
(1422-1461). Francuska juno
od Loare se nalazila pod njegovom kontrolom, a on sam je boravio u zamku inon
70
. U
okupiranoj Francuskoj je upravljao kao namesnik vojvoda Don od Bedforda, koji je bio
mlai brat kralja Henrija. Englezi su hteli da iskoriste francusku neaktivnost i ovladaju
basenom Loare. Tada su za njih nastupila teka iskuenja.

Bedford je oktobra 1428. opseo grad Orlean koji je dominirao basenom reke
Loare. Francuzi su se branili hrabro, ali i prilino neveto pa se Orelan nalazio pred
padom. Lokalne aristokrate nisu bile zainteresovane za odbranu, kao i velikai oko
dofena. Tada na scenu stupa mlada i neobrazovana seljanica oana, kasnija Jovanka
Orleanka. Ona je verovala da je predodreena da povede Francusku u oslobodilaki rat i
stoga je sa tim svojim vizijama gnjavila lokalnog zapovednika na istonoj granici
ampanje, Roberta de Bodrikura. Posle silnog navaljivanja odobreno joj je da poseti
dofena u inonu to je i uradila februara 1429. Ona je plaljivom dofenu ulila snage i
vere u povoljan ishod rata sa Englezima, pa ju je on stoga ukljuio u odred pod
komandom ana II od Alensona koji je kretao u pomo opsednutom Orleanu. 29. aprila
nakon osvajanje nekoliko engleskih utvrda oko Orleana ona je sa namirnicama ula u

67
to su u stvari bile pristalice ubijenog vojvode od Orleana, Luja.
68
Odnosno za prestolonaslednika. U prava legalnog kralja arla VI se nije diralo.
69
Ili Le Bien-Servi. arl je bio slab i plaljiv vladar, ali je imao tu sreu da oko sebe ima sposobne i
odvane ljude.
70
Dofena arla je besomuno potkradao i koristio vojvoda La Tremoala, or, koji je vladao inonom.
Page 154 / 271
155
grad.Ubrzo je ona u nekoliko estokih akcija od 4 do 8. maja porazila Engleze, zauzela
mnoge njihove utvrde oko Orleana i naterala ih na povlaenje.

Nakon pobede kod Orleana vratilo se samopouzdanje Francuzima. Tada je
Jovanka povela vojsku od 12.000 ljudi na mar ka Remsu. Dofen arl se uurio pored
nje preplaen zbivanjima. 17. jula 1429. dofen je krunisan za kralja u katedrali u Remsu.
Iako je postignut znaajan uspeh Jovanka nije odustajala od daljih borbi. Sam kralj arl i
njegova okolina bili su vie skloni pregovorima jer u sluaju da privuku Bretanju i
Burgundiju na svoju stranu, rat bi za Engleze bio izgubljen. Uestalo Jovankino
pozivanje na ratovanje i njena neukrotivost doveli su do toga da je ona bukvalno predata
Burgunanima prilikom odbrane grada Kompjenja (14.V.1430). Burgunani su je predali
Englezima
71
, a ovi su joj priredili ''poteno'' suenje. Jovanka je spaljena na lomai kao
jeretik u Ruanu 30. maja. 1431.

Nakon smrti Jovanke Orleanke rat je nastavljen jo dvadeset godina bez nekih
veih potresa. Najmlai brat kralja Henrija V Hemfri od Glostera se pobrinuo da ionako
labav savez saBurgundijom postane prolost. On je oenio groficu i naslednicu Ena,
Holandije i Zelandije. To je bilo protiv interesa Filipa Dobrog koji je takoe pretendovao
na iste oblasti, pa je sa vojskom upao u njih i pripojio ih Burgundiji. Kada je 1434. umrla
Filipova sestra, a Bedfordova supruga i poslednje veze izmeu Burgundije i Engleske su
pokidane. Avgusta 1435. tri strane su se sastale u Arasu. Kako su Englezi postavili
prevelike zahteve tako su se Francuzi i Burgunani pribliili jedni drugima. 20.
septembra dolo je do sklapanja saveza izmeu njih, a protiv Engleza. Bedford je umro
ubrzo nakon ovoga i engleski posedi u Francuskoj su ostali bez efektivne uprave.

U narednih 15 godina Francuzi su osvajali engleske posede jedan po jedan.
Poslednja velika bitka voena je 15. aprila 1450. kod Forminjija u Normandiji. U ovoj
bitci su Francuzi prvi put koristili topove koji su ih spasili ubitanih engleskih stela. 17.
jula 1453. erl od ruzberija bio je poraen kod Kastiljona u Gaskonji i ovom francuskom
pobedom je zavren stogodinji rat.

71
Iako je arlu VII ponueno da je otkupi on nije pristao.
Page 155 / 271
156

NEMAKA

(887-1125)

DINASTIJE:

SAKSONSKA (919-1024)
&
SALIJSKA (1024-1125)

NEMAKA do OTONA I

887 god. na saboru velikaa u Majncu Arnluf Karantinski izabran je za kralja Istone
Franake(Nemake),bio je vanbrani potomak Karla Velikog tj. njegov prapraunuk.

Nakon smrti cara Karla Debelog 888 g. karolinka monarhija se raspada a Arnulf
Karantinski vodi ratove sa Velikomoravskom kneevinom ali uskoro je mora da prizna
samostalnost velikomoravskog kneza Svjatopluka.

Arnulf Karantinski gajio je pretenzije prema Italiji te je pripremao pohod na Italiju
u Italiji su tada ratovali Vido II,vojvoda Spoleta i furlanski markgrof Berengar I,kao
pobednik izaao je Vido II te dobio carsku krunu Italije(891) ali Vido II uskoro umire
te Arnulf Karantinski prelazi Alpe prodire u Italiju a od pape Formoza dobija carsku
krunu. Sada su postojala dva cara car Lambert od Spoleta i car Arnulf Karantinski;kada
se spremao da nastavi svoj italijanski pohod i eleiminie Lamberta od Spoleta,Arnulf se
razboleo i vratio u Nemaku.

Page 156 / 271
157
Arnulfa Karantinskog nasledio je,na nemakom prestolu,estogodinji sin Ludvig Dete
(900-911); doba Ludviga Deteta karakteriu strahovita pustoenja Maara. 905/6
unitavaju Velikomoravski kneevinu i prodiru u Saksoniju,Bavarsku i Frankoniju; u leto
906 g. maarska vojska je strahovito porazila nemaku vojsku te su usledile viegodinje
provale, pustoenja i krvoprolia;kako se na prestolu nalazio desetogodinji deak veliku
ulogu u odbrani od Maara preuzeli su lokalni grofovi pa ve krajem vladavine Ludviga
Deteta Nemaka se raspada na pet samostalnih nacoinalnih vojvodstava
Saksonija,Frankonija, Bavarska,vapska i Lotaringija.

911 g. za nemakog kralja izabran je vojvoda Frankonije Konrad I (911-918).Po samom
stupanju na presto Konrad I morao je da ugui sutanke u Saksoniji,Bavarskoj i vapskoj a
917 g. odran je crkveni sabor u Hohenalthmajnu na kome je kralj Konrad I formirao
savez kralja i crkve crkve je zapretila izoptenjem svake osobe koja se pobuni protiv
kralja.

919 g. za nemkog kralja izabran je vojvoda Saksonije Hajnrih I Ptiar(919-936).
Hajnrih I je 925 g. svojoj dravi pripojio vojvodstvo Lotaringiju,926 g. sklopio primirje
sa Maarima na 7 godina i za to vreme ojaao vojnu mo te je 928 g. porazio Luike
Srbe a u njihovoj oblasti na reci Labi podigao je utvrenje Majsen a 933 g. u bici u
Turingiji porazio Maare;Hajnrih I je porazio Poalpske slovene Ljutie & Bodrie i
nametnuo im plaanje danka.934 g. Hajnrih I je porazio Dance i formirao markgrofoviju
lesvig ime je odvojio Dance od Slovena i eliminisao danske upade na nemaku
teritoriju.

STVARANJE SVETOG RIMSKOG NEMAKOG CARSTVA

OTON I (936-973)

936 g. umire Hajnrih I Ptiar a nsleuje ga sin Oton I

unutranja politika

Nakon smrti bavarskog vojvode Arnulfa(937),Oton I je porazio arnulfovog najstarijeg
sina i za vojvodu Bavarskog doveo Arnulfovog mlaeg sina Bertolda kao svog vazala.
Pobunu koju je oraganizovao Otonov mlai brat Hajnrih,Oton je konano uguio
bitkom u Poranju kada su poginule vojvode Frankonije i Lotaringije.Potom je Oton I
Lotaringiju predao frankonskom feudalcu Konradu Riem kao vazalnu teritoriju a
Frankoniju je direktno podredio kraljevskoj kruni.Kada je 948 g. umro bavarski vojvoda
Bertold Oton I je Bavarsku dodelio svome bratu Hajnrihu kao vazalnu teritoriju.
Rezime: u periodu 939-949 Oton I je uspeo da eliminie nezavisna vojvodstva sa
samostalnim vladarskim dinastijama pa je u svih 5 vojvodstva kralj Oton I samostalno
raspolagao vojvodskim poloajem tj. mogao je da,za vojvodu,postavi koga hoe.

Page 157 / 271
158
crkvena politika

Oton I je samostalno postavljao biskupe i nadbiskupe u Nemakoj i sve njih je smatrao
svojim neposrednim vazalima.Davao im je odreene privilegije: pravo da kuju
novac,ubiraju carine,dodela grofovskih prava. Budui da je biskupe i nadbiskupe smatrao
svojim vazalima Oton im je poveravao crkvenu funkciju sveanim inom- investitura:
crkvenim funkcionerima je predavao u ruke biskupski tap kao simbol svetenike slube
a biskupi su morali da poloe vazalnu zakletvu na vernost kralju Otonu I pa tek nakon
investiture usledio bi crkveni obred posveivanja.
inom investiture Oton I je ojaao biskupsku vlast u odnosu na lokalne feudalce koji su
se u vreme Ludviga Deteta duboko meali u politiku lokalni biskupa (antagonizam
lokalnih vojvoda i lokalnih biskupa).

politika Otona I prema Italiji i graanski rat u Nemakoj

951 g. u Nemaku,kod Otona I, dolazi Adelaida - Adelaida je bila udovica italijanskog
kralja Luja od Provanse koju je Berngar zarobio i bacio u tamnicu ali je ona odatle
pobegla u Nemaku. Oton je osvojio Paviju i oenio se Adelaidom ali je iz Italije morao
da se vrati u Nemaku jer je izbio graanski rat izmeu Otonovog sina Liudolfa i
Otonovog brata Henriha Bavarskog a vlast nad Italijom dodelio je Berengaru II od Ivreje
kao svom namesniku. Oton I je graanski rat i niz lokalnih pobuna uguio te je skoro svu
vlast skoncentrisao u svojim rukama: Lotaringiju je oduzeo svome zetu Konradu jer je
podravao Otonove protivnike i dao je svome bratu nadbiskupu Kelna Brunonu;
Bavarsku je ostavio bratu Henrihu; vapsku je dodelio grofu Burkhardu (zet Henriha
Bavarskog); za nadbiskupa Majnca je postavio vanbranog sina Viljema.

Oton I i Maari

Graanski rat u Nemakoj je veoma oslabio dravu to su iskoristili Maari 954 g. da
opustoe zemlju te su i naredne 955 god. ponovo upali i opustoili Bavarsku i vapsku.
U bici na Lekom polju (kod Leha) Oton I u sadejstvu sa ekim knezom Boleslavom I
estoko je porazio Maare te nakon ovog poraza maarska invazija na Srednju i
Zapadnu Evropu biva zauvek zaustavljena.
Oton I i Polapski Sloveni

Nakon pobede nad Maarima Oton I je organizovao osvajaki pohod istono od Labe na
Polapske Slovene koji su digli ustanak. Tako estoko je porazio ustanak Slovena i izvrio
silne pokolje da su Sloveni bili smireni za period od 25 godina.
Inae 945. godine Polapski Sloveni podigli su ustanak koji su Nemci krvavo uguili i
uvrstili svoju vlast, a 948. osnovane su biskupije u Brandenburgu i Havelbergu koje
su zajedno sa Magdeburgom (na levoj obali Labe,osnovana jo 937) postale centri za
irenje hrianstva meu Polapske Slovene.

Oton i Italija i carsko dostojanstvo

Berengar II od Ivreje je upravljao Italijom kao namesnik Otona I ali ubrzo se odmetnuo
Page 158 / 271
159
od njega. Papa Ivan XII je bio sin spoletanskog vojvode Alberiha koji je nakon smrti
svoga oca vojvodstvo Spoleto prisajedinio Papskoj dravi;papa je eleo i da prisajedini
Kapuu i vojvodstvo Benevento.
Pod ovim okolnostima Oton I je poslao jednu kaznenu ekspediciju u Italiju 957 g. na
elu sa sinom Liudolfom ali Liudolf se razboleo i umro te je ekspedicija doivela
neuspeh.
Oton I je novu priliku dobio kada je papa Ivan XII zatraio pomo od njega tj. papi su
pretile zavere te je on pozvao Otona da zatiti papu i svoju vlast nad Italijom a Oton se
pozivu odazvao. 961 g. Oton I upada u Italiju i stie do Rima kada se sastaje sa papskim
izaslanicima pred kojima polae zakletvu da se nee meati u stvari Papska drave i da e
tititi papske posede a za uzvrat papa je obeao da nee pomagati Otonove neprijatelje te
je Oton I 962 god. u crkvi sv.Petra u Rimu krunisan za cara.

Oton I je 13.02.962. objavio tzv. Otonove privilegije kojima su potvrene donacije
Pipina Malog(Mlaeg) i Karla Velikog Papskoj dravi.
Ovim privilegijama Oton I je sebe smatrao seniorom papstva.

963 g. izbila je pobuna Pape i italijanske aristokratije protiv Otona I te je Oton krenuo u
trei pohod na Italiju,porazio ustanike a italijansku aristokratiju je zarobio dok je papu
Ivana XII svrgao i postavio protivpapu Lava VIII.
Na crkvenom saboru u Rimu 963 g. Oton je ozakonio obavezu pape da poloi zakletvu na
vernost caru Otonu I pre crkvenog obreda posveivanja.Ovo je sada znailo da Oton I
ima pravo da postavlja i smenjuje papu.
Potom se Oton I vraa u Nemaku ali u Italiji izbija pobuna koju e Oton I uguiti 966
godine u svom 4 pohodu na Italiju.A na Boi 967 g. u crkvi sv.Petra u Rimu krunisan
je,za Otonovog naslednika,Oton II(sin Otona I).972 g. Oton II se oenio vizantijskom
princezom Teofano ime je donekle priznata carska titula Otona I.

OTON II (973-983)

974 g. Oton II je suzbio pobunu bavarskoj vojvode Hajnriha II Svaalice koji bei u
eku a njemu su u pobuni pomagali eki knez Boleslav II(967-999) i poljski knez
Mjeko.

Da bi suzbio separatistike tendencije Bavarskog vojvodstva Oton II je od delova ovog
vojvodstva formirao vojvodstvo Karantaniju i time smanjio obim Bavarskog vojvodstva.

Oton II je porazio danskog kralja Harolda Plavozubog koji je pokuao da upadne u
Saksoniju i osujetio je pokuaj francuskog kralja Lotara III da osvoji Lotaringiju od
Nemake.

Page 159 / 271
160
OTON III (983-1002)

Oton III je imao samo tri godine kada je umro Oton II te je regent postala njegova majka
vizantijska princeza Teofano.Regentkinja Teofano je vladala do svoje smrti 991 a potom
je regent postala Otonova baba-carica Adelaida koja je umrla 996 g. te je Oton III kao
estnasetogodinjak preuzeo presto.
Za papu je postavio Nemca Bruna Karantinskog koji postaje papa Grgur V i 996 g.
papa krunie Otona III za cara.Papu Grgura V je zbacila rimska aristokratija te je Oton III
krenuo u pohod na Italiju,porazio ustanike i vratio(998) na presto papu Grgura V.

999 g. papa Grgur V umire a nasleuje ga papa Silvester II,uitelj Otona III.

Oton III,uz pomo pape Silvestera,uspostavio je dobre odnose sa Maarskom,ekom i
Poljskom papa Silvester II je u Maarskoj formirao posebnu nadbiskupiju sa seditem
u Ostrogonu koja je bila direktno podvrgnuta papi,papa je maarskom kralju Stepanu
priznao kraljevsku krunu; u Poljskoj je formirana nadbiskupija u Gnjeznu koja je bila
direktno podvrgnuta papi a car Oton III odobrio je knezu Boleslavu Hrabrom da uzme
kraljevsku titulu;

Oton III je do 999 g. stolovao u Rimu po vizantijskom ceremonijalu a onda je
primoran,zbog nezadovoljstva u Rimu,da tajno napusti grad i ode na sever Italije;planirao
je trei pohod na Rim ali je 1002 g. umro ne ostavivi potomke.

Page 160 / 271
161
HAJNRIH II (1002-1024)

Nakon smrti Otona III velikai su izabrali,za kralja,vojvodu Bavarskog Hajnriha II koji je
1002 g. u Majncu krunisan za kralja.

Hajnrih II & Boleslav Hrabri

Velike borbe vodio je Hajnrih II sa poljskim knezom Boleslavom Hrabrim (995-1025)
koji je uspeo da 1001 g. otrgne Poljsku od Nemake a 1003 g. da Poljskoj pripoji eku i
Moravsku. Ovim osvajanjima Poljska se prostirala od Baltika do srednjeg Dunava.
Hajnrih II nakon neuspele intervencije u Italiji 1004 g. odluio je da se suprotstavi
poljskoj ekspanziji; napravljena je koalicija na elu sa Nemakom kojoj su se pridruili:
prognani eki knezovi Jaromir i Oldrih (sinovi Boleslava II), Maari i polapski Ljutii.
Borbe su se okonale mirom 1005 g. po kome je eka postala vazal Nemake, Luica je
pripojena Nemakoj a Moravska i Slovaka su pripale Poljskoj.

Hajnrih II & Italija

Prvi neuspeli pohod na Italiju odigrao se 1004 g. a drugi bio je uspeniji jer je papa
krunisao Hajnriha II za cara 1014 g. te se potom Hajnrih povlai u Lombardiju a kontrolu
nad Papskom dravom predaje papi; trei pohod bio je neuspean jer su Papskom
dravom zagospodarili svetovni feudalci.

Hajnrih II & Crkva

Hajnrih II je iskljuivo samostalno postavljao biskupe i meao se u pitanja dogme ali ipak
je njegova crkvena politika doprinela disciplinovanju svetenika.

napomena:
O Hajnrihu II vidi beleke sa Antonovievih predavanja

Page 161 / 271
162
KONRAD II (1024-1039)

Konrad II je bio praunuk Otona I a za kralja Nemake izabrali su ga velikai.
Konrad II je prevashodno bio ratnik koji je zahtevao apsolutnu pokornost crkvenih
velikodostojnika i velikaa.

1026 g. Konrad II je preduzeo uspean pohod na Italiju i 1027 g. krunisan je za cara a
potom je sredio prilike u junoj Italiji jer je Benevento,Salerno i Kapuu podvrgao svojoj
vlasti.

Nakon sreivanja prilika u Italiji Konrad se vratio u Nemaku jer je izbila pobuna
njegovog roaka Ernesta vapskog oko Arelatskog kraljevstva (koje je kralj Rudolf III
Arelatski obeao Hajnrihu II nakon svoje smrti a Ernest vapski je smatrao da je njegovo
pravo na Arelatsku kraljevinu vee od cara Konrada II); borbe su zavrene 1030 g. smru
Ernesta vapskog.

1030 g. poljski kralj Mjeko II napada Saksoniju a Konrad II napada Luicu dok
Konradov saveznik eki knez Oldrih napada Maarsku. Rat se zavrio mirom iz 1031
g. po kome je Moravska pripala ekoj a Maarska je zadrala Slovaku. Iste godine
ruski knez Jaroslav uspeo je da protera Mjeka II iz Poljske i da na vlast dovede njegovog
brata Besprima koji je zatraio zatitu od cara Konrada II te je u zanak pokornosti caru
poslao poljsku kraljevsku krunu na uvanje. Ali 1032 g. izbija pobuna te gine Besprim a
na vlast se vraa Mjeko II, meutim Poljska je silno oslabila usled unutranjih borbi te je
kralj Mjeko II bio primoran da na saboru 1033 g. u Merseburgu se odrekne kraljevske
krune i Luicu preda Nemakoj.
Odmah nakon sabora Konrad II je organizovao pohod na eku te je ona priznala
vazalsku podinjenost caru Konradu II

U jesen 1032 g. umire kralj Arelata Rudolf III te Konrad II 1034 g. uspeva da porazi
burgundske feudalce i da Nemakoj pripoji kraljevstvo Arelat tj. dolinu reka Sene i
Rone sa gradovima enevom,Lionom,Arlom i Marsejom;podruje Savoje;zapadnu
vajcarsku.

U periodu od 1033 do 1036 g. Konrad II je porazio Ljutie i nametnuo im danak a 1035
g. je suzbio pobunu svog uraka korukog vojvodu Adalberona.

Page 162 / 271
163
HAJNRIH III (1039-1056)

Hajnrih III je bio sin Konrada II.

Hajnrih III je preduzeo pohod na istok i periodu od 2 godine 1040-41 uspeo je da porazi
ekog kneza Bretislava (1037-1055) koji je uspeo da 1038 g. ujedini eku i Poljsku i
tako formira slovenski blok na istonoj granici Nemake; porazom ekog kneza, drave
eka i Poljska postali su vazali Nemake.

Iskoristivi unutranje nemire u Maarskoj, Hajnrih III je preduzeo tri vojna pohoda na
Maarsku i na vlast doveo Petra kao tienika nemakg cara.

Hajnrih III je 1046 preduzeo pohod na Italiju i za papu je postavio svoga prijatelja
episkopa Bamberga (papa Kliment II) koji je na Boi iste godine krunisao Hajnriha III
za cara. Potom je preduzeo vojni pohod na junu Italiji i normanske gofove od Apulije i
Aversa stavio u vazalni poloaj prema caru.

1049 g. car Hajnrih III je uguio pobunu u Lotaringiji a za to vreme Maari su zbacili sa
prestola nemakog tienika kralja Petra i potpuno se osamostalili.

Do kraja vladavine cara Hajnriha III situacija u Italiji se zakomplikovala: junu Italiju
zauzeli su Normani tj. braa Rober i Roer Gviskard, pa kada je papa napao normansko
vojvodstvo Apuliju ne samo da je pretpreo poraz ve je i zarobljen;puten je na slobodu
ali je morao da prizna njihovu vlast u junoj Italiji. Car Hajnrih III je krenuo u pohod na
Italiju ali je morao da odustane jer je u Nemakoj izbila pobuna velikaa koju je on
uguio ali je ubrzo umro a presto je ostavio svome estogodinjem sinu Hajnrihu
IV(1056-1106).

Page 163 / 271
164
HAJNRIH IV (1056-1106)

Hajnrih IV je imao samo est godina kada mu je umro otac te je za regenta proglaena
njegova majka Agneza koja ubrzo odlazi u manastir a za regenta biva postavljen
nadbiskup Bremena Adalbert koji tu funkciju obavlja sve do 1066 g. (Hajnrih postaje
punoletan 1065).

Hajnrih IV & papa Grgur VII: borba za investituru

1059 g. odran je crkveni sabor u Lateranu na kome je doneta odluka da papu mora
prvo da designira skup od 7 rimskih kardinala-biskupa a potom ga biraju ostali kardinali;
ovom odlukom ukinuto je pravo nemakom caru da unapred odredi papu.

Kada je 1073 g. za papu izabran Hildebrand (Grgur VII) bez carevog znanja, Hajnrih
IV je ipak odobrio ovaj izbor jer u tom trenutku u Saksoniji je izbila pobuna velikaa. Da
bi uguio pobunu car se obratio papi, rekao da se pokorava njegovoj volji a zauzvrat papa
je posredovao u sklapanju mira (pobuna je suzbijena).
Potom Hildebrand (papa Grgur VII) otiao korak dalje i 1075 g. sazvan je crkveni
sabor u Rimu na kome je donet dekret protiv laike investiture tj. svetovnim licima se
zabranjuje da postavljaju biskupe na crkvene poloaje.
Potom papa Grgur VII sastavlja spis Dictatus papae u kome je izloio da je
crkvena vlast iznad svetovne i da papa, po pravu datom od Boga, moe da oduzme
krunu vladaru i da vladareve podanike razrei zakletve na vernost.

Ova tri krupna dogaaja nagnala su cara Hajnriha IV da 1076 g. sazove sabor u Vormsu
nemakog klera i velikaa koji donosi zakljuak da je papa Grgur VII nazakonito doao
na poloaj a nemaki kler odbio je poslunost papi.

Papa je zapretio izoptenjem uesnika sabora u Vormsu ako u roku od 6 meseci ne
povuku odluku a samog cara Hajnriha IV je prokleo, izoptio, njegove podanike razreio
vernosti i proglasio ga lienim krune.
Ovu papinu reakciju koriste vapski, bavarski i karantinski vojvoda te 1077 g. sazivaju
sabor u Triburu koji donosi odluku ako car ne dobije oprost od pape oni mu uskrauju
poslunost.
Hajnrih je uvideo da mu preti zbacivanje te je tajno otiao u Italiju po oprost a papa
ga je ostavio tri dana da eka pred kapijom zamka Kanosa(1077) i dao mu oprost.Ovo
ponienje car nikada nije zaboravio.

Pa ipak velikai su, i pored carevog dobijenog oprosta,izabrali (1077) za protivkralja
vojvodu Rudolfa vapskog, papa (1080) je podrao Rudolfa a Hajnriha IV je opet
izoptio. Hajnrih IV je iste godine postavio protivpapu Klimenta II, ubio Rudolfa
vapskog, krenuo u pohod na Italiju i 1081 g. poeo je da opseda Rim.

U Italiji je sklopio savez sa Vizantijom protiv Normana koji su podravali papu i
kontrolisali junu Italiju te je vojno ugrozio Normane, sve ovo je imalo za posledicu da
su Normani uskratili pomo papi te je Hajnrih IV 1084 g. zauzeo Rim izuzev Aneoske
Page 164 / 271
165
tvrave u kojoj se sklonio papa Grgur VII.
Car je iste godine (1084) sazvao sabor u crkvu sv.Petra, proitao je spis Odbrana
kralja Hajnriha IV a sabor je svrgao papu Grgura VII i postavio protivpapu Klimenta III
& krunisao Hajnriha IV za cara.

Papa Grgur VII uspeo je, uz pomo Robera Gviskarda, da se vrati na poloaj i da zauzme
Rim ali pustoenja Normana ogorila su stanovnitvo te je izbila pobuna a Grgur VII je
morao da pobegne u Salerno gde je 1085 g. i umro.

Hajnrih IV i pape: Urban II(1088-1099) & Paskal II

Hajnrih IV se 1085 g. vratio u Nemaku i sredio je unutranje prilike ali situacija u Italiji
se zakomplikovala kada je papa Urban II izoptio cara Hajnriha IV i protivpapu Klimenta
III, car je krenuo u drugi pohod na Italiju ali je pretrpeo neuspeh a carev najstariji sin
Konrad je izdao oca i u Milanu se krunisao za kralja Italije.

1093 g. italijanski gradovi Milano, Pjaenca i Kremona formirali su Ligu gradova
protiv Hajnriha IV (tj. protiv njegove vlasti u Italiji) a 1095 g. u Pjaenci je odran sabor
koji je po etvrti put izoptio cara Hajnriha IV; iste godine(1095) papa Urban II objavio
je pohod u krstaki rat (za osloboenje Hristovog groba u Palestini) koji je krenuo 1096 a
zavrio se 1099 zauzeem Jerusalima.Poloaj cara Hajnriha IV u ovom periodu bio je
katastrofalan.

Pa i kada je papa Urban II umro 1100, novi papa Paskal II je 1102 opet izoptio Hajnriha.
Sada su gotovo svi crkveni krugovi protiv cara a i carev sin Hajnrih podigao je pobunu
protiv oca kojoj se prikljuuje gotovo cela Nemaka.

Car Hajnrih IV je zarobljen u Kelnu i morao je da ,na saboru u Majncu, preda sinu
Hajnrihu krunu (Hajnrih V je krunisan za cara) a potom je po 7 put izopten;iako je
pobegao iz zarobljenitva Hajnrih IV je iste godine(1066) umro.

Page 165 / 271
166
HAJNRIH V

(1106-1125)

Iako je obeao da se odrie laike investiture ipak car to nije uradio ve je samostalno
postavljao biskupe.Ovim inom doao je u sukob sa papom Paskalom II.

Hajnrih V je intervenisao u ekoj i za kneza postavio Svatopluka te je eku nainio
zavisnom od Nemake;potom je 1108 g. upao u Poljsku ali je 1109 pretrpeo dva poraza u
leskoj(kod Glogova i Vroclava) te se povukao.

1110 g. Hajnrih organizuje uspean pohod na Italiju - primorao je papu da prizna laiku
investituru i da ga 1111 g. krunie za cara.

1115 g. papa je izoptio cara te je pretila pobuna u Nemakoj pa je car bio primoran na
drugi vojni pohod na Italiju,ali ovog puta bezuspean.

Trei pohod na Italiju bio je iniciran izborom novog pape Gelazija II bez carevog
znanja;car je izabrao protivpapu a Gelazije je cara izoptio po drugi put.

Sukob cara i pape reen je 1122 g. kada je sklopljen Vormski konkordat
odredbe:
Episkope u Nemakoj bira svetenstvo(a i narod) u prisustvu cara ili legata a car ima
pravo da se umea ako se ne slae sa izborom

u Nemakoj je skiptar predavao car a prsten i tap papa i prvo je ila laika pa duhovna
investitura
napomena:
skiptar oznaava laiku investituru i vlast nad posedom episkopije
prsten i tap oznaava duhovnu investituru i crkvenu vlast episkopa

u Italiji car nema pravo da se mea u izbor episkopa a prvo ide duhovna pa laika
investitura

papi i Crkvi vraena su oteta imanja

Vormski konkordat je u stvari kompromis po kome su :

materijalna dobra bila pod vlau cara ime se onemoguava da crkvena dobra (i
zajednice) postanu potpuno samostalna tj. drava u dravi podlona uticaju pape

duhovne funkcije su u nadlenosti pape ime je omoguen moralni preporod
svetenstva jer je prodaja crkvenih poloaja osuena i ukinuta

Page 166 / 271
167

HAJNRIH I PTIAR

(919-936)

PREDAVANJA
PROF. MILO ANTONOVI

Page 167 / 271
168
843. se odigrala deseta podela franake drave meu trojicom brae:

1. Lotar I (843-855) Italija i centralni delovi drave (Lotaringija) kao najstariji sin
Ludviga Pobonog.
2. Ludvig II Germanus (843-875) Istona Franaka (istono od Rajne). Nadimak
germanus dobija posle 844 godine.
3. Karlo II elavi (843-877) Zapadna Franaka.

Ludvig u to vreme jo uvek nije nemaki car, ali e Nemaka to postati kroz nekih 60
godina putem politikih i socijalnih preobraaja. Najvaniji socijalni preobraaj jeste
jaanje plemena, odnosno njihovih vojvodstava u Istonoj Franakoj.

1. Saksonija

2. Frankonija nazvana po tzv. Istonim Francima naseljenim uz reku Majnu. Tu se
danas nalazi Frankfurt ili most Franaka.

3. vapska nalazi se juno od Frankonije, a naziv je dobila po Svevima, a koju je
svojevremeno obrazovao plemenski savez Alemana sa kojima je Hlodoveh ratovao.
Svevski element je ojaao nakon poraza koje je pretrpeo alemanski savez, pa se time i
njihovo ime namee.

4. Bavarska sa ovim vojvodstvom tvorci nemake drave imae veliki problem.
Naelno, vojvodstvo je pod kraljem, meutim uspomena na staro plemensko vojvodstvo
bila je jo uvek iva iako je 778 godine Karlo Veliki zbacio poslednjeg vojvodu kojeg je
sa porodicom poslao u manastir. Od tada su imenovane samo vojvode iz Franake.
Konrad I i Hajnrih Ptiar imali su loih iskustava sa ovim vojvodstvom.

5. Lotaringija samo ime ove oblasti sugerie da u njemu nema nacionalnog
plemenskog jedinstva domaeg stanovnitva. Znamo pouzdano da je bilo dosta Romana u
centralim delovima Franake, ali i puno drugih naroda kao to su Alemani i Frizi. Ono
to ih ini posebnim jeste politika pripadnost, pa time Lotarinanin znai podanik kralja
Lotara. Po smrti Lotara I (843-855) drava se deli njegovim sinovima:

a) Najstariji sin Ludvig II (855-875) dobija carsku krunu i Italiju.

b) Srednji sin Karlo (855-863) dobija Burgundiju.

c) Najmlai sin Lotar II (855-869) dobija Lotaringiju.

Oba sina, a mogue i trei bili su epileptiari. Kada je umro Karlo 863 Ludvig je
zauzeo njegovu oblast. Meutim kada je umro Lotar II 869 Ludvig se sukobio sa eljama
svojih strieva Karla elavog i Ludviga Germanusa. Ludvig protiv njih dvojice nije
mogao da istera neku pravdu i primoran je da se povue. Tako je Lotaringija podeljena.

Page 168 / 271
169
880 godine ugovorom u Ribeonu fiksirana je podela, ali je kasnije zapadno-
franaki kralj iskoristio sukobe u istonom kraljevstvu da otme i njegov deo. U ovim
sukobima belei se nekakav oseaj pripadnosti, posebnosti Lotarinana. Svojim veim
delom Lotarinani su pripadali germanskog govornom podruju. I danas oni delovi koji
se nalaze u Francuskoj, a stanovnitvo govori svojim maternjim jezikom, za sebe tvrdi da
su Francuzi.

Tvorac nemake drave Hajnrih I Ptiar (919-936) imao je velikih problema u
smirivanju oblasti pod svojom vlau. On je takoe bio u sukobu sa Karlom Prostim,
zapadnim kraljem. Kako ni Karlo nije bio preterano popularan protiv njega je izbila
pobuna 921. koja ga je kotala prestola. On je 929. umro u zatoenitvu prethodno
pokuavi da prethodno osigura sebi Lotaringiju, u nastojanju da ojaa materijalnu bazu
prema pobunjenim vojvodama, u prvom redu grofu ampanje.

Ovo mu je u jednom trenutku polo za rukom pa je saksonska istoriografija
zalepila Karlu nadimak Prosti da bi time to vie osporila njegova prava i prava zapadne
Franake na Lotaringiju. Konano 925. Hajnrih je osvojio Lotaringiju i time stavio taku
na ovaj spor.

918. umro je Konrad I, prvobitno vojvoda Frankonije, iz porodice Karolinga. Celu
vladavinu on nije imao sree u sukobima sa Maarima i plemstvom. Umro je dva dana
pred Boi (23.12.918) posle vladavine od sedam godina koja je Nemakog donela samo
graanske ratove. Njegov najvei problem je bio to je pokuao da vlada na nain
Karolinga, pa su ga otuda smatrali konfliktnom linou. Zemlja stoga poinje da se
raspada, vojvoda Lotaringije je preao na stranu Karla Prostog i poloio mu vazalnu
zakletvu.

Sama Frankonije nije do 918. htela da bilo kome da politiku zakletvu i
suprotstavljala se volji kralja. Vrhunac nevolja je doao sa Bavarskom jer je tamonja
vlastela za kralja izabrala svog vojvodu, koga crkvena tradicija zove Anful I Zli (919-
937) jer je nastojao da raspolae crkvenim imanjima po svojoj volji. Hajnrih ga je
meutim porazio i naterao da poloi vazalnu zakletvu, ali su ga njegove pristalice i dalje
smatrale svojim kraljem.

Skuptina franakih i saksonskih velikaa okupila se u maju 919. da bi priznala
Hajnriha za kralja. Aristokratija je pristala da se odrekne pretenzija da monarh bude njen
podanik.Novi kralj nije bio ni Karoling, ni Franak ve je porodica kojoj je pripadao
etniki bila saksonska. Na ovaj nain su Saksonci proglaeni za dravotvorni narod.

Putem hrianske vere, hristijanizacije, Franci i Saksonci su postali jedan narod.
Nain na koji se lokalna plemena utapaju u buduu nemaku naciju ide upravo u tom
pravcu princip jedne vere. Jedna drava, jedan vladar i jedna vera su elementi koji ine
konstitutivne sile budue nemake nacije.

Page 169 / 271
170
Kada je Hajnrih I postao kralj naao se pred problemima koje Konrad nije uspeo da rei:
1) suzbijanje bavarske pobune & 2) povratak Lotaringije & 3) suzbijanje Maara.
Ovo je mogao da izvede samo u sluaju da ojaa ugled krajlevske porodice, a taj ugled
nee biti ojaan krunisanjem ve dogovorom sa vlastelom.

Hajnrih I & Arnulf Bavarski

Arnulf Bavarski se proglasio za kralja u Forhajndu, koji je bio blizu Bavarske granice
i u istom mestu se 911 Konrad krunisao za kralja.

Pored Arnulfa, vojvode Bavarske, protivnici kralja Hajnriha bili su i Burkhard II
vapski i Gizelbert, vojvoda Lotaringije. Kraljevi protivnici su se povezivali sa
inostranim silama a najdalje je otiao Arnulf koji je imao savez sa Maarima. Maari su u
tom trenutku posebno opasniprotivnici jer nisu bili hriani, a njihovi pohodi su
prvenstveno usmereni na bogate manastire. Arnulf je sklopio savez i sa esima i
Poljacima, u to vreme jo nekrtenim. Burkhard nije imao naroiti izbor, ali se oslanjao
na Burgundiju, u to vreme takoe opasnog konkurenta Nemakoj.

Meutim Hajnrih je nastupio dosta oprezno. Da bi povratio povoljan uticaj u
vojvodstvima morao se nagoditi sa aristokratijom. Smatralo se naime uspehom ako bi od
pobunjenih aristokrata dobio makar zakletvu na vernost. Hajnrih stoga u prvi mah
zanemaruje i Arnulfa i Gizelberta i kree na vapsku a Burkhard II se predaje kralju bez
borbe i priznaje njegovu vlast.

Prvi pravi ispit imao je Hajnrih poloiti u borbi sa Arnulfom Bavarskim. Posle
919. Arnulfov uticaj u Bavarskoj je jo vie ojaao. Posle smrti Arnulfovog oca, osnivaa
dinastije Liutpolda, mladi Arnulf je preuzeo politiko vostvo, kao naslednik oca i ratni
voa Bavaraca. Pojedinani manji uspesi protiv Maara jaala su ugled porodice
Liutpolda, pa oni sada imaju i pretenzije na presto.

Nemaka vojska je 921. opsela Regensburg,glavni grad Bavarske i Arnulf je shvatio
da je najbolje da se preda. Pritom su oba vladara i njihove vojske teile da ne doe do
veeg krvoprolia. Izmeu kralja Hajnriha I i vojvode Arnulfa postignut je usmeni
sporazum, ali detalje ne znamo. Zna se da o kraljevskoj kruni i nezavisnoj Bavrskoj nije
vie moglo biti rei. Ipak u rukama vojvode su ostala znatna prava:

1. Pravo mobilisanja vojske.
2. Zadravanje krunskih prava i dvorova Karolinga.
3. Kovao je sopstveni novac.
4. Zadrao je pravo da slobodno sklapa sporazume.
5. Pravo da po volji raspolae crkvenom imovinom.

Vojvodska vlast je ojaala toliko da je Arnulf po svojoj volji raspolagao
imovinom crkve i bez ikakve kontrole kralja. Zato je i dobio nadimak ''zli'' od crkve.
Page 170 / 271
171
Cena koju je kralj morao da plati za umirivanje zemlje bila je prilino visoka. Vojvodstvo
postaje sada takav inilac da ga kruna ne moe vie zaobilaziti.

Hajnrih I & Lotaringija

Konrad I Frankonski je uzalud pokuavao da iz Lotaringije protera arla III Prostog
(898-923), a Hajnrih je opet delovao opreznije, ali sa veom upornou. On je eleo
dobre odnose sa arlom, ali i povratak Lotaringije pod vlast Nemake.

arl III je svoja nastojanja da obnovi kraljevsku vlast zapoeo u Lotaringiji. Do
otvorenog sukoba je dolo kada je Gizelbert biskupa grada Litiha postavio ne pitajui
arla III za miljenje. Ovo je za francuskog kralja bio izazov na koji je morao odgovoriti.
919. kralj je izdejstvovao sudsku presudu da se iz opatije sv. Servantije ukloni
Gizelbertov ovek. Posle ovoga opatija je data, kao vrsta pomone selekture, nadbiskupu
Trijera Ruotgeru, koji je bio verni pristalica arla III. Gizelbert je preutao incident sa
ovom opatijom odluan da u biskupiji Litih deluje odlunije nego ranije. Naime Litih lei
u srcu oblasti koju kontrolie Gizelbertova porodica i veoma je vano da lokalni biskup
ovde bude njegov ovek. Litih je vaan i za kralja jer je to nan da se ogranii
Gizelbertova mo. U samoj Lotaringiji na stranu kralja stala je porodica Matfridina kojo
je pripadao Rihard, opat Trima, u stvari ovek arla III podreen za Litih. Gizelbert se
oslonio na Hermana, nadbiskupa Kelna, a mogue da ga je i Hajnrih podsticao.

Poto je privremeno uguio pobunu svoje vlastele arl III se okrenuo Lotaringiji i
sa vojskom stigao do Vormsa, koji je leao na levoj obali Rajne. Hajnrih je sa vojskom
izaao na Rajnu, a kada je stigla vest o pribliavanju nemake vojske Francuzi su se
okrenuli nazad. I Nemci su se tada povukli jer je bavarsko pitanje jo uvek bilo nereeno.
Tu je zakljueno kog se Hajnrih ozbiljno drao dok ne rei pitanje Bavarske.

7. II. 921. sklopljeno je primirje iz kog je nastao Bonski ugovor koji je znaajan
jer predstavlja prvi nemako-franaki ugovor. 4. XI. 921. dva kralja su se srela u Bonu, a
7.XI. su isplovili brodiem na Rajnu. Na sredini reke, gde je trebala da bude granica, oni
su uz prisustvo duhovnih velikaa i vlastele ratifikovali ugovor, posle ega je u lokalnoj
crkvi usledila zakletva pred relikvijama. Iz spiska svedoka iz koga se vidi ko je bio
prisutan zakljuuje se da je sa arlove strane uestvovala lokalna lotarinka vlastela, ime
je arl izrazio svoje pretenzije na Lotaringiju. Hajnrih je sa tim u datom trenutku morao
da se sloi. U strogom ceremonijalu Hajnrih je sebe potpuno izjednaio sa Karolingom,
jer te ceremonije podvlae jednakost kraljeva.

arl III je odmah iz Bona pourio u Lotaringiju koja je jako opustoena, ali otpor i
dalje nije jenjavao. Nadbiskup Remsa Flodoard
72
je prebacivao arlu zbog pustoenja
Lotaringije u vreme posta. arl je u meuvremenu bio slomljen. Oslonivi se previe na
saveznike iz Lotaringije on je opatiju el kod Pariza poverio Haganonu, koji je bio
Lotarinanin niskog porekla. injenica da je neplemenit ovek postavljen za opata

72
Inae analista.
Page 171 / 271
172
uvredila je ast francuske gospode. Tako su se pobunili oni feudalci iz okoline ela:
Robert, grof Pariza i njegov sin Hugo od Francije
73
. Pobuni se prikljuio Rudolf,
vojvoda Burgundije i i njegov brat Hugo Crni. Uz pomo Gizelberta oni su 29. VI. 922.
izabrali Roberta za kralja. U Remsu ga je miropomazao biskup grada Soasona, jer je
Heravej biskup Remsa ostao veran arlu III. Hajnrih je priznao Roberta I (922-923) za
kralja pa se time arlov poloaj jo vie pogorao. Stoga je on pokuao da problem rei u
jednoj odsudnoj bitci. Juna 923. kod Soasona se odigrala bitka u kojoj je Robert poginuo,
ali je arlova popularnost tolika opala da su ga odmah posle bitke izdali vazali.

arl III je prinuen na bekstvo, ali je pao u ruke Hariberta od Vermandoa, koji
je ak bio roak kraljevske porodice. arlova ena, krlajica Edita, izbegla je
zarobljavanje i pobegla je sa maloletnim sinom u Englesku. Edita je bila ker engleskog
kralja Edvarda
74
(899-924). arl je ostao zarobljen do kraja ivota 929. Nakon ovih
dogaaja zavrenici su na mesto poginulog Roberta I postavili Rudolfa Burgundskog
(923-936). Meutim arl je iz zarobljenitva doturio pismo Hajnrihu u kome ga poziva na
potovanje Bonskog sporazuma. Ovaj poziv odgovara Hajnrihovim namerama. 923.
nemaka vojska ulazi u Lotaringiju gde je Gizelbert potpuno slomljen. Nakon ovoga
Hajnrih je u celoj kraljevini priznat za kralja.

Dalja osvajanja privremeno nisu bila mogua, a i Rudolf se spremao da upadne u
Lotaringiju. 927. Gizelbert je pokoren jer su Rudolfove snage u borbi sa Normanima
poraene. Od tada je Lotaringija vrsto vezana za Nemaku. Osvajanje Lotaringije je
jedna od najznaajnijih prekretnica u nemakoj istoriji. Ovo je prvi korak nemae obnove
Karlovog carstva. Riade je gradi za koji se ne zna gde se tano nalazio, ali se
poredpostavlja da je bio u blizini dananjeg Ritesburga, u istonoj Saksoniji.

Hajnrih I & Maari 924- 926 g.

Samo to je pripajanje Lotaringije zavreno, Nemaka se suoila sa prodorom
Maara. 924. Nemaka nije imala odgovor na maarski izazov. Maarska konjica je bila
brza, a ratnici okrutni i nemilosrdni.

Naime 924. jedan odred Maara upao je u Saksoniju, a kralj se sklonio u Verlu.
Jedan od zapovednika Maara ne oekujui otpor upao je u zamku i pritom bio zarobljen.
Po Vidukindu doveden je pred kralja u lancima. Maari su odmah ponudili kralju veliku
koliinu dragocenosti da pusti zarobljenika. Ipak Hajnrih je dragocenosti odbio traivi
samo jedno - mir. Dolazi do pregovora koji su potrajali dve godine. 926. konano je
sklopljeno primirje na devet godina, s tim da nemaki kralj plaa odreeni godinji danak
Maarima. Ovaj ugovor ojaao je njegov poloaj u Nemakoj, poto je primirje vailo za
celo kraljevstvo, a ne samo za Saksoniju. Na ovaj nain se Hajnrih pokazao kao kralj cele
Nemake, ime je dodatno oslabio Arnulfov poloaj, koji se jo 920. proglasio za kralja.

73
Obojica iz kue Kapeta.
74
Re je o Edvardu Starijem (899-924) sinu Alfreda Velikog (871-899).
Page 172 / 271
173
Maari za vreme primirja sa Nemakom pljakali su po Provansi, ampanji,
Burgundiji i oblastima Loare. Primirje se obema stranama inilo kao dobar potez, ali se
ispostavilo da je bilo na tetu Maara. Nemci su tada ojaali, a maarska opasnost je
ujedinila nemaka plemena. Kruna je stvorila Nemaku i Nemce a lojalnost kruni je
predstavljala i pripadnost naciji.

Novembra 926. im je primirje stupio na snagu kralj je sazvao najvie plemstvo
na dvorski sastanak, sabor u Vormsu. Na samom elu agende
75
bila je odbrana od
Maara. Izmeu kralja i vlastele vladalo je potpuno saglasje. Odlueno je da se oko
biskupskih rezidencija, crkava i manastira podignu zidine.

Kralj je obnovio starogermanski obiaj LANDWEHR tzv. zemaljske odbrane. To
je opta mobilizacija seljaka koji su se starali o tvravi i njenim instalacijama. Vidukind
na neki nain zamera kralju to je stvorio ''seljaku vojsku''. Kralj je seljatvo
organizovao u devetine tj. odrede od po devet ljudi. Jedan od njih bi sedeo u tvravi i
starao se o njoj, a ostali bi je snabdevali hranom. Za oruje su bili zadueni plemii.
Svaka tvrava dobija svog komandanta koji komanduje odbranom tvrave. Kralj
nareuje da su tvravi odravaju suenja i da se tu odvijaju okupljanja seljaka, da bi ljudi
stekli naviku da borave u njoj. Mnoge od ovih tvrava e kasnije prerasti u gradove, ali
su u trenutku kada su podizane bile mesta bojita.
Hajnrih je nastojao i da ojaa vojsku. U vojsku kao peake poziva svo ostalo seljatvo.
Glavna reforma koja je iznela pobedu nad Maarima jeste stvaranje konjice tako da
glavninu vojske ine oklopljeni plemii na konjima.

Hajnrih I & Sloveni

U zimu 928. Hajnrihova konjica je napala Havelce, pleme Polapskih Slovena.
Neuobiajeni zimski napad poeo je zbog svesti o tome da je zemlja Havelaca movarna i
da konjica moe proi samo zimi. Havelci nisu oekivali napad te su Nemci su zauzeli
Brandenburg.

Hajnrih je znao da ne moe da se bori na dva fronta pa stoga Slovene napada
jedne po jedne. Sledei su bili Daleminci. Oni su napadnuti i opsednuta je njihova
tvrava Jahna (Jona). Daleminci su bili ratoborniji, Jona dobro utvrena, a oni spremni za
odbranu. Pritom su u prolosti bili saveznici Maara. Opsada je trajala 12 dana i pruan
je estok otpor. Pobednici su masakrirali stanovnitvo grada.

Sledei su bili esi. Oni su bili ve ozbiljniji protivnici. Bilo ih je vie jer je to bio
itav plemenski savez. na ijem elu je bio Vaclav I (921-929). Kada je video da sa
severa upada kralj, a sa juga Arnulf Zli zatraio je primirje. Vaclav je poloio vazalnu
zakletvu
76
i obeao godinji danak i od tada e eka biti u sastavu Nemake, a potom i

75
AGENDA (lat.) - ''ono to treba da se uradi''.
76
Pored zakletve i danka Vaclav je primio hrianstvo to je naroito negativno odjeknulo meu paganskim
esima. Stoga je ve 929. Vaclav zbaen i ubijen. Kao prvi hrianski vladar eke, Vaclav je kasnije
proglaen za sveca.
Page 173 / 271
174
Austrije do 1918. Poto postaje vazalna drava, eka opozicija die glavu i svrgava
Vaclava, a na vlast dovodi Boleslava I Okrutnog (929-967).

Hajnrih I & Maari 933 g.

933. istie primirje sa Maarima i Hajnrih odbija da plaa dalji danak to ove
provocira i oni ponovo napadaju. Postoji i pria da je Hajnrih smrtno uvredio Maare
bacivi im mrtvog psa kada su doli po danak, ali ovo nije tano. U prolee 933. Maari
upadaju u Saksoniju. Kada su preli Labu podelili su se u dve vojske kojima su eleli da
obuhvate planine Harc i tako zavre sa Hajnrihom. Zapadnu vojsku je unitio saksonski
vojvoda sa odredima Tirinana. Junu vojsku je saekao Hajnrih sa svojom netaknutom
vojskom. Iako su Maari bili brojniji nisu imali nikakvu taktiku niti su njihovi konjanici
bili okloljeni. Stoga su u eonom sudaru sa nemakom konjicom bili samleveni i
pocepani na vie delova i odbaeni prema Riadi. Znaaj ovog dogaaja je ogroman jer su
Maari prvi put na otvorenom polju doiveli poraz i mit o njihovoj nepobedivosti je
uniten.
Hajnrih I & Normani (Danci)

934. Hajnrih je napao Normane na njihovoj teritoriji. Granica izmeu Nemake i
Danske bila je tada na reci Ajderu. Hajnrih je napao jednog od danskih kraljeva, Hnuba
(Chinuba). To je bio presedan jer je prvi put neki hrianski vladar napao Normane na
njihovoj teritoriji. Hnubova prestonica se nalazila na obe obale reke laje (Schlei) i zvala
se Hajtabu (Haithabu) odnosno Hedebu (Hedeby). Niko se pre Hajnriha nije usudio na
ovakav korak. Nakon pobede Hajnrih je pomerio granicu i preko Ajdera.

935. Hajnrih je postigao novi uspeh. U malom mestu Ivoa na reici ijer (Ivois sur
Chiers) sastala su se dva kralja, nemaki i francuski. Hajnrih je presudio u sporu izmeu
pobunjenog grofa od Vermandoa Heriberta i kralja Rudolfa. Na kraju sastanka zakljuen
je mirovni ugovor izmeu drava s tim to je Rudolf priznao Hajnrihu pravo na
Lotaringiju.

U jesen 935. na vrhuncu moi kada se nalazio u lovu na planini Harnosu, u
jugoistonoj Saksoniji, kralja Hajnriha je pogodio srani udar. On meutim nije odmah
umro tako da se postarao za pitanje svog naslednika. Na samrtnikoj postelji za
prestolonaslednika je odredio svog srednjeg sina Otona, Matildinog sina. Hajnrihova
prva ena se zvala Hateburg (Hatheburg). Njen i Hajnrihov sin se zvao Tankmor
(Thanknar), koji je proglaen kao nepodoban da nasledi presto, tim pre to je brak izmeu
Hajnriha i Hateburg jo ranije poniten.

Tek deset meseci nakon sranog udara Hajnrih je umro (2.VI.936) u Memlebenu,
u istonoj Saksoniji. Njegovo telo je prebaeno u kapelu sv. Marije. 7.VIII.936. je
obavljeno krunisanje Hajnrihovog sina Otona I (936-973) za kralja.

Page 174 / 271
175

ISTORIJA NEMAKE
U X VEKU

PREDAVANJA M. ANTONOVIA
V I VI SEMESTAR 2002/2003

Page 175 / 271
176

843. se odigrala deseta podela franake drave meu trojicom brae:

4. Lotar I (843-855) Italija i centralni delovi drave (Lotaringija) kao najstariji sin
Ludviga Pobonog.
5. Ludvig II Germanus (843-875) Istona Franaka (istono od Rajne). Nadimak
germanus dobija posle 844 godine.
6. Karlo II elavi (843-877) Zapadna Franaka.

Ludvig u to vreme jo uvek nije nemaki car, ali e nemaka to postati kroz nekih 60
godina putem politikih i socijalnih preobraaja. Najvaniji socijalni preobraaj jeste
jaanje plemena, odnosno njihovih vojvodstava u Istonoj Franakoj.

1. Saksonija

2. Frankonija nazvana po tzv. Istonim Francima naseljenim uz reku Majnu. Tu se
danas nalazi Frankfurt ili most Franaka.

3. vapska nalazi se juno od Frankonije, a naziv je dobila po Svevima, a koju je
svojevremeno obrazovao plemenski savez Alemana sa kojima je Hlodoveh ratovao.
Svevski element je ojaao nakon poraza koje je pretrpeo alemanski savez, pa se time i
njihovo ime namee.

4. Bavarska sa ovim vojvodstvom tvorci nemake drave imae veliki problem.
Naelno, vojvodstvo je pod kraljem, meutim uspomena na staro plemensko vojvodstvo
bila je jo uvek iva iako je 778 godine Karlo Veliki zbacio poslednjeg vojvodu kojeg je
sa porodicom poslao u manastir. Od tada su imenovane samo vojvode iz Franake.
Konrad I i Hajnrih Ptiar imali su loih iskustava sa ovim vojvodstvom.

5. Lotaringija samo ime ove oblasti sugerie da u njemu nema nacionalnog
plemenskog jedinstva domaeg stanovnitva. Znamo pouzdano da je bilo dosta Romana u
centralim delovima Franake, ali i puno drugih naroda kao to su Alemani i Frizi. Ono
to ih ini posebnim jeste politika pripadnost, pa time Lotarinanin znai podanik kralja
Lotara. Po smrti Lotara I (843-855) drava se deli njegovim sinovima:

a) Najstariji sin Ludvig II (855-875) dobija carsku krunu i Italiju.

b) Srednji sin Karlo (855-863) dobija Burgundiju.

c) Najmlai sin Lotar II (855-869) dobija Lotaringiju.

Oba sina, a mogue i trei bili su epileptiari. Kada je umro Karlo 863 Ludvig je
zauzeo njegovu oblast. Meutim kada je umro Lotar II 869 Ludvig se sukobio sa eljama
Page 176 / 271
177
svojih strieva Karla elavog i Ludviga Germanusa. Ludvig protiv njih dvojice nije
mogao da istera neku pravdu i primoran je da se povue. Tako je Lotaringija podeljena.

880 godine ugovorom u Ribeonu fiksirana je podela, ali je kasnije zapadno-
franaki kralj iskoristio sukobe u istonom kraljevstvu da otme i njegov deo. U ovim
sukobima belei se nekakav oseaj pripadnosti, posebnosti Lotarinana. Svojim veim
delom Lotarinani su pripadali germanskog govornom podruju. I danas oni delovi koji
se nalaze u Francuskoj, a stanovnitvo govori svojim maternjim jezikom, za sebe tvrdi da
su Francuzi.

Tvorac nemake drave Hajnrih I Ptiar (919-936) imao je velikih problema u
smirivanju oblasti pod svojom vlau. On je takoe bio u sukobu sa Karlom Prostim,
zapadnim kraljem. Kako ni Karlo nije bio preterano popularan protiv njega je izbila
pobuna 921. koja ga je kotala prestola. On je 929. umro u zatoenitvu prethodno
pokuavi da prethodno osigura sebi Lotaringiju, u nastojanju da ojaa materijalnu bazu
prema pobunjenim vojvodama, u prvom redu grofu ampanje.

Ovo mu je u jednom trenutku polo za rukom. Poto ratna propaganda nije
savremeni izum saksonska istoriografija je zalepila Karlu nadimak Prosti da bi time to
vie osporila njegova prava i prava zapadne Franake na Lotaringiju. Konano 925.
Hajnrih je osvojio Lotaringiju i time stavio taku na ovaj spor.

Karledmar napisao je to da je Hajnrih pripadao malom broju nemakih vladara
o kojem su sauvane narodne pesme. U kolektivnom pamenju nemakog naroda
najstarije su zabeleene krajem XII veka. Uostalom tradicija koja se ve formirala oko
njegove linosti, prvog vladara je nazvala Ptiar. Navodno Hajnriha je vest o izboru za
kralja stigla u lovu. Ipak u svom izboru za kralja Hajnrih je uzeo i te kakvo uee.

Kod Vidukinda postoji itav ep o smrti kralja Konrada I Frankonskog (911-
918). On je navodno Eberhardu naloio da kraljevske insignije preda Hajnrihu i sveto
koplje u ijoj se osnovi nalazi jedan od klinova kojim je Isus zakovan na krst. Vidukind
klasifistiki u usta umirueg kralja stavlja podugaak govor o tome ta je kraljevska vlast.
Kroz ovaj govor se pokazuje da je narodna tradicija utisnula svoj peat u sve pore
nemakog drutva.

Srea osnovni pojam u mentalnom sklopu Germana, direktno vezan za sudbinu.
Iz ovoga se vidi da nam je Vidukind preneo samo tradiciju. Po njoj vlast treba da ima
onaj kog je sudbina odredila i ko ima sreu, a to je njihov vojvoda koji ima sve
karakteristike jednog kralja. Vidukind je takoe preneo da je Hajnrih, kada je saznao,
prihvatio izbor, ali je na saboru franake gospode (rex francorum) obavestio da se ne
smatra dostojnim asti pa je odbio da se krunie. Kada se 962. njegov sin Oton I
proglasio za cara, bio je krunisan u Rimu. Original ove krune uva se u narodnom muzeju
u Beu. Vidukindovo delo se zove RES GESTAE SACSONICUS. Pisao je sa jasnom
namerom da vane dogaaje opisuje iz saksonske perspektive. Dogaaji kojima mogu da
se objasne politiki planovi vladara iz saksonske porodice.

Page 177 / 271
178
918. umro je Konrad I, prvobitno vojvoda Frankonije, iz porodice Karolinga. Celu
vladavinu on nije imao sree u sukobima sa Maarima i plemstvom. Umro je dva dana
pred Boi (23.12.918) posle vladavine od sedam godina koja je Nemakoj donela samo
graanske ratove. Njegov najvei problem je bio to je pokuao da vlada na nain
Karolinga, pa su ga otuda smatrali konfliktnom linou. Zemlja stoga poinje da se
raspada, vojvoda Lotaringije je preao na stranu Karla Prostog i poloio mu vazalnu
zakletvu.

Sama Frankonija nije do 918. htela da bilo kome da politiku zakletvu i
suprotstavljala se volji kralja. Vrhunac nevolja je doao sa Bavarskom jer je tamonja
vlastela za kralja izabrala svog vojvodu, koga crkvena tradicija zove Anful I Zli (919-
937) jer je nastojao da raspolae crkvenim imanjima po svojoj volji. Hajnrih ga je
meutim porazio i naterao da poloi vazalnu zakletvu, ali su ga njegove pristalice i dalje
smatrale svojim kraljem.

Kao verodostojan moemo uzeti podatak da se skuptina franakih i saksonskih
velikaa okupila tek u maju 919. da bi priznala Hajnriha za kralja. Izbor se odigrao u
mestu daleko od vapske i Bavarske jer se njihovo uee na saboru nije ni oekivalo.
Nije mogue ne primetiti da je sam nain izbora, mesto, okolnosti, kanjenje dokaz da
metafiziki nemogue da ne postoji kralj u zemlji. Ova teorija jeste osnova Vidukindovih
izlaganja. Jer odugovlaenje nosi strane posledice. Sve to je ostavilo lo znak na prve
godine Hajnrihove vladavine. Aristokratija je pristala da se odrekne pretenzija da monarh
bude njeg podanik. Kod Eberharda je ovo potinjavanje prikazano kao dobrovoljno. Tim
pre to novi kralj nije bio ni Karoling, ni Franak. Porodica kojoj je pripadao etniki je bila
saksonska. Na ovaj nain su Saksonci proglaeni za dravotvorni narod.

Putem hrianske vere, hristijanizacije, Franci i Saksonci su postali jedan narod,
ali postoji veliko nepoverenje u ovu teoriju. Nain na koji se lokalna plemena utapaju u
buduu nemaku naciju ide upravo u tom pravcu princip jedne vere. Jedna drava,
jedan vladar i jedna vera su elementi koji ine konstitutivne sile budue nemake nacije.
Kada ulazi u sastav nemake drave Bavarska se naziva slobodna drava Bavarska to
samo pokazuje koliko je muan proces unifikacije germanskih plemena. to se tie
ostatak karolinke tradicije ona je naroito bila opasna za Hajnriha jer ne treba zaboraviti
zakletvu datu od strane plemstva papi i Pipinu Malom (751-768) 754. da e birati na
presto samo Karolinge. Stoga je izvesno da je odbijanje carske krune i miropomazanja
predstavljalo izvestan raskid sa karolinkim tradicijama. Uz to ide i sukob Hajnrihov sa
predstavnicima nemake crkve, u prvom redu biskupom Majnca, koji je imao stareinstvo
nad nemakom crkvom.

Sakralne kraljevske titule obavezuju da se fiziki kruna stavi na glavu da bi se
obeleio ulazak u vrenje kraljevske vlasti. Logika stvari upuuje na to da neko ko ne
pripada kraljevskom rodu , prosto bi hteo da se krunie. Moda je po sredi hrianska
skromnost ili politika raunica. Uz sukob, da li ovo znai da se Hajnrih odrie i politike
mogunosti da se oslanja na crkvu. Moda je Hajnrih oseao da je uticaj crkve za vreme
Ludviga u samoj osnovi kraljevske vlasti i procenjivao je da je njen uticaj postao prejak.
Page 178 / 271
179
Danas se veruje da je hteo da se odrekne politike kontrole nad crkvom, ali i da pokae
vlasteli da se odrie starih naela vladavine.

S obzirom da se distancira od oslonca koji bi mu pruila crkva, stvorio je osnovu
za sporazum sa aristokratijom. Izgleda da je stvarno dolo do nekog sporazuma izmeu
Hajnriha i vlastele, jer ga je ona posle poetno odbijanja priznala za kralja. Bilo je i
istoriara koji su Hajrnihovo odbijanje krune smatrali vraanjem starogermanskim
tradicijama. I pored ovih poteza za Hajnriha se moe rei da je bio dobar hrianin, to se
ne moe rei za njegovog prethodnika Konrada I, kom je jedan hroniar svojevremeno
nalepio epitet ma bez balaka. Samo kraljevsko dostojanstvo nije stanje voljne odluke
da je bio dobar hrianin Hajnrih bi odbio da bude kralj.

Kada je prihvatio titulu naao se pred problemima koje Konrad nije uspeo da rei:
suzbijanje bavarske pobune, povratak Lotaringije i suzbijanje Maara. Ovo je mogao da
izvede samo u sluaju da ojaa ugled krajlevske porodice, a taj ugled nee biti ojaan
krunisanjem ve dogovorom sa vlastelom. Arnulf Bavarski se proglasio za kralja u
Forhajndu, koji je bio blizu Bavarske granice i u istom mestu se 911 Konrad krunisao za
kralja. Ovo je bilo potencijalno opasno po Hajnriha. Tim pre to je Arnulf svoje
pretenzije zasnivao na nekoj daljoj povezanosti sa porodicom Karolinga ime se vidi da
je pretendovao na vlast nad celim kraljevstvom.

Pored Arnulfa, vojvode Bavarske, protivnici kralja Hajnriha bili su i Burkhard II
vapski i Gizelbert, vojvoda Lotaringije. Gizelbert je bio sumnjien da trai i tei veoj
vlasti nego to je njegova vojvodska. Kraljevi protivnici su u isto vreme i veliki protivnici
krune. Oni se povezuju i sa inostranim silama, to kraljevstvo dovodi u ivotnu opasnost.
Najdalje je otiao Arnulf koji je imao savez sa Maarima. Maari su u tom trenutku
posebno opasniprotivnici jer nisu bili hriani, a anjihovi pohodi su prvenstveno usmereni
na bogate manastire. Arnulf je sklopio savez i sa esima i Poljacima, u to vreme jo
nekrtenim. Burkhard nije imao naroiti izbor, ali se oslanjao na Burgundiju, u to vreme
takoe opasnog konkurenta Nemakoj.

Meutim Hajnrih je poznavao neke tajne vladanja i nastupio je oprezno. Da bi
povratio na kratko povoljan uticaj u vojvodstvima morao se nagoditi sa aristokratijom.
Smatralo se naime uspehom ako bi od pobunjenih aristokrata dobio makar zakletvu na
vernost. Hajnrih stoga u prvi mah zanemaruje i Arnulfa i Gizelberta i kree na vapsku.
Kada su Burgunani uvideli da kralj ne preza ak ni od rata oni su okrenuli lea
Burkhardu i ovaj se kralju predao bez borbe i priznao njegovu vlast. Potinjavanje kralju
ojaalo je Burkhardov uticaj u vojvodstvu, ma koliko to paradoksalno zvualo, kako
prema crkvi tako i prema drugim aristokratama. Za biskupa grada Augsburga postavljen
je Udalrik. Pri njegovom postavljanju kralj se samo sloio sa onim to je vojvoda
predloio.

Prvi pravi ispit imao je Hajnrih poloiti u borbi sa Arnulfom Bavarskim. Posle
919. Arnulfov uticaj u Bavarskoj je jo vie ojaao. Posle smrti Arnulfovog oca, osnivaa
dinastije Liutpolda, mladi Arnulf je preuzeo politiko vostvo, kao naslednik oca i ratni
Page 179 / 271
180
voa Bavaraca. Pojedinani manji uspesi protiv Maara jaala su ugled porodice
Liutpolda, pa oni sada imaju i pretenzije na presto.

U Regensburgu, glavnom gradu Bavarske, Arnulf je ekao napad iz Saksonije
nadajui se da e ovakav napad na grad imati iste efekte kao sa kraljem Konradom I
(911-918) ranije. Hajnrih je meutim imao ozbiljne namere. Nemaka vojska je 921.
opsela Regensburg i Arnulf je shvatio da je najbolje da se preda. Pritom su oba vladara i
njihove vojske teile da ne doe do veeg krvoprolia. Izmeu kralja i vojvode postignut
je usmeni sporazum, ali detalje ne znamo. Zna se da o kraljevskoj kruni i nezavisnoj
Bavrskoj nije vie moglo biti rei. Ipak u rukama vojvode su ostala znatna prava:

1. Pravo mobilisanja vojske.
2. Zadravanje krunskih prava i dvorova Karolinga.
3. Kovao je sopstveni novac.
4. Zadrao je pravo da slobodno sklapa sporazume.
5. Pravo da po volji raspolae crkvenom imovinom.
Vojvodska vlast je ojaala toliko da je Arnulf po svojoj volji raspolagao
imovinom crkve i bez ikakve kontrole kralja. Zato je i dobio nadimak ''zli'' od crkve.
Cena koju je kralj morao da plati za umirivanje zemlje bila je prilino visoka. Vojvodstvo
postaje sada takav inilac da ga kruna ne moe vie zaobilaziti. Mogue je da je Hajnrih
iz linog iskustva znao da lojalni vojvoda predstavlja stabilizujui faktor u dravi i da tu
vlast
77
moe da ima.

Borbe koje je Konrad vodio sa vojvodama oslabile su ugled kraljeva, ali je
Hajnrih ukljuivanjem vojvoda u dravnu politiku otklonio tu paralizu. Konrad I
Frankonski je uzalud pokuavao da iz Lotaringije protera arla III Prostog (898-923), a
Hajnrih je opet delovao opreznije, ali sa veom upornou. On je eleo dobre odnose sa
arlom, ali i povratak Lotaringije pod vlast Nemake. U ovom sluaju reenje vapske i
Bavarske nije bilo mogue. Ovde je aktivnu ulogu odigrao arl III, mada mu je
Lotaringijia pala u ruke bez ikakvih zasluga. Shvatio je da mu se prua dobra prilika jer
je u svojoj dravi bio potusnut od strane Burgundije i drugih velikaa. Meutim njegov
pokuaj da obnovi franaka vlast nije uspeo.

arl III se ponaao kao da se nita nije promenilo od vremena Karla Velikog. Ali
od vremena Karla Velikog drutvena hijerarhija nije vie odlika plemenske solidarnsoti
ratnika ve je to vazalna zakletva. Naravno vazali su se zaklinjali kralju, ali je vazalni
odnos bio dvostran. Svoja nastojanja da obnovi kraljevsku vlast arl je zapoeo od
Lotaringije. Do otvorenog sukoba je dolo kada je Gizelbert biskupa grada Litiha
postavio ne pitajui arla III za miljenje. Ovo je za francuskog kralja bio izazov na koji
je morao odgovoriti. 919. kralj je izdejstvovao sudsku presudu da se iz opatije sv.
Servantije ukloni Gizelbertov ovek. Posle ovoga opatija je data, kao vrsta pomone
selekture, nadbiskupu Trijera Ruotgeru, koji je bio verni pristalica arla III. Gizelbert je
preutao incident sa ovom opatijom odluan da u biskupiji Litih deluje odlunije nego
ranije. Naime Litih lei u srcu oblasti koju kontrolie Gizelbertova porodica i veoma je

77
''Kraljevsku vlast bez krune''
Page 180 / 271
181
vano da lokalni biskup ovde bude njegov ovek. Litih je vaan i za kralja jer je to nan
da se ogranii Gizelbertova mo. U samoj Lotaringiji na stranu kralja stala je porodica
Matfridina kojo je pripadao Rihard, opat Trima, u stvari ovek arla III podreen za
Litih. Gizelbert se oslonio na Hermana, nadbiskupa Kelna, a mogue da ga je i Hajnrih
podsticao.

Poto je privremeno uguio pobunu svoje vlastele arl III se okrenuo Lotaringiji i
sa vojskom stigao do Vormsa, koji je leao na levoj obali Rajne. Hajnrih je sa vojskom
izaao na Rajnu, a kada je stigla vest o pribliavanju nemake vojske Francuzi su se
okrenuli nazad. I Nemci su se tada povukli jer je bavarsko pitanje jo uvek bilo nereeno.
Tu je zakljueno kog se Hajnrih ozbiljno drao dok ne rei pitanje Bavarske.

7. II. 921. sklopljeno je primirje iz kog je nastao Bonski ugovor koji je znaajan
jer predstavlja prvi nemako-franaki ugovor. 4. XI. 921. dva kralja su se srela u Bonu, a
7.XI. su isplovili brodiem na Rajnu. Na sredini reke, gde je trebala da bude granica, oni
su uz prisustvo duhovnih velikaa i vlastele ratifikovali ugovor, posle ega je u lokalnoj
crkvi usledila zakletva pred relikvijama. Iz spiska svedoka iz koga se vidi ko je bio
prisutan zakljuuje se da je sa arlove strane uestvovala lokalna lotarinka vlastela, ime
je arl izrazio svoje pretenzije na Lotaringiju. Hajnrih je sa tim u datom trenutku morao
da se sloi. U strogom ceremonijalu Hajnrih je sebe potpuno izjednaio sa Karolingom,
jer te ceremonije podvlae jednakost kraljeva.

arl III je odmah iz Bona pourio u Lotaringiju koja je jako opustoena, ali otpor i
dalje nije jenjavao. Nadbiskup Remsa Flodoard
78
je prebacivao arlu zbog pustoenja
Lotaringije u vreme posta. arl je u meuvremenu bio slomljen. Oslonivi se previe na
saveznike iz Lotaringije on je opatiju el kod Pariza poverio Haganonu, koji je bio
Lotarinanin niskog porekla. injenica da je neplemenit ovek postavljen za
opatauvredila je ast francuske gospode. Tako su se pobunili oni feudalci iz okoline ela:
Robert, grof Pariza i njegov sin Hugo od Francije
79
. Pobuni se prikljuio Rudolf,
vojvoda Burgundije i i njegov brat Hugo Crni. Uz pomo Gizelberta oni su 29. VI. 922.
izabrali Roberta za kralja. U Remsu ga je miropomazao biskup grada Soasona, jer je
Heravej biskup Remsa ostao veran arlu III. Hajnrih je priznao Roberta I (922-923) za
kralja pa se time arlov poloaj jo vie pogorao. Stoga je on pokuao da problem rei u
jednoj odsudnoj bitci. Juna 923. kod Soasona se odigrala bitka u kojoj je Robert poginuo,
ali je arlova popularnost tolika opala da su ga odmah posle bitke izdali vazali.

arl III je prinuen na bekstvo, ali je pao u ruke Hariberta od Vermandoa, koji
je ak bio roak kraljevske porodice. arlova ena, krlajica Edita, izbegla je
zarobljavanje i pobegla je sa maloletnim sinom u Englesku. Edita je bila ker engleskog
kralja Edvarda
80
(899-924). arl je ostao zarobljen do kraja ivota 929. Nakon ovih
dogaaja zavrenici su na mesto poginulog Roberta I postavili Rudolfa Burgundskog
(923-936). Meutim arl je iz zarobljenitva doturio pismo Hajnrihu u kome ga poziva na

78
Inae analista.
79
Obojica iz kue Kapeta.
80
Re je o Edvardu Starijem (899-924) sinu Alfreda Velikog (871-899).
Page 181 / 271
182
potovanje Bonskog sporazuma. Ovaj poziv odgovara Hajnrihovim namerama. 923.
nemaka vojska ulazi u Lotaringiju gde je Gizelbert potpuno slomljen. Nakon ovoga
Hajnrih je u celoj kraljevini priznat za kralja.

Dalja osvajanja privremeno nisu bila mogua, a i Rudolf se spremao da upadne u
Lotaringiju. 927. Gizelbert je pokoren jer su Rudolfove snage u borbi sa Normanima
poraene. Od tada je Lotaringija vrsto vezana za Nemaku. Osvajanje Lotaringije je
jedna od najznaajnijih prekretnica u nemakoj istoriji. Ovo je prvi korak nemae obnove
Karlovog carstva. Riade je gradi za koji se ne zna gde se tano nalazio, ali se
poredpostavlja da je bio u blizini dananjeg Ritesburga, u istonoj Saksoniji. Samo to je
pripajanje Lotaringije zavreno, Nemaka se suoila sa prodorom Maara. 924. Nemaka
nije imala odgovor na maarski izazov. Maarska konjica je bila brza, a ratnici okrutni i
nemilosrdni. U javnom mnjenju Nemake javlja se isti utisak koji su imali Rimljani pred
naletima Atilinih Huna.

Naime 924. jedan odred Maara upao je u Saksoniju, a kralj se sklonio u Verlu.
Jedan od zapovednika Maara ne oekujui otpor upao je u zamku i pritom bio zarobljen.
Po Vidukindu doveden je pred kralja u lancima. Mi ne znamo o kome se radi, ali
ponaanje Maara ukazuje da je taj poglavica zauzimao vrlo visoko mesto u maarskoj
hijerarhiji, pa je ak i mogue da je bio u srodstvu sa dinastijom Arpada. Maari su
odmah ponudili kralju veliku koliinu dragocenosti da pusti zarobljenika. Ipak Hajnrih je
dragocenosti odbio traivi samo jedno - mir. Dolazi do pregovora koji su potrajali dve
godine. 926. konano je sklopljeno primirje na devet godina, s tim da nemaki kralj plaa
odreeni godinji danak Maarima. Ovakav ugovor je pomraio sjaj Hajnrihove
vladavine. U naelu u to vreme je uspean kralj i uspean vojskovoa i on treba da uzima
novac, a ne da ga daje. Meutim ovaj kraljev potez, naizgled diskutabilan, ojaao je
njegov poloaj u Nemakoj, poto je primirje vailo za celo kraljevstvo, a ne samo za
Saksoniju. Na ovaj nain se Hajnrih pokazao kao kralj cele Nemake, ime je dodatno
oslabio Arnulfov poloaj, koji se jo 920. proglasio za kralja.

Maari, inae verolomni, ovoga puta pokazali su se kao spremni da dre re.
Naime verovali su da im ovo primirje daje slobodne ruke za delovanje u Francuskoj i
Italiji.Za vreme primirja sa Nemakom pljakali su po Provansi, ampanji, Burgundiji i
oblastima Loare. Primirje se obema stranama inilo kao dobar potez, ali se ispostavilo da
je bilo na tetu Maara. Nemci su tada ojaali, a maarska opasnost je ujedinila nemaka
plemena. Kruna je stvorila Nemaku i Nemce. a lojalnost kruni je predstavljala i
pripadnost naciji.

Novembra 926. im je primirje stupio na snagu kralj je sazvao najvie plemstvo
na dvorski sastanak, sabor u Vormsu. Na samom elu agende
81
bila je odbrana od
Maara. Izmeu kralja i vlastele vladalo je potpuno saglasje. Odlueno je da se oko
biskupskih rezidencija, crkava i manastira podignu zidine. Najbolji primer za ovaj
nedostatak odbrane je manastir Sveti Gal u Burgundiji:

81
AGENDA (lat.) - ''ono to treba da se uradi''.
Page 182 / 271
183
''Opat Egzelbert naoruao je svoje monahe i nagovorio ih da prue otpor napadaima.
Meutim u manastiru nije bilo uslova za odbranu i oni su se povukli na brdace koje je
opat ranije utvrdio. U manastiru je ostao samo maloumni opat Heribald. Maari su sve
spalili, a Heribalda su potedeli zbog ludila iako su inae monahe ubijali. to se tie
onong brda gde je trebalo pruiti otpor, Maari su ga zaobili. Ovo je u ponosnoj opatiji
Sv. Gala prikazano kao udo Sv. Egzelberta. Meutim uda nije bilo i da su Maari
kojim sluajem napali sve bi monahe pobili''.

Kralj je na neki nain obnovio prastari starogermanski obiaj tzv. zemaljske
odbrane pozantije kao LANDWEHR. To je opta mobilizacija seljaka koji su se starali o
tvravi i njenim instalacijama. Vidukind na neki nain zamera kralju to je stvorio
''seljaku vojsku''. Kralj je seljatvo organizovao u devetine tj. odrede od po devet ljudi.
Jedan od njih bi sedeo u tvravi i starao se o njoj, a ostali bi je snabdevali hranom. Za
oruje su bili zadueni plemii. Svaka tvrava dobija svog komandanta koji komanduje
odbranom tvrave. Kralj nareuje da su tvravi odravaju suenja i da se tu odvijaju
okupljanja seljaka, da bi ljudi stekli naviku da borave u njoj. Mnoge od ovih tvrava e
kasnije prerasti u gradove, ali su u trenutku kada su podizane bile mesta bojita. Kraljeva
naredba se generalno potovala, ali npr. Hercfeld znamenita Karolinka opatija je takoe
fortifikovana, ali prilino nemarno. Zbog toga se jedan deo zida obruio i jedan radnik je
povreen, a od smrti ga je spasao Sv. Vigibert, patron ovog manastira. Osim podizanja
Hajnrih je nastojao i da ojaa vojsku. U vojsku kao peake poziva svo ostalo seljatvo.
Glavna reforma koja je iznela pobedu nad Maarima jeste stvaranje konjice tako da
glavninu vojske ine oklopljeni plemii na konjima.
Koliko je kralju bilo stalo do vojske pokazuje i primer lopovske ete. Jednu veliku
grupaciju lopova i ljama kralj je pomilovao i poslao naoruane na granicu Saksonije,
prema Polapskim Slovenima. Ovi lopovi su se pokazali kao prilino lojalni prema kralju.
Napadali su Slovene da bi izazvali reakciju i da kao odgovor kralj zapone rat protiv njih.
Nameravao je da u tom ratu izveba svoju novu vojsku. U zimu 928. Hajnrihova konjica
je napala Havelce, pleme Polapskih Slovena. Neuobiajeni zimski napad poeo je zbog
svesti o tome da je zemlja Havelaca movarna i da konjica moe proi samo zimi.
Havelci nisu oekivali ovako masovan napad i njihov voa Tugomir se pokazao nevet u
datoj situaciji. Nemci su zauzeli Brandenburg, a Tugomir je odveden u zarobljenitvo, ali
se zna da jeiveo jo u prvoj deceniji Otonove vladavine.

Hajnrih je znao da ne moe da se bori na dva fronta pa stoga Slovene napada
jedne po jedne. Sledei su bili Daleminci. Oni su napadnuti i opsednuta je njihova
tvrava Jahna (Jona). Daleminci su bili ratoborniji, Jona dobro utvrena, a oni spremni za
odbranu. Pritom su u prolosti bili saveznici Maara. Opsada je trajala 12 dana i pruan
je estok otpor. Pobednici su masakrirali stanovnitvo grada. Sledei su bili esi. Oni su
bili ve ozbiljniji protivnici. Bilo ih je vie jer je to bio itav plemenski savez. na ijem
elu je bio Vaclav I (921-929). Kada je video da sa severa upada kralj, a sa juga Arnulf
Zli zatraio je primirje.Arnulf nije napadao ehe zato to mu je kralj to naloio. On u
stvari eli zatitu bavarskih interesa. Politikih i crkvenih jer je eleo da ojaa uticaj
Page 183 / 271
184
Salcburke nadbiskupiju. Vaclav je poloio vazalnu zakletvu
82
i obeao godinji danak i
od tada e eka biti u sastavu Nemake, a potom i Austrije do 1918. Poto postaje
vazalna drava, eka opozicija die glavu i svrgava Vaclava, a na vlast dovodi
Boleslava I Okrutnog (929-967).

933. istie primirje sa Maarima i Hajnrih odbija da plaa dalji danak to ove
provocira i oni ponovo napadaju. Postoji i pria da je Hajnrih smrtno uvredio Maare
bacivi im mrtvog psa kada su doli po danak, ali ovo nije tano. U prolee iste godine
Maari upadaju u Saksoniju. Kada su preli Labu podelili su se u dve vojske kojima su
eleli da obuhvate planine Harc i tako zavre sa Hajnrihom. Zapadnu vojsku je unitio
saksonski vojvoda sa odredima Tirinana. Junu vojsku je saekao Hajnrih sa svojom
netaknutom vojskom. Iako su Maari bili brojniji nisu imali nikakvu taktiku niti su
njihovi konjanici bili okloljeni. Stoga su u eonom sudaru sa nemakom konjicom bili
samleveni i pocepani na vie delova i odbaeni prema Riadi. Znaaj ovog dogaaja je
ogroman jer su Maari prvi put na otvorenom polju doiveli poraz i mit o njihovoj
nepobedivosti je uniten.

934. Hajnrih je napao Normane na njihovoj teritoriji. Granica izmeu Nemake i
Danske bila je tada na reci Ajderu. Hajnrih je napao jednog od danskih kraljeva, Hnuba
(Chinuba). To je bio presedan jer je prvi put neki hrianski vladar napao Normane na
njihovoj teritoriji. Hnubova prestonica se nalazila na obe obale reke laje (Schlei) i zvala
se Hajtabu (Haithabu) odnosno Hedebu (Hedeby). Niko se pre Hajnriha nije usudio na
ovakav korak. Nakon pobede Hajnrih je pomerio granicu i preko Ajdera.

935. Hajnrih je postigao novi uspeh. U malom mestu Ivoa na reici ijer (Ivois sur
Chiers) sastala su se dva kralja, nemaki i francuski. Hajnrih je presudio u sporu izmeu
pobunjenog grofa od Vermandoa Heriberta i kralja Rudolfa. Na kraju sastanka zakljuen
je mirovni ugovor izmeu drava s tim to je Rudolf priznao Hajnrihu pravo na
Lotaringiju.

U jesen 935. na vrhuncu moi kada se nalazio u lovu na planini Harnosu, u
jugoistonoj Saksoniji, kralja Hajnriha je pogodio srani udar. On meutim nije odmah
umro tako da se postarao za pitanje svog naslednika. Na samrtnikoj postelji za
prestolonaslednika je odredio svog srednjeg sina Otona, Matildinog sina. Hajnrihova
prva ena se zvala Hateburg (Hatheburg). Njen i Hajnrihov sin se zvao Tankmor
(Thanknar), koji je proglaen kao nepodoban da nasledi presto, tim pre to je brak izmeu
Hajnriha i Hateburg jo ranije poniten.

Tek deset meseci nakon sranog udara Hajnrih je umro (2.VI.936) u Memlebenu,
u istonoj Saksoniji. Njegovo telo je prebaeno u kapelu sv. Marije. 7.VIII.936. je
obavljeno krunisanje Hajnrihovog sina Otona I (936-973) za kralja. U Vidukindovom
delu Res Gestae Sacsonicae pruena nam je slika Otonovog krunisanja: ''Oton je nakon

82
Pored zakletve i danka Vaclav je primio hrianstvo to je naroito negativno
odjeknulo meu paganskim esima. Stoga je ve 929. Vaclav zbaen i ubijen. Kao prvi
hrianski vladar eke, Vaclav je kasnije proglaen za sveca.
Page 184 / 271
185
pristupanja na presto krenuo ka crkvi gde ga je doekao narod sa uzvicima,
proglaavajui ga za kralja. Oton zatim odlazi u crkvu, na sebi ima veliki broj insignija,
sveani ogrta, a biskup Majnca izgovara odreene rei za svaku od insignija. Kada je sa
tim zavrio biskup je miropomazao Otona i stavio mu krunu na glavu. Kralj je potom
otiao u katedralu i seo na Karlov kameni presto i sasluao liturgiju. Oko kralja su se u
jednom trenutku okupili Gizelbert, vojvoda Lotaringije (komornik); Edgebart, vojvoda
Frankonije (trpeznik); Herman, vojvoda Svabije (peharnik) i Arnulf, vojvoda Bavarske
(dvorski maral). Ranke je u svemu ovome video osnivaki akt nemake drave.

Otonov vladalaki program je svoj akcenat imao na ostvarivanju politikog
jedinstva. Iste godine u februaru umro je francuski kralj Rudolf. U Lavonu aristokratija je
izabrala za novog kralja sina arla III, Luja IV Prekomorskog (936-952). Sve do 967.
traju manje ili krupnije pobune, brae, sinova i drugih neprijatelja cara Otona. Jo 929.
Hajnrih I je napravio redosled naslednika i Oton je ve tada smatran
prestolonaslednikom. erka Edvarda Starijeg (899-925), Edgita, udala se za Otona I to
mu je znatno povealo ugled jer je supruga bila iz kraljevske porodice. Pred smrt Hajnrih
I je predao kraljevske insignije i blagajnu svom drugom sinu Otonu.

Hajnrih je meutim imao i starijeg, prvog sina, koji se zvao Tankmar. Brak
Hajniha i Tankmarove majke Hateburge bio je poniten tako da je dete iz ovog braka
proglaeno nepodobnim za naslednika prestola. Otonova mlaa braa bili su Hajnrih
Mlai i Brun. Oni su 929. bili premladi tako da se nisu mogli smatrati za naslednike.
Zigfrid od Magdeburga vaspitavao je Hajnriha Mlaeg, a najmlaeg Bruna je
vaspitavao biskup Utrehta, Baldrih. Brun je bio predodreen za duhovnu karijeru i ak je
postao biskup, ali je umro mlad.

Jo dok je Hajnrih I bio iv Otonu i Edgiti rodio se sin, koji je dobio ime Liudolf,
po Liudolfu I ( 866.) osnivau saksonske vojvodske porodice. Nakon Hajnrihove smrti
dolazi do mnogih pobuna, a najei uzroci su bili:

a) Zaobilaenje starijeg sina.
b) Sukob kralja i vojvode. Naime Arnulf Bavarski je rpe smrti odredio sebi
naslednika i naredio da ga proglase za vojvodu.
c) Pitanje lokalne aristokratije.

Oton I nije eleo da tolerie privatne rasprave vlastele to je uticalo na pojavu
nezadovoljstva kod aristokratije. To je dalo povoda za njihove pobune. Nakon
Hajnrihove smrti i Maari su videli svoju ansu. Ono to karakterie poetak Otonove
vladavine jeste neuspean pohod na ekog kneza Boleslava. Markgrofovi na granicama
bili su Herman Bilung i Gero. Njih je sam Oton postavio. Stariji Hermanov brat,
Filham, bio je zaobien u izboru markgrofa poto nije eleo da se bori protiv Slovena na
granicama. On se stoga sklonio u Saksoniju gde su se okupljali ljudi nezadovoljni
Otonovom vladavinom. Gero je postavljen za markgrofa nakon Zigfridove smrti.

Eberhart, brat ranijeg vladara Konrada I, ostao je vojvoda u Frankoniji. 938.
prema Vidukindu odigralo se Tankmarovo ubistvo na samom oltaru jedne kapele. Za to
Page 185 / 271
186
vreme Eberhart je bio zatoen, a potom puten da bude vojvoda u Frankoniji, ali pod
punom kraljevom kontrolom. Poetkom 939. izbio je ustanak Hajnriha Mlaeg kome su
se prikljuili Eberhart i Gizelbert, vojvoda Lotaringije. Uz Zalfeldovu (Saalfeld)
okupljale su se pristalice Hajnriha Mlaeg koji je u to vreme imao samo 18 godina. Iako
mlai od Otona, Hajnrih je smatrao da od njega ima vie prava na krunu. Naime kada se
Oton rodio, Hajnrih I je bio jo uvek vojvoda, a u vreme kada se Hajnrih Mlai rodio,
Hajnrih I je ve bio kralj.

Zagovornik pobune bila je Otonova i Hajnrihova majka, Matilda, koja je smatrala
da Hajnrih ima vee pravo na presto. Eberhart i Gizelbert su bili prave voe i zaetnici
pobune. Oton je takoe naterao Eberhartove vazale da istrpe tradicionalnu germansku
kaznu, noenje psa. I ovo je bio jedan od razloga za pobunu. Oton I je ipak izvojevao
pobedu kod Ksantena. Prilikom prelaska preko Rajne, kralja i njegovu prethodnicu
napala je Gizelbertova vojska. Kralj se naao odseen od sredinjeg dela vojske. Tada je
Oton I uzeo u ruke koplje
83
i poeo da se bori. Njegov postupak je ohrabrio vojnike i oni
su pobedili brojanu jau Gizelbertovu vojsku.

Luj IV Prekomorski (936-954) je iskoristio borbe u Nemakoj i upao sa vojskom
u Alzas. Njegovi planovi nam nisu poznati. Upad francuskog kralja naterao je Otona I da
stupi u savez sa francuskom aristokratijom na ijem se elu nalazio vojvoda od Francije,
Hugo Kapet i grof od Vermantoa, Heriberg. Ovo je nateralo Luja IV da odstupi iz Alzasa.
U meuvremenu Gizelbert dobija nova pojaanja od nadbiskupa Majnca Hildriha,
biskupa Strazburga Rurgarda i Adalberona od Meca. Sve ovo nije mnogo pomoglo
buntovnicima jer je ubrzo Eberhart poginuo, a Gizelbert se udavio u Rajni prilikom
bekstva iz zasede u koju je njegova vojska upala. Hajnrih Mlai se sklonio kod
Gizelbertove udovice Geberge. Kralj Oton I je pomilovao svog brata i postavio ga za
vojvodu Lotaringije. To se pokazalo kao pogrean potez jer je Hajnrih Mlai spremao
zaveru.

Kada se vojska udaljila od kralja, odlueno je da on treba biti ubijen na Uskrs 941.
u Kvediburgu gde je planirano da se izvede atentat. Neko je meutim javio kralju o zaveri
i on je dozvolio da se proslava odri kako bi pohvatao sve zaverenike. I stvarno nakon
proslave vojnici su uhvatili sve zaverenike izuzev jednog grofa koji je pruio otpor i
pritom bio ubijen. Svi zaverenici bili su kanjeni smru.

Hajnrih Mlai je pobegao, ali je brzo bio uhvaen i poslat u Ingejham u
zatoenitvo. Hajnrih je uspeo da pobegne uz pomo jednog svetenika iz Majnca i
potom je otiao kod kralja da ga moli za oprotaj. Dok je Oton iao na jutarnju misu na
Badnji dan, Hajnrih je istupio ispred njega i bacio se na pod, traei milost
84
. Posle
pomirenja Otona sa bratom Hajnrihom izgledalo je kao da je borba prola. Meutim

83
Koje je bilo deo insignije. Oton je naime uvrstio ovo kultno oruje u insignije koje je
dobio njegov otac od kralja Burgundije.
84
Detalji u vezi ovog dogaaja sauvani su u delu ''Dela Otona Velikog cara'' Rozvite iz
Gandershajma. Rozvita je bila nemaka pesnikinja-monahinja. Bila je veoma obrazovana
i pisala je drame po ugledu na Terencija.
Page 186 / 271
187
velikodunost se pokazala ili kao preuranjena ili kao nepotrebna. Fridrih, nadiskup
Majnca, puten je iz zatvora pa je ak i vraen na poloaj koji je zauzimao pre izbijanja
pobune.

Sada je izgledalo kao da je dolo vreme za ostvarivanje jo jednog Otonovog
plana. To je bilo reavanje pitanja vojvodstava i reavanja uea njihovih lanova z
vlasti. Pitanje vojvodstava nastojao je da rei intenzivnom porodinom politikom
kombinovanjem izmeu dinastikih problema i samog problema koji je postojao. Kako je
koje vojvodstvo dolazilo na red tako se njegovo pitanje reavalo. 14.VII.937. umro je
vojvoda Bavarske Arnulf Zli. Osetivi da mu se blii kraj za svog naslednika je odredio
svog sina Eberharta (937-938). ak je dozvolio da lokalna bavarska aristokratija
Eberharta izabere za vojvodu kao da se radi o nezavisnoj dravi. Izgledalo je da se
Bavarska vraa na put samostalnosti kakvu je posedovala za vreme Konrada I i u poetku
vladavine Hajnriha I.

Oton meutim nije imao nimalo volje da dopusti ovakvo ponaanje Bavaraca tim
pre to je imao svest o tome koliko je bavarsko pitanje znaajno za celu Nemaku kao
dravu. Tako je kralj tokom 938. u dva uspena pohoda izbacio Eberharta iz igre, ali se
nije usudio ili moda nije hteo da dira u nasledna prava porodice Liutpoldinga. Stoga je
za vojvodu imenovan Arnulfov mlai brat Bertold (938-947) koji je primio znake svog
dostojanstva od kralja. Poloaj vojvode prema kralju se iz osnova promenio. On je morao
da prizna svoj poloaj kraljevog vazala i da poloi vazalsku zakletvu. Jo je morao da
prekine sa Arnulfovom crkvenom politikom jer je kralj hteo da od bavarskih crkvenih
poseda ima dobit za sebe. Bertold je morao da prihvati ovakve uslove. Ovo se pokazalo
kao efikasan i uspean metod jer je Bertold bio dobar vojskovoa koji je zadravao upade
Maara.

Meutim sam Bertold nije bio mnogo mlai od svog brata i umro je ve 947. Tada
je Oton sproveo svoj plan do kraja. On je umesto sinu pokojnog Bertolda vojvodstvo
Bavarske poverio svom bratu Hajnrihu Mlaem. Ovo je bio rizian potez, ali izgleda da
je Hajnrih ozbiljno shvatio ono to mu se zbilo 941. Jednom pokajani grenik zauvek je
ostao veran kralju. Takoe se pokazao kao vet vojskovoa koji je suzbijao navale
Maara, poput Bertolda. Meutim zbog suda javnog mnjenja kralj i njegov brat su se
morali nagoditi sa Liutpoldinzima. Stoga se Hajnrih Mlai oenio Juditom, erkom
Arnulfa Zlog tako da je dolo do spajanja dinastije Liutpoldinga (Bavarska) sa dinastijom
Liudolfinga (Saksonija). Mada je i ovo bilo rizino reenje pokazalo se kao pun pogodak.
Prvi put posle 907. nemaka vojska prelazi granicu i upada na teritoriju Maara.

Polako delovanjem zakona i druga vojvodstva su se dovodila u red. 938. poginuo
je frankonski vojvoda Eberhard i Frankonija dobija novog vojvodu u liku samog kralja.
Sam Oton je voleo da centralne oblasti nemake dri pod svojom kontrolom. U samoj
Nemakoj preostalo je jo vojvodstvo vapska. U njoj je vladao Herman, potomak
frankonske dinstaije Konradinaca. Od 947. Hermanova erka Ida bila je udata za
prestolonaslednika Liudolfa, Otonovog najstarijeg sina iz prvog braka. Ve 949. Liudolf
je postao vojvoda vapske.

Page 187 / 271
188
Poslednje vojvodstvo van direktnog kraljevog domaaja bila je Lotaringija. Nakon
Gizelbertove pogibije 940/941. pitanje Lotaringije je ostalo nereeno. Francuski kralj Luj
IV Prekomorski nikako ne zaboravlja da je Lotaringija jednom bila deo Zapadne
Franake i da se u njoj nalazi srce nekadanje drave Karolinga. Kao jedini vladar iz
dinastije Karolinga na prostoru nekadanjeg carstva Luj je imao veoma visoko miljenje
o svom ugledu i smatrao je da ima primat nad ostalim kraljevima biveg carstva. Stoga se
on veoma brzo oenio Gerbergom, udovicom Gizelberta.

Na ove pretenzije francuskog kralja Oton nije mogao gledati blagonaklono. Ubrzo
je jaka nemaka vojska prodrla preko granice i proterala kralja i vojvodkinju iz
Lotaringije. Vlast je poverena grofu Otonu koji je i sam bio Lotarinanin. On je prognan
nakon Hajnrihove pobune 941. ali je ubrzo vraen na svoj poloaj. Ve 944. Oton je
umro i vojvoda u Lotaringiji je postao znameniti Konrad Crveni. Konrad je bio rajnski
Franak, prethodno grof Vormsa, pajera i Izupa. Mada ga lokalna vlastela nije volela kao
roenog Franka, Konrad je vladao gvozdenom rukom i u poetku je bio lojalan kralju. Za
to je imao i dobrih razloga jer je za enu dobio Otonovu ker Liutgard.

Krajem 40-ih godina X veka izgledalo je kao da su svi nemaki problemi reeni i
da je u toku izgradnja vrste i mone drave. Ovo meutim Nemakoj nije bilo sueno.
Pre svega su italijanski pohodi Otona I doveli do pobune princa Liudpolda. Italija je
ulazila u vidokrug kraljevog posmatranja jo daleko ranije i nema nikakve sumnje da je
Oton sanjao o carskoj kruni. Promena stanja u Italiji omoguila mu je takvu intervenciju.
Vojno meanje u italijanske prilike bilo je iznueno jer je izgledalo da je na pomolu
stvaranje italijansko-burgundske drave koju bi inile severna Italija i Arelat (Burgundija
i Provansa). Stvaranjem ove drave Nemakoj bi bio prepreen kopneni put za Rim.

Krajem 30-ih godina postojala je stvarna mogunost za stvaranje ovakve drave
jer je za kralja izbran grof Hugo od Provanse (931-948) jedan od unuka Lotara I po
enskoj liniji. Iza smrti kralja Rudolfa II od Burgundije (912-937) Hugo se oenio
njegovom udovicom te je dobio u posed i Burgundiju. Zbog ovoga u Nemakoj su ''sva
zvona zvonila na uzubnu''. Oton je na svog dvor domamio Konrada, sina Rudolfa II, koji
je bio prinuen da prizna vazalitet prema Nemakoj. Da bi dalje oslabio Hugov poloaj
Oton je podupirao njegovog politikog protivnika, markgrofa Ivreje, Berengara II (950-
963). 941. Berengar je poraen u borbi sa Hugom pa se sklonio na Otonov dvor. Tada je i
on morao da poloi zakletvu. Nakon toga nemake trupe su ga vratile natrag u Italiju te je
poeo da potiskuje Huga.

948. umro je Hugo od Provanse. Presto je ostavio svom sinu Lotaru II (948-949)
koji je bio oenjen Adelaidom, erkom gornjo-burgundskog kralja Rudolfa II. Na taj
nain Adelaida je i sama postala kraljica Italije. Meutim u tom trenutku Berengar II je
bio gospodar gotovo cele severne Itlaije. Lotar se nekako odravao, ali je ve 949. umro.
Berengar izlazi kao pobednik, a u ruke mu pada i Adelaida koju je imao nameru udati za
svog sina Adalberta. Adelaida ga nije elela i odbila je da se uda za Adalberta. Da bi je
''ubedio'' Berengar ju je zatvorio u tvravu Garda. Uz pomo odane posluge i jednog
svetenika ona je poslala pismo kralju Otonu u kom ga moli za pomo. Kada se govori o
razlozima koji su Otona naveli na italijanski pohod moemo ih svesti na sledee:
Page 188 / 271
189

Lini razlozi: Oton je ve nekoliko godina bio udovac. Imao je etrdeset godina, a
Adelaida svega devetnaest.

Politiki razlozi: Adelaida je bila erka Rudolfa II od Burgundije i udovica kralja
Lotara II. Ona svojom linou time nosi pravo na oblasti veoma znaajne za Nemaku.
Njen roeni brat Konrad Crveni se nalazio pod ''zatitom'' kralja Otona.

Konrad Crveni i Hajnrih Mlai su u meuvremenu paljivo posmatrali ta se
deava u severnoj Italiji. Po svemu sudei Hajnrih je imao neke svoje planove. Ovo se
vidi iz pokuaja da se obraunaju sa Berengarom. Prvi je potegao ma princ Liudolf, ali
je Hajnrih javio o ovome Berengaru, a zatim sa bavarskom vojskom upao u
markgrofoviju Furlaniju i osvojio je bez otpora. U ovim trenucima kralj Oton nije mogao
dozvoliti da nejgov sin i brat bacaju ljagu na krunu svojim postupcima. Stoga septembra
951. jaka nemaka vojska prelazi Brener
85
. Berengar nije pruao otpor pa su Nemci
zauzeli Paviju gde je lokalna vlastela poloila zakletvu, a onda se Oton krunisao za kralja
''Franaka'' i ''Langobarda''
86
. Trebalo je pripremiti papu Agapita II (946-955) i tadanjeg
stvarnog gospodara u Rimu, kneza Albertika za ono to se sprema. Albertik je bio stvarni
gospodar u Rimu i zasluan je za najdublji pad papstvau itavoj njegovoj istoriji.

Kada se Fridrih pojavio odmah je konstatovao da Rimljani nisu voljni da prime
Nemce i vratio se Otonu neobavljena posla. Kralj ga je primio vrlo hladno to je Fridriha
odbilo u protivniki tabor. U meuvremenu Adelaida je pobegla im su ratne operacije
poele i sklonila se kod biskupa Rea. Berengar nije ni pokuao da je goni i kada je
Otonovo sveano poslanstvo ono je sa sobom donelo darove i prsten Adelaidi. Ovog puta
ona je pristala da ''sarauje'' i pristala da se uda za Otona. Ve u jesen 951. brak je
sklopljen. Ovo je pomoglo Otonu da jo vie osnai svoje pretenzije i Berengara proglasi
za uzurpatora. Meutim kraljevski par je morao pouriti natrag u Nemaku jer su se tamo
nadvijali crni oblaci. Princ Liudolf je shvatio da ovaj brak moe izai samo na loe po
njega. Ukoliko bi Oton i Adelaida dobili muko dete Liudolf je trebao biti razbatinjen.
On je stoga pohitao iz Italije u Nemaku i poeo okupljati nezadovoljnike na istom mestu
gde je to inio svojevremeno i njegov stric Hajnrih. Osim toga on je sa kraljevskim
sjajem proslavio Boi, ime je podvukao svoje pretenzije na krunu.

Ali u februaru 952. Oton i Adelaida se vraaju u Nemaku. Sveano su proslavili
Uskrs uz jo vei sjaj i rasko nego Liudolf Boi. Poto nije dolo do otvorenog raskida i
princ je prisustvovao slubi koju je vrio nadbiskup Majnca, Fridrih. Moda bi i Liudolf
odustao od svega da se tih dana nije pribliio Konrad Crveni sa zarobljenim Berengarom
II. im je saznala za to lokalna saksonska aristokratija je pourila na dan hoda da oda
kraljevske poasti Berengaru. Sam Berengar je bio spreman da poloi sve zakletve, a da
mu se zauzvrat vrati kruna.

85
U pratnji su bili sva trojica vojvoda, nadbiskup Fridrih od Majnca i nadbiskup Trijera
Ruotbert. U njihovoj pratnji se nalazio najmlai kraljev sin Bruno.
86
Ovu titulu je nosio i Karlo Veliki. Oton ju je namerno prisvojio da bi stavio do znanja
svima svoju pretenziju na Itlaiju i carski naslov.
Page 189 / 271
190

Saksonska aristokratija je pourila ne pitajui kralja za njegove namere. To je
godilo Konradu Crvenom, ali je kralj eksplodirao pa puna tri dana nije hteo d aih primi.
Berengar je mogao da pretpostavi ta ga eka, a konrad je sa svoje strane bio jako
uvreen. Razume se cela ova predstava je ila na ruku princu Liudolfu i nadbiskupu
Fridrihu. Avgusta 952. u Augsburgu (vapska) odran je sabor na kome su Berengar i
Adalbert priznali vlast Otona i primili italijansko kraljevstvo iz njegovih ruku.
Markgrofovije Furlanija i Verona su ule u sastav Nemake ime se najvie okoristio
Hajnrih Mlai jer su pomenute teritorije ule u sastav Bavarske. Ovo je bio mudar potez
jer je obezbeivao prelaz preko Brenera u svako doba.

Krajem 952. Adelaida je rodila sina koji je na Liudolfov uas dobio ime Hajnrih.
Mada Oton nikada nije direktno pretio Liudolfu da e ga razbatiniti, davanje imena po
dedi-kralju bila je nema opomena ta ga eka. U prolee 953. poela je pobuna unapred
osuena na neuspeh jer se princ Liudolf nije pripremio za sukob sa svojim ocem. Liudolf
je hteo da silom natera oca da prizna njegovo pravo na naslee prestola. Pobuna je takoe
imala za cilj da odstrani Hajnriha Mlaeg iz bilo kakvog uea u vlasti.

Kada je otpoela pobuna se brzo proirila i smesta su joj se prikljuile vapska i
Frankonija. Palatinski grof Arnulf, sin Arnulfa Zlog, se takoe prikljuio pobunom u
Bavarskoj. Naroito je crkva okrenula lea Hajnrihu Bavarskoj. Posebno iznenaenje za
kralja je bilo dranje markgrofa Zigfrida od Gerona koji je bio oenjen damom iz
porodice Konradina. Zigfrid je ostao neutralan u ovom sukobu. Kada je ustanak otpoeo
Italijani su napali Veronu i Furlaniju ne bi li ih povratili. Kralj se sastao sa Liudolfom i
Fridrihom u Majncu gde je nateran na kompromis. Kako je od njega iznueno to to je
iznueno, Oton se nije smatrao obaveznim da se toga i pridrava. ta je tano sadravo
ultimatum nije ni danas poznato. Oton je po susretu u Majncu sazvao sabor u Friclau gde
je od zaverenika traeno da se pojave i opravdaju pred kraljem. Liudolf i konrad Crveni
nisu doli.

Dalji dogaaji nisu se povoljno odigravali za kralja Otona. Iako je Konrad Crveni
zbaen sa poloaja lotarinkog grofa on je uspevao da odoli kralju u Majncu gde je bio
napadnut. Nadbiskup Fridrih je proteran iz zemlje, a kralj je traio od Liudolf i Fridriha
da predaju pomagae, ali oni su to odbili. U meuvremenu u Bavarskoj dolazi do
prevrata. Arnulf II (952-954) postaje vojvoda i Regensburg otvara vrata predstvaniku
stare dinastije Liutpoldinga. Liudolf nakon toga odlazi u Bavarsku. U kraljevskoj vojsci
poinje gunanje te je kralj bio primoran da raspusti vei deo vojske, ali se i dalje nije
predavao.

953. Brun je postao nadbiskup Kelna, a u jesen iste godine i vojvoda Lotaringije.
Tokom cele 953. kraljevska vojska je trpela poraze. Oton nije uspeo ni da osvoji
Regensbrug u kom su se nalazili Arnulf II i Liudolf.

954. Maari su osetili da na granici vie nema Hajnriha te su upali u Nemaku i
doli do Rajne. Stanovnici Vormsa su ih ugostili, a Maari odatle kreu u pustoenje
Lotaringije, Francuske i Burgundije da bi se preko severne Italije vratili u Panoniju.
Page 190 / 271
191
Nema dokaza da su pobunjenici pozvali Maare, ali je verovatno da su paktirali sa njima.
Kada je opasnost prola javno mnjenje je bilo toliko ogoreno da je poelo masovno
otpadanje od Liudolfa i Arnulfa II. Oni stoga moraju od kralja traiti milost. Bili su
zbaeni sa vlasti i lieni svakog ugleda, ali su ostavljeni u ivotu. Najgore je proao
biskup Salcburga, Herot. on je stajao na elu crkvene opozicije Hajnrihu Mlaem i zato
su mu iskopane oi. vapska je vraena porodici Hunfridinga, pri emu se Burkhard
III (954-973) oenio Hadvigom, erkom Hajrniha Bavarskog. Iste godine umro je i
Fridrih to je Oton iskoristio da postavi na njegovo mesto svog nezakonitog sina
Vilhelma. Ovaj je pogreno protumaio elje svog oca. Bio je izuzetan biskup i ni u kom
sluaju slepo oruje u kraljevim rukama. Na ove naine je Oton umirio zemlju i
pripremio se za konaan obraun sa Maarima.

Kada se pogleda na izvore mora se zapitati da li su savremenici shvatili epohalni
znaaj Otonovog krunisanja za cara. Adalbert iz Magdeburga pie o tome samo u jednoj
reenici kao i Liutprand iz Kremone. Neki izvori ak ni ne spominju krunisanje iako
znaju da je do njega dolo. Od takvog stanja javnog mnjenja odudara jedino Rozvitina
poema o caru Otonu. Postavlja se pitanje da li je i ona bila svesna ta je krunisanje u
Rimu znailo.

Ono to se zna jeste da aristokratiji u Saksoniji nije bilo drago to silno kraljevo
angaovanje u Italiji, pa ni njegovo krunisanje za cara. Ovo se moe objasniti i loginom
injenicom da je stalno odsustvo kralja iz zemlje ohrabrivalo njegove politike
protivnike. Osim toga glave diu i spoljni neprijatelji, pre svih Maari i polapski Sloveni.
Stoga je kraljevo prisustvo bilo neophodno u Nemakoj. Poneto od ovog stava
nemake aristokratije znamo i iz Vidukindovog dela. Kao dvorski istoriar on odaje
priznanje Otonu. Za njega car nije onakav kakvim ga vide u Italiji. On ga vidi kao cara-
vojskovou i u njegovim reima oseamo prizvuk maksime ''vojska ini carevinu''.
Prilagoeno nemakim prilikama Otona carem nije uinilo samo krunisanje ve i vojniki
uspesi.

Polovinom X veka kada je obnova carstva jo uvek bila samo ideja, Nemaka se
nala u novoj opasnosti od maarske navale. Oton je bio najugledniji evropski vladar toga
vremena i bilo je oekivano da on ponese titulu cara kao vrhovni vladar na zapadu. Osim
navedenog njegov ugled se vezivao za epohalnu pobedu nad Maarima na Lekom polju
10. VIII. 955. Samo godinu dana pre ovog dogaaja nije izgledalo da bi se stvari mogle
povoljno reiti za Nemaku. Naime Maari su 954. nainili jedan od svojih najdubljih i
najpustonijih prodora u zapadnu Evropu. Reili su da to ponove i naredne 955. Vratili su
se po ono to je ostalo, prodrli preko Bavarske do vapske gde im je otpor pruio biskup
grada Augsburga, Ulrik. Ulrik se pokazao kao ovek veoma sposoban da se odupre
Maarima, nevinim opsadnom ratovanju. I mada je Augsburg bio slabo utvren (rimski
bedemi su odavno propali), uspevao je da se odri pre svega zahvaljujui Ulrikovom
portvovanju.
Braniteljima je podstrek dalo i jedno ''udo'' koje se dogodilo. U jednom trenutku
je na Ulrika pao oblak strela, ali je on izaao potpuno nepovreen. Maari nisu mogli da
vide da su promaili metu, ali sama injenica da im je neko jo uvek pruao otpor ih je
veoma naljutila. Spremali su se za konaan juri kada je stigla vest o pribliavanju
Page 191 / 271
192
nemake vojske. Maari su tada digli opsadu i spremili se za obrauna sa Nemcima na
otvorenom polju.

Za to vreme Oton je im mu je stigla vest o prodoru Maara poeo da okuplja
vojsku. Poeo je od Saksonije, ali odavde nije uzeo mnogo ljudi jer su mnogi bili
angaovani na istonoj granici gde su upade vrili polapski Sloveni. Oton se sa oko 2.000
vojnika ulogorio blizu Augsburga na reci Leh, ekajui pojaanja iz Bavarske, Frankonije
i same vapske. Vojsku Frankonije vodio je Konrad Crveni, oenjen jednom od kraljevih
keri, a vojsku vapske novopostavljeni Burkhard III. Brun, biskup Trijera i vojvoda
Lotaringije je ekao sa trupama na Rajni.

Vidukind pie detaljno o vojsci koju predstavlja legijama. Bavarska je vodila tri,
vapska dve legije, Saksonija i eka pomonu vojsku od oko 1.000 ljudi. Posebnu
jedinicu oko samog kralja ini 1.000 ljudi. Od prilike oko 10.000 vojnika, pre svega
konjanika se okupilo na Lehu. Vidukind je izvetaj o bitci temelji na iskazima pojedinih
uesnika. Tako su pojedini delovi bitke kod Vidukinda opisani sa take gledita jednog
vojnika koji se bori na jednom sektoru i nema pregled na drugim sektorima bojita.

Maarska konjica koja je bila brza i pokretljiva napala je prva i to nemaku
komoru. Napad je bio iznenadan, a rezultat beanje eke pomone vojske koju je inila
peadija. Maarima je u ruke pala komora sa velikim brojem zarobljenika, meu njima i
ene poto su i one pratile mueve u ratu. Sledei su na red doli Burkhardovi vabi koji
su takoe potueni. Ali prekretnicu je doneo Konrad Crveni koji je iskoristio razvlaenje
maarskog bojnog reda i jendim napadom povratio komoru. Nakon toga bitka je
privremeno utihnula. Poloaj Nemaca je bio jako lo, bili su razvueni po celom bojnom
polju sa velikim gubitcima. Presudan trenutak bio je juri nemake konjice koju je
predvodio sam Oton naoruan Svetim kopljem. Ne zna se ta je kralj mislio, ali je sigurno
sebe video kao branitelja hiranstva od sila zla i bezbonika. Sudar je bio straan, ali na
skuenom prostoru Maari nisu mogli da iskoriste manevarske mogunosti svoje konjice,
a Nemci su sa svojom teko oklopljenom konjicom cepali maarski bojni red na sitne
komade. Nastao je strahoviti pokolj pa su se Maari dali u panian beg, a Nemci su ih
gonili. Vidukind svedoi da ih se jako malo spasilo begom u Panoniju.

Na bojnom polju uhvaeno je nekoliko maarskih vojvoda kojima nije zabeleeno
ime, a koji su obeeni nakon bitke. Gubitke su imali i Nemci. Vidukind ih ne spominje,
ali potvruje da su bili jako veliki. Meu palima se nalazio i Konrad Crveni. Naime
Vidukind pie kako je dan u kom se bitka odigrala bio jako topao. Konrad je u jednom
trenutku razvezao kaieve koji su vezivali vratni i grudni deo oklopa i u tom trenutku ga
je pogodila strela. Njegovo telo je preneto u Vorms i sveano sahranjeno.

Iz razdoblja unutranjih sukobljavanja Nemaka izlazi ojaana jendom jasnom
pobedom. U bitci na Lehu su uestvovala sva plemenska vojvodstva i ojaala je svest o
pripadnosti jednoj naciji. Tako ova bitka predstavlja prekretnicu u nemakoj istoriji. Na
samom bojnom polju nakon bitke, na starogermanski nain vojnici su uzvikivali ovacije
Otonu, a Vidukind ih je predstavio kao proklamovanje carstva. Carsku vlast je Oton
osvojio na Lehu, a ne u Rimu.
Page 192 / 271
193

Oton se postarao da se glas o njegovoj pobedi rairi po celoj Evropi. Specijalno
nareenje odreivalo je da se po crkvama slue sveane liturgije i procesije. I sama
javnost u zapadnoj Evropi je postala svesna znaaja ove pobede. Jedan hroniar je
zabeleio da se ova pobeda moe uporediti sa pobedom Karla Martela nad Arapima.
Vojniko Vidukindovo carstvo, ako je ikada i postojalo kao ideja, nije imalo svoju
budunost. Jo je i Karlo Veliki imao jasnu sliku da je carstvo vezano samo za Rim i
papstvo. Otonov savez sa crkvom i imperijalne franake tradicije ukazivale su na Italiju
ako na pravac delovanja. Ali i sam Oton je uvideo da su se stvari promenile i da je
priroda kraljevske vlasti drugaija, a drugaije su i papske privilegije. Zbog ovoga je
Oton morao da saeka da ga papa pozove. Sledeih nekoliko godina oton je odravao
dravne sabore u Lotaringiji to je pokazivalo da je stanje u toj pokrajini jo uvek
nereeno. Takoe su ga i veliki gubitci u bitci na Lehu terali da se posveti unutranjim
prilikama u Nemakoj, a da pohod u Italiju ostavi za bolje dane.

Na vest da Berengar II tiranski vlada u Italiji i da sprema ujedinjenje sa
Burgundijom, Oton ne reaguje vojnim pohodom ve alje manju vojsku koju predvodi
Liudolf, u meuvremenu vraen u milost. U jesen 956. Liudolf je preao Alpe i proterao
Berengara iz Pavije. Ovaj je pobegao, ali je njegov sin Adalbert pruio otpor i pritom
poginuo. Liudolf je pokorio celu severnu Italiju, dobio zakletve na vernost i sa velikim
plenom krenuo u Nemaku. Umro je 6. IX. 957. u severnoj Italiji kod Logo Maore,
ostavljajui iza sebe enu sa dvoje dece. Vremenom se formirala legenda o njemu, ije su
se istorijske osnove stapale sa likovima drugih pobunjenika iz poznijeg vremena, ali je
uspomena na njega ostala da ivi u narodu.

Kao kulminacija ovih nemakih uspeha u Italiji Oton I je krunisan za cara na
Sretenje 2. II. 962. Berengar II meutim nije prihvatio ovakvo stanje stvari pa je nastavio
sa pruanjem otpora iz nekoliko tvrava. Najpoznatije su bile Garda i San Leone
87
. Car
Oton i njegova supruga su se povukli u Padovu. Do kraja 962. je trajao sukob izmeu
Otona i Berengara.

U meuvremenu papa Jovan XII (955-963) je poeo da kuje zavre protiv cara, za
ta je ovaj saznao putem glasina koje su nemaki istoriografi zapisali. Jedna od ovih
glasina koja je kruila bila je ta da je Oton u pomo protiv Berengara pozvao Maare.
Stoga je Oton poslao vojsku na Rim. Jovan XII i Adalbert su pobegli iz Rima da ne bi bili
uhvaeni. Plemstvo Rima je potom obealo caru da nee birati papu, a da se prethodno ne
konsultuje sa carem.

U decembru 963. u Rimu je sazvan jedan sinod na koji su doli biskupi iz Italije i
Nemake. Ovim saborom je predsedavao sam car, po ugledu na Konstantina Velikog, sa
ciljem da sudi odbeglom papi. Ovo se suprotstavljalo kanonima crkve jer se crkvenom
licu ne sme suditi na svetovnom sudu. O ovome je pisao Liutprand Kremonski i to veoma
pristrasno, stavi na stranu cara protiv pape. Papi se sudilo za ubistvo, krivokletstvo,
jeres, incest i brakolomstvo. Krajem iste godine Jovan XII je proglaen krivim i zbaen sa

87
U blizini dananjeg San Marina.
Page 193 / 271
194
mesta pape, a na njegovo mesto je postavljen Leon VIII (963-965). Sinodisti su sebe
nazivali vaseljenskim konsilijima i nastupali su javno.

Car Oton je vei deo svoje vojske raspustio kako bi spreio ekscese i sukobe. Pre
toga je osvojena Garda, a posle deset meseci i San Leone. Berengar i njegova porodica su
odvedeni u zarobljenitvo. O sudbini njegove porodice se malo zna, a sam Berengar je
odveden u Hamburg gde je umro avgusta 966. Sahranjen je u Hamburgu uz kraljevske
poasti.

Jovan XII je u meuvremenu organizovao jednu zaveru koja se odigrala 3. I. 964.
a u kojoj je glavom trebalo da plate Oton I i Lav III. Zavera nije uspela, a na ulicama
Rima je dolo do nereda. Nedelju dana nakon ovog dogaaja Oton I je napustio Rim.
Jovan XII je tada uao u grad sa namerom da se osveti Lavu VIII. Ovaj je meutim
pobegao u nemaki vojni logor izvan gradskih zidina. Tada su Nemci upali u Rim i
proterali Jovana XII. Biskup pajera Otger dobio je kaznu bievanja i potom je baen u
tamnicu. Ubrzo je puten i upuen caru da bi posredovao izmeu Otona i Jovana XII.
Meutim Jovan XII je ubrzo umro (14. V. 964.), a Rimljani su zaboravili na zakletve date
caru pa su za papu postavili uglednog Benedikta V Gramatika (964). Nemaka vojska
brzo ulazi u Rim bez borbe, zarobljava Benedikta V i vraa na papski tron Lava VIII.
Benedikt V je odveden u Hamburg gde je ubrzo umro. O ovim dogaajima pisao je
Adalbert, nastavlja opata Regina.

Za vreme opsade Rima okolina je opustoena tako da je kasnije bilo onemogueno
snabdevanje, a uz to su vladale i vleike vruine. Oton je iz ovih razloga hteo da vojsku
prebaci u drugi deo Italije. Pojavila se epidemija, najverovatnije kolera, meu vojnicima i
veliki broj ih je umro. Meu predvodnicima nastradali su biskup Trijera Hajnrih, opat
Vajserburga i vojvoda Lotaringije Gotfrid. U prolee 965. car je preko Koma i kantona
Hur prebacio ostatak vojske u Nemaku.

Sama Nemaka nije pretrpela nikakve tete i to pre svega zahvaljujui Otonovoj
brai koji su ostali u Nemakoj i odravali red i mir u zemlji. Zasluni su bili i markgrof
Geron i Herman Bilung. Otonov povratak u Nemaku je izazvao veliko olakanje. Brun,
Otonov brat, kasnije je proglaen za sveca, a napisao je bratovljevo itije. 962. je
njegovom zaslugom odrana prva sednica Rajhstaga u Kelnu. Uporedo je odran i
dravni crkveni sabor. A Matilda ena Hajnriha I Ptiara i majka Otona I je posvetila
jednu crkvu Otonovom povratku u Nemaku. Rajhstagu su prisustvovali i Gerberga,
udovica Konrada Prekomorskog i Hajnrih sin pogubljenog Hajnriha, koji je od oca i
majke nasledio Bavarsku. Hajnrih je bio miljenik svoje babe Matilde. Na saboru iz 965.
politika Otona I je doivela svoj vrhunac.

Oton II (973-983), nasledio je svog oca Otona. Sa svega 18 je postao samostalan
vladar. Za sebe je smatrao da stoji na elu porodice zapadno-evropskih naroda. U oima
drugih Oton nije bio tako znaajan. Vrhunac njegove politike i politike njegovog oca bilo
je dobijanje carske krune. Do pojave krize dolazi prvo u samoj Nemakoj i to vezano za
dinastijska osporavanja. Nemiri su poeli u Bavarskoj i vapskoj i to tamo gde je vojvoda
bio Hajnrih Svaalica. Njegov otac je bio Hajnrih Pobunjenik, brat Otona I. Deda mu je
Page 194 / 271
195
bio Hajnrih Ptiar. Majka mu je bila Judita i to po poreklu sa majine strane Hajnrih je
bio iz bavarske porodice. Deda mu je sa majine strane bio Arnulf Zli.

Oton II je trebao da dobije markgrofovije Veronu i Furlaniju. Vojvotkinja Judita
je bila vlastoljubiva ena. Posle smrti njenog mua 955. preuzela je regenstvo nad
maloletnim sinom. Potom je svoju ker Hadvigu udala za vapskog vojvodu Burkharda.
Iste godine iznenada umiru Oton I i Burkhard 973.

Kada je Hajnrih Svaalica postao punoletan bio je oenjen Gizelom roakom
carice Adelaide i suprugom Otona I. Na taj nain Hajrnih i Gizela imaju jak uticaj na
junu Nemaku. Biskup Augzburga je preao mladog princa. Biskup je igrao veoma
vanu ulogu u svakodnevnom crkvenom i svetovnom ivotu. Mogao je da ima uticaj u
razvoju privrede i ekonomskom ivotu neke oblasti.

Krajem 973. umro je Burkhard koji iz braka sa Hadvigom nije imao dece. Za to
vreme mladi Oton II je svoje poverenje ukazao Otonu, sinu Liudolfa koji je postao
vapski vojvoda. Ovo imenovanje je znailo casus beli Hajnrihu Svaalici. Ovaj je stupio
u savez sa Mjekom I (960-992) i Boleslavom II Pobonim (967-999), poljskim
odnosno ekim knezovima. Rajstag je potom sudio Hajnrihu Svaalici zbog pobune, ali
ovaj je pobegao i ponovo se pobunio. Tek 978. Oton II je uspeo da ugui njegovu
pobunu. Oton II je u meuvremenu osnovao novo vojvodstvo, Karantiju tako da je znaaj
Bavarske znatno umanjen. Liutpold Bauenberg je dobio na upravu istonu marku.
Njegova loza je tu vladala do XIII veka kada su je zamenili Habsburgovci.

Judita se povukla u manstir Nider Minster ma lajeru. Carica majka Adelaida
utke je morala da se povue na svoje posede u Burgundiji, a kasnije je otila u Italiju.
Njeno mesto je zauzela Teofana, vizantijska princeza iji uticaj sve vie jaa. Najvee
borbe u ovo vreme su voene na severu kod danske granice. Harold I Plavozubi (940-
987), danski kralj potinio je svojoj vlasti i Norveku. Njegove trupe su prele tzv. danski
zid (Deneverk) i Oton II je na brzinu prikupio vojsku koja je potisnula napadae nazad
preko zida. Hakon je sa svojim Norveanima pruio estok otpor pa je dolo do velikih
borbi. U jesen 974. kada su Norveani otili ka svojim fjordovima Nemci su zauzeli
Deneverk.

Titmar Mersemburki je dao nemakom narodu pesmu u kojoj je predstavljena
bitka kod Videlforda. Slino je radio Snori Stilinson, norveki pesnik. Neprilike Otona II
je iskoristio Lotar II (952-986) od Francuske pa ga je napao 978. Poetkom te godine
Lotar je na saboru u Laoru pridobio lotarinkog vojvodu. Napad nije bio niim izazvan i
iznenadio je Nemce. Rihem od Remsa je ostavio svedoanstvo o ovim dogaajima. Car i
carica su pobegli iz Ahena prilikom ovog iznenadnog napada. Palata Karla Velikog je
tom prilikom opljaakana.

1. X. 978. je dogovoreno na nemakom saboru da se svim snagama krene na
Francusku. To je odmah uinjeno i ve krajem oktobra nemaka vojska se nalazila u
bilizini Pariza. Oton je dozvolio svojim vojnicima da tri dana pljakaju okolinu Pariza.
Njegov logor je bio na Mon Martru. Prilikom prelaska reke Aisne (Ene) Nemci su
Page 195 / 271
196
napadnuti od strane Francuza. Ali Lotar nije eleo vie da se bori. 980. ugovoren, uz
primenu statusa quo. Posle sedam godina vraen je mir i bezbednost na severu i zapadu
drave uz velike gubitke.

Za vreme ovih Otonovih borbi u Italiji dolazi do uspona porodice Krispentija. U
samom Rimu se u to vreme nalazila nemaka posada sa nemaim prefektom grada na
elu. Na jugu Italije je vladao knez Beneventa, Kapue i Smolenta Bandulf
Gvozdenoglavi. Od velikog stratekog znaaja bila je i markgrofovija Kamerino.
Bandulf je pre svega eleo da osigura vojvodstvo Salerno. Na taj nain bi drao junu
Italiju pod svojom kontrolom i stvorio preduslove za stvaranje nekog manjeg carstva na
jugu poluostrva.

Zgodna prilika za Otonovo pojavljivanje u Italiji jeste poziv pape Benedikta VII
(974-983) koji je posle ubistva ranijeg pape Benedikta VI (973-974) postao papa. Ubrzo
je bio proteran od strane antipape Bonifacija VII (974, 984-985) pa je otiao caru u
severnu Italiju. Tek u jesen 980. malobrojna vojska je krenula iz Nemake i u novembru
iste godine stigla do Alpa. Vojsku je vodio sam Oton sa najbliim lanovima porodice.
Kao namesnik u Nemakoj ostao je Vigilis, biskup Majnca. Carica Adelaida se povukla
Padovu.

Oton je hteo da njegova ena Teofano preda Adelaidi na uvanje tek roenog
Otona III, koji je tada imao nekoliko meseci. Adelaida nije mogla do ovo odbije. Na to su
je mnogi savetovali mnogi, a meu njima i uticajni opat Klinija, Major. Sjedinjena
porodica je otila u Ravenu gde je proslavila Boi. Januara 981. Oton II je sa svojom
vojskom krenuo ka Rimu. Antipapa Bonifacije je pobegao u Carigrad, a na presto je
vraen Benedikt VII. jo u maju iste godine carska porodica se nalazila u Rimu i njegovoj
okolini. U toku maja i juna 981. rezidencija cara Otona u Italiji, Pola di elii bila je
centar zbivanja evropske diplomatije. Tu su dolazile delegacije i predstvanici mnogih
zemalja.

Situacija za cara nije bila loa. U prolee 981. umro je vojvoda Bandulf. Njegov
stariji sin Landulf je vladao matinim oblastima vojvodstva. Ali veliku opasnost
predstavljaju Arabljani sa Sicilije koji koriste promenu u vrhu vlasti da bi proirili zone
svojih upada. Oni se ire kroz Kalabriju i Apuliju gde formiraju svoje ''mostobrane''.
Poto je Vizantija u tom trenutku bila usred graanskog rata na Nemakoj je bilo da spase
junu Italiju od nevernika. Stoga u jesen 981. mala nemaka vojska polazi na jug da bi se
borila sa Arabljanima. Otonu II se urilo iako mu je iz Nemake tada krenulo pojaanje
od 2.000 teko oklopljenih vitezova. On ih meutim nije ekao ve je sa malim snagama
krenuo na jug. Oktobra 981. zauzeo je Benevent, a azatim i Napulj i Salerno. Kada mu je
konano pristiglo pojaanje iz Nemake u prolee 982. on je odluio da udari na
vizantijske posede oko Tarenta. Sam Tarent je pao posle nekoliko dana i Oton II uzima
titulu IMPERATOR ROMANORUM AUGUSTUS. Napad na vizantijske posede i
uzimanje sporne titule odjeknulo je negativno u Vizantiji.

Napredovanje Otona II je nastavljeno i u junu 982. kada je uao u Kalabriju.
Carica i prestolonaslednik su ostali u mestu Rozano pod zatitom Teodoriha od Meca.
Page 196 / 271
197
Oton se u tom trenutku nalazio na vrhuncu svoje moi. Nakon to je zaustavio prodor
Danaca na severu, odbio Lotara od Lotaringije, uao u Rim i osvojio skoro celu junu
Italiju on je mogao da se smatra rimskim imperatorom. U to e njegov pad biti jo vei
nakon Kotrone.

Vrhovni komandant arabljanske vojske bio je emir Sicilije Abul Kasir, koji je i
organizovao upade u junu Italiju. Kada je saznao da je nemaka vojska u blizini
njegovih poseda objavio je dihad i podigao dosta veu vojsku od Nemaca, ali ne i toliko
kvalitetnu. Dve armije su se sukobile 13. VII. 982. kod mesta Kotrone u podnoju planine
Kapo de la Kotrone. Nemci su za bojno polje odabrali ravnicu koja odvaja planinu od
mora. Arabljani su shvatili da nee moi izdrati udar nemake konjice pa su pri prvom
sudaru sa neprijateljem rasturili svoje redove i krenuli u beg. Ova taktika navlaenja
neprijatelja potpuno je upalila i Nemci su krenuli u mahnitu poteru. Abul Kasir je
meutim pre bitke u oblinjem klancu sakrio veliki broj vojnika koji su u pogodnom
trenutku izjurili na usplahirene Nemce. Arabljanski kontranapad bio je katastrofalan po
Nemce i oni su od gonilaca postali gonjeni.

Poraz je bio vie nego evidentan. Mali je broj onih koji su se spasili begom. Oton
II, vojvode vabije i Bavarske i nekoliko slugu su se sapsili. Titmar Mersemburki
navodi imena palih plemia meu kojima stu bili njegov roak biskup Hajnrih, dva sina
Bandulfa Gvozdenoglavog, Landulf i Bandulf, knez Landulf od Kapue i nejgov brat
Atenaulf. Biskup Petar iz Varelija je zarobljen kao i veliki broj plemia od kojih se samo
mali broj kasnije oslobodio. Brun iz Kverfurta je napisao da se ''zemlja obojila
purpurnom krvlju otadbine''. Otonovo spasenje je bilo pravo udo od avanture u ono
vreme. Pria o tome se nalazi kod Titmara Mersembrukog:

''Sa samo dvojicom ljudi
88
stigao je do mora. Blizu obale su ugledali jedan brodi
iz lokalne vizantijske oblaske strae. Car je uzjahao Kalominosovog konja i ujahao u
more s njim pokuavajui da se dokopa lae, ali ga kapetan nije primio. U to se se u
daljini videli Arabljani koji nisu hteli da im izmakne tako siguran plen. U tom trenutku se
pojavila i druga vizantijska laica i car je sa obale video jednog lokalnog Langobarda koji
ga je prepoznao i koji mu je dugovao uslugu, tako da je primio cara na brod. Neko od
posade je prepoznao cara i javio za to kapetanu. Oton je priznao da je car i dodao jo da
se u luci Rozano nalazi njegova porodica sa dravnom blagajnom i da bi hteo da ih ukrca
na brod i da se tako preda vizantijskom caru. Kapetan je poverovao prii, pristao u blizini
seoceta i dozvolio Ditrihu od Majnca da se ukrca na brodi. Dok se ovaj peo na brod svi
su gledali u njega pa je Oton iskoristio nepanju, skoio u more i doplivao do obale.
Preko Salerna i Kapue je otiao u Rim''.

Koliko god neverovatna ova pria bila likovi koji se u njoj pominju su svakako
istorijski. Nemaki poraz kod Kotrone bio je potpun, ali su i arabljanski gubici bili
ogromni, tim pre to je emir Abul Kasir pao u bitci. Zako su se, umesto da iskoriste
veliku pobedu, Arabljani vratili na Siciliju. Ono to je ostalo od nemake vojske Oton je

88
To su bili Hajnrih, njegov lini telohranitelj slovenskog porekla i Kalominos, Jevrejin
iz Italije i kasniji veliki rabin Majnca.
Page 197 / 271
198
poslao natrag za Nemaku to se pokazalo kao pogrean potez jer se pria o porazu
rairila, to nikako nije valjalo interesima drave. Car je u Rimu proveo Boi 882. i
Uskrs 883. Mada je poraz bio teak Oton je smatrao da se samo novom akcijom moe
popraviti novonastala situacija. Ali u prolee 983. nemaka vlastela zahteva da se sastane
sa carem. Poraz je dravu rastrojio, a caru je malo ta kodilo. Naime cvet nemakog
plemstva je pao u bitci, a mnogi su se nalazili u zarobljenitvu. Razlog zbog kog su
plemii hteli da se sastanu sa carem jeste regulisanje stanja u dravi jer ako se zemljite
bez posednika ne podeli izbio bi graanski rat. Zato je sazvan jedan od najveih Rajstaga
u istoriji Nemake u Veroni.

Sabor se pretvorio u jedan od najbolje poseenih u istoriji. Prisustvovali su mu
carica majka Adelaida, carica Teofana, nadbiskup Akvileje, mnogobrojni biskupi, opati
uglednih manastira i ve neizbeni opat Klinija, Major. U meuvremenu je umro Oton
vapski koji je drao vlast u vabiji i Bavarskoj. Glavna pitanja na saboru su bila podela
lena i pitanje prestolonaslednika. Prva unija vabije i Bavarske je ukinuta i svaka je
dobila zasebnog vojvodu. Vojvoda u vabiji je postao Konrad od Konradinaca, a vojvoda
Frankonije je postao njegov brat Ludo. Bavarsku je dobio nazad Hajnrih Svaalica koji je
vraen iz progonstva. Pitanje prestolonaslednika je reeno tkao to je tza kralja Nemake
postavljen trogodinji Oton III, koji je postao prvi kralj koji je izabran u Italiji i to
glasovima Italijana. Sa obzirom na predstojei rat Oton e ga odmah objaviti, a pratie ga
Vigilis, nadbiskup Majnca i Jovan, biskup Ravene. Jova je mladog kralja odveo u Ahen
na krunisanje. U Italiji je ostao Oton II da sprema rat protiv Arabljana.

Pripreme za napad ve su dobro odmakle kada je Nemce snala nova opasnost.
Naime izbio je ustnak Ljutia i drguih Polapskih Slovena u Nemakoj. Plemena
Polapskih Slovena bilo je mnogo, a najvea su bila plemena Abordita (Oborditi),
Ljutia
89
i Luikih Srba. Polapski Sloveni su se jako patili pod nemakom okupacijom
jer su Nemci krajnje bezobzirno vladali, hristijanizacija je nasilno izvrena, a nemaka
vojska se prema njima odnosila kao prema ivotinjama. Pripadnici nemake vojske
slovenskog porekla vratili su se nakon italijanskog pohoda i poeli da ire vesti o porazu
koji je car pretrpeo. Ovo je bila idealna prilika i do ustanka je dolo sponatno bez ikakvih
priprema. Krajem juna 983. Sloveni su napaali Havelberg, jednu nemaku tvravu u srcu
teritorija Havelaca, koja je ujedno bila i sedite biskupije. Posada je pobijena, a crkva
spaljena. Otrica napada je prvenstveno bila uperena protiv omrznutog hrianstva, a
potom prema Nemcima. Tri dana kasnije pao je i Brandenbrug, sedite lokalnog
markgrofa Ditriha i biskupije. Biskup Folkman je pobegao jo ranije dok se Ditrih probio
iz grada koji je goreo. Duhovna lica su poubijana, a crkve opljakane i spaljene. Grob
biskupa Danila je otvoren, a njegove kosti oskrnavljene i razbacane. Ustanak je dobio
dodatno na snazi kada mu se prikljuio knez Abodrita, Mstivoj
90
.

89
Ljutii su bili plemenski savez zasnovan prevashodno na ideoloko-religioznoj osnovi,
za razliku od mnogih drugih saveza koji su mahom zasnivani na krvnom srodstvu i
politikim interesima.
90
U ovom postupku je odreenu ulogu igrala i povreena ast kneza Mstivoja. On je
uestvovao u vojnim operacijama carske vojske, pa je po povratku zatraio ruku erke
Page 198 / 271
199

Mstivoj je napao Hamburg, sedite nadbiskupije i glavno misionarsko mesto
odakle su kretali misije ka Polapskim Slovenima, Baltiku i Skandinaviji. Hamburg je
spaljen do temelja. Sloveni su potom preli Labu i opljakali oblasti severno od
Landenburga. Titmar kae da ga je Mstivojev kapelan obavestio da je ovaj poludeo zato
to je napao malo mesto u kom se nalazila crkva sv. Lavrentija. Ovome je teko
poverovati jer je Mstivoj poput svojih sunarodnika odbacio hrianstvo po izbijanju
ustanka pa mu samim tim nije trebao kapelan i u ovome moemo osetiti samo hriansko-
nemaku propagandu.

Glavni slovenski napad je usmeren ka Magdeburgu koji je bio najvaniji centar
Saksonije u to vreme. grad je bio zadubina saksonske vladajue porodice i u njemu se
nalazio grob Otona I u gradskoj katedrali. Ukoliko bi ovaj grad pao u ruke Slovena
propala bi nemaka vlast severno od Labe. Meutim Ditrih je mobilizovao saksonsko
plemstvo i uspeo da u jednoj nereenoj bitci kod gradia Tangera odbije dalje napade
Slovena. Sloveni su se vratili preko Labe, a nemaka vlast istono od reke je potpuno
sruena za narednih dvesta godina
91
. Plemena Polapskih Slovena koijh je bilo oko dvesta
je narednih vekova prualo otpor to Nemcima, to Poljacima i od svih tih plemena
preivelo je jedino pleme Luikih Srba. Bitka kod Tangera je zaustavila dalji prodor
Slovena, a ditrih je osigurao granicu podiui utvrenja na Labi. O vraanju izgubljenih
teritorija Nemci su u datom trenutku mogli samo da sanjaju.

Posle Rajstaga Oton II je opremio jednu vojsku i prodro ak do Barija, ali se u
septembru 883. vratio nazad u Rim gde je nastojao da sa linim uticajem osigura izbor
svog pape umesto nepodobnog Benedikta VII. Njegov prvi kandidat je bio opat Klinija
Major, koji ovo nije prihvatio, pa je car proturio svog italijanskog arhikancelara, biskupa
Pavije, Petra. Ubrzo iza izbora za papu car je poeo da pokazuje znake oboljenja od
malarije, koja je bila est bolest u rimskoj oblasti. Da bi se vratio vojsci koja je ostala u
junoj Italiji Oton II je uzeo ''jako sredstvo'' za brz oporavak, ali je umro decembra 983.
Njegov mermerni sarkofag se i danas nalazi su katedrali sv. Petra u Rimu. Tako se
zavrila vladavina cara koja je ostala pod znakom neprekinutog rata. Zanimljivo je da
iskustva Otona II, teka i opasna po dravu nije nauio njegov naslednik. Borba za
ouvanje integriteta carstva nastavie se i pod Otonom III (983-1002).

Geribert iz Orijaka koji je prihvatio poziv Otona III da doe na carski dvor, pa je
uskoro postao carev prijatelj i savetnik. Uticao je na Otona III podseajui ga na njegovo
grko poreklo po majci Teofani i na dunosti cara. 998. car je imenovao Geriberta za
nadbiskupa Ravene, a crkva ga je rukopoloila. Geribert je voleo da mu se odaju
priznanja.

Otrid iz Magdeburga. Oton III je eleo da ojaa poloaj nadbiskupa Ravene.
Njegovoj vlasti je potinio posede u Pentapolju i na taj nain uinio je gerberta jednim od

saksonskog vojvode, koja mu je ranije obeana. Tada se umeao markgrof Ditrih i rekao
da nee dozvoliti da se erka jednog vojvode uda za jednog psa.
91
Samo je grad Majsen u Sorobiji ostao u nemakim rukama.
Page 199 / 271
200
kneeva carstva. U martu 999. umro je papa Gregorije V (996-999), a na to mesto je Oton
III reio da dovede Geriberta. Prilikom stupanja na presto kandidat uzima drugo ime pa je
Geribert uzeo ime Silvester, po papi Silvesteru I (314-335) koji je navodno krstio
Konstantina Velikog (306-337). Geribert je postao Silvester II (999-1003). Cara i
njegovu okolinu je obuzimalo veliko oseanje religioznosti. Kraj X veka je poetak
obnove zapadne religioznosti i znaajnu ulogu u tom buenju je odigrao manastir Klini.
Opat Odil iz Klinija, Nil Kalabrijski, pustinjak Romualt iz Kanadolija i biskup grada
Praga Adalbert su bili najznaajnije linosti ove duhovne obnove. Careva religiozna
oseanja bila su isprepletana sa univerzalnim oseanjima o postojanju jednog velikog
carstva.

Adalbert, biskup Praga, krteno ime mu je bilo Vojteh. Bio je sin ekog kneza
Slavnika i roen je 955. Obrazovao se u Magdeburgu. Prilikom krtenja i miropomazanja
Vojteh odbacuje svoje slovensko ime i uzima ime prvog nadbiskupa Magdeburga. Od
juna 983. Adalbert je bio biskup grada Praga. Kao pripadnik reda Slavnika doao je u
sukob sa ekom porodicom Pemisla. Diliginis, nadbiskup Majnca, pozvao ga je kod
sebe kao svog potinjenog. Dok je Adalbert bio van Praga, Pemisli su napali rod
Slavnika i potpuno ga istrebili. Adalbert se nije smeo vratiti u Prag, pa odlazi u
Maarsku, a zatim i u Poljsku, a odatle meu Pruse. Kod Prusa je kao misionar postigao
veliki uspeh. Pri povratku je napadnut od Prusa i ubijen. Nakon toga je zasnovan kult o
njemu. Boleslav I Hrabri (992-1025), poljski knez, iskoristio je Adalbertovu smrt, od
Prusa otkupio njegovo telo i sahranio ga u poljskoj prestonici Gnjeznu. Tokom 80-ih
godina X veka Adalbert se susretao sa carem Otonom II. njegov roeni brat Radim, koji
je kao monah dobio ime Gaudecije, nalazio se na elu jedne poljske delegacije koja je ila
kod pape kako bi dobila dozvolu za osnivanje poljske crkve i nadbiskupije. Protiv toga je
bio nadbiskup Magdeburga pod ijom juridsdikcijom je bila biskupija u Poznanju.
Gaudecije je dobio titulu nadbiskupa od svetog muenika Adalbeta, a poljska crkva je
svedena na rang misionarske crkve.

Krajem 999. izvrene su pripreme za hodoae u Gnjezno ka grobu Adalberta.
Po prvi put je car Oton III napusito zemlju ne predvodei vojsku. Oton III je tu stvar u
Nemakoj predstavio kao odlazak na hodoae, a ne odlazak u drugu zemlju radi
diplomatskih pregovora. Zaobilazei eku, Oton je proao kroz Saksoniju istigao u
leziju gde ga je doekao Boleslav I kao bi ga otpratio u Gnjezno. Pribliavajui se
gradu, Oton III je sjahao i bosonog uao u Gnjezno obavljajui na taj nain pokloniko
putovanje. U poveljama koje su nastale posle dogaaja u Gnjeznu Oton III se nazivao
slugom Isusa Hrista, to je uzeto iz poslanice apostola Pavla. Na taj nain car s
identifikovao sa apostolom. Gaudecije je tom prilikom proglaen za nadbiskupoa
Gnjezna, dok je biskup Kolbert je dobio poloaj u Krakovu i Bratislavi. Oton III je
predao Boleslavu I kopiju svetog koplja, a potom su dva vladara izdelila relikvije: car je
dobio celu ruku sv. Adalberta, a Boleslav I estice motiju sv. Mavrikija
92
. Boleslavove
dunosti u odbrani hrianstva su dobijanjem svetog koplja postale identine sa carevim.
To je ujedno znailo da Boleslav I nije vazal nemakog cara.

92
Patron i zatitnik nemake drave. iveo je poetkom IV veka, a u kasnijem periodu je
predstavljan kao crnac.
Page 200 / 271
201

Titmar Mersemburki je izbegavao da u svojoj Hronici opirno pie o poljskom
knezu i o tome da je car dodelio Boleslavu I krunu ili da mu je priznao politiku
nezavisnost. Na jednom mestu on kae: ''Boe oprosti caru to je vazala uzdigao na rang
gospodara''.

Gal Anonim, anonimni pisac francuskog porekla bio je u Poljskoj i pisao njenu
istoriju oko 1100. Pie da je car proglasio Boleslava za kralja, da ga je ak i krunisao
sopstvenom krunom i da ga je proglasio za svog brata. Danas se smatra da Boleslav I nije
krunisan od strane cara ve da je sam sebi stavio krunu na glavu i to tek 1025.

Page 201 / 271
202

FRIDRIH BARBAROSA
(1152-90)

Fridrih ("gospodar mira") I (1152-90) je imao trideset godina kada je izabran za kralja.
Nije bio impozantnog izgleda bio je to ovek malog rasta, bledog tena i ute kose, i
crvene brade po kojoj je u Italiji dobio ime Barbarosa (Crvenobradi).
Ali um mu je bio bistar, a volja jaka; ivot je proveo u napornim dravnikim
poslovima; i, mada je pretrpeo mnogo poraza, Nemaku je ponovo doveo na vodee
mesto u hrianskom svetu.
Proglasio je Landfried mir zemlje, izmirio svoje neprijatelje, smirio prijatelje i
energino suzbio svae, nered i prestupnitvo.

NJegov privatni ivot bio je hvaljen kao visoko moralan; meutim od prve
ene se razveo pod izgovorom da su u krvnom srodstvu, pa se oenio naslednicom grofa
od Burgundije, te je tako sa nevestom dobio jedno kraljevstvo.

U elji da ga papa krunie za cara, obeao je papi Evgeniju III pomo protiv buntovnih
Rimljana i neugodnih Normana, u zamenu za miropomazanje. Kada je
stigao u Nepi, na domak Rima, ponositi mladi kralj sastao se sa novim pontifom,
Hadrijanom IV, i tom prilikom izostavio uobiajeni ritual po kojem je svetovni vladar
pridravao papi uzde i stremen i pomagao mu da sjae s konja. Hadrijan je siao bez
pomoi, i odbio da Fridrihu da "poljubac mira", i carsku krunu, sve dok se ne obavi
tradicionalni ritual. Dva dana su pomonici pape i kralja raspravljali o tom problemu, i
carevina je zavisila od protokola. Onda je Fridrih popustio; papa se povukao i ponovo
nastupio jaui na konju; Fridrih je pridrao uzde i stremen.
Carska titula ga je uinila i kraljem Lombardije. Nijedan nemaki vladar od vremena
Henriha IV nije tu titulu shvatao doslovno; ali, Fridrih je sada u svaki grad severne Italije
poslao podestate da vladaju u njegovo ime. Te tuinske gospodare su neki gradovi
prihvatili, a neki su ih odbacili.Fridrih je 1158. godine krenuo da pokori buntovne
gradove.

Na svoj dvor u Ronkalji pozvao je uene pravnike koji su u Bolonji obnavljali rimski
zakon. Bio je zadovoljan kada je od njih saznao da po tom zakonu car ima apsolutnu vlast
nad svim delovima Carstva, da poseduje svu imovinu u njoj, i da moe da menja ili ukida
privatna prava kad god smatra da je to za dravu poeljno.

Strahujui za sekularna prava papstva, i navodei donacije Pipina i Karla
Velikog, papa Aleksandar III je odbacio te zahteve i, kada je Fridrih na njima insistirao,
on ga je izoptio (1160). Dve godine je Fridrih opsedao nepopustljivi Milano; na kraju ga
je osvojio i spalio do temelja (1162).

Razgnevljeni tom okrutnou i ogoreni zbog poreza koje su im nametali nemaki
naelnici (podesta), Verona, Vienca, Padova, Trevizo, Ferara, Mantova, Brea,
Bergamo, Kremona, Pjaenca, Parma, Modena, Bolonja i Milano formirali su
Page 202 / 271
203
Langobardski savez: Lombardijsku ligu (1167).

Godine 1176. u Lenjanu, vojska tog Saveza porazila je Fridrihovu nemaku vojsku i
primorala ga na estogodinje primirje. Godinu dana kasnije, car i papa su se pomirili; i,
Fridrih je u Konstancu potpisao (1183) ugovor kojim se italijanskim gradovima vraa
samouprava. Oni su za uzvrat priznali formalnu vrhovnu vlast Carstva i velikoduno se
saglasili da hranom snabdevaju Fridriha i njegovu svitu prilikom poseta Lombardiji.

Fridrih je u Italiji bio poraen, ali je na svim drugim mestima trijumfovao. Uspeno je
uvrstio carsku vlast nad Poljskom, ekom i Maarskom. Ponovo je kod nemakog
svetenstva potvrdio, u praksi, ako ne na reima, sva prava imenovanja koja je Henrih IV
zahtevao, i dobio je podrku tog svetenstva ak i protiv papa.

Godine 1189. stari car poveo je 100.000 ljudi u Trei krstaki rat.
Godinu dana kasnije utopio se u Kilikiji.

HAJNRIH VI (1190-1197)

Henrih VI je godine 1194. uz pomo enove i Pize, osvojio je junu Italiju i
Siciliju preotevi ih od Normana 1194-1266 dinastija Hoentaufen u kraljevini Obe
Sicijije ;
1 pokorila cela Italija osim Papskih drava
2 Provansa, Dofine, Burgundija, Alzas, Lorena, vajcarska, Holandija, Nemaka,
Austrija, eka, Moravska i Poljska bile su ujedinjene pod Henrihovom vlau.
3 Engleska mu je priznala svoje vazalstvo
4 almohadski Mavri iz Afrike slali su mu danak
5 Antiohija, Kilikija i Kipar traili su da budu ukljueni u carevinu
6 Henrih je na Francusku i paniju bacao oko sa nezasitim apetitom i planirao da osvoji
Vizantiju

Prvi odredi njegove vojske ve su se uputili na Istok kada je Henrih, u trideset treoj
godini ivota, podlegao dizenteriji dok je boravio na Siciliji.
NJegov jedini sin bio je deak od tri godine; usledila je decenija nereda dok
su se pretendenti na carski presto meu sobom borili.

Page 203 / 271
204
FRIDRIH II HOENTAUFEN

(1215-1250)

ene:
1. 1209. Konstanca od Aragona, umrla 1222 g.
2. 1225. Izabela od Jerusalima, umrla 1235 g.
3. 1235. Izabela od Engleske

Izopteni krsta

Konstanca je imala trideset godina kada se udala za Henriha, a etrdeset dve kada je
rodila svoje jedino dete. Plaei se sumnji u njenu trudnou i zakoniti status
deteta, ona je dala da se podigne ator na trnici blizu Ankone; i tu, na oigled svih, ona
je rodila deaka koji e postati najfascinantnija linost kulminacionog perioda srednjeg
veka. U njegovim venama je tekla krv normanskih kraljeva Italije pomeana s krvlju
nemakih careva dinastije Hohentaufen.

Imao je etiri godine kada je u Palermu krunisan za kralja Obe Sicilije (1198).

Otac mu je umro godinu dana ranije, majka godinu dana kasnije.
U oporuci je molila papu Inoentija III (1198-1216) da preuzme starateljstvo, kolovanje
i politiku zatitu njenog sina,a za uzvrat ponudila znatnu rentu,kao i namesnitvo i
obnovljeno sizerenstvo nad Sicilijom. Papa je to rado prihvatio i svoj poloaj iskoristio da
raskine onaj savez Sicilije s Nemakom koji je Fridrihov otac bio nedavno postigao; pape
su se s razlogom plaile carevine koja bi Papske drave okruila sa svih strana, i zapravo
utamniila papstvo i njime vladala.
Inoentije je Fridrihu obezbedio kolovanje, ali je Otona IV pomagao da doe na
nemaki presto.

Fridrih je rastao zanemaren, povremeno u siromatvu, tako da su saoseajni graani
Palerma morali povremeno da donose hranu tom kraljevskom gamenu. Bilo mu je
dozvoljeno da slobodno trkara ulicama i po pijacama te poliglotske prestonice i da bira
drugare gde god mu drago. Nije dobio sistematsko obrazovanje, ali je zahvaljujui
pronicljivom umu uio iz svega to bi uo ili video; svet e se kasnije diviti obimu i
detaljnosti njegovog znanja. U to vreme, i uz ondanje obiaje, on je nauio arapski i
grki, i neto od jevrejske nauke.

Proitao je mnogo knjiga iz oblasti istorije. Postao je dobar jaha i maevalac, i ljubitelj
konja i lova. Bio je niskog rasta, ali snaan, "lepog i otmenog dranja", i duge, rie,
kovrave kose; bio je pametan, samopouzdan, i ponosit.
U dvanaestoj godini(1206) je otpustio Inoentijevog podnamesnika i preuzeo vlast;u
etrnaestoj godini(1208) postao je punoletan;u petnaestoj(1209) se oenio Konstancom
od Aragona, i dao se na posao da vrati carsku krunu.

Srea mu je bila naklonjena, naravno, uz izvesnu cenu.
Page 204 / 271
205
Oton IV je prekrio svoj dogovor da e potovati vrhovnu vlast pape i Papske drave;
Inoentije ga je izoptio, i naredio baronima i biskupima Carstva da za
cara izaberu njegovog mladog tienika Fridriha. Ali, iako se naglo okrenuo Fridrihu,
Inoentije nije odustao od namere da zatiti papstvo.

Kao cenu za podrku, on je od Fridriha traio (1212) obeanje:
1 da e i dalje plaati danak i nastaviti feudalnu lojalnost Sicilije u odnosu na pape;
2 da e uvati neprikosnovenost Papskih drava;
3 da e "Dve Sicilije" normansku junu Italiju i ostrvo trajno odravati odvojenim
od Carstva;
4 da e iveti u Nemakoj kao car, a Siciliju ostaviti svom tek roenom sinu
Henrihu kao kralju Sicilije pod regentom kojeg e imenovati Inoentije.

Osim toga, Fridrih se obavezao: da e ouvati sva ovlaenja klera u svom carstvu, da e
kanjavati jeretike, i da e poneti krst kao krsta.

Plativi za svoje putovanje i pratnju novcem obezbeenim od pape, Fridrih je uao u
Nemaku koju su jo drale Otonove vojske. Ali, Filip Avgust je kod Buvina(1214)
porazio Otona; njegov otpor je oslabio; Fridrih se krunisao za cara
na velianstvenoj ceremoniji u Ahenu (1215). Tu je sveano ponovio svoj zavet da e
poi u krstaki rat. Tako je, u punom oduevljenju pobedonosnog mladia, mnoge
prineve privoleo da daju isti zavet.

Ali, pojavile su se prepreke. Otonov brat Henrih je sakupio vojsku da svrgne Fridriha, a
novi papa, Honorije III, sloio se da mladi car mora da brani svoj
tron. Fridrih je savladao Henriha.

Verovatno je ve eznuo za svojom rodnom Italijom jer je od pedeset
est godina ivota u Nemakoj je proveo samo osam godina.

Baronima je dao velika feudalna prava, povelje o samoupravi nekolicini
gradova, a upravljanje Nemakom je poverio
1 nadbiskupu Engelbertu od Kelna i
&
2 Hermanu od Salce, Velikom majstoru tevtonskih vitezova.

Baroni i biskupi su bili toliko zadovoljni svojim odsutnim gospodarom da su, da bi mu
ugodili, njegovog sedmogodinjeg sina Henriha krunisali za "kralja Rimljana" tj. za
naslednika carskog trona (1220). U isto vreme, Fridrih je sebe postavio za regenta Sicilije
umesto Henriha, koji je ostao u Nemakoj.
Papa Honorije je popustio, pa je ak Fridriha krunisao za cara Rima, jer je bio nestrpljiv
da Fridrih odmah pone da spasava krstae u Egiptu.

Meutim, tada su pobunu podigli baroni u junoj Italiji i Saraceni na Siciliji; Fridrih je
dokazivao da mora da obnovi red u italijanskom delu svoga carstva pre nego to poe na
dugo putovanje.
Page 205 / 271
206

U meuvremenu (1222) mu je umrla ena. U nadi da e ga podstai da ispuni svoj zavet,
Honorije ga je ubedio da se oeni Izabelom, naslednicom izgubljene Jerusalimske
kraljevine. Fridrih je pristao (1225), i titulu kralja Jerusalima dodao titulama kralja
Sicilije i cara Svetog rimskog carstva.

Godine 1227, Honorije je umro, a na papski presto je doao strogi Grgur IX. Fridrih se
sada ozbiljno pripremio za krstaki rat , izgradio veliku flotu, i okupio 40.000 krstaa u
Brindiziju. Tu je strahovita kuga izbila u njegovoj vojsci.
Na hiljade je pomrlo, vie hiljada dezertiralo. Sam car se razboleo, kao i njegov glavni
vojskovodja, Luj od Turingije.
No, Fridrih je ipak izdao naredbu da se isplovi; Luj je umro, a Fridrihu se stanje
pogoravalo. NJegovi lekari, i vii svetenici koji su bili sa njim, savetovali su ga da se
vrati u Italiju. On je to i uinio, i potraio lek u Pocuoliju.

Izgubivi strpljenje, papa Grgur je odbio da saslua objanjenja Fridrihovih emisara, i
svetu je objavljeno da je car izopten.

Sedam meseci kasnije,i dalje izopten, Fridrih je isplovio za Palestinu (1228). Saznavi
za njegov dolazak u Siriju, Grgur je Fridrihove podanike i sina Henriha
oslobodio zaveta na vernost, i poeo pregovore sa ciljem da svrgne cara.
Shvativi te postupke kao objavu rata, Fridrihov namesnik u Italiji je zapoeo napad
na Papske drave. Grgur je uzvratio poslavi vojsku da napadne
Siciliju; monasi su irili glasine da je Fridrih poginuo; i, veliki deo Sicilije i juna Italija
bili su ubrzo u papskim rukama.
Dva franjevca, kao papini izaslanici, stigla su u Akru ubrzo posle Fridriha, i svima u
redovima hrianske vojske zabranila da se pokoravaju izopteniku.

Saracenski zapovednik al-Kamil je bio zapanjen kada je ustanovio da jedan evropski
vladar razume arapski i ceni arapsku knjievnost, nauku i filozofiju, pa je sklopio
povoljan mir sa Fridrihom, koji je sada uao u Jerusalim kao osvaja bez kapi
prolivene krvi. Poto nijedan svetenik nije hteo da ga krunie za kralja Jerusalima, on se
krunisao u crkvi Svetog groba. Biskup Cezareje je izjavio da su hram i grad oskrnavljeni
Fridrihovim prisustvom, i izdao zabranu odravanja verskih slubi u Jerusalimu i Akri.

Saznavi da Fridrih namerava da poseti uveno mesto Hristovog krtenja u reci Jordan,
neki vitezovi templari su poslali tajnu poruku al-Kamilu, sugeriui da je to za sultana
prilika da zarobi cara. Muslimanski vojskovoa je to pismo poslao Fridrihu.

Da bi Jerusalim oslobodio zabrane bogosluenja, car ga je napustio treeg dana i otiao u
Akru. Tu je, dok je koraao ka svom brodu, gomila bacala blato na njega.

Kada je stigao u Brindizi,Fridrih je organizovao improvizovanu vojsku,i krenuo da
ponovo zauzme gradove koji su se predali papi.Papska vojska se razbeala, gradovi su
otvorili kapije;jedino je Sora pruila otpor,i odolevala opsadi;bila je zauzeta i pretvorena
u pepeo.Na granici Papskih drava, Fridrih se zaustavio i poslao papi molbu za mir.Papa
Page 206 / 271
207
se saglasio;potpisan je Ugovor u San Germanu (1230) izoptenje je povueno. Na
kratko vreme zavladao je mir.

Unutranje ureenje

Fridrih se posvetio upravljanju sa dvora u Foi u Apuliji.

Posetio je Nemaku 1231, i u "Zakonu u korist kneeva" potvrdio ovlaenja i
povlastice koje su on i njegov sin dali baronima.

Pobunjeni Saraceni u brdima Sicilije bili su pohvatani, prevezeni u Italiju, obuavani kao
najamnici i postali najpouzdaniji vojnici u Fridrihovoj vojsci.

Palermo je po zakonu ostao prestonica Dveju Sicilija tj. /Regno/, kako su se one nakratko
zvale; ali prava prestonica bila je Foa.

Godine 1223, poeo je da u Foi gradi asimetrinu palatu-zamak. Ubrzo je oko njegove
palate podignut veliki broj palata za smetaj njegovih pomonika.
Pozvao je plemie italijanskog dela svog carstva da slue kao paevi na njegovom dvoru;
tu su oni napredovali kroz sve ire funkcije i vrili vlast. Meu njima je vodei poloaj
zauzimao pravnik Pjero dele Vinje, Fridrih ga je imenovao za logoteta, tj. dravnog
sekretara.

U Melfiju 1231, on je za /Regno/ uglavnom zahvaljujui pravnoj vetini i savetima
Pjera dele Vinje izdao Liber Augustalis, prvi nauno kodifikovani sistem zakona od
vremena Justinijana, i jedan od najcelovitijih tekstova pravne nauke u istoriji prava
1 njime su zadrana stara prava gospodara nad kmetom ali plemie je liio
zakonodavne i sudske vlasti i prava kovanja novca, i sve ih koncentrisao u rukama
drave;
2 ukinuo je suenje pomou dvoboja, kao i pomou muenja;
3 predvideo je da dravni tuioci gone prestupe koji su do tada prolazili nekanjeno ako
nijedan graanin nije podneo tubu.
4 Zabranio je odlaganja sudskih procesa, nalagao sudijama da skrate govore advokata,
i od dravnih sudova zahtevao da zasedaju svakoga dana osim u dane praznika.

Godine 1235, umrla mu je druga ena( Izabela od Jerusalima) i on se ponovo tj. po trei
put oenio, ali Izabela od Engleske nije mogla da shvati njegov duh i moral, i povukla se
u pozadinu, dok se Fridrih druio s ljubavnicama i dobio nezakonitog sina.

Neprijatelji su ga optuili da dri harem, a Grgur IX ga je optuio za sodomiju.

Devet jezika je govorio, a pisao na sedam

na arapskom se dopisivao s al-Kamilom
na grkom sa svojim zetom, grkim carem Jovanom Vatacem
na latinskom s ljudima iz zapadnog sveta
Page 207 / 271
208
Fridrih je bio pesnik, a Dante je pohvalio njegove stihove pisane na italijanskom.

Lino je itao mnoga arapska remek-dela, dovodio muslimanske i jevrejske naunike i
filozofe na svoj dvor, i plaao uenim ljudima da na latinski prevode
naune klasike Grke i islamskog sveta.

Toliko je voleo matematiku da je sultana Egipta ubedio da mu poalje uvenog
matematiara al-Hanifija, a bio je blizak s Leonardom Fibonaijem, najveim
hrianskim matematiarem toga doba.

Fridrih je 1224 g. osnovao univerzitet u Napulju redak primer srednjovekovnog
univerziteta osnovanog bez odobrenja Crkve. Na taj univerzitet je pozvao uenjake iz
svih umetnosti i nauka i dao im velike plate. Odredio je novanu pomo da bi siromanim
ali sposobnim studentima omoguio da se koluju. Mladiima njegovog /Regno/ zabranio
je da idu u druge zemlje radi vieg
kolovanja.

Prema glasinama u koje je poverovao papa Grgur IX, Fridrih je optuen da je rekao da su
"trojica opsenara veto zaveli svoje savremenike da bi osvojili vlast nad
svetom Mojsije, Isus i Muhamed"; cela Evropa je brujala zbog tog bogohuljenja.
Fridrih je porekao optubu, ali je ona doprinela da se javno mnjenje okrene protiv njega u
kritinim trenucima pred kraj njegovog ivota.

Za sve vreme svoje vladavine izgradio je samo jednu hriansku crkvu.

Carstvo protiv papstva

Kako se Fridrihova vladavina u Foi razvijala, njegovi dalekoseni ciljevi su postali
mnogo jasniji: uspostaviti vladavinu irom Italije, ujediniti Italiju i Nemaku u
obnovljeno Rimsko carstvo, a Rim eventualno ponovo uiniti politikom, kao i verskom
prestonicom zapadnog sveta.

Kada je 1226. pozvao plemie i gradove na skuptinu u Kremoni, otkrio je svoje namere
time to je u svoj poziv ukljuio vojvodstvo Spoleta, koje je tada bilo papska drava, a i
time to je sa vojskom proao kroz zemlje koje su pripadale papama. Papa je plemiima
Spoleta zabranio da prisustvuju skuptini.

Gradovi Lombardije, podozrevajui da Fridrih namerava da ih uvede u stvarnu, a
ne samo nominalnu pokornost Carstvu, odbili su da poalju svoje predstavnike; umesto
toga oni su formirali drugi Lombardijski savez, u kojem su se Milano, Torino,
Bergamo, Brea, Mantova, Bolonja, Vienca, Verona, Padova i Trevizo zavetovali na
odbrambeni i ofanzivni savez za period od dvadeset pet godina. Skuptina nikada nije ni
odrana.
Page 208 / 271
209

Godine 1234, Henrih (Fridrihov sin) se pobunio protiv oca i udruio se sa
Langobradskim savezom. Fridrih je iz june Italije odjahao u Vorms, bez vojske, ali sa
mnogo novca; na vest o njegovom dolasku pobuna je propala.
Henrih je baen u tamnicu, venuo u njoj sedam godina, a onda je, prilikom prebacivanja
na drugo mesto konfinacije, odjahao na konju do jedne stene i tu izvrio samoubistvo
bacivi se u ambis.

Fridrih je nastavio za Majnc, predsedavao skuptini u tom gradu, i ubedio mnoge
plemie da mu se pridrue u pohodu za obnovu carske vlasti u Lombardiji.
Uz njihovu pomo, Fridrih je porazio vojsku Saveza kod Kortenuove (1237); svi gradovi
su se predali osim Milana i Bree; Grgur IX je pokuao da posreduje ali bezuspeno. U
tom kritinom asu, Grgur je, iako je imao devedeset godina i bio bolestan, odluio da
svoju sudbinu podeli sa Savezom jer ako bi Fridrih savladao te gradove, Papske drave bi
bile progutane u okviru ujedinjene Italije i ujedinjenog Carstva kojim vlada neprijatelj
hrianstva i Crkve.

Godine 1238, Grgur je Veneciju i enovu ubedio da se pridrue njemu i Savezu u
ratu protiv Fridriha; u energinoj poslanici on je optuio cara za bezbonitvo, svetogre i
despotizam, kao i za nameru da uniti autoritet Crkve; izoptio ga je 1239. godine i
naredio svim rimokatolikim prelatima da ga
proglase odmetnikom, a njegove podanike oslobodio zakletve na vernost.
Na Fridrihovu stranu je stalo plemstvo Nemake i Italije, nadajui se da e gradove
vratiti na feudalnu potinjenost.
Fridrih je u Rimu imao mnogo pristalica. Dok se sa malom vojskom pribliavao Rimu,
gradovi su pred njim jedan za drugim otvarali kapije. Grgur je predoseao da e biti
uhvaen, pa je kroz prestonicu poveo tunu povorku. Hrabrost i fizika
krhkost starog pape dirnuli su srca Rimljana, i mnogi su se latili oruja da ga zatite.
Poto nije bio voljan da forsira ishod dogaaja, Fridrih je zaobiao Rim i prezimio u Foi.

NJegov sin Konrad je (1237) krunisan za kralja Rimljana.
Upravu nad Viencom, Padovom i Trevizom predao je svom zetu, sposobnom ali
surovom Ecelinu da Romanu, a vlast nad ostalim pokorenim gradovima dodelio je svom
sinu miljeniku Enciju.

U prolee 1240, car Fridrih je zauzeo Ravenu i Faencu,
a 1241, razorio je Benevento, sredite papske vojske.

NJegova flota je presrela enovski konvoj koji je plovio za Rim prevozei grupu
francuskih, panskih i italijanskih kardinala, biskupa, opata i svetenika. Fridrih ih je u
Apuliji drao zatvorene, kao taoce pomou kojih bi se cenjkao sa drugom stranom. Ubrzo
je oslobodio Francuze, ali ostale je dugo zadrao, i nekoliko njih je umrlo u tamnici, to
je zgranulo Evropu naviknutu da svetenstvo smatra neprikosnovenim; mnogi su sada
poverovali da je Fridrih antihrist.
Page 209 / 271
210
Fridrih je predloio da oslobodi prelate ako Grgur potpie mir, ali stari papa je sve do
smrti (1241) ostao nepokolebljiv.

Inoentije IV je bio pomirljiviji. Na nagovor svetog Luja on se saglasio s uslovima mira
(1244). Lombardijski gradovi su odbili da ratifikuju taj sporazum a Inoentije je u tajnosti
napustio Rim i pobegao u Lion. Inoentije je sazvao
prelate Crkve na Sabor u Lionu; Sabor je obnovio izoptenje cara, i optuio ga kao
nemoralnog, bezbonog i nelojalnog vazala pape kojeg je priznavao za sizerena (1245).

Na papin nagovor, grupa nemakih plemia i biskupa izabrala je Henriha Raspea kao
anticara; i, kada je ovaj umro, oni su za naslednika izabrali Vilijama od Holandije.
Proglaeno je izoptenje svih Fridrihovih pristalica, a religiozne slube su zabranjene u
svim oblastima koje su mu bili lojalne;protiv njega i Encija je objavljen krstaki rat, a oni
koji su uzeli krst za spas Palestine dobijali su sve privilegije krstaa ako bi se pridruili
ratu protiv bezbonog cara.

Fridrih je tada izdao je "Manifest reforme" osuujui kler kao "robove ovozemaljskog
duha, opijene svetovnim uivanjima; sve vee njihovo bogatstvo uguilo im je
pobonost".
U Regno-u je konfiskovao riznice Crkve da bi finansirao svoje ratovanje.

Primivi od sina Konrada IV poziv za pomo, krenuo je u Nemaku; kod Torina je
saznao da je Parma zbacila svoj garnizon, da je Encio u opasnosti, i da se na
pobunu digla cela severna Italija, pa ak i Sicilija.
Guio je pobunu za pobunom, kreui se od jednog do drugog grada; iz svakog je uzimao
taoce, i te ljude ubijao kada bi se njihovi gradovi pobunili. Zarobljenicima za koje se
ustanovilo da su papini glasnici odsecane su ruke i stopala, a saracenski vojnici,
neosetljivi na suze i kletve hriana, korieni su kao xelati.
Za vreme opsade Parme, Fridrih je, nestrpljiv zbog neaktivnosti, poao s Encijom i
pedeset vitezova u lov na ptice u oblinje movare. Dok su bili odsutni, mukarci i ene
Parme napravili su oajniki juri, savladali dezorganizovanu i obezglavljenu carevu
vojsku, zarobili carevu blagajnu, njegov "harem" i celu menaeriju. On je uveo visoke
poreze, sakupio novu vojsku i nastavio borbu.

Onda mu je neko doneo dokaz da njegov pouzdani prvi ministar Pjero dele Vinje kuje
zaveru protiv njega; Fridrih je naredio da ga uhvate i oslepe; potom je Pjero udarao
glavom o zid u tamnici sve dok nije umro (1240). Iste te godine dola je vest da su Encija
zarobili Bolonjci u bici kod La Fosalte. Otprilike u isto vreme, Fridrihov lekar je pokuao
da ga otruje.
Brzo nizanje tih udaraca caru je slomilo duh; povukao se u Apuliju, i vie nije
uestvovao u ratu.
Godine 1250, njegovi generali su imali mnogo uspeha, i izgledalo je da se talas
preokrenuo. Sveti Luj, kojeg su muslimani zarobili u Egiptu, zahtevao je od Inoentija da
okona rat, tako da bi Fridrih mogao da doe u pomo krstaima.

Page 210 / 271
211
Cara je oborila dizenterija. Traio je oprost i dobio ga: slobodni mislilac je obukao ruho
cistercitskog monaha i umro u Fjorentinu 13. decembra 1250.

Fridrihov uticaj nije bio oigledan; njegovo carstvo je ubrzo propalo, i njim je zavladao
jo vei haos nego kada je on doao. Nestalo je jedinstvo za koje se borio, ak i u samoj
Nemakoj.

Fridrih je bio "ovek renesanse" itav vek pre nego to je ta epoha nastupila.

Nie je priznavao Fridrihov uticaj "prvi Evropljanin po mom ukusu".

Jo jedan period od dvadesetak godina metea usledio je posle
smrti Fridriha II(1250) u kojem su izborni kneevi prodavali presto Nemake svakom
slabiu koji bi im ostavio slobodu da uvruju svoju nezavisnu vlast.
Kada se haos raistio, dinastiji Hohentaufen je doao kraj; i, tako je godine 1273.
proglasivi Be svojom prestonicom, Rudolf Habsburki zapoeo novu kraljevsku
dinastiju.
Da bi dobio carsku krunu, Rudolf je 1279. godine potpisao objavu kojom priznaje
potpunu podreenost kraljevske vlasti papskoj vlasti, i kojom se odrie svih prava na
junu Italiju i Siciliju.
Rudolf nikada nije postao car; ali, zahvaljujui njemu obnovljeni su red i blagostanje
Nemakoj, i uvrena je dinastija koja je vladala Austrijom i Maarskom sve do 1918.

Godine 1263. sedmorici plemia nadbiskupima Majnca, Trira i Kelna, vojvodama
Saksonije i Bavarske, grofu palatinu i markgrofu Brandenburga na osnovu lenske
dunosti je povereno da izaberu kralja; i, ti izborni kneevi su ograniavali ovlaenja
vladara, uzurpirali kraljevske prerogative, i prisvajali posede krune.

Nemaka nacija jo nije postojala. Postojali su samo Saksonci, Svabi, Bavarci, Franci...
Jo nije postojao nacionalni parlament, ve samo teritorijalne skuptine, /Landtage;
Reichstag/, ili Diet, tj. Skuptina zajednice drava, osnovana 1247. slabila je u vreme
meuvlaa, a istaknutu ulogu stekla je tek 1338.

Grupacija "ministerijala" kmetova ili slobodnjaka koje je postavljao kralj inila je
labavu birokratiju i kontinuitet vlasti. Nijedna od nekoliko prestonica nije koncentrisala
lojalnost i interes drave; nije postojao jedinstven sistem za upravljanje kraljevstvom.

Uprkos Barbarosinim naporima da celoj Nemakoj nametne rimske zakone, svaka oblast
je zadrala svoje obiaje i zakonike.
Godine 1225. zakoni Saksonaca formulisani su u /Sachsenspiegel/, tj. Saksonskom
ogledalu godine 1275; /Schwabenspiegel/ je sistematizovao zakone i obiaje Svabije.
Tim zbornicima ustanovljeno je drevno pravo ljudi da biraju svog kralja, i seljaka da
uvaju svoju slobodu i zemlju. Kmetstvo i ropstvo, pisalo je u /Sachenspiegel/-u
Page 211 / 271
212
suprotni su prirodi i volji Boga, i svoje poreklo duguju prisili ili prevari. Ali, kmetstvo je
raslo.

Henrih VII (1308-1313) je napravio poslednji pokuaj da ujedini Nemaku i Italiju. Sa
neznatnom podrkom nemakih plemia, i malom pratnjom valonskih vitezova, on je
preao Alpe (1310) i u Lombardiji doekan sa dobrodolicom od mnogih gradova
umornih od stalekih ratova i meusobne borbe, i eljnih da zbace politiku vlast Crkve.
Dante je osvajaa pozdravio traktatom "O monarhiji" smelo proglasivi osloboenje
svetovne od duhovne vlasti, i pozvao Henriha da Italiju spase od papske dominacije. Ali,
firentinski Gvelfi stekli su prevlast, uznemireni gradovi su uskratili svoju pomo, a
Henrih je, okruen neprijateljima, umro od malarine groznice.

Fridrih III
( 1440/1452 1493 )

Fridrih III, roen je u Insbruku 21.IX.1415. Bio je nemaki kralj od 1440. i Sveto-
Rimsko Nemaki car od 1452. Najznaajnije njegovo delo jeste uveanje snaga i poseda
Habsburgovaca.

Fridrih je bio sin vojvode Ernesta od Austrije a po smrti svog oca 1424. nasledio
je posede Habsburgovaca, tajersku, Karantiju, Karniolu i Goricu. Do 1439. postao je
senior habsburke porodice, a 1440. je postao i nemaki kralj. Od poetka je njegova
vladavina bila u znaku obesti svemonog plemstva. Bio je neka vrsta uvara Ladislavu II
Posmretu (1445-1457), ugarskom kralju i sinu Fridrihovog roaka Alberta. Fridrih je
hteo da iskoristi svoje ''starateljstvo'' nad maloletnim kraljem i da vlast u ekoj i
Ugarskoj prenese na njegov ogranak Habsburke porodice. Njegovo buntovno plemstvo,
kao i plemstvo Ugarske, ga je nateralo da oslobodi Ladislava tutorstva pre vremena 1452.
Kada je mladi ugarski kralj umro 1457. Habsburzi su privremeno izgubili eku i
Ugarsku. U ekoj je kralj postao Jirij Podjebrad, a u Ugarskoj mladi Matija Korvin.

Pobune austrijskog plemstva, sporovi sa nemakim knezovima i nesposobnost da
sprovede unutranje reforme uzrokovale su Fridrihovo povlaenje iz oblasti nemakih
poslova. Ovo je dovelo do velikog omrznua Fridriha u Nemakoj i do pojave mnogih
pretendenata na presto, ukljuujui i Fridrihovog roenog brata, Alberta VI. Albertovom
smru 1463. i preputanjem Tirola od strane Fridrihovog roaka Sigismunda Fridrihovom
sinu Maksimilijanu dolo je do poboljanja situacije. Austrijske nasledne zemlje koje su
od 1379. bile podeljene izmeu dve zavaene strane porodice Habsburga, bile su ponovo
ujedinjene.

Fridrih je uspeo da donekle pobolja odnose sa crkvom. Putujui u Italiju on je
primio krunu Lombardije 1452. a 19.III.1452. sam papa ga je krunisao za Rimskog cara.
Fridrih III je bio poslednji Sveto-rimsko nemaki car kog je krunisao papa.

Page 212 / 271
213
Fridrih nikada nije uspeo da uvrsti svoje istone granice. Osmanlije su zauzele
Carigrad 1453. i potom su njihove pljakake ete navaljivale sve do tajerske i
Karantije. Finansijski i vojno slab car nije im se mogao suprotstaviti. Tim pre to je sam
Fridrih od svojih savremenika, a i kasnijih istoriara okarakterisan kao najvei slabi i
kukavica svog vremena.

Njegova vladavina meutim predstavlja prekretnicu jer se od tada Austrija nala
na granici hrianske Evrope naspram nadirueg Islama i takvo stanje je potrajalo
naredna tri veka.

Fridrih je za ivota morao jo da pretrpi ponienje da vidi ugarskog kralja Matiju
Korvina kao gospodara najveeg dela Austrije. Matija Korvin je 1485. zauzeo Be i tek je
njegova smrt 1490. omoguila princu Maksimilijanu da povrati Austriju (1490-1491).

Najvei uspeh Fridrihove vladavine jeste taj to je svog sina i naslednika Maksimilijana
oenio Marijom, erkom Karla Smelog, vojvodom Burgundije 1477. Habsbrugovci su
ovim brakom u naredna tri veka kontrolisali Najvei deo dananje Belgije, Flandrije,
Luksemburga, Fran Konta itd. Moe se slobodno tvrditi da je ovaj brak doneo
habsburkoj monarhiji epitet velike sile u kasnijim vekovima.

Posle 1486. na insistiranje nemakih knezova, Maksimilijan je postao kralj
Nemake i regent Carstva. Sam car je preuzeo manje aktivnu ulogu u dravnim
poslovima.

Kao mnogi ljudi tog vremena Fridrih je bio naklonjen humanizmu, astrologiji,
magiji i alhemiji. Takoe je u mladosti 1437. sa mnogim poznatim humanistima otiao za
Svetu Zemlju odakle se vratio sa mnogim dragocenim knjigama i dragim kamenjem.
Umro je u Lincu 19.VIII.1493.

Page 213 / 271
214
HANZA
(savez severnonemakih gradova)

Teko je odrediti momenat kada je Hanza nastala ali u zna se da su u poetku to bili
sporazumi izmeu nekoliko gradova. Sredinom XIV veka Hanza obuhvata sve
severnonemake gradove koji su se nalazili na obali Baltika ali i one gradove u
unutranjosti zemlje koji su bili vezani za trgovinu na Severnom i Baltikom moru.

Jezgro Hanze su inila tri grada Hambrug, Libek i Bremen.Vremenom ovim gradovima
se pridruuju gradovi na rekama Rajni (npr.Keln),Vezeru i Odri, zatim gradovi u Pruskoj
npr. Dancig, Kenigsberg.

Treba napomenuti da je vanu ulogu u Hanzi igrao grad Vizbi na ostrvu Gotland koji je
bio centar trgovine sa junom Skandinavijom.

Hanza je u Briu,Londonu,Novgorodu i drugim gradovima imala kontoare posebni
kvartovi u kojima su se nalazila Hanzina stovarita i domovi, koje su uvale naoruane
strae a ene nisu putane u domove.

Glavni predmet Hanzine trgovine bilo je Severno i Baltiko more tj. proizvodi baltikih
zemalja, Rusije i Skandinavije. Hanza je uvozila ito, krzna, so, med, ribu, mast, drva,
vosak, bakar, gvozdenu rudu, a izvozila je tkaninu, metalne proizvode, vino, zaine i
luksuzne proizvode.

Prvi put termin nemaka Hanza javlja se 1356 g. kada je flandrijski grof ukinuo
privilegije trgovcima iz severne Nemake a lanovi Hanze su zajedniki ustali protiv
grofa i uveli blokadu Flandrije te su na kraju primorali grofa na ustupke.

Od druge polovine XIV veka Hanza formira kongres u koji ulaze predstavnici svih
gradova ovog saveza.Odluke kongresa donoene su prostom veinom i bile su
obavezujue za sve lanice Hanze.

Krupan dogaaj u istoriji ovog saveza odigrao se 1367 g. Kada je Danska pokuala da
podrije trgovaki znaaj Hanze onda se u gradu Kelnu sastao kongres na kome je doneta
odluka da se objavi rat Danskoj. Ovo je ujedno bilo i prerastanje saveza iz strogo
trgovakog u politiki savez.Rat se zavrio tako to je Hanzina mornarica zauzela
Kopenhagen a na strani Hanze uestvovali su i vedska, Holtajn i Meklenburg. Nakon
pada Kopenhagena usledio je 1370 g. potpisivanje tralzundskog mira koji je bio
izuzetno nepovoljan po Dansku jer pri izboru danskog kralja bila je obavezna saglasnost
Hanze.

Nakon tralzundskog mira Hanza prerasta u trgovakog i politikog gospodara
Severnog mora i Baltika to je za posledicu imalo i dobijanje povlastica u Engleskoj.

Page 214 / 271
215
Iako je Hanza tralzundskim mirom prerasla i u politii faktor na Severnom moru i
Baltiku ipak politiko ustrojstvo saveza nije bilo vrsto.Naime,nije postojala zajednika
blagajna,niti zajednika flota a ni neki zajedniki upravni organ a stalno su isplivavali na
povrinu sukobi izmeu gradova lanica oko raznih interesa.

Odnose unutar saveza regulisao je Veliki statut Hanze koji se odnosio na sve gradove.

Sredinom XV veka mo Hanze poinje da opada i to prevashodno zbog ekonomske
konkurencije drugih zemalja u oblasti trgovine npr. Engleske a otkrivanjem novih
pomorskih puteva Hanza u ptpunosti gubi svoju prevlast.

Page 215 / 271
216
NORMANI u junoj Italiji ( XI vek)

Istoriari ponekad nazivaju sredinu XI veka ''Prvom resnsansom'' jer sredinom
pomenutog veka,narodi se bolje upoznaju a poinje i izgaradnja puteva i raznih graevina
od vrstog materijala.

Poetkom XI veka Normani se pojavljuju u junoj Italiji.

Italiju u,ovo vreme,na sever i jug delila je Papska drava a sever Italije poprimio je
germanski karakter dok jug Italije donekle zadrao grki karakter.

U junoj Italiji postojale su tri republikeGaeto,Napulj,Amalfi a prema Papskoj dravi
na severu se nalaze tri kneevineBenevento,Salerno,Kapua.

Ostrvo Sicilija bilo je pod vlau Arapa.

Oblastima Apulijom i Kalabrijom vladala je Vizantija koja je teila da helenizuje ove
oblasti ali imala je uspeha samo u oblastima Apulije i Otranta jer u ostalim oblastima
uspeno se,vizantijskom uticaju,suprotstavio germanski element i autonomni gradovi.

Protiv Vizantije dizane su pobune,npr.lombardijski aristokrata Melo je
1009 god. digao bunu a nakon neuspeha morao je da pobegne u Nemaku,odakle se
vratio 1016 god. i stupio u pregovore sa Normanima.Rezultat pregovora manifestovan je
injenicom da su normanski vojnici poeli da postepeno popunjavaju Melovu
vojsku;jedan od znaajnijih normanskih vojskovoa bio je ilber Tonelije ( sa etvoricom
brae).
1017 god. Melo dobija pomo salernskog princa i die pobunu sa ciljem da protera
Vizantince ali ve 1018. biva poraen te bei u Nemaku gde i umire.

Normani nakon Melovog poraza i bekstva(1018 god.) stupaju u slubu Pandulfa od
Beneventa i opata Monte Kasina( nap. Pandulfo od Beneventa ovladao je ovim
prostorima).
U periodu 1034-1037 god. Normani su bili u slubi vie gospodara a pojavili su se novi
normanski lideri od kojih je najpoznatiji bio Rober Gviskard.
Vizantijski upravnik june Italije,Georgije Manijakis,koristio je usluge Normana a
nakon svae sa njima pokuao je da zauzme Siciliju to je oslabilo vlast Vizantije u
junoj Italiji te su ponovo poele da niu pobune protiv Vizantije.1041 god. ustanici
potomognuti Noramnima uspevaju da pobede Vizantiju u bici na Monte Maoreu.1042
god. Georgije Manijakis postaje guverner itave june Italije ali je ubrzo smenjen pa je sa
nekim normanskim pustolovima krenuo u Carigrad kako bi preuzeo vlast.Manijakis je
ubrzo je umro a Normani su stigli na zapadne obale Grke.
Kada je Normanin Viljem-Gvozdena ruka zauzeo neke vizantijske posede stanovnitvo
se 1049,zbog dobro poznate normanske surovosti,obraa za pomo papi Lavu
XI.Organizovana je zavera sa ciljem da se u jednom danu pobiju svi Noramni a to je i
Page 216 / 271
217
delimino uspelo 1051 jer su tada pobijene neke normanske voe.Potom je papa pozvao
svoje saveznike ali su tu vojsku 1053 god. porazili Normani te Normani stiu do
Otranta,Leea i opsedaju Reo.
1058 god. stanovnitvo Kalabrije se pobunilo zbog gladi a 1059 god. Rober Gviskard se
pribliio papi.Naslednici pape Lava XIViktor II i Stefan IX borili su se da investitura
pripadna papi te pape stupaju u savez sa Normanima a papa Nikola II je priznao
osvajanja Robera Gviskarda a ovaj mu je obeao neizostavnu podrku.Papa Nikola II u
svojoj borbi (za investituru) koristio se falsifikatom tj. Konstantinovom darovnicom.

Protiv Gviskarda pobunjuju se neki noramnski plemii potpomognuti Vizantijom te
Gviskard gubi neke posede ali kada su se pojavili Selduci Vizantija je morala da povue
svoje trupe.Ovo povlaenje koristi Gviskard da porazi pobunjenike i da povrati
izgubljene teritorije a poeo je da razmilja i o osvajanju Sicilije jer su Apulija i Kalbrija
bile siromane.Pored toga,Sicilija je bila kljuna za bezbednost normanskih poseda u
junoj Italiji samo ostrvo je blizu i severnoj Africi.

Glavnu ulogu u osvajanju Sicilije imao je Gviskardov brat Roer koji se umeao u sukobe
izmeu muslimanskih emira.Uz normansku pomo,deo muslimana je 1061 god. zauzeo
Mesinu.
1064 god. Roer bezuspeno pokuava da zauzme Palermo ali ipak e ga osvojiti 1072
god.Pober Gviskard je dobio Palermo i Mesinu a Roer ostatak Sicilije,braa su paljivo
vladala ostrvom i onemoguavala su pobune.
1072 god. Rikard,knez od Kapue,die ustanak a pomo mu prua papa Aleksandar II;cilj
je bio da se u junoj Italiji stvori drava pod vlau crkve.
Ali ubrzo su se knez Rikard i papa Aleksandar II sukobili to koristi Rober Gviskard da
ugui ustanak i da se okrene protiv pape Grgura VII.Nakon toga papa Grgur VII i
Rikardo se pribliavaju.Papa je 1074 god.ekskomunicirao Robera Gviskarda.Henrik IV
nudi pomo Gviskardu sukobu sa papaom ali Gviskard odbija.Rober Gviskard je ubrzo
opseo Salerno i Napulj a potom i papski posed Benevento.Benevento je spasio ordano-
sin i naslednik pokojnog Rikarda,kneza od Kapue.

Uskoro Apulija i Kalabrija diu ustanak protiv Robera Gviskarda ali on ustanak ubrzo
gui.Nakon uguenja Robrova mo dostie vrhunac te papa stupa u pregovore sa
njim,neprijateljstva se obustavljaju a Rober Gviskard se okree Vizantiji jer eli da kazni
Romeje jer je pomagala ustanike.Stupio je u pregovore sa vizantijskim carem da bi se
orodio sa carskom dinastijom ali ipak je Gviskard eleo da na bilo koji nain stavi
Vizantiju pod svoju vlast te se krajem maja 1081 god. iskrcao u Valoni a potom zauzeo
Krf i Dra.Ovime su bili ugroeni interesi i Mletake republike te je maletaka flota u
nekoliko navrata porazila Normane.Na zapomaganje pape,Rober se povukao u junu
Italiju.Za to vreme Gvikardov sin Bohemond uspeo je da osvoji neke vizantijske gradove
ali uskoro ga je porazio Aleksije Komnin.
U novom pohodu (vs Vizantije) Gviskardovu vojsku zahvata epidemija od koje i sam
umire.Nasledio ga je sin Roer koji je stupio u savez sa stricem
Roerom I, grofom od Sicilije.
1085 god. zauzeta je Sirakuza a 1091 god. i itava Sicilija;
Roer I je umro 1101 god. a vlast je ostavio sinu Roeru II.
Page 217 / 271
218
EKA I POLJSKA U SREDNJEM VEKU

eka pod Pemislima
ekom je od poetka X veka vladala dinastija Pemisla. Legenda spominje da je
ker kneza Kodra, Lubia nakon smrti oca za svog mua izabrala jednog od plemia
Pemisla. Ova legenda se moe smatrati istinitom. Tek vie od vek posle toga moemo
pratiti istoriju eke. Prvi istoriji poznat, eki knez bio je Vaclav I, poznat i kao sveti
Vaclav (924/925-929) i prvi hrianski vladar eke drave. Vaclav je odrastao pod
uticajem svoje babe hrianke sv. Ljudmile, ali je njegova ambiciozna majka
Dragomira pogubila Ljudmilu i preuzela regentstvo. Konano 924. ili 925. Vaclav je
postao samostalan vladar eljom naroda, umornog od stalnog sukobljavanja hriana i
pagana i Dragomirinih intriga. Kao vladar bio je poboan i pomagao je rad nemakih
misionara u ekoj. Ipak imao je i dosta protivnika u borbi sa paganima. 929. suoio se
sa nemakim napadom koji je vodio kralj Hajnrih I Ptiar (919-936). Njegovo
potinjavanje nemakom kralju i pomirljiv stav izazvali su mnoge velikae da organizuju
zaveru u koju su ukjuili i Vaclavovog mlaeg brata Boleslava. Vaclav je bio presretnut
na putu za misu od strane Boleslava koji ga je ubio na vratima crkve. Kasnije tokom
svoje vladavine Boleslav je uplaen vestima o udima na grobu svog brata naredio da se
njegovi zemni ostaci prenesu i sahrane u crkvi sv. Vita u Pragu (932). Vaclav je postao
zatitnik ekog kraljevstva tokom itave njegove istorije.
Vaclava je zbacio i ubio njegov mlai brat Boleslav I Okrutni (929-967).
Boleslav je udario temelje srednjovekovnoj ekoj dravi. Na presto je doao nakon to je
uklonio svog starijeg brata sv. Vaclava. Uinio je Prag efektivnim administrativnim
centrom svog domena, pomagao je irenje hrianstva i ekoj pripojio oblasti
Moravske, Slovake i lezije. eka drava je te oblasti drala kroz ceo srednji vek
93
.
Posle napada nemakog kralja Otona I Velikog (936-973) 950. bio je primoran da prizna
nemako sizerenstvo. Njegove obaveze prema Nemakoj bile meutim sasvim formalne i
eka je uivala iroku autonomiju pod Nemakom kroz ceo srednji vek. Pet godina
kasnije Boleslav je sa svojim trupama pomogao Otonu da porazi Maare na Lehu (955).
Vladavina Boleslava I je trajala jo do 967. bez nekih veih potresa. Nasledio ga je
njegov sin Boleslav II Poboni (967-999). Nastavio je napore svog oca na konsolidaciji
drave i prevlasti eke nad ostalim okolnim plemenima. Osnivao je mnoge manastire,
bolnice i dr. Boleslav II je osigurao osnivanje biskupije u Pragu 973. ili 974. pod
nadletvom nadbiskupa od Meca. Izdajniki je uspeo da istrebi rod Slavnikovca koji su
bili jedini stvarni rivali vladajuim Pemislima (995). Tokom svoje vladavine bio je
relativno veran svojim sizerenima, rimsko-nemakim carevima Otonu II (973-983) i
Otonu III (983-1002), a prvom je pomogao u njegovom ratu sa poljskim kneevima.
Ipak on je pomagao buntovnog vojvodu Bavarske, Hajnriha Svaalicu to je navelo
Otona II da pokrene kaznenu ekspediciju protiv eke 975. i 977/978.

93
Sa izuzetkom Slovake koja je od kraja X veka bila u sastavu Maarske i lezije koja je bila u
sastavuPoljskeodpoetkaXIdopoetkaXIVveka.
Page 218 / 271
219
Nakon smrti Boleslava Pobonog eka je zapala u anarhiju. Izmeu
Boleslavovih sinova je izbio sukob oko toga ko e naslediti tron. Borbe su potrajale sve
do 1012. kada je pobedu izvojevao Oldrih (1012-1037), najmlai Boleslavov sin. On je
meutim vladao u samo jednom delu kraljevstva, koje je ujedinjeno tek za vreme
njegovog naslednika. Oldriha je nasledio njegov sin Bratislav I Obnovitelj (1037-1055).
Bratislav je nastavio borbu svog oca da povrati teritorije izgubljene u graanskom ratu s
poetka XI veka. Uspeo je da povrati neke oblasti od Poljske, a u dve velike kampanje da
osvoji i leziju, Krakov, Poznanj i Gnjezno (939). Ovi Bratislavovi uspesi nisu nimali
radovali Hajnriha III (1037-1056) koji je iskoristio zauzetost Bratislava u Poljskoj da
napadne samu eku (941). Bratislav se povukao iz poljskih gradova, ali je do kraja
ivota zadrao leziju
94
. Njegovi napori da povrati Slovaku takoe nisu urodili plodom.
Da bi izbegao sukobe prilikom nasleivanja prestola Bratislav se dogovorio sa
plemstvom da se u eku uvede prinicip primogeniture. Tako je Bratislava I nasledio
prvo njegov najstariji sin Spitihnev II (1055-1061), a zatim njegov drugi sin Vratislav II
(1061-1092).
Vladavina Vratislava II po mnogo emu je znaajna za istoriju eke. Vratislav je
bio vazal cara Hajnriha IV (1056-1106) i pomogao mu je da savlada ustanak Saksonaca
70-ih godina XI veka. Ovaj mu je zauzvrat dodelio kraljevsku titulu 1085. Njegov
naslednik Vladislav I (1092-1117) postao je i lini vinonoa cara Hajnriha V (1106-
1125) oko 1114. Kao lini posluitelj cara, u skladu sa hijerarhijom, tadanji eki vladar
je obezbedio svojoj zemlji poloaj elektora odnosno drave koja je uestvovala u biranju
nemakog kralja. Ovo se pokazalo na delu za vreme Vladislavljevog naslednika Borivoja
II (1117-1140), kada su elektori nemakog kraljevstva nakon smrti Hajnriha V umesto
nekog frankonskog dinasta za kralja postavili Lotara II od Suplinburga (1125-1137).
Naslednik Borivoja II bio je Vladislav II (1140-1173) koji je pomagao caru Fridrihu I
Barbarosi (1152-1190) u njegovim kampanjama u Italiji. Kao nagradu car Fridrih ga je
svojom rukom krunisao za kralja eke u Milanu 1158.
Kasni XII vek bio je obeleen sukobima meu lanovima dinastije Pemisla. Za
vreme vladavine Bratislava II (1173-1197) otpoeli su unutranji sukobi. Njih je
pomagao i car Fridrih I koji je hteo da pored sebe ima oslabljenu eku. Stoga je on, kao
vrhovni sizeren eke, 1182. naredio da se smanji zavisnost oblasti Moravske od Praga.
Time je doprineo dezintegraciji eke monarhije. Takoe je 1187. praku biskupiju
podredio carskoj vlasti i zabranio je da Pemisli dalje zauzimaju ovaj vaan poloaj. Ipak
ovi problemi su se reili sami od sebe. Dinastija Pemisla je svedena na jednu granu tako
da je problem nasledstva postao neprimetan, a smru cara Fridriha I 1190. smanjio se
pritisak Nemake na eku. Novi car Hajnrih VI (1190-1197) bio je vie zaintersovan
za svoje italijanske provincije koje je ubrzo proirio pripajanjem june Italije i Sicilije.
Novi eki vladar je 1197. postao Pemisl Otokar I (1197-1230) koji se ubrzo sam
proglasio za kralja eke 1198. i koji je vladao do 1230. Ovo je predstavljalo direktan
izazov nemakom interesu u ekoj. Meutim u Nemakoj tada vlada rat izmeu
suprotstavljenih Hoentaufena i Velfa.

94
Koja je posle njegove smrti ponovo pripala Poljskoj.
Page 219 / 271
220
Kralj Filip od vabije (1197-1208) bio je primoran da Otakaru I prizna iroku
autonomiju. Nakon Filipovog ubistva kralj je postao Oton IV od Brunsvika (1198-1215)
koji je pokuao da povrati svoj uticaj u ekoj. Meutim Otakar I se tada udruio sa
pristalicama Hoentufena i pomogao dolazak na presto mladog Fridriha. Konano 1212.
bulom cara Fridriha II (1215-1250) reeni su sporovi izmeu Nemake i eke. Vlast
nemakog kralja bila je svedena na minimum zlatnom bulom od Sicilije, a eki kralj je
dobio garancije da e Pemisli ostati jedina vladajua dinastija u ekoj. Pod Otakarom I
eka je ula u XIII vek ojaana i spremna za vrhunac koji e nastupiti polovinom veka.
Otakara I je nasledio njegov sin Vaclav I (1230-1253). Vaclav je 1241. uspeo da
sprei dublji upad Mongola u eku, ali nije uspeo da ih sprei da poharaju Moravsku.
Po smrti poslednjeg Babenberga od Austrije, Fridriha II (1246), Vaclav je obezbedio ruku
roake preminulog vojvode svom sinu Vladislavu. Ali kako je Vladislav ubrzo umro,
Vaclav je izgubio Austriju. Kada je uguio pobunu u ekoj 1248/1249. Vaclav je
naterao austrijske plemie da priznaju njegovog sina Otokara za svog vojvodu. Za vreme
Vaclava I nemaki kulturni uticaj na eku je bio na vrhuncu. Vaclava I je nasledio
njegov sin Pemisl Otakar II (1253-1278). Za vreme njegove vladavine eka je dosegla
vrhunac svoje moi. Otakar II je jo od 1251. bio vojvoda austrijski, a od septembra
1253. i kralj eke. 1254. poveo je krstaki rat protiv paganskih Prusa. Kasnije je poveo
krstaki rat protiv paganskih Litvanaca (1266-1267). Oduzeo je tajersku Maarima
(1260), a u 1269. je uspostavio svoju vlast nad Karantijom, Karniolom i Istrom. Bio je
najjai vladar u Nemakoj. Meutim njegov pad je poeo prvo uzdizanjem za cara
Rudolf I Habsbrukog (1273-1291). Na isto mesto je i Otakar II konkurisao, ali
nemaki kneevi nisu eleli da sa njim dobiju jakog kralja sa najveim posedima u
dravi. Dietom od Regensburga Otakar II je prvo lien svojih austrijskih oblasti (1274).
1276. Otakar II je bio oznaen kao buntovnik pa je Rudolf krenuo protiv njega i
primorao ga da prihvati tzv. Beki ugovor novembra 1276. Dve godine kasnije Otakar II
je pokuao da ratom povrati izgubljene teritorije pa je stoga upao u Austriju. Bio je
meutim poraen i ubijen u bici kod Dernkurta 26.VIII.1278.
Pogibija Otakara II znaila je slom moi koje je eka pod njim stekla. Otakara je
nasledio njegov sedmogodinji sin Vaclav II (1278-1305). Vaclav je bio sposoban vladar
koji je uspeo da umanji katastrofu nastalu nakon Otakarovog poraza. Vaclav je u poetku
vladavine iveo na dvoru svog roaka Otona IV od Brandenburga koji mu je biu regent
do 1283. Posle 1283. Vaclav II se vratio u Prag i shvatio da je stvarni vladar ambiciozni
Zavia od Falkentajna, ljubavnik i kasnije suprug njegove majke. Vaclac je 1289. unitio
Zaviine pristalice, a njega samog poogubio 1290. Nakon toga je vladao samostalno,
koristei bogatstva eke i pomaui trgovinu. Poto je anektirao vei deo Gornje
lezije, Vaclav je osvojio Krakov 1291. i konano postao kralj Poljske 1300. Ponuena
mu je i kruna Ugarske, ali ju je odbio i postavio svog sina Vaclav za ugarskog kralja
1301. Bio je meutim primoran da ga povue iz Ugarske 1304. Ubrzo nakon ovih
dogaaja kralj Vaclav II je umro oktobra 1305. Nasledio ga je 16-ogodinji sin Vaclav
III (1305-1306). Vaclav III je bio kralj Ugarske od 1301. do 1304. i nikada nije odustao
od borbe za ugarsku krunu. Bio je veoma obrazovan i ambiciozan vladar. Odmah po
dolasku na presto ozvaniio je svoje pretenzije na vojvodstvo Austriju i krune Poljske i
Ugarske. Ve je poeo i da skuplja vojsku u prolee 1306. da bi svoja prava i ostvario
Page 220 / 271
221
kada je ubijen od strane atentatora 4.VIII.1306. u Olomucu. Sa njim je izumrla vladajua
dinastija Pemisla
Poljska pod Pjastima

Pjasti su dinastija koja je vladala Poljskom od druge polovine IX veka do 1370.
Verovatno etvrti vladar iz dinastije Pjasta i prvi vladar ujedinjene Poljske bio je knez
Mjeko I (960-992). Mjeko je prihvatio hrianstvo direktno iz Rima 966. sa namerom
da sprei da Poljska dobije hrianstvo iz neprijateljske Nemake. Mjeko je svakako
hteo da izbegne sudbinu eke i ovo njegovo razmiljanje se pokazalo ispravnim. eka
je kroz ceo srednji vek bila sastavni deo Nemakog carstva, a Poljska je bila nezavisna
drava. Mjeko je iskoristio snage sjedinjene pod svojom vlau da osvoji oblasti lezije,
Galicije i Malopoljske (989-992) na raune eke, a na severu je iskoristio pobunu
Polapskih Slovena protiv Nemaca da zauzme Pomeraniju (967-990). Nasledio ga je sin
Boleslav I Hrabri (992-1025), kog je imao sa ekom princezom Dubravkom. Po smrti
oca Boleslav je nasledio oblasti Velikopoljske (izmeu Odre i Varte), 996. je pokorio
Pomeraniju i osvojio Krakov. 996. je od paganskih Prusa otkupio zemne ostatke sv.
Adalberta, biskupa Praga i sahranio ih u svojoj prestonici Gnjeznu. 1000. ga je u
Gnjeznu posetio Rimsko-nemaki car Oton III (983-1002), koji je doao da se pokloni
motima svog uitelja i prijatelja. Tom prilikom je Boleslav navodno krunisan za kralja
Otonovim rukama. Sa blagoslovom pape Silvestera II car je Poljskoj darovao samostalnu
nadbiskupiju, sa seditem u Gnjeznu. Boleslav je tako uredio crkvu u Poljskoj da je ona
bila podreena direktno pape, bez posredstva nemake crkve. Po smrti Otona III 1002.
Boleslav I je zauzeo carske zemlje Luice i Misnije (Majsen), kao i deo eke kneevine.

Ove njegove akcije su pokrenule nemakog kralja Hajnriha II (1002-1024) na rat
koji je potrajao do 1018. Te godine je potpisan mir u Baucenu kojim je Boleslav I
zadrao Luice i Misniju, a Hajnrih II je osigurao eku. Na drugoj strani Boleslav je
izvojevao veliku pobedu nad velikim knezom Jaroslavom I u bici kod Kijeva
21.VII.1018. Potom je na tron u Kijevu postavio svog posinka, Jaroslavljevog brata
Svjatopolka. Kako se njegovo kraljevstvo prostiralo od srednje Elbe do Zapadnog Buga
Boleslav je eleo da uvrsti svoj meunarodni poloaj. Stoga je na Boi 25.XII.1024.
krunisan za kralja od strane nadbiskupa Gnjezna. Bio je to prvi poljski kralj. Ubrzo zatim
juna 1025. on je umro.

Smrt kralja Boleslava I predstavljala je veliki udarac za Poljsku. Ona je zapala u
graanski rat prvo izmeu Boleslavljevih sinova, a potom i njihovih potomaka.Vladari su
se brzo smenjivali: Mjeko II (1025-1034), Vesprim (1031-1032), Kazimir I Obnovitelj
(1034-1037, 1038-1058), Boleslav II Odvani (1058-1079) i Vladislav I Herman (1079-
1102). Vladari iz dinastije Pjasta su izgubili svoju kraljevsku titulu i samo je Boleslav II u
kratkom vremenskom periodu posedovao (1076-1079). Za vreme vladavine
Vladislaveljevog naslednika Boleslava III Krivoustog (1102-1138) situacija u Poljskoj se
donekle poboljala. Za ivota svog oca vladao je jednim delom kraljevstva, a njegov
stariji polubrat Zbigniev drugim delom. Boleslav III je nasledio titulu kneza
95
od oca i
prvih godina svoje vlade se borio Zbignievom kog je proterao 1107. Poljska se nala pred

95
Nijedan poljski vladar od 1079. do 1296. nije nosio kraljevsku titulu.
Page 221 / 271
222
opasnou kada je car Hajnrih V (1106-1125) napao leziju 1109. Ipak Boleslav III je
uspeo da ga odbije, a nakon toga je pomilovao Zbignieva i dozvolio mu povratak u
Poljsku 1112. Ubrzo je naredio da se on oslepi zbog navodne izdaje. Zbigniev je umro
ubrzo posle toga. Sledee dvadeset dve godine vladavine (1113-1135) Boleslav je najvie
napora posvetio osvajanju provincije Pomeranije (Pomorja). Uspeo je da osvoji istonu
Pomeraniju 1122. ali je zapadnu dobio u posed tek kada je poloio vazalnu zakletvu
nemakom kralju Lotaru III (1125-1137). Nakon toga Boleslav je poslao misionare u
Pomeraniju, primorao Pomerance da prime hrianstvo i inkorporirao ih u poljsku
dravu. Nakon toga je propisao red na koji e se drava podeliti nakon njegove smrti.
Najstariji sin je trebalo da dobije Pomeraniju i leziju, a ostala trojica druge manje
provincije. Ovaj sistem je poznat i kao senioratski jer je najstariji sin vladao
najznaajnijim oblastima, a ostala braa su mu se morala formalno pokoravati, ali su u
svojim oblastima vladali samostalno. Ovo je nakon Boleslavove smrti dovelo do raspada
Poljske.

U drugoj polovini XII veka u Poljskoj je vladala anarhija. Nakon smrti Boleslava
IV Mazurskog (1138-1173), koji je vladao Pomeranijom i lezijom, na presto je doao
Mjeko III Stari (1173-1177) za kog je vladao graanski rat izmeu suprotstavljene
brae. Mejkov protivnik bio je Kazimir II Pravedni (1177-1194), vladar Krakova i
Sandomjera. Iako je Mjeko jo u dva navrata na kratko vratio presto (1190-1191 i
1194), Kazimir je vlast drao vrsto u svojim rukama. Kazimir je bio najjai vladar u
Poljskoj i 1180. je bio priznat od strane plemstva i klera. Obeao im je privilegije, a oni
su mu se zakleli da e samo njegove naslednike priznavati za legitimne vladare. Kazimira
je nasledio njegov sin Leek I (1194-1202) koji je svoju vladavinu proveo u stalnim
borbama sa pretendentima. Njegov naslednik Boleslav V Blistavi (1202-1227) je bio jo
beznaajniji vladar.

Tokom perioda podela koje su trajale skoro dvesta godine (do vladavine
Kazimira III) Poljska je prola kroz transformaciju celokupnog drutva. Centralizovani
aparat iz perioda ranih Pjasta bio je utemeljen na sistemu fortifikovani naselja kojima je
komandovao kastelan, koji je bio administrator, vojni komandant, sudija i sakuplja
poreza. Oko ovih naselja su iveli tzv. nadniari koji su svoja dugovanja nadoknaivali
kuluenjem. Socijalna piramida tog doba na vrh je stavljala kneza, njegove
velikodostojnike, najvie vojne zapovednike, slobodnjake, poluslobodne ljude i na robove
na dnu. Izmeu X i XII veka ovaj sistem je postepeno propadao. Unapreenje sistema
obraivanja zemljita tzv. sistem tri polja poveali su vrednost zemlje koju je drao
vladar i druge koja je darivana crkvi, plemiima, vojnicima i dr. Porast stanovnitva je
takoe bio vidljiv. Stari sistem druine je ustupio mesto odabranoj linoj gardi, koju su
inili plemii-zemljoposednici.

XIII vek je oznaio prekretnicu u istoriji srednjovekovne Poljske. Revolucija u
polju agrokulture bila je praena otvaranjem rudnika zlata i srebra u leziji i solana u
Malopoljskoj. Poljska je postala veoma znaajan inilac u trgovini Baltika sa centralno-
evropskim dravam i Sredozemnim basenom. Poveanje i umnoavanje velikih poseda
omoguili su stvaranje vika proizvoda koji su prodavani na trgovima. Postalo je mnogo
profitabilnije da zemlju obrauju seljaci-zakupci nego seljaci-kmeti, pa su velike grupe
Page 222 / 271
223
naseljenika dolazile iz Nemake i Nizozemske, ohrabrene povoljnim uslovima. Ovi
naseljenici su uivali linu slobodu, fiksne rente i neke samoupravne mere pod tzv.
nemakim zakonom. Gradovi su dobijali formalne ugovore koji su im donosili
autonomiju, samoupravu po ugledu na nemaki grad Magdeburg
96
. Odatle termin
Magdeburki zakon. Meutim naseljavanje ovih nemakih seljaka-zakupaca bilo je
ogranieno na Pomeraniju i leziju. Ostatak zemlje ostao je poljski. Veliki priliv Jevreja
bio je rezultat pomirljive politike Pjasta. Boleslav VI estiti je Jevrejima izdao tzv.
Kaliku privilegiju (1264) kojom im je obeana lina sloboda, neto autonomije i sloboda
veroispovesti.

anse za ujedinjenje bile su maglovite jer je nekoliko vladajuih grana dinastije
Pjasta teralo svoje interese i doprinosile daljoj podeli zemlje. Oblasti zapadne i istone
Pomeranije imale su domae dinastije i bile su umnogome udaljene od Poljske. Na
zapadu je Poljskoj pretio agresivni Brandenburg, na jugu je eka bila najjaa drava u
carstvu, na istoku i severoistoku su iveli paganski Litvanci i Prusi. 1226. Konrad I od
Mazovije je pozvao nemake krstae, poznatije kao Tevtonci, obezbedio im baze i
krenuo sa njima u osvajanje Pruske. Prusi su postali Konradovi vazali, ali su Tevtonski
vitezovi taktizirali i omoguili podrku pape i cara protiv Konrada koji je bio primoran da
prizna njihovu nezavisnot. Oblast kasnije istone Pruske bio je oien od Prusa i na tom
prostoru je formirana drava Tevtonskih vitezova.

Ipak i pored podeljenosti Pjasti su ouvali crkvenu strukturu, jezik i ekonomiju,
sve to je inilo bazu za kasnije stvaranje poljske drave. Prvi pokuaji za ujedinjenjem
su meutim propali. Te korake su uinili leske vojvode Henrih I i Henrih II Poboni.
Metuim 1241. Malopoljska i lezija pretrpele su ogromne tete od prodora Mongola.
Vojvoda lezija Henrih II Poboni, koji je u meuvremenu planirao da ujedini Poljsku
pod svojom vlau poginuo je u bici na Legnici i Mongoli su poharali pomenute oblasti.
Posle njih je Velikopoljski knez Pemisl II (1279-1295) priznat za poljskog kralj u
periodu 1295. do 1296. Kada je eki kralj Vaclav II (1278-1305) postao kralj dve
treine Poljske u Poljskoj je dolo do velikih promena. Vladislav I Lokjetek
97
(1306-
1333) , unuk Konrada I od Mazovije poveo je borbu protiv tuina i 1306. po smrti
Vaclava III (1305-1306) je osvojio Krakov i Sandomjer. Velikopoljska je osvojena
1314. a ubrzo je pripojena oblast Pomeranije i Danciga. Meutim Pomeraniju su ubrzo
zauzeli Tevonci i ona je ostala odvojena od Poljske sve do 1945. Poto je ujedinio dravu
Vladislav se krunisao za kralj 20.I.1320. u Krakovu.

Kasnije u toku vladavine Vladislav je pokuao da se obrauna sa Tevtonskim
vitezovima. Meutim 27.IX.1331. pretrpeo je teak poraz u bici kod Plovca i time su sve
njegove pretenzije pale u vodu. Na diplomatskom planu Vladislav je jaao dobre odnose
sa Ugarskom, koja mu je pomagala protiv eha. Privremeno je uspeo i da zaustavi
prodore Litvanaca udavi svoju ker za njihovog vou. Po smrti Vladislava stvorena je
sigurna baza za dalje jaanje Poljske. Vladislava je nasledio njegov drugi sin Kazimir III
Veliki
98
(1333-1370). Jo 1325. Kazimir je oenjen Aldonom-Onom, erkom litvanskog

96
Vroclav 1242, Poznanj 1253 i Krakov 1257.
97
Odnosno ''kratki''.
98
Poznat i pod nadimkom ''seljaki kralj''.
Page 223 / 271
224
vojvode Gediminasa. Sa sobom je kao miraz dovela 24.000 poljski ratnih zarobljenika.
Meutim ona je umrla 1339. ne rodivi Kazimiru sina. Dve godine kasnije Kazimir se
oenio nemakom princezom Adelaidom od Hesena, ali je i ovaj brak bio jalov pa je
princeza poslata nazad 1356. Trei brak iz 1365. sa leskom princezom Hedvigom od
Glogau-Sagana bio je takoe jalov. Kako nije imao mukog naslednika Kazimir je za
naslednika odredio svog neaka, ugarskog kralja Lajoa I Velikog (1342-1382), a kao
drugu alternativu sina svoje najstarije keri Kazimira od Pomeranije. Ova druga
alternativa pokazala se kao idealno oruje u rukama plemstva protiv jaanja kraljevske
vlasti. Poto nije imao sina i naslednika Kazimir se potrudio da barem dobro uda svoje
keri. Njegova druga ker se udala za Ludviga Brandenburkog 1345, trea se udala za
Vaclava (1378-1411), sinu cara Karla IV (1343-1378) 1369. Sam car se oenio
Kazimirovom unukom.

Kazimir je tokom cele svoje vladavine vodio miroljubivu politiku, koliko je to bilo
mogue. Nizom diplomatskih poteza izmeu 1335. i 1348. Kazimir je obezbedio savez sa
ekom i Ugarskom. ekoj je priznao leziju, a ona je zauzvrat odvacila svoje
pretenzije na poljski tron. Daljom diplomatijom je osigurao povlaenje Tevtonskih
vitezova iz Kujavie i Dobrcina. Poto je osigurao zapadne granice diplomatijom i
politikim brakovima Kazimir se okrenuo istoku. Kazimir je okupirao oblasti
nekadanjeg vojvodstva Hali i Vladimir i da ih korak po korak inkorporira u Poljsku.
Kao rezultat ove pomirljive politike do tada buntovni kneevi Mazovije su priznale
Kazimira za svog suverena (1351-1353). Do 1370. je udovstruio poljsku teritoriju. Ipak
vanije od teritorija bio je presti koji je kralj imao u celoj Evropi. Na kongresu u
Krakovu 1364. bili su prisutni kraljevi Ugarske, eke, Danske i Kipra, kao veliki broj
kneeva. Kazimir, koji je trideset godina ranije ponizno molio na dvoru ugarskog kralja u
Viegradu, bio je tada zamoljen da arbitrira u sukobu cara i ugarskog kralja.

Na domaem planu Kazimir je pomagao ekonomske aktivnosti i planirao da
ujednini dravu pod jednim zakonom i valutom. Osnovao je i nekoliko novih gradova
99
, a
postojee je pomagao. Mnogim gradovima je obezbedio Magdeburki zakon da bi ojaao
njihovu strukturu, trgovinu i sl. U Krakovu je osnovan poseban sud koji je radio po
zakonima kodifikovanim u Liber iuris Teutonici odn. Tevtonskim zakonima. Postojee
privilegije Jevreja su proirene i utvrene. Ipak Kazimir je uspeo da uvede jedan zakonski
sistem u Malopoljskoj i Velikopoljskoj, dok su oblasti Mazovije, Halia i Vladimira
ostale pod svojim nepisanim zakonima. elei da obui to vie novih pravnika i
administratora osnovao je Univerzitet u Krakovu 1364. koji je procvetao nakon njegove
smrti. Kazimir je umro 5.XI.1370. nakon nesree u lovu. Bio je poslednji muki
predstavnik dinastije Pjasta koja se posle njega ugasila.

99
Dva su nazvana po njemu.
Page 224 / 271
225
UZROCI KRSTAKIH RATOVA

Prvi neposredan uzrok Krstakih ratova bio je napredovanje Turaka Selduka. oni
su 1070. zauzeli Jerusalim od Fatimida i hodoasnici su poeli da kui donose vesti o
ugnjetavanju hriana i skrnavljenju svetinja.

Drugi neposredan uzrok Krstakih ratova bilo je opasno slabljenje Vizantijskog
carstva. Godine 1071. vizantijska vojska je bila gotovo unitena kod Mancikerta.
Selduci su zauzeli Edesu, Antiohiju (1085), Tarsos, pa ak i Nikeju i preko Bosfora
gledali na sam Konstantinopolj. Car Aleksije I (1081-1118) spasao je deo Male Azije
potpisavi poniavajui mir, ali nije imao vojna sredstva da se odupre daljoj invaziji. Ako
Konstantinopolj padne, cela Istona Evropa e leati otvorena Turcima, a pobeda kod
Tura (732) e biti ponitena.

Zaboravivi na teoloki ponos, Aleksije je poslao izaslanike Urbanu II i Saboru u
Pjaenci, molei Latinsku Evropu da mu pomogne da istera Turke. Bilo bi mudrije,
tvrdio je, boriti se sa nevernicima na tlu Azije nego ekati ih da preko Balkana nagrnu ka
zapadnim prestonicama.

Trei neposredni uzrok Krstakih ratova bila je tenja italijanskih gradova Pize,
enove, Venecije, Amalfija i drugih da proire svoju rastuu trgovaku mo. Kada su
Normani oteli Siciliju od muslimana (1060-1091), a hrianska vojna mo smanjila
muslimansku vlast u paniji (1085), zapadni Mediteran je bio osloboen za hriansku
trgovinu, a italijanski gradovi smerali da okonaju muslimansku prevlast u istonom
Mediteranu.

Konana odluka je potekla od samog Urbana. Druge pape su prihvatile ideju.
Gerbert je, kao Silvester II, apelovao na hrianski svet da spase Jerusalim i jedna
neuspena ekspedicija iskrcala se u Siriji (oko 1001). Grgur VII je usred iscrpljujue
borbe sa Hajnrihom IV uzviknuo: "Radije bih dao ivot oslobaajui sveta mesta, nego
to bih vladao itavom vasionom".

Ta svaa je bila jo estoka kada je Urban predsedavao na Saboru u Pjaenci u
martu 1095. On je tu podrao molbu Aleksijevih legata, ali je savetovao oprez jer je
predvideo da bi neuspeh ozbiljno nakodio ugledu Crkve. Od marta do oktobra 1095.
putovao je po severnoj Italiji i junoj Francuskoj, proveravao raspoloenje poglavara i
osiguravao podrku. U Klermonu u Overnju, odran je istorijski sabor na kome je papa
odrao govor.

Kroz gomilu se prolamao uzbuen uzvik: "Bog tako hoe!" Urban je to prihvatio i
predloio da im to bude ratni pokli. Zatraio je da oni koji krenu u krstaki rat nose krst
na elu ili na grudima. Energini papa je preao na druge gradove: Tur, Bordo, Tuluz,
Monpelje, Nim i devet meseci drao propovedi zalaui se za krstaki rat.

Kada je stigao u Rim posle dva meseca odsustva, preuzeo je pravo da oslobodi
krstae od obaveza koje su ometale krstaki rat. Kmeta i vazala je, za vreme trajanja rata,
Page 225 / 271
226
oslobodio lojalnosti gospodaru. Svim krstaima je dao privilegiju da im sude crkveni, a
ne vlastelinski sudovi i jamio im za vreme njihovog odsustva, episkopsku zatitu
njihove imovine. Uspostavio je novo naelo poslunosti iznad kodeksa feudalne vernosti.

Page 226 / 271
227
PRVI KRSTAKI RAT
1096-1099

Izvanredni motivi doveli su pod ratni steg ogroman broj ljudi. Potpuni oprost
kojim se oslobaaju svih kazni zbog greha bio je obean onima koji poginu u tom ratu.
Kmetovima je bilo dozvoljeno da napuste zemlju za koju su inae bili vezani. Graani su
oslobaani poreza, dunici su koristili moratorijum na kamatu, zatvorenici su oslobaani,
a smrtne kazne su zahvaljujui smelom proirenju papske vlasti, zamenjivane doivotnim
sluenjem u Palestini. Urban je mesec avgust 1096. oznaio kao vreme polaska.

Siromana seljaka vojska
Petar Pustinjak i Valter Siromah

Nestrpljivi seljaci koji su bili prvi regrutovani nisu mogli da ekaju. Jedna takva
''vojska'' koja je brojala nekih 120.000 ljudi, meu kojima je bilo samo osam vitezova,
pola je u martu iz Francuske, na elu sa Petrom Pustinjakom i Valterom Siromahom.
Jedna druga grupa, moda oko 5.000 ljudi, pola je iz Nemake pod vostvom svetenika
Gotalka. Trea je napredovala iz Rajnske oblasti na elu sa grofom Emikom
Lajningenom.

Regruti su poneli skromna sredstva i malo hrane, a njihove neiskusne voe su loe
organizovali snabdevanje hranom. Kada su sredstva potroena, a oni poeli da gladuju,
bili su primorani da na svom putu pljakaju njive i domove, a uskoro su uz pljaku dodali
i silovanje. Kada su napokon bez prebijene pare stigli do Konstantinopolja i desetkovani
glau, kugom, leprom, groznicom i bitkama na putu, doekao ih je Aleksije, ali ih nije
dovoljno nahranio. Oni su onda provalili u predgraa i opljakali crkve, kue i palate. Da
bi prestonicu oslobodio tih pobonih skakavaca, Aleksije im je obezbedio brodove da
preu Bosfor, poslao im namirnice i zamolio ih da ekaju dok ne stignu bolje naoruane
vojske.

Bilo zbog gladi ili uznemirenosti, krstai su ignorisali ta uputstva i krenuli ka
Nikeji. Turska vojska izala je iz grada i gotovo unitila prvu vojsku Prvog krstakog
rata. Meu poginulima je bio i Valter Siromah. Petar Pustinjak, kojem se zgadila njegova
neobuzdana vojska, vratio se pre bitke u Konstantinopolj, gde je mirno iveo do 1115.

U meuvremenu feudalni poglavari koji su uzeli krst okupili su svaki svoju
vojsku u svom mestu. Meu njima nije bio nijedan kralj. Odista, Filip I kralj Francuske,
Vilijem II kralj Engleske i Hajnrih IV kralj Nemake su svi bili pod izoptenjem kada se
Urban zalagao za krstaki rat.

Mnogi grofovi i vojvode su pristupili krstakoj vojsci i gotovo svi su bili Francuzi
ili Franci. Prvi krstaki rat bio je u velikoj meri francuski poduhvat. Vojvoda Godfrid,
Page 227 / 271
228
gospodar Bujona (mali posed u Belgiji) bio je poboan do fanatizma. Grof Bohemund od
Taranta bio je sin Robera Giskarda. Bio je hrabar i vet poput oca. Rajmund, grof od
Tuluza, ve se borio protiv islama u paniji.

Te su se vojske razliitim putevima probile do Konstantinopolja. Bohemund je
Godfridu predloio da zauzmu grad, ali je Godfrid to odbio, govorei da je doao samo
da se bori protiv nevernika. Aleksije je krstae zamolio za pomo u borbi protiv Turaka,
a ponudio je krstaima novanu pomo, prevoz, vojnu pomo, a voama lep mito.
Zauzvrat je traio da se plemii zavetuju na lojalnost njemu kao svom feudalnom
suverenu. Svi posedi koje oni osvoje spadali su u vazalsku obavezu prema njemu.
Odobrovoljeni srebrom plemii su se dali zakletvu.

Poetkom 1097. moreuz su prele vojske sa ukupno otprilike 30.000 ljudi.
Muslimani su bili podeljeni. Fatimidski kalifi Egipta drali junu Siriju, dok su njihovi
neprijatelji, selduki Turci, drali severnu Siriju i vei deo Male Azije.

Vojske Evrope su krenule na opsadu Nikeje i kada je Aleksije obeao da e im
ivoti biti poteeni, turski garnizon se predao (jun 1097). Posle nedelju dana odmora,
krstai su krenuli prema Antiohiji. Sukobili su se sa turskom vojskom pod komandom
Kilid Arslana blizu Dorileuma i izvojevali krvavu pobedu (1. jula 1097) i potom
promarirali kroz Malu Aziju gde im je jedini neprijatelj bila nestaica vode i hrane, kao i
vruina. Mukarci, ene, konji i psi umirali su od ei na tom surovom maru od 500
milja.

Prelazei planinski lanac Taurus, neki plemii su svoje vojske odvojili od
glavnine da bi obavili privatna osvajanja. Rajmund, Bohemund i Godfrid u Jermeniji,
Tankred i Balduin (Godfridov brat) u Edesi. Tu je Balduin osnovao prvu latinsku
kneevinu na Istoku (1098), grofoviju Edesu.

Antiohija odolevala je opsadi osam meseci. U maju 1098. stigla je vest da se
velika muslimanska vojska pribliava na elu sa Karbogom, princom od Mosula.
Antiohija je pala 3. juna 1098. nekoliko dana pre nego to je ta vojska stigla.

Napredujui sa grkom vojskom, Aleksije je bio zavaran dezerterima te je
poverovao da su hriani ve poraeni. Vratio se natrag da titi Malu Aziju i nikada mu
nije oproteno pa kada su pod Bohemundovom jedinstvenom komandom krstai postigli
odluujuu pobedu, a Bohemund postao knez Antiohije tvrdili su da ih je Aleksijev
nedolazak u pomo oslobodio njihovih zakletvi na vernost.

Poto su proveli est meseci u oporavku i reorganizovanju svojih oslabljenih
snaga, poveli su vojske na Jerusalim. Konano 7. juna 1099. posle trogodinjeg
ratovanja, svedeni na 12.000 boraca, krstai su stajali pred zidinima Jerusalima.
Fatimidski garnizon od 1.000 ljudi je etrdeset dana pruao otpor, a kada je grad pao
pobijeno je 70.000 muslimana koji su ostali unutar zidina. Preiveli Jevreji su sakupljeni
u sinagogi i ivi spaljeni.

Page 228 / 271
229
LATINSKO KRALJEVSTVO JERUSALIMA
1099-1143

Godfrid od Bujona bio je izabran da Jerusalimom i njegovom okolinom vlada
pod skromnom titulom Branilac Svetog groba, a Latinsko kraljevstvo Jerusalima postalo
je odmah suverena drava.

Grkoj crkvi je oduzet slubeni poloaj, njen patrijarh je pobegao na Kipar, a
parohije nove kraljevine prihvatile su latinsku liturgiju, italijanskog primata i papsku
vlast.

Dve nedelje posle velikog ''osloboenja'' jedna egipatska vojska je dola do
Akalona da ponovo oslobodi grad Jerusalim, ali ju je Godfrid porazio, da bi posle
godinu dana umro (1100). Njegov brat, Balduin I (1100-1118) uzeo je titulu kralja. Pod
kraljem Fulkom V, grofom od Anua (1131-1143), nova drava je prikljuila vei deo
Palestine i Sirije, ali muslimani su i dalje drali Alep, Damask i Emesu.

Ureenje

Kraljevstvo je podeljeno na etiri feudalne kneevine, sa sreditima u Jerusalimu,
Antiohiji, Edesi odnosno Tripolisu. Svaka od etiri kneevine bila je isparcelisana na
praktino nezavisne feudalne posede, iji su pohlepni gospodari vodili ratove, kovali
sopstveni novac i na druge naine podraavali nezavisnost.

Kralja su birali baroni, a kontrolisala ga je crkvena hijerarhija potinjena jedino
papi. Kralj je jo bio oslabljen time to je kontrolu nad nekoliko luka Jafom, Tirom,
Akrom, Bejrutom i Akalonom ustupio Veneciji, Pizi ili enovi, to je bila cena
pomorske pomoi i namirnica transportovanih morskim putem.
Baroni su preuzeli svo vlasnitvo nad zemljom, sveli ranije vlasnike hriane ili
muslimane na poloaj kmetova i nametnuli im feudalne obaveze surovije od bilo kojih u
tadanjoj Evropi.

Vojniko-monaki redovi

Mlada kraljevina je imala jedinstvenu podrku u novim redovima kaluera
vojnika. Jo 1048. trgovci Amalfija su od muslimana dobili dozvolu da izgrade bolnicu u
Jerusalimu za siromane ili bolesne hodoasnike. Oko 1120. Rejmon di Pi je osoblje te
ustanove reorganizovao i to kao religiozni red zavetovan na siromatvo, poslunost i
vojnu zatitu hriana u Palestini. I ti hospitaleri, ili vitezovi bolnice svetog Jovana,
postali su najplemenitija udruenja u hrianskom svetu.

Otprilike u isto vreme (1119) Hugo de Pajen i osam drugih krstakih vitezova
sveano su se posvetili monakoj disciplini i vojnikom sluenju hrianstvu. Oni su od
Page 229 / 271
230
Balduina II dobili rezidenciju blizu Solomonovog Hrama, i uskoro se nazvali vitezovi
hramovnici (templari). Sveti Bernard je
sastavio pravilo za njih.

Hospitaler je nosio crnu odeu s belim krstom na levom rukavu, a templar je
nosio belu odeu s crvenim krstom na ogrtau. Svaki je prema onom drugom gajio
religioznu netrpeljivost.

Sa zatite hodoasnika i brige o njima, hospitaleri i templari su preli na aktivne
napade na saracenska uporita. Mada je templara bilo samo 300, a hospitalera nekih 600
godine 1180. oni su igrali istaknutu ulogu u bitkama za vreme Krstakih ratova i stekli
veliki ugled kao ratnici.

Oba reda su finansijsku pomo primala od Crkve i drave, od bogatih i
siromanih. U trinaestom veku svaki od njih je posedovao velika imanja u Evropi,
ukljuujui opatije, sela i gradie. Godine 1190. Nemci su u Palestini, pomognuti
nekolicinom u zaviaju, osnovali red tevtonskih vitezova, kao i bolnicu blizu Akre.

Veina krstaa se vratila u Evropu posle oslobaanja Jerusalima. Godine 1144.
Zangi, mladi princ Mosula (inae poreklom rob) je zauzeo Edesu i vratio je u islamske
ruke. Zangi je poginuo, ali ga je nasledio sin Nurud-din, jednake hrabrosti i vee
sposobnosti. Upravo je vest o tim dogaajima nagnala Evropu na Drugi krstaki rat.

Page 230 / 271
231
DRUGI KRSTAKI RAT
1146-1148

Bernard je otiao pravo kralju Luju VII i ubedio ga da uzme krst. Sa kraljem na
svojoj strani, odrao je govor masi u Vezleu (1146). Kada je zavrio, ljudi su poeli
masovno da se prijavljuju.

Kada je pridobio Francusku, preao je u Nemaku i ubedio kralja Konrada III
(1137-1152), da prihvati krstaki rat kao jedinstven povod kojim moe da ujedini stranke
Gvelfa i Hohentaufena koje su tada razjedinjavale carstvo. Mnogi plemii su sledili
Konardov primer. Meu njima bio je i mladi Fridrih, vojvoda od abije koji e ostati
poznat kao Barbarosa koji e umreti u toku Treeg krstakog rata.

Na Uskrs 1147. Konrad i Nemci su krenuli. Na Duhove, Luj i Francuzi su poli za
njima, na bezbednoj distanci, nesigurni da li su im vei neprijatelji Nemci ili Turci.

Manojlo I Komnin (1143-1180) je predloio da vojske preu Helespont kod
Sestosa, umesto da idu kroz Konstantinopolj, ali su Konrad i Luj su to odbili. Luja je
pratila njegova Eleonora, poznata po tekoj naravi.

Uprkos Manojlovom savetu, Konrad je navaljivao da ide putem Prvog krstakog
rata i Nemci su upali u niz pustinja bez hrane, kao i u muslimanske zasede. Njihovi
gubici u ljudstvu bili su obeshrabrujui.

Kod Dorileuma, gde su krstai u Prvom ratu porazili Kilid Arslana, Konradova
vojska se sukobila sa glavnom muslimanskom vojskom i bila tako strano poraena da je
jedva jedan u deset hriana preiveo.

Francuska vojska, daleko pozadi, bila je zavarana lanim vestima o nemakoj
pobedi. Ona je neoprezno napredovala i bila desetkovana glau i muslimanskim
napadima. Stigavi do Atalije, Luj je pregovarao sa grkim pomorskim kapetanima da
njegovu vojsku prevezu morem do hrianskog Tarsosa ili Antiohije. Kapetani su traili
nerealno veliku naknadu po putniku. Luj i nekoliko plemia, Eleonora i nekoliko gospi,
krenuli su na put ka Antiohiji, ostavivi francusku vojsku u Ataliji. Muhamedanske snage
su silovito napale taj grad i pobile skoro sve Francuze u njemu (1148).

Luj je stigao u Jerusalim sa damama, ali bez vojske. Konrad je ostao sa alosnim
ostatkom vojske sa kojom je poao iz Ratisbona. Od tih preivelih, kao i od vojnika koji
su ve bili u prestonici, improvizovana je vojska, koja je krenula na Damask pod
podeljenim zapovednitvom Konrada, Luja i Balduina III (1143-1162). Za vreme opsade
dolo je do sporova meu plemiima u vezi sa tim ko e vladati Damaskom kada ovaj
bude pao. Kada je dola vest da emiri Alepa i Mosula napreduju sa velikom vojskom da
pomognu Damasku hrianska vojska se razbila na delove i pobegla u Antiohiju, Akru ili
Jerusalim.
Page 231 / 271
232

Konrad, poraen i bolestan, vratio se osramoen u Nemaku. Eleonora i veina
francuskih vitezova vratili su se u Francusku. Luj je ostao jo jednu godinu u Palestini i
iao na hodoaa obilazai svetilita.

SALADIN

U toku etrdeset godina mira koji je usledio posle Drugog krstakog rata,
Latinsko kraljevstvo Jerusalima nastavilo je da se raspada zbog unutranjih sukoba, dok
su se njegovi muslimanski neprijatelji kretali ka jedinstvu.

Nurud-din je svoju vlast iz Alepa proirio na Damask (1164). Kada je on umro,
Saladin je Egipat i muslimansku Siriju doveo pod jedinstvenu vlast (1175).

1183. mala vojska vitezova pustolova pod komandom Redinalda, zapovednik
tvrave Krak de evalije, reila je da napadne Medinu te je otplovila Crvenim morem,
iskrcala se u el-Hauri i krenula na Medinu. Iznenadila ih je jedna egipatska vojska, te su
poseeni svi osim nekolicine koji su pobegli sa Redinaldom, kao i nekoliko zarobljenika
koji su odvedeni u Meku i pobijeni umesto koza kao rtve na godinjem hodoau.

Ovim inom je Saladin uvreen do sri u svojoj pobonosti te je formirao vojsku
koja je za njega osvojila Damask i sukobila se sa vojskom Latinskog kraljevstva u
neodlunoj bici na istorijskoj poljani Esdraelon (1183).

Nekoliko meseci kasnije napao je Redinalda u tvravi Krak de evalije , ali nije
uspeo da ue u tvravu. Godine 1185. Redinald je napao, iz zasede, jedan muslimanski
karavan i uzeo bogat plen i nekoliko zarobljenika, ukljuujui Saladinovu sestru, a
Saladin se razbesneo, objavio poziv na sveti rat protiv hriana i zakleo se da e
Redinalda ubiti vlastitim rukama.

Presudan okraj u Krstakim ratovima odigrao se kod Hitina, blizu Tiberiasa, 14.
jula 1187. Saladin je zauzeo poloaje sa kojih je kontrolisao sve bunare. Poto su ravnicu
preli po vruini sredine leta, hriani su pod tekim oklopima uli u bitku dahui od
ei i bili su poraeni.

Saladin je naredio da se kraq Gij i vojvoda Rexinald dovedu pred njega. Kralju je
dao da pije kao jamstvo oprosta, a Redinaldu je dao da bira ili smrt ili da prizna
Muhameda kao Bojeg proroka. Kada je Redinald odbio, Saladin ga je ubio.
Deo plena koji su pobedioci uzeli bio je Pravi krst, koji je kao bojnu zastavu nosio
svetenik. Saladin ga je poslao kalifu u Bagdad. Videvi da nikakva vojska nije ostala da
ga ugrozi, on je nastavio sa zauzimanjem Akre, gde je oslobodio 4.000 muslimanskih
zarobljenika, a svoje vojnike platio bogatstvom iz te prometne luke. Nekoliko meseci
gotovo cela Palestina bila je u njegovim rukama.

Page 232 / 271
233
Saladin je osvojio Jerusalim 1187. a opsada je trajala samo dvanaest dana. Potom
je poveo umornu vojsku na opsadu Tira, ustanovio da ne moe da ga osvoji, raspustio
vei deo vojske i povukao se u Damask bolestan i iscrpljen (1188) u pedesetoj godini
ivota.

Page 233 / 271
234

TREI KRSTAKI RAT
1189-1192

Zadravanje Tira, Antiohije i Tripolisa ostavilo je hrianima neki deli nade.
Italijanske flote su jo kontrolisale Mediteran i bile spremne da prevezu nove krstae za
izvesnu cenu. Vilijam, nadbiskup Tira, vratio se u Evropu i pred skupovima u Italiji,
Francuskoj i Nemakoj priao o padu Jerusalima. U Majncu je njegov apel tako uzbudio
Fridriha Barbarosu, da je veliki car, star ezdeset sedam godina, gotovo odmah krenuo sa
svojom vojskom (1189).

Preavi Helespont kod Galipolja, nova vojska je, na novom putu, ponovila iste
greke i tragedije Prvog krstakog rata. Turske ete su ometale njeno napredovanje i
prekinule njeno snabdevanje hranom. Na stotine ljudi pomrlo je od gladi. Fridrih se
sramno utopio u maloj reci Salef u Kilikiji (1190) i samo jedan deo njegove vojske
doiveo je da se pridrui opsadi Akre.

Riard I Lavlje Srce, nedavno krunisan za kralja Engleske u trideset prvoj godini,
bio je reen da okua svoju ruku na muslimanima. Strahujui od upada Francuza na
engleske posede u Francuskoj, on je insistirao da ga prati Filip Avgust francuski kralj,
mladi od dvadeset tri godine. Ovaj se sloio i dva mlada monarha su primila krst od
Vilijama iz Tira na uzbudljivoj ceremoniji u Vezleu.

Riardova vojska sastavljena od Normana, jer malo je Engleza uestvovalo u
Krstakim ratovima, pola je brodovima iz Marseja, a Filipova iz enove, da bi se sastale
na Siciliji (1190). Tu su se kraljevi svaali i na druge naine se zabavljali pola godine.

Tankred, kralj Sicilije uvredio je Riarda, a ovaj je zauzeo Mesinu i onda je
vratio za 40.000 unci zlata. Tako finansijski obezbeen krenuo je sa svojom vojskom za
Palestinu. Nekoliko njegovih brodova razbilo se na obali Kipra. Posade je zarobio grki
guverner. Riard je na kratko zastao, osvojio Kipar i dao ga Giju de Luzinjanu,
nestalnom kralju Jerusalima. Stigao je u Akru u junu 1191. godinu dana poto je poao iz
Vezlea.

Filip je stigao pre njega. Hriani su Akru opsedali ve devetnaest meseci i
nekoliko nedelja posle Riardovog dolaska Saraceni su se predali. Pobednici su traili i
bilo im je obeano 200.000 zlatnika, 1.600 odabranih zarobljenika i vraanje Pravog
krsta. Saladin je potvrdio dogovor, a muslimanskom stanovnitvu Akre, osim onih 1.600,
bilo je dozvoljeno da odu s onoliko hrane koliko su mogli da ponesu.

Filip Avgust bolestan od groznice vratio se u Francusku, ostavivi za sobom
francusku vojsku od 10.500 ljudi, a Riard je postao jedini voa Treeg krstakog rata.
Kada su voe opsednute Akre oklevale u izvr{ewu dogovorenih uslova predaje, Ri~ard
Page 234 / 271
235
je naredio da se 2.500 muslimanskih zarobljenika pogubi ispred zidina to je ove trebalo
da podstakne da poure.

Kada je Saladin saznao za to naredio je da se ubijaju svi od tada uzeti zarobljenici
u bici s engleskim kraljem. Promenivi raspoloenje, Riard je predloio okonanje
krstakih ratova oenivi svoju sestru Doanu za Saladinovog brata al-Adila. Crkva je
osudila taj potez i on je odbaen.

Znajui da Saladin nee ostati miran posle poraza, Riard je reorganizovao svoje
snage i pripremio se za mar od ezdeset milja na jug du obale da oslobodi Jafu, koja je,
opet u hrianskim rukama, bila pod opsadom muslimana.

Njegova vojska se sukobila sa Saladinovom kod Arsufa i odnela neodlunu
pobedu (1191). Saladin je predloio da se bitka ponovi, ali se Riard sa svojim ljudima
povukao iza zidina Jafe, a Saladin je ovlastio svog brata da sa Riardom potpie mir
preputajui hrianima sve obalske gradove koje su oni tada drali, kao i polovinu
Jerusalima. Riard je bio toliko zadovoljan ali neto kasnije, uvi da je Saladin suoen
sa pobunom na istoku, odbacio je Saladinove uslove, opseo i zauzeo Darum i napredovao
do na dvanaest milja od Jerusalima. Saladin, koji je vojnike bio za zimu raspustio,
pozvao ih je ponovo pod oruje.

U meuvremenu je u hrianskom taboru izbio spor je su izviai su javili da su
bunari na putu za Jerusalim otrovani i da vojska nee imati nita da pije. Sastalo se vee
da bi se donela odluka o strategiji i izglasano je da se odustane od Jerusalima i krene na
250 milja udaljeni Kairo. Riard se bolestan, uvreen i potiten povukao u Akru.

Ali kada je Riard uo da je Saladin ponovo napao Jafu i zauzeo je za dva dana,
odmah je otplovio za Jafu i 1192. sa samo 3.000 ljudi zauzeo grad. Potom je Saladin u
spas pozvao glavninu svoje vojske. Ona je brojano daleko nadmaivala Riardovih
3.000, ali je Riardova hrabrost donela pobedu. Videvi Riarda da se bori peke,
Saladin mu je poslao bojnog konja, govorei da je sramota da se jedan tako hrabar ratnik
bori peke. Sledeeg dana ratna srea se izmenila. Saladinu su stigla pojaanja, a Riard,
ponovo bolestan i bez podrke vitezova u Akri i Tiru, jo jednom je molio za mir. U
groznici je vikao traei voe i osveavajui, hladni napitak. Saladin mu je poslao kruke
i breskve i snega, kao i svog lekara.

Godine 1192. 2. septembra, dva junaka su potpisala mir na tri godine i podelila
Palestinu. Riard je imao da zadri sve obalske gradove koje je osvojio, od Akre do Jafe,
muslimani i hriani e moi da prelaze sa jedne teritorije na drugu i obratno, a
hodoasnici e biti zatieni u Jerusalimu. Ali bilo je predvieno da taj grad ostane u
rukama muslimana. Saladin je umro 1195. kada je imao samo pedeset pet godina. Riard
je umro 1199. u etrdesetoj godini.

Page 235 / 271
236
ETVRTI KRSTAKI RAT
1202-1204

U Treem krstakom ratu osloboena je Akra, ali Jerusalim nije bio spasen. Bio je
to obeshrabrujue slab uinak uea najveih kraljeva Evrope. Utapanje Barbarose,
bekstvo Filipa Avgusta, sjajan Riardov neuspeh, bezobzirne intrige hrianskih vitezova
u Svetoj zemlji, sukobi izmeu templara i hospitalera, kao i obnavljanje rata izmeu
Engleske i Francuske sve je to slomilo ponos Evrope i jo vie oslabio teoloku
uverljivost hrianstva. Ali rana Saladinova smrt i raspad njegovog carstva, stvorili su
nove nade.

Inoentije III (1198-1216) je na samom poetku svog pontifikata zahtevao da se
uini jo jedan napor, a Fulk iz Nejia, obian sveetnik, propovedao je u prilog etvrtog
krstakog rata, ali rezultati su bili obeshrabrujui.

Carevi Fridrih II bio je deak od etiri godine. Filip Avgust je smatrao da mu je
jedan krstaki rat dovoljan a Riard I podsmevao se Fulkovim nagovaranjima.

Ali je papa Inoentije bio uporan. Nagovetavao je da pohod na Egipat moe da
uspe zahvaljujui italijanskoj kontroli Mediterana i da e to omoguiti put za
pribliavanje Jerusalimu iz Egipta kao baze.

Posle mnogo cenkanja Venecija se saglasila da za uzvrat dobije 85.000 srebrnih
maraka da bi opremila brodove za 4.500 vitezova i konja, 9.000 titonoa, 20.000 peaka
i zaliha hrane za devet meseci. Ona e takoe obezbediti pedeset bojnih galija, ali sve to
pod uslovom da polovina plena od osvajanja pripadne Venecijanskoj republici.

Meutim, Venecijani nisu imali nameru da napadnu Egipat. Oni su svake godine
zaraivali milione izvozei drvnu grau, gvoe i oruje u Egipat, a uvozei robove. Oni
nisu ni pomiljali da tu trgovinu ugroze ratom ili da je dele sa Pizom i enovom. Dok su
pregovarali sa veem krstaa, oni su s egipatskim sultanom napravili tajni ugovor,
garantujui toj zemlji da je nee napasti (1201). Savremeni letopisac, Ernoul, tvrdi da je
Venecija primila ogroman mito da odvrati krstae od Palestine.

U leto 1202, nove vojske su se okupile u Veneciji. Bili su tu markiz Bonifacije od
Monferata, grof Luj od Bloa, grof Baldvin od Flandrije, Simon od Monfora (koji se
proslavio u krstakom ratu protiv albianskih jeretika) i meu mnogim drugim uglednim
ljudima, ofroa de Vilarduen (1160-1213), maral ampanje, koji e igrati vodeu ulogu
u diplomatiji i ovom krstakom pohodu.

Kao i obino, Francuska je obezbedila najvie krstaa. Svaki ovek je dobio upute
da donese veliku sumu novca, u srazmeri s mogunostima, da bi se sakupio iznos od
85.000 maraka koje treba platiti Veneciji za njene trokove. Ukupna suma je bila manja
od 34.000 maraka.
Page 236 / 271
237

Na to je Enriko Dandolo, gotovo slepi dud sa svoje devedeset etiri godine,
predloio da se neplaena razlika oprosti ako krstai pomognu da Venecija zauzme Zaru
(dananji Zadar). To je sada bila najvanija jadranska luka posle same Venecije. Venecija
ju je osvojila 998. godine, ali sada je pripadala Maarskoj i za tu zemlju je bila jedini
izlaz na more. Njeno bogatstvo i mo su rasli, a Venecija se bojala konkurencije u oblasti
trgovine na Jadranu.

Inoentije III je osudio taj predlog kao podao i zapretio da e izoptiti sve
uesnike. Ali zdruene flote su napale Zadar i zauzele ga za pet dana. Onda su krstai
poslali izaslanstvo papi molei za oprost. On ga je dao, ali je zahtevao da vrate plen; oni
su mu se zahvalili na oprostu i zadrali plen. Venecija je ignorisala izoptenja i prela na
drugi deo plana i to osvajanje Konstantinopolja. Svojevremeno je car Manojlo Komnin
uhapsio hiljade Mleana u Konstantinopolju i na neko vreme tu ukinuo venecijanske
trgovake privilegije (1171).

Prilike u Vizantiji i zauzee Carigrada

Isak II Angelos (1185-1195) nije oklevao da stupi u savez sa Saracenima. Godine
1195. Isaka je svrgnuo, bacio u tamnicu i oslepeo njegov brat Aleksije III. Isakov sin, po
imenu takoe Aleksije, pobegao je u Nemaku. Godine 1202. otiao je u Veneciju,
zamolio venecijanski Senat i krstae da spasu i vrate na tron njegovog oca, a zauzvrat im
obeao sve to je Vizantija mogla da obezbedi za njihov napad na islamske zemlje.

Dandolo i francuski baroni su nastojali da sa mladiem izvuku veliku korist.
Ubedili su ga da krstaima obea 200.000 maraka srebra, opremi vojsku od 10.000 ljudi
za slubu u Palestini, a grku pravoslavnu crkvu potini rimskom papi. Godine 1202. 1.
oktobra, zaplovila je velika flota od 480 brodova i posle raznih odlaganja, armada je 24.
juna 1203. stigla pred Konstantinopolj.

Aleksiju III je predat ultimatum: on mora da vrati Carstvo oslepljenom bratu ili
mladom Aleksiju, koji je iao sa flotom. Kad je ovaj to odbio, krstai su se iskrcali i pred
zidinama grada naili na slab otpor. Aleksije III je pobegao u Trakiju, grki plemii su
Isaka Angelosa otpratili od tamnice do prestola, a u njegovo ime poslata je poruka
latinskim poglavarima da on eka da pozdravi svog sina.
Poto su od Isaka izvukli obeanje da e se drati obaveza koje je im je dao
njegov sin, Dandolo i baroni su uli u grad, a mladi Aleksije IV je krunisan za sacara.
Ali, kada su Grci saznali za cenu po kojoj je ta pobeda kupljena oni su se sa gnevom i
prezirom okrenuli protiv njega, a svetenstvo je gnevno odbacilo predlog da se poklone
Rimu.

U meuvremenu, neki latinski vojnici su bili uasnuti kada su nali muslimane
koji idu bogosluenje u damiju u jednom hrianskom kvartu, pa su tu damiju zapalili,
Page 237 / 271
238
a vernike poubijali. Poar je besneo osam dana, proirio se na tri milje i znatan deo
Konstantinopolja pretvorio u pepeo.

Jedan princ kraljevske krvi poveo je narodnu bunu, ubio Aleksija IV, ponovo
bacio u tamnicu Isaka Angelosa, zauzeo presto kao Aleksije V Duka i poeo da
organizuje vojsku da istera Latine iz njihovog logora kod Galate. Ali, posle mesec dana
opsade oni su se predali(1204), Aleksije V je pobegao a krstai su opustoili grad.

Kada je zamah pljake popustio, latinski plemii su izabrali Balduina od Flandrije
da bude na elu Latinskog kraljevstva (1204) i francuski proglasili za zvanian jezik.
Vizantijsko carstvo je bilo podeljeno na feudalne posede, a svakim je vladao latinski
plemi.

Venecija je u elji da kontrolie trgovinske puteve, za sebe obezbedila
Adrijanopolj, Epir, Akarnaniju i Jonska ostrva, deo Peloponeza, Eubeju, Egejska ostrva,
Galipolj i tri osmine Konstantinopolja. Sam Dandolo je uzeo titulu "Dud Venecije,
Gospodar jedne etvrtine i jedne osmine Rimskog carstva". Ubrzo zatim je umro, na
vrhuncu svog bezobzirnog uspeha.

Grke svetenike su veinom zamenili Latini, u nekim sluajevima na brzinu
zareeni za tu priliku. Inoentije III je, jo protestujui protiv tog napada, s milou
prihvatio zvanino ujedinjenje Grke i Latinske crkve. Veina krstaa se vratila kui s
plenom, neki su se naselili na novim posedima, samo aica je stigla do Palestine i to bez
rezultata.

Page 238 / 271
239
DEJI KRSTAKI POHODI
1212

Sramotni ishod etvrtog krstakog rata, koji je u jednoj deceniji dopunio neuspeh
Treeg, nije dao mira hrianskoj veri. Nekim prostim duama je palo na pamet da jedino
nevinost moe da povrati Hristovu citadelu.

Godine 1212. jedan mladi Nemac, poznat kao Nikolas objavio je da mu je Bog
dao u zadatak da povede decu u Svetu zemlju, u krstaki rat. Osudili su ga i svetenici i
laici, ali se ta ideja brzo irila. Roditelji su se trudili da spree decu, ali se na hiljade
deaka i neto devojica u deakoj odei, u proseku dvanaest godina stari, iskralo i
polo za Nikolasom. Gomila od 30.000 dece, koja su mahom pola iz Kelna, ila je
dolinom Rajne i preko Alpa. Mnoga su pomrla od gladi, neku decu koja su zaostala
pojeli su vukovi. Lopovi su se umeali u kolonu i krali odeu i hranu. Preiveli su stigli u
enovu, ali kapetani brodova nisu hteli da ih prevezu do Palestine, a kada su se obratili
Inoentiju III on im je blago naredio da se vrate kui. Neki su se razoarani uputili nazad
preko Alpa, a mnogi su se naselili u enovi

Iste godine u Francuskoj, dvanaestogodinji pastir po imenu Stefan je objavio da
mu se Hrist prikazao i naredio mu da povede Deji krstaki rat u Palestinu. Iako mu je
kralj Filip Avgust naredio da se vrati svojim ovcama ipak se okupilo se 20.000 deaka
spremnih da pou za Stefanom.

Oni su se probili kroz Francusku do Marseja, gde e se, kako im je Stefan obeao,
okean podeliti da bi im omoguio da se po suvom domognu Palestine. Okean ih je
izneverio, ali zato su se dva brodovlasnika ponudila da ih besplatno prevezu do odredita.
Oni su se ukrcali na sedam brodova, i zaplovili pevajui pobednike himne. Dva broda su
se razbila o hridine nedaleko od Sardinije i utopili su se svi koji su na njima bili. Ostala
deca su dovezena u Tunis ili Egipat, gde su prodata kao robovi. Brodovlasnici su obeeni
po nareenju Fridriha II.

Page 239 / 271
240
PETI KRSTAKI RAT
1217-1218

Tri godine kasnije (1215) Inoentije III je na etvrtom lateranskom saboru opet
apelovao na Evropu da povrati Hristovu zemlju i vratio se na plan koji je Venecija
osujetila, napad na Egipat.

Godine 1217. Peti krstaki rat je ostavio Nemaku, Austriju i Maarsku pod
maarskim kraqem Andrijom. Krstai su bezbedno stigli u Damijetu, na najistonijoj
taki ua Nila. Grad je pao posle godinu dana opsade, a Malik al-Kamil, novi sultan
Egipta i Sirije, ponudio je uslove mira: predaju veeg dela Jerusalima, oslobaanje
hrianskih zarobljenika, vraanje Pravog krsta. Krstai su traili i odtetu koju je al-
Kamil odbio.

Rat se nastavio, ali se odvijao loe. Oekivana pojaanja nisu dola i konano je
potpisano osmogodinje primirje po kojem su krstai dobili Pravi
krst, ali je muslimanima vraena Damijeta i zahtevana je evakuacija svih hrianskih
vojnika sa tla Egipta.

Krstai su za svoju tragediju krivili Fridriha II, mladog cara Nemake i Italije. On
je dao krstaki zavet 1215. i obeao da e se pridruiti vojsci koja je opsela Damijetu, ali
spreile su ga politike komplikacije u Italiji.

ESTI KRSTAKI RAT
1228-1229

Godine 1228. dok je bio izopten zbog svojih zakanjenja, Fridrih II je poao u
esti krstaki rat. Kada je stigao u Palestinu, nije dobio nikakvu pomo od tamonjih
hriana, koji su se klonili oveka kojeg je Crkva izoptila.

Poslao je izaslanike al-Kamilu, koji je sada predvodio saracensku vojsku kod Nablusa.
Dva vladara su zapoela prijateljsku razmenu pohvala i ideja i potpisali su mirovni
ugovor (1229) po kojem je al-Kamil Fridrihu prepustio Akru, Jafu, Sidon, Nazaret,
Vitlejem i ceo Jerusalim osim ograenog prostora svetog za islam u kojem se nalazila
"Kupola u steni".

Bilo je predvieno da se hrianskim hodoasnicima omogui ulaz u taj prostor
da bi obavili svoje molitve na mestu Solomonovog Hrama. Takoe je bilo predvieno da
slina prava uivaju muhamedanci u Vitlejemu.

Svi zarobljenici na obema stranama su imali biti osloboeni, a svaka strana se
zaklela da e odravati mir deset godina i deset meseci. Izopteni car je uspeo tamo gde
Page 240 / 271
241
je hrianski svet u toku sto godina doivljavao fijasko, ali je papa Grgur IX osudio pakt
kao uvredu za hrianski svet i odbio da ga ratifikuje.

Posle Fridrihovog odlaska hriansko plemstvo Palestine je preuzelo upravu nad
Jerusalimom i udruilo hriansku vlast u Aziji s muslimanskim vladarom u Damasku
protiv egipatskog sultana (1244). Ovaj je u pomo pozvao Turke iz Kvarizma, koji su
zauzeli Jerusalim, opljakali ga i masakrirali veliki broj njegovih stanovnika. Dve godine
kasnije, Bajbars je pobedio hriane kod Gaze, a Jerusalim je opet pao u ruke
muhamedanaca (oktobra 1244).

Dok se Inoentije IV zalagao za krstaki rat protiv Fridriha II, a svima koji bi
zaratili protiv cara u Italiji ponudio iste indulgencije i povlastice koje se daju onima koji
su sluili u Svetoj zemlji, sveti Luj IX, francuski kralj, organizovao je Sedmi krstaki rat.
Ubrzo posle pada Jerusalima, on je uzeo krst.

SEDMI KRSTAKI RAT
1248-1250

Nastojao je da Inoentija pomiri sa Fridrihom, tako da bi ujedinjena Evropa
mogla da podri Krstaki rat. Inoentije je odbio i umesto toga, poslao je fratra ovanija
de Pjano Karpinija Velikom kanu, predlaui savez Mongola i hriana protiv Turaka.
Kan je odgovorio zatraivi pokoravanje hrianskog sveta mongolskoj vlasti. Napokon,
1248. Luj je krenuo.

Ekspedicija je stigla do Damijete i ubrzo je zauzela, ali redovna godinja poplava
Nila, na koju nisu raunali u planiranju pohoda, poela je kada su krstai stigli i tako
poplavila zemlju da su pola godine bili prikovani za Damijetu. Kada je vojska nastavila
mar bila je iscrpljena glau, boleu i
dezerterstvom, a oslabljena nedisciplinom.

Kod Mansure (1250), uprkos hrabroj borbi, ona je poraena i dala se u bezglavo
bekstvo. 10.000 hriana je zarobljeno, ukljuujui i samog Luja, koji je zbog dizenterije
gubio svest. Arapski lekar ga je leio i posle mesec dana muka i nevolja bio je osloboen,
ali je zauzvrat morao da preda Damijetu i preda otkup. Luj je ostatak vojske poveo u
Akru i tu ostao etiri godine, uzalud pozivajui Evropu da obustavi svoje ratove i
pridrui mu se u novom pohodu. Poslao je monaha Vilijama iz Rubrukisa mongolskom
kanu ponovivi Inoentijev poziv, ali je ishod bio slian. Godine 1254. vratio se u
Francusku.

Page 241 / 271
242
OSMI KRSTAKI RAT
1269-1270

Od 1256. do 1260. rat Venecijana protiv enovljana u sirijskim lukama uvukao je
sve frakcije i iscrpeo hriansku vojsku u Palestini. Bajbars, sultan (poreklom rob)
Egipta, iskoristio je tu priliku, krenuo uz obalu i redom zauzimao hrianske gradove:
Cezareju (1265), Safad (1266), Jafu (1267), Antiohiju (1268). Zarobljeni hriani su
ubijani i oterani u roblje, a Antiohija je bila tako opustoena pljakom i poarom da se
nikada nije oporavila.

Podstaknut na novi entuzijazam u starosti, Luj IX je po drugi put uzeo krst
(1267). Sinovi su poli za njegovim primerom, ali francusko plemstvo je odbacilo
njegove planove. Ovoga puta se kralj iskrcao sa malom vojskom u Tunisu, nadajui se da
e tamonjeg beja obratiti u hrianstvo i napasti Egipat sa zapada. Jedva da je dotakao
tlo Afrike kada se "razboleo od krvarenja u elucu" i umro s reju "Jerusalim" na usnama
(1270).

Godinu dana kasnije, engleski princ Edvard se iskrcao u Akri, hrabro poveo
nekoliko uzaludnih juria, a zatim pohitao nazad da primi englesku krunu. Konana
propast je dola kada su neki hrianski pustolovi opljakali muslimanski karavan u
Siriji, obesili devetnaest muslimanskih trgovaca i opljakali nekoliko muslimanskih
gradova.

Muslimanski sultan Halil je traio satisfakciju i poto je nije dobio, on je krenuo
na Akru, najjau hriansku bazu u Palestini. Zauzeo ju je posle opsade od etrdeset tri
dana (1291), a svojim ljudima dozvolio da pobiju ili oteraju u roblje 60.000 zarobljenika.

Ubrzo posle toga, pali su Tir, Sidon, Haifa i Bejrut. Latinsko kraqevstvo
Jerusalima je neko vreme avetinjski opstajalo u titulama tatih velikaa, a Evropa je znala
da je Krstakim ratovima doao kraj.

Page 242 / 271
243
CRKVA U SREDNJEM VEKU

REGULA ST. BENEDICTI

REGULA (tipik) sv. Benedikta je najuveniji tipik koji je postao uzor
organizovanog monatva na zapadu i taj uzor je opstao do danas. Sv. Benedikt je bio
patrijarh zapadnog monatva u vreme kada su se stvarala varvarska kraljevstva. njegova
delatnost pada u vreme kada nije postojalo mnogo istorijskih izvora tako da o njegovom
delovanju saznajemo na osnovu izvora u obliku hagiografije koju je napisao papa Grgur I
Veliki oko 593/4 godine. Napisao ju je 40 godina posle Benediktove smrti, a samo itije
je drugi deo Grgurovih ''Dijaloga''. Ideja o pisanju dijaloga je da moralno vaspita i u
okviru tog vaspitanja je idealna uzorna pria o sv. Benediktu. Poruka dijaloga jeste da se
predstavi asketizam Bendeiktov u Italiji, da se pokae da i Italija ima askete. Ovo je
trebalo da da nadu Rimu da ih bog uva i da spaava narod u italiji koji je prolazio kroz
teke trenutke.

529 godine je sv. Benedikt osnovao manastir Monte Cassino. Regula manastira je
sauvana i to je jedan od najvanijih izvora ranog monatva; najstariji rukopis iz Monte
Cassina je iz VIII veka oko 710 godine.

1. Prolog (kratka itija).
2. 73 lana (tu su odvojeni delovi o radu, slubi bojoj, disciplini, o nainu ivota i
obavezama monaha).

Regula je sastavljena sredinom VI veka i voene su rasprave u nauci oko toga da
li je ovo delo stvarno Benediktovo ili je to skup pravila koja su u reguli (u smislu da to
nije njegovo delo, odnosno da je on indirektni autor).

Ova regula pokazuje kako je izgledala askeza u na zapadu u VI veku. Interesantno
je to da je ona i dan danas spis koji ureuje monaki ivot Monte Cassina se koristi. treba
jo istai da je ona delo veoma obrazovanog oveka.

Vano je istai da svi izvori o kojima smo priali (pisma, regule) su pisani
poluuncijalom. Ovo je prvo minuskulno pismo iz koga su nastalasva pisma koja su se
razvila u varvarskim kraljevstvima.

Monatvo u Galiji je imalo duboke korene. Centar monatva je bio manastir sv.
Martina u Turu, a glavni izvor o tome je Grgur iz Tura. Sv. Martin je bio prihvaen kao
zatitnik svih Franaka. Centri monakog ivota su se nalazili u episkopskim gradovima i
pod nadzorom biskupa. Oko 590 godine monatvo iz Galije je pojaano misionarstvom iz
Irske.

Page 243 / 271
244
SV. KOLUMBAN

Sv. Kolumban (oko 543-615) je bio veoma vana linost u hrianskoj istoriji
Irske. On je bio jedan od retkih ljudi koji je ostavio znaajan trag kao individua u ona
vreme kada je to bilo teko. Postoji i podatak da je ak bio i princ iz jedne aristokratske
porodice. U poetku je bio uitelj i monah u manastiru Bandor u Irskoj. Nakon toga je
simbolino otiao u ''pustinju''. Naravno ne pravo pustinju ve u nehristijanizovane
krajeve. Odlazi u Galiju, a zatim i kod burgundskog kralja Hildeberta kod kog je bio gost.
Ova njegova misija bila je uspena jer je Burgunde mahom Arijance priklonio katolikoj
veri. Odatle nastavlja misije po Galiji i oko 590 godine osniva manastir Liksej (Luxeuil)
koji e postati vaan centar galskog monatva odnosno ''rasadnik'' iz koga e biti
osnivano drugi manastiri. Osniva je jo manastira (odnosno njegovi uenici), a to su:
Bobbio (614), St. Gallen (613) i dr. Ovi manastiri su bili prave irske kolonije i one
predstavljaju pravu invaziju irskog monatva na kontinent i oni su veoma zasluni za
snaan talas hristijanizacije kod Franaka. Sv. Kolumba je umro 615 godine u Bobiju
(Bobbio).

Sv. Kolumban je bio velikim uticajem monatva iz Egipta. Odatle je doao u Irsku
da iri hrianstvo i 563 godine je osnovao manastir Jonu (Iona) na ostrvu Man. Kelti su
pustinjsko monatvo prilagodili svojoj prirodi i mentalitetu i stvorili jedinstven oblik
monatva. Kolumba je bio taj koji je u manastire doneo pravilo (regulu), koje je vie
poznato kao REGULA ST. COLUMBANI. Ova regula je takoe pisana poluuncijalom i
to je tzv. irska poluuncijala koja je veoma lepo pismo i doprinos svetskoj kulturi od
strane Irske. Irski misionari ire ovo pismo u anglosaksonsku Englesku uporedo sa
hrianskom verom. Ovo pismo ima specifinu kaliografiju i ostavilo je traga u literaturi.
uveno Lindisfarnsko jevanelje (manastir Lindisfarn) koje je uveno upravo zbog svoje
lepote je napisano ovim pismom (danas se uva u Britanskom muzeju). Ovaj ''irski
fenomen'' hrianstva i umetnosti je rodio i posebnu crkvenu organizaciju. Karakteristike
hrianske crkve prvih vekove njenog irenja su uslovljene i direktno zavise od
romanizacije odnosno urbanizacije tih prostora koji su hristijanizovani kao npr. Galija
koja je bila skroz romanizovana i u kojoj su tragovi rimskog elementa bili presudni za
razvoj crkve.

Irska pad nikada nije bila pod rimskom vlau i nije imala tradicije urbanog
drutva. Sedita crkve su bila u manastirima i manastir je centar duhovnog ivota u
tadanjoj Irskoj. Posed manastira utvruje lokalna ''dinastija''. opat manastira bio je
najee (ili uvek) iz takve porodice. Glavni manastir i centar hrianske misli u Irskoj
bila je Jona koju je osnovao sv. Kolumba. Veza kraljeva i i crkve je klju za razumevanje
irskog monatva. Ovakav sistem monatva se kasnije iri i u franakoj (npr. manastir
Linseil).

635. godina Lindisfarne manastir u severnoj Engleskoj.
650. godine Corbie manastir koji je osnovao Hlodovehova ena. Ovaj manastir
je kasnije postao jedan od centara franakog monatva.
651. godine Flury manastir na Loari. Kod svih manastira je vano koju e
Page 244 / 271
245
regulu prihvatiti, Benediktovu ili Kolumbijanovu. Ovaj manastir je preuzeo REGULAE
BENEDICTI. Tamo se stvara novi oblik ''pulenskog'' odnosa izmeu manastira oji se
kasnije osnivaju i Monte Cassina ili Ionae, tako da je manastir Flury poslao delegaciju u
Monte Cassino i postoji pria da je ta delegacija ukrala moti sv. Benedikta.

Engleska je imala drugaiju sudbinu. ona je nekada bila deo rimske imperije, ali
od tog uticaja nije ostalo mnogo, osim dobrih puteva, Hadrijanovog i Antoninovog zida i
ponekog arheolokog ostatka. Rimljani se povlae sa ostrva 410. godine i tada nastupa
tzv. keltski pretperiod ukljuujui i legende o kralju Arturu i sl. Izmeu 441-449 poinju
da pristiu na ostrva prvi kontigenti Angla i Sasa, koji su bili ak i meu Germanima
najzaostalija plemena. Oni osvajaju najvei deo rimske Britanije i odbacuju Kelte na
prostor Velsa i Kornvola. Hrianstvo je nestalo sa prostora koje su osvojili ovi varvari.
U vremenima koja slede ono se ipak vraa na ove prostore i to iz dva centra:

1. Iz Irske Jone to moemo okarakterisati kao keltsku misiju.
2. Iz Rima direktno od pape to moemo nazvati papskom misijom.

Papska misija je veoma znaajna jer je inicijativa potekla od samog pape, Grgura I
(590-604) i on alje preko franake misionare koji dolaze na dvor kralja Kenta. Ovaj im
dozvoljava da osnuju manastir Keneterberi gde e se ubudue krunisati kentski kraljevi.
U blizini Kenterberija osnovan je manastir Sv. Petra i Pavla koji je po osnivau i voi
cele misije preimenovan u manastir Sv. Avgustina. Ovaj manastir imao je REGULAE
BENEDICTI kao ustrojstveno.

Tako dolazi do ponovnog jaanja rimskog uticaja na britanskom ostrvu nakon
dvesta godina. Na najvei izvor za period ove crkvene dualnosti Engleske jeste Beda
(673-735) i njegovo uveno delo Historia Ecclesiastica. On opisuje razna deavanja u
Engleskoj po pitanju ovog zaotravanja i opisuje razne spletke i intrige koje su bile
posledice toga. Najznaajnije iz njegovog dela je opis dramatine 664. godine kada je
dolo do otvorenog sukoba izmeu Rima i Irske. Te godine je nortumbrijski kralj Osvi
sazvao crkveni sabor u Vitbiju sa idejom da crkva koju mu bolje izloi svoj ''program''
bude prihvaena kao glavna na prostoru njegove kraljevine. Rimska ideja je odnela
pobedu i to je od presudnog znaaja za dalju istoriju ostrva. Ubrzo je i Irska crkva
priznala vrhovnu vlast rimskog pape.

Page 245 / 271
246
KAROLINKA REFORMA

Karlo, kao i Konstantin gradio je crkve, davao bogate darove manastirima. Prva
faza obnove carstva je vezana direktno za Karla, a druga posle njegove smrti. Carstvo
puni sjaj doivljava za vreme Karla elavog. Deca bogatih e biti kolovana u
manastirima, u Italiji e se pristupiti prepisivanju dela antikih pisaca da bi se sauvala
od zaborava. Takoe se tragalo za savrenstvom forme, a hrianstvo inae pridaje veliki
znaaj knjizi. Re () je bila sredstvo kojim se ostvarivala direktna veza sa bogom.

Javljaju se novi oblici reljefa, skulptura, a unutar same jnige se nalazi predstava
cara ili jevaneliste, a to oigledno evocira antike uzore. U okviru kulturne reforme se
teilo ka jaanju kola i skriptorija, a to se inilo tako to su vladari davali dosta
materijalnih sredstava da bi biblioteke bile to punije. Nain ostvarivanja toga bio je kroz
davanje darovnih povelja i ovakvi primeri su bili rezultat pobonosti vladara, ali i
kompromisa koji bi se, prosto reeno, svodio na ovo: Mi emo vama dati sve to treba od
materijalnih dobara, a vi ete za uzvrat da se molite za nas i nae due, da odemo u raj i
budemo slavljeni.

Ovakva oraganizacija je igrala glavnu ulogu na novoosvojenim teritorijama tako
da su manastiri Hercfeld i Fulda imali zadatak da ire hrianstvo na istok. Takoe je
manastir Rajhenau znaajna opatija na jugu. Odatle se sprovodi Karlova politika irenja
na istok. Svi ovi manastiri u doba Karla Velikog okupljaju intelektualnu elitu, a to za cilj
ima uspostavljanje jednoobraznog modela organizacije tih manastira. Ipak ova ideja
nikada nije sprovedena do kraja.

Karlo je opatije uzeo direktno pod svoju kontrolu, njegov naslednik Ludvig
Poboni je pozvao Benedikta iz Anijane u Ahen na dvor i dao mu na upravu novu opatiju
blizu dvora. Ova je reforma bila izuzetno znaajna za razvoj asketskog monatva i dolo
je do stvaranja monakog kapitularija (edikt) sa ciljem da se ojaa monaki duh. Opat je
bio neka vrsta svetovnog efa u manastiru. Vremenom je naputena ravnotea izmeu
molitve i pisanja, manastiri su vremenom postali uvari starog, a ne stvaraoci novog.

Manastiri su uvek bili slabi za odbranu tako da nisu odoleli upadima Vikinga i
Maara. Tako je 883. godine stradao Monte Cassino. Na krizu je dosta uticao sukob
meu sinovima Ludviga Pobonog (814-840). Glavni izvor za ovo nemirno i nesreeno
vreme je itije sv. Oda. Ovo itije traga za manastirom koji je jedini sauvao tipik sv.
Benedikta i tako nailazi do manastira Klini. Iako su Karlovi prethodnici utrli put stvarnog
carstva, Karlov doprinos je veliki korak dalje. Granica carstva na istoku je pomerena na
Labu, a osvajanjem Saksonije i Bavarske je osvojena teritorija kasnije Nemake. Vei
deo Italije i severna panija do Ebra su bili pod vlau Franaka. Van Karlovog carstva su
bili Irska, Britanija, vei deo panije i juna Italija. U ovo vreme u Francuskoj se javljaju
prvi tragovi feudalizma, ali se on stvarno razvija tek u XI veku. Karlovo krunisanje
carskom krunom je znailo da je centar hrianstva ponovo vraen na zapad. Znaaj ovog
dogaaja e se osetiti tek u budunosti. Karlo je podigao crkvu u Ahenu upravo zbog
ideje obnove rimskog carstva. Umetnika stremljenja su teila obnovi rimske umetnosti,
ali figuralni stil, veliki portreti cara i jevanelista su ipak uticaj germanske umetnosti.
Page 246 / 271
247
KLINIJEVSKA REFORMA

Manastiri su u Karlovo vreme bili duhovne voe intelektualnog ivota. Slom
carstva donosi kraj ovoj ''idili''. Jovan iz Salerna u itiju sv. Oda dosta opisuje
predklinijevsko vreme. Ova reforma je reforma manastira. 909. godine Vilem I
Akvitanski daje opatu Bernou svoje selo Klini za mesto novog manastira koji e uivati
autonomiju. Manastir je naime stekao pravo da opate bira samostalno i da ima kontrolu
nad svojim imanjima. Manastir je stavljen pod direktnu ingerenciju svete stolice to je u
pravnom smislu bio presedan za ono vreme. Klini je obnovljen i poeo je da jaa za
vreme svojih vrlih opata sv. Oda, sv. Odila i sv. Iga. Opati Klinija postaju nosioci
diplomatske aktivnosti i posrednici izmeu pape i cara. U Kliniju su se odigravali tajni
pregovori izmeu pape i cara tako da je Klini kako duhovno tako i politiki vaan centar.

Klinijevski red je postao izuzetno bogat. U Parizu je sauvana velika zbirka
rezidencije ovog reda sa mnogim predmetimaiz ivota reda. Opat ovog manastira Odo
dao je manastiru novu ideju misionarstva i novu teologiju. Bio je opsednut stranim
sudom i smatrao je da je spas u molitvi i povlaenju iz ivota i u obnovi Benediktove
regule. To je u Kliniju i uspostavljeno, kao i u drugim manastirima kasnije pod kontrolom
Klinija. U itiju sv. Oda opisana je jedna epizoda njegovog odlaska u druge manastire.
Odlazi u oblinji manastir Fleri (Fleurie) gde uspeva da tamonje neuke i grube monahe
privue na svoju stranu. Tako je Fleri uao u domen Klinija. Ove su reforme na neki
nain znaile stvaranje duhovnog carstva. Na taj nain Klini je vremenom postao
najznaajniji manastir srednjeg veka, a njegova organizacija postala je svojevrsni uzor
ustrojstva jednog srednjovekovnog manastira.

Iako je Karlova reforma propala Klini je dosta od nje preuzeo i nasledio, ali sa
druge strane Klini donosi neto novo i upravo taj aristokratizam reda odreuje mnoge
stvari. Primera radi zna se da se kod Benediktinaca praktikovao fiziki rad u sklopu
monakih aktivnosti. Kod Klinijevaca to je bilo sasvim drugaije jer su monasi-
aristokrate ostajali i pod rizom aristokrate, pa je fiziki rad zamenjen lepom i razvijenom
liturgijom.

Opat je u Kliniju i njemu potinjenim manastirima apsolutni gospodar koji je
birao svog naslednika. Naglo irenje manastira od sredine X veka daje sliku ovog doba
koje stavlja akcenat na ceremonijalno i ritualno. Centri reforme u Evropi su bili: Gorze
kod Meca, Fulda, Regensburg, Hirsau u Normandiji, Fecamp u Francuskoj, Limoges
(Limo) u Italiji, Monte Cassino, Frutaria i Vinester u Engleskoj.

Javlja se vie tipova crkvi, u tom periodu hodoaa postaju ea i po
hodoasnicima bio je poznat manastir Satiago de Compostela. Preko hodoaa se
prenose umetniki stilovi, a sa opadanjem manastira zavrava se romanika umetnost.

Ideja koja se na zapadu proimala kroz ceo srednji vek je obnova rimskog carstva
ili RENOVATIO IMPERIO. Kada se posle Karla carstvo raspalo zamrla je i ideja o
obnovi. Obnovljena je u Nemakoj poetkom X veka. Nemaka je naime najmanje
Page 247 / 271
248
stradala od vikinkih najezdi, a Maare koji su je dosta muili zaustavila je 955. godine
na Lehu. Centar nove imperije postaje Saksonija koja je moda poslednja pokretena u
Karlovom carstvu, ali sa posebnom vrstom zanosa. Oton I (936-972) 962. godine postaje
imperator svetog rimsko-nemakog carstva koje je trajalo sve do 1806. godine.

Opet je na delu bio poseban vladarski dvor i episkopski stale. Ideja je bila da se
obnove klasike forme i ona je bila potpomognuta uzorima koji su dolazili iz Vizantije.
Oton II (962-972) oenio se vizantijskom princezom Teofanom i njen je dolazak u
Nemaku obeleen donoenjem mnogih znaajnih relikvija i umetnikih dela. Njihov sin
Oton III je 1000. godine hteo da prestonicu carstva premesti u Rim to samo dokazuje
kolika je jaka bila elja za obnovom stare slave rimske imperije. 1000. godina je bila
simbolina u teolokom smislu jer se verovalo u smak sveta. U ovakvoj atmosferi je
dolo do drugaijih pogleda na boga. Crkveni istoriar Ladiri (uven po monografiji o
selu ''Mongaju'') je bio upravo za ovaj period znaajan sa svojim zapaanjima poto je i
sam bio zainteresovan.

Nemaki prinevi su irili svoju vlast ka istoku od XI veka i teritorije tamo su
otimali od slovenskih plemena koja su i pokrtavali. uda boja u ovo vreme pokreu
ljude i oni kreu na hodoaa, najvie u Kompostelu, Rim i Jerusalim. Polovinom XI
veka se javlja elja za osloboenjem svete zemlje od nevernike vlasti. U XI veku se
polako centri duhovnog ivota sele iz manastira u gradove. Ipak ovaj proces e postati
oigledan tek u sledeem veku. Otvaraju se prvi univerziteti i knjiga u potpunosti menja
svoju namenu i postaje ne samo duhovno ve i materijalno dobro. Najznaajniji grad u
ovo vreme pa kroz ceo srednji vek postaje Pariz. On je bio podeljen na etiri dela (odatle
re gradska etvrt). Jedna od etvrti zvala se latinska upravo po studentima koju su tu
iveli i znali latinski jezik.

Page 248 / 271
249
SHOLASTIKA KULTURA

Nastava se odigravala u tremu crkve Notrdam i u latinskom kvartu. Abelar je bio
prvi intelektualac, prvi profesor i predstavnik lutajue intelektualne grupe. U tim
grupama se kroz satiru otro kritikovalo drutvo. Abelar je bio svedok svih promena u
XIII veku i imao je elju i intelektualnu potrebu za ruenjem idola. Ovaj period je bio
veoma znaajan za dalji razvoj knjige koja se u ovo vreme prepisivala pro precio tj. ''za
cenu'' i po narudbini. Za dalju istoriju je vrlo vano to se knjiga desakralizuje odnosno
vie ne slui samo u duhovne svrhe i nemaju samo duhovna lica privilegiju itanja i
pisanja.

Najznaajniji vladar dinastije Kapeta u Francuskoj (987-1322) bio je Luj IX Sveti
(1226-1270). On je udario temelje ideji o francuskoj naciji koja je kulminirala konanim
ujedinjenjem Francuske nakon stogodinjeg rata (1337-1453). Luj IX Sveti bio je
poslednji kralj-vitez. Njegovom smru zavrava se vreme svetih ratova i poinje vreme
trgovaca. Primera radi Marko Polo je 1291. godine krenuo svilenim putem u Kinu, a
preduzimljivi trgovci daju ton novom vremenu.

Na glavne teoloke katedre u Parizu dolaze Toma Akvinski i Bonaventura.
Izmeu 1250 i 1280. godine deava se veliki razvoj Evrope i centar razvoja se iz
Francuske seli na Mediteran i uzdiu se italijanski gradovi u kojima nastaje jedno novo
drutvo. Umetnost katedrala polako slabi jer se pogled oveka na ivot menja tj. postaje
mnogo ''svetovniji''. Umetnika dela nastaju u jednoj homogenoj sredini, a posle 1280.
godine se iri podruje na kom nastaju. Poinju da se izrauju i po narudbini i veoma
vana je ideja nastajanja dela, dok je sam umetnik puki interpretator majstor.

Posle 1280. godine se takoe menja i agrarna politika; jaaju kneevski dvorovi,
nastaje umetniki pravac koji se naziva devotio moderna, ars nova onoga vremena. U
njoj se umetnost desakralizuje i prestaje da bude rezultat samo duhovnih vrednosti.
Umetnost postaje traganje za imaginarnim i to je veliki preobraaj drutvenog tkiva.

Prelomni trenutak ovog razvoje je velika epidemija kuge u XIV veku (1348-1351)
u kojoj je stradala 1/3 evropskog stanovnitva. Ova epidemija je uticala na promenu
shvatanja stanovnitva Evrope jer njeni ljudi poinju da stiu nove navike i ukuse. Veoma
je znaajno to su ljudi onog vremena, naravno najvie aristokrate i uenjaci shvatali
znaaj svog vremena i bili svesni modernosti u odnosu na prethodno vreme to se dosta
sree u izvorima. Tada dolazi do procvata knjievnosti na narodnom jeziku i stapanja
aristokratske kulture sa gradskim vrednostima. To je vreme kada se tei pribliiti ''viteki
ideal'' novom vremenu. Ideal vitetva je podrazumevao vojnike vrline, junatvo, snagu i
odanost slobodno izabranom voi. U ovim idealima lei sutina feudalnih odnosa.
ena u knjievnosti dobija posebno mesto. Vrlo je karakteristino za XIII vek
traganje za svetim gralom. Npr. Rolan je junak o kom je nastala pria u XII veku, ali je
dogaaj iz VIII veka. Roman XIV veka takoe neguje viteki ideal, ali je bio pod
uticajem franjvakog monatva. Duh ovog veka je kolektivni duh, on se javlja u novoj
crkvenoj arhitekturi. Novi oblik crkve je skroman, ona je pobednika i njena osnovna
svrha je kolektivna molitva. To je osnovno i vano za zajedniko doivljavanje i
Page 249 / 271
250
obeleavanje nekih praznika. Crkve su imale mesta odreena samo za vladare tzv.
kraljevska kapela. Kapela je samo minijaturan detalj velike crkve. Skromno ukraena ona
dobija svoj smisao tek sa relikvijama koje simbolizuju Novi Jerusalim.

SVEST O PAPSKOJ VLASTI

Plemstvu i vladarima bila je neophodna pomo crkve koja je u ime boga
opravdavala novonastalo feudalno ureenje. Feudalizam je u vreme poslednjih Karolinga
dobio karakteristike koje e imati kroz ceo srednji vek. Za usluge koje je inila plemstvu i
vladarima crkva je od njih dobijala posede, privilegije i darove. Tako se i sama crkva
pretvarala u monog feudalca. Samim tim ona je postala ideoloki stub feudalizma kroz
ceo srednji vek.

Od svih crkvenih velikodostojnika na zapadu najvee bogastvo i ugled imao je
svakako rimski papa. Ve u VI veku pape su posedovale velike zemljine parcele u Italiji,
Sardiniji, Siciliji i Korzici. U to vreme pape su bile pod vrhovnom vlau vizantijskih
careva nakon obnove rimskog carstva pod Justinijanom I (527-565). Meutim ve 568. u
Italiju upadaju Langobardi i vizantijska vlast je ograniena na Ravenu, gde se formira
egzarhat, Veneciju, junu Italiju i tri pomenuta ostrva. Okolina grada Rima bila je
formalno pod nadletvom ravenskog egzarhata. U biti je vladar Rima i njegove okoline
postao papa, a Rim i njegova okolina su nazvani rimski dukat. Prvi otpor carskoj vlasti se
javlja ve poetkom VII veka, ali je prvi papa Martin I (649-654) otvoreno protivureio
caru Konstansu II (641-668). Za to je bio kanjen izgnanstvom, ali to je carsku vlast u
rimskom dukatu jo vie oslabilo.

Do otvorenog raskola je dolo za vreme pape Gregorija II (715-731), kada je car
Lav III (717-741) ediktima iz 726. i 730. proglasio ikonoborstvo za vladajui oblik
hrianstva u celom carstvu. Papa je estoko osudio taj potez i cara proglasio za jeretika.
Car je uzvratio tako to je papi uskratio prihode sa preostalih vizantijskih poseda u Italiji.
Na pape su se jo okomili i Langobardi pod kraljem Liutprandom (712-744), tako da je
rimski dukat sveden na grad Rim sa uom okolinom. Papa Grergorije III (731-741) je
traio pomo od franakog majordom Karla Martela (719-741), ali ga je ovaj odbio i
ostao veran Langobardima koji su mu pomogli u borbi protiv Arabljana. U tom trenutku
papstvo se , u svai sa Vizantijom, u stalnom ratu sa Langobardima, sa Francima koji su
bili nezainteresovani nalo gotovo pod totalnim padom pod vlast jedne strane sile.

Bolji dani za pape doli su za vreme Pipina Malog, sina Karla Martela. On je
eleo da osnai svoj poloaj u kraljevstvu time to bi uzeo kraljevsku krunu. Meutim
nije mogao da pree prkeo prava legitimne dinastije Merovinga koja je figurirala na
kraljevskom poloaju zadnjim sto godina. Stoga je Pipin sklopio savez sa papstvom.
Uzeo je kraljevsku krunu 751. a 752. je doao sam papa Stefan II u Franaku i krunisao
Pipina za kralja Franaka. Zauzvrat papa je traio pomo protiv obesnih Langobarda. U
meuvremenu je dolo do drastinih promena snaga u Italiji. Langobardski kralj Estulf
(749-756) je zauzeo Ravenu i unitio egzarhat. Stoga je papa molio Pipina za pomo. I
Page 250 / 271
251
Pipin je stvarno upao u Italiju 756. zbacio Estulfa i doveo na presto Deziderija (756-774)
i dao papi odobrenje za stvaranje papske drave.

Za vreme Karla Velikog papstvo je jo dobilo na snazi. 774. unitena je drava
Langobarda, a papstvo je jo proirilo svoje posede u srednjoj Italiji. Meutim papstvo je
moralo da plati cenu u svojoj samostalnosti, jer je Karlo crkvom vladao kao svojim
domenom. Za vreme njegovog naslednika Ludviga Pobonog papstvo se dobrim delom
osamostalilo, ali je takoe pomagalo posrnulu franaku imperiju jer joj je bio potreban
moan zatitnik. U to vreme su ojaale aristokratske frakcije u Rimu i severnoj Italiji, a
na jugu poluostrva su pljaali Arabljani. Meutim carstvo Karolinga se raspalo 840. i
papin najblii sused postala je kraljevina Italija. U njoj je kroz celu istoriju do 962.
vladalo haotino stanje.

Ipak u poetku su pape umnogome zavisile od preostalih franakih vladara. Ve u
doba Karolinga javlja se ideja o svetskoj papskoj vlasti. Da bi se ona i opravdala ponikli
su u papskim kancelarijama razni falsifikati i legende. Najpre se pojavio falsifikovani
dokument zvani ''Konstantinova darovnica''. Neto kasnije se javlja legenda da je Hristov
apostol Petar bio prvi biskup grada Rima i da je on papama kao bojim namesnicima na
zemlji podario stareinstvo nad itavim svetom. Na alost posle raspada imperije
Karolinga poloaj papa nije bio najsretniji. Samovoljni feudalci su napadali crkvena i
manstirska imanja u tenji da ih prisvoje. Zatim italijanski feudalci i razni strani vladari
su se meali u izbor papa. Nije bio redak sluaj da pape budu zbacivane pa i ubijane.
Najbolji primer za ovo jeste suenje koje je papa Stefan VI (896-897) priredio
ekshumiranom papi Formozu (891-896). Sam Stefan VI je ubrzo zbaen i udavljen u
tamnici. Ceo X vek bio je ispunjen ovakvi dogaajima koji su uruili papsku vlast i
umanjili njen ugled. Ovakvo stanje se zavrilo pontifikatom Benedikta IX (1032-1044,
1045, 1047-1048) koji je poslednji papa izabran od strane uticajnih rimskih feudalaca. Od
tada je papu biralo posebno vee kardinala.

Kao reakcija na ovakvo stanje nastao je klinijevski pokret. Dua klinijevskog
pokreta bio je lukavi i uporni monah Hildebrand. On je proao kroz strogu kolu
klinijevskog manastira i bio je do fanatizma odan ideji stvaranja svetske papske vlasti. On
je vrlo rano dospeo na papski dvor gde je stekao veliki uticaj da je kod dvojice papa
upravljao svim poslovima crkve. Njegovim nastojanjem sastao se crkveni sabor u
Lateranu 1059. sa ciljem da sprovede reforme u klinijevskom duhu. Na saboru je doneta
odluka da papu ubudue biraju kardinali tj. najvii crkveni dostojanstvenici koje imenuje
papa, a ne plemstvo ili car. Sabor se jo izjasnio za celibat sveptenika kao i za to da se
vladarima uskrati pravo da imenuju biskupe tzv. laika investitura.

Godine 1073. Hildebrand je izabran za papu pod imenom Gregorije VII i na tom
poloaju je ostao do smrti 1085. Kao papa preduzeo je niz mera sa ciljem d aogromno
bogatstvo i uticaj kojim je raspolagala crkva pretvori u papsku politiku mo nad celim
hrianskim svetom. Gregorije VII je vladarima zabranio da postavljaju biskupe. On je
tvrdio da su vladari duni da se pokoravaju papi kao svom vrhovnom senioru i da papa
ima pravo da svrgava neposlune vladare, pa i same careve. Mnogi vladari su se pokorili
papi i dobijali od njega potvrdu svoje vlasti (Francuska, Maarska, Zeta, Hrvatska,
Page 251 / 271
252
Engleska). Jedini evropski vladar koji nije hteo da prihvati novonastalu situaciju bio je
nemaki car Hajnrih IV (1056-1106).

Sa tenjama Gregorija VII nije se mirio Hajnrih IV pa je sa papom zapoeo
energini obraun. Tako je dolo do borbe izmeu dveju najmonijih sila tadanjeg
feudalnog drutva, carstva i papstva. Povod za sukob bilo je biskupsko pitanje. Hajnrih
IV se nije hteo odrei prava da u svojoj zemlji postavlja biskupe jer su od careva
postavljeni biskupi predstavljali glavni oslonac carske vlasti u borbi protiv svetovnih
feudalaca. Hajnrih IV je doneo odluku da po ugledu na svog oca Hajnriha III (1039-
1056) zbaci Gergorija VII i na njegovo mesto dovede nekog podobnijeg papu. Sabor
nemakih biskupa doneo je odluku da se papa zbaci. Na to je papa znajui da ima
podrku nemakih feudalaca Hajnriha IV proglasio za otpadnika od vere i liio sve
njegove podanike zakletve na vernost, a samog Hajnriha zbacio sa prestola (1076).
Nemaki feudalci su jedva doekali ovu priliku pa su se pobunili protiv cara. Hajnrih je
video da je dospeo u orsokak pa je sa malom pratnjom preao preko Alpa u Italiju da bi
papu molio za oprotaj. Pred zamkom u Kanosi u severnoj Italiji gde se tada nalazio papa
Hajnrih je morao u odelu pokajnika provede tri dana molei papu da ga primi. Tek
etvrtog dana papa mu je dodelio oprotaj poto je ovaj pristao da mu se potini (1077).

Tako je Hajnrih, po cenu ponienja u Kanosi, uspeo da se odri na prestolu i da
uskoro pobedi pobunjene feudalce. U meuvremenu je nastavio sa svojom dotadanjom
politikom u pogledu investiture. Papa je shvatio da je izigran pa je ponovo
ekskomunicirao Hajnriha i zbacio ga s prestola (1080). Hajnrih je u meuvremenu
postigao uspehe protiv pobunjenih feudalaca pa je obnovio borbu sa papom samo sada
pod povoljnijim okolnostima. Hajnrih je sa vojskom uao u Italiju i opseo Rim. Uzalud je
papa pokuavao da mu skrene panju sa Rima, Hajnrih ga je uporno opsedao do 1084.
Papa se sklonio u tvravu San Anelo i pozvao u pomo Robera Gviskarda. Ovaj je
odmah doao sa jakom vojskom odbacio Nemce i uao u Rim. Rim je tom prilikom
dobrim delo stradao u poaru pa se sada omrznuti papa sklinio na jug Italije kod
Normana gde je i umro.

Borba se nastavila i posle Gregorijeve smrti.Ona nije donela odluujuu pobedu ni
jednoj ni drugoj strani. Ipak carstvo je iz ove borbe izalo oslabljeno i rasparano i takvo
je ostalo sve do ujedinjenja Nemake. 1122, je dolo do privremenog sporazuma koji je
poznat pod imenom Vormski konkordat. Po tom sporazumu svaka strana je zadrala
svoje pozicije. Pitanje postavljanja novih biskupa je reeno kompromisom: papi je
priznato pravo da dodeljuje biskupsko zvanje dok je car mogu ve postavljenom biskupu
dati feud na uivanje. Vormski konkordat je predstavljao privremeno reenje je osnovno
pitanje prvenstva svetovne ili crkvene vlasti nije bilo reeno. Papstvo je konano
trijumfovalo nad carstvom nakon smrti Fridriha II (1215-1250).

Page 252 / 271
253

FRANJEVCI

- Franja iz Asizija (1181-1226),sin bogatog trgovca,bio je oaran apostolskim ivotom
te je oevo bogatsvo podelio sirotinji a na glavnom trgu u Asiziju skinuo se potpuno go i
primio je odeu iz ruku episkopa.
U poetku je pomagao gubavcima i opravljao zaputene crkve u okolini Asizija.

- sakupio je oko sebe sledbenike tj. grupu sledbenika koja je sebe nazivala fratres
minores tj. malom braom;fratri su lutali Italijom uglavnom prosei za hranom a
propovedali su mmir i pokajanje.

- 1209 g. fratri dolaze u Rim kod pape Inoentija III da im odobri njihov nain ivota i
dozvoli da propovedaju;papa je odobrio nain ivota a onda se uverio da je Franja
izuzetno blizak Crkvi i da je veoma potuje te mu je odobrio da propoveda ali uz uslov da
propoved bude ograniena na moralni ivot jer su propovedi smeli da dre samo
rukopoloeni svetenici a Franja je bio laik pa njegove propovedi nisu smele da zalaze u
sferu teologije;Franja je ovo prihvatio.

- Franja se odluio na ekstremno siromatvo nema rezervne odee,nema materijalnih
dobara(novac,zgrade,crkve),prosio je od vrata do vrata,radio u zamenu za hranu ili esto
bio gladan.

- propovedao je o Bojoj ljubavi i potrebi ljudima da se pokaju;nije zalazio u teologiju,
nije odobravao jeretike,nije napadao zvanino svetenstvo;svojim sledbenicima je
nalagao da ine dobra po svetu.

- napisao je Pesma o bratu Suncu u kojoj iznosi svoje stavove

- Franja se 1211 g. uputio u Svetu zemlju ali zbog brdoloma je morao da se vrati;
1219 g. pridruio se krsrstaima Petog krstakog rata i stigao je u Egipat gde je
propovedao pred sultanom Iluminatom.

- 1224 g. Franji se dogodila STIGMATA na telu su poele da se pojavljuju otvorene
rane koje su tumaene kao pet rana Isusovih

prerastanje u verski red

- kako su franjevci sticali pristalice i veavali svoj broja uoilo se da je bilo sve tee
primenti Franjin ideal o ekstremnom siromatvu na toliki broj ljudi;papa Honorije III i
neki fratri uinili su da franjina grupa postane verski red;crkve i kue,koje su koristili
franjevci,pravno su pripadale papi a svoje fratrije su osnivali u gradovima gde su
Page 253 / 271
254
propovedali i ispovedali ljude;ovo je nailo na unutranji otpor te su neki fratri, ovo
prerastanje u verski red, smatrali kao izdaju Franjinih ideala pa su se povukli u osamu.

ureenje reda

- Franjevci su pripadali redu kao celini a ne pojedinoj fratriji i po potrebi su bili slati
svugde po hrianskom svetu

- fratrije osnivane su u gradovima;fratrijom je rukovodio glavni svetenik;
fratrije su delegirale predstavnike za pokrajinski sabor koji je opet delegirao uesnike
glavnog franjevakog sabora koji se odravao svake tree godine.

Drugi red sv. Franje

- enski red koji je 1212 g. osnovala Klara od Asizija,blizak prijatelj i sledbenik Franje

- poto nije mogla da ivi kao fratar ona je osnovala zajednicu monahinja u crkvi
San Damijano u Asiziju;nije koristila Regulu sv.Benedikta ve svoju koju je odobrio
Papa Aleksandar III

Trei red sv.Franje

- ovom redu su pripadali obini ljudi tj. pobona gradska svetovna lica koja nisu mogla
da pristupe franjevcima jer su bili oenjeni,imali decu,ili bili zaposleni tj. nisu hteli da se
odreknu ovozemaljskog ivota i posvete se apostolsom nainu ivota; oni su veoma
potovali uenje franjeaca;ovaj red je nastao da bi ovi poboni ljudi mogli da zadovolje
svoje verske potrebe a ne da se priklone katarima ili valdenzima

Page 254 / 271
255

MANASTIR KLINI
&
KLINIJEVSKA REFORMA

Manastiri su u vreme Karla Velikog bili duhovne voe intelektualnog ivota.
Slom carstva donosi kraj ovoj ''idili''. Jovan iz Salerna u itiju sv. Oda dosta opisuje
predklinijevsko vreme.

909. godine Viljem I Akvitanski daje opatu Bernou svoje selo Klini za mesto novog manastira
koji e uivati autonomiju - manastir je stekao pravo da opate bira samostalno i da ima kontrolu
nad svojim imanjima.
Manastir je stavljen pod direktnu ingerenciju svete stolice to je u pravnom smislu bio presedan
za ono vreme. Klini je poeo je da jaa za vreme svojih opata sv. Oda,
sv.Odila i sv.Iga. Opati Klinija postaju nosioci diplomatske aktivnosti i posrednici izmeu pape i
cara. U Kliniju su se odigravali tajni pregovori izmeu pape i cara tako da je Klini kako duhovno
tako i politiki vaan centar.

Sv.Odo & Klini

Opat ovog manastira Odo dao je manastiru novu ideju misionarstva i novu teologiju. Bio je
opsednut stranim sudom i smatrao je da je spas u molitvi i povlaenju iz ivota i u obnovi
Benediktove regule. To je u Kliniju i uspostavljeno, kao i u drugim manastirima kasnije pod
kontrolom Klinija. U itiju sv. Oda opisana je jedna epizoda njegovog odlaska u druge manastire.
Odlazi u oblinji manastir Fleri (Fleurie) gde uspeva da tamonje neuke i grube monahe privue
na svoju stranu. Tako je Fleri uao u domen Klinija.

irenje i mo Klinija

- opat Klinija Ig Veliki (1049-1109) bio je po prestiu drugi iza pape a prvi po bogatsvu jer je
upravljao sa vie od 1000 manastira,u samom manastiru bilo je 300 monaha,liturgija u Kliniju je
sluena 24 sata,velika crkva u Kliniju bila je najvea do 16 veka,pregrt aristokrata je darivalo
Klini i nudilo svoje sinove

- red se rairio po paniji,junoj Francuskoj i Italiji
godine 1000 postoji oko 30 manastira,
poetkom XII veka 600 sa 10 000 monaha a XII veka vie od 1000 pa se moe zakljuiti da
je Klini stvorio prvi internacionalni red ( iako nije imao tu nameru)

- centri reforme u Evropi su bili: Gorze kod Meca, Fulda, Regensburg, Hirsau u Normandiji,
Fecamp u Francuskoj, Limoges (Limo) u Italiji, Monte Cassino, Frutaria i Vinester u
Engleskoj.

Jedan od opata Klinija bio je i Hildebrand, kasnije poznat kao papa Grgur VII

- papa Urban II je bio veliki prior Klinija

- mo je poela da opada u XII veku jer se promenio verski ideal rairio se ideal apostolskog
ivota franjevci,valdenzi, predavanje ekstremnom siromatvu ...

Page 255 / 271
256
- mana: Klini nije imao opte sabore priora sa opatom te kako se red poveavao smanjivala se
verovatnoa da e opat uspeti da obie i nadgleda sve manastire pa je u pojedinim dolazilo do
opadanja monake discipline

- karakteristika : aristokratizam reda odredio je mnoge stvari npr. kod Benediktinaca se
praktikovao fiziki rad u sklopu monakih aktivnosti a kod Klinijevaca to je bilo sasvim drugaije
jer su monasi-aristokrate ostajali i pod rizom aristokrate, pa je fiziki rad zamenjen lepom i
razvijenom liturgijom.

KATARSKA JERES

- re katar na grkom znai ist

- katarska jeres je harala Zapadnom Evropom u periodu XI-XIII vek a stilgla je tokom
krastakih ratova sa Balkanskog poluostrva gde je bila poznata kao bogumilska jeres

- u junoj Francuskoj katari su se zvali Albiani po gradu Albi (centar jeresi), u
Lombardiji - humilijati(ponizni) ili patareni,u Nemakoj Ketzer : KATARI =
ALBIANI = PATARENI

- katari su otro napadali katoliku crkvu tvrdei da je papa namesnik avola i da je
katolika crkva zajednica bludnika i poronika

uenje:

katari su matrijalni svet smatrali svetom zla i tame svaka materija,telo ili telesni nagon
smatran je za manifestaciju zla;katari su smatrali da je greh jesti meso a brak i poodica bili
su olienje zla;bili su protiv prolivanja krvi,dravnih ustanova,feudalizma i vojske.

organizacija katara:

Katari su se delili u dve grupe perfecti (savreni): mali broj propovednika koji su se
strogo pridravali uenja i credentes(prosti vernici ili obini ) - ljudi koji su krili
pripadnost jeresi

Kako su perfecti isticali visokim moralnim vrlinama lako su pridobijali vernike te su
predstavljali opasnost za katoliku crkvu i feudalizma te i ne udi da su dva protivnika
papa i Fridrih II Hoentaufen bili najei neprijatelji jeretika.

Katarska jeres se iri u Lombardiji i junoj Francuskoj potom na severnu Francusku,junu
Nemaku te stie do Bamberga i Pruske a odatle u Englesku;
jeres se najvie irla trgovinom tj. trgovakim putevima i sajmovima.

Page 256 / 271
257
Ako se neki credentes razboli onda sledi obiaj zvan uteha (consolamentum) oblik
krtenja Jovanovim jevaneljem - koji podrazumeva da e se dua,nakon smrti tela,spasti
ali ako bolesnik pone da ozdravlja onda katari strepe da njegova dua nee biti ista te
mu uskrauju vodu i hranu pa bolesnik umire ali bitno je da mu je dua ista i da je
oekuje spasenje,ovaj obiaj zvao se endura.

Albianski krstaki pohod

(1209-1229)

Kada je Inoentije III postao papa borba protiv jeresi poprima radikalni oblik umesto
bezuspenih propoved i raznih istraga protiv jeresi pokrenut je krestaki rat;kuriozitet je
zaj to je sada po prvi put krstaki pohod bio usmeren protiv unutranjeg neprijatelja.

Albianski krstaki pohod predvodio je francuski grof Simon od Monfroa a kasnije
francuski kralj Luj VIII(1223-1226).

Inkvizicija

Inkvizija je sud koji je stvoren da iskoreni preivele jeretike nakon Albianskog
krastakog pohoda,bio je nezavistan od mesnog episkopa.

Car Fridrih II Hoentaufen je 1232 g. uveo inkviziciju ali papa Grgur XI (1227-1241) se
bojao jaanja Fridrihove moi te je stvorio papski kontrolisanu inkviziciju koju su
sprovodili dominikanci, ova papska inkvizicija je bilo mono orue protiv jeretika jer su
fratri bili obrazovani i revnosni a imali su velika ovlaenja.

Inkvizicija je postojala gde god je bilo jeretika i gde su lokalni vladari inkvizitorima
dozvoljavali da deluj;u junoj Francuskoj inkvizicija je radila jedan vek.

Katari su nestali do 1330 g. .

Page 257 / 271
258

VALDENZI

( XII i XIII VEK)

- tvorac valdenkog pokreta tj. valdenga bio je bogati trgovac iz Liona Valdo;on je bio
oaran apostolkim siromatvom te se 1173 g. odrekao bogatstva i posvetio se
apostolskom siromanom ivotu.

- Kao i apostoli i Valdo je hteo da propoveda ali Valdo nije bio dovoljno obrazovan ali je
bio jake vere te je prouavao neke teoloke spise;meutim pravo propovedanja su imali
samo rukopoloeni svetanici te je Valdo uskoro doao u sukob sa Crkvom.

Poeo je da, sa grupom sledbenika, propoveda ulicama Liona ali mu je lionski
arhiepiskop to zabranio te se Valdo alio papi;na Treem lateranskom saboru u Rimu
(1179) Valdo je svoje spise,iz kojih je drao propovedi,podneo na uvid koncilu ali koncil
je ustanovio da Valdo ne poznaje dovoljno teologiju pa njegve propovedi mogu da zbune
vernika;ipak papa Aleksandar III naao je kompromisno reenje odobrio je njegov
nain ivota ali mu je zabranio da propoveda ukoliko to ne dozvole lokalne crkvene
vlasti.

Kada se vratio kui lionski kler mu nije odobrio da dri propovedi te je usledio
definitivni raskid valdenga sa Crvom. Valdo nije bio jeretik jer njegova verovanja nisu
se znatije razlikovala od crkvenih ali do definitivnog raskida je dolo zbog toga to Valdo
nije hteo da se odrekne propovedanja a ni crkva nije htela da se odrekne zabrane pa je
papa Lucije III iskljuio valdenge iz Crkve.

- Valdo je nastavio sa propovedima a valdenzi,mahom svetovnjaci, nisu priznavali
svetenstvo ni Svete tajne;veliki broj pristalica stekli su u junoj Francuskoj i severnoj
Italiji te su poeli da ugroavaju zvaninu Crkvu;papa Inoentije III bio je svestan
opasnosti koju donose valdenzi te je stupio u pregovore sa njima i uspeo je da jedan deo
njih prikloni Crkvi dok se drugi deo priklonio katarima

Page 258 / 271
259

FEUDALNO DRUTVO I SREDNJEVEKOVNI GRADOVI

prof.Momilo Spremi

predavanja,V semestar

Page 259 / 271
260

Vazalni odnosi vazal i senior

Termin vazal naunici su posle dugih diskusija zakljuili da potie od rei vassus.Jo dva
termina su vezana za termin vazal-miles(vitez) i homo.Velike diskusije su voene u
nauci oko toga kako su nastali vazalni odnosi.

Slobosni ljudi se preporuuju(commendatio) drugom slobodnom oveku i stupaju u
njegovu druinu.Poto su stvorene prve varvarske kraljevine odvija se sledei proces.U
seobi naroda Evropa je,u ekonomskom i kulturnm pogledu, pala dosta nisko.Zemlja je
bila neobraena pa je drava u beneficium( bene-dobro,ficium-raditi,initibeneficium
bukvalno znai dobroinstvo)davala zemlju.Davana je zemlja pod povoljnim uslovima
uz odreene nadoknade. Konano u IX veku(u karolinko doba) se spajaju commendatio
i beneficium jedan ovek stupa u slubu drugog i dobija posed.Onaj koji je dobio
beneficium ima i svoju zemlju,njegovo pravo na beneficium i na svojoj nasleenoj zemlji
dobijenoj od oca(allodium) nije isto. Nad allodium-om vlasnik ima punu svojinu dok kod
beneficium-a nema punu svojinu,ne moe da radi ta hoe,ne moe da je proda,ne moe
da je da u miraz erki,ne moe da je pokloni crkvi,ne moe da je preda sinu u nasledstvo(
ali potopoto to eli da uradi pa je ta tendencija izraena(da je ostavi sinu u nasledstvo))
Tokom vremena beneficium dobija naziv feud koji daje ime itavom drutveno-
ekonomskom ureenju(feudalizam).

Srednji vek je doba ceremonija kada su se dva oveka dogovorila formira se
ceremonija hominium(homaqium)oma se sastoji iz jedne ceremonije koja ima
nekoliko delova:obino bi senior sedeo ili stajao a vazal bi kleknuo i sklopio bi scoje
ruke i stavio ih u ruke seniora(inixtio manum-meanje ruku).
Potom bi senior i vazal dodirnuli moti nekog sveca ili Sveto pismo i zaklinjali su se da
e potovati ugovor koji su sklopili(zakletva-sacramentum).Veina vazalnih ugovora je
sklopljena usmeno a postoje i pismeni ugovori.
Posle sacramentum-a vazal ustaje i njih dvojica(senior i vazal) se poljube(osculum).
Kada je ugovor sklopljen obojica imaju prava i obaveze vazal senioru duguje pomo i
savet(auxilium et consilium).Auxilium se deli na servitium(sluba) i materijalnu
pomo.Naravno,najvanija pomo je vojna pomo a u dokumentima servitium moe biti
i expdito(odlazak u rat).
Ve u karolinkim dokumentima se kae da je vazal duan da prui vojnu poimo
senioru(expedito) do 40 dana u godini a u ratu do neke reke ili neke planine odnosno
dokle je ovaj bio vremenski i teritorijalno ogranien.Posle 40 dana sve trokove vazala
snosi senior.

Vazal je senioru bio duan i da ispuni neke obaveze i u doba mira npr. Eqitatio (jahanje,
konjica) tj. pratnju senioru ili custodia (straa) tj. obino bi vazal, na zahtev seniora, slao
svoje ljude na seniorov dvor ali davanje strae je bilo vremenski ogranieno.

to se tie materijalne pomoi vazal je daje senioru ponekad iskljuivo u novcu i to u
tano odreenim sluajevima:
Page 260 / 271
261

a) kada senior padne u ropstvo vazal ga otkupljuje
b) kada se seniorov sin proizvodi(imenuje) u ritera deo trokova gozbe snosi vazal
c) kada senior udaje najstariju erku vazal pomae senioru oko miraza
d) kada bi senior odluio na putovanje u Jerusalim iao je sa pratnjom a trokove puta
finansirao je vazal

Vazal je bio duan da senioru da savet tako to bi povremeno dolazio na seniorov dvor
gde su na suenjima vazalovi saveti pomagali senioru.Sutinski, vazal je dolazio na dvor
seniora i da mu poklonjenjem izrazi vernost.

U karolinkim dokumentima daju se opte odredbe o seniorovim obavezama:

- da je senior duan da prua zatitu svom vazalu
- da je senior duan da prua odbranu svom vazalu
- da je senior duan da prua garanciju za svog vazala

Vazalni odnos najpre je vaio doivotno ako prvo umre senior onda vazal obnavlja
vazalni odnos sa najstarijim sinom pokojnog seniora; ako vazal nema sina nego erku
onda senior trai mua toj vazalovoj najstarijoj erki.Zemlja ostaje u posedu jedne
vazalske porodice iz narataja u narataj (iz generacije u generaciju). Vazalni odnosi su
retko raskidani. Vazal moe raskinuti odnos ako senior pokua da ga ubije, bije, ako mu
otme imanje, ako ga ne titi, ako hoe da ga pretvori u roba, ako mu otme enu.

Princip primogenture se najpre uvrstio u privatno-pravnim odnosima.
U ranom sredjem veku sinovi, nakon oeve smrti, dele zemlju.

Senior je vazalu predavao zemlju tako to mu je davao busen zemlje. To je tzv. uvoenje
u posed tj. investitura. Kasnije termin investitura oznaava uvoenje u in episkopa.
Vazalni odnosi su raireni u Franakoj u VIII veku. Sa proirenjem Franake proirili su
se i vazalni odnosi. Vremnom vazal sklapa odnose i sa po nekoliko seniora (od kojih mu
je jedan glavni a on je njegov homo liqius) da bi dobio to vie poseda.

Vremeno se ustalio obiaj da kad senior umre, vazal obnavlja odnos sa njegovim
najstarijim sinom uz uslov da mu ovaj neto da (pokloni) a to je najee bio prsten-
relevium(reljef)nasledna taksa.

Jedan feudalac ima zemlju i dvor. Ta zemlja se delila na dva idealna dela: dominium
directum (direktno je obrauje) i blia je dvoru
Page 261 / 271
262
&
doninium utiles (posredni iz nje izvlai korist) je isparcelisana i data seljacima na
korienje (obraivanje).

Jedna parcela naziva se mansus a vie mansus-a je villu i na elu villu-e je villicus, vie
villu-a ini fiscus na ijem elu se nalazi iudex (fiscus je vie sela),
vie fiscus-a ini pagus (grofovija) i na elu je comes (knez,grof).

rezime:
mansusvillufiscuspagus

napomena: mansus je deonica zemlje koju dobija jedna porodica kada se raspada rod
???

Postoji vie vrsta mansus-a:

a) mansi iugeniules parcela data seljaku
b) mansi lidiles parcela data osloboeniku
c) mansi serviles parcela data robovima

Najmanje rabote i davanja imali su seljaci (mansi iugeniules), rabote se dele na mano
pere (rad rukama) i carrofere (rad sa kolima), a rabote su mogle da podrazumevaju i
uvanje stoke.
Seljak je duan da u toku jedne sedmice radi 2 dana na dominium directum.

U srednjem veku davanja su mogla biti i u naturi i u novcu.Od krstakih ratova feudalci
trae i rentu za zemlju pa se seljaci vezuju za trite. Ovo je podstivalo promet novca Od
X do XII veka zapadna Evropa je narasla za oko 50 miliona ljudi. Feudalci daju
seljacima umu na krrnje a na krevinama oni (seljaci) imaju bolji poloaj od onih na
mansus-ima a zovu se hospites.

Gradovi

U gradovima su svi ljudi slobodni te zato seljaci bee u gradove a ukoliko odbeglog
seljaka feudalac vrati u roku od godinu dana taj seljak je idalje feudalev kmet. Da ne bi
seljaci beali, feudalci su poeli od XIII veka da praktikuju da oslobaaju seljake tekih
taksi i vezanosti za zemlju.

Sve do kraja srednjeg veka oko 90% ljudi ivelo je na selu (ali postojali su izuzeci kao
to je severna Italija). Pod gradom se podrazumeva privredno sredite sa
nepoljoprivrednim zanimanjima. U gradu-tvravi sedi grof i taj grad je administrativno
Page 262 / 271
263
sredite a ako u njemu sedi (stoluje) episkop onda je taj grad i versko sredite. Meutim
ovakav grad ranog srednjeg veka nije i privredno sredite.

Tokom ranog srednjeg veka u Evropu upadaju azijski narodi. U IX veku Arabljani
kontroliu itav Mediteran. Od X i XI veka poinje hrianska rekonkvista (ponovno
osvajanje). Normani su u drugoj XI veka zauzeli Siciliju. Italijanski gradovi tj. njihove
flote oslobaaju Sardiniju i Korziku.

Od XI veka nastaje Klinijevski red (manastir Klini). Klinijevci trae centralizaciju
crkvene vlasti i postaju pape. Naroito su bili angaovani u borbi protiv Saracena.
Krstaki ratovi poinju 1096 godine.

Zanatlija ivi na mansus-u i deo zanatskih proizvoda daje gospodaru. Postoji trgovina sa
Vizantijom i Istokom ali trgovinu ugroavaju Normani i Arabljani.

Od XI veka na pojedinim raskrima puteva, prelazima preko reka, pored manastira
odravaju se sveanosti. Na te sveanosti zanatlije donose robu i prodaju je. Vremenom
neki od tih se tu i trajno naseljavaju. Poto se deavalo da feudalac nee da ih pusti oni su
ili beali ili su otkupljivali svoju slobodu. Njihova naselja bila su slobodna i zvala su se
mercatum(trg) a da bi se zatitili od napadaa podizali su odbrambene zidine te su tako
od XI veka nastajali pravi gradovi u kojima ive zanatlije i trgovci.

Feudalci trae od gradova novac a graani od seniora slobodu. Graani su najee
otkupljivali svoja prava. Najpre su otkupljivali pravo sudske vlasti gradovi dobijaju
sudsku samoupravu. Zatim su traili uee u upravljanju gradom (npr. organizovanje
straa,izgraivanje vodovoda i ...). Na kraju su gradovi traili samostalno voenje
unutranje i spoljne politike. Tako su nastali gradovi-drave (gradovi-komune), naroito
u Italiji.
Neki gradovi su ostvarivali samo deliminu autonomiju.
Vremenom su gradske stareine uvidele da su gradovi isplatljiviji od sela te su neka sela
pretvarali u ''nove gradove'' i tim novim gradovima prodavali prava.
napomena: jedino su stanovnici gradova zapadne Evrope bili lino slobodni

Naselja u zapadnoj Evropi mogla su nii i oko nekog zamka.

Prilikom izgradnje gradova prvenstveno se vodilo rauna o njegovoj bezbednosti. Zbog
irenja grada die drugi pa i trei bedem. Oko gradskih zidina kopa se vodeni rov. Zidovi
kula bili su naroito debeli. U grad se ulazilo preko pokretnog mosta.

U srednjem veku gradovi su padali najee zbog nedostatka hrane pri dugoj opsadi.

Oblik grada je zavisio od tla na kome je podizan. U ravnici su gradovi najee podizani
na uu dveju reka i bili su najee u obliku trougla. Najee su deljeni na mali i veliki
grad s'tim to je mali grad bio dobro utvren (dvostruke zidine, mnogobrojne kule).
Page 263 / 271
264
Gradske kapije su mogle biti uzane (za peake i konjanike) i iroke( za zaprege).
Najee je grad imao dve kapije sa ciljem da ako napadai prodru kroz jednu kapiju
branioci bi mogli da pobegnu kroz drugu. Kapije zamka imale su svoja imena. Svaki
grad je imao svog sveca-zatitnika (npr. Venecija-sv. Marko) i esto je grad imao moti
svoga sveca-zatitnika. Iznad kapija se na Zapadu esto nalazio kip sveca-zatitnika a na
Istoku njegova freska. Sve moti su na Zapad stigle preko Istoka. U okolini grada
nalazilo se i podgrae koje je moglo biti i naknadno utvreno.

Ulica srednjovekovnog grada mogla je biti uzana i iroka (za kolski saobraaj i polazi od
ulazne kapije).

Svaki grad morao je da ima makar jedan trg na kome se nalaze najvanije ustanove.
Ukoliko je grad imao vie trgova onda je gospodar grada odreivao koja roba e se
prodavati na kom trgu. Na gradskom trgu nalazi se katedrala.

Svaki grad imao je makar jednu tajnu kapiju koja se relativno lako mogla otvoriti a koja
je sluila za tajno odlaenje i dolaenje.

Kue su isprva graene od drveta a kasnije od kamena. Zbog skuenog prostora unutar
gradskih bedema kue se diu u vis.

London je imao 120 crkava a Rim ak nekoliko stotina.

Kasnije gradovi izgrauju vodovode.

Srednjovekovni grad je mraan pa se vremenom organizuju gradske strae
ljudi nou patroliraju gradskim ulicama sa upaljenim bakljama.

Ukoliko se grad nalazio na moru imao je luku a naroito su graani i neke slube vodile
rauna da li na brodu se nalaze naoruani ljudi i da li brod stie iz zaraenih krajeva.

Samostalniji gadovi imali su sopstvenu kovnicu novca.

U Engleskoj je u XII veku u gradovima ivelo 5% ukupnog stanovnitva a u XIV-XV
veku 12-15%.

Manji gradovi su imali nekoliko stotina stanovnika, sredji nekoliko hiljada a najvei
nekoliko desetina hiljada stanovnika.

Najvei gradovi na Zapadu su bili: London, Pariz, Milano, Venecija i Napulj
Napomena: Italija ima najvei broj velikih gradova

Posetioci grada (seljaci koji donose proizvode za prodaju i stranci) nisu mogli da noe u
njemu osim sa posebnom dozvolom.

Page 264 / 271
265
Grad se brinuo o ishrani svojih graana i snabdevao se naroito itaricama (zbog hleba).
Snabdevanje se vrilo iz sopstvenog distrikta (ukoliko je plodan) i preko sindika a sindici
su izaslanici komuna koji u itnim oblastima kupuju penicu za svoj grad. U srednjem
veku je uvek vie ili manje bilo nestaice itarica pa su neke drave zabranjivale izvoz
ita dok su druge traile posebnu dozvolu (trata). Sa dozvolom(trata) bilo je mogue
izvesti samo odreenu koliinu ita (npr. 100 kola ita). U komunama ito se smeta u
itne rupe (fosae). Cena ita u gradu je bila uveana, u odnosu na kupovnu cenu, za
vozarinu(n(v)aulum?). U gradu su stanovnici mogli da kupe samo odreenu koliinu
ita svake nedelje. Zbog voenja ovakve briljive politike u gradovima nije bilo gladi. O
seljacima niko nije vodio rauna pa je obino jedna godina u deceniji bila gladna.

U gradovima je najnii sloj bio habitator (stanovnik) i oni su obino bili nosai ili sluge.
Vii sloj bio je civis (graanin) a najvii sloj nobilis (plemi). Plemii su upravljali
gradom.

Neki gradovi su se meusobno sporazumevali i reciprono smanjivali carine.

Pored penice najvanije namirnice bile su jo i ulje, sir i vino. Ulje je moglo biti od
masline (koristi se naroito u manastirima zbog posta) ali ee je koriena svinjska
mast. Sir se prodavao u kolutovima, suen i svaka porodica je mogla kupiti kriku
nedeljno (npr.1/8 koluta). U gradovima se nastojalo da se ouva cena vina (npr.
zabranom sadnje novih vinograda).

Drugi veliki strah srednjovekovnog oveka (prvi je bio glad) bila je epidemija. Najea
bolest bila je kuga a najstranija epidemija bila je ona koja je izbila polovinom XIV veka
a dola je iz Kine preko italijanskih trgovaca. Kuga se prenosila dodirom, zvala se jo i
crna smrt (jer ovek-rtva promeni boju koe).
Naroito su gradovi bili podloni epidemijama pa su zbog toga mnogi gradovi doneli i
neke higijenske propise (npr. stoka se izbacuje van grada, uvode se gradski lekari, iste
se ulice, ...) Komuna je plaala gradskog lekara a lekar je mogao biti internista ili hirurg
Lekar je morao da ima univerzitetsku diplomu. Uziman je obino na godinu dana (zbog
probe) i bez posebne dozvole nije mogao da naputa grad. Ukoliko bi lekar morao iz
privatnih razloga da due odsustvuje iz grada, zvanini gradski lekar morao je da nae
zamenu pre no to napusti grad a tu zamenu je sam plaao. Vladari su imali svoje lekare
a gradovi su mogli da pozajme svog vladara nekom feudalcu.
Da bi se zatitili od bolesti gradovi su van zidina pravili kontumace i svi sumnjivi putnici
morali su da provedu odreeno vreme u kontumacima.
Napomena: grad Salerno je imao razvijenu medicinsku kolu

Prve bolnice nastaju u manastirima.Prvi apotekari bili su takoe monasi. Pacijent je
lekaru plaao neke usluge ali samo u sluaju ukoliko bi bio izleen.

Benedektinci su podizali manastire u movarama koje su prethodno isuili a franjevci i
dominikanci u gradovima.

Page 265 / 271
266
U ranom srednjem veku samo su monasi bili pismeni.

Gradovi organizuju tzv.gradske kole a u veim gradovima profesor je imao
univerzitetsku diplomu. U gradskim kolama su izuavane Septem Artes Liberales (
Sedam slobodnih vetina).
SEPTEM ARTES LIBERALES se sastojalo od tropua i etvoropua tj. 3+4

tropue Gramatikaobuhvata itanje i pisnje na latinskom jeziku
Retorikaizuava hrianske retore (npr. Jovan Zlatousti) i poduavala je
nadovezivanju rei u govoru tj. tenom govoru i izraavaju
Dijalektikaje bila slina dananjoj Logici (predmet u koli i faxu)

etvoropue Aritmetika poduava 4 osnovne raunske operacije
Geometrija vana za Arhitekturu
Astronomija vana za izraunavanje praznika (uskrs,...)
Muzika crkvena muzika

Gradom su upravljala vea.
Mediteranski gradovi su sauvali aristokratsko ureenje.
U Consilium Maius (Veliko Vee) ulazi svo punoletno plemstvo ,ree se sastaje i donosi
zakone.
Consilium Minus (Malo Vee) je bilo neto kao gradska vlada i bila je izvrni organ;
esto se sastaje ima manje lanova i vodi zapisnik
Gradski senat( u Dubrovniku je to Vee umoljenih) vodi spoljnu i unutranju politiku
grada.

Na elu grada moe biti dud, mer, duka, knez, markiz, grof,...
On predsedava veem i ima samo jedan glas. Deavalo se da gradonaelnik uspostavi i
svoju tiraniju ali i ona je mogla trajati samo nekoliko generacija. Zato od XII veka
gradonaelnik ima samo ''dekorativnu'' namenu jer mu je vlast ograniena veima.

Gradska privreda. Esnafi.

Glavni nosioci gradske privrede su zanatlije i trgovci. Seoske zanatlije ne proizvode za
trite ve su njihovi proizvodi namenjeni poljoprivredi a gradske zanatlije proizvode
fine predmete prevashodno za trite.
Srednji vek je razvio mnoge zanate. Za zapadnu Evropu karakteristina je proizvodnja
tkanina (naroito od vune).

U gradovima su zanatlije bile grupisane u kvartove i ulice.
U radionici rade egrt, kalfa i majstor.
egrt i po 7 godina ui zanat a na kraju polae ispit. U ime egrta ugovor sa majstorom
potpisuju deakovi roditelji. egrt ima stan i hranu a ponekad i malu platu.

Page 266 / 271
267
Kalfe su imale svoja sturkovna udruenja, zamenjivale su majstore a kao i egrt radile su
mnogo godina, na kraju su izraivale remek-delo i postajali majstori. Kalfe su obavezno
bile palene u majstorovoj radionici.

U srednjem veku se esto deavalo da otac i sin rade isti posao.

Zanatlije su u srednjovekovnim gradovima bile vrlo brojne.
Strukovno udruenje srednjovekovnih zanatlija zove se esnaf, ceh ili bratovtina.
Tako su, recimo, postojali esnafi noara koji proizvode korice i esnafi noara koji
proizvode otrice.
Esnaf odreuje: kvalitet robe, snabdeva radionice sirovinama, zabranjuje noni rad (zbog
slabijeg kvaliteta robe i da ne bi jedna radionica proizvela vie robe od druge), odreuje
koliko lanova ima jedna radionica, plasira proizvode, brine se da nijedna radionica ne
propadne (ali i da nijedna ''ne odskoi'' od ostalih radionica).
Pravila esnafa utvrena su statutom esnafa. Svaka radionica morala je bude u esnafu. U
esnafu nisu bili samo malobrojni majstori kao to su vitraisti.

Esnaf ima svoj sud a sudije su bile najistaknutiji majstori tog zanata. Kazne su mogle biti
novane ali i takve da se majstoru trajno zabrani rad te se kanjeni majstor obino selio u
drugi grad.
Svaki esnaf je imao svoga sveca-zatitnika i praznik posveen tom svetitelju se slavio
(npr. zatitnik ribarskog esnafa bio je sv.Petar).
Pripadnici raznih esnafa razlikovali su se i po odelu.
U sluajevima rata esnafi su bili i vojni odredi.
Vlasnik svake radionice uplaivao je ''lanarinu'' koja je sluila za socijalno-humanitarne
potrebe (npr.esnaf pomae svog unesreenog lana).
Dakle, esnafi su bili vrste organizacije.

Srednjovekovni trgovac je stalno bio na putu. U ranom srednjem veku crkva u zapadnoj
Evropi je preprodaju robe smatrala grehom.
U srednjem veku postoje dve izrazite trgovake regije:
a) Mediteran & b) Severna oblast: Flandrija,Engleska,severna Nemaka, juna
Skandinavija do Rusije.

U srednjem veku se trguje malo kabastim i relativno skupim proizvodima. Roba se
prenosi kopnom (karavani) i vodom (reke i mora). I tada su postojali meunarodni i
lokalni trgovaki putevi (Mediteran i Sever su bili povezani i kopnenim i morskim
putevima).

Svaki grad u srednjem veku imao je svoj statut.Vremenom statuti su dopunjavani novim
odredbama

Page 267 / 271
268

2
. 4
5
7
8
10
- 12
Liber historiae Francorum 12
13
15
16
Acta Sanctorum 17
18
Monumenta Germaniae Historica 19
20
22
23
25
26
27
28
30
31
33
38
45
47
50
53
61
62
63
I 64
511.. 66
66
68
II 68
68
69
70,73
, 7. 73
76
78
Page 268 / 271
269
81
82
84
90
93
96
III 96
IV 97
III 97
() 98
II 99
I 99
I 99
VI 100
VII 100
II 101
VIII 107
IX 107
III 109
IV 110
X 117
V 118
IV 118
1066. 120
121
121
122
122
123
123
124
124
125
1066-1154. 126
I O 127
128
1154-1399. 129
II 130
131
132
III 133
I 134
II 135
III 136
II 137
E 1399-1485. 138
Page 269 / 271
270
IV 139
V 139
VI 140
IV 140
III 141
142
142
142
. 142
142
143
143
143
143
144
144
144
144
144
145
145
145
145
145
146
146
I 146
148
149
149
150
151
V 151
152
V 153
I 156
I 157
II 159
III 160
II 161
II 162
III 163
IV 164
V 166
I 167
X 175
Page 270 / 271
271
202
VI 203
II 204
VII 212
III 212
214
216
218
221
225
1. 227
229
- 229
2. 231
232
3. 234
4. 236
239
5. 240
6. 240
7. 241
8. 242
243
Regula St. Benedicti 243
. 244
246
247
249
250
253
255
256
258
259
260
262
266
267
268

Page 271 / 271

Opsta Istorija Srednjeg Veka - Skripta FilozofskiBGD

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Opsta Istorija Srednjeg Veka - Skripta FilozofskiBGD

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

You might also like