Blavatsky - Tajna Doktrina 4

T A J N A D O K T R I N A * A N T R O P O G E N E Z A
put (rasnih) lutanj a onol i ko j asno kol i ko t o r ei mog u da izraze. O na

mor a da napusti E vr opu i ode u A z i j u, na najvie pl ani ne K avkaza
(737); T i t a nj oj kae:
K ad pree vel i ku vodu, granicu izmeu
D va kontinenta, koja su okrenuta goruem I stoku. (810)
D akl e, mor a da putuj e na istok, i poto pree " ki mer i j s ki Bosf or",
mor a takode da pree ono to j e oi gl edno Vol ga i dananji A st ra-
han na K as pi j s kom mor u. N a k o n toga, ona e s ukobi t i sa " pomam-
n i m s evemi m vet r ovi ma" , a zat i m pr ei u zeml j u " A r i mas pi j s kog
pl emena" (i stono od Her odot ove Ski t i j e), gde j e -
Plutonova reka koja obiluje zlatom. (. . .) (825)
P rofesor N j ume n (Newman) i spravno zakl j uuj e da to oznaava
Ur a l , poto su Her odot ovi A r i mas pi " pr i znat i stanovni ci t og zl at nog
regi ona".
I ovde se, i zmeu sti hova 825 i 935, poj avl j uj e zagonetka za sve
evropske tumae. T i t an kae:
N j i ma (A rimaspima i G ripima) ne prilazi. U daleku zemlju na
granici
Potom e stii, u kojoj i vi tamnoputa rasa
Za to mogu postojati dobri razlozi. Pre svega, sve je to putovanje i lutanje od
mesta do mesta one rase iz koje e doi "deseti" i l i takozvani KalkiAvatar. N j u
Eshil naziva "Kraljevskom rasom roenom na Argosu" (888). A l i , Argos se ov-
de ne odnosi na Argos u Grkoj. To dolazi od Arg i l i arca - enska rasplodna
mo simbolisana Mesecom - u obl i ku broda, Arga iz Misterija, to znai
Kraljica Neba. Eustatije pokazuje da na dijalektu Argijanaca I ja znai Mesec,
dok to ezoterizam objanjava kao boanskog Androgina, i l i mistiko 10; na
hebrejskom je 10 savreni broj, i l i Jehova. Argja na sanskritu znai pehar za
pie, ponuda u obliku broda u kojoj se ovee i voe nude boanstvima. Argja-
natje titula Maha Kohana, to znai "Gospod Opijanja", a Argja Vara - "ze-
mlja opijanja" - misteriozno je ime one oblasti koja se prua od planine Kajla
pa gotovo do pustinje Samo - iz koje se oekuje da e se pojaviti Kalki. A ir-
jana-Varsedja u zoroastrijanizmu je, kao lokalitet, to isto. Danas se kae daje
ona smetena izmeu Arala, Balistana i Malog Tibeta; ali u staro doba ta ob-
last je bila daleko vea, kao stoje bila i rodno mesto fizikog oveanstva, ija
je majka i simbol I ja.
504
Stanca XII Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji
Blizu Sunevih izvora, gde je "reka" Etiops;
Njenim obalama produi dok ne stigne do
Monih brzaka, odakle sa Biblinih visina
Bistre tokove svete vode N i l alje. . .
I j i je nareeno da tu osnuje kolonij u za sebe i svoje sinove. Sad
moramo da vidimo kako se tumai taj odlomak. Poto je I j i reeno
da mora da putuje na istok dok ne dospe do reke Etiops, koju treba
da sledi do ua u reku N i l , nastaje komplikacija. A utor eseja o Oko-
vanom Prometeju nas izvetava da "prema geografskim teorijama
najstarijih G rka":
(. . .) taj uslov ispunjava reka I nd. Arijan ( VI , I) pominje daje
Aleksandar Veliki, dok se pripremao da zaplovi Indom (poto je u
njoj video krokodile, koje je video jo samo u reci N il), mislio da
je otkrio izvore N ila, kao da N i l , izvirui negde u I ndij i, tekui
kroz mnoge sune zemlje i zato menjajui ime, potom (...) tee
kroz naseljene zemlje, gde ga Etiopljani tih oblasti nazivaju N i -
lom, a to kasnije ine i Egipani. Vergilije u IV Georgici ponavlja
potpuno istu greku.
(str. 197, tom II)
Moda su i Aleksandar i Vergilije znatno pogreili u svojim geo-
grafskim predstavama, ali time Prometejevo proroanstvo nije po-
greilo, ni najmanje - bar ne u svom ezoterijskom duhu. K ad se
simbolizuje odreena rasa, a dogaaji koj i spadaju u njenu istoriju se
alegorijski prevode, u rekvizitima koj i se koriste za njenu personifi-
kaciju ne bi trebalo oekivati nikakvu topografsku tanost. Pa ipak,
tako ispada daje reka "E tiops" nesumnjivo I nd, a takoe i Nil i l i Nila.
To je reka koja izvire na planini Kajla (nebo), stanitu bogova - na
7.000 metara nadmorske visine. Bi l a je to reka Etiops - tako su je
zvali G rci daleko pre doba Aleksandra Makedonskog, j er su njene
obale, od A toka do Sinda, naseljavali narodi koj i su obino nazivani
I stoni E tiopljani. I ndija i Egipat su bile dve srodne nacije, a I stoni
E tiopljani - moni graditelji - doli su iz I ndije, kao to smo, na-
damo se, prilino dobro pokazali u Razotkrivenoj Izidi (tom I , str.
569-70).
Zato onda ne bi Aleksandar, pa ak i ueni Vergilije, mogli da upo-
trebe re N i l i l i Neilos za I nd, poto je to jedno od njegovih imena?
505
TAJNA DOKTRI NA * A N T R O P O G E N E Z A
U oblastima oko Kalabaga, ta reka se do dana dananjeg naziva Nil
(plava) i Nilah, "plava reka". Njena voda je ovde izrazito tamnoplave
boje pa je imenom koje j oj je dato u nezapamena vremena nazvan
i gradi koj i lei na njenoj obali. On postoji do dana dananjeg. Oi-
gledno je A rijan - koj i je pisao davno posle Aleksandra i nije znao
za staro ime I nda, nesvesno pogreno optuio grkog osvajaa. A
ni nai savremeni istoriari nisu mnogo mudrij i u svojim prosuiva-
njima. Jer, oni esto daju najdalekosenije izjave samo na osnovu
izgleda, kao to su i njihove drevne kolege inile u staro doba kada
za nj ih nije bilo spremnih enciklopedija.
Dakle, rasa I je, "devojke sa kravlj im rogovima", naprosto je pr-
va pionirska rasa Etiopljana koju je ona sa Inda dovela do N i l a (koj i
je dobio ime u znak seanja na rodnu reku kolonista iz I ndije).'* Jer,
zar Prometej ne kae I j i " da e sveti Neilos (bog, ne reka):
. . . U zemlju sa tri ugla tebe dovesti
(naime, u deltu, gde je njenim sinovima sueno da zasnuju)
tu daleku koloniju . . . (stih 830 i dalje).
Tu e zapoeti nova rasa (Egipani), i "enska rasa" (873) kao
"peti po redu potomak" tamnoputog Epafosa:
98
Aleksandar, koji je bolje poznavao A tiku nego I ndiju (u kojoj nikad ranije
nije bio), nije mogao da ne uje da se I nd blizu svog izvora naziva Nil i Nilah.
ak i ako je u pitanju greka, to je objanjava.
D aje I ja alegorijski isto to I zida i Mesec, pokazuje to to ona ima "kra-
vlje rogove". Ta alegorija je u Grku nesumnjivo dospela iz I ndije, gde je u
Aitareja Bramani prikazano kako Vak - "melodinu kravu" {Rig Veda) "od
koje je nastalo oveanstvo" (Bhagavata Purana) - progoni njen otac Brama,
podstaknut nezakonitom strau i pretvara je u jelena. Otuda je Ija, koja je od-
bila da se preda J upiterovoj strasti, postala "rogata". Ta krava je u svim ze-
mljama bila simbol pasivnih rasplodnih moi prirode, I zida, Vak, Venera -
majka plodnog boga ljubavi, Kupidona, ali istovremeno i Logosa iji je sim-
bol kod Egipana i Indusa postao bik, kao to svedoi Apis i induski bikovi u
najstarijim hramovima. U ezoterikoj filozofiji, krava je simbol tvorake pri-
rode, a Bi k (njeno tele) duh koj i je oivljava, i l i "Sveti D uh", kako pokazuje
g. K i ni l i . Odatle simbol rogova. Oni su takode bi l i sveti i kod Jevreja, koji su
ih stavljali blizu oltara od sitim drveta [vrsta akacije (nap. ured.)]; kad bi ih se
neki kriminalac dotakao, bio bi bezbedan.
506
Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji
Pedeset na broju e se vratiti u A rg.
P ot om e j edna od pedeset devi ca pasti zbog l j ubavi i :
. . . Kraljevsku rasu u A r g doneti
A l i od tog potomka e ponii neustraivi j unaci
uveni strelci koj i e me osloboditi ovih jada.
T i t an ne ot kr i va kada e se r odi t i taj j unak, j er, kao to pr i me-
uje:
Da bi se to podrobno iznelo, potrebna je duga pria.
A l i , " A r g " j e Argja Vara, zeml j a opij anj a dr evni h hijerofanata,
odakl e e se poj avi t i i zbavi tel j oveanstva; to i me j e vekovi ma
kasnij e postalo i me nj enog suseda, I ndi j e - A rj avart e iz davni ne.
N e kol i ko ant i ki h pisaca j e saoptilo daj e ta tema i ni l a deo sa-
bazi j anski h mi steri j a: Ci cer on (Tuscul. QuaesL 1, I I , br. 20) i K l i -
ment A l eks andr i j s ki (Strom. 1, I I , oper. t om. 1, str 467 - izdanje P o-
t erovo). T i pi s ci su j e di ni k oj i i spravno objanjavaju zato su E shi l a
A t i nj a ni opt u i l i za svetogre i os udi l i ga da bude kamenovan do
s mr t i . O n i k a u d a j e E s h i l , k o j i ni j e b i o i n i c i r a n , pr of a ni s a o
Mi st eri j e i zl oi v i i h u s voj i m t r i l ogi j ama j avno, na pozorni ci . ^"" A l i ,
i daj e bi o i ni ci r an, zasluio bi i stu kaznu - a mor a daj e bi o i ni ci r an,
j er bi inae, poput Sokrata, morao da i ma svog l i nog Genija k oj i bi
mu ot kr i o tu taj nu i svetu al egori j sku dr amu o i ni ci j aci j i . U svakom
sluaju, ni j e "otac grke tragedi j e" i zmi s l i o P rometej evo proroan-
stvo poto j e on samo ponovi o u dr ams kom obl i ku ono to su sve-
tenici ot kr i val i t okom MI ST E R I J A U Sabazi j i . "" Te misterij e, meut i m,
predstavlj aj u j e dnu od naj stari j i h sveti h sveanosti, ije por ekl o do
Herodot i Pausanija pretpostavljaju daje do osude dolo zato stoje Es-
hi l , koji je usvojio egipatsku teogoniju, uinio Dijanu erkom Cerere, a ne La-
tone (vidi ALlian. Var. Hist. I , V. C. XVI I I , tom I , str 433, izdanje Gronov).
A l i , Eshil je bio iniciran.
Sabazija je bila periodina sveanost sa misterijama koje su se izvodile
u ast nekih bogova, jedna varijanta misterije Mi tre. U njima je prikazivana
itava evolucija rasa.
507
dan danas istorija ne zna. Mi t ol ozi ih povezuju sa Mi t r om (Suncem,
koje se na nekim starim spomenicima naziva Sabazije), sa Jupite-
rom i Bahom. A l i , one nipoto nisu pripadale Grcima, ve potiu iz
nezapamenih vremena.
Prevodioci te drame se ude kako je E shil mogao da dopusti "ta-
kvu nepodudarnost Zevsovog karaktera kakav je prikazan u Okova-
nom Prometeju i kakav je prikazan u ostalim dramama" (ga A.
Svenvik). To je upravo razlog to je Eshil, kao i Sekspir, bio i zau-
vek e ostati intelektualna "Sfinga" vekova. I zmeu Zevsa, apstrakt-
nog boanstva grke misli, i Zevsa Olimpijskog, postojao je jaz. Ovaj
poslednji, tokom misterija, predstavljao je samo princip nieg aspe-
kta ljudske fizike inteligencije - Manas povezan sa Kamom, a Pro-
metej - boanski aspekt te inteligencije koj i tei Budiju - boanskoj
Dui - i stapa se sa njom. Zevs nije bio nita vie od ljudske due,
kad god je prikazan kako poputa svojim ni i m strastima - kao lju-
bomorni Bog, osvetoljubiv i okrutan u svom egoizmu J A-STVA. Otu-
da je Zevs predstavljen kao zmija - intelektualni kua ovekov -
koja, ipak, tokom ciklike evolucije zainje "oveka-Spasitelja", so-
lamog Baha i l i "D ionisa", koji je vie od oveka.
Dionis je isto to i Oziris, Krina i Buda (nebeski mudraci) i budui
deseti Avatar, proslavljeni duhovni Hristos, koj i e izbaviti Hresto-
sa {Chrestos) (oveanstvo, Prometeja u njegovoj patnji). To e se,
kako kau braminske i budistike legende, koje su zoroastrijanska,
a sada i hrianska uenja ponovila, desiti na kraju Kali Juge. Tek
e se nakon pojave K al ki Avatara, i l i Sosioa,* ljudi raati od ene
bez greha. Tada e Brama, indusko boanstvo, A hura Mazda (Or-
muzd), zoroastrijansko, Zevs, grko-olimpijski D on uan, Jehova,
ljubomorni, pokajniki, plemenski Bog Izraeliana i svi njihovi par-
njaci u panteonu ljudske mate - izbledeti i i i l i ti poput magle. A
sa njima e nestati i njihove senke, mrani aspekti svih ti h boan-
stava, koj i su uvek predstavljani kao njihovi "bl i zanci " i tvorevine
u egzoterikim legendama, a kao njihovi odrazi na Z eml j i - u ezo-
* Sosioa (persijski) - U zoroastrijanizmu, spasilac sveta, koji e doi na
belom konju iz uragana i l i vatre. U skladu sa Avestom {Jasna 19:89), on e
biti roen od device u blizini jezera Keava, koje se nalazi u oblasti Zore, da
oslobodi svet od smrti i propadanja, od poronosti i kvarea, posle ega e
nastupiti carstvo venog ivota i sree. (nap. ured.)
508
terikoj filozofiji. A hrimani i T ifoni, Samaeli i Satane, svi e neiz-
beno bi t i razvlaeni onog dana kada sve mrane i zle strasti budu
potinjene.
Postoji samo jedan veni Zakon u prirodi, onaj koj i uvek tei da
prilagodi suprotnosti i dovede ih do krajnjeg sklada. Zahvaljujui tom
zakonu duhovnog razvoja, koj i vlada kako fizikim, tako i isto inte-
lektualnim svetom, oveanstvo e se osloboditi od lanih bogova i
konano - SAMO SEBE IZBAVITI.
U svom krajnjem otkrivenju, stari mi t o Prometeju - ije prototi-
pove i suprotne tipove nalazimo u svim drevnim teogonijama - stoji
na samom izvoru fizikog zla jer stoji na pragu ljudskog fizikog i-
vota. K R O N O S j e "Vreme" i j i prvi zakon odreuje strogo ouvanje
poretka uzastopnih i skladnih faza u procesu evolucije tokom ci kl i -
kog razvoja - pod pretnjom surove kazne u obliku nenormalnog
rasta sa svim njegovim prateim posledicama. U planu prirodnog ra-
zvoja nije bilo predvieno da ovek - iako je via ivotinja - odje-
dnom intelektualno, duhovno i psi hi ki postane polubog kakav je
ovde na Z eml j i , a da njegov f i zi ki obl i k ostane slabiji, bespomo-
nij i i nestalniji od okvira gotovo svih veih sisara. Ta suprotnost je
isuvie velika i neskladna; hram je isuvie nedostojan boga koj i bo-
ravi u njemu. Zato j e Prometejev dar postao PROKLETSTVO - iako j e
to unapred znalo i predvidelo JATO koje se inkamiralo u toj liosti,
kako njeno ime pokazuje.'"^ U tome istovremeno lei i njegov greh i
njegovo izbavljenje. Jer, Jato koje se inkamiralo u jednom delu ove-
anstva, iako gaje do toga dovela Karma i l i Nemezis, vie je volelo
slobodnu volju nego pasivno ropstvo, intelektualni samosvesni bol, pa
ak i muenje - "tokom nebrojenih vekova" - nego prazno, imbecilno.
Vi d i napred fusnotu koj a se odnosi na et i mol ogi j u 7i:po|ifiTi(; i l i pred-
vianje. P rometej to priznaje u dr ami kad kae:
O! sveti Etru, brzokrilih bura . . .
Gledaj staja, bog, od bogova doiveh
I staja kaem? Jasno predvideh
Sve to se desiti mora . . . .
. . . . Suenome to odgovara
Najbolje to mogu da podnesem, jer dobro sam znao
Kalco je nodoljiva snaga Sudbine . . . . (105)
"Sudbi na" ovde znai K A R M A i l i Nemezis.
509
TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA
instinktivno bitisanje. Znajui daje takva inkarnacija prerana i da ni -
je u programu prirode, nebesko jato, "Prometej", ipak se rtvovalo
da bi time donelo dobrobit bar jednom delu oveanstva/"'' A l i , spa-
avajui oveka od mentalne tame, ono je na njega navuklo patnje
samosvesti njegove odgovornosti - posledicu njegove slobodne volje
- pored svih zala kojima su skloni smrtni ovek i njegova put. To mu-
enje je Prometej prihvatio za samog sebe poto se od tada to jato
stopilo sa hramom koj i je za njega bio pripremljen, ali u tom perio-
du formiranja ta priprema jo nije bila dovrena.
Poto duhovna evolucija nije mogla da odri korak sa fizikom,
s obzirom na to daje njena homogenost naruena ovim uplitanjem, taj
dar je postao glavni, ako ne i j edi ni uzrok Zla}^'* Izuzetno je filozof-
ska alegorija koja najpre prikazuje K R O N O SA kako proklinje Zevsa
zato to gaje svrgnuo sa prestola (u prvobitnom "zlatnom" dobu Sa-
tuma, kada su svi ljudi bi l i polubogovi) i zato to je stvorio slabu i
bespomonu fiziku rasu ljudi, a zatim kako krivca, koj i je liio bo-
gove iskljuivog prava da stvaraju i tako intelektualno i duhovno uz-
digao oveka na njihov nivo, izruuje Zevsu, da mu se ovaj osveti.
U sluaju Prometeja, Zevs predstavlja Jato prvobitnih tvoraca, P I T A R ,
"Oeva" koj i su stvorili oveka nesvesnog i bez uma, dok taj boan-
ski T itan znai Duhovne tvorce, deve koj i su " pal i " u razmnoava-
nje. O ni prvi su duhovno ni i , ali fiziki j ai od "Prometeja", i zato
se prikazuje kako je on pobeden. "N ie Jato, ije je raune taj T itan
pomrsio i tako poremetio Zevsove planove" bilo je na ovoj Z emlj i
na sopstvenom nivou i sferi delovanja dok je vie Jato bilo izgnanik
oveanstvo je oigledno podeljeno na stvorenja koja je informisao bog
i na nia ljudska stvorenja. Intelektualna razlika izmeu Arijevaca i drugih ci-
vilizovanih naroda, kao i divljaka kakvi su ostrvljani sa Junih Mora, ne moe
se objasniti ni na koji drugi nain. Nikakva kultura, ni generacije obuke i civi-
lizovanja ne mogu uzdii primerke ljudi poput Bumana, Vedasa sa Cejlona
i l i nekih afrikih plemena na intelektualni nivo takozvanih Arijevaca, Semita
i Turanaca. Njima nedostaje "sveta iskra" i oni su zaista jedine nie rase na pla-
neti, koje danas - zahvaljujui mudrom prilagodavanju prirode koja uvek de-
luje u tom pravcu - brzo izumiru. Uistinu je oveanstvo "iste krvi ", ali ne i
iste sutine. Mi smo staklena bata, vetaki probuene biljke u prirodi, poto
u sebi imamo iskru koja u nama spava.
Filozofski pogled indijske metafizike smatra da su koreni Z la u diferen-
cijaciji Homogenog u Heterogeno, jedinstva u mnotvo.
510
sa Neba, koj i se upleo u mree materije. O ni (nie "J ato") su vladali
svim kosmikim i niim titanskim silama; vii Titan je imao samo in-
telektualnu i duhovnu Vatru. Mi vidimo kako se ta dramatina bor-
ba Prometeja sa olimpskim tiraninom i despotom, ulnim Zevsom,
svakodnevno odigrava u okviru ovog naeg oveanstva: nie stra-
sti okivaju vie tenje za stenu materije da bi u mnogim sluajevima
stvorile leinara jada, bola i pokajanja. Bi l o kako bilo, opet vidimo:
Boga . . . u okovima, ispunjenog agonijom;
Zevsovog neprijatelja, koga svi mrze . . . .
Boga, lienog ak i te vrhunske Prometejeve utehe, koj i je patio
zbog sopstvene rtve:
Jer je ljudima isuvie bio sklon. . .
D ok je boanskog Titana pokretalo ovekoljublje, smrtnike uvek
pokreu sebinost i egoizam.
Savremeni Prometej je sada postao Epi-metej, "onaj koj i vi di tek
nakon to se neto dogodi", j er se univerzalno ovekoljublje onog
prvog odavno srozalo na sebinost i samoljublje. Covek e opet
postati slobodni T itan iz davnina, ali ne pre nego to ciklika evolu-
cija ponovo uspostavi narueni sklad izmeu te dve prirode - ze-
maljske i boanske, nakon ega e postati neosetljiv na nie titanske
sile, neranjiv u svojoj linosti i besmrtan u svojoj individualnosti,
to se ne moe desiti pre nego to se iz njegove prirode ukloni ivo-
ti nj ski element. K ad ovek razume da "Deus nonfecit mortem "*
(Sap. I , 13), ve da daj e ovek sam stvara, on e ponovo postati
Prometej kakav je bio pre svog Pada.
Radi objanjena simbolike Prometeja i porekla tog mita u Grkoj,
upuujemo itaoca na I I deo ovog toma, poglavlje "Drugi klju za
Prometeja ", itd. U pomenutom delu - nekoj vrsti dopune ovome -
saoptene su sve dodatne informacije o onim naelima koja e bi t i
najvie osporavana i preispitivana. Ovo delo je toliko razliito kada
se uporedi sa priznatim standardima teologije i savremene nauke, da
ne bi trebalo zanemariti nijedan dokaz koj i pokazuje da se ti stan-
dardi esto zasnivaju na nezakonitom autoritetu.
(Lat.) - "Bog ne stvara smrt." (nap. prev.)
511
D O D A T N I O D LO MCI I Z K O ME N T A R A
N A ST I HOVE I Z STANCE XI I
R ukopi si iz koj i h su preuzeta ta dodatna objanjenja pripadaj u gru-
pi zvanoj "Tongshaktschi Sangye Songa " i l i Z api si o T rideset pet Bu-
da R el i gi j e, kako se oni egzoteriki nazi vaj u. Me ut i m, te l i nos t i ,
i ako i h u sevemom budi z mu nazi vaj u " Budama" , isto se tako mog u
nazvati R i i j i ma i l i A vat ari ma, i t d. , poto su oni " Bude koj e su pret-
hodi l e akj amuni j u" samo za seveme sledbenike etike koj u j e pro-
povedao G ot ama. T e vel i ke Mahat me, i l i Bude, predstavlj aj u optu
i zaj edni ku svoj i nu: oni su istorijski mudr aci - bar za okul ti ste k o j i
veruj u u t akvu hi j erarhi j u mudraca, ije su i m postojanje dokazal i
ueni l anovi Bratstva. O ni su odabrani i zmeu ot pr i l i ke devedeset
sedam Buda u j ednoj gr upi , a pedeset t r i u drugoj,^"^ ugl avnom i z-
mi l j eni h l i nos t i , koj e zaista predstavlj aj u personi fi kaci j e mo i t i h
Buda.^"* T e " kot ar i ce" naj stari j i h spisa na " p a l mo v i m l i s t ovi ma" u-
vaj u se u vel i koj taj nosti. Svakom r ukopi s u dodat j e saetak i stori j e
one podrase koj oj j e s vaki poj edi nani " Bu d a - Lha " pr i padao. Z a
j edan posebni rukopi s i z koga su uzet i odl omci k o j i slede, a pot om
prevedeni na r azuml j i vi j i j ezi k, kae se da j e prepisan sa kameni h
tabl i ca koj e su pri padal e j e dnom Bu d i i z naj ranij eg peri oda nae Pe-
te Rase, k o j i j e bi o svedok P otopa i potapanj a gl avni h kont i nenat a
rase A t l ant i ana. N i j e daleko dan kada e se ut v r di t i da j e mnogo
toga, ako ne i sve to je ovde preneto iz dr evni h zapisa, sasvi m ta-
no. T ada e savremeni m prouavaoci ma s i mbol i ke b i t i izvesno da
j e ak i O di n, i l i bog Vodan, naj vi i bog germanske i skandinavske
mi t ol ogi j e, j edan od t i h trideset pet Buda; j edan od naj rani j i h, ui s t i -
Gotama Buda, zvani akja Tib-pa {Shakya Thub-pa), dvadeset sedmi je
iz poslednje grupe, poto je najvei broj ti h Buda pripadao boanskim dina-
stijama koje su pouavale oveanstvo.
Od tih "Buda" ih "Prosvetljenih", dalekih prethodnika Gotame Bude, ko-
ji su, kako nas ue, nekad bi l i ivi ljudi, veliki adepti i Sveci, u kojima su se
inkamirali "Sinovi Mudrosti", i koji su zato, da tako kaemo, bi l i manji Ava-
tari nebeskih bia - samo jedanaest pripada rasi Atlantiana, a 24 Petoj Rasi,
od njenih poetaka. O ni su isto to i ainske Tirthankare.
512
nu, j er je kontinent na kome su iveli on i njegova rasa takode jedan
od najstarijih. Zapravo, toliko star, daje u vreme kada je tropsko ra-
stinje pokrivalo predele na kojima sada lee veni nerastopivi sne-
govi ovek mogao kopnom da prede gotovo ceo put od Norveke,
preko Islanda i Grenlanda do ostrva u dananjem Hadsonovom zali-
vu,^"^ ba kao stoje u danima procvata atlantidanskih divova, sino-
va "di vova sa I stoka", hodoasnik mogao da proputuje od mesta
koje se danas naziva Sahara do zemalja koje sada poivaju u snu bez
snova na dnu Meksikog zaliva i Karipskog mora. Dogaaji koj i nikad
nisu zapisani, osim u ljudskom pamenju, i koj i su se putem religije
prenosili sa generacije na generaciju, sa rase na rasu, mogli su tanije
i istinitije da se sauvaju t i m stalnim prenoenjem "unutar bibliote-
ke mozga", tokom bezbrojnih eona, nego da su zapisani i l i zabeleeni.
"Ono stoje deo nae due to je veno", kae Tekeri {Thackeray), a ta
moe bi t i blie naim duama od onoga to se dogodilo u osvit na-
eg ivota? Ti ivoti su bezbrojni, ali je dua i l i duh koj i nas oivljava
kroz ta bezbrojna bia isti; pa iako "knjige i tomovi" fizikog mozga
mogu da zaborave dogaaje ak i u okviru jednog zemaljskog ivo-
ta, glavnina kolektivnih seanja nikad nee nestati iz boanske due
unutar nas. N jeni apati su moda suvie t i hi , zvuk njenih reci suvi-
e daleko od nivoa koj i opaaju naa fizika ula, pa ipak, senka do-
gaaja koji su se desili, kao i senka dogaaja koji e se desiti spada
u domen njenih moi opaanja i uvek je pred okom njenog uma.
Taj glas due je, moda, ono to ljudima koj i vie veruju preda-
njima nego pisanoj istoriji govori daj e ovo to smo naveli tano i
da se odnosi na praistorijsko doba.
To bi moglo da objasni slinost vetakih humki u SAD i humki u Nor-
vekoj. Ta istovetnost je navela neke od amerikih arheologa da pretpostave da
su norveki pomorci otkrili A meriku pre oko hiljadu godina [vidi Tragovi bu-
dizma u Norvekoj od prof. Holmboa {Holmboe), str. 23]. Nema sumnje daje
Amerika ona "daleka zemlja, u koju su poboni ljudi i estoke oluje preneli
sveto uenje", stoje Nojmanu sugerisao opis jednog kineskog pisca. A l i , ni pro-
fesor Holmbo iz Stokholma ni ameriki arheolozi nisu pogodili pravu starost
tih breuljaka i l i humki. injenica da su Norveani ponovo otkril i zemlju za
koju su njihovi davno zaboravljeni preci verovali daje nestala u optem poto-
pu ne protivrei onoj drugoj injenici, daje Tajna Doktrina iz zemlje koja je
bila kolevka fizikog oveka i Pete Rase nala put u takozvani Novi Svet ve-
kovima i vekovima pre "Svetog uenja" budizma.
513
TAJNA DOKTRI NA ANTROPOGENEZA
U jednom pasusu pie sledee:
" KRALJEVI SVETLOSTI ODOE U GNEVU. GRESI LJUDI SU POSTALI
TAKO MRANI DA JE Z E M L J A ZADRHTALA U VELI KOM BOLU. ( . . .)
AURNA SEDITA OSTAE PRAZNA. KO OD BRAON, KG OD CRVENE, I L I
PAK OD CRNE (rase) MOE ESTI NA MESTA BLAGOSLOVENIH, SEDI-
TA ZNANJA I MI LOSTI ! KO MOE PREUZETI CVET MOI , BILJKU SA
ZLATNOM PETELJKOM I AURNIM CVETOM?"
" Kraljevi Svetlosti" je ime koje u svim starim zapisima nose vla-
dari boanskih Dinastija. "Aurna sedita" se u nekim dokumentima
prevode kao "nebeska prestolja". "Cvet moi " je danas Lotos; ko zna
staje mogao bi ti u to doba?
Pisac nastavlja, poput kasnijeg Jeremije, da oplakuje sudbinu svog
naroda. On je ostao bez svojih " aurnih" (nebeskih) kraljeva, " oni
bez boje Deva'' (meseevog tena), a " oni sjajnog (zlatnog) lica" odo-
e "u zemlju blaenstva, u zemlju metala i Vatre", i l i - prema pra-
vi l i ma si mbol i kog izraavanja - u zemlje na severu i istoku,
odakle su " velike vode nestale, usisala ih je zemlja i l i su se raspr-
ile u vazduhu". Mudre rase su opazile "crne zmajeve oluje, koje
su prizvah zmajevi mudrosti" - i "pobegle, vodene blistavim Za-
titnicima u Najizvrsniju Zemlj u" - verovatno vel iki drevni adepti,
oni o kojima I ndusi govore kao o svojim Manuima i Riijima. Jedan
od njih bio je Vaivasvata Manu.
Oni "ute boje koe" predstavljaju pretke rasa koje danas etno-
logija klasifikuje kao Turance - Mongole, Kineze i druge drevne
narode, a zemlja u koj u su pobegli bila je upravo Centralna Azija.
Tamo se rodila itava nova rasa; tamo su oni iveli i umirali do de-
obe naroda. A l i , ta "deoba" se nije odigrala na mestima koja j oj pri-
pisuje savremena nauka, ni t i na nain na koj i Maks M i l er i drugi
izuavaoci Arijevaca pokazuju da se arijevska rasa podelila. Go-
tovo esto hiljada godina je prolo od tog perioda. D i vovi utog lica
iz vremena posle Atlantide i mal i su obilje vremena, u tom prinu-
dnom zatoenitvu u j ednom delu sveta, sa istom rasnom krvl j u i
bez ikakvog sveeg dotoka koj i bi se sa njom pomeao, da se tokom
perioda od gotovo 700.000 godina razgranaju u najraznovrsnije i
najrazhitije tipove. Isto se vi di i u Af ri ci ; nigde ne postoji izrazitija
raznovrsnost tipova, od crnih do gotovo belih, od divovskih ljudi do
514
patuljastih rasa, a to samo zbog njihove prinudne izolacije. T okom
nekoliko stotina hiljada godina A frikanci nikad nisu otili sa svog
kontinenta. A ko bi sutra evropski kontinent nestao, a umesto njega
se pojavila nova kopna i ako bi afrika plemena morala da se raz-
dvoje i raziu po elom svetu, ona bi bila ta koja bi , za oko sto hi -
ljada godina, stvorila glavninu civilizovanih naroda. A potomci onih
naih visokocivilizovanih naroda, koj i bi moda preiveli na nekom
od ostrva, bez ikakve mogunosti da preplove nova mora, vrati l i bi
se u stanje relativnog divljatva. Zato razlozi za podelu oveanstva
na vie i nie rase otpadaju i gube smisao.
To tvrde i injenicama potkrepljuju drevni zapisi. Sravnjujui ih
i uporeujui sa nekim savremenim teorijama evolucije, bez priro-
dne selekcije [vi di Fizioloka selekcija akademika D . J. Romejnsa
(G. J. Romanes)], te tvrdnje izgledaju sasvim razumne i logine.'"^
I tako, dok su A rij evci potomci utih Adama, divovske i visokocivi-
lizovane Atlantidansko-Arijevske rase, Semiti - a zajedno sa njima
i Jevreji - potomci su crvenog Adama; i tu su u pravu i de Kvatrfa
i pisci mojsijevskog Postanja. Jer, kad bi se poglavlje V prve knjige
Mojsijeve moglo uporediti sa genealogijama koje nalazimo u naoj
Arhajskoj Bibliji, tamo bi se nali zapisi o periodu od Adama do N o-
ja, naravno pod drugim nazivima, i odgovarajue godine patrijarha
bile bi pretvorene u periode, alegorijski i simboliki predstavljeno.
U rukopisu koj i razmatramo ima mnogo govora o velikom znanju i
civilizaciji atlantianskih naroda, koj i pokazuju ugladenost nekih me-
du njima i prirodu njihovih umetnosti i nauka. A ko je za Treu Rasu,
Lemuro-Atlantiane, reeno da su potopljeni "sa svojim naprednim
civilizacijama i bogovima" (Ezoterijski budizam, str. 65) to se u jo
veoj meri odnosi na Atlantiane!
Od etvrte Rase rani A rij evci su stekli svoje znanje o "ni zu u-
desnih stvari", Sabji i Mahasabji, pomenutim u Mahabharati, dar
Majasure Pandavama. Od njih su nauili aeronautiku, Virvan Vidja
("znanje o letenju vazdunim vozi l i ma"), te otud nj ihovo vel i ko
umee beleenja atmosferskih promena i meteorologije. Od njih su,
takoe. A ri j evci nasledili izuzetno vrednu nauku o dragom i dru-
gom kamenju, hemiju, tanije alhemiju, mineralogiju, geologiju,
f i zi ku i astronomiju.
108
Vidi prve stranice Dela I I I , POREENJE NAUKE SA TAJNOM DOKTRINOM.
515
N ekoliko puta se autorka ove knjige upitala: " D a li je pria o I z-
lasku (iz Egipta) - bar u detaljima - onako kako je ispriana u Sta-
rom Zavetu, izvorna? I l i j e , kao i pria o samom Mojsiju, naprosto
jo jedna od verzija legendi koje se priaju o A tlantidanima?" Jer ko
bi , poto uje priu o njima, propustio da zapazi veliku slinost u su-
tinskim crtama? Gnev "Boga" zbog faraonove tvrdoglavosti, njego-
va zapovest "odabranima" da Egipamma pre odlaska ukradu "njihove
dragulje od srebra i dragulje od zlata" {Izlazak, XI ) i, na kraju, Egip-
ani i njihov Faraon koj i se dave u Crvenom moru ( XI V) . Jer, posto-
ji odlomak ranije prie u Komentarima:
"(. . .) I 'veliki Kralj blistavog Lica', poglavar svih sa utim li-
cima, bese tuan, videvi grehe onih sa crnim licima.
On posla svoje letelice (Vivan) sa pobonim ljudima svoj svo-
joj brai poglavarima (poglavarima ostalih naroda i plemena), sa
porukom: 'Spremite se. Podignite ljude dobrog zakona i preite ko-
pno dok je (jo) suvo.'
'Gospodari oluja se primiu. Njihove koije pribliavaju se ovoj
zemlji. Samo e jo jednu no i dva dana Gospodari Mranog Li-
ca (arobnjaci) iveti na ovoj trpeljivoj zemlji. Ona je osuena, i
oni moraju dapotonu sa njom. Donjozemski Gospodari Vatri (Gno-
mi i vatreni Elementali) spremaju svoju magijsku Agneja-astru (va-
treno oruje izraeno pomou magije). Ali, Gospodari Mranog
Oka ("Z l o O ko") su jai od njih (Elementala), / oni su robovi tih
monika. Oni su upoznati sa Atarom (Vidja, najvie magijsko zna-
nje). Doite i upotebite svoju (tj . svoje magijske moi da biste
se suprotstavili moima arobnjaka). Neka svaki gospodar Blista-
vog Lica (adept Bele Magije) uini da Vivan svakog Gospodara
Tamnog Lica prede u njegove ruke ( i l i vlasnitvo), da ne bi nijedan
(od arobnjaka) pomou njih pobegao od voda, izbegavi palicu
etiri (K armika boanstva) / spasao svoje izopaene' (sledbeni-
ke i l i narod).
109
Pokojni Bramaari Bava, poznati i sveti Jogin, napisao j e:
Obimna dela o Atar Vidji i drugim slinim naukama su u dragim periodima sakup-
ljena na jezicima tih doba. Ali, sanskritski originali su izgubljeni u vreme deliminog
potopa nae zemlje. (. . .)
Vi di Teozof, j un 1880., Neke stvari koje Arijevci znaju. O Agneja-astri vi di
Vilsonove Linosti induskogpoarita, I , str. 297.
516
'Neka svaki utog lica poalje od sebe san (hipnotie?) svakog
crnog lica. Neka ak i oni (arobnjaci) izbegnu bol i patnju. Neka
svaki ovek veran Solarnim Bogovima vee (paralie) svakog o-
veka koji slui lunarnim bogovima, da ne bi patio ili izbegao svoju
sudbinu.
I neka svaki utog lica podari svoju vodu ivota (krv) ivotinja-
ma crnog lica koje govore, da ne bi probudile svog gospodara.
Casje kucnuo, crna no je spremna, itd., itd.
Neka dozive svoju sudbinu. Mi smo sluge velika etiri. Neka
se Kraljevi Svetlosti vrate.'
Veliki Kralj pognu svoje sjajno lice i zajeca. (. . .)
Kad se kraljevi skupie, vode su se ve pokrenule. (. . .)
( A l i ) narodi su ve preli suve zemlje. Oni su bili iza vodene
granice. Kraljevi ih dostigoe u svojim Vivanima, i povedoe ih u
zemlje Vatre i Metala (I stok i Sever)."
- Dalje, u drugom odeljku, kae se:
"(...) Zvezde (meteori) obasue zemlje crnih Lica, ali oni spavahu.
ivotinje koje govore (magiki straari) ne progovorie nita.
Donjozemski gospodari ekahu na nareenja, ali ona ne dodo-
: e, jer njihovi gospodari spavahu.
Vode se podigoe i pokrie doline s kraja na kraj zemlje. Visoke
zemlje ostadoe, dno Zemlje (zemlje antipodi) ostade suvo. Tamo
se naselie oni koji umakoe; ljudi utih lica i pravog oka (asni i
iskreni lj udi).
Kad se Gospodari Tamnih Lica probudie ipomislie na svoje Vi-
vdne da bipobegli od nadolazeih voda, videe da su one nestale. "
P ot om natredni pasus pokazuje neke od moni j i h arobnjaka "T a-
mnog Li c a " ~ k o j i su se pr obudi l i pre dr ugi h - kako progone one
Neke udesne, vetaki nainjene ivotinje, na neki nain sline Fran-
kentajnovom stvorenju, koje su govorile, upozoravajui svog gospodara na
sve predstojee opasnosti. Gospodar je bio "crni mag", a mehaniku ivotinju
bi, prema prii, informisao din, neki Elemental. Jedino je krv istog oveka
mogla da ga uniti (vidi Deo I I , XXVI I , "Sedam u astronomiji, nauci i magiji").
etiri karmika boga, u stancama zvani "Maharade".
517
TAJNA DOKT RI NA ANTROPOGENEZA
koj i su " i h opljakali" i koj i su bi l i u zatitnici, jer - "naroda koje su
odveli bilo je kao zvezda u Mlenom Putu ", kae jedan savremeniji
komentar, napisan jedino na sanskritu.
"Nalik na zmaja-zmiju koja razmotava svoje sklupano telo, ta-
ko i Sinovi ljudi, vodeni Sinovima Mudrosti, otvorie svoja stani-
ta i, irei se, nabujae kao struja tekue slatke vode (...) mnogi
plaljivi medu njima poginue usput. Ali, veina je bila spaena. "
Pa ipak su ih progonioci, "ije su glave i grudi lebdele iznad vo-
de", gonili " t r i lunama perioda", dok ih na kraju nisu pokl opi l i ta-
lasi koj i su se podizali, pa su izginuli do poslednjeg, j er je tlo pod
nj ihovim nogama tonulo i zemlja je gutala one koj i su je obesvetili.
Ovo u dobroj meri zvui kao izvorni materijal na osnovu koga je
nainjena slina pria o Izlasku, posle nekoliko stotina hiljada go-
dina. Za Mojsijevu biografiju, priu o njegovom roenju, detinjstvu
i o tome kako gaje iz N i l a izbavila faraonova erka, danas je poka-
zano daje adaptirana prema iz^ômoj prii o Sargonu. A ako je tako,
za staje asirska tablica u Britanskom muzeju dobar dokaz, zato to ne
bi bio sluaj i sa priom o tome kako Jevreji kradu Egipanima njihov
nakit, faraon gine sa svojom vojskom i tako dalje? D ivovski arob-
njaci Rute i Daitje, "gospodari Mranog Li ca", mogl i su u kasnijim
priama postati egipatski magi, a narodi Pete Rase utog lica, vr l i
J akovljevi sinovi, "izabrani narod"... Jo neto se mora rei: bilo je
nekoliko Boanskih Dinastija - niz u svakoj Korenskoj Rasi poinjao
je sa Treom, a svaki niz bio je u skladu i prilagoen svom ove-
anstvu. Poslednjih sedam D inastija o koj ima govore egipatski i
haldejski zapisi pripada Petoj Rasi, koja, mada se obino naziva
A rij evskom, to nije bi l a u potpunosti, poto je uvek bi l a u vel ikoj
meri pomeana sa rasama kojima etnologija daje druga imena. Ne
bi bi l o mogue, s obzirom da imamo ogranien prostor na raspo-
laganju, da ulazimo u opis A tlantidana, u koje itav I stok veruje
onoliko kol i ko i mi verujemo u stare Egipane, ali ije postojanje
veina zapadnjakih naunika porie, kao to su, pre toga, poricali
mnoge istine, od postojanja Homera, pa do postojanja goluba pismo-
noe. Civilizacija Atlantidana bila je vea ak i od egipatske. N j iho-
vi degenerisani potomci, narod Platonove Atlantide, izgradili su prve
piramide u E giptu, i to svakako pre dolaska "I stonih E tiopljana",
518
kako Herodot naziva Egipane. To se prilino dobro moe zakljuiti
iz tvrdnje A mijana Marcelina, koj i kae da ispod piramida "postoje
takoe podzemni prolazi i vijugava sklonita, koja su, reeno je, lju-
di vesti drevnim misterijama, pomou koj ih su prorekli nailazak po-
topa, i zgradi l i na razni m mestima kako se ne bi i zgubi l o svako
seanje na njihove svete ceremonije".
Ti ljudi koj i su "predvideli dolazak potopa" nisu bi l i Egipani, jer
oni nikad nisu doiveli potop, izuzev poplava N i l a. Ko su onda bi l i
ti ljudi? Poslednji ostaci Atlantidana, smatramo mi . One rase koje
nauka jedva da i nasluuje, a o kojima poznati geolog, g. C. Gould,
u svojim razmiljanjima kae:
Moemo li uopte da pretpostavimo da smo iscrpli vel i ki muzej
prirode? Da li smo, zapravo, uopte i otili dalje od njegovih pre-
dvorja? Da li pisana istorija oveka, koja obuhvata nekoliko hiljada
godina, obuhvata itav period njegovog inteligentnog postojanja?
I l i mitska doba, koja se proteu na stotine i hiljade godina, i za-
beleena su u hronikama Haldeje i K i ne, predstavljaju maglovita
seanja na praistorijskog oveka, koja su prenoena predanjem, a
moda ih je u postojee zemlje donela nekolicina preivelih iz
onih drugih zemalja, koje su, poput bajkovite (?) Platonove A tlan-
tide, moda bile potopljene, i l i postale poprite neke velike kata-
strofe koja ih je unitila zajedno sa svim nj ihovim civilizacijama.
(Mitska udovita)
N akon ovoga se sa vie poverenja moemo okrenuti Ui tel j u
koj i j e, nekoliko godina pre nego stoje g. G oul d napisao ove reci,
izloio sledee: "etvrta Rasa imala je svoje periode najvie ci vi -
lizacije. G rka, ri mska i egipatska ci vi l i zaci j a nisu nita u pore-
denju sa civilizacijama koje su poele od Tree Rase" ~ nakon
njenog razdvajanja.
A ako se porie da su Trea i etvrta Rasa imale takvu civiliza-
ciju i majstorstvo u umetnostima i naukama, niko nee porei da su
se izmeu vel i ki h civilizacija antike, kao to su civilizacije Egipta i
I ndije, pruala mrana razdoblja grubog neznanja i varvarstva, od
poetka hrianske ere pa do nae savremene civilizacije; tokom ti h
perioda sva seanja na te tradicije bila su izgubljena. Kao to smo
rekl i u Razotkrivenoj Izidi:
) 519
TAJNA DOKT R I NA * ANTROPOGENEZA
Zato bi trebalo da zaboravimo kako su, vekovima pre nego to
je pramac odvanog enovljanina zaparao zapadne vode, fenian-
ski brodovi oplovili svet i proirili civilizaciju u oblasti koje su sa-
da utihnule i puste? K oji arheolog e se usuditi da izjavi kako ista
ruka koja je planirala egipatske piramide, Kamak i hiljade ruevi-
na koje se danas krune u zaborav na peskovitim obalama Nila, nije
podigla i monumentalni Nagkon-Vat u Kambodi? I l i da vidi hije-
roglife u znakovima na obelisku i vratima naputenog indijanskog
sela, koje je sasvim skoro otkrio lord Daferin u Britanskoj Kolum-
biji? I l i one na ruevinama Palenke i Uksmala u Centralnoj Ameri-
ci? Zar ostaci koje uvamo u naim muzejima - poslednje uspomene
na davno "izgubljene umetnosti" - ne govore ubedljivo u prilog drev-
nih civilizacija? I zar oni stalno iznova ne dokazuju da su narodi
i kontinenti koji su nestali sa sobom u grob poneli i umetnosti i
nauke, koje ni prva retorta zagrejana u srednjovekovnom mana-
stiru, ni poslednja koju je slomio savremeni hemiar, nije oivela,
niti e oiveti - bar ne u ovom veku?
A isto pitanje koje je postavljeno tada moe se postaviti i sada.
Moemo jo jednom upitati: "K ako to da najnaprednija gledita do
koj ih se dolo u nae vreme omoguavaju da tek u nejasnoj daljini
strmog uspona znanja vidimo monumentalne dokaze koje su raniji
istraivai ostavili kako bi obeleili nivo koj i su oni ve bi l i dostigli
i zaposeli?"
" A ko su savremeni majstori toliko napredniji od drevnih, zato
ne obnove izgubljene vetine naih poslepotopskih predaka? Zato
nam ne daju boje Luksora koje ne blede - tirski purpur, sjajnu svetlo-
crvenu i zaslepljujue plavu boju koje ukraavaju zidove tog mesta
i koje su isto tako sjajne kao i onog dana kada su nanesene? Neunitivi
cement piramida i drevnih vodovoda, damaskinsku otricu, koja u
koricama moe da se okrene kao otvara za boce, a da se ne slomi,
velianstvene, neuporedive boje za staklo koje se nalaze u praini
starih ruevina i blistaju na prozorima drevnih katedrala, kao i tajnu
pravog kovnog stakla? A ako hemija po vetini jedva moe da se upo-
redi ak i sa ranim srednjovekovnim periodom, zato da se hvalimo
postignuima koja su, veoma verovatno, bila savreno poznata pre
mnogo hiljada godina? to vie napreduju arheologija i filologija,
to vie nj ihova svakodnevna otkria slamaju na ponos i iznose
slavna svedoanstva u korist onih koj i su, moda zbog toga to poti-
520
u iz ogromne drevnosti, do danas bi l i smatrani neukim eprtljama
u blatu najdubljeg praznoverja."*
I zmeu ostalih umetnosti i nauka, drevni narodi - kao naslee od
Atlantiana - imali su astronomiju i simbolizam, medu koje je bilo
ukljueno poznavanje Zodijaka.
K ao to smo ve objasnili, itava antika j e, sa dobrim razlozi-
ma, verovala da su oveanstvo i njegove rase blisko povezane sa
planetama, a one opet sa znacima Z odijaka. U njima je zabe-
leena itava istorija sveta. To dokazuje Z odijak iz Dendere; al i ,
osim u j ednom arapskom spisu, svoj ini sufija, autorka ove knjige
nigde nije nala ispravnu kopi j u t i h udesnih zapisa o proloj, a
takoe i buduoj i stori j i nae planete. Pa ipak, i zvorni zapis po-
stoji, sasvim izvesno.
Poto Evropljani nisu upoznati sa pravim indijskim Zodijacima,
ni t i razumeju one koj i o tome znaju [svedok je Bentli {Bentley)], i-
taocu savetujemo, kako bi ovu tvrdnju proverio, da se poslui delima
Denona {Putovanja u Egipat, t om I I ) u koj ima, ako se razumeju,
mogu nai i ispitati dva uvena egipatska Zodijaka. Poto ih je lino
videla, autorka ovog dela ne mora vie da veruje onome to drugi
prouavaoci - koj i su oba ispitali i prouili veoma paljivo - imaju
da kau o njima. Ba kao to su egipatski svetenici potvrdi l i Hero-
dotu, kome su rekli da su se ranije pol Zemlje i pol ekliptike pokla-
pali, i Mekej je to otkrio i potvrdio."^ Jer, on izrie da su P olovi,
predstavljeni na t i m Zodijacima, u oba poloaja:
U onom koj i prikazuje Polove (polarne ose) pod pravim uglo-
vima, postoje oznake koje dokazuju da "to nije poslednji put kako
su oni u tom poloaju, ve pr vi " - nakon stoj e Z odijak nacrtan.
Z a t i m dodaje:
Jarac (Capricorn) je predstavljen na Sevemom pol u. Rak (Can-
cer) je podeljen, bl i zu sredita, na Junom polu, to je potvrda da
su oni izvorno i mal i svoje zimske periode kada je Sunce bi l o u
* Vi di napomenu urednika na str. 190-191 ovog toma.
Demonstracija mitoloke astronomije drevnih naroda, od jednog neobi-
no intuitivnog prouavaoca simbola i astronoma, neke vrste samoiniciranog
adepta iz Norvia, koji Je iveo u prvoj etvrtini naeg [XI X (nap. ured.)] veka.
521
Raku; ali, glavna karakteristika koja pokazuje da oni predstavljaju i
spomenik to obeleava prvi put kada je Pol bio u tom poloaju,
jesu Lav (Leo) i Devica (Virgo).
Vi di u D elu I I , "Tajna Z odijaka".
Prema okvirnim proraunima, egiptolozi veruju da je Velika pi -
ramida izgraena 3.350 godina pre nove ere (vi di Proktor, Znanje,
tom I, str. 242, 400) i da su Menes i njegova dinastija postojali 750
godina pre nego to se pojavila etvrta dinastija (za koju se veruje
daje izgradila piramide) (Stejnilend Vejk, Velika piramida). Tako je
4.100 godina pre nove ere period koj i se pripisuje Menesu. Sad, iz-
java ser Gardnera Vilkinsona (Gardner Wilkinson) da "sve injenice
navode na zakljuak da su Egipani bi l i veoma uznapredovali u ci-
vilizacij skim Noiirvaraa jo pre Menesa. a moda i pre nego to su
se doselili u dolinu Nila" [Raulinson, Herodot, tom I I , str. 345] ve-
oma je sugestivna i ponitava tu hipotezu. Ona ukazuje na veliku ci-
vilizaciju u praistorijskom periodu, pa ak i stariju. Sesu-Hor ("sluge
Horusa") bio je narod koj i se naselio u E giptu i, kako potvruje g.
G. Maspero, toj praistorijskoj rasi:
(. . .) pripada ast (. . .) daje osnovala glavne gradove u Egiptu i
uspostavila najvanije svetilita.
To je bilo pre velike epohe piramida, i to kad se Egipat tek bio
izdigao iz voda. Pa ipak, "oni su posedovali hijeroglifski oblik pi -
smenosti, karakteristian za Egipane, i mora da su civilizacijski ve
bi l i znatno uznapredovali". Bil a je to, kae Lenorman (Lenormant):
(...) zemlja velikih praistorijskih svetilita, sedite svetenike vla-
sti, koja je odigrala najznaajniju ulogu u nastanku civilizacije.
K oj i period se pripisuje tom narodu? ujemo 4.000 do najvie
5.000 godina pre nove ere (Maspero). Sad, tvrdi se da se pomou ci-
klusa od 25.868 godina (sideralna godina) moe utvrditi priblian
datum podizanja Velike piramide.
Pretpostavivi da su graditelji piramide uski prolaz, koji vodi
nanie, usmerili prema zvezdi Sevemjai, astronomi su pokaza-
li daje (. . .) Alfa Drakonis, tadanja zvezda severnjaa, bila u
522
t om poloaju oko 3.500 godina pre nove ere, kao i 2.170. godine
pre nove ere.
(Proktor, kako ga citira Stejnilend Vejk)
' A l i , takoe nam je reeno da se:
(. . . ) taj relativni poloaj A l fa Drakonisa i A lkiona, postoje vanre-
dan, nije mogao ponovo pojaviti tokom itave zvezdane godine.
(ibid)
T o dokazuje daj e, poto Z odi j ak i z D endere pokazuje prolazak t r i
zvezdane godi ne. Vel i ka pi r ami da mor al a b i t i izgraena pre 78.000
godina, i l i , u svakom sluaju, ta mogunost zasluuje da bude pri hva-
ena bar isto tako spremno kao i dat um 3.350. godi na pre nove ere.
Sad, na Z odi j aci ma i zvesni h hr amova u Sevemoj I ndi j i , kao i na
Z odi j aku i z D endere, naene su iste karakteri sti ke znakova. O ni ko-
j i dobro poznaj u i nduske si mbol e i sazveda, po opi su egi patski h e
moi da ot kr i j u da l i su t e oznake vremenske hronol ogi j e ispravne i l i
ne. N a Z odi j aku i z D endere, kako su ga sauvali savremeni egipat-
ski K o p t i i gr ki adepti, a koj i j e neto drugaije objasnio Mekej ,
Lav st oj i na Hidri, a nj egov rep je got ovo prav i pokazuj e nanie
pod ug l om od etrdeset i l i pedeset stepeni, dok se taj pol oaj slae
sa izvornim sastavom th sazveda. Mekej dodaje:
A l i , na mnogim mestima vidimo Lava (Singhu) sa repom okre-
nuti m navie preko njegovih leda, koj i se zavrava zmijskom gla-
vom, pokazujui tako daje Lav bio "obrnut", to odista mora da
je bio sluaj i sa i t avi m Z odi j akom i svi m drugi m sazveima
kad je P ol bio obrnut.
G ovorei o kr unom Z odi j aku, o koj em j e pisao i D enon, on kae:
Tamo, Lav stoji a Z mi j i , a njegov rep pravi kri vu nanie, iz e-
ga vi di mo da iako mora daje prolo est stotina ili sedam stotina
hiljada godina izmeu ta dva poloaja, ipak su one donele samo
male promene u sazveima Lava i Hi dre, dok je u nj ima Virgo
(Devica) predstavljena sasvim drugaije. U krunom Zodijaku, De-
vica hrani svoje dete; ali, izgleda da oni nisu i mal i takvu predstavu
kada je P ol prvi put bio u ravni ekliptike, j er u tom Z odijaku, kako
. 523
ga saoptava Denon, mi vi di mo tri Device izmeu Lava i Vage,
od kojih poslednja u rukama J r f /bel or epku. Mor amo j ako da
poalimo to u tom Z odijaku postoji prekid figure u kasnijem de-
lu Lava i na poetku Virgo, koj i je odneo po j edan deo od sva-
kog znaka.
Svejedno, znaenje j e j asno, poto t a t r i Z odi j aka pri padaj u t r i ma
r azl i i t i m epohama: naime, posl ednj i m t r i ma porodi cama etvrte pod-
rase Pete K orenske Rase, od koj i h svaka mor a daj e i vel a ot pr i l i ke
25. 000 do 30.000 godi na. P rva od nj i h ( " A r i j evs ki A z i j a t i " ) bi l a j e
svedok kobi poslednje popul aci j e " di vovs ki h A t l a nt i d a na " ' " k oj i su
nestali pre neki h 850.000 godi na (O st rva-kont i nent i R ut a i D ai t j a),
p r i kr aj u mi o c e na . ' " et vr t a podrasa bi l a j e svedok uni t enj u po-
slednj ih ostataka A t l ant i dana - A r i o- A t l a nt i da na na posl ednj em ostr-
vu A t l ant i de, nai me pre 11.000 godi na. D a bi ovo razumeo, mol i mo
itaoca da pogl eda genealoko stablo Pete K orenske Rase - uopte-
no, mada ne ba korekt no, nazvanom A r i j evs kom rasom, i objanje-
nj a koj a s u mu pri dodata.
113
Termin "atlantidanski" ne sme zavesti itaoca da misli kako je to samo
jedna rasa, i l i ak narod. To je kao kad kaemo "A zij ati". Mnogobrojni, mno-
govrsni i razliitih tipova su bi l i A tlantidani, koj i su predstavljali nekoliko
oveanstava i gotovo bezbrojne rase i nacije, uistinu mnogo raznovrsnije ne-
go to bi to bi l i "E vropljani" kada bi se to ime bez razlike dalo stanovnicima
svih pet kontinenata, to e, s obzirom na to kako kolonizacija napreduje, mo-
da i bi ti sluaj, za manje od dvesta i l i trista godina. Meutim, bilo je crvenih,
utih i crnih Atlantidana, divova i patuljaka (kakva su, relativno, i neka afri-
ka plemena, ak i danas)
114
U Ezoterijskom budizmu uitelj na str. 64 kae:
U eocenu, ak i na samom njegovom poetku, veliki ciklus etvrte Rase ljudi (Le-
muro) Atlantidana je ve dostigao svoju najviu taku (civilizacije) i veliki koninent,
otac gotovo svih postojeih kontinenata, pokazao je prve znake tonjenja. (. . .)
A na strani 70 je pokazano daje Atlantida kao celina nestala u miocenu. Da
bi sagledao kako se kontinenti, rase, nacije i ciklusi preklapaju, ovek treba sa-
mo da pomisli na Lemuriju, ije su poslednje zemlje nestale oko 700.000 godi-
na pre poetka tercijara (vidi str. 65 istog ela), a poslednje zemlje "A tlantide"
pre samo 11.000 godina; tako se obe preklapaju - jedna sa periodom A tlanti-
dana, druga sa periodom Arijevaca.
524
Neka italac ima na umu ono stoje reeno o podelama Korenskih
Rasa i evoluciji Coveanstva u ovoj knj izi, a jasno i saeto izneto u
Ezoterijskom budizmu g. Sineta.
1. U svakoj Manvantari ima sedam K R UG O VA ; na delu j e etvrti,
a mi smo sada Peta Korenska Rasa.
2. Svaka Korenska Rasa ima sedam podrasa.
3. Svaka podrasa sa svoje strane ima sedam ogranaka, koj i se mo-
gu nazvati Granama i l i "Familijama" rasa.
4. Postoji bezbroj njihovih izdanaka, ogranaka i malih plemena
koj i zavise od karmikog dejstva. I spitajte ovde naslikano genea-
loko stablo i razumeete. Ova ilustracija je samo dijagram i name-
njena je j edi no tome da pomogne itaocu da donekle poj mi ovaj
predmet, usred pometnje termina koj i su u raznim vremenima ko-
rieni za imenovanje razliitih ogranaka coveanstva. Ovde smo
takode pokuali - samo priblino, radi poreenja - ciframa da izra-
zimo vremenski period tokom kojeg je mogue razlikovati jednu pod-
grupu od druge. A ko bismo na ovom mestu pokuali da saoptimo
bilo kakve tane periode za
neke od njih, to bi dovelo sa-
mo do beznadene pome-
tnje, jer se Rase, Podrase, itd.,
sve do nj i hovi h naj si tni j i h
ogranaka, meusobno pre-
klapaju i meaju tako da ih
je nemogue razdvojiti.
Ljudska rasa je uporede-
na sa drvetom i ovo je sjaj-
na ilustracija za to.
Glavno stablo tog drveta
moe se uporediti sa K O R E N-
SKOM RASOM (A ).
Njegove vee grane sa ra-
znim PODRASAMA, koj ih ima
sedam ( B' , B^..)
Na svakoj od ti h grana je
sedam O G R A N A K A , i l i FA MI -
LI J A RASA (C).
525
T A J N A D O K T R I N A A N T R O P O G E N E Z A
K aktus je j o bolja ilustracija, j er su njegovi mesnati " l i s t ovi "
pokriveni otri m bodljama, od koj i h se svaka moe uporedi ti sa
neki m narodom i l i plemenom.
Sad, naa Peta Rasa - kao rasa sui generis, prilino slobodna
od svog roditeljskog stabla - postoji ve oko 1.000.000 godina.
Zato se mora zaklj uiti da je svaka od etiri prethodne Podrase
ivela oko 210.000 godina; tako svaka Fami l i j a Rasa postoji u
proeku oko 30.000 godina. Zato evropska "Familija Rasa" ima na
raspolaganju jo mnogo hiljada godina, iako se narodi, i l i nebrojene
bodlje na njoj, menjaju sa svakim narednim "periodom" od t ri do
etiri hiljade godina. Donekle je zanimljivo da se uporedi period i-
vota Familije Rasa sa sideralnom godinom.
Znanje o prethodnoj podgrupi i tanoj tekuoj podgrupi bi l o je
sastavni deo Misterija, u kojima je uenik poduavan t i m naukama
i tokom koj i h su one prenoene sa jednog hijerofanta na drugog.
Svi znaju da evropski astronomi postavljaju (prilino proizvoljno)
datum egipatskog otkria Z odijaka na 2.000. i l i 2.400. godine pre
nove ere (P roktor) i insistiraju na tome da se to otkrie poklapa sa
izgradnjom Velike piramide. Jednom okultisti i istonjakom astro-
nomu to mora izgledati sasvim besmisleno. Reeno je daj e Kali
Juga poela izmeu 17. i 18. februara 3.102. godine pre nove ere.
Sad, I ndusi tvrde da se poetak njihovog Z odijaka, 20.400 godina
pre K al i Juge poklopio sa prolenom ravnodnevicom - poto je u
to vreme dolo do konjunkcije Sunca i Meseca - a Baji je dokazao,
dugakim i paljivim izraunavanjima u pogledu tog datuma, daje,
ak i ako je on izmiljen, astronomska epoha od koje su poeli da ra-
unaju poetak njihove K al i Juge bi l a sasvim stvarna. Ta "epoha
je godina 3.102. pre nove ere", pie on ( vi di Deo I I I , K nj i ga I -
"Jedan akademik brani indusku astronomiju"). Do pomraenja Me-
seca dolo je samo dve nedelje nakon poetka mranog doba - ono
se odigralo u taki izmeu Belorepke Virgo i zvezde 0 (0) istog
sazvea. Jedan od najezoterinijih ciklusa zasnovan je na izvesnim
konjunkcijama i uzajamnim poloajima Device i Plejada (Kritika).
Otuda, poto su Egipani doneli svoj Z odijak iz June I ndije i Lan-
ke,"* ezoterijsko znaenje je oigledno bilo identino. Te t r i "D evi -
ce", i l i Virgo, u t r i razliita poloaja i kod j edni h i kod drugih je
115
Cejlon.
526
znaila zapis o prve t r i "boanske i l i astronomske Dinastije", koje
su pouile Treu Korensku Rasu, i, nakon to su prepustile A tlanti-
ane njihovoj sudbini, vratile su se (tanije, ponovo sile) tokom
Tree Podrase Pete Rase, da bi izbavljenom oveanstvu otkrile mi -
sterije njihovog rodnog mesta - zvezdanog Neba. I sti si mbol i ki
zapis ljudskih rasa i t r i Dinastije (Bogovi , Manui - poluboanski
astrali Tree i etvrte i "Her oj i " Pete Rase), koje su prethodile isto
ljudskim kraljevima, naen je u rasporedu zaklona i prolaza u egi-
patskom lavirintu. Poto su t ri preokretanja Polova, naravno, izme-
nila izgled Zodijaka, svaki put je trebalo nainiti novi. Mora da su
smela razmiljanja autora u Mekejevoj Sfinksijadi uasnula orto-
doksne graane Norvia, j er on kae, dovoljno fantastino:
A l i , nakon svega, najdui period koji je zapisan na tim spomeni-
cima (lavirintu, piramidama i Zodijakom) ne prelazi pet miliona
godina (to nije tano), ^ o emu nema zapisa (ezoterikih) ni kod
Kineza ni kod Indusa, a ovi narodi su zabeleili znanje o vremenu
sedam i l i osam miliona godina starom,''^ to sam video na porcu-
lanskom talismanu. (. . .)
Egipatski svetenici su imali Zodijake Atlantidanina Asuramaje,
koje savremeni I ndusi jo uvek imaju. Kao stoje reeno u Ezoterij-
skom budizmu, Egipani su, ba kao i G rci i R imljani, pre nekoliko
hiljada godina predstavljali "ostatke Atlanto-Arijevaca", t j . od ovih
prvih, onih starijih, i l i Atlantidana sa Rute; a od ovih drugih, poto-
maka poslednje rase sa onog ostrva o ijem su iznenadnom nestanku
Solonu ispriali egipatski I nicijati. Ljudska dinastija starijih Egipa-
na, koja poinje sa Menesom, imala je svo znanje Atlantidana, iako
krv ovi h vie nije tekla u nj i hovi m venama. I pak, oni su sauvali
svoje drevne zapise. Sve je to pokazano jo odavno."* A ba zato
stoje egipatski Zodijak star izmeu 75.000 i 80.000 godina, grki je
Preci arijevskih bramina imali su svoje zodijake proraune i Zodijak onih
koj i su roeni putem moi Krijaakti, "Sinova Joge", a Egipani Zodijak A t-
lantidana sa Rute.
O ni su mogli da zabelee vreme od sedam i l i osam miliona godina, ali
Egipani nisu mogli.
118
Ta tema je dosta osporavana i dosta diskutovana i objanjavana (vidi Pet
godina teozofije, lanak Ezoterijski budizam g. Sineta, str. 325-346).
527
mnogo ml ai . Vol ni {Volney)]e ispravno ukazao u s>wo]ixn. Ruevinama
carstava (str. 360) daj e on star samo 16.984 godine, i l i , do dananjeg
dana, 17.082 g odi ne . " '
Volni kae da, postoje Ovan {Aries) bio na svom 15. stepenu 447. godi-
ne pre nove ere, sledi da stepen Vage {Libra) nije mogao da se poklopi sa pro-
lenom ravnodnevicom ranije od 15.184.godine pre nove ere, na ta dodajemo
1.790 godina posle Hrista, kada je Vol ni to pisao, pa ispada daj e prolo
16.984 godina od nastanka grkog, tanije helenskog Zodijaka.
528
Z A K L J U A K
Nemamo dovoljno prostora da izloimo vie detalja, pa ovaj deo
"Tajne D oktrine" mora da bude zakljuen. etrdeset devet Stanci i
nekoliko odlomaka iz Komentara koje smo u prethodnom tekstu
izneli jeste sve to moemo da objavimo u ovi m knjigama. O ni, uz
neke jo starije zapise - kojima samo najvii I nicijati imaju pristup
- i uz itavu biblioteku komentara, renika i objanjenja - ine sa-
etak prie o postanku Coveka.
Do sada smo nastojali da uz pomo navedenih Komentara objasni-
mo skriveno znaenje nekih alegorija i tako pokaemo prave pogle-
de ezoterike antike na geologiju, antropologiju pa ak i etnologiju.
U narednom delu emo se poduhvatiti toga da uspostavimo jo bl i -
u metafiziku vezu izmeu najranijih rasa i njihovih Tvoraca, bo-
anskih l j udi sa drugih svetova, pratei iznete tvrdnje najvanijim
dokazima u ezoterikoj astronomiji i simbolizmu.
U I I I tomu ovog dela (poto su I I I i I V tom gotovo spremni) sa-
optiemo hronolokim redom kratku istoriju gotovo svih velikih ade-
pata poznatih antici i naim savremenicima, kao i pregled Misterija,
njihovog roenja, rasta, opadanja i konane smrti - u Evropi. Za to ni -
smo mogl i nai mesta u ovom delu. etvrti tom e gotovo u potpu-
nosti bi t i posveen okultnim uenjima.*
Trajanje perioda koj i u prostoru i vremenu odvajaju etvrtu od
Pete Rase - u njenim istorijskim,' i l i ak i legendarnim poecima -
* Ovo delo je dovrila i publiko vala, u okviru Teozofskog drutva, ga A ni
Besant. (nap. ured.)
Upotrebljena je re "I storijski" zato to, iako su istoriari gotovo do be-
smisla skratili periode koji odreene dogaaje dele od naeg vremena, kad se
ti dogaaji jednom saznaju i prihvate, oni pripadaju istoriji. Tako, Trojanski rat
jeste istorijski dogaaj; pa iako mu je pripisano vreme od oko 1.000. godine pre
nove ere, uistinu je on blii dobu od 6.000. nego 5000. godine pre nove ere.
529
TAJNA DOKT RI NA * ANTROPOGENEZA
suvie je vel i ki da bismo ak i teozofima saoptavali bilo kakve de-
talje o njemu. Tokom poslepotopskih doba, koja su u odreenim, pe-
ri odi ni m epohama bi l a obeleena najstranijim kataklizmama -
isuvie rasa i naroda je roeno i nestalo bez traga da bismo mogli da
iznesemo bi l o kakav opis nj ihovog znaaja. N i j e zadatak autorke
ovog dela da kae da li Uitelj i Mudrosti imaju neprekinute i pot-
pune zapise o naoj rasi od njenih poetaka do dananjeg dana, kao
i to da li poseduju neprekinute zapise o oveku otkad je on postao
potpuno fiziko bie, a time kralj ivotinja i gospodar na ovoj Ze-
ml j i . Najverovatnije je da ih imaju, i u to smo lino ubeeni. A l i , ako
je tako, to znanje je samo za najvie I nicijate, koj i ih ne poveravaju
svojim uenicima. Zato autorka moe da kae samo ono emu su je
nauili i nita vie.
A l i , neupuenom itaocu e ak i to izgledati pre kao uvrnuta,
fantastina sanjarija, nego kao mogua stvarnost.
I to je sasvim prirodno, a tako bi i trebalo da bude, poto je skro-
mna autorka ovih stranica godinama i sama imala taj utisak. Roena
i odgajena u evropskim, stvarnim i navodno civilizovanim zemljama,
ona je sve ovo usvojila sa krajnjim naporom. A l i , postoje dokazi iz-
vesne vrste koj i na due staze postaju neoborivi i neporecivi za sve
iskrene umove bez predrasuda. A utorka se dugi niz godina susre-
tala sa t i m dokazima i sada je potpuno sigurna daje naa planeta,
sa njenim ljudskim rasama, morala da se rodi, raste i razvija na taj,
i ni na koj i drugi nain.
A l i , to je lino vienje autorke i za njenu pravovemost se ne mo-
e oekivati da ima veu teinu od bilo kakve druge "vemosti" u oi-
ma onih kojima je svaka nova teorija lana, ukoliko se drugaije ne
dokae. Zato smo mi , okultisti, potpuno spremni na pitanja kao to
su: "K ako da znamo da autorka nije izmislila itavu tu shemu? A ak
i ako ona nije, kako moemo da kaemo da itava postavka koja je
saoptena u stancama nije proizvod imaginacije antikih naroda? Ka-
ko su oni mogl i da sauvaju zapise o tako ogromnoj, nezamislivoj
drevnosti?"
Odgovor daje istorija ovog sveta, od njegovog stvaranja do nje-
govog kraja, "zapisana u zvezdama", tj. zabeleena u Zodijaku i univer-
zalnoj simbolici ije kljueve dre I nicijati, teko da e zadovoljiti
skeptike. Veoma se sumnja u starost Z odijaka u E giptu, a crno na
530
Zakljuak
belo se ta starost porie i kad se radi o I ndi j i . Jedan neupueni prija-
telj je autorki uputio primedbu: " T voj i zakljuci su esto sjajni, ali
su tvoje pretpostavke uvek sumnjive." D obio je odgovor da je u tom
pogledu ona bar za korak ispred naunih silogizama. Jer, izuzev ne-
kol i ko problema iz domena iste fizike, pretpostavke i zakljuci lju-
di od nauke su isto toliko hipotetiki koliko su, gotovo uvek, pogreni.
A ako neupuenima ne izgleda tako, razlog je naprosto u sledeem:
pomenuti nepueni su, poto naune injenice uzimaju zdravo za
gotovo, na veru, u maloj meri svesni da su i pretpostavke i zaklju-
ci u celini proizvod istih mozgova, koj i , ma kako da su ueni, nisu
nepogreivi; a to je oigledna istina koj u svakodnevno dokazuje
menjanje i vraanje na staro naunih teorija i razmiljanja.
Kako god bilo, zapisi u hramovima, zodijaki i tradicionalni, kao
i ideografski zapisi Istoka, onako kako ih itaju adepti Svete Nauke
i Znanja, nisu ni trunku sumnjiviji od takozvane antike istorije evrop-
skih naroda, koja je danas sistematizovana, ispravljena i potkreplje-
na sa pola veka arheolokih otkria i veoma problematinim itanjem
asirskih tablica, fragmenata klinastog pisma i egipatskih hijeroglifa.
Nae injenice su zasnovane na itanju istih, plus gotovo bezbrojnih
tajnih dela o kojima Evropa ne zna nita - /, povrh toga, na savrenom
znanju I nicijata o simbolici svih, na taj nain zapisanih reci. Svi arhe-
olozi i paleontolozi su upoznati sa ideografskim stvaranjem izvesnih
poludivljih plemena, koja su od nezapamenih vremena nastojala da
svoje misli izraze simboliki. To je najstariji nain zapisivanja doga-
aja i ideja. A kol i ko bi to znanje moglo da bude staro, moe se za-
kl j ui ti na osnovu nekih znakova, oigledno ideografskih, naenih
na sekirama iz paleolitskog perioda. A meri ki I ndijanci su pre samo
nekoliko godina, relativno govorei, mol i l i predsednika SA D da im
ostavi u posed etiri mala jezera, a ta molba je bila napisana na ma-
lenoj povrini pareta platna, pokrivenog sa manje od tuceta crtea
ivotinja i ptica (vi di Laboka). A meri ki uroenici su i mal i neko-
l i ko naina pisanja, ali ne i onaj koj i nijedan na naunik jo uvek
ne poznaje, ni t i ita zna o ranim hij eroglifskim iframa, koje su j o
uvek sauvala neka Bratstva i koj i se u oklutizmu nazivaju senzar.
tavie, svi oni koj i su se resili da takve naine pisanja - t j . ideografe
amerikih I ndijanaca, pa ak i kineska slova - smatraju "pokua-
j i ma ranih rasa oveanstva da izaraze njihove neuke mi sl i ", odluno
531
e prigovoriti naoj tvrdnji da su pismo izmislili Atlantiani, a nipoto
Feniani. Zaista, tvrdnja da je pismenost bila poznata oveanstvu
pre mnogo stotina hiljada godina, uprkos filolozima koj i su zacrtali
dogmu da pismenost nije bila poznata u I ndi j i ni u Paninijevo doba
(a ni njemu samom), kao ni Grcima u Homerovo vreme, naii e na op-
te neodobravanje, ako ne i na preutni prezir. Uprkos svem poricanju
i podsmevanju, okultisti e ostati pri svojoj tvrdnji, naprosto iz slede-
eg razloga: od Bekona pa sve do dananje akademije nauka, i mal i
smo isuvie dug period ispunjen krajnje kominim grekama koje
je nainila nauka da bismo u pretpostavke savremene nauke vero-
vali pre nego u tvrdnje naih Uitelja. P aniniju j e, kau naunici,
pismenost bi l a nepoznata, a ipak je taj mudrac sastavio gramatiku
koja sadri 3.996 pravila i najsavrenija je od svih ikad napisanih
gramatika! O ni najliberalniji su Paninija smestili u vreme jedva ne-
kol i ko vekova pre Hrista, a stene u I ranu, u Centralnoj A zi j i (odakle
nam filolozi i istoriari pokazuju da su preci samog Paninija, bra-
mi ni , doli u Indiju), prekrivene su slovima, starim dve do t ri hiljade
godina (12.000, po miljenju nekih neustraivih paleontologa).
Prema Groteu, pismenost je bila ars incognita* u vreme Hesioda
i Homera i nepoznata G rcima do 770. godine pre nove ere; a Fe-
niani, koj i su je navodno izmislili oko 1500 godina pre nove ere,^
iveli su meu Grcima i gurali se sa njima itavo vreme! Svi ti na-
uni i protivreni zakljuci istopili su se kao lanjski sneg kada je li-
man otkrio {a) lokalitet drevne Troje, na koju se dotle gledalo kao
na bajku i {b) na tom mestu iskopao zemljane posude sa slovima
nepoznatim paleontolozima i sveporiuim sanskritolozima. Ko e
danas poricati T roju i l i te drevne natpise? K ako svedoi profesor
Virhov {Virchowy.
Bio sam oevidac dva takva otkria, i pomogao sam da se saku-
pe artefakti. Klevetnici, koji se nisu stideli da onog koje to otkrio
nazovu prevarantom, odavno su uutkani.
* (Lat) - Nepoznata vetina. (nap. prev.)
Istorijska je injenica daje Sanhoniaton sakupio i zapisao fenianska slo-
va - iz anala i dravnih dokumenata starijih fenianskih gradova, to daje pot-
puni zapis o njihovoj religiji iz 1250. godine pre nove ere.
P rof Virhov u Dodatku I Slimanovoj Troji, Marej, 1880.
532
Zakljuak
A ni istinoljubive ene nisu bile poteene nita vie od istino-
ljubivih mukaraca. Di Seji {Du Chaillu), G ordon-K aming {Gor-
don-Cumming), ga Merien (Merian),'* Brus (Bruce) i veliki broj
drugih bile su optuene kao lazovi.
Gospoda Merien - kae autor Mitskih udovita, koj i nas o tome
obavetava u Uvodu - optuena je da lae sa predumiljajem kada je
opisala pauka koj i jede ptice pre skoro dvesta godina. A l i , dananji
pouzdani posmatrai su potvrdili da takva stvorenja postoje u Junoj
A merici, I ndiji i drugde. Botaniari su optuili Odibona (Audubon) da
je izmislio uti vodeni ljiljan koj i je u svojim Pticama juga nazvao
Nymphea lutea; nakon to je godinama bio smatran laovom, tu i-
njenicu je najzad, na Floridi 1876. godine, potvrdilo otkrie tog davno
izgubljenog cveta {Popularna nauka, mesenik, br. 60, april 1877.).
I , kao to je O dibon {Audubon) zbog toga i zbog svog Holiaetus
JVashingtoni,^ bio nazvan laovom, tako su se i Vi kt oru I gou pod-
smevali zbog njegovog sjajnog opisa divovske rae i oveka koj i je
postao njena bespomona rtva.
Toj kreaturi su se podsmevali kao nemoguoj; pa ipak je nakon
nekoliko godina na obalama Njufaundlenda otkrivena sipa iji su
kraci bili dugaki deset metara i koja je mogla poprilino veliki brod
da odvue pod vodu, a njeno ponaanje supre nekoliko vekova na-
slikali (. . .) japanski umetnici.
(Mitska udovita)
Pa ako je Troja bila poricana i smatrana mitom, postojanje Pom-
peje i Herkulanuma proglaeno izmilj otinom, putovanjima Mar-
ka Pola se podsmevalo i nazivana su besmislenim bajkama, poput
pria barona Minhauzena, zato bi se bolje postupalo prema au-
t orki Razotkrivene Izie i Tajne Doktrine? G. Carls G oul d, pisac
Gose {Gosse) pie o tome:
Ona je smatrana jeretikom, nekom kome uopte ne treba verovati, tvorcem lane pri-
rodne istorije, osobom koja izmilja lane naune injenice.
(Roman o istoriji prirode, str. 227)
D r K over (Cover) pie:
Ta Vaingtonova {Washington) ptica bila je mit; i l i se Odibon prevario, i l i je, kako
neki drugi ne oklevaju da ustvrde, lagao o tome.
533
pome nut og del a, u svoj oj i zvr s noj k n j i z i c i t i r a (str. 13) ne k ol i k o
Ma k mi l a nov i h {Macmillan) reenica (1860.) koj e su i sti ni te kao
sam i vot i isuvie odgovaraj u ovoj t emi a da bi smo pr opus t i l i da ih
ci t i r amo:
K ad prirodnjak poseti neka mesta na zemlji koja su jo uvek za-
baena, i l i , zahvaljujui srei, pronae neku veoma retku bi l j ku i l i
ivotinju, njega odmah optuuju da je izmislio svoju priu. (. . .)
i m se ustanovi da se ta kreatura buni proti v predrasude, vel i ki
vodei (zavodei?) D uh, po imenu a priori, koj i snabdeva filozofe
nj ihovim sveznanj em/>ro re natd* apue da takva stvar ne moe
da postoji i odmah dolazi do optube za prevaru. I samo nebo je
optuivano za prevaru. K ad su Leverij e i A dams proraunima
predvideli j ednu planetu, u nekim krugovima se ozbiljno tvrdilo
da to nije ta planeta, ve neka druga, koja je tajno i neopravdano
dospela u bl i zi nu pravog tela. Sklonost da se sumnja jaa je od
sklonosti da se obmanjuje. Ko je bio onaj ko je prvi objavio da su
klasini spisi Grke i R ima jedna velika obmana koj u su i zvri l i
monasi, u doba koje bi taj dotini, manje i l i vie, bio sklon da na-
zove mranim?
N eka bude tako. N e pri si l j avamo, pa ak i ne trai mo ni od j ednog
sumnj i vca, k o j i "T aj nu D o k t r i n u " smatra prevarom, da poveruj e na-
i m t vrdnj ama. N j i h j e ve progl asi o pr evar om i zvesni , veoma l uka-
vi amer i ki novi nar j o pre nego to su dospele u tampu.*
* (Lat.) - Od roenja, (nap. prev.)
U j ul u 1888. godine, u vreme kad je rukopis ovog dela jo bio na mom ra-
dnom stolu, a Tajna Doktrina bila potpuno nepoznata svetu, ona je ve bila pro-
glaena puki m proizvodom moga mozga. To su bile laskave reci kojima je
Veernji Telegraf {Evening Telegraph) (ameriki) govorio o tom jo neobjav-
ljenom delu u izdanju od 30. juna 1888. godine:
Meu fascinantnim knjigama u julu izlazi i nova knjiga ge Blavacke o teozofiji
(. . .) (!) TAJNA DOKTRINA (. . .) Ali, to to ona moe da se prenese u prolost bra-
minskog neznanja (. . .) (! ?) nije dokaz daje sve to kae tano.
A kad je to unapred stvoreno miljenje dato na osnovu pogrene predstave da
je moja knjiga ve objavljena i da ju je pisac prikaza itao, sada kada je ona zaista
izala, kritiari e morati da podre njegovu raniju tvrdnju, bilo daje tana i l i ne,
i tako se izvuku iz nepriline situacije, moda, pomou dosad najotrije kritike.
534
Zakljuak
A nakon svega, nije ni neophodno da bilo ko veruje u okultne na-
uke i drevna uenja pre nego to sazna neto o svojoj dui i l i makar
veruje u nju. Nijedna velika istina nikad nije prihvaena unapred, i
u celini bi proao vek i l i dva pre nego to bi ona poela da svetluca
u ljudskoj svesti kao mogua istina, osim ako bi dolo do neporeci-
vog otkria te stvari koja bi bila proglaena injenicom. Dananje
istine su jueranje neistine i greke, i obrnuto. Tek u XX veku e de-
l ovi , ako ne i itavo ovo delo, bi t i opravdani.
Nijedna injenica se ne suprotstavlja naim tvrdnjama, ak i ako
ser Don Evans tvrdi da pismenost nije bila poznata u kamenom
dobu. Jer, mogue je da je ona u tom periodu bila nepoznata Petoj,
arijevskoj Rasi, a da je bila savreno poznata Atlantianima etvrte
Rase, u danima procvata njihove najvie civilizacije. Postoje ciklusi
uspona i padova naroda i rasa koj i mogu da posvedoe o tome.
A ko je reeno daje dosad bilo sluajeva falsifikovanja natpisa ko-
j i ma se podvaljivalo lakovemima i da se nae delo moe svrstati u
isti red sa akoliovom (Jacolliot) Biblijom u Indiji (u kojoj, uzgred
budi reeno, meu njenim grekama ima vie istine nego to je mo-
emo nai u delima pravovemih i priznatih orijentalista) - ta op-
tuba i poredenje nee nas mnogo uplaiti. Mi ekamo na trenutak.
ak ni u uvenoj Ezur Vedi iz prethodnog veka, koju je Volter sma-
trao "najdragocenijim darom I stoka Z apadu", a Maks Mi l er "je-
dnom od najaavijih knjiga ikad napisanih", uopte ne nedostaju
injenice i istina. Na vel i ki uas uenih prigovaraa, sluajeva u ko-
j i ma su apriorna negiranja strunjaka bila opravdana ima neuporedi-
vo manje nego onih u kojima su naknadna otkria potpuno opovrgla
ta negiranja. Ezur Ye4a j e samo mali, sporni deli u odnosu na t r i -
jumfe ser Viljema Dohsa {JVilliam Jones), A nketija de Perona {An-
quetil de Perron) i drugih u oblasti sanskrita i literature na njemu.
Sam profesor Maks Miler, koj i je govorio o porazu g. Dagalda Stju-
arta (Dugald Stewart) i njegovih kompanjona po tom pitanju, rekao
j e: " A ko su injenice o sanskritu bil e istinite, g. Stjuart je bio isu-
vie mudar a da ne vi di da iz toga proizlaze neizbeni zakljuci. On
je zato porekao da uopte postoji takav j ezik kao stoje sanskrit i na-
pisao svoj uveni esej da bi dokazao da su sanskrit, po modelu gr-
kog i latinskog, sastavili ti prevejani falsifikatori i lazovi, bramini, i
daje itava sanskritska literatura obmana" {Nauka ojeziku, str. 168).
5 35
A utorka ovog dela je sasvim srena i ponosi se to je u drutvu t i h
bramina i ostalih istorijskih "lazova", kako ih nazivaju nai savremeni
Dagaldi Stjuarti. Ona je isuvie dugo ivela i imala isuvie raznovr-
snog hnog iskustva da ne bi znala bar neto o ljudskoj prirodi. "K ad
sumnjate, uzdrite se", kae Zaratustra, iju mudru izreku u svim
sluajevima potvruju svakodnevni ivot i iskustvo. Pa ipak, poput
svetog Jovana Krstitelja, taj mudrac iz davne prolosti vapi u pusti-
nj i zajedno sa jo j ednim savremenijim filozofom, naime Bekonom
(Becon), koj i nam nudi isto tako neprocenjivu mudrost. On kae:
Ako u kontemplaciji (o bilo kom pitanju Znanja, dodajemo mi)
ovek pone sa izvesnou, zavrie u sumnji; ali, ako se zadovo-
lji time da pone sa sumnjom, zavrie u izvesnosti.
Sa ovi m savetom oca engleske filozofije predstavnicima britan-
skog skepticizma trebalo bi da zakljuimo ovu raspravu, ali nai te-
ozofski itaoci bi trebalo da dobiju konanu okultnu informaciju.
Bi l o je dovoljno reeno da se pokae kako se evolucija u celini -
dogaaja, oveanstva i svega u P rirodi - odvija u ciklusima. Govo-
r i l i smo o sedam Rasa, od koj i h su pet ve gotovo zavrile svoju ze-
maljsku karijeru, i rekli smo daje svaka Korenska Rasa, sa svojim
podrasama i bezbrojnim familijama rasa i plemenima potpuno druga-
ija od prethodne, kao to e i naredna bi t i drugaija od nje. Na os-
novu svog jednolikog iskustva, antropologija i etnologija e ovome
prigovoriti. ovek je - osim po boj i koe i tipu, a moda i po razlici
u crtama lica i zapremini lobanje - uvek bio isti u svim klimatskim
uslovima i u svim krajevima sveta, kau prirodnjaci; da, ak i po
rastu. I to govore, tvrdei istovremeno da ovek potie od istog ne-
znanog pretka kao i majmun, a ta tvrdnja je l ogiki nemogua uko-
l iko ne postoji beskrajna raznovrsnost rasta i oblika otkad se on po
prvi put razvio u dvonoca. Pozdravljamo ljude koj i razmiljaju ve-
oma l ogiki i prihvataju ta dva protivrena pogleda. Jo jednom se
obraamo jedino onima koj i , sumnjajui da su mi t ovi u celini na-
stali "i z kontemplacije o vi dl j i vi m dejstvima u spoljanjoj pri rodi "
misle da je "lake poverovati da sve te udesne prie o bogovima i
polubogovima, divovima i patuljcima, zmajevima i udovitima svih
vrsta predstavljaju preobraene oblike neeg stvarnog, nego da su sve
one izmiljotine". Tajna Nauka ui jedino da su to zaista "preobraa-
536
Zakljuak
j i " spoljanje prirode, ali u pamenju i umu naeg dananjeg ove-
anstva. Ona suprotstavlja isto spekulativne hipoteze savremene na-
uke, zasnovane na iskustvima i egzaktnim posmatranjima starim jedva
nekoliko vekova, neprekinutom predanju i zapisima iz svetilita i
uklanja ono tkanje teorija, nalik na pauinu, koje pokriva period od
jedva nekoliko hiljada godina u prolosti, koje Evropljani nazivaju
nj ihovim "istorij om". Stara Nauka nam, pak, kae: ujte sada moju
verziju pamanja oveanstva.
Ljudske rase su se raale jedna od druge, rasle, razvijale se, sta-
rile i umirale. Njihove podrase i narodi sledili su isti put. A ko vaa
sveporiua savremena nauka i takozvana filozofija ne dovodi u pi -
tanje to daje oveanstvo sainjeno od raznolikih, jasno definisanih
tipova i rasa, to je samo zato stoje ta injenica neporeciva; niko, na-
ime, ne moe da kae da ne postoji spoljanja razlika izmeu je-
dnog Engleza, afi-ikog crnca, Japanca i l i Kineza. Sa druge strane,
veina prirodnjaka porie da se meane ljudske rase, t j . zaeci pot-
puno novih rasa, danas ponovo formiraju. A l i , daje zaista tako, na
dobrim osnovama smatra de Kvatrfa i ostali.
Pa ipak, nae opte premise nee bi t i prihvaene. Rei e nam da
ma kakve promene daje ovek doiveo u dugim praistorijskim do-
bima, u budunosti se on vie nee menjati (osim izvesnih varijacija
danas). Zato su naa esta i Sedma Rasa izmiljotina.
Na to mi odgovaramo: odakle vi to znate? Vae iskustvo je ogra-
nieno na nekoliko hiljada godina, to je manje od jednog dana u i-
tavoj istoriji oveanstva i sadanjih oblika kontinenata i ostrva nae
Pete Rase. K ako moete da kaete hoe li i l i nee bi t i tako? A evo
proroanstva Tajnih Knjiga i njihovih nedvosmislenih tvrdnji: prolo
je mnogo miliona godina od nastanka rase Atlantidana, pa ipak mi
nalazimo poslednje Atlantiane izmeane sa Arijevcima pre 11.000
godina. To pokazuje da se jedna rasa u ogromnoj meri preklapa sa na-
rednom rasom i da se karakter i spoljanji izgled te starije rase gube
i poprimaju osobine mlade. To, opet, dokazuje stvaranje svih meanih
ljudskih rasa. Sad, okultna filozofija ui da se ak i danas, pred naim
oima, sprema nastanak Nove Rase i Rasa, da e se taj preobraaj
odigrati u A meri ci i da je isti, zapravo, ve neprimetno zapoeo.
Iako su bi l i isti Anglosaksonci pre jedva trista godina, Amerikan-
ci iz Sjedinjenih Drava su ve postali zaseban narod i, zahvaljujui
537
velikom meanju raznih nacionalnosti i ukrtenim brakovima, gotovo
samosvojna rasa, ne samo mentalno, ve takoe i fiziki. De Kvatr-
fa kae:
Sve meane rase, kad su se ujednaile i ustalile, bile su u stanju
da igraju ulogu primame rase u novim meanjima. oveanstvo
je, u svom dananjem stanju, tako bilo formirano, svakako najve-
im delom, uzastopnim ukrtanjem odreenog broja za sada ne-
odreenih rasa.
(Ljudske vrste, str. 274)
Tako su A merikanci za samo t r i veka postali "primarna rasa",
pro tem.* pre nego to postanu zasebna rasa i jasno se izdvoje od
svih drugih dananjih rasa. O ni su, ukratko, seme este podrase i za
nekoliko stotina godina e sasvim sigurno postati pi oni ri one rase
koja mora naslediti dananje Evropljane Pete podrase, sa svim svo-
j i m novim karakteristikama. N akon toga, za otprilike 25.000 godi-
na, oni e poeti da se pripremaju za sedmu podrasu, sve dok se, kao
posledica kataklizmi - ij i prvi talas mora jednog dana unititi Evro-
pu, a kasniji i itavu arijevsku rasu (pa e zato pogoditi i obe A meri-
ke), a takoe i najvei broj zemalja direktno povezanih sa granicama
naih kontinenata i ostrva - esta Korenska Rasa ne pojavi na pozor-
nici naeg Kruga. Kada e to biti? Ko to zna osim, moda, velikih Maj-
stora Mudrosti, a oni o toj temi ute kao snegom pokriveni vrhovi
planina. Sve to znamo je to da e ona postepeno nastati; tako poste-
peno, zaista, da e se tokom dugih milenijuma na njene pionire -
osobenu decu koja e izrasti u osobene mukarce i ene - gledati kao
na anomalne lusus naturce** nenormalne nastranosti, fizike i men-
talne. Z atim, kako budu rasli, a njihov broj se bude poveavao sva-
ke godine, jednog dana e oni uvideti da su u veini. Na dananje
ljude e se tada gledati kao na meleze koj i predstavljaju izuzetke,
sve dok ne izumru u civilizovanim zemljama, preivljavajui samo
u malim grupama na ostrvima - dananjim planinskim vrhovima -
gde e vegetirati, degenerisati se i na kraju izumreti, moda kroz mi -
l i on godina, kao to su izumrl i Asteci i kao to izumire patuljasti soj
Mula Kurumba sa brda N i l gi ri . Svi oni su ostaci nekad monih rasa, a
* (Lat.) - Privremeno, (nap. prev.)
** (Lat.) - Igra prirode, (nap. prev.)
538
Zakljuak
uspomena na nj ih se ve ugasila u pamenju savremenihgeneracija,
ba kao to emo i mi nestati iz pamenja oveanstva este Rase.
Peta Rasa e se preklapati sa estom tokom hiljada milenijuma, menja-
j ui se sporije nego njen naslednik, ali ipak se menjajui po rastu, fi-
zi ki m i mentalnim osobinama, ba kao to se etvrta Rasa prekla-
pala sa arijevskom, a Trea sa Atlantidanima.
Taj proces pripreme za estu veliku Rasu mora da traje tokom
itave este i sedme podrase (vi di dijagram genealokog stabla Pete
Rase u prethodnom poglavlju, str 525). A l i , poslednji ostaci Petog
Kontinenta nee nestati jo neko vreme nakon roenja nove Rase,
dok e se druga, nova prebivalita pojaviti iznad novih voda na po-
vrini Zemlje kako bi primila nove strance. Na njih e takode pobei
i smestiti se oni koj i budu imali dovoljno sree da izbegnu optu ka-
tastrofi!. Kada e to bi t i - kao to je ve reeno - nije zadatak autor-
ke ovog dela da zna. Jedino to e, kao to ni priroda ne pravi nagle
skokovi i poetke, i l i kao to se dete ne pretvara naglo u odraslog
oveka, konanoj katakl izmi prethoditi mnoga manja potapanja i
razaranja, putem talasa i vulkanskih vatri. Li kuj ui damari e sna-
no kucati u srcu rase koja se danas nalazi u oblasti A meri ke, al i
nee vie bi t i Amerikanaca kada zapone esta Rasa; zapravo, nee
vie bifi ni Evropljana, jer oni e postati jedna nova rasa iz koje e
se razviti mnogi novi narodi. Pa ipak. Peta nee izumreti, ve e pre-
iveti neko vreme preklapajui se sa novom rasom mnogo stotina
hiljada godina. Ona e se polako preobraavati zajedno sa estom
- sporije od svog naslednika - da bi se potpuno izmenila mentalno,
fiziki i rastom. oveanstvo nee vie razvijati divovska tela, kao
to je bio sluaj sa Lemurijancima i Atlantidanima, jer dok je evo-
lucija etvrte Rase vodi l a nanie do samog dna materijalnosti u
njenom fizikom razvoju, dananja Rasa je na uzlaznoj putanji, a
esta e brzo izrasti iz svojih okova materije, pa ak i telesnosti.
Takvo je oveanstvo N ovog Sveta - zapravo, daleko starijeg od
naeg Starog sveta, stoje injenica koju je ovek takoe zaboravio -
Patale (Antipoda, i l i Donjeg Sveta, kako se A merika zove u I ndij i),
ija je misija i Karma da poseje seme budue, vee i daleko slavnije
Rase od svih koje danas poznajemo. Cikluse Materije nasledie Ci -
klusi Duhovnosti i potpuno razvijenog uma. Po zakonu paralelne is-
torije i rasa, veina budueg oveanstva bie sainjena od slavnih
539
Adepata. oveanstvo je dete ciklike Sudbine i nijedan od njego-
vi h sastavnih delova ne moe izbei svojoj nesvesnoj misij i, ni t i se
osloboditi tereta da radi zajedno sa prirodom. Tako e oveanstvo,
rasu za rasom, obavljati svoje naznaeno cikliko hodoae. Pod-
neblja e se menjati, kao to su ve poela da se menjaju, svaka trop-
ska godina e za sobom ostavljati po jednu podrasu, samo da bi ova
zaela novu, viu rasu, na uzlaznom luku, dok e niz drugih, manje
srenih grupa - neuspeha prirode - kao i neki pojedinci, nestati iz
ljudske porodice ne ostavljajui traga za sobom.
Takav j e pravac Prirode pod udarom PCARMIKOG Z A K O N A : veno
prisutne i veno postajue prirode. Jer, po recima jednog mudraca,
poznatim samo okultistima: "SA D A N J O ST JE DETE P ROLOST I ; B U -
DUNOST, NOVOROENE SADANJ OST I . A I P A K , O SA D A N J I T R E N U-
T K U, ZAR NE ZNA D A NEMA RODITELJA, NITI MOE DA IMA DECE,
VE DA VENO RAA SAMOG SEBE?! P R E NEGO TO I PONE DA
GOVORI: ' J A SAM POTOMSTVO TRENUTKA KOJI JE OTIAO, DETE PRO-
LOSTI', VE SI I SAM POSTAO PROLOST. P R E NEGO TO SI IZREKAO I
POSLEDNJI SLOG, G LE ! - TI VIE NISI SADANJOST, VE UISTINU TA BU-
DUNOST. T A K O SU PROLOST, SADANJ OST I BUD UN O ST , VE NO I -
VO TROJ STVO U J E D N O M - MA HA MA J A APSOLUTNOG J E ST E ."
540
KNJIGA II DEO II
ARHAJSKl SI MBOLI ZAM
SVETSKIH RELIGIJA
*
Prie u D okt r i ni su njena odeda. Neupueni gledaju samo
odelo - to jest, prie u D okt r i ni : vie od toga oni ne znaju. O ni
upueni, meutim, ne vide samo odedu, ve ono to ta odeda
pokriva.
(ohar, III, 152; Frank, 119)
MI ST E R I J E VE R E N I SU Z A T O D A SE R A Z O T K R I VA J U SVI MA . (. . .)
Neophodno je da se iskazana mudrost sakrije velom tajne.
(Kliment Aleksandrijski, Stromata, 12)
t
I
I SVI SVETI SPISI POTVRUJU
EZOTERI JSKA NAELA
I majui u vidu neobinost ovog uenja, kao i mnogih doktrina
koje iz savremene naune prespektive mora da izgledaju besmisle-
no, potrebno je dodati jo neka neophodna objanjenja. Teorije koje
sadre drugi deo Stanci jo je tee usvojiti od onih koje se nalaze u
Tomu I o K osmogoniji. Zato na ovom mestu moramo preispitati te-
ologiju, kao to emo u Dodatku (Deo I I I ) preispitati nauku. Poto
se naa uenja t ol i ko razlikuj u od trenutnih ideja kako materijali-
zma, tako i teologije, okul tisti moraju uvek bi t i spremni da odbiju
njihove pojedinane, ali i zajednike napade.
N i kad nije suvino da itaoca podsetimo kako su, kao to do-
kazuje obilje citata iz raznih drevnih Spisa, ta uenja stara kol i ko i
sam svet i da je ova knjiga samo jedan pokuaj da se arhajsko Po-
stanje i istorija, kakvi se pouavaju u izvesnim azijskim zemljama
koje uvaju ezoterijska uenja, prevedu na savremeni j ezik i frazeo-
logiju. Ona se moraju prihvatiti i l i odbaciti na osnovu nj ih samih,
potpuno i l i delimino, ali ne pre nego to se paljivo uporede sa sa-
vremenim teorijskim dogmama i savremenim naunim teorijama i
pretpostavkama.
Sumnjamo daje, uprkos svoj njegovoj intelektualnoj otrini, na-
e doba predodreeno da medu narodima Zapada otkriju makar i je-
dnog neiniciranog uenjaka i l i filozofa koj i bi bio u stanju da potpuno
razume duh arhajske filozofije. A to se ne moe oekivati ni od ko-
ga pre nego to se usvoje prava znaenja dvaju termina istonjakog
ezoterizma, Alfa i Omega, reci Sat i Asat koje se tako slobodno ko-
riste svuda u Vedama. Bez tog kljua za arijevsku mudrost postoji
opasnost da kosmogonija Riija i Arhata za prosenog orijentalistu
ostane mrtvo slovo na papiru. Asat nije naprosto negacija Sat, ni t i
543
j e "N e-j o-postoj ee", j e r Sat po sebi ni j e ni "postoj ee", ni " bi e" .
SA T j e neusl ovl j eni , stalno pri sut ni , nei zmenl j i vi i veni koren i z ko-
ga i pomou koga sve pr oi zl azi . A l i , ono j e dal eko vie od pot enci -
j al ne sile u korenu, koj a gura napred proces razvoj a, odnosno ono
to se danas nazi va evol uci j om. O no je veno postajue, mada se n i -
kad ne i spol j ava. ' Sat ']Q roeno od Asat, a A S A T j e roeno od Sat;
pa i pak j e t o kr ug i j a s e kvadr at ur a moe pos t i i j e di no p r i l i k o m
vrhunske I ni ci j aci j e, na pragu P aranirvane.
Bart (Barth)ie zapoeo razmiljanje o Rig Vedi koj e je trebalo da
bude otra kr i t i ka, odnosno j edan neobi an i zato, kako se mi s l i l o,
or i gi nal an pogl ed na to arhajsko del o. D esi l o se, meut i m, daj e taj
uenj ak, dok j e kr i t i kov a o, ot kr i o i s t i nu, a da p r i t ome ni sam ni j e
bi o svestan nj enog punog znaaja. Bart j e rekao da " n i po j ezi ku, ni
po i dej i u Rig Vedi" on ni j e bi o "u stanju da ot kri j e osobinu prvobi-
tne prirodne jednostavnosti koj u mnog i u nj oj rado vi de" . O v i m j e
Bart i mao na umu Maks a Mi l e r a . Jer, taj uveni oksf ordski profesor
je hi mne iz Rig Vede u pot punost i okarakterisao kao j ednostavne i z-
raze r el i gi ozni h oseanja pastoral ni h, bezazl eni h l j udi . Taj sanskri-
t ol og smatra:
U vedskim himnama, te ideje i mi tovi se pojavljuju u njihovom
najjednostavnijem i najneukraenijem obl iku.
Bart, meut i m, mi s l i drugaij e.
Mi l j enj a sanskri tol oga o vanosti i suti nskom znaaju Veda t o-
l i ko su podel j ena i i ndi vi dual na da, kud god da ci l j aj u, postaj u pot-
puno pristrasna. T ako, g. Maks Mi l e r i zj avl j uj e:
N igde se taj jaz, koj i deli drevne poeme I ndije od nasjtarije gr-
ke knjievnosti, ne osea jasnije nego kad uporedimo mitove iz
Veda, koj i su tek u procesu rasta, sa potpuno odraslim i ve pre-
cvalim mitovima na kojima je zasnovana Homerova poezija. Veda
je prava teogonija arijevskih rasa dok je Hesiodova teogonija is-
krivljena karikatura izvorne slike.
Hegelijansko uenje koje poistoveuje Apsolutno bie i l i "Bivstvo" sa ne-Bi-
em, i prikazuje Univerzum kao neto veno postajue, identino je sa filozo-
fijom vedante.
544
Sveti Spisi potvruju ezoterijska naela
To jeâlekosena tvrdnja, al i verovatno pri l i no nepravedna u
svojoj glaWoj postavci. Ipak, zato ne bismo pokuali daje objasni-
mo? Orijeritalisti to nisu u stanju, jer oni odbacuju hronologiju Tajne
D oktrine i teko mogu da prihvate injenicu da su izmeu rigved-
skih hi mni i Hesiodove Teogonije protekle desetine hiljada godina.
Zato oni ne uspevaju da vide kako grki mi t ovi nisu vie prvobitni
simboliki j ezik I nicijata, uenika bogova-Hijerofanata, boanskih
drevnih "rtvovalaca", i da, iskrivljeni usled vremenske udaljenosti
i optereeni bujanjem svetovnog detinjstva oveanstva, oni danas iz-
gledaju kao iskrivljene slike zvezda u uzburkanoj vodi. A l i , ako bi
na Hesiodovu kosmogoniju i teogoniju trebalo gledati kao na kari-
kature izvornih slika, koliko tek vie to vai za mitove iz jevrejskog
Postanja u oima onih kojima ti mi tovi nisu nita vie boansko ot-
krivenje i l i Boijare nego stoje to Hesiodova Teogonija za g. Gled-
stona (Gladstone). Bart kae:
Poezija koju ona (Rig Veda) sadri izgleda mi, naprotiv, jedinstve-
no prefinjena i artificijelno razraena, puna aluzija i uzdranosti,
pretenzija (?) na misticizam i teozofski uvid, a nain izraavanja
u njima ee podsea na frazeologiju koja se koristi u izvesnim ma-
lim grupama iniciranih nego na poetski jezik ire zajednice.
(Religije Indije, str XIII)
Neemo se zaustavljati na ovom mestu da bismo ispitali ta taj
kritiar zna o frazeologiji koja se koristi medu "iniciranima", ni da li
on sam pripada nekoj takvoj grupi, jer, ako je tako, teko da bi kori -
stio takav jezik. A l i , ovaj iskaz pokazuje znatno neslaganje meu ue-
njacima ak i u pogledu spoljanjeg karaktera Rig Vede. ta bi , onda,
bilo koj i od savremenih sanskritologa mogao da zna o njihovom unu-
tranjem i l i ezoterikom znaenju koje bi moglo da ode dalje od is-
pravnog Bartovog zakljuka da su taj spis sastavili I N I CI J A T I ?
ela ova knjiga predstavlja pokuaj da dokaemo tu istinu. Dre-
vni adepti su resili velike naune probleme, ma koliko savremeni ma-
terijalisti nisu volj ni da priznaju tu injenicu. Veliki, moni umovi
antike dokuili su misterije ivota i Smrti, a ako su ih uvali u tajno-
sti i tiini, i ni l i su tako zato to ti problemi ine deo svetih misterija,
i drugo, zato to su oni morali da ostanu nerazumljivi za ogromnu
veinu oveanstva u to vreme, kao to takvi moraju da ostanu i
5 45
danas. A ko na takva uenja oni koj i imaju suprotnu filozofiju jo
uvek gledaju kao na fantazije, teozofe moe uteiti saznanje, zasno-
vano na dobrim dokazima, da su pretpostavke savremenih psiho-
loga - bilo da su ozbiljni idealisti, poput g. Herberta Spensera, bilo
da su pseudoidealisti bujne mate - fantastine u jo veoj meri. Za-
ista, umesto da nau vrst oslonac u injenicama Prirode, njihove pret-
postavke predstavljaju nezdrave utvare materijalistike imaginacije
umova koj i su ih razvili - i nita vie od toga. Ono to oni poriu, mi
potvrujemo, a to to mi potvrujemo, potvruju gotovo svi drevni
mudraci.
Sa verom u okultizam i jato nevidlj ivih Moi i sa dobrim razlo-
zima mi kaemo: Certus sum, scio quod credidi* na ta nai kritia-
ri odgovaraju: Credat Judceus Apella.** Jedni druge neemo uspeti
da preobratimo, ni t i e to na bilo koj i nain uticati na nau malu pla-
netu. Epur se muove! * * *
A nema ni neke posebne potrebe da se propoveda. Kao stoje pri -
metio mudri Ciceron:
Vreme unitava pretpostavke ljudi, ali potvruje sud prirode.
Saekajmo na trenutak. U meuvremenu, ljudska priroda nije
takva da bi mi mo mogla da posmatra unitenje svojih bogova, bilo
da su pravi i l i lani. I kao to su se teologija i materijalizam udruili
da bi uni t i l i stare bogove antike i pokuali da iskrive sve stare fi-
lozofske koncepcije, isto je tako jedino ispravno da zaljubljenici u
drevnu mudrost brane svoj poloaj tako to e dokazati da se ceo ar-
senal teologije i nauke u najboljem sluaju sastoji od novi h oruja
nainjenih od veoma starog materijala.
* (Lat.) - Pouzdano znam, siguran sam u ono to sam poverovao. (nap. prev.)
** (Lat.) - U to neka veruje Jevrejin. (nap. prev.)
* * * (Fran.) - Ipak se okree! (nap. prev.)
546
X V I
ADAM- ADAMI
Imena kao to su Adam-Adami, kakva koristi g. Hvoljson (Chwol-
sohn) u svojoj Nabateanskoj poljoprivredi,' a kojima se podsmeva
g. Renan (Renan), profanima mogu malo da dokau. A l i , kad se ta-
kvo ime nae u nekom delu iz tako drevne prolosti, kao to je upra-
vo pomenuto, okultistima to dokazuje mnogo: na primer, daje Adami
bio mnogostruki simbol koj i je potekao od Arijevaca, kao to poka-
zuje koren te reci, koj i su kasnije od nj ih preuzeli Semiti i Turanci
- zajedno sa mnogim drugim stvarima.
"A dam-A dami" je generiko sloeno ime, onoliko staro koliko
su stari i ljudski j ezici. Tajna Doktrina ui daje Ad-i bi l o ime koj i m
su Arijevci nazivali prvu ljudsku rasu u ovom Krugu, koja je imala spo-
sobnost govora. Otuda potiu izrazi Adonim i Adonai (drevni oblik
mnoine reci Adon), koje su Jevreji koristili za svog Jehovu i anele,
koj i su naprosto bi l i prvi duhovni i eterini sinovi zemlje, kao i ime
boga Adonisa, koj i u mnogim svojim varijacijama znai "P rvi Go-
spod". A dam je sanskritski Ada-Nath, to takode znai prvi Gospod,
kao Ad-lYara, i l i ma koj i Ad (prvi), nakon ega sledi bilo koj i pridev
i l i imenica. Razlog za to je to su ove istine bile zajedniko naslee
svih. To je bilo otkrivenje koje je primilo j^rvo oveanstvo, pre onog
vremena koje se, po biblijskoj frazeologiji, naziva "periodom jedno-
obraznog govora i reci", i l i jezika, odnosno znanje koje je ovekova
intuicija docnije proirila, a koje je, jo kasnije, sakriveno od profana-
cije odgovarajuom simbolikom. Autor Kabale, (na osnovu) filozof-
skih spisa Ibn Gebirola, pokazuje da Izraeliani koriste izraz "Adonaj"
(Gospod) umesto Eh 'yeh (Jajesam) i YHVH, i dodaje daje, dok se
Vi di napred.
547
A donaj u Bibliji pr evodi kao " G os pod" , " naj ni i rang, i l i Boanstvo
P ri rode, opt i j i t er mi n E l ohi m preveden kao Bo g " (str. 175).
O ri j ent al i st a Hv ol j s on j e oko 1860. godi ne preveo j edno i ntere-
santno delo i predstavio ga vei t o nevemi koj i neozbi l j noj E v r opi
pod neduni m nas l ovom Nabateanska poljoprivreda. P o nj egovom
mi l j enj u, to drevno delo predstavlj a:
(. . .) potpunu inicijaciju u misterije preadamovskih naroda, po
tvrenju neporecivo autentinih dokumenata. (O no predstavlja)
(. . .) zbornik neprocenjive vrednosti, potpuni i zvod D okt r i na o
umetnostima i naukama koje su i mal i ne samo Haldejci, ve i
A si rci i Kanaaniti praistorijskog doba.
T i "N abat eanci " su, po mi l j enj u neki h kri t i ara, b i l i naprosto Sa-
beanci, i l i hal dej ski oboavaoci zvezda. T o delo predstavlja ponovni
pr evod sa arapskog, na k o j i j e pr vobi t no prevedeno sa hal dej skog.
A r aps ki istoriar Mas udi (Masoudi) govor i o t i m Nabateancima
i objanjava nj i hovo por ekl o na sledei nai n:
Posle Potopa (?), narodi su se naselili u raznim zemljama. Me-
u njima su bi l i i Nabateanci, koj i su osnovali grad Vavilon, kao i
potomci Hama koj i su se naselili u istoj provincij i pod vladavi-
nom N imroda, sina Kua, koj i je bio sin Hama, a Nojev praunuk.
(. . .) To se odigralo kada je N i mr od preuzeo poloaj upravnika
Vavilona, kao izaslanik Dahaka (Dzahhak) po imenu Biurasp.
P revodi l ac, Hvol j s on, smatra da su tvrdnj e t og i stori ara u savr-
enoj saglasnosti sa tvrdnj ama Moj s i j a u Postanju, dok bi neto sme-
l i j i kr i t i ar i mo g l i da izraze mi l j enj e da b i upravo zbog toga trebal o
sumnj ati u nj i hovu i sti ni tost. Beskori sno j e raspravl j ati na tu t emu,
j e r za na rad ona nema znaaja. I zandal i , odavno pokopani pr obl em
i tekoa da se na bi l o kakvoj l ogi noj osnovi obj asni fenomen po-
rekl a mi l ona l j udi razni h rasa, mnog i h ci vi l i zovani h naroda i pl e-
mena, od tri para ( N oj evi h sinova) u 346. godi ni ^ posle P otopa mogao
bi se prepusti ti K a r mi autora Postanja, bi l o da ga zovemo Moj s i j em,
Vidi Postanje i autorizovanu hronologiju. U poglavlju I X, "Noje izlazi iz
A rke", "2348. godine pre nove ere". Poglavlje X, "N i mrod prvi kralj", dogaa
se "1998. godine pre nove ere".
548
^
Adam-Adami
bilo Ezrom. Ono stoje interesantno u pomenutom delu jeste njegov
sadraj, uenja koja su u njemu izneta, a koja su, ako se ezoteriki
itaju, gotovo u potpunosti identina sa Tajnim Uenjima.
K vatrmer (Quatremere) sugerie da bi ta knjiga mogla da bude
naprosto jedna kopija koja je nainjena pod Nabukodonosorom I I ,
na osnovu nekog hamitskog spisa, "beskrajno drevnijeg", dok pre-
vodilac smatra, na osnovu "unutranjih i spoljanjih dokaza", daje
njen haldej ski i zvor zapravo zapis usmenih razgovora i uenja
jednog bogatog vavilonjanskog zemljoposednika po imenu Ku-tami
(Qu-tamy), koj i je za svoja predavanja koristio jo drevnije mate-
rijale. P rvi arapski prevod Hvoljson smeta u XI I I vek pre nove ere.
Na prvoj stranici tog "otkrivenja" autor, i l i prepisiva, K u-tami, iz-
javljuje da "je uenja koja se tu izlau prvobitno Saturn saoptio Me-
secu, koji ga je potom preneo svom idolu, a on gaje otkrio njegovom
posveeniku, piscu" - adeptu koj i je zapisao to delo - K u-tamiju."
Detalji koje je Bog saoptio za dobrobit i pouku smrtnicima go-
vore o periodima neizmemog trajanja i nizu bezbrojnih kralj evstava
i l i Dinastija koja su prethodila pojavi Zemlje Adamija ("crvene ze-
mlje"). Ti periodi su, kao to se moglo i oekivati, doveli branioce
hronologije doslovnog znaenja Biblije gotovo do besnila. De Ru-
mon je bio prvi koj i je pozvao da se digne na oruje protiv tog au-
tora. On ga grdi^ daje "rtvovao Mojsija nekom nepoznatom piscu",
pri emu insistira na tome daje:
(.. .) Beroz, ma koliko da su velike njegove kronoloke greke, bar
u savrenom skladu sa prorocima to se tie prvog oveka, poto
govori o Alorusu-Adamu, i l i Ksisutrusu-Noju, i o Belu-Nimrodu
(. . .) Zato to delo mora da predstavlja APOKRIF, koga bi trebalo
svrstati u isti red sa njegovim savremenicima - etvrtom Knjigom
Ezrinom, Knjigom Enohovom, Sibilinim proroanstvima i Hermeso-
vom knjigom - a sve su nastale najranije dva do tri veka pre nove ere.
Evald {Ewald) se jo gre okomio na Hvoljsona, a na kraju i g.
Renan. U Germanistikoj reviji {Revue Germanigue),* bivi uenik
srozava autoritet svog uitelja pozivajui ga da objasni zato njegova
3
Filozofski anali (Annales de Philosophie), jun 1860. str. 415.
" 30. april 1860.
549
T A J N A D O K T R I N A * A N T R O P O G E N E Z A /
Nabateanska poljoprivreda ne bi mogla da bude falsifikat nekog Je-
vrejina iz I I I i l i I V veka nae ere. Teko da bi moglo da bude druga-
ije - tvrdi autor ivota Isusovog zato to u tom in-folio o astrologiji
i arobnjatvu:
(. . .) prepoznajemo sve linosti koje predstavlja Ku-tami, sve pa-
trijarhe iz biblijskih legendi, kao to su Adam-Adami, Anouka-No-
je i njegov Ibrahim-Avram, itd, itd.
Za to nema nikakvog osnova poto su A dam i ostala imena za-
jednike imenice. U meuvremenu, mi skromno sugeriemo da su
sve ove stvari o kojima se govori, naime apokrifi - ak i ako potiu
iz I I I veka nae, umesto X I I I veka pre nove ere, kao to sugerie
Kvatrmer, dovoljno stare da kao dokumenta budu izvorne i tako za-
dovolje zahteve najegzaktnijih arheologa i kritiara. Jer ak i ako, u
svrhu ove rasprave, dopustimo da su taj literarni spomenik sastavili
"neki Jevreji iz I I I veka nae ere", ta sa tim? Ostavljajui na trenu-
tak po strani to koliko se moe verovati ovi m uenjima, postavlja se
pitanje zato bi njih trebalo manje uzimati u obzir, i l i smatrati da u
manjoj meri izraavaju miljenje drevnih naroda, nego sva druga
religiozna dela, koja takode predstavljaju "kompilacije starih teksto-
va" i l i usmenih predanja - istog, i l i ak kasnijeg doba? U tom slu-
aju bi trebalo da odbacimo i Koran i da ga svrstamo u "apokrife",
koj i je dva veka stariji, mada znamo daje, poput Minerve, ponikao
direktno iz uma jednog arapskog proroka; a takode bi trebalo da plju-
nemo i na sve informacije koje moemo da dobijemo iz Talmuda,
koj i je, u svom dananjem obliku, takode sastavljen od starijih ma-
terijala, a nije nastao pre IX veka nae ere.
Pominjemo udnu Bibliju tog haldejskog adepta i razne kritike
na nju (u Hvoljsonovom prevodu) jer oni imaju vel i ki znaaj za ovu
knjigu. Sa izuzetkom g. Renana, ikonoklaste po ubeenju, koga je
i l Lemetr (Jules Lemaitre) veoma otro nazvao "le Paganini du
Neant" (Paganinijem iz Nanta) - najvea zamerka ovom delu se, iz-
gleda, sastoji u tome stoje taj " a pokr i f predstavljen kao da izraa-
va otkrivenje koje je jednom adeptu saoptio " i dol Meseca", koj i ga
je, sa svoje strane, primio od "Satuma". Odatle je, prirodno, "sve to
bajka". Na to imamo samo j edan odgovor: to je isto t ol i ko bajka
koliko i Biblija, i ako jedan od ta dva spisa padne, i drugi mora poi
550
Adam-Adami
za njim. ak i nain proricanja pomou "idola Meseca" isti je kao to
su ga upranjavali David, Saul i visoki svetenici jevrejskog Taber-
nakla pomou Terafima. U T omu I I I , drugog dela ove knjige, vide-
emo praktine metode tog drevnog proricanja.
Nabateanskapoljoprivreda ie zaista kompilacija; ona ne predstav-
lja apokrif, ve ponavljanje naela Tajne Doktrine u egzoterikom
obliku haldejskih nacionalnih simbola sa ciljem da se ta naela "maskira-
j u " , ba kao to su egipatska Hermesova knjiga i indijske Purane po-
kuaj da se uini to isto. Ovo delo je bi l o dobro poznato u antici, ba
kao i tokom srednjeg veka. Majmonid govori o njemu i vie puta se
poziva na taj haldejsko-arapski rukopis, nazivajui Nabateance nj i-
hovi m religioznim nazivom, t j . "oboavaoci zvezda", i l i Sabeanci,
a ipak ne uspeva da u toj iskrivljenoj reci "Nabateanci" vi di misti-
ko ime kaste posveene Nebu (bogu Tajne Mudrosti), koje na prvi
pogled pokazuje da su Nabateanci zapravo bi l i jedno mistiko Brat-
stvo.^ T i Nabateanci koj i su, prema persijskim J ezidima, izvorno
doli u Siriju iz Busre, bi l i su degenerisani lanovi tog bratstva, pa
ipak je njihova religija, ak i u t om kasnom periodu, bi l a isto ka-
balistika.*" Nebo je boanstvo planete Merkura, a Merkur je bog
Mudrosti, i l i Hermes, i Buda, koga su Jevreji nazivali ^32 "uzvieni
Gospod . . . " , a G rci Nabo, NaPco, pa otuda Nabateanci. Uprkos to-
me to Majmonid* njihovo uenje naziva "paganskom budalatinom",
^ On kae:
Ovde u ti pomenuti spise... koj i se odnose na verovanje Sabeanaca. Najpoznatija je
knjiga Poljoprivreda Nabateanaca, koj u je preveo I bn Vahohija (IVahohijah). T a knj i -
ga j e puna paganskih ludorija. ( . , , ) Ona govori o pravljenju T A LI SMA N A , O privlaenju
moi D UHO VA , O MA G I J I , D E MO N I MA i vampirima, koj i stanuju u pustinji.
(Majmonid, citiran po dr D. Hvoljsonu, Die Ssabier und Ssabismus, II, str. 458)
Nabateanci sa planine Lebanona su verovali u Sedam Arhanela, poto su
njihovi preci verovali u Sedam Velikih Zvezda, obitavalita i tela tih Arhan-
ela, u koje do dan danas veruju rimokatolici, kao to smo pokazali na dru-
gom mestu.
Vidi Razotkrivenu Iziu, tom I I , str. 197.
* Majmonid (Moe ben Majmon, 1135-1204) - kodifikator jevrejskog za-
kona, rabinski voa, lekar i filozof judaizma, koji je stekao priznanje Jevreja
irom sveta, tako daje njegov grob u Tiberiji i danas mesto hodoaa. U nje-
gova pravna dela spadaju komentar Misne i monumentalna Mina-Tora, a
551
a njihovu drevnu literaturu Sabceorumfcetum,** on svrstava njihovu
"poljoprivredu", Knjigu Ku-tamija, u sam vrh arapske literature, a
Abarbinel (Abarbinel) ga neizmemo hvali. Spenser, citirajui ga, go-
vori 0 njemu kao o "krajnje izvrsnom istonjakom delu", dodajui
(tom I , str. 354) da bi pod Nabateancima trebalo podrazumevati
Sabeance, Haldejce i Egipane, ukratko sve one narode protiv kojih
su najstroije primenjivani Mojsijevi zakoni.
Nebo, najstariji Bog Mudrosti u Vavilonu i Mesopotamiji, bio
je isto to i induski Buda i grki Hermes-Merkur. Jedina razlika u
odnosu na pomenute je mala promena u polu roditelja. K ao stoje
Buda bio sin Some (Meseca), tako je i Nebo bio sin Zarpa-nitu (bo-
anstva Meseca) i Merodaha, koj i je postao Jupiter nakon stoje bio
Bog Sunca. Kao i planeta Merkur, i Nebo je bio "nadzornik" medu
sedmorim bogovima planeta, a kao otelovljenje Tajne Mudrosti bio
je Nabin, mudrac i prorok. injenica da se kae kako je Mojsije um-
ro i nestao na planini posveenoj Nebu pokazuje daje bio inicijat i l i
svetenik tog boga pod drugim imenom, jer je taj Bog Mudrosti bio
veliko kreativno boanstvo i kao takvog su ga oboavali ne samo u
Borsipi, u njegovom velianstvenom hramu, ve i u planetarnoj kul i .
Na slian nain su ga oboavali Moabiti, Kanaaniti, A si rci , kao i
narodi irom Palestine; zato ga onda ne bi oboavali i I zraeliani?
"Planetarni hram Vavilona" imao je svoje "Najsvetije od Svetih" na
oltaru Neboa, proroka Boga Mudrosti. U Hibertpredavanjima nam
je reeno da su:
(. . .) drevni Vavilonjani imali posrednika izmeu ljudi i bogova
(. . . ) a Nebo je bio "glasnik" i l i "prorok", postoje znao elje svog
oca Merodaha.
Nebo je, kao i Buda, tvorac etvrte, a takode i Pete Rase. Jer, onaj
prvi zapoinje novu rasu Adepata, a ovaj drugi, Solarno-Lunarnu
Dinastiju, i l i ljude t i h Rasa i Kruga. Obojica su A dami svojih stvo-
njegovo klasino filozofsko delo je uveni Vodi zabludelih. Napisao je i brojne
medicinske traktate. Kasniji razvoj srednjovekovne jevrejske filozofije goto-
vo u potpunosti se zasniva na Majmonidovim shvatanjima, bilo da ih podr-
ava i l i osporava, (nap. ured.)
** (Lat.) - Sabeanske bljuvotine, (nap. prev.)
552
Adam-Adami
renja. A dam-A dami je personifikacija dvojnog Adama, paradigma-
tinog Adama Kadmona, tvorca, i nieg Adama, zemaljskog, koj i
j e, kako kau sirijski kabalisti, imao samo nefe, "dah ivota", ali ne
i ivu duu, sve do posle svog Pada.
A ko, dakle, Renan istrajava u tome da haldejske spise - i l i ono to
je od njih ostalo - smatra apokrifnim, to uopte ne utie na istinu i i-
njenice. Kao da ne postoje drugi orijentalisti koji moda imaju druga-
ije miljenje, pa ak i da nemaju, i dalje bi to bi l o od veoma malog
uticaja. Te doktrine sadre uenja ezoterijske filozofije i to mora bi t i
dovoljno. Onima koj i ne znaju nita o simbolici, ove moraju izgledati
kao ista astrolatrija, a onom ko bi hteo da sakrije ezoterijsku istinu, to
e izgledati ak i kao "paganske budalatine". Meutim, Majmonid,
dok izraava prezir prema ezoterizmu u religijama drugih naroda, pri-
znaje ezoterizam i simboliku u sopstvenoj religiji, propovedajui uta-
nje i tajnovitost u pogledu pravog znaenja Mojsijevih izreka, pa je
tako dospeo u nevolju. Uenja Ku-tamija, t j . Haldejca, ukratko, pred-
stavljaju alegorijski iskaz o religij i najstarijih naroda Pete Rase.
Zato bi onda g. Renan gledao na ime "A dam-A dami " sa takvim
akademskim prezirom? A utor Porekla hriamtva oigledno ne zna
nita o ''izvorima paganske simbolike", ni o ezoterizmu, j er bi inae
znao daje to ime bilo jedan oblik univerzalnog simbola koj i se od-
nosio, ak i kod Jevreja, ne na jednog oveka, ve na etiri razliita
oveanstva i l i ljudske vrste. To je veoma lako dokazati.
Kabalisti ue o postojanju etiri razliita Adama, i l i o preobra-
aju etiri Adama u nizu, emanacija iz Djuknah {Dyooknah) (boan-
ske senke) Nebeskog oveka, eterine kombinacije Neamah, najvie
Due i l i Duha; naravno, taj A dam nema ni grubo ljudsko telo, ni t i
telo elje. Taj "A dam" je prototip (Tzure) drugog Adama. Sigurno je
da oni predstavljaju pet rasa, kao to svi mogu da vide po njihovom
opisu u kabali: prvi je "savreni, Sveti A dam" (. . .) "senka koja je
nestala" (K raljevi Edoma), nastala iz boanske Tzelem (Slike); dru-
gi j e nazvan protoplastinim hermafroditskim A damom budueg
zemaljskog i razdvojenog Adama, trei A dam je ovek nainjen od
"praha" (prvi, nevini Adam), a etvrti je pretpostavljeni otac nae ra-
se - Pali A dam. Vidite, meutim, njihove zadivljujue jasne opise u
Kabali Isaka Majera, str. 418 i dalje. On govori samo o etiri Ada-
ma, bez sumnje zbog Kraljeva Edoma, i pie;
553
etvrti Adam bio je odeven koom, mesom, nervima, itd. To od-
govara sjedinjenim Niem Nefe i Gufi, tj. telu. On je imao ivo-
tinjsku mo razmnoavanja i produenja vrste (. ..) (a to je ljudska
Korenska Rasa).
Upravo su se na t om mestu savremeni kabalisti - zavedeni na
pogrean put generacijama hrianskih mistika koj i su u kabalisti-
kim zapisima falsifikovali sve to su mogli - razili po svojim tu-
maenjima sa okultistima i zamenili kasniju misao za ideju koja j oj
je prethodila. I zvorna kabala je bila potpuo metafizika i nije go-
vorila o ivotinjama i l i zemaljskim polovima; kasnija kabala je ugu-
ila boanski ideal pod tekim teretom falikog elementa. Kabalisti
kau: "Bog naini oveka, muko i ensko." "Neophodnost da se na-
stavi stvaranje i postojanje meu kabalistima se naziva Ravnotea",
kae autor Kabale, a poto nije imala tu "Ravnoteu", povezanu sa
Ma-kom (tajanstvenim mestom),* sinovi Petog Adama, kao to smo
videli, nisu prepoznali ak ni Prvu Rasu. Od najvieg Nebeskog o-
veka, gornjeg Adama, koj i je "muko-ensko" i l i A ndrogin, pa sve
do Adama od praine, svi ti personifikovani simboli su povezani sa
polovima i razmnoavanjem. K od istonjakih okultista je potpuno
obratno. P olni odnos oni smatraju "K armom" koja pripada jedino
ovekovim zemaljskim odnosima, kojima vlada I luzija, fenomen ko-
ji bi trebalo odbaciti onog trenutka kad neko postane "mudar". O ni
su smatrali daje najpovoljnije ako Guru (uitelj) u svom ueniku na-
de spremnost za isti ivot bramaarije. D ual ni simboli su za nj i h
bi l i samo poetske slike za uzviene meuodnose kosmikih sila. A
vi di mo da ta idealna zamisao kao zlatni zrak zrai na sve idole, ma
koliko da su grubi i l i groteskni, u prepunim galerijama senovitih hra-
mova I ndije i drugih zemalja-majki u kultovima.
To emo pokazati u narednom odeljku.
U meuvremenu, moglo bi se dodati da kod gnostika drugi A dam
takoe emanira iz Prvobitnog oveka, ofitskog Adamasa, "na iju je
sliku nainjen"; trei, iz drugog - Androgina. Ovaj poslednji je sim-
bolino predstavljen u estom i sedmom paru muko-enskih Eona
- Amfian-Esumena i Vananin-Lamer (Otac i Majka; vi di valentini-
jansku tabelu kod E pifanija), dok j e etvrti A dam, i l i Rasa, pred-
' Naprosto, materica, "Najsvetije od Svetih" kod Semita.
554
Adam-Adami
stavljen kao prijapsko udovite. Ovaj poslednji - posthrianska
fantazija - predstavlja degradiranu kopiju prehrianskog gnosti-
kog simbola "D obrog", i l i "Onog koji je stvarao pre nego stoje bilo
ta postojalo". Nebeskog Prijapa - uistinu roenog od Venere i Ba-
ha, kad se taj bog vratio sa svog puta po Indiji, jer su Venera i Bah
naknadni ti povi A di t i i Duha. Meutim, kasniji Prijap, koj i je isto
to i Agatodemon, gnostiki Spasitelj, pa ak i Abraksas, ne pred-
stavlja sliku apstraktne kreativne Moi , ve simbolizuje etiri Ada-
ma, i l i Rase, dok je peta predstavljena pomou/ei grana odseenih
sa Drveta ivota na kome stoji starac ukraen kosmikim Draguljima.
Broj Korenskih Rasa bio je zapisan u drevnim grkim hramovima po-
mou sedam samoglasnika, od koj i h je/7e? bilo uokvireno u panel u
prostoriji za incijaciju, A ditonu. Egipatski gl i f za to bila je ruka sa
pet rairenih prstiju, pri emu je peti i l i mali prst samo dopola izra-
stao, a predstavljao se takoe i pomou/?e? " N " - hijeroglifa koj i zna-
e to slovo. R imljani su koristili pet suglasnika A E I O V u svojim
hramovima, a taj arhajski simbol je bio usvojen tokom srednjeg ve-
ka kao moto kue Habsburga. Sic transit gloria!*
(Lat.) - Tako prolazi slava (ovoga sveta)! (nap. prev.)
555
X V I I
"NAJSVETI JE OD S V E TI H" .
NJEGOVA DEGRADACI JA
Sanctum Sanctorum {Najsvetije od Svetih) drevnih, t j . onaj ode-
Ijak na zapadnoj strani Hrama koj i je sa t ri strane bio okruen belim
zidovima, pri emu je preko jedinog njegovog otvora i l i vrata bila
prebaena zavesa - a takoe se zvao i Aditon - bio je zajedniki za
sve drevne narode.
Meutim, u ezoterizmu pagana i drevnih Jevreja postoji ogromna
razlika u tajnom znaenju tog simbolikog mesta iako je njegova
simbolika izvorno bila ista kod svih drevnih Rasa i naroda. Gentili*
stavljajui u A di ton sarkofag i l i grob (taphos), i solamog boga kome
je hram bio posveen, kao i panteisti, maksimalno su ga potovali i
oboavali. O ni su ga smatrali - u njegovom ezoterijskom znaenju
- simbolom vaskrsnua, kosmikog, solamog ( i l i dnevnog) i ljud-
skog. On je obuhvatao vel i ki opseg periodinih (u vremenu) i preciz-
nih Manvantara, i l i ponovnog buenja Kosmosa, Zemlje i Coveka za
novo postojanje poto je Sunce najpoetiniji, a takoe i najgrandioz-
ni j i simbol iste stvari na nebu, a ovek - u svojoj reinkarnaciji - na
Z emlj i. Jevreji, ij i je realizam, ako sudimo po doslovnom znaenju
njihovih simbola, bio isto tako praktian i grub u Mojsijevo vreme
kao to je i danas,' tokom svog otuenja od bogova njihovih pagan-
skih suseda, izvravali su nacionalnu i levitsku pol i ti ku tako to su
egzoteriki postavili svoje Vrhunsko svetilite kao najsvetiji znak
svog monoteizma, a ezoteriki su gledali u njemu samo unverzalni
* (Lat.) Gentiles - Nejevreji. (nap. prev.)
A l i , kako svedoe njihovi proroci, u stvarnosti nije bilo tako. Kasnija rabinska
i talmudska shema je bila ta koja je ubila svu duhovnost u telu i njegovim sim-
bolima ostavivi samo njihove Spise - mrtvu ljuturu koju je dua napustila.
556
"Najsvetije od Svetih ". Njegova degradacija
faliki simbol. D ok su kabalisti poznavali samo A in-Sof i "bogove"
Misterij a, Levi t i u svom aditonu nisu i mal i ni grob, ni boga, ve
"Sveti" Zavetni Koveg (A rka) ~ njihovo "Najsvetije od Svetih".
K ad se, meutim, razjasni ezoterijsko znaenje, neupueni e bo-
lje moi da razumeju zastoje D avid "nag" plesao pred arkom Zave-
ta, i zato je bio tako rad da izgleda nevaljao radi svog "Gospoda", a
/zflA:u sopstvenim oima (vidi Drugu Knjigu Samuilovu, VI , 16-22).
A rka j e oblik broda Arge iz misterija. Parkherst (Parkhurst), ij i
Renik grkog sadri dugu raspravu o tome, a koj i u Hebrejskom le-
ksikonu ne govori ni re o istom, objanjava to ovako:
'Apx'n u tom znaenju odgovara hebrejskom rasit i l i mudrost
(. . .) to je re koja simboliki znai ensku rasplodnu mo, Arg
i l i Arca, u kome seme svih zemaljskih stvari pluta i l i lebdi tokom
pauze izmeu uzastopnih mundanih ciklusa.
Upravo je tako, ajevrejska arka Zaveta ima upravo to znaenje.
Tome bi trebalo dodati da su umesto divnog i devianskog sarkofa-
ga (simbola obrasca P rirode i vaskrsnua), kakav je bio Sanctum
Sanctorum kod pagana, oni uinili arku jo vie realistikom, po kon-
strukciji, postavivi na nju dva Heruvima licem okrenuta jedan prema
drugom, sa rairenim kri l i ma koja formiraju savrenu 70/ (kakvu
danas sreemo u I ndi j i ). A pored toga, znaenje tog reproduktivnog
simbola jo je pojaano pomou etiri mistika slova koja tvore Jeho-
vino ime, mP I '', i l i ' ' , u znaenju Jod {membrum Virile,* vi di Kaba-
lu), n {materica), ^ (Vau, kuka na udici, ekser) i opet H, u znaenju
"otvor", to sve zajedno ini savreni amblem i l i simbol Y (e) H (o)
V (a) H, muko i ensko obeleje.
A moda e, kad l j udi shvate funkciju i znaenje Kade Kade-
im, "sveti" i l i posveenici hrama Gospodnjeg - njihovo "Najsve-
tije od Svetih" poprimiti aspekt koj i je daleko od prosvetljenog.
lacchus je opet lao i l i Jehova, a Baal i l i A don, kao i Bah, bio je
faliki bog. Sveti kralj D avid pita:
Ko e se popeti na brdo (visoko mesto) Gospodnje? Ko e stati
na mesto njegovog Kadea 1t2?np?
(Psalmi, XXIV, 3)
(Lat.) - Muki ud. (nap. prev.)
557
Kades moe u jednom smislu da znai posvetiti, osvetati, ui-
niti svetim, pa ak i i ni c i r a t i i l i odv oj i t i , al i to takode znai i obav-
lj anj e pohot ni h ri t ual a (oboavanj a Venere), a pravo tumaenj e reci
K ade j e ot vor eno prevedeno u Ponovljenim zakonima, X X I I I , 17,
Osiji, I V, 14 i Postanju, X X X V I I , od sti hova 15 do 22. " Sv e t i " K a -
deut iz Biblije je, po svoj oj f unkci j i , isto to i N au-devoj ke iz ka-
s ni j i h i ndus ki h pagoda. J evrej ski Kadeim, i l i "pevac", * " i veo j e
por ed kue G os podnj e, gde s u ene t kal e zavese za v r t " , i l i g r udi
Venere-A starte, kae sedmi sti h u dvadeset t reem pogl avl j u Dru-
ge Knjige o Kraljevima.
Ples k o j i j e i zveo D a v i d oko arke bi o j e "ples u kr ug" , za k o j i se
kae da su ga A mazonke propi sal e za Mi s t er i j e. T akav j e bi o i ples
ker i s i l oms ki h (Sudije, X X I , 2 1 , 23), i skakanje Baal ovi h pr or oka
(Prva Knjiga o Kraljevima, X V I I , 26). Bi l a j e to naprosto karakt eri -
stika sabeanskog bogosluenja j er j e oznaavala kretanje planeta oko
Sunca. O i gl edno j e daj e taj ples bi o bahantski mahni t . Z a njega se
kor i st i l a sistra (egipatski udaraki i nstrument), a poruga u odgovor i -
ma Mi ha i l a i K r al j a j e veoma upeat l j i va (Razotkrivena Izida, t o m
I I , str. 49).
A rka u kojoj je uvano seme svega ivoga potrebnog da se po-
novo naseli Zemlja, predstavlja opstanak ivota i nadmo duha nad
materijom, pomou sukobljavanja suprotstavljenih sila prirode. U
astro-teozofskoj mapi zapadnjakog rituala. A rka odgovara pupku
i smetena je sa leve strane, strane ene (Meseca), i j i je jedan od
simbola levi stub Solomonovog hrama - BoAZ. Pupana vrpca je
pomou placente povezana sa posudom u kojoj zriju plodovi rase.
(. . .) A rka je zapravo sveta induska J rga, pa se o njenom odnosu
prema Nojevoj arki moe lako zakljuiti kad znamo da je Arga
duguljasta posuda koju su visoki svetenici kori sti l i kao rtveni
pehar u obredu oboavanja I zie, A starte i l i Venere-A frodite, a
sve one su boginje rasplodnih sila prirode i l i materije - zbog ega
se simboliki predstavlja da A rka sadri seme svih i vi h bia.
(Razotkrivena Izida, tom II, str. 444)
* Ovaj izraz na ovom mestu daje uglavnom opscene asocijacije. U originalu
stoji galli, stoje u engleskom sinonim sa cock... itd. - muki polni organ, (nap
ured.)
558
Vara se onaj ko dananje kabalistike radove i rabinska tumae-
nja ohara smatra drevnim kabalistiim nasledem!^ Jer kabala, ko-
ja je danas dostupna u E vropi i A meri ci , kao i u vreme Fridiha fon
elinga, sadri samo "krhotine i odlomke, veoma iskrivljene osta-
tke onog prvobitnog sistema koji predstavlja klju za sve religiozne
sisteme" [vi di Kabala, prof. Frank (Franck), predgovor]. Najstariji
sistem i haldejska kabala bi l i su jedno te isto. N ajnoviji prevodi o-
hara su prevodi iz sinagoga u prvi m vekovima, t j . Tora, dogmatski
i beskompromisni.
"Kraljeva odaja" u Keops ovoj piramidi je, dakle, egipatsko "N aj-
svetije od Svetih". U danima misterije inicijacije, kandidat, koj i je
predstavljao solamog boga, morao je da ue u sarkofag i da, pred-
stavljajui energetski zrak, ue u plodnu matericu Prirode. K ad bi iz
nje izaao narednog jutra, on je tipski predstavljao vaskrsnue ivota
nakon promene nazvane Smru. U vel i ki m MI ST E R I J A MA , njegova
figurativna smrt trajala je dva dana, i on bi , zatim, ustajao sa Suncem
treeg dana, nakon poslednje noi najokrutnijih iskuenja. A iskue-
ni k je predstavljao Sunce - sveoivljujuu K ugl u koja "vaskrsava"
Autor Kabale na nekoliko mesta pokuava posredno da dokae veliku sta-
rost ohara. Tako on pokazuje da Moe de Leon nije mogao da bude autor i l i
falsifikator spisa u duhu ohara u X n i veku, za ta ga optuuju, poto je I bn
Gebirol (Gebirol) izneo identino filozofsko uenje 225 godina pre Moe de
Leona. Nijedan pravi kabalista i l i naunik ne bi porekao tu injenicu. Izvesno
je daje I bn Gebirol zasnovao svoja uenja na najstarijim kabalistikim izvo-
rima, naime, na haldejskoj Knjizi brojeva, kao i na nekim midraimima koji
vie ne postoje, nesumnjivo istim onim koje je koristio i Moe de Leon. A l i ,
upravo razlika u ta dva pristupa istim ezoterijskim pitanjima, pokazujui og-
romnu starost ezoterikih sistema, nain izbora i tumaenje pojmova sistema
ohara rabina Moe, ukazuju i na odreeni krug talmudskog, pa ak i hrian-
skog sektatva. I bn Gebirol niliad nije citirao Svete spise da bi potkrepio ue-
nja (vidi Majerovu Kabalu, str. 7), dok je Moe de Leon od ohara napravio
ono stoje preostalo do danas, "jedan komentar na (. . . ) Petoknjije" (ibid.), sa
neto malo dodataka kasnijih hrianskih dopisivaa. Jedan sledi drevnu ezo-
terijsku filozofiju, a drugi samo onaj njen deo koji je bio prilagoen izgublje-
nim Knjigama Mojsijevim, koje je obnovio Ezra. I zato, dok je sistem, i l i stablo,
na koje je prvobitni, izvorni ohar bio nakalemljen, nepojmljivo star, mnogi
kasniji zohariki izdanci su snano obojeni posebnim stavovima potonjih hri-
anskih gnostika (sirijskih i haldejskih), prijatelja i saradnika Moe de Leona,
koji je, kako je pokazao Munk (Munk), prihvatio njihove tumaenja.
559
svakog jutra samo da bi udahnula ivot svemu - dok je sarkofag sim-
bol i ki predstavljao enski princip. Tako je bi l o u E giptu. Njegov
oblik i izgled se menjao u drugim zemljama, pod uslovom da ostane
posuda, simbolino plovilo, i l i prevozno sredstvo u obliku broda, a
simboliki/o5'W(i(2 koja sadri zametke i l i zametak ivota. U I ndi j i ,
to je "zlatna" Krava kroz koj u mora da proe kandidat ako eli da
bude bramin i postane D V I A ("po drugi put roen"). Uzlazei ob-
l i k Arge kod Grka bio je oblik Kraljice neba - Dijane, i l i Meseca.
Ona je bila velika Majka svih Bia, kao to je Sunce bilo Otac. Je-
vreji, koj i su im prethodili, poto se kod nj ih Jehova preobrazio u
muSkoghoâ, oboavali su Astoret, zbog koje je Isaija izjavio: ''Tvo-
je mladine i praznike moja dua mrzee" ( I , 14), i, rekavi to, oigle-
dno je bio nepravedan. Proslave Astoret i Mladog Meseca (uzlazea
arga), kao oblik narodnog oboavanja boanstava, imali su isto skri-
veno znaenje to ga ima i Mesec, koj i je, kabalistiki gledano, bio
povezan direktno sa Jehovom i posveen njemu, kao stoje dobro po-
znato, a jedina razlika bila je u tome to je jedno bio enski, a dru-
go muki aspekt Meseca i zvezde Venere.
Sunce (Otac), Mesec (Majka) i Merkur-Tot (Sin) predstavljali su
najstarije egipatsko Trojstvo, koje je personifikovano u Ozirisu, I zidi
i Totu (Hermesu). U delu m Z T I I l O O I A {Pistis Sofija), sedam veli-
ki h bogova podcijeni su na dve Trijade i najvieg Boga (Sunce): ni -
a Trijada (Tpi5uvd|j.8i<;) ije moi lee u Marsu, Merkuru i Veneri
i via Trijada ("t ri nevidljiva boga") koj i obitavaju u Mesecu, Jupi-
teru i Satumu (vi di odeljke 359 i 361 i dalje).
Za ovo nije potreban dokaz. Astoret je u jednom smislu bila bez-
l i ni simbol prirode, brod ivota koj i beskrajnim Nebeskim Okea-
nom nosi seme svih bia. A kada je nisu poistoveivali sa Venerom,
kao i druge "K raljice Neba" kojima su kao rtve nueni kolai i ze-
mike, Astoret je postala odraz haldejske "Nuah, Sveopte Maj ke"
[enski Noje (Noah), za koju se smatra daje isto to i Noje sa arkom]
i enske Trijade, Ane, Belite i Davikine, koje su, kad se stope uj e-
dno, nazivane "Vrhunskom boginjom, gospom Donjeg Bezdana, Maj-
kom bogova. K ralj icom Zemlje i K raljicom plodnosti". Kasnije je
Belita, i l i Damti (more). Majka grada Ereha (velike haldejske ne-
kropole), postala Eva, a danas je ona Devica Marija u rimokatolikoj
crkvi, koju predstavljaju kako stoji na mladom Mesecu, a povremeno
560
i na zemaljskoj kugli, radi raznovrsnosti. Navi, i l i oblik mladog Mese-
ca koj i podsea na brod, to u sebi sjedinjuje sve te zajednike simbole
broda ivota, kakav je npr. Nojeva arka, induska Joni i l i Zavetna arka
(koveg), predstavlja Univerzalnu "Maj ku bogova", danas se u obliju
hrianske simbolike nalazi u svim crkvama kao brod, (od navis, to
znai brod).^ Taj navis - nebesko plovilo - oplouje D uh ivota, od-
nosno muki Bog, i l i , kako ga ueni K i ni l i {Kenealy) (u svojoj knjizi
Apokalipse) veoma umesno zove - Sveti D uh. U zapadnjakoj religi-
oznoj simbolici mlad Mesec je bio muki, a pun Mesec enski simbol
tog univerzalnog Duha. Mistika re Alm, koju je prorok Muhamed
stavio na poetak mnogih poglavlja Korana, aludira na nju, bezgre-
nu Nebesku D evicu. I kao to se uzvieno uvek srozava u smeno,
od tog korena Alm morali smo da izvedemo re Almeh - egipatske
plesaice. Kasnije su "D evice" sline vrste bile kao Nau-devojke u
I ndi j i , enski Kadeim, "Sveti" jevrejskih hramova (oni koj i su po-
sveeni Jehovi, to predstavlja oba pola), ije su svete funkcije u je-
vrejskim hramovima bile iste kao i funkcije Nau-devojaka.
Sad, Eustatije (Eustathius) tvrdi da (I Q) I J A znai Mesec u dija-
lektu Argejaca, a to je bio i jedan od naziva za Mesec u E giptu. Ja-
blonski (Jablonski) kae:
I Q, loh, yEgyptiis LUN A M signijicat neque habent Uli in commu-
ni sermonis usu, aliudnomen quo Lunam, designent prceter IO.*
Stub i K rug (I O ), koj i danas ine prvi decimalni broj, kod Pitago-
re je bio savreni broj koj i se sadri u Tetraktisu,'* a kasnije je postao
prevashodno faliki Broj - pre svega medu Jevrejima, kod koj ih je
on muki i enski Jehova.
Evo kako to objanjava jedan uenjak:
Timej (Timceus) Lokrijski, govorei o Arki, naziva Je "Principom najboljih
stvari". Re arkana, "skrivena" i l i tajna, izvedena je od Arka. "Arkana se po-
kazuje samo Najviim" {Codex Nazareus), to aludira na prirodu, ensku, i Duh,
muku Mo. Svi Bogovi Sunca su nazivani Arhageti, "roeni iz A rke", boan-
ske Device Majke Nebeske.
* (Lat.) - I ja kod Egipana oznaava boginju Lunu i u svakodnevnom govo-
ru za Lunu postoji samo taj naziv, koji se oznaava kao I ja. (nap. prev.)
Zato to se sastoji od deset taaka poredanih trouglasto u etiri reda. To je
Tetragramaton zapadnjakih kabalista.
561
Na rozeti iz Ulemana nalazim re usta, a takoe i Seifarth, na-
ziv za Mesec u smislu ciklusa Vremena, pa otud lunarni mesec iz
hijeroglifa / C ^ s a ^ i
O kao njegovim odrednicama, poput
koptskog I O H. Jevrejsko "'I H se takoe moe koristiti kao l O H, j er
se slovo jau, i l i 1, koristilo za o i za M, i za v i l i w. To bese pre
Masore, ija je . bila koriena kao 1 = o, 1 = u i "1 = v i l i w. Sad,
u prvobitnom ispitivanju sam otkrio da je velika distinktivna
funkcija bojeg imena Jehova bi l a da oznai uticaj Meseca kao
uzroka razmnoavanja, kao i njegovu tanu vrednost u smislu l u-
name godine u prirodnom raunanju dana, kako ete u celini videti.
( . . . ) I tu dolazi ta lingvistiki ista re iz daleko drevnijeg izvora,
naime, koptskog, tanije iz staroegipatskog u doba K opta.
(Iz jednog rukopisa)
O vo j e j o izrazitij e kad egi ptol ogi j a to poredi sa ono mal o to zna
o tebanskoj T r i j adi - koj a se sastoji od Amona, Mut ( i l i Mo u t ) i nj i -
hovog sina Khonsua. Spojena, ta T ri j ada se sadrala u Mes ecu kao
svom zaj edni kom s i mbol u, a razdvoj ena, ona j e bi l a Khonsu, k o j i
j e bi o bog, L U N U S , i zato j e pobr kan sa T ot om i P t ahom. N j egova
maj ka Mut(/z) - i ta re, uzgred budi reeno, znai majka, a ne Me-
sec, k o j i j e bi o samo N j e n s i mbol - nazi vana j e " K r a l j i c o m N eba" ,
" D e v i c o m" , i t d. , i t d. , pos t oj e ona aspekt I zi e, Hat or i dr ugi h bo-
gi nj a-maj ki . O na j e bi l a manj e ena, a vi e maj ka A mo n u , i j a j e
osobita t i t ul a bi l a " mu svoje Ma j ke " . J edna statuica u Bul ak mu-
zeju u K a i r u predstavlj a tu T r i j adu kao mumi j u-boga, k o j i u rukama
dr i t r i r azl i i t a skiptra, na gl avi nosi Meseev di sk, a karakteri sti -
ni pr a me nov i kose t ako s u napr avl j eni da ga pr eds t avl j aj u kao
dete-boga, i l i " Sunce" u T r i j adi . O n j e bi o bog sudbine u T ebi i po-
j avl j uj e se u dva aspekta: (l) K hons u, l unar ni bog i G os pod T ebe,
Nofir-hotpu, onaj k oj i j e u apsol ut nom po i nk u" i (2) kao K hons u
Iri-sokhru, i l i " K hons u k o j i i zvrava Sudbi nu" : onaj pr v i pr i pr ema
zbi vanj a i pl ani ra i h za one k oj i e se r odi t i pod nj egovi m pl odni m
uticaj em; onaj drugi ih sprovodi u del o" ( v i di Maspero, Definicije). U
teogoni j ski m transmutacijama, A mo n postaje Horus, HO R - A MMO N ,
a Mut ( h) - I z i du nal azi mo kako ga doj i , to pri kazuj e statua iz Saiti-
kog peri oda (Abidos). Sa svoje strane, u toj preobraenoj T r i j adi ,
K hons u postaje Tot-Lunus, "onaj k oj i upravl j a spasenjem". N j ego-
va obrva j e kruni sana gl avom ibisa, ukraenom lunarnim di s kom i
di j ademom, koj a se zove lo-tef.
562
r
D akl e, odraze svi h t i h si mbol a nal azi mo u Javeu, i l i J ehovi i z Bi-
blije ( neki ver uj u da su oni isto to i on). T o e post at i j asno oni ma
k o j i proi t aj u Izvor mera i l i Jevrejsku egipatsku misteriju i razume-
ju neporecive, jasne i mat emat i ke dokaze o tome da su ezoterijski
osnovi, i l i sistem k oj i j e kori en p r i graenj u Vel i ke pi r ami de i So-
l omonovog hrama ( bi l o da j e on mi t s ki i l i stvaran). N oj eve arke i
A r k e Z aveta j e dni t e i st i . A k o ita na svetu moe da okona di sku-
si j u o t ome da l i su st ari , kao i kas ni j i ( pos t vavi l onj ans ki ) J evrej i
(i pak, posebno oni pr vi ) , svoj u t eogoni j u i r el i gi j u i zgr adi l i na i s t i m
osnovama kao i svi pagani, onda j e to gore pomenut o del o.
A sad bi smo mo g l i da podset i mo itaoca na ono to je u naoj
knj i z i Razotkrivena Izida reeno o I A O :
Nijedno drugo boanstvo ne doputa takvu etimoloku razno-
vrsnost kao Jaho, ni t i postoj i bi l o koje drugo ime koje se moe
izgovarati na tol iko razliitih naina. Jedino povezujui ga sa ma-
zoretskim poentama kasniji rabini su uspeli da se Jehova ita kao
"A donaj " - i l i Gospod, to Fi l on Bi bl oski pie grki m slovima
I E YQ - l E VO . Teodoret kae da su Samariani izgovarali Jahe
(jahra), a Jevreji Jaho, to bi bilo, kako smo i pokazali, I - Ah - O.
Diodor tvrdi da se "meu Jevrejima pripoveda kako je Mojsije Bo-
ga nazivao lao". Dakle, na osnovu same Biblilje, mi smatramo da
Mojsije, pre nego to gaje inicirao njegov tast Jetro, nikad nije znao
za re Jaho.
Z a ovo i mamo pot vr du u pr i vat nom pi s mu j ednog veoma uenog
kabaliste. U ST A N CI I V i na dr ugi m mest i ma se t v r di da se egzoteri-
ki Br ama (neutral ni ), sa k o j i m se k o d orijentalista veoma l akomi sl e-
no i veoma esto mesa Br ama - mu ki - ponekad nazi va Kala-hansa
( Labud u venosti ), i t ome se pridaj e ezoteri ko znaenje A-ham-sa
(J a ^ sam - on, poto je ô ham isto to i sah " o n " , a aham isto to
i " j a " - mi s t i ki anagram i permut aci j a). O n j e takode i Br ama "sa
Prouavalac mora biti svestan da se Jetro ne naziva Mojsijevim "tastom"
zato stoje Mojsije zaista bio oenjen jednom od njegovih sedam erki. Mojsi-
je je, ako je uopte i postojao, bio I nicijat pa je kao takav bio asketa, nazar, i
nikako nije mogao biti oenjen. To je alegorija, kao i sve drugo. Sifora (sjajna)
je personifikacija jedne od okultnih nauka koju je medijski svetenik-inicijant
preneo Mojsiju, svom egipatskom ueniku. "Bunar" pored koga je Mojsije seo
u svom bekstvu od faraona simbolizuje "bunar Znanja".
563
etiri lica", Catur mukha (savrena kocka), koja se formira unutar i
od beskrajnog kruga; i opet kori st i se 1, 3, 5 i 7 = 14, kako je
objanjena ezoterijska hijerarhija an Kohana. O tome se u pome-
nutom pismu govori na sledei nain:
Da se 1, 3, 5 i dvaput 7, namemo i veoma posebno 13,514, na
krugu moe itati kao 31415 ( i l i TI vrednost), mi sl i m da ne moe-
mo sumnjati, a posebno kad uzmemo u obzir simbolike oznake na
sacr^ akri, i l i Vinuovom K rugu. A l i , da povedem va opis jo ko-
rak dalje. Vi kaete: "Jedan iz jajeta, est ipet (vidi Stancu IV, Knji-
ga / ) , daje cifre 1065, vrednost prvorodenog." (. . .) A ko je tako,
onda u 1065 imamo uveno Jehovino ime, Jve i l i Jave, i l i Jupiter,
a menjajui H u 3 i l i /; u , onda "' T i i l i latinski Jun i l i Juno, osnov
kineske zagonetke, kljune mere Sni (Sinaj) i Jehove koj i silazi sa
te planine, a te cifre (1065) su samo odnos 113 prema 355, zato to
je 1065 =3 5 5 x 3 , Stoje odnos obima prema preniku 113x3 = 339.
Z ato provorodeni od Brama-Pradapatija ( i l i bi l o kog Demijurga)
ukazuje na memu upotrebu krunog odnosa uzetog od Cakre ( i l i Vi -
nua) i, kao stoje reeno, Boansko ispoljavanje koje uzima oblik
ivota i prvorodenog.
To je krajnje jedinstvena
stvar Dimenzija ulaznog pro-
laza u K raljevu odaju, od po-
vrine Velikog Stepenika i
Velike galerije do vrha ree-
ne galerije, iznosi, kako je
Piaci Smit veoma paljivo izmerio, 339 ina. Uzmi mo A za centar
i sa t i m poluprenikom opiimo krug; prenik tog kruga bie 339
X 2 = 678, a ti brojevi su brojevi izraza "i gavran" u scenama "G o-
lub i gavran" i l i na slikama Nojevog potopa; (poluprenik je uzet da
bi pokazao podelu na dva dela, od koj i h je svaki 1,065), j er 113
{ovek) X 6 = 678, a prenik prema obimu od 1,065 x 2 - tako da
na tom visokom stupnju i l i stepeniku imamo ukazivanje na kos-
mikog oveka, a ulaz u K raljevu odaju (Najsvetiju od Svetih) -
koja je materica. Sad, taj prolaz je takve visine da ovek, da bi uao
Na hebrejskom faliki simbol, lingam \joni.
Na taj stepenik ovek staje na nivou poda i otvorenog ulaza u Kraljevu oda-
j u, egipatsko " Najsvetije od Svetih ".
564
u njega, mora da se sagne. A l i , uspravljen ovek je 113, a slom-
lien, i l i poviien, on postaje ^^ = 56,5 i l i ' ^ i l i Jehova. T o
2 m n ^
jest, on ga personifikuje^ kako ul azi u Najsvetije od Svetih. A l i ,
prema jevrejskom ezoterizmu, glavna funkcija Jehove je davanje
dece, i td, i zbog toga je on, brojevima svog imena, bio mera lu-
narne godine, a taj vremenski ciklus, koj i se zbog svog inioca 7
(sedam) odvija veoma usklaeno sa periodima oivljavanja, vital-
nosti i trudnoe, uzet je kao uzronik ina razmnoavanja, pa je za-
to oboavan i umoljavan".
T o otkri e j o vie povezuje J ehovu sa s vi m dr ugi m t vor aki m bo-
g ov i ma i b og ov i ma pl odnos t i , s ol a r ni m i l una r ni m, a posebno sa
" K r a l j e m" Somom, i ndus ki m Deus Lunusom, Mesecom, zbog ezo-
t er i kog ut i caj a k o j i se t oj pl anet i pr i pi s uj e u o k u l t i z mu . P ostoj e,
meut i m, i druge pot vrde za to u samoj j evrej skoj t r adi ci j i . O A da-
mu se govor i k od Majmonida {More Nevochim, " Vodi za zbunj ene"
- ui s t i nu! ) u dva aspekta: kao o oveku, nal i k na sve ostale roene
od oveka i ene, i - kao o Meseevom proroku; razl og za to je sada
ui nj en oi gl edni m i mor a se obj asni ti .
A da m, kao pretpostavl j eni v e l i k i "praotac lj udske rase", naprav-
l j en j e, poput A dama K admona, na sliku i priliku Boi j u - dakle, pr i -
j aps ku s l i ku. J evrej ske r eci sakr i n 'cabvah u bukv a l nom pr evodu
znae lingam (falus) ijoni, uprkos tome to se u Bibliji prevode kao
" mu ko i ensko" (Postanje, I , sti h 27). K a ko tamo stoj i, " Bo g stvori
'Coveka na svoju sliku i priliku'(. . .) na s l i ku Bo i j u on ga st vori ,
muko i ensko st vori ih on" , androgi nog A dama K admona. Sad, to
kabal i sti ko i me nij e i me i vog oveka, pa ak ni l j udskog ni boan-
skog bi a, ve i me dva pol a i l i organa za razmnoavanj e, zvani h na
hebrej skom, sa onom uobi aj enom i skrenou t i pi no bi bl i j s kog j e-
zika, sakr i n 'cabvahf ta dva bi a su zato,prilika u kakvoj se Gospod
Kandidat za inicijaciju uvek je personifikovao boga kome hram pnpada, a
Visoki Svetenik je personifikovao boga svog vremena; ba kao to danas pa-
pa oliava Petra, pa ak i Isusa Hrista kad ue u unutranji oltar - hriansko
"Najsvetije od Svetih".
Jehova kae Mojsiju: "Z bir moga imena je Sakr, nosilac semena" - falus.
"To je orue blagovesti, i taj sakr se prenosio vekovima do sacr-factum rim-
skog svetenika i sacr-fice [rtva - igra reci na engleskom (prim. prev)] i
565
Bog obino ukazivao svom odabranom narodu. Da je to tako, danas
su neporecivo dokazali gotovo svi simbolozi i hebrejski uenjaci, kao
i sama kabala. Zato je A dam u odreenom smislu Jehova. To obja-
njava drugo jedno predanje raireno na I stoku, koje se pominje u
Gregorijevim "Napomenama i zapaanjima o nekoliko pasusa iz Sve-
tih spisa" (1684., tom I, str. 120-121), a koje Hargrejv Denings {Har-
grave Jennings) citira u Falicizmu:
Bog je zapovedio da se Adamovo mrtvo telo dri iznad zemlje
dok ga u sredite zemlje ne poloi svetenik Najvieg Boga.
Z ato se "N oj e svakodnevno mol i o u arci pred A D A MO V I M T E -
LO M" , i l i pred falusom u arci, odnosno, opet. Najsvetijim od Svetih.
Onaj ko poznaje kabalu i ko je navikao na neprekidno permuto-
vanje biblijskih imena, kad se ona protumae numeriki i simboliki,
shvatie ta to znai. Jehova, sa dve reci od koje je sastavljeno nje-
govo ime, "t vori izvornu ideju o muko-enskom kao istoniku ro-
enja, j er je '' bio membrum virile, a Houah je bila Eva". Dakle:
(. . .) onaj savreni, od koga potiu mere, uzima takode oblik iz-
vora roenja, kao hermafrodit; otud falika upotreba ovog oblika.
(Izvor mera, 159)
Pored toga, isti autor pokazuje i prikazuje, numeriki i geome-
trijski, da su {a) Arets, zemlja, Adam, ovek i H'Adam u tesnom srod-
stvu i da su oni u Bibliji personifikovani u jednom obliku, kao egi-
patski i jevrejski Mars, bog razmnoavanja, i {b) daje Jehova, i l i "Jah
- Noje, odnosno Jehova je Noje na hebrejskom bi bilo T]T, i l i , bu-
kvalno, na engleskom, in."
Ovo to je reeno daje klju za pomenutu tradiciju. Noje, boan-
ska permutacija, navodni spasitelj oveanstva, koj i u svojoj arci i l i
arghi (Mesec) nosi semena svih i vi h bia, oboava pred "t el om
A damovi m", a to telo je slika Tvorca i sam Tvorac. Otuda je A dam
nazivan "Meseev prorok, Arga, i l i "Najsvetije od Svetih" "^ (Jod).
To takode pokazuje poreklo narodnog jevrejskog verovanja daje Moj -
sijevo lice na Mesecu, t j . Meseevim pegama. Jer, Mojsije i Jehova
sakramenta za englesko govorno podruje" {Izvor mera, str. 236). Otuda je
brak sakrament u pravoslavnoj i katolikoj crkvi.
566
su opet permutacije, kao to pokazuje kabala. Pisac Izvora mera ka-
e ( str. 271) :
to se tie Mojsija i njegovih dela, postoji jedna izuzetno vana
injenica da bismo je preskoili. Kad ga je Gospod poduio nje-
govoj misiji, mono ime koje je poprimilo Boanstvo bilo je Ja
sam onaj koji jeste, to na hebrejskom glasi:
To je varijanta itanja mH ' ' . Sad, Moj sij e je HSTD, to iznosi
345. Saberite vrednost i tog novog oblika J ehovi nog i mena
21 + 501 + 21 = 543, obrnuto, 345; to pokazuje daje Mojsije obl ik
Jehove u toj kombinaciji. 2 1 : 2 = 10,5, i l i , obrnuto, 501, tako da
je re aer i l i onaj u "Ja sam onaj koj i jeste" naprosto smemica za
upotrebu 21 i l i 7 x 3 ; 50P = 251 +, stoje veoma vaan broj za pi -
ramide, itd, i td.
Radi jasnijeg objanjenja onima koji se ne bave kabalom, postav-
ljamo stvari ovako: "Ja sam onaj koj i jeste" na hebrejskom se pie:
Ahiye Asher Ahiye
5, 10, 5, 1 200, 300, 1 5, 10, 5, 1
Saberite brojeve t i h odvojenih reci i imaete:
7\^T\\^ ia?i< T^^nVi,
21 501 21
to se odnosi na proces silaska na planinu u obliku Vatre da bi se
nainio ovek, itd. , itd. i objanjava se kao puka provera i kori -
enje brojeva planina, jer sa jedne strane imamo 10 + 5 + 6 = 21,
u sredini 501, a sa druge 6 + 5 + 10 = 21
(Od istog autora)
V i di odeljak X X I I "Simbolizam tajanstvenih imena lAO i JEHOVA ".
Zat o se pokazuje daj e " Naj svetij e od S vet i h" kako kabalista, ta-
ko i rabina, i nternaci onal ni si mbol i zajednika svojina. A ona nij e
ni pot ekl a od Jevreja, nego j e, zahval j uj ui suvie real i sti koj upo-
t rebi od strane pol ui ni ci r ani h L evi t a, taj si mbol kod nj i h stekao zna-
enje koj e teko da post oj i kod bi l o kog naroda do dana dananjeg
567
i koj i pravi kabalisti izvorno nisu nameravali da mu daju. Lingam i
Joni za savremenog Indusa, naravno, uprkos tome, nisu nita bol j i
od rabinskog "Najsvetijeg od Svetih", ali nisu ni gori. I to je poenta
koje su se dokopali hrianski klevetnici azijskih religioznih filozo-
fija. Jer, u takvim religioznim mitovima, u skrivenoj simbolici vera
i filozofija, duh naela koja se zastupaju jeste ono to odreuje nj i-
hovu relativnu vrednost. A ko moe da tvrdi da je takozvana " Mu -
drost", ispitana na bilo koj i od ta dva naina, primenjena samo na po-
trebe i dobrobit jednog malog naroda, ikad razvila u sebi neto poput
nacionalne etike. Tu su proroci da pokau put u ivot, pre, tokom i
posle Mojsijevog vremena, odabranom, ali "tvrdoglavom" narodu.
Da su nekad i mal i na raspolaganju R eligiju Mudrosti, njen univer-
zalni j ezik i simbole, dokazuje isti ezoterizam koj i se odnosi na "N aj-
svetije od Svetih" i koj i do dana dananjeg postoji u I ndi j i . To j e, kao
to je reeno, bio, a i danas jeste, prolazak kroz "zlatnu" kravu u is-
tom pognutom poloaju kakav se pokazuje na galeriji piramide, a ko-
ji u j evrej skom ezoterizmu poistoveuje oveka sa J ehovom. Sva
razlika izmeu nj ih se odnosi na duh tumaenja. K od Indusa i kod
starih Egipana taj duh je bio i ostao potpuno metafiziki i psiholo-
ki; kod Jevreja je on bio realistiki i fizioloki. On je ukazivao na prvo
polno razdvajanje ljudske rase (Eva koja raa Kaina-Jehovu, kako
je pokazano u Izvoru mera); na zemaljsko fizioloko sjedinjenje i
zaee [kao u alegoriji u kojoj K ai n proliva Aveljevu krv - Habel
(Avelj) predstavlja enski princip] i raanje dece; proces koj i je za-
poeo u Treoj Rasi, i l i sa T R E I M A damovim sinom. Setom, od ijeg
su sina, Enoha, ljudi poeli sebe da nazivaju Jekova i l i Jah-Hovah,
muki Jod i Havah, i l i Eva - nije teko dosetiti se, muka i enska
bia.^'' Zato se razlika meu njima sastoji u religioznim i etikim ose-
anjima, ali su ta dva simbola, i pored toga, identina. Nema sumnje
daj e kod potpuno iniciranih judejskih tanaima unutranji oseaj te
simbolike u svojoj apstraktnosti bio isto tako svet kao i kod drevnih
arijevskih dvia. Oboavanje "boga u arci" datira tek od Davida; hi -
ljadama godina pre toga I zrael nije znao za falikog Jehovu. A da-
nas je stara kabala, ureivana i preureivana, uprljana njime.
10
U etvrtom poglavlju Postanja, stih 26, pogreno je prevedeno; "I on za-
zva njegovo ime Enos (ovek): potom poee ljudi da zazivaju ime Boije" -
to nema nikakvog smisla, poto su A dam i ostali morali da uine to isto.
568
K od drevnih Arijevaca ovo skriveno znaenje bilo je velian-
stveno, uzvieno i poetino, ma kol i ko moglo izgledati da spoljanji
izgled njihovih dananjih simbola kodi toj tvrdnji. Ceremonija prola-
ska kroz Najsvetije od Svetih (koje danas simbolizuje krava), to se
u poetku odvijalo kroz svetilite Hiranja gharba (zlatno Jaje) -
simbol koj i po sebi predstavlja Univerzum, apstraktnu prirodu - zna-
ilo je duhovno zaee i smrt, tanije ponovno roenje pojedinca i
njegovu obnovu, a.pognuti ovek na ulazu u Sanctum Sanctorum,
spreman da proe kroz matricu majke prirode, jeste fiziko stvo-
renje spremno da ponovo postane izvorno duhovno Bie, OVEK pre
roenja. K od Semita, taj pognuti ovek znaio je pad D uha u
materiju, a taj pad i degradaciju su oni oboavali, to je dovelo do
srozavanja Boanstva na ni vo oveka. Z a A rij evce, taj simbol je
predstavljao razdvajanje Duha od materije, njegovo stapanje i po-
vratak prvobitnom I zvoru, a za Semite, brak duhovnog oveka sa
materijalnom enskom prirodom, gde je fizioloko prevladalo nad
psiholokim i isto nematerijalnim. A rijevski pogledi na tu simbo-
l i ku bi l i su pogledi itavog paganskog sveta; semitsko tumaenje,
meutim, poteklo je od, i pre svega bilo svojstvenost, jednog malog
plemena, pa je tako odredilo njegove nacionalne osobine i karakterne
mane koje obeleavaju mnoge Jevreje do dan danas - grubi realizam,
sebinost i senzualnost. O ni su se nagodili sa svojim plemenskim
boanstvom, koje je samo sebe uzdiglo iznad drugih, posredstvom
njihovog oca Jakova, i zavetovali se da e njegovog "semena bi t i
kao praine zemaljske", pa zato za njihovo boanstvo nije moglo bi -
ti bolje predstave od simbola razmnoavanja i, kao njegovog izraza,
broja i brojeva.
K arlajl je rekao mudre reci o oba ta naroda. K od induskih A rije-
vaca - naroda koj i je najduhovniji i najvie naklonjen metafizici na
svetu - religija je, kako on kae, uvek bila "vena zvezda vodilja
koja t i m sjajnije ija na nebu to mrklij a no vlada na zemlj i". Re-
ligija Indusa oslobaa oveka vezanosti za zemlju, zato je, ak i da-
nas, simbol krave jedan od najvelianstvenijih i najfilozofskijih po
svom unutranjem znaenju. A " G O SP O D A R I MA " i "Gospodima"
evropske potentnosti - I zraelianima - jo udesnije pristaju druge
K arlaj love reci, po koj i ma je za nj i h "rel i gi j a mudro, racionalno
oseanje zasnovano na istoj kalkulaciji'' - a tako je bilo od njihovog
569
poetka. Poto su se time opteretili, hrianski narodi su se oseali oba-
veznim da to odbrane ipoetizuju, nautrb svih drugih religija.
A l i , nije bi l o tako kod drevnih naroda. Z a nj i h je ulazak u sar-
kofag u K raljevoj odaji znaio obnovu - a ne razmnoavanje. Bi o
je to najsvetiji simbol, uistinu Najsvetije od Svetih u kome su stva-
rani besmrtni hijerofanti i "Si novi Boi j i " - a nipoto smrtni l j udi
i Sinovi poude i puti - kao to je danas sluaj sa skrivenom ul-
nou semitskih kabalista. Lako je objasniti razlog za razl i ku u
pogledima te dve rase. A ri j evski I ndusi pripadaju najstarijoj rasi
koja danas postoji na Z eml j i, a semitski Jevreji najmlaoj. Jedna je
stara gotovo mi l i on godina, druga je mala podrasa, ne starija od ne-
ki h 8.000 godina."
A l i , faliko oboavanje se razvilo tek sa postepenim gubitkom
kljueva za unutranje znaenje religioznih simbola, a nekad su i
I zraeliani i mal i verovanja isto tako ista kao to su ih i mal i i A r i -
j evci . A l i , danas je judaizam, zasnovan iskljuivo na falikom obo-
avanju, jedna od najmlaih vera u A z i j i , a teoloki je to religij a
koja mrzi i koja je zlonamema prema svima i svakome koj oj ne pri -
pada. Filon Judejski pokazuje staje bila izvorna jevrejska vera. Sve-
ti Spisi, kae on, propisuju ta treba da radimo ( . . . ) zapovedaju nam
da mrzimo neznaboce, njihove zakone i institucije. O ni i jesu javno
mrzeli oboavanje Baala i l i Baha, ali su u potaji dopustili da se l j udi
dre najgorih stvari u t i m oboavanjima; i kod talmudskih Jevreja
su vel i ki simboli prirode u najveoj meri bi l i profanisani. K od nj ih
je, kao to nam danas pokazuje klju za ispravno itanje Biblije, Ge-
Strogo uzevi, Jevreji su vetaka arijevska rasa, roena u I ndiji, koja pri-
pada kavkaskoj grupi. Svako ko poznaje Jermene i Parse sigurno e prepo-
znati da oni i Jevreji spadaju u isti, kavkaski tip. Od sedam prvobitnili tipova
Pete Rase danas je na Zemlji ostalo samo t ri . Kao stoje prof. V. H. Flauer (W.
H. Flower) zgodno rekao 1885. godine:
Ne mogu da odolim elji a da ne zakljuim isto ono to su esto zakljuivali i razni
drugi antropolozi - da se prvobitni ovek, kakav god daje bio, vremenom razvio u tri
razliita tipa, koja predstavljaju stanovnici Kavkaza u Evropi, Mongoli u Aziji i Etiop-
Ijani u Africi, i da se svi pojedinci nae vrste mogu podeliti u ta tri tipa. (. . .)
(Obraanjepredsednika "Antropolokoj ustanovi Velike Britanije" itd.)
A ko uzmemo u obzir daje naa Rasa dola do svoje Pete Podrase, kako bi
drugaije i moglo da bude?
570
"Najsvetije od Svetih". Njegova degradacija
ometrija,/eto Boanska Nauka ("peta" zato to predstavlja/?e^/ klju
u nizu od Sedam Kljueva Univerzalnog ezoterijskog jezika i sim-
bolike) bila obesveena i oni su je primenili da bi stvorili krajnje pri-
zemne i grube seksualne misterije, u kojima su i Boanstvo i religija
bi l i degradirani.
K au nam daj e ista stvar i sa naim Brama-Pradapatijem, O zi-
risom i svim drugim tvorakim bogovima. Potpuno tano kad se o
nj ihovim ritualima sudi egzoteriki i spolja, a upravo je obrnuto kad
se otkrije njihovo unutranje znaenje, kao to emo videti. I nduski
Lingam je isto to i "J akovljev Stub" - potpuno nesumnjivo. A l i , ra-
zlika se, kao to smo rekl i , sastoji u tome stoje ezoteriko znaenje
Lingama uistinu bilo suvie sveto i metafiziko da bi se otkrilo ne-
upuenima i prostima; zato je njegov spoljanji izgled preputen na-
gaanjima gomile. A arijevski hijerofanti i bramini, u svojoj ponosnoj
iskljuivosti, ne bi se ni trudi l i da njegovu izvornu golotinju kri j u ve-
sto izmiljenim bajkama, dok su rabini, poto su tumaili taj simbol
u skladu sa sopstvenim sklonostima, morali da kriju njegov prosti smi-
sao, a to je sluilo dvostrukoj svrsi - da zadre svoje tajne za sebe i
da se uzdignu u svom navodnom monoteizmu iznad neznaboaca,
koje su mrzeli, j er im je tako zapovedao njihov Zakon}^ To je zapo-
vest koj u su danas rado prihvatili i hriani, uprkos drugoj i kasnijoj
zapovesti - "Volite j edni druge". I I ndija i Egipat su i mal i , a imaju
i danas, svoje svete lotose, koji simbolizuju isto: "Najsvetije od Sve-
t i h" - Lotos koji raste u vodi, dvostruki enski simbol - nosilac sopstve-
nog semena i koren svega. I Virad i Horus su muki simboli, koj i izra-
staju iz androgine Prirode, jedan od Brame i njegove enske partnerke,
Vak, drugi od Ozirisa i Izie - nipoto od Jednog beskrajnog Boga. U
12
Kad god se ukae na takve analogije izmeu nejevreja i Jevreja, kasnije
hriana, hriani bez razlike tvrde daje avo naterao pagane da imitiraju Je-
vreje kako bi ukaljali religiju jedinog, pravog ivog Boga. Na to Faber sasvim
opravdano odgovara:
N eki su umi sl i l i da su nejevreji bi l i servilni plagijatori I zraeliana, i daj e sve stoj e
slino pozajmljeno iz mojsijevskih ustanova. A l i , ta teorija nipoto ne reava problem;
i zato to slinosti u ceremonijama nalazimo i kod naroda koj i su veoma daleko od
Palestinaca, kao i kod oni h koj i su nj i hovi neposredni susedi, i zato to izgleda neve-
rovatno da bi svi pozaj mlj ivali od nekog koga ni ko od nj i h nije voleo i koga su svi
prezirali.
(Pagan. Idol, I, 104)
571
judeohrianskom sistemu je to drugaije. D ok je lotos, u kome se
nalazi Brama, Univerzum, prikazan kako raste iz Vinuovog/7w/?â,
Sredinje Take Voda Beskrajnog Prostora, a Horus nie iz lotosa Ne-
beskog N i l a - u Bibliji su sve te ideje srozane i uinjene zemaljski
konkretnim: gotovo da bismo mogl i rei da su u ezoterikom oni jo
grublji i jo vie antropomorfistiki nego u egzoterikom smislu. Uz-
mite, na primer, isti taj simbol ak i u njegovoj hrianskoj prime-
ni : ljiljani u rukama arhanela Gabrijela {Luka, I , 28). U hinduizmu
- "Najsvetije od Svetih" je univerzalna apstrakcija, i j i su akteri
Beskrajni D uh i Priroda; u hrianskom judaizmu, to je Personalni
Bog, izvan te Prirode, i ljudska Materica - Eva, Sara, itd, i td; otud
antropomorfistiki faliki bog i njegova slika - ovek.
Zato smatramo da se, kad je u pitanju sadraj Biblije, mora prihva-
t i t i jedna od dve hipoteze. I l i j e iza te simbolike zamene - Jehove
- stojalo neznano, nespoznatljivo Boanstvo, kabalistiki Ain-Sof,
i l i Jevreji od samog poetka nisu bi l i nita bol j i od bukvalnih obo-
avalaca Lingama dananje I ndije. Mi kaemo ono prvo, pa je za-
to tajno i l i ezoteriko bogosluenje Jevreja bilo isti onaj panteizam
zbog koga danas prebacuju vedantinskim filozofima; Jehova je bio
zamena zarad svrhe jedne egzoterike i nacionalne vere i u oima
uenih svetenika i filozofa nije imao nikakav znaaj - za to su i vi
dokaz sadukeji, najistananija i najuenija od svih izraelskih sekti,
koj i prezrivo odbacuju sva verovanja osim Z A K O N A . Jer, kako bi oni
koj i su stvorili takvu ogromnu strukturu kao stoje Biblija, i l i njihovi
naslednici koj i su znali, kao to znaju svi kabalisti, daje ona bila iz-
miljena kao popularna obmana, kako bi oni, pitamo, mogl i da ose-
aju potovanje prema takvom falikom simbolu i BROJU kakav j e
bio Jehova, kakvim se on krajnje nesumnjivo pokazuje da jeste u ka-
balistikim delima? Kako bi iko dostojan da nosi ime filozofa, ko
zna tajno znaenje "Jakovljevog stuba", njihovog Bethela, uljem po-
mazanog falusa, i njihove "Bakarne Zmije", mogao da oboava ta-
ko prizeman simbol i da mu slui, a da u njemu vi di svoj "Z avet" -
samog Gospoda? Neka se italac okrene Genara Sanhedrinu i sam
prosudi. Kao to su pokazali razni pisci, i kao to se brutalno tvrdi
u Falicizmu Hargrejva Deningsa:
13
N j i hovi posveeni stubovi (neisklesani kamenovi), koje su podigli Avram
i Jakov, bi l i su LI N G A MI .
572
\i Mi iz Jevrejskih zapisa znamo da je Arka sadravala kamenu
') plou (. . .) daje kamen bio faliki, a ipak identian sa svetim
imenom Jehova (. . . ) koje se na neizbruenom hebrejskom pie sa
etiri slova, tj. J-E-V-E, i l i J HVH (gde je H naprosto aspirovano i
isto je to i E). Taj proces nam ostavlja dva slova, I i V (u drugom
obliku U); potom, ako stavimo I unutar U, imamo "Najsvetije od
Svetih", a takode Lingam, Joni, indusku Argu, Ivaru i "Svevi-
njeg Gospoda", a ovde imamo itavu tajnu njegove mistike i zna-
aj nebeske arke koji sam sebe potvruje identinou sa Lin-joni
(?) Zavetne Arke.
Dananji biblijski Jevreji ne potiu od Moj ija, ve od Davida -
ak i ako priznamo identinost starih izvornih i kasnijih preobliko-
vanih mojsijevskih svi taka. Pre tog perioda, njihova nacija se gubi
u magli praistorijske tame, sa koga smo ovde skinuli veo koliko nam
to prostor dozvoljava. Jedino se do vremena vavilonjanskog ropstva
prema Starom zavetu moemo odnositi sa krajnjom popustljivou,
jer su tada vladali priblino tani pogledi na Mojsijev period. ak
su i takvi fanatini hriani i oboavaoci Jehove, kakav je veleasni
g. Hom (Horne), morali da priznaju da su kasniji sastavljai "K njige
Boije" izvrili brojne izmene, otkako ju je zai'ôvao Hilkij a (Hilkiah)
[vi di Uvod u Stari zavet, kao i Elohistiki i jehovistiki pisci bisku-
pa Kolensoa (Colenso)'], i da je "Petoknjije nastalo od prvobitnih
ili starijih dokumenata, pomou DODATAKA ". E lohistiki tekstovi
ponovo su napisani 500 godina posle Mojsijevog doba, a jehovisti-
ki 800 godina kasnije, kako tvrdi hronologija same Biblije. Otud se
smatralo da je boanstvo, koje je predstavljano kao organ za raz-
mnoavanje u obliku stuba i kao simbol dvopolnog organa, pomou
numerike vrednosti njegovog imena, i l i ^ Jod (falus) i H He (otvor,
i l i materica), prema autoritetu za kabalu, daleko mlade od simbola
Elohima i pozajmljeno je iz paganskih egzoterikih rituala, pa Jehova
zato odgovara Lingamu i Joni koje nalazimo kraj svih puteva u I ndij i.
I ba kao to se l A O iz misterija razlikovao od Jehove, tako su
kasniji lao i Abraksas nekih gnostikih sekti bi l i identini sa ti m jevrej-
skim bogom, koj i je bio isto to i egipatski Horus. To se nesumnjivo
vi di kako na "neznaboakim", tako i na gnostikim "hrianskim"
draguljima. U Materovoj (Matter) zbirci ti h dragulja nalazi se Horus
koj i sedi na lotosu, sa potpisom A BP A I A SI A f (Abraksas lao) -
5 7 3
TAJNA DOKTRI NA * ANTROPOGENEZA
obraanje koje je potpuno paralelno sa tako estim EE ZETS S APAm
(Eis zets sarapi) na savremenim neznaboakim draguljima i zato se
mora prevesti iskljuivo kao "Abraksas je Jedini Jehova" ( King, Gno-
stici, str. 327). A l i , koj e bio Abraksas? Kako pokazuje isti autor:
( . . . ) numeriko i kabalistiko ime Abraksas direktno se odnosi na
persijski naziv boga "Mitre", Vladara godine, koga su od najstari-
j i h vremena oboavali obraajui mu se sa lao.
Otud je Sunce, u jednom aspektu, a Mesec, i l i lunarni Genij, u
drugom, ono tvorako boanstvo koje su gnostici pozdravljali sa:
" T i koj i vlada Misterijama Oca i Sina, koj i sija u nonoj tami, koj i
si drugi po rangu, prvi Gospod Smrti" .
Jehova se moe smatrati tvorcem nae planete i njenog neba, od-
nosno Svoda, j edi no po svojoj funkci j i Genija Meseca, poto se
Mesec u staroj kosmogoniji smatra roditeljem Zemlje.
A l i , znanje o svemu tome nije dokaz za prosenog oveka punog
predrasuda. Misionari e nastaviti da i dalje krajnje otrovno napa-
daju indijske religije, a hriani e sa istim osmehom mranog za-
dovoljstva itati ove, nadmeno nepravedne, Kolridove (Coleridge)
reci:
Krajnje je vredno zapaziti da se nadahnuti spisi koje su dobili
hriani razlikuju od svih drugih knjiga KOJE UOBRAAVAJU DA SU
NADAHNUTE, od braminskih spisa, pa ak i od Korana, po svom
postojanom i neprekidnompreporuivanju ISTEME ( ! ! ) (. . .)
574
X V I I I
M I T O P ALI M AN E LI MA U
NJE GOV I M R AZNI M AS P E KTI MA
Z A O D UH: K O I Z A T O?
Ova naa rasprava je iskljuivo rasprava sa teologijom. Crkva pod-
stie verovanje u Personalnog Boga i personalnog avola, dok okul-
tizam pokazuje neistinitost jednog takvog verovanja. Pa iako je za
panteiste i okultiste, kao i za pesimiste, Priroda samo "lepa majka,
ali hladna kao stena" - to je istina samo u pogledu spoljanje fizike
prirode. I menovani se slau da za povrnog posmatraa ona nije ni -
ta bolja od ogromne klanice u kojoj kasapi postaju rtve, a rtve de-
lati kad na njih doe red. Sasvim je prirodno da pesimizmu sklon
neupuen ovek, kad se jednom uveri u brojne mane i neuspehe P ri-
rode, a posebno u njene sklonosti da samu sebe prodire, zamilja da
u P rirodi nema ni skrivenog boanstva, ni t i bilo ega boanskog. A
nije nita manje prirodno ni to to materijalisti i fiziari zamiljaju da
se sve odvija zahvaljujui slepoj si l i i sluaju, kao i preivljavanju
najjaih, to je jo ee od preivljavanja najpogodnijih. A l i okul-
ti sti , koj i na fiziku prirodu gledaju kao na hrpu najraznovrsnijih
iluzija na planu varljive percepcije, koj i u svakom bolu i patnji pre-
poznaju samo nune bolove neprekidnog poraanja, niz stadijuma to
vode ka veno rastuem savrenstvu, koje je vidljivo u neujnom uti-
caju nepogreive Karme, i l i apstraktne prirode - ti okultisti, kaemo
mi , vide veliku Majku drugaije. Teko onima koj i ive bez patnje.
Stagnacija i smrt slede svima onima koj i vegetiraju bez promene. A
kako moe bi t i ikakve promene na bolje bez njoj srazmerne patnje
tokom prethodnog stupnja? Zar nije j edino onima koj i su prozreli
575
varljivost zemaljskih nada i prividnih zavodljivosti spoljanje priro-
de sueno da rese velike probleme ivota, bola i smrti?
A ko su se nai savremeni filozofi - kojima su prethodili srednjove-
kovni uenjaci - posluili nekolicinom osnovnih ideja antike, teo-
lozi su u potupnosti izgradili svog Boga i njegove Arhandele, svog
Satanu i njegove A nele, kao i Logosa sa njegovom druinom, na
dramatinim likovima starih paganskih panteona. I sve bi bilo u re-
du da oni nisu prepredeno izvitoperili izvorne karaktere, i skri vi l i fi-
lozofsko znaenje i iskoristili neznanje hrianskog sveta ~ nastalo
kao posledica dugih vekova mentalnog sna, u kojima je oveanstvu
bilo dozvoljeno da mi sl i samo preko posrednika - i sve simbole do-
veli do potpuno nerazmrsive pometnje. Jedno od njihovih najgreni-
j i h dela u t om pogledu bi l o je to su boanski alter ego pret vori l i
u grotesknog Satanu svoje teologije.
Kao to se itava filozofija koja govori o problemu zla oslanja
na ispravno razumevanje grade unutranjeg ovekovog bia i ove-
kove prirode, na razumevanje boanskog unutar ivotinje, pa dakle
i na ispravnosti itavog sistema koj i je izloen na ovi m stranicama,
tako mi ni u pogledu vrhunske tvorevine evolucije - O VE K A - ne
moemo preterati u opreznosti prema teolokim tvrdnjama. K ad su
dobri stari A vgustin i vatreni T ertulijan nazvali avola " Boi j i m
majmunom", to se moglo pripisati neznanju doba u kome su iveli.
Tee je opravdati nae savremene pisce istim izgovorom. P revodi
mazdeanske literature dali su rimokatolikim piscima izgovor da jo
j ednom dokau svoj zakljuak u tom pogledu. O ni su i skori st i l i
dvostruku pri rodu A hura Mazde i njegovih Amaspenda u Zend
Avesti i Vendidadu da bi jo vie naglasili svoje besmislene teorije.
Satanaje unapredplagirao i kopirao religije koje e doi vekovima
kasnije. To je bio jedan od glavnih argumenata rimokatolike crkve,
njen najvei adut posle pojave spiritualizma u E vropi. I ako je ta teo-
rija u celini samo succes d'etime* ak i medu onima koje ne intere-
suju ni teozofija ni spiritualizam, hrianski kabalisti je esto koriste
kao oruje protiv istonjakih okultista.
Sad, ak su i materijalisti prilino nekodljivi i mogu se smatrati
prijateljima teozofije, u poredenju sa nekim fanatinim "hrianskim"
(Franc.) - nepopularno sredstvo, (nep. prev.)
576
Mit o Palim Anelima u njegovim raznim aspektima
kabalistima (kako oni sebe nazivaju, a "sektaima" kako ih nazivamo
mi) na evropskom kontinentu. O ni itaju ohar ne da bi u njemu na-
li drevnu Mudrost, ve da bi u njegovim stihovima, sakatei teksto-
ve i smisao, naU hrianske dogme tamo gde o njima nema ni govora;
i kad ih upecaju, uz obilatu pomo jezuitske uenosti i prevoenja
ednih preko vode, ti navodni "kabalisti" nastavljaju da piu knjige
i zavode manje daleko vide prouavaoce kabale.'
Neka nam onda bude doputeno da pretraimo duboke reke Pro-
losti i na povrinu iznesemo ideju koja je dovela do preobraaja
Boga Mudrosti, koj i je isprva smatran tvorcem svega to postoji, u
Anela Z la - smenog rogatog dvonoca, pola kozu, a pola majmu-
na, sa kopitama i repom. Ne moramo mnogo da skreemo sa puta da
bismo poredili paganske demone, bilo egipatske, bilo indijske i hal-
dejske, sa hrianskim avolom, j er takvo poredenje i nije mogue.
A l i , moemo da zastanemo da bismo bacili pogled na biografiju hri-
anskog avola, piratsku kopiju iz heldejsko-jevrejske mitologije.
Prvobitna zamisao te personifikacije oslanja se na akadsku ideju
kosmikih moi - Nebesa i Zemlje - u venoj zavadi i borbi sa Ha-
osom. Otac njihovog Silik-Muludaga, "Boga medu svim Bogovima",
"milosrdnog uvara ljudi i Zemlje", bio je Hea ( i l i Ea), vel i ki Bog
Mudrosti, koga su Vavilonjani zvali Nebo. K od oba naroda - isto
kao i kod induskih bogova - njihova boanstva su bila i dobronamema
i zlonamema. Poto su Z lo i kazna agenti Karme, u smislu apsolu-
tno pravednog kanjavanja, tako je i Z l o sluga dobrog {Hibertpre-
davanja, 1887., str 101-115). itanje haldejsko-asirskih valjaka je
to danas dokazalo van svake sumnje. I stu ideju nalazimo u oharu.
Satana je bio Sin i Aneo Boij i. K od svih semitskih naroda. D uh
Z emlje je bio isto tol i ko tvorac u svom domenu, kol i ko je to bio i
Takav jedan/>5eMt/o-kabalista bio je u Francuskoj markiz de Mi rvi j , koji je,
postoje prouio ohar i druge drevne ostatke jevrejske Mudrosti pod mentor-
stvom "viteza" Draha, starim rabinom-kabalistom preobraenim u rimokato-
lika - uz njegovu pomo napisao pola tuceta knjiga punih kleveta i blaenja
svih istaknutih spiritualista i kabalista. Od 1848. do 1860. godine on je neu-
morno progonio starog grofa od Ura (Compte d'Ourches), jednog od prvih
istonjakih okultista u Francuskoj, oveka iji raspon okultnog znanja nje-
govi naslednici nikad nee biti u stanju da ispravno uvae, jer je on svoja pra-
va uverenja i znanje skrivao pod maskom spiritizma.
577
TAJNA DOKTRI NA A N T R O P O G E N E Z A
D uh Neba. O ni su bi l i blizanci i menjali su svoje funkcije kad nisu
bi l i dva u jednom. Sve to nalazimo u Postanju nalazimo i u hal-
dejsko-asirskim religioznim verovanjima, ak i u ono malo spisa to
je dosad deifrovano. Veliko "Li ce D ubine" iz Postanja nalazimo u
Tohu-bohu, " D ubi ni " , "P rvobitnom Prostoru" i l i Haosu kod Vavilo-
njana. Mudrost (Veliki N evidlj ivi Bog), nazvan u Postanju, poglavlje
I , " D uh Boi j i " - iveo je, za stare Vavilonjane i Akaane, u Voda-
ma Prostora. U dobi koje opisuje Beroz, to more je postalo vi dl j i -
va voda na povrini Zemlje - kristalisano boravite velike majke,
majke Eaa i svih bogova, koja je, jo kasnije, postala vel i ki zmaj T i -
jamat, Morska Z mija. Poslednji stadijum njenog razvoja bila je ve-
l ika borba Bela sa Zmajem - avolom!
Odakle hrianima ideja daje Bog prokleo avola? Bog Jevreja,
ko god daje bio, zabranjuje proklinjanje Satane. Fi l on Judejski i Jo-
sif tvrde da Z akon (Petoknjije i Talmud) nepokolebljivo zabranjuje
pojedincu da proklinje "lukavoga", kao i bogove neznaboaca. "N e
proklinj i bogove", ree Bog Mojsijev {Izlazak, XXI I , 28), jer Bog j e
taj " koj i (ih) je podelio svim narodima" {Ponovljeni zakoni, I V, 19).
A one koj i govore loe o "Dostojanstvima" (bogovima) Juda (8) na-
ziva ''prljavim sanjarima". Jer, ak ni Arhangel Mi hai l se nije usu-
dio da podigne protiv njega vrstu optubu, ve je rekao: "Gospod
te kor i " {ibid. 9). Na kraju se isto ponavlja u Talmudu.^ "Jednog da-
na se Satana j avi oveku koj i je imao obiaj da ga kune svako-
dnevno i ree mu: "Zato to ini? Imaj u vi du da me sam Bog nije
prokleo, ve mi j e naprosto rekao: "Gospod te kori , Satano".^
To malo informacija iz Talmuda jasno pokazuje dve stvari: (a) da
se Sveti Mi hai l u Talmudu naziva "Bogom", a neko drugi "Gospo-
dom", i {b) da Satana jeste j eJ a Bog, koga se ak i "Gospod" plai.
Sve to itamo o Satani u oharu i drugim kabalistikim delima ja-
sno pokazuje da je taj l i k naprosto personifikacija apstraktnog zla,
koje j e oruje karmikog zakona i K A R ME . T O j e naa ljudska priro-
da, ali i sam ovek, postoje reeno daje "Satana uvek blizu i neraski-
divo prepleten sa ovekom". Pitanje je samo da li je ta mo latentna
i l i aktivna u nama.
' Vidi Razotkrivenu Iziu, tom I I I , 487 i dalje.
^ Traktat Kidusheem, 8L A l i , vi di Kabalu g. I . Majera, str. 82, 924 i ohar,
citiran u ovom delu.
578
i
Dobro je poznata injenica - u svakom sluaju bar uenim sim-
bolozima - da u svim vel i ki m drevnim religijama Logos Demijurg
(drugi Logos), i l i prva emanacija iz uma (Mahat) daje, da tako kae-
mo, osnovni ton neemu to bi se moglo nazvati odnosom i ndi vi -
dualnosti i linosti u razvojnoj shemi evolucije. Logos je taj koj i je
u mistikom simbolizmu kosmogonije, teogonije i antropogonije pri-
kazan kako igra dve uloge u drami Stvaranja Bia, t j . ulogu isto
ljudske linosti i boanske impersonalnosti takozvanih Avatara, i l i
boanskih inkarnacija, i univerzalnog Duha, koga gnostici nazivaju
Hristos, a mazdeanska filozofija Farvari ( i l i Ferouer) Ahura Mazde.
Na ni i m stupnjevima teogonije, nebeska Bia niih Hijerarhija sva
imaju Farvarija i l i nebeskog "D voj ni ka". Ista je stvar, samo neto
mistinija, ponavljanje kabalistikog aksioma "Deus est Demon in-
versus "; meutim, re "demon", kao u Sokratovom sluaju, i u duhu
smisla koj i mu pridaje itava antika, znai Duha uvara, "A nela",
a ne avola satanskog porekla, kao to e to tvrdi ti teologija. Kato-
lika crkva pokazuje svoju uobiajenu logiku i doslednost time to
kao Hristovog/eroMera, prihvata Svetog Mihaila, koj i je bio "nje-
gov Aneo uvar", kako je dokazao sveti Toma,"* koj i je avolima
istovremeno nazivao Mihailove prototipove i sinonime, kao to je
na primer Merkur.
Crkva nesumjivo prihvata naelo da je K rist imao svog Ferou-
era, kao to ga ima i svaki drugi bog i l i smrtnik. De Mi r vi j pie:
Ovde imamo dva junaka Starog Zaveta, Verbum (?) i l i drugog
Jehovu, i njegovo lice ("Prisustvo", kako to prevode protestanti),
a oba ine jedno, dok ipak ostaju dvojica, stoje misterija koja nam
je izgledala nereiva pre nego to smo prouili uenje o mazdean-
skimTeroMen'ma i shvatili da jeêroMer bio duhovna mo, istovremeno
slika, lice i uvar due koja na kraju asimilujeêroMera.
(Podsetnici Akademiji, tom V, str 516)
U svom delu Delle grandezze del Archangelo Sancte Mikaele (O veliini
Svetog Arhanela Mihaila), Marangone (Marangone) uzvikuje:
O Z vezdo, najvea od oni h koje slede Sunce, koje je Hri st! ( . . . ) O iva sliko bo-
anstvenosti! O vel i ki udotvorce Starog Zavetal O nevi dl j i vi vikare Hrista u njegovoj
cr kvi ! (. . .) i td, i td.
To delo latinska crkva veoma uvaava.
579
To je gotovo tano.
Pored ostalih besmislica, kabalisti smatraju da re metatron, po-
to se moe podeliti na | isxa, Opovov znai blizuprestola. Ona zna-
i ba suprotno, poto meta znai "izvan", a ne "bl i zu". To je od ve-
l ikog znaaja za nau raspravu. Zato je Sv. Mi hai l , quis ut Deus,*
da tako kaemo, prevodilac nevidljivog sveta u vi dl j i vi i objektivni.
tavie, oni smatraju, kao i rimokatolika crkva, da "nakon T roj-
stva ne postoji via nebeska linost od Arhangela i l i Serafima Mi hai -
la". P o njima, pobednik nad Zmajem je "arhisatrap i l i sveta milicija,
uvar planeta. K ralj zvezda, unititelj Satane i najmoniji Rektor".
U mistikoj astronomiji te gospode, Mi hai l je "pobednik nad A hr i -
manom, koj i se, nakon stoje prevrnuo zvezdani presto tog uzurpato-
ra, kupa u solamim Vatrama u svom domu", i branilac Hrista-Sunca;
on se toliko pribliava svom Gospodaru "da izgleda da postaje je-
dno sa nj i m (. . .) zahvaljujui tom stapanju sa R E J U (Verbum) pro-
testanti, a medu nj ima i K al vi n, u potpunosti su i zgubi l i iz vi da
dualnost i nisu videli Mihaila, ve samo njegovog Gospodara", pie
opat K aron (Caron). R imokatolici, a posebno njihovi kabalisti, pra-
ve se pametni: oni su, naime, svetu "objasnili" tu dualnost, koja im
prua pri l i ku da glorifikuju one koje je crkva odabrala, a da odbace
sve bogove koj i bi mogl i da se suprotstave nj ihovim dogmama.
Zato su ista titula i isto ime dati i Bogu i Arhandelu. Oba se zovu
Metatron, "na oboj icu se odnosi ime Jehova kad govore jedan u
drugom" (sic) poto, prema oharu, taj termin znai "i Gospodara
i ambasadora". Oba su Aneli Lica, jer nam kau da ako se, sa jedne
strane, "R e" naziva "l i cem ( i l i Prisustvom) i slikom Boije suti-
ne", sa druge strane, kad je I zraelianima govorio o Spasiocu, Isaija
(?) i m j e rekao da i h j e " u njihovom j adu spasao aneo njegovog pri -
sustva" - "pa je on bio njihov Spasitelj".^ Na drugom mestu se on
(Mihail) veoma jasno naziva "PrincemZ/ca Gospodnjih, slavom Go-
spodnjom". Obojica (Jehova i Mi hai l ) su "vodi i I zraela"* (. . .) za-
povednici armija Gospodnjih, Vrhovne sudije dua, ak i Serafima".^
* (Lat.) - Bogu nalik. (nap. prev.)
^ Isaija, LXI I I , 8-9.
* Metator i \\yz\iG>v.
La Face et le Representant du Verbe, str. 18, de Mi rvi j .
580
I
Svi navedeni stavovi su izneti na osnovu raznih rimokatolikih
spisa, pa zato moraju bi t i ortodoksni. N eki izrazi koje smo preveli
pokazuju ta tanani teolozi i kazuisti podrazumevaju pod terminom
Ferouer,^ to je re, kao to smo rekli, koju su neki francuski pisci
pozajmili iz Zend Aveste, a rimokatolici upotrebili u svrhe koje Za-
ratustra ne bi mogao ni da zamisli. U Fargardu XI X, u Vendidadu,
kae se (stih 14):
Prizovi, o Zaratustra, mog Farvarija, mene, Ahura Mazdu, naj-
veeg, najboljeg, najlepeg od svih bia, najsolidnijeg, najinteli-
gentnijeg. (. . .) ija je dua Sveta Re (Mathra Spenta).
Francuski orijentalisti Farvari prevode sa "Ferouer".
Sad, staje Ferouer, i l i Farvari? U nekim mazdeanskim spisima
(npr. Ormuzd-Ahriman, odeljci 112, 113) jasno je ukazano daje Far-
vari unutranji, besmrtni ovek ( i l i onaj ego koj i se reinkamira), da
je on postojao pre svog fizikog tela i da preivljava sve to se de-
ava omotau u koj i je umotan.
Nije samo ovek obdaren Farvarijem, ve i bogovi i nebo, va-
tra, vode i biljke.
[Uvod u Vendidad, D. Darmtetera (J. Darmsteter)]
To pokazuje, ne moe bi t i jasnije, da je ferouer "duhovni dvoj-
ni k" i bogova i ivotinja i biljaka, pa ak i elemenata, t j . rafinirani
i istiji deo grublje tvorevine, dua tela, ma ta daj e to telo. Zato
Ahura Mazda preporuuje Zaratustri da prizove njegovog Farvar-
ija, a ne njega samog, Ahura Mazdu, to jest, impersonalnu i istin-
sku Sutinu Boanstva, koje je isto to lAtman samog Zaratustre ( i l i
Hrista), a ne lanu i linu pojavu. To je sasvim jasno.
Sad, to je jedan od boanskih i eterinih prototipova za koj i m je
posegnula rimokatolika crkva da bi izgradila navodnu razliku iz-
meu svog boga i anela, i boanstva i njegovih aspekata, odnosno
bogova starih religija. Zato, dok nazivaju Merkur, Veneru i Jupiter
avolima (bilo kao bogove, bilo kao planete), oni ipak taj isti Mer-
kur crne ferouerom svog Hrista. Ta injenica je neporeciva. Vosije
Ono to se u Vendidadu naziva "Farvari", besmrtni deo pojedinca, ono to
nadivljuje oveka - Vii Ego, kau okultisti, i l i boanski Dvojnik.
581
> l
(Vossius) (De idol., I I , 373) dokazuje daje Mihailpaganski Merkur,
a Mor i (Maurj) i drugi francuski pisci to potvruju i dodaju da su
"po vel i ki m teolozima, Merkur i Sunce jedno'", (?) to nije nikakvo
udo, misle oni, postoje "Merkur toliko blizu Mudrosti Verbum (Sun-
ca), da mora daje u njega utonuo i da ga ono vezuje".
Taj "paganski" pogled usvojen je od prvog veka nae ere, kako
pokazuju ORIGINALNA Dela Apostolska (poto je njihov prevod na
engleski bezvredan). U toj meri je Mi hai l Merkur Grka i drugih na-
roda jer, kada su stanovnici Listre pobrkali Pavla i Vamavu sa Mer-
kurom i Jupiterom - "bogovi su nam doli u obliju ljudskom" - stih
12 ( XI V) dodaje: "i oni nazvae Vamavu Zevsom, a Pavla Herme-
som ( i l i Merkurom), jer j e on bio voa REI (Verbum)'", a ne "pred-
stavnik", kako je pogreno prevedeno u autorizovanoj, a ponovlje-
no ak i u rediviranoj engleskoj Bibliji. Mi hai l je aneo u Vi zi j i , Sin
Boi j i , " koj i je bio nalik na Sina ovekovog". O n je gnostiki Her-
mes-Hrist, egipatski Anubis-Sirius, savetnik Oziri?,ov u Amentiju,
Mi hai l leontoid (6(t)io|uop{|)0(;) ofita, koj i na draguljima odreenih hri-
anskih gnostika ima lavlju glavu, kao i njegov otac Uda Baot (vi di
K ingove Gnostike).
Sad, ono sa im se rimokatolici preutno slau, mnogi od njiho-
vi h pisaca pokazuju javno. I poto nisu u stanju da poreknu oigle-
dne "pozajmice" njihove crkve, koja je "pokrala" simbole njihovih
otaca, kao to su Jevreji "pokral i " Egipanima njihovo srebro i zla-
to, oni tu injenicu objanjavaju, mrtvi hladni, na "ozbilj an" nain.
Zato su pisci, koj i su se dosad/>/ai//f da u tom ponavljanju starih pa-
ganskih ideja u hrianskim dogmama vide "poslovino plagijator-
stvo kome ljudi neprekidno pribegavaju", ozbiljno ubedeni kako se,
uprkos jednostavnom uvidu da se radi o gotovo savrenoj slinosti,
to mora pripisati sasvim drugom uzroku: ''praistorijskom plagijatu
nadljudskog porekla".
A ko bi italac hteo da zna kako to, morao bi da pogleda isti peti
tom de Mi rvi j ovog dela. Mol i m vas da zapazite da je taj pisac bio
zvanini i priznati branilac rimokatolike crkve, kome je pripomo-
gla uenost svih jezuita. Na strani 518 itamo:
Ukazali smo na nekoliko polubogova, a takode i na same isto-
rijske junake pagana, kojima je od samog roenja bilo predodre-
eno da na obeaujui nain oponaaju roenje junaka koji je
582
r
bio potpuni Bog pred koj i m je morala da se pokl oni itava Zemlja;
mi vi di mo da se oni raaju na isti nain kao i on, od bezgrene
majke; vi di mo kako dave zmije u svojim kolevkama, bore se pro-
ti v demona, umi ru kao muenici, silaze u donji svet i opet se diu
iz mrtvi h. I gorko alimo to se plaljivi i stidlj ivi hriani oseaju
prisiljenim da te podudarnosti objanjavaju na osnovu sluajnog
poklapanja mitova i simbola. O ni su oigledno zaboravili ove Spa-
siteljeve reci: "Svi K O J I SU D O LI PRE ME N E SU LO P O VI I P LJ A K A I ",
reci koje objanjavaju sve bez ikakvog besmislenog poricanja i ko-
je sam prokomentarisao na sledei nain: "Jevandeljeie suptilna
drama koju su uzurpatori parodirali i odigrali pre nego to joj je
dolo vreme.
T i " uzur pat or i " {les droles) su, svakako, demoni, i j i upravlj a j e
Satana. N aravno, to j e naj laki, naj uzvi eni j i i naj j ednostavnij i nai n
da se ovek osl obodi nevol j a! Veleasni dr Lendi {Lundy), protestant-
ski de Mi r v i j , u s vom del u Monumentalno hrianstvo posluao j e
tu sugestiju, a isto t ako i dr Sep (Sepp) iz Mi nhena, u s vom del u na-
pi s anom da dokae boanst venost I susa, a satansko por ekl o s vi h
os t al i h Spasi tel j a. T i m j e vea teta to j e j e dno si stematsko i ko-
l ekt i vno pl agi ranj e, koj e se odvi j al o vekovi ma u naj veem mogu-
em obi mu, mor al o da se obj asni dr ugi m j e d ni m pl agi j at om, ovog
put a u et vr t om Jevanelju. Jer, reeni ca koj a se iz nj ega navodi
" Sv i k o j i su do l i pre mene (. . . ) " j e doslovno ponavljanje reenice
iz Knjige Enohove, L X X X I X . U Uvodu prevoda nadbi skupa Lor en-
sa (Lawrence) iz et i opskog rukopi sa, u bi bl i ot eci Bodl en, uredni k,
pisac Evolucije hrianstva, pri meuj e:
P r i l i kom revizij e korektura Knjige Enohove (. . .) parabolu o
ovcama, koje je dobri Pastir spasao od najmljenih uvara i krvo-
ednih vukova etvrti jevanelist je oigledno pozajmio od Eno-
ha, LXXXI X, gde pisac opisuje kako pastiri ubijaju (. . .) ovce pre
dolaska njihovog Gospodara, i tako razotkriva znaenje dosad mi -
sterioznog pasusa u paraboli iz Jevanelju po Jovanu "Svi koj i
su doli pre mene su razboj nici i plj akai" - to je izraz u kome
sada otkrivamo oigledno pozivanje na alegorijske pastire iz Knji-
ge Enohove.
Danas j e pot puno prevazidena tvrdnj a kako j e E noh pozaj ml j i vao
iz Novog Zaveta, ane daj e bi l o obrnuto. Juda (14-15) doslovno ci ti ra
5 83
dugaki pasus iz Knjige Enohove o dol as ku G os poda sa nj egovi h
10.000 svetaca, i poto imenuj e îôvdka., potvruje i zvor:
(. . .) paralela izmeu proroka i apostola uinila je nesumnjivo oi-
glednim daje za pisca jednog Jevandelja koje je prihvaeno Icao
boanslio oticrivenje K nj iga Enohova bila nadahnuto delo jednog
prepotopsicog patrijarha (. . .) (i jo) (. . .) stalne koncidencije iz-
meu j ezika i ideja kod Enoha i jezika i ideja autora novozavetnih
spisa (. . .) jasno ukazuju daj e delo tog semitskog Mi l t ona bi l o
neiscrpni izvor za jevaneliste i apostole, i l i za ljude koj i su pisali u
njihovo ime, koj i su iz nje pozajmili svoje predstave o vaskrsnuu,
sudu, besmrtnosti, prokletstvu i o sveoptoj vladavini pravednosti
pod venom vlau Sina ovekovog. Ta} jevandeljsld plagijat kulmi-
nira u Otkrivenju Jovanovom, koje usvaja Enohove vizije za hria-
ne, koj i su opet napravili izmene usled koj i h isputamo uzvienu
jednostavnost velikog Uitelja apokaliptikog/>roroa5fva, koji je
prorokovao u ime tog prepotopskog patrijarha.
(INT. XXXV)
"P repotopskog", ui st i nu, al i , ako frazeologij a t og teksta datira j e-
dva ne k ol i k o vekova, i l i ak mi l e ni j uma , pre i s t or i j s kog per i oda,
onda ono ni j e \zwomoproroanstvo dogaaja k o j i e doi , ve kopi -
j a nekog svetog spisa prai stori j ske rel i gi j e. . .
U K ri ta periodu, Vinu, u obliku Kapile i drugih (nadhnutih mu-
draca) ( . . . ) usauje svetu istinsku mudrost, kao stoje inio i Enoh.
U Treta periodu, on obuzdava iskvarene u obliku univerzalnog vla-
dara (akravartin, i l i "Veni K r al j " iz Knjige Enohove^) i titi t ri
svete ( i l i rase). U Dvapara periodu, u l i ku Veda-Vjase, on deli je-
dnu Vedu na etiri i rasporeuje je u stotine {Sata) grana.
Z ai sta j e tako: Veda naj stari j i h A ri j evaca, pre nego s t oj e zapisa-
na, pr o i r i l a se na sve narode A t l ant o-Lemuri j anaca i posejala pr vo
seme s vi h stari h rel i gi j a koj e danas j o postoje. I zdanci besmrt nog
drveta mudrost i obasuli su s voj i m uvel i m l i em ak i j udeo-hrian-
stvo. A na kr aj u K a l i doba, sadanjeg doba, Vi nu, i l i " Veni K r a l j " ,
poj avi e se kao K a l k i i ponovo uspostavi ti pravednost na zeml j i .
' Ree Urijel (poglavlje XXVI , stih 3) u Knjizi Enohovoj, "svi koji su primili
milost zauvek e blagosloviti Boga, venog Kralja", koji e nad njima vladati.
584
Umovi onih koj i budu iveli u tom periodu bie probueni i postae
bistri poput kristala.
Ljudi koji se budu tako promenili zahvaljujui karakteristika-
ma tog perioda (esta Rasa) bie kao seme za druga ljudska bia
i izrodie rasu koja e slediti zakone istote Krita doba.
To jest, bie to Sedma Rasa, rasa "Buda", "Sinova Boij ih", roe-
na od bezgrenih roditelja.
B.
BO G O VI SVETLOSTI PROI ZLAZE I Z BOGOVA T A ME
P rilino je jasno daj e Hrist, odnosno Logos, ih Bog u Prostoru
i Spasitelj Zemlje, samo odjek iste te prepotopske i alosno pogre-
no shvaene Mudrosti. I storija poinje silaskom "Bogova" na ze-
ml j u, koj i su se i nkarni ral i u oveanstvu, i to je P A D . Bi l o daj e
Bhagavan bacio Bramu na Z eml j u, i l i J upiter K ronosa, sve su to
simboli ljudskih rasa. K ad se jednom side i kad se jednom dotakne
ova planeta guste materije, ak ni sneno bela kri l a najuzvienijih
anela ne mogu da ostanu nevina, ni t i Avatar ( i l i inkarnacija) moe
da ostane savren, poto je svaki takav Avatar silazak Boga u raz-
mnoavanje. K ad se objasni ezoteriki, nigde ta metafizika istina ni -
je jasnija nego stoje to u Upaniadama, ezoterijskom reniku Veda,
ni t i je skrivenija od uobiajenog razume vanj a onih koj i umesto da
cene uzvienost te ideje mogu jedino daje unize. Rig Veda, kako ju
je okarakterisao Ginjo (Guignault), "predstavlja najuzvieniju zami-
sao vel i ki h puteva Coveanstva". Vedejesu i zauvek e ostati u ezo-
terizmu vedante i Upaniada "ogledalo vene Mudrosti".
Preko esnaest vekova su nove maske, namaknute na lica starih
bogova, skrivale ove od radoznale javnosti, ali su se one na kraju po-
kazale kao neprikladne. Pa ipak su metaforiki P A D , kao i metaforiko
iskupljenje i raspee, vodili oveanstvo Zapada da gazi putevima do
kolena u krvi . Stoje najgore od svega, to ga je dovelo dotle da ono
veruje u dogmu o zl om duhu koj i se razlikuje od duha dobra, i da
585
taj zao duh i vi u celokupnoj materiji, a pre svega u oveku. Najzad
je ono stvorilo dogmu o Paklu i venom prokletstvu, dogmu koja uki-
da Boga; ona postavlja debeli veo izmeu vie ovekove intuicije i
boanskih vrlina, a stoje najpogubnije od svega, ona j e spreila lju-
de da shvate da nije bilo neprijatelja, da nije bilo mranih demona
u ovom Univerzumu dok se ovek nije pojavio na ovoj, a verovatno
i na drugim zemljama. Otuda su lj udi navedeni da veruju u dogmu
o prvobitnom grehu, kao u problematinu utehu za tuge ovog sveta.
Filozofija koja govori o zakonu Prirode, koji usauje u oveka, kao
i u svaku ivotinju, jednu strasnu, uroenu i instinktivnu elju za slo-
bodom, kao i elju da sam sebe vodi, spada u psihologiju i ne moemo
o njoj govoriti na ovom mestu. A da bismo dokazali oseaj da postoje
vie Inteligencije, kao i da bismo analizirali i pokazali kako za to po-
stoji prirodan razlog, bilo bi potrebno beskrajno filozofsko razmatranje
za koje ovde nema mesta. Moda najbolju sintezu tog oseaja nalazimo
u t ri stiha Miltonovog Izgubljenog Raja. "Onaj koj i je pao" kae:
Ovde moemo sigurno da vladamo, a to se mene tie,
Vladavina je vredna tenje, makar i u paklu!
Bolje vladati u paklu nego sluiti u raju (. . .)
Bolje je bi t i ovek, kruna zemaljskog stvaranja i vladar na nje-
ni m opus operatum* nego bi t i izgubljen u duhovnim Jatima na Ne-
bu lienim volje.
Ranije smo pomenuli da se dogma o prvom Padu oslanja na ne-
koliko stihova iz Otkrivenja, a danas se pokazalo da su te stihove ne-
ki uenjaci plagirali iz Knjige Enohove. To je preraslo u beskrajne
teorije i nagaanja, koj i su na kraju dobili znaaj dogme i nadhnute
tradicije. Svi su eleli da objasne stih o sedmoglavom zmaju sa nje-
govih deset rogova i sedam kruna, ij i j e rep "povukao treinu zve-
zda se neba i bacio ih na Z emlj u", i ije mesto, kao i mesto njegovih
anela, "nije vie na nebu". ta ti h sedam glava Zmaja (ciklusa) zna-
e i ta znae njegovih/>e? iskvarenih kraljeva, moete videti u Do-
datku koj i m se zavrava I I I deo ove knjige.
Od Njutna do Bosijea (Bossuet), u hrianskim umovima nepre-
kidno su se raale teorije o ti m nejasnim stihovima. Bosije objanjava:
* (Lat.) - Sprovedene, uinjeno delo. (nap. prev.)
586
; Zvezda koja pada je jeresiarh* Teodosije. Oblaci dima su jeres
montanista.** (...) Treina zvezda su muenici, a posebno dokto-
ri boanstvenosti. (. . .)
A l i , trebalo bi daje Bosije znao kako dogaaji koj i se opisuju u
Otkrivenju nisu originalni i da se, kao to smo pokazali, mogu nai
i u ostalim paganskim tradicijama. U vedskim vremenima nije bilo
ni sholastika ni montanista, a nije ih bilo ni mnogo kasnije u K i ni . A l i ,
morala se zatititi i spasiti hrianska teologija.
To je prirodno. A l i , zato bi se rtvovala istina da bi se mozganja
hrianskih teologa zatitila od propasti?
Princeps aeris hujus, "Princ Vazduha" Svetog Pavla, nije avo, ve
delovanje astralne svetlosti, kao to ispravno objanjava Elifas Levi.
avo nije "Bog tog perioda", kako on kae, jer je to boanstvo svih
doba i perioda otkad se ovek pojavio na zemlji, a materija je, u svo-
j i m bezbrojnim oblicima i stanjima, morala da se bori za svoj krhki
opstanak protiv drugih razornih Sila.
"Z maj " je naprosto simbol ciklusa i "Sinova manvantarike ve-
nosti" koj i su sili na zemlju tokom odreenog perioda njenog formi-
ranja. "Oblaci dima" su geoloki fenomen. "Treina zvezda nebeskih"
baenih na zemlju - to se odnosi na boanske Monade (t j . Duhove
* Voajeretika. (nap. prev.)
** Montanisti - sledbenici montanizma - apokaliptiko-jeretiko-proro-
kog pokreta nastalog u II veku, koji Je ime dobio po svom osnivau, Montanu
(Montanus), Frigijcu koji je, ubrzo posle svog pokrtenja u hrianstvo (156.
i l i 172. godine), proglasio daje dobio otkrivenje od Svetog Duha po kome je
on, kao predstavniki prorok duha, trebalo da uvede hriansku crkvu u zavr-
nu fazu. Uz pomo dve ene, Maksimile (Maximilla) i Prisile (Priscilla) i l i Fri-
ke (Prisca), Montan je osnovao sektu entuzijasta koji su propovedali bliski kraj
sveta, asketski moral i teku pokajniku disciplinu. Zabranili su drugi brak, po-
ricali boansku prirodu crkve i odbijali oprost grehova koje osoba poini na-
kon krtenja. Montan Je kao jedine prave hrianske ideale smatrao isposnitvo
i prezir prema svetu. Izgleda da su montanisti traili obnovu crkve po uzoru
na religiozni entuzijazam koji je obeleio poetke hrianstva. Tertulijan Kar-
taginski bio Je njihov najuveniji preobraenik. Kao duhovni i harizmatini po-
kret, montanizamje predstavljao pretnju razvoju crkvene hijerarhije, ali, uprkos
vie osuda i produenog otpora pravoslavnih hrianskih pisaca, nije nestao
sve do VI veka. (nap. ured)
587
zvezda u ast rol ogi j i ) koj e su prepl avi l e nau pl anetu, t j . ljudska E ga
koj i ma j e bi l o sueno da pr ou kr oz i tav ci kl us i nkarnaci j a. A l i , t a
reenica, qui circumambulat terram (koj e su prepl avi l e zeml j u), u
t eol ogi j i j e opet povezana sa A V O L O M, sa mi t s k i m ocem Z l a, za ko-
ga j e reeno da " munj evi t o pada". A l i , na nesreu po to tumaenje,
po reci ma samog I susa, oeki val o se da " Si n Cov e i j i " sie na Z e-
ml j u na i st i nai n, " poput munj evi t e komete sa i st oka", ' " u pot puno
i s t om ob l i k u i oznaen i s t i m s i mbol om kao i Satana, k o j i j e v i e n
" kako munj evi t o pada sa neba" . " P orekl o svi h t i h metafora i izraza,
prevashodno i st onj aki h po s vom karakteru, mor a se pot r ai t i na
I st oku. U s vi m dr evni m kosmogoni j ama svetlost dol azi od tame. U
E gi pt u, kao i svuda, tama j e bi l a " pr i nci p svi h st vari ". Z at o P i man-
der, "Boanska Mi s ao" , i zl azi kao svetlost iz T A ME . Behemot^^ je pr i n-
ci p T ame, i l i Satana u r i mokat ol i koj t eol ogi j i , pa i pak J ov za njega
kae: " Behemot j e upr avni k (pogl avar) put eva Bo i j i h " ( X L , 19) -
"Principium viarum Damini Behemoth!"
I zgl eda da doslednost ni j e ba omi l j ena vr l i na ni u j e dnom del u
t akozvanog boanskog O t kr i venj a - bar ne u obl i ku u k o m ga t uma-
e t eol ozi .
E gi pani i Hal dej ci su nastanak svoj i h boanskih Dinastija sme-
s t i l i u per i od u kome j e Z eml j a u nastanku bi l a p r i kr aj u svoj i h po-
r oaj ni h muka, raaj ui svoje prai stori j ske pl ani nske lance, k o j i su
danas nest al i , svoj a mor a i kont i nent e. N j e no l i ce bese pr ekr i veno
" dubokom T amom i u t om (dr ugom) Haosu nal azi o se pr i nci p svi h
s t var i " koj e su se kasnij e r azvi l e na ovoj pl anet i . A nai geol ozi su
pot v r di l i da se u r a ni j i m geol o ki m per i odi ma, pre nekol i ko stotina
mi l i ona godi na, odi gral a j edna takva zemalj ska kat akl i z ma. " A to
se ti e predanja, t akvo predanje i maj u sve zemlj e i svi narodi , svaki
u s vom speci f i nom obl i ku.
10
12
MateJ, XXI V, 27
Luka, X, 18
Protestantska Biblija definie Behemota neduno - "Slon, kako neki mi -
sle" (vidi napomenu na margini Jova, XL, 19, u zvaninoj verziji).
Astronomija, meutim, ne zna ni za kakve zvezde koje su nestale, osim iz
vida - ni u kom sluaju da su prestale da postoje, otkako postoji astronomija
kao nauka. Privremene zvezde su samo promenljive zvezde, pa se veruje da
se ak i nove zvezde Keplera i Tiho Brahea jo uvek mogu videti.
588
N i s u samo E gi pat, G rka, Skandi navi j a i Me ks i ko i ma l i svoga
T i f ona, P i tona, Loki j a i "padaj ueg" demona, ve ga j e i mal a i K i -
na. N ebeski narod o t oj t emi i ma obi mnu l i teraturu. U Dingu se kae
daj e, zbog pobune pr ot i v rZ/'a j ednog ohol og D uha, k oj i j e rekao da
on sam j este Ti, sedam bor ova nebes ki h duhova pr ognano na Z e-
ml j u, gde su:
(. . . ) doveli do pramena u itavoj prirodi, poto se samo Nebo sa-
gnuto i sjedinilo sa Z emljom.
A u J/)/wgw pie:
Letei Zmaj, divan i buntovan, sada pati, a njegov ponos je ka-
njen; on miljae da e vladati na Nebu, a vlada samo na Zemlj i.
I opet, un-Cieu kae al egori j ski :
(. . .) jedne noi, zvezde su prestale da sijaju u tami i napustile je,
pale su kao kia na Zemlju, gde su sada salcrivene.
Te zvezde su M onade.
K i nes ke kos mogni j e i maj u svog " Gospodara Pl amena" i svoj u
" Nebes ku D e v i c u" , uz neto ma l i h " duhova da j oj pomognu i da
j oj slue, i v e l i k i h D uhova da se bore pr ot i v oni h k o j i su nepri j a-
t el j i dr ugi h bogova" . A l i , sve to ne dokazuje da su pomenute alego-
rije predvianja ili proroki spisi k o j i se odnose na hr i ans ku
t eol ogi j u.
N a j bol j i dokaz k o j i se moe ponudi t i hr i ans ki m t eol ozi ma da
ezoterijsko znaenje Biblije - u oba Zavela - predstavlja pot vr du iste
ideje koj u nal azi mo i u nai m arhaj ski m uenj i ma - to j est, ideje da
se "P ad A nel a" odnosi naprosto na i nkarnaci j u anela " k o j i su se
pr obi l i kr oz Sedam K r ug ov a " - nal azi mo u oharu. K abal a Sime-
ona Ben J ohaja (lochai) je dua i sr nj egove alegorij e, kao to ka-
snij a hrianska kabal a predstavl j a " t a mo m obavl j eno" Moj s i j evo
Petoknjije. K ao to stoj i (u A g r i p i no m r ukopi su):
Mudrost Kabale poiva na nauci o ravnotei i Skladu.
Sile koje se ispoljavaju, a da prethodno nisu bile uravnoteene,
nestaju u prostoru ("uravnoteene" znai diferencirane).
589
Tako su nestali prvi Kraljevi (Boanske Dinastije) drevnog sveta,
ti samotvorni Prinevi divova. Oni padoe kao drvee bez korenja,
i vie se ne mogae videti: jer oni behu Senka Senke (to jest, Chaja
Senovitih Pitrija) (vidi Kraljevi Edoma).
A l i , oni koji dooe posle njih, koji sunue dole poput zvezda
padalica, behu smeteni u tim senkama - prevladae i do dana da-
nanjeg.
To su ani j i , koj i su, inkamirajui se u t i m "praznim senkama",
zapoeli doba oveanstva.
Svaka reenica u t i m drevnim kosmogonijama otkriva se onome
ko ume, izmeu redova, da vi di identinost ideja, samo drugaije
odevenih.
Prva lekcija koja se pouava u ezoterijskoj filozofiji glasi da ne-
spoznatljivi Uzrok ne pokree evoluciju, ni svesno ni nesvesno, ve
jedino razne svoje aspekte periodino izlae percepciji konanih Sve-
sti. Sad, kolektivni Um - Univerzalno - sastavljen je od razliitih i
bezbrojnih Jata K reati vni h Moi , i ma kol i ko daj e beskonaan u
ispoljenom vremenu, ipak je konaan kad se uporedi sa neroenim
i neunitivim Prostorom u svom vrhunskom sutastvenom aspektu.
Ono to je konano ne moe bi t i savreno. Zato meu t i m J atima
postoje inferiorna Bia, ali nikad nije bilo nikakvih avola ni "ne-
poslunih A nela", iz jednostavnog razloga to svima njima vlada
Zakon. Asure koje su se inkamirale (zovite ih bilo koj im drugim ime-
nom) sledile su zakon isto tako neumoljivo kao i svi drugi. One su
se ispoljile pre P itrija i, kako je vreme (Prostor) nastavljalo u ci-
klusima, doao je red na njih - otud brojne alegorije (vidi "Demon est
Deus inversus ", Knjiga I , Deo I I ) . lâziv Asura su bramini isprva da-
vali bez razlike svima koji su se suprotstavljali njihovim ceremonijama
i rtvama, kao stoje to uinila velika ^^Mra po imenu "Asurendra".*
Verovatno u tom periodu treba potraiti izvor ideje o demonu kao
protivniku i neprijatelju.
Jevrejski E lohim, koj i se u prevodima naziva "Bog" i koj i je stvo-
rio "svetlost", isto je to i arijevske Asure. O njima se takode govori
kao o "Sinovima Tame", kao filozofskom i logikom kontrastu ne-
izmenljivoj i venoj svetlosti. Najraniji zoroastrijanci nisu verovali
* Asurendra (sanskrit) - vladar Asura. (nap. ured.)
590
da su Z l o i l i Tama isto tako veni kao to su Dobro i Svetlost i to su
objanjavali na isti nain. A hriman j e ispoljena senka A HUR A MA Z D E
(Asura-Mazda), a on sam je nastao iz Zervana Akarane, "bezgrani-
nog (kruga) Vremena", i l i Neznanog Uzroka. "Njegova slava", ka-
u oni 0 njemu, "suvie je uzviena, njegova svetlost suvie sjajna
da bi bilo ljudski intelekt, bilo oko smrtnika mogli da ga shvate i
vide". Njegova prvobitna emanacija je vena svetlost koja je, poto
je prvobitno bila skrivena u TAM\, pozvana da se ispolji i tako stvo-
rila Ormuzda, "Kralja ivota ". On j e "prvoroeni" u BEZGRANI NOM
VREMENU, ali je, kao i njegov prototip (prethodno postojea duhov-
na ideja) iveo u tami itavu venost. est Amaspenda (sedam sa njim
samim, gospodarom svih), prvobitni duhovni Aneli i Ljudi kolektiv-
no predstavljaju njihov Logos. Zoroastrijanski Amaspendi takoe
stvaraju svet za est dana, odnosno perioda, a odmaraju se sedmog,
a taj Sedmi ]& prvi period i l i dan u ezoterijskoj filozofiji (Prvobitna
tvorevina u arijevskoj kosmogoniji). To je onaj posredniki Eon, koj i
predstavlja Uvod u stvaranje i koj i stoji kao granica izmeu nestvo-
rene vene Uzronosti i nastalih konanih posledica: stanje energije
i aktivnosti u nastanku kao prvog aspekta veno neprolaznog Mi r o-
vanja. U Postanju, na koje nije bila potroena nikakva metafizika
energija, ve jedino izuzetna preciznost i domiljatost da se sakrije
ezoterijska Istina, "Stvaranje" poinje kao trei stadijum ispoljava-
nja. " Bog" i l i Elohim su Pimanderovih "Sedam Regenata". O ni su
isto to i svi ostali T vorci.
A l i , ak se i u Postanju ukazuje na taj period naglou te slike i
"tamom " koja je bila na licu dubine. Alahim su prikazani kako "stva-
raju", to e rei, grade i l i proizvode dva i l i "dvostruko nebo" {ne Ne-
bo i Zemlju), to znaci, sa toliko puno reci da su oni odvoj ili gornje
ispoljeno (aneosko) nebo i l i plan svesti od nieg i l i zemaljskog pla-
na: (za nas) vene i nepromenljive Bone od perioda koj i su u pro-
storu, vremenu i trajanju; Nebo od Zemlje, neznano od Z N A N O G - za
profane. To j e kod Pimandera znaenje reenice koja kae da " MI SA O ,
boansko, koje j e SVETLOST i I VO T (Zervan Akarana) proizvede po-
mou svoje REI, i l i prvog aspekta", drugu, delatnu MI SA O koja je,
poto je bila bog Duha i Vatre, nainila sedam Regenata, ukljuuju-
i u njihov krug svet ula, nazvan "fatalna sudbina". Ovo poslednje
se odnosi na K armu; "sedam krugova" su sedam planeta i nivoa, kao
i sedam nevi dl j i vi h Duhova, u aneoskim sferama, i j i su vi dl j i vi
591
simboli sedam planeta," sedam Riija Velikog Medveda i ostalih zna-
kova. Kao to Rot (Roth) kae o Aditjama:
Oni nisu ni Sunce, ni Mesec, ni zvezde, ni zora, ve veni odr-
avaoci ovog ivota svetlosti koji postoji takorei s onu stranu
svih tih pojava.
O ni su ti - "Sedam Jata" - koj i su, "videvi u svom Ocu (Boan-
skoj Mi sl i ) plan rukovodioca", kako kae Pimander, poeleli da de-
luju ( i l i da izgrade svet sa njegovim stvorenjima) slino tom planu;
jer, naime, manvantariki Z A K O N bio j e takav da se rode "unutar
sfere delovanja" - ispoljenog Univerzuma. A onda dolazi drugi deo
tog pasusa, tanije dva pasusa spojena u jedan da bi se sakrilo puno
znaenje. O ni koj i su se rodi l i unutar sfere delovanja bi l i su "braa
koja su volela njega". Ovo "njega" - odnosi se na prvobitne anele:
Asure, Ahrimana, E lohima - i l i "Sinove Boije", sa kojima je Sata-
na bio jedno. Sva ta duhovna bia nazivala su se "A nelima Tame",
j er ta tama jeste apsolutna svetlost, stoje injenica koja je u teolo-
gi j i zanemarena, ako nije i potpuno zaboravljena. Bi l o kako bi l o,
duhovnost ti h mnogo zloupotebljavanih "Sinova Svetlosti", koja je
tama, mora da je u odnosu na Anele koj i su odmah ispod njih isto
tako velika kao to bi bila eterinost ovih drugih kad bi se uporedila
sa gustinom ljudskog tela. O ni prethodni su "P rvovodeni", zato su
tako bl i zu granice istog, mirujueg Duha da su naprosto " I Z G N A -
N I CI " - u aristotelovskom smislu -feroueri, i l i idealne vrste onih ko-
ji su doli. O ni nisu mogli da stvore materijalne, telesne stvari, pa je
zato kasnije reeno da su odbili da stvaraju, po zapovesti "Boga ",
i l i , drugim recima, P O BUN I LI SU SE.
Moda ovo opravdava sledei princip naune teorije, koj i nas ui
0 svetlosti, zvuku i posledicama susreta dva talasa iste talasne dui-
ne. " A ko su dva zvuka istog intenziteta, ako se njihove amplitude
podudaraju, to proizvodi zvuk koj i je etiri puta j ai od svakog po-
jedinano, dok ako su im amplitude dijametralno suprotne, to proiz-
vodi apsolutnu tiinu."
Jo jedan dokaz, ako ih je uopte vie potrebno, da su drevni Inicijali zna-
li za vie od sedam planeta, nalazi se u Vinu Purani (knjiga I I , pogl. XI I ), gde,
opisujui koije koje su vezane sa Dravu (zvezdu Sevemjau), Parasara go-
vori o "koijama DEVET planeta", koje su vezane vazdunim uadima.
592
Objanjavajui neke od "jeresi" njegovog doba, Justin Muenik
pokazuje kako su u svojim polaznim takama sve religije sveta iden-
tine. P rvi poetak otvara se bez razlike neznanim i P A SI VN I M boan-
stvom, iz koga emaniraju odreene aktivne moi i l i vrline, misterijem
koja se ponekad naziva MUD R O U, ponekad SI N O M, a veoma esto
Bogom, A nelom, Gospodom i LO G O SO M. ' ^ Ovo poslednje se pone-
kad odnosi na samu prvu emanaciju, ali u nekim sistemima on pro-
izlazi iz prvog dvopolnog i l i dvostrukog zraka kojeg je u poetku
proizvelo nevidljivo. Fi l on opisuje tu mudrost kao muko i ensko.
A l i , iako je njeno prvo ispoljavanje imalo poetak jer je proizalo iz
Ouloma (Eona, vremena), kad je Otac emitovao najvii od Eona,
on je ostao sa njimpre svih stvaranja jer je njegov deo." Zato Fi l on
Judejski Adama Kadmona naziva "umom " (Enoja i l i Bitos u gnosti-
kom sistemu).
Um, neka mu ime bude Adam.
U objanjenju starih knjiga Maga, itav dogaaj postaje jasan. Je-
dna stvar moe da postoji jedino pomou svoje suprotnosti - tako
nas ui Hegel, a potrebno je samo malo filozofije i duhovnosti kako
bi se razumelo poreklo kasnije dogme koja je istinski satanska i pa-
klena u svojoj hladnoj i okrutnoj iskvarenosti. Prie Maga su, u njiho-
vi m egzoterijskim uenjima, objasnile poreklo zla na sledei nain:
"Svetlost moe da proizvede j edi no svetlost, i nikad ne moe bi t i
izvor zla"; kako je onda nastalo zlo poto pri l i kom njegovog proiz-
voenja nije bilo nieg paralelnog i l i slinog Svetlosti? Svetlost je,
kau oni, proizvela nekoliko bia, koja su duhovna, svetla i mona.
A l i VE LI K I ("Velika Asura", A hriman, Lucifer itd., itd.) imao j e je-
dnu Z/M misao, suprotnu svetlosti. On je sumnjao i od te sumnje je po-
stao taman.
To je neto blie istini, ah jo daleko od cilja. Nije bilo " Z LE mi sl i "
koja je rodila suprotstavljenu Mo, ve je to bila naprosto MISAO/>er se;
neto stoje, budui daje kognitivno i sadri plan i svrhu, zbog toga
Justin: Cum Trifo, str 284
Podela koja ukazuje na vreme.
Sanhoniaton naziva vreme najstarijim od Eona, Protogonosom, "provoro-
denim ".
18
Filon Judejski: Kain i njegovo roenje, str. XVI I .
593
konano, pa se prirodno mora postaviti kao opozicija kako istom
mirovanju, tako i prirodnom stanju Duhovnosti i Savrenstva. Bi o je
to naprosto zakon Evolucije koj i se potvrdio, t j . napredak mentalnog
razvoja, diferencijacije od duha, ve umeanog i upletenog u mate-
rij u ka kojoj je bio neodoljivo privuen. Ideje, po samoj svojoj pri -
rodi i sutini, kao zamisli koje se odnose na objekte, bilo da su pravi
i l i zamiljeni, suprotstavljene su apsolutnoj MI SLI , tom neznanom SVE,
za koje g. Spenser kae da se o njegovom tajanstvenom delovanju ne
moe nita rei, ali da "ono po svojoj prirodi nije srodno E vol uci j i "
{Principipsihologije, 474)' - kao to nesumnjivo i nije.
ohar to saoptava veoma sugestivno. K ad je "Sveti" (Logos) po-
eleo da stvori oveka, on je pozvao najvie jato Anela i rekao im
ta eli, ali su oni posumnjali u mudrost te elje i odgovorili; "o-
vek nee potrajati nijednu no u svojoj slavi" - zbog ega ih je "Sve-
t i " Gospod spalio (unitio). Onda je on pozvao drugo, nie Jato i
rekao isto. I oni su protivreili "Svetom": "K akvo dobro od ove-
ka?", gunali su oni. Pa ipak je E lohim stvorio oveka, a kad je o-
vek zgreio, dola su jata Uza i A zael i poeli da zadirkuju Boga:
"E to Sina ovekovog koga si nainio", rekoe. "G le, on je zgreio!"
Onda im Sveti odgovori: "D a ste bi l i meu njima (ljudima), bi l i bi -
ste gori od nj i h. " I on ih baci sa njihovog uzvienog poloaja na Ne-
bu dole na Z emlju i "oni se pretvorie (u ljude) i zgreie sa enama
zemaljskim" (ohar, 9, b). To je sasvim jasno. U Postanju se nigde
ne spominje da su ti Sinovi Boiji (poglavlje VI ) bi l i kanjeni zbog
toga. Jedina referenca na to u Bibliji je u Judinojposlanici (6):
A anele koji ne zadrae svoju prvobitnu imovinu ve napu-
stie svoje stanite, on zadra u venim lancima u tami do suenja
velikog dana.
A to jednostavno znai da su " A nel i " osueni da se inkamiraju,
u okovima puti i materije, u tami neznanja, do "Velikog Dana", koj i
Tipino je za dananji duh paradoksalnog poricanja da, dok Je hipoteza o
evoluciji, kako o njoj pouavaju Darvin i Hekel {Hceckel), stekla pravo gra-
anstva u nauci, savremeni psiholozi odbacuju i ideju o venosti Univezuma
i o prethodnom postojanju univerzalne svesti. "Ako su idealisti u pravu, ue-
nje o evoluciji je samo san", kae g. Herbert Spenser (vidi fusnotu na str. 9 i 10
ove knjige).
594
e, kao i uvek, doi nakon sedmog kruga, po isteku "Sedmi ce", u SE -
D M I SA BA T , i l i u post manvant ari koj N i r v a ni .
K o l i k o j e Her mes ov PIMANDER, Boanska Misao, i s t i ns ki ezote-
r i j s ko del o i u saglasnosti sa T aj nom D o k t r i n o m moe se zakl j ui -
t i i z nj egovog pr v obi t nog i p r i mi t i v n o g pr evoda samo na l a t i ns ki
i g r ki . Sa druge strane, k o l i k o su ga kasni j e i s k r i v i l i hr i ani u
E v r o p i v i d i se i z pr i me db i i nes\esnih priznanja koj a j e nai ni o
de Sen Ma r k {de St. Mare) u s vom Predgovoru i pi s mu bi s kupu od
A i r a {Ayre), 1578. godi ne. U nj emu j e i znet i t av ci kl us preobraa-
j a j edne pantei sti ke i egipatske rasprave u mi s t i ko r i mokat ol i ko
del o i mi t u v i d i mo kako j e P I MA N D E R postao ono to j e danas. Pa
i pak, ak se i u Sen Ma r k o v o m pr evodu nal aze t r agov i pr avog P i -
MANDRA - " Uni v e r z a l na Mi s a o " i l i " U M " . E v o dos l ovnog pr evo-
da sa st aro-f rancuskog pr evoda; or i g i na l ete nai u f us not i ^" na
udnom st aro-f rancuskom:
Sedam l j udi (poglavara) behu roeni u oveku. (. . .) Priroda
sklada Sedam od Oca i Duha. Priroda (. . .) proizvede sedam l j udi
u skladu sa sedam priroda Sedam Duhova (. . .) uvajui u njima
potencijalno dva pola.
Met af i zi ki , Otac i Si n su " Uni ver zal ni U m " i " per i odi ni Uni ver-
z um" : " A neo" i "ovek". O n j e S I N i O T A C istovremeno; k od P i man-
dera, aktivna I D E J A \ pasivna MI SA O koj a j e stvara, kor ens ki kl j uni
t on u P r i r odi k o j i rada sedam t onova - sedmostruku skal u kreati v-
ni h Si l a i sedam pr i zmat i ni h aspekata boj e, roene iz j ednog belog
zraka, i l i SVE T LO ST I - koj a j e stvorena u T A MI .
"SE CT I O N 16 (chap. i.), Mercure Trismegiste - Pimandre. (. . . ) " "O h, ma
pensee, que s'ensuit il? car je desire grandement ce propos. Pimandre dict,
eci est un mystere ele, jusques a ce jour d'hui. Car nature, soit mestant avec
Thome, a produit le miracle tres merveilleux, aiant celluy qui ie t'ay dict, la
nature de l'harmonie des sept du pere, et de l'esprit. Nature ne s'arresta pas
la, mais incontinent a produict sept homes, selon les natures des sept gouver-
neurs en puissance des deux sexes et esleuez. (. . .) La generation de ces sept
s'est donnee en ceste maniere. (. . . ) "
Ovde je u prevodu nainjen prekid, koj i se moe delimino popuniti ako se
posluimo Apulejevim latinskim tekstom. Komentator, biskup, kae: "Priroda
Je u njemu (oveku) proizvela sedam l j udi " (sedam principa).
595
TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA
B ROJ NA ZNAENJA " R ATA NA N E B U"
Tajna Doktrina ukazuje na to da je oigledna injenica kako je Ljud-
ski rod, kol ektivno i pojedinano, kao i itava ispoljena priroda,
(a) nosilac daha Jednog Univerzalnog Principa u njegovoj primar-
noj diferencijaciji i (b) nosilac bezbrojnih "dahova" koj i proizlaze iz
tog jednog D A H A U njegovoj sekundarnoj diferencijaciji, i dalje,
poto se Priroda, sa mnotvom svojih oveanstava sputa nanie
ka planovima koj i neprekidno rastu u materijalnosti. Primami Dah
informie najvie Hijerarhije; sekundarni - nie, na neprekidno de-
klinirajuim planovima.
Sad, u Bibliji postoje mnogi pasusi koj i sami po sebi dokazuju,
egzoteriki, daje to verovanje nekad bilo univerzalno, a najubedljivija
od svih su dva poglavlja -Jeze^///', X X V I I I i Isaija, X I V Hrianski
teolozi mogu da protumae oba u tom smislu da se oni odnose na veli-
ki Ratpre Stvaranja, E p o Sataninoj pobuni, itd. , ako im je tako volja,
ali je besmislenost te ideje suvie oigledna. Jezekilj svoja jadikova-
nja i ukore upuuje kralju Tira, a Isaija ~ kralju Ahazu, koji se, kao i
ostatak naroda, odao oboavanju idola sa izuzetkom nekolicine I nici-
jata (tzv. Proroka) koji su pokuali da ih zaustave u tom okretanju eg-
zoterizmu, i l i idolatriji, stoje ista stvar. Neka prouavalac prosudi.
U Jezekilju, X X V I I I , se kae:
Sine ovekov, reci princu od Tira, ovako ree Gospod Bog (ka-
ko mi razumemo, "bog" K AR M A) : Poto se tvoje srce uznelo, i re-
kao si Ja sam Bog ( . . . ) a ipak si ovek, gle, poslau strance na
tebe ( . . . ) i oni e potegnuti svoje maeve protiv lepote tvoje mu-
drosti ( . . . ) i svui e te dole u jamu (. . .) ( ili zemaljski ivot).
Poreklo "Princa od Tira" trebalo bi traiti i pronai u "boanskim
Dinastijama" grenih Atiantidana, Velikih arobnjaka ( vidi poslednje
komentare na Stancu X I I , stihovi 47-49) . U Jezekiljevim recima
nema metafore, ve je ovog puta to stvarna istorija. Jer, glas unutar
proroka, glas "Gospoda", njegov sopstveni Duh, koji mu govori, kae:
596
Poto si rekao "Ja sam Bog, ja sedim na prestolju Bogova -
(boanskih Dinastija), usred mora", a ipak si ovek (. . .) Gle, mu-
driji si od Danila, nema tajne koja se moe sakriti od tebe: sa tvo-
jom mudrou (. . .) uveao si svoja blaga, i tvoje se srce uznelo
zbog tvog blaga. Gledaj zato (...) stranci e potegnuti maeve pro-
tiv lepote tvoje mudrosti (. ..) oni e te svui (...) i umree smru
onih koji su pobijeni usred mora.
(Stihovi 3-8)
Sva ta proklinjanja nisu proroantvo, ve naprosto podseanje na
sudbinu Atlantidana, "D i vova na Z eml j i ".
ta moe znaiti ova poslednja reenica ako to nije pria o sud-
bini Atlantidana? Stih 17 koj i kae: "tvoje se srce uznelo zbog tvoje
lepote" moe se odnositi na "Nebeskog Coveka" i l i Pimandera, i l i na
Pale Anele, koje optuuju da su pali zbog ponosa na svoju veliku
lepotu i mudrost koja je postala njihova imovina. Tu nema metafo-
re osim moda predrasuda naih teologa. Ti stihovi se odnose na
prolost i pre pripadaju Znanju koje se stie pri l i kom misterija I ni -
cijacije, nego vidovitosti koja vi di prolost! Glas opet kae:
Bio si u Edenu, Vrtu Boijem (Satja Juga), bio si prekriven svim
dragim kamenjem (. . .) majstorstvo tvojih tkanina i svirala bese
pripremljeno u tebi onog dana kad si stvoren. (. . . ) Ti si pomazani
Heruvim (. . .) uspinjao si se i silazio usred plamenih stena (. . .)
bio si savren na svaki nain od dana kad si stvoren dok se grenost
nije rodila u tebi. Zato u te baciti saplanine Boije i unititi te. (...)
"Planina Boija" znai "Planina Bogova", odnosno Meru, ij i je
predstavnik u etvrtoj Rasi bila planina Atlas, poslednji oblik jednog
od boanskih Titana, u to vreme t ol i ko visoka da su drevni narodi
verovali da se nebo oslanja na njen vrh. Zar nije Atlas pomogao di -
vovima u nj ihovom ratu proti v bogova [ Hi gi n {Hyginus)]'? D ruga
verzija toga je bajka koja je zasnovana na ljubavi Atlasa, sina Japeta
i Klimene, prema astronomiji, koj i zbog toga boravi na najviim pla-
ni nski m vrhovima. I stina je da su A tlas, "planina bogova", kao i
istoimeni junak, simboli etvrte Rase, a njegovih sedam keri, A t-
lantide, simboli Sedam Podrasa. Po svim legendama, planina Atlas
bila je triput via nego to je danas: potonula je u dve razliite pri l i -
ke. Ona je vulkanskog porekla, pa zato glas kae J ezekilju :
597
Izveu plamen iz tvog sredita, on e te prodrati (. . .)
(stih 18)
Svakako to ne znai, kako izgleda u prevodima ovog odlomka, da
e vatra bi t i izvedena iz sredita princa od Tira, i l i njegovog naroda,
ve iz planine Atlas, koja simbolizuje tu ponosnu rasu, uenu u ma-
gi j i i sjajnu u vetinama i civilizacij i, ij i su poslednji ostaci unite-
ni maltene u podnoju lanca ti h nekad divovskih planina.
Uistinu, "bie uas i nikad te vie nee bitf\ j er su i samo ime
te rase i njena sudbina danas izbrisani iz ljudskog pamenja. Imajte
na umu da su gotovo svi drevni kraljevi i svetenici bi l i I nicij ati, da
je pri kraju etvrte Rase dolo do sukoba izmeu I nicijata Desne i
I nicijata Leve Staze, najzad, da E denski vrt i drugi, a ne samo Je-
vreji, sraa!ixa]\x Adamovskom rasom, poto isti taj Jezekilj ak i fara-
ona poredi sa najlepim drvetom u Edenu, pokazujui: "svo di'vee
Edena, najizabranije i najbolje u Libanu (. . .) smeteno je u ni i m
delovima zemlje (. . . ) " j er "i oni pooe u pakao sa nj i m" (farao-
nom)^' u nie delove, koj i su, u stvari, dno okeana, ija je osnova zi-
nula da bi progutala zemlje Atlantiana i nj ih same. A ko imamo sve
to na umu i ako uporedimo razne prie, videemo da se poglavlja
XXVI I i XXXI Jezekilja ne odnose ni na Vavilon, ni na A siriju, pa ni
na Egipat, poto nijedna od ti h zemalja nije bila unitena na taj na-
in, nego su naprosto pretvorene u ruevine na povrini, a rse pod ze-
mljom - ve, uistinu, na A tlantidu i veinu njenog naroda. I videemo
da "E denski vr t " I nicijata nije mi t, ve oblast koja je danas potop-
ljena. Svetlost e ga obasjati i on e u reenicama poput ove uvideti
njihovu pravu ezoterijsku vrednost:
Bi o si u Edenu; (. . .) bio si na svetoj planini Boijoj.
Jer svaki narod je imao i jo uvek ima svete planine: neki vrhove
Himalaja, drugi Pamas i Sinaj. Sve su to bila mesta inicijacije i bo-
ravita poglavara drevnih drutava, pa ak i savremenih adepata. I
opet:
Jedini faraon koga Biblija prikazuje kako se sputa do Crvenog mora bio
je kralj koji je progonio Jevreje i koji nije imenovan, moda iz veoma dobrih
razloga. Ta pria je nesumnjivo sainjena prema atlantidanskoj legendi.
598
Gle, Asirac (zato ne A tlantidanin, I nicijat?) bese kedar liban-
ski; (. . .) bese vii od svog drvea; (. . .) kadrovi u vrt u Boijem
nisu ga mogl i sakriti (. . .) pa mu je svo drvee edensko (. . .) za-
videlo.
,. (Jezekilj, XXXI, 3-9)
U i t avoj Ma l oj A z i j i I ni c i j a l i su nazi vani " dr veem P ravedno-
s t i " , kao i kedr ovi l i banski , kako su nazi vani i neki kr al j evi I zraela.
Bi l o j e isto tako v e l i k i h adepata u I ndi j i , al i samo adepata leve ruke.
K a d Vinu Purana pr i a kako j e "svet bi o prepl avl j en drveem", a
da su P raetasi - " k o j i su pr ovel i 10.000 godi na u askezi u v e l i k om
okeanu" - b i l i ut onul i u svoje oboavanje Boga, ta al egorij a se od-
nosi na A t l ant i dane i adepte rane Pete Rase - A r i j e v c e . O stalo "drve-
e (adepti arobnj aci) se pr o i r i l o i pr epl avi l o nezatienu zeml j u i
narod j e nestao ( . . . ) nesposoban da r adi deset hi l j ada godi na". T ada
j e pokazano kako mudr a c i , R i i j i ari j evske rase, z v a ni P raetasi ,
"i zl aze iz dubine"^^ i vet r om i pl amenom k oj i izlaze iz nj i hov i h usta
uni tavaj u greno "drvee" i i tavo bi l j no carstvo sve dok ih Soma
(Mesec), vl adar bi l j nog sveta, ni j e umi r i o s kl opi v i savez sa adepti-
ma Desne Staze, koj i ma kao nevestu nudi Mar i u, "i zdanak drve-
a".^' T o znai ono s t oj e saopteno u Stancama i K oment ar i ma. T o
ukazuj e na v e l i ku bor bu i zmeu " Si nova Bo i j i h " i Si nova Mr ane
M u d r o s t i - na i h pr edaka - odnos no, A t l a nt i da na i a r i j e v s ki h
A depata.
i t ava i st ori j a t og peri oda al egori j ski j e pri kazana u Ramajani,
koj a predstavlj a mi s t i ku pr i u u epskom obl i ku o bor bi i zmeu R a-
me - pr vog kr al j a boanske di nast i j e r ani h A r i j evaca - i R avane,
s i mbol i ke personi f i kaci j e rase A t l ant i dana (sa Lanke). R ama j e bi o
Vinu Purana, knjiga I , pogl. XV.
To je ista alegorija. Vode su simbol mudrosti i okultne uenosti. Hermes
je predstavljao Svetu Nauku simbolom Vatre, I nicijali sa severa simbolom vode.
Ona je proizvod Nare, "Duha Boijeg", tanije Paramatmana, "Vrhunske Du-
e", kae Kuluka Bhata, poto Narajana znai "onaj ko boravi u dubini", odno-
sno uronjen je u Vode Mudrosti - "poto je voda tele Nare" (Vaju Purana). Otud
izjava da su 10.000 godina oni praktikovali askezu "u prostranom Okeanu", i
prikazani su kako izranjaju iz njega. Ea, Bog Mudrosti, jeste "Uzviena Riba",
a Dagon i l i Oanes je haldejski ovek-riba, koji izranja iz voda da bi pouavao
mudrosti.
599
inkarnacija solamih Bogova, a Ravana, lunamih Deva. Bi l a je to ve-
lika bitka izmeu Dobra i Z la, izmeu bele i crne magije, za pre-
vlast boanskih sila nad ni i m zemaljskim i l i kosmikim moima.
Da bi prouavalac bolje razumeo ovu poslednju tvrdnju, neka okre-
ne odeljak Anugita iz Mahabharate, poglavlje V, u kome Bramana
kae svojoj eni:
Pomou Sopstva opazio sam presto koji se nalazi u Sopstvu -
(presto) na kome boravi Braman slobodan od parova suprotnosti i
Meseca, zajedno sa Vatrom (i l i Suncem), podravajui (sva) bia
(kao) nosilac intelektualnog principa.
Me$ec jeste boanstvo uma (Manasa), ali samo na niem nivou.
"Manas je dualan - lunaran u niem, solaran u svom viem delu",
stoji u komentaru. To e rei, u njegovom viem aspektu ga privlai
Budi, a njegov ni i deo silazi u njegovu animalnu duu i slua njen
glas pun sebinih i senzualnih elja; u tome je misterija ivota je-
dnog adepta, ivota svetovnog oveka, kao i posmrtnog odvajanja
boanskog od ivotinjskog oveka. Ramajana - u kojoj bi svaki
red trebalo itati ezoterijski - velianstvenom simbolikom i alegori-
j om razotkriva patnje i oveka i due. Bramana kae:
Unutar tela, usred svih tih ivotnih vetrova (Principa?), koji se
kreu u telu i prodiru jedni druge,^'' plamti sedmostruka Vatra Va-
ivanare, iji je cilj "Sopstvo".
26
Meutim, glavna "D ua" je Manas i l i um: otud se Soma, Mesec,
prikazuje kako sklapa savez sa njegovim solamim delom, personifi-
kovanim kao Praetasi. A l i , ovo je samo jedan od sedam kljueva
koj i otvaraju sedam aspekata Ramajane, kao i svih drugih svetih spi-
sa - metafiziki klju.
24
To objanjava izvrsni prevodilac Anugite u fusnoti (str. 258), ovim recima:
izgleda da su to ula; svetovni ivot se odvija zahvaljujui delovanju vetrova koji su
vezani za SOPSTVO i vode njegovom ispoljavanju kao individualnih dua.
^^ Nilakanta objanjava:
Vaisvanara (i l i Vaivanara) je re koja se esto koristi da oznai Sopstvo.
^ Prevod mr Kainat Trimbak Telanga, Bombaj.
600
Simbol "Drveta", koj i je oznaavao razne I nicijate, bio je gotovo
univerzalan. Isus je nazivan "drvetom ivota", kao i svi adepti dobrog
Zakona, dok su adepti leve Staze nazivani "uvel i m drveem". Jovan
Krstitelj govori o "seki ri " koja je "zarivena u koren drvea" {Matej,
I I I , 10), a kralj asirskih vojski se naziva drveem (Isaija, X, 19).
Pravo znaenje Edenskog vrta dovoljno je objanjeno u Razotkri-
venoj Izidi.
Autorka ovog dela je vie puta ula da su ljudi bi l i iznenaeni to
Razotkrivena Izida sadri tako malo od uenja koje se ovde iznosi.
To je sasvim pogreno. Jer, aluzija na ta uenja ima u izobilju, ak
i ako su sama uenja preutana. Tada vreme za to jo nije bilo sazre-
lo, kao to ni sada jo nije kucnuo as da se kae sve. Jedan kritiar
knjige Ezoterijski budizam napisao j e:
N i kakvi A tl anti ani , odnosno etvrta Rasa koja je prethodila
naoj, Petoj Rasi, ne pominju se u Razotkrivenoj Izidi.
Ja, koja sam napisala Razotkrivenu Iziu, tvrdi m da se A tl anti-
ani spominju kao nai prethodnici, naime u Tomu I , str 133, kada
se govori o Knjizi o Jovu. Jer ta moe bi t i jasnije od ovoga:
U izvornom tekstu, umesto "mrt vi h stvari", stoji "mr t vi Refaim",
di vovi , i l i moni prvobitni lj udi, za koje e uenje o evoluciji^'e-
dnog dana moda utvrditi da su preci nae rase.
Ono je pozvano da to uini sada, kada je taj nagovetaj objanjen
sasvim otvoreno, ali, evolucionisti e to sigurno porei i danas, kao
to su to ui ni l i i pre deset godina. Nauka i tehnologija su protiv nas
zbog ega mi preispitujemo obe i moramo to da inimo u samood-
brani. Na osnovu maglovitih metafora razbacanih po knjigama pro-
roka i u Otkrivenju Jovanovom, velikom, ali revidiranom ponovnom
izdanju Knjige Enohove - na tako nesigurnoj osnovi hrianska teo-
logija je izgradila svoj dogmatski ep o Ratu na Nebu. Ona je uinila
i vie: upotrebila je simbolike vizije, razumljive jedino I nicijatima,
kao stubove koj i e podrati elo masivno zdanje religije: a sada se
uvida da su ti stubovi tanune trske, pa se ta domiljata struktura ru-
i. itava hrianska shema poiva na Jakinu i Boazu ~ dvema supro-
tnim silama dobra i zla, Hristu i Satani dya9al K al KaKal 5uvd|aeic;.
Oduzmite hrianstvu njegov glavni oslonac - Pale Anele - pa e
601
E denski ardak, sa njegovim A damom i E vom, ispariti u magl i ,
a Hri st e, kao izuzetni l i k Jednog Boga i Spasitelja i rtva Oka-
j anj a Grehova oveka-ivotinje, postati usled toga beskoristan i
beznaajan mi t .
U j ednom starom broj u Revue Archeologigue za godinu 1845.
(str. 41), francuski pisac, g. Mor i (Maury), primeuje:
Izgleda daje ta sveopta borba izmeu dobrih i zlih duhova sa-
mo reprodukcija jedne mnogo drevnije i mnogo strasnije bitke, koja
se, prema jednom drevnom mitu, odigrala pre stvaranja univerzu-
ma, izmeu vemih i pobunjenih legija.
I opet, to je naprosto pitanje vremenskog sleda. D aj e Otkrivenje
Jovanovo bilo napisano tokom vedskog perioda i da nismo sigurni
daje to naprosto druga verzija Knjige Enohove i legende o Zmaju iz
paganske antike - veliina i lepota njegovih slika mogla bi okrenuti
miljenje kritiara u korist hrianskog tumaenja tog prvog rata,
ije je poprite bilo zvezdano nebo, i prvi h ubica - Anela. A l i , ka-
ko stvari danas stoje, znamo da svaki dogaaj u Otkrivenju potie
iz drugog jednog i starijeg spisa. Radi boljeg razumevanja apokali-
ptikih alegorija i tog ezoterikog epa, molimo itaoca do otvori Ot-
krivenje i proita poglavlje XI I , od stiha 1 do stiha 7.
Ono ima nekoliko znaenja, od koj ih su veina otkrivena zahva-
ljujui astronomskim i numerikim kljuevima tog univerzalnog mi -
ta. Ono to sada moemo da saoptimo jeste jedan odlomak, nekoliko
aluzija na njegovo skriveno znaenje u smislu zapisa o jednom stvar-
nom ratu, borbi izmeu I nicijala dvaju kola. Postoje jo mnoge ale-
gorije komponovane na istoj osnovi. Prava pria, koja otkriva puno
ezoterijsko znaenje, nalazi se u Tajnim knjigama, kojima pisac ovog
dela nije imao pristup.
A l i , u egzoterijskim knjigama, epizoda o ratu Tarake,* kao i neki
ezoterijski komentari, moda mogu da nam ponude klju. U svim
Puranama se taj dogaaj opisuje sa vie i l i manje varijacija, koje
pokazuju njegov alegorijski karakter.
* Div-demon koji je sprovodio tako strogu duhovnu praksu joge daje ovla-
dao boanskim znanjem joga vidje i oklutnim moima. Bogovi su se uplaili
njegovih nadljudskih moi pa je Skanda ih Kartikeja, bog rata, izveo udesno
roenje da bi ga ubio. (nap. ured.)
602
U mitologij i najstarijih vedskih Arijevaca, kao i u kasnijim pri-
ama iz Purana, pominje se Buda, " Mudr i " , onaj " koj i je uen u Taj-
noj Mudrosti" i koj i predstavlja antropomorfizaciju planete Merkur.
Klasini renik hinduizma pripisuje Budi autorstvo himni u Rig Vedi.
Zato on ni na koj i nain ne moe da bude "kasnija izmiljotina bra-
mina", ve zaista predstavlja veoma staru personifikaciju.
I spitujui njegovu genealogiju, tanije teogoniju, otkrivamo sle-
dee injenice. Po mi tu, on je sin Tare, ene Brihaspatija "zlatnog"
i "Some" (mukog) Meseca, koj i , nalik na Parisa, otima tu novu He-
lenu induskog zvezdanog carstva od njenog mua, to izaziva vel i ki
sukob i rat u Svargi (Nebu). Ta epizoda prikazuje bi tku izmeu Bo-
gova i A sura: kralj Soma nalazi saveznika u Usanasu (Venera),
voi Danava, a bogove predvode I ndra i Rudra, koj i staju na stranu
Brihaspatija. Brihaspatiju pomae ankara (iva), koj i je prijatelj Bri -
haspatiju, poto mu je Guru bio Brihaspatijev otac, Angiras. I ndra je
ovde indijski prototip Mihaila, arhistratega i ubice "Z maj evih" an-
ela - poto je jedno od njegovih imena Dinu - "voa (nebeskih)
jata". Obojica se bore, kao to su ui ni l i i neki T itani borei se pro-
tiv drugih Titana, da bi odbranili osvetnike bogove, jedan - Jupite-
ra tonansa (u I ndi j i , Brihaspati je planeta Jupiter, to je interesantna
podudarnost), drugi, da podri veno grmeeg Rudru-ankaru. To-
kom tog rata naputaju ga njegovi telohranitelji, bogovi oluje (Ma-
ruti). Ta pria je veoma sugestivna u nekim svojim detaljima.
I spitajmo neke od njih i pokuajmo da otkrijemo ta one znae.
Vladajui Genij, i l i "Regent" planete Jupiter je Brihaspati, otee-
ni mu. On je instruktor i l i duhovni guru bogova, koj i su predstav-
ni ci moi razmnoavanja. U Rig Vedi se on naziva Bramanaspati,
to znai "boanstvo u kome je otolovljeno potovanje bogova". Otud
Bramanaspati predstavlja materijalizaciju boanske milosti, da tako
kaemo, pomou rituala i ceremonija, i l i egzoterikog oboavanja.
" T A R A " " - njegova ena - sa druge strane, predstavlja personi-
fikaciju moi onoga ko je iniciran u Gupta Vidju (tajno znanje), kao
to emo pokazati.
SO MA j e Mesec, astronomski, ali, u mistikoj frazeologiji, to j e ta-
kode i ime svetog napitka koj i piju bramini i I nicijati tokom njihovih
misterija i rtvenih rituala. Biljka "soma" je asclepias acida, koja daje
27
Vidi Dosonov Klasini renik.
603
sok od koga se pravi taj mistiki napitak, soma. Samo potomci Rii-
j a, Agnihotri (svetenici Vatre) vel ikih misterija znaju sve njegove
moi. A l i , pravo svojstvo istinske Some bilo je (a i danas je) da od I ni -
cijata naini novog oveka, nakon to se on ponovo rodi, naime na-
kon to pone da i vi u svom astralnom telu (vi di Eliksir ivota^^),
jer, kad jednom njegova duhovna priroda prevazide fiziko, on e ga
uskoro otkinuti i odvojiti se ak i od tog eterinog oblika.^'*
U drevnim vremenima, soma nikad nije davana neinciranim bra-
minima -jednostavnim grihatama, i l i svetenicima egzoterikih r i -
tuala. Zato Brihaspati - iako je bio "guru bogova" - ipak predstavlja
formalni oblik oboavanja, a Tara, njegova ena - simbol nekog ko,
iako je vezan za dogmatsko oboavanje, ezne za istinskom mudro-
u - predstavljena je kako je K ralj Soma, onaj koj i daje tu Mu-
drost, inicira u misterije. Zato je u alegoriji reeno daju je Soma oteo.
Posledica toga je roenje Bude - ezoterijske Mudrosti - (Merkur, i l i
Hermes u Grkoj i E giptu). On je predstavljen " t ol i ko l epi m" da
ak i mu, iako svestan da Buda nije potomak njegovog bukvalnog
oboavanja - priznaje novoroenog za svog Sina, pl od njegovih
ritualnih i besmislenih formi.^" To je, ukratko, jedno od znaenja te
alegorije.
Rat na Nebu se odnosi na nekoliko dogaaja te vrste na raznovr-
snim i drugaijim planovima bia. Prvi je isto astronomska i kosmo-
loka injenica koja spada u kosmogoniju. G. D on Bent l i {John
Bentley)]Q mislio daje induski Rat na Nebu samo figura koja se od-
nosi na njihove proraune vremenskih perioda (vi di Bentlijevu Indu-
sku astronomiju)?^
28
29 ,
Vi di Pet godina teozojije.
Onaj ko koristi Somu nalazi sebe privezanog za svoje spoljanje telo, a
opet van njega, u svom duhovnom obliku. Ovaj drugi, slobodan od onog pr-
vog, privremeno lebdi u eterinim viim oblastima, postajui praktino "kao
jedan od bogova", a ipak uvajui u svom fizikom mozgu seanje na ono to
vi di i ui. Otvoreno govorei, Soma je plod Drveta Spoznanja koje je ljubo-
morni E lohim zabranio Adamu i E vi, i l i Jah-ve, "da ovek ne bi postao jedan
od nas".
30
31
U savremenim egzorerikim religijama vidimo to isto.
Istorijski pogledi na indusku astronomiju. Citirajui iz tog dela ono to se
odnosi na Arjahatu, za koga se kae daje pronaao priblian pristup pravom
604
To je posluilo kao prototip, mi sl i on, za zapadne narode, da sa-
ine svoj rat Titana. A utor ne grei potpuno, ali nije ni sasvim u
pravu. A ko se zvezdani prototip zaista odnosi na pre-manvantariki
period i zasniva se u potpunosti na Znanju koje su arijevski I nicijati
stekli o itavom planu i razvoju kosmogonije,^^ rat Titana je tada sa-
mo legenda sa likovima pretvorenim u boanstva na osnovu stvar-
nog rata koj i se odigrao na himalajskom Kajlau (nebu), umesto u
dubinama kosmikog, meuplanetarnog prostora. To je zapis o ua-
snoj bici izmeu "Sinova Boga" i "Sinova Senke" etvrte i Pete Rase.
Na osnovu ta dva dogaaja, koje su u jedan stopile legende pozaj-
mljene iz egzoterikih pria o ratu koj i su Asure zapodele protiv bo-
gova, nainjena su sva ostala narodna predanja.
Ezoterijski, Asure, koje su kasnije pretvorene u zle duhove i nie
bogove, koje su veno u ratu sa velikim boanstvima - predstavljaju
bogove Tajne Mudrosti. U najstarijim delovima Rig Vede, one su du-
hovne i boanske, poto se re Asura koristi za Vrhunski D uh i isto
j e to i vel i ki Ahura zoroastrijanaca (vidi Darmeteterov VE N D I D A D ) .
Nekad su i sami bogovi I ndra, A gni i Varuna spadali u Asure.
o d n o s u i z me u r a z n i h v e l i i n a z a r aunanj e v r e d n o s t i T I , pi s ac Izvora mera p o -
na v l j a j e d n u i nt e r e s a nt u t v r d n j u . Z a g . Be n t l i j a , kae:
(. . . ) veoma dobro je poznavao indusko astronomsko i matematiko znanje (. . ,) pa
se ova njegova tvrdnja moe smatrati i sti ni tom: ista izuzetna crta kod tako mnogo
istonih i drevnih naroda da marljivo kriju tajnu te vrste znanja izraena je posebno
meu I ndusima. Ono to se iznosi da bi se j avno pouavalo i bi l o dostupno j avnosti
samo je priblino tonijem, ali skrivenom znanju. I sama formulacij a g. Bent l i j a e
udesno potkrepiti tu tvrdnj u, a kad se objasni, pokazae da je ona (induska egzote-
rika astronomija i nauka) izvedena iz jednog egzaktnog sistema koji je drugaiji od
evropskog, za koj i (evropski) je sam g. Bent l i , naravno, verovao da je daleko iznad
induskog znanja, u bi l o kom periodu, u bi l o kojoj generaciji.
Na njegovu nesreu, to nita ne oduzima od slave drevnih induskih astronoma koj i
su b i l i I ni ci j ati .
Tajna Doktrina ui daje svaki dogaaj univerzalnog znaaja, kao to su
geoloke kataklizme i kraj jedne rase i poetak nove, koj i svaki put ukljuuje
velike promene u epohama oveanstva - duhovne, moralne i fizike ~ pret-
hodno promiljen i unapred ureen, da tako kaemo, u nebeskim regijama na-
eg planetarnog sistema. Astrologija je u celini zasnovana na toj mistikoj i
bliskoj povezanosti izmeu nebeskih tela i oveanstva: i to je jedna od veli-
ki h tajni inicijacije i okultnih misterija.
605
U Aitareja Bramani, dah {asu) Brame-Praapatija je oiveo, i od
tog daha je on stvorio Asure. Kasnije, posle rata, Asure su nazvane
boijim neprijateljima, otud - "^-sure", jer je inicijalno " A " prefiks
za negaciju - i l i "e-bogovi" - poto su bogovi nazivani "Sure". To
onda povezuje Asure i njihova "Jata", koja emo nabrojati, sa "Pa-
l i m A nelima" hrianskih crkvi, jednom hijerarhijom duhovnih bi -
a koju nalazimo u svim panteonima drevnih, pa ak i savremenih
naroda ~ od zoroastrijanaca pa do Kineza. O ni su sinovi prvobitnog
Kreativnog Daha u poetku svake nove Maha-Kalpe, i l i Manvantare,
i stoje u istom rangu kao A nel i koj i su ostali "vemi ". To su bili sa-
veznici Some (oca Ezoterijske Mudrosti) i prot i vni ci Brihaspatija
(koj i predstavlja ritualno i l i ceremonijalno bogosluenje). Oigledno
su ih ceremonijalisti degradirali u prostoru i vremenu u protivnike
moi i l i demone zbog njihove pobune protiv hipokrizije, lanog obo-
avanja i formalnosti.
Sad, kakav je karakter onih koj i su se boril i uz njih? To su: (1) Usa-
nas i l i "domain" planete Venere, koja je danas u rimokatolicizmu
postala-Lucifer, Genij "jutarnje zvezde" {vidi Isaija, XI V, 12), Tsaba,
i l i "Satanina" armija; (2) Daitje i Danave su T itani, demoni i di vovi
koje nalazimo u Bibliji {Postanje, VI ) - potomci "Sinova Boi j i h"
i "K eri ljudskih". N j ihovo rodno ime pokazuje njihov navodni ka-
rakter i istovremeno otkriva ta]mxpokretakog duha bramina: jer, oni
su Krati-dvie - "neprijatelji rtava", i l i egzoterikih obmana. To su
jata koja su se borila protiv Brihaspatija, predstavnika egzoterikih
narodnih i nacionalnih religija, i I ndre - boga vidljivog neba, koj i je
u ranoj Vedi najvii bog kosmikog neba, dostojnog boravita za je-
dnog va-kosmikog i Personalnog Boga, iznad koga se nikakvo
egzoteriko oboavanje nikad ne moe uzdii.
(3) Potom dolaze Nage,^^ Sarpa (Zmije i l i Serafi). To, opet, poka-
zuje njihov karakter pomou skrivenog znaenja tog glifa. U mito-
logiji, one su poluboanska bia, jevrejski Serafim (od Serapis i Sarpa,
Zmija), a mnoina je saraf, "gorui, vatreni" (vidi Isaija, VI , 23). Hr i -
anska i jevrejska angelologija razlikuje Serafime i Heruvime, koj i
33
' Nage orijentalisti opisuju kao misteriozna bia ije tragove u obilju nala-
zimo u I ndiji do dana dananjeg i koja su ivela u Naga Dvipi, jednom od Se-
dam kontinenata i l i delova Bharata-Vare (stare I ndije), poto je grad Nagpur
jedan od najdrevnijih gradova te zemlje.
606
dolaze drugi po redu, a ezoterijski i kabalistiki su identini: Heruvim
je naprosto naziv za sliku i l i l i k bilo koje vrste nebeskih jata. Sad, kao
to je reeno, Z majevi i Nage su imena koja se daju inicijatima-pu-
stinjacima, zbog njihove velike Mudrosti, Duhovnosti i njihovog i -
vota u peinama. Zato, kad Jezekilj kralja od Tira naziva Heruvimom
i kae mu da se zbog njegove mudrosti i njegovog razumevanja ni-
jedna tajna ne moe sakriti (stih 3, 4, XXVI I I ) , on jednom okultisti
pokazuje daje "prorok", moda sledbenik egzoterikog rituala, koj i
besni protiv Inicijata druge jedne kole, a ne protiv imaginarnog Lu-
cifera, Heruvima palog sa neba, a potom iz Edenskog vrta. Zato je
takozvani "rat", u jednom od svojih brojnih znaenja, takoe alego-
ri ki zapis o borbi izmeu dve klase adepata - desne i leve staze. U
I ndi j i je bilo t ri klase Riija, koj i su bi l i najstariji poznati adepti: kra-
ljevski, i l i Radariiji, kraljevi i prinevi, koj i su prihvatili asketski
ivot, D evariij i, boanski, i l i sinovi Darme i Joge, i Bramariij i,
potomci onih riija koj i su osnovali gotre bramina, i l i kaste-rase. Sad,
ostavljajui na trenutak po strani mitske i astronomske kljueve, taj-
na uenja prikazuju mnoge Atlantidane koj i su pripadali t i m klasa-
ma, i mi emo videti daje meu njima bilo sukoba i ratova, defacto
et de jure. Narada, jedan od najveih Riija, bio je Devarii i pri -
kazuje se u stalnoj svai sa Bramom, Dakom i drugim bogovima i
mudracima. Zato moemo da zakljuimo daje, ma kakvo daje as-
tronomsko znaenje te opte legende, njena ljudska faza zasnovana
na stvarnim i istorijskim dogaajima, koj i su iskrivljeni u teoloku
dogmu samo da bi posluili ciljevima svetenstva. Kako je gore, ta-
ko je i dole. Nebeski fenomeni i ponaanje nebeskih tela uzeti su
kao model i taj plan je izvren dole, na zeml j i. Z ato je prostor, u
svom apstraktnom smislu, nazvan "domenom boanskog znanja", a
Haldejci i l i I nicijati su ga zvali Ab Soo, stanite ( i l i Otac, t j . izvor)
znanja, jer ba u prostoru borave inteligentne Moi koje nevidljivo
upravljaju Univerzumom.^''
Nita manje sugestivne nisu ni osobine koje se pripisuju ivi-Rudri, ve-
likom Joginu, pretku svih Adepata, u ezoterizmu jednom od najveih kraljeva
Boanskih Dinastija. Nazvan "Najranijim" i "Poslednjim", on je pokrovitelj
Tree, etvrte i Pete Korenske Rase. Jer, u svom najranijem vidu, on je asketski
Dig-ambara, "odeven Elementima", Triloana, "trooki", Pana-anana, "sa pet
lica", to je aluzija na etiri prole i sadanju Petu Rasu, jer, iako sa pet lica, on
607
Na isti nain i po planu Zodijaka u gornjem okeanu nebesa, od-
reena oblast na Z emlj i (jedno unutranje more) bila je posveena i
nazvana "P onorom Uenosti": dvanaest centara u moru, u obl i ku
dvanaest malih ostrva koja predstavljaju znake Zodijaka - od koj ih
su dva vekovima ostali "tajanstveni".^^ Ono je bilo boravite dvana-
est Hijerofanata i Uitelja mudrosti. "More znanja"^* i l i uenosti bi -
lo je vekovima tamo gde se danas prostire Samo, i l i pustinja G obi.
Ono je postojalo do poslednjeg ledenog doba, kada je lokalna kata-
klizma, koja se zbrisala vode na j ugu i zapadu i tako stvorila dana-
nju veliku ogolelu pusto, ostavila samo odreenu oazu, sa j ednim
jezerom i j edni m ostrvom usred njega, kao ostatak Zodijakog kru-
ga na Z eml j i . Vekovima je vodeni bezdan - koj i je, kod naroda to
su prethodili ranim Vavilonjanima, bio boravite "velike majke" (ze-
maljski post-tip "vel i ka majke haosa" na nebu), roditelj Eaa ( Mu-
drosti), koj i je stariji prototip Oanesa, vavilonjanskog oveka-Ribe -
vekovima je, dakle, taj "Ponor", i l i Haos, bio boravite mudrosti, a
ne zla. Borba izmeu Bela, a potom Merodaha, boga Sunca, protiv
Tijamat, Mora i njegovog Zmaja - "rat" koj i se zavrio porazom ovog
drugog ~ imao je isto kosmiko, geoloko, ali i istorijsko znaenje.
To je stranica istrgnuta iz Istorije tajnih i Svetih Nauka, njihove evo-
lucije, rasta i SMRTI - za profane mase. Ona se odnosi na {a) to to
je estoko Sunce sistematski i postepeno isuilo ogromne teritorije
u odreenom preistorijskom periodu (jedna od uasnih sua koja se
zavrila postepenim pretvaranjem nekad plodnih zemalja sa obiljem
ima samo "etiri ruke", postoje Peta Rasa jo iva. On je "Bog Vremena", Sa-
tum-Kronos, kao to pokazuje njegov damaru (bubanj) u obliku peanog sa-
ta, a ako ga optuuju da je odsekao Braminu petu glavu i ostavio mu samo
etiri, to je opet aluzija na odreeni stepen inicijacije, a takode i na Rase.
Ideja g. Sejfarta {Seiffarth) da je u drevnim vremenima bilo samo deset
znakova Zodijaka je pogrena. Profanima je bilo poznato samo deset; inicijati
su ih, meutim, znali sve, od vremena kad se oveanstvo podelilo na polove,
kad je dolo do podele Virgo-Scorpio (Device-korpije) na dva, a to je, zbog
tajnog znaka koji je dodat i zbog Libre (Vage) koju su izmislili Grci, umesto taj-
nog imena koje nije saopteno, inilo dvanaest (vidi Razotkrivenu Iziu, tom
I I , str. 456).
To je, moda, klju za simboliko ime Dalaj Lame - "Okean" lama, to
znai Okean Mudrosti. Opat Hi k {Huc) govori o tome.
608
vode u peane pustinje kakve su danas) i {b) na isto tako sistemat-
ski progon Proroka Desne Staze od strane onih Leve Staze. O vi dru-
gi, poto su pokrenuli nastanak i evoluciju svetenikih kasta, na
kraju su doveli svet do svih t i h egzoterikih religija, izmiljenih da
udovolje izopaenom ukusu "hoipoloi" * zatim, profanoj i rituali-
stikoj pompi, kao i materijalizaciji veno nematerijalnog i Nezna-
nog Principa.
Bi l o je to odreeno poboljanje u atlantianskom arobnjatvu,
na koje seanje jo uvek postoji u svim pismenim delovima I ndije
u kojima se govori sanskrit, kao i u narodnim legendama. Pa ipak je
to bila parodija i obesveenje Svetih Misterija i njihove nauke. Brz
razvoj antropomorfizma i idolatrije odveo je i ranu Petu Rasu, kao
to je ve bio odveo etvrtu, u arobnjatvo, mada u manjoj meri.
Na kraju, ak su i etiri "Adama " (koj i pod drugim imenima sim-
bolizuju etiri prethodne rase) bi l i zaboravljeni i , prenosei se s ko-
lena na koleno - a u svakom su gomilani dodatni mi t ovi - na kraju
su se udavili u okeanu narodne simbolike, zvanom Panteon. Pa ipak
oni postoje do dana dananjeg u drevnom jevrejskom predanju kao
Tzelem, "Senka-Adam" (haje iz naeg uenja), "kalup" A dam, ko-
pija prvog, i "muko i ensko" egzoterikog postanja (poglavlje I ) ;
trei, "zemaljski A dam" pre Pada, androgin, i etvrti - A d a m posle
svog pada, tj . odvojen na polove, i l i isti Atlantianin. A dam iz Eden-
skog vrta, i l i predak nae rase - Pete - predstavlja dovitlj ivu smeu
pomenuta etiri. Kao to se kae u oharu ( I I I , svit. 4, red 14, izda-
nje Kremona), A dam, PRVI ovek, ne nalazi se sada na Z emlj i, "ne
nalazi se ni ispod nje". Jer, "odakle je dola donja Zemlja? Iz lanca
Zemalja i neba iznad", t j . od viih planeta, onih koje su prethodile i
nalaze se iznad nae Zemlje.
I izala su iz njega (lanca) stvorenja svih vrsta. Neka od njih u (vr-
stoj) koi, neka u ljuturama {Klippoth) (. . .) neka u crvenim lju-
turama, neka u crnim, neka u belim, a neka u drugim bojama (. . . )
(vidi Kabalu)
Kao i u haldejskoj, Berozovoj, kosmogoniji i Stancama koje smo
upravo izneli, neke rasprave u K abali govore o stvorenjima sa dva
* (Gr.) - r\oi no'k'koi - prostog naroda, (nap. prev.)
609
lica, neke o onima sa etiri, a neke o stvorenjima sa j edni m licem,
j er "najvii A dam nije siao u svim zemljama, i l i stvorio potomstvo
i imao mnogo ena", ve je on Misterija.
Isto takva misterija je i Zmaj. Uistinu, kae rabin Simeon Ben Johaj
(Ben-Iochai), nije dato "P ratiocima" (uenicima, i l i elama) da razu-
meju znaenje Zmaja, ve samo "malima", tj . savrenim inicijatimaP
Delo poetka pratioci razumeju, ali jedino mali razumeju parabo
lu o delovanju i Principima pomou misterije zmije Velikog Mora.
38
A oni hriani koj i moda itaju ovo, na osnovu prethodne re-
enice takoe e razumeti koj e bio njihov "Hri st". Jer, Isus vie pu-
ta tvrdi da "onaj ko ne pri mi Carstvo Boije kao malo dete, nee ni
ui u njega"; ako se neke od njegovih izreka zaista i odnose na de-
cu bez ikakve metafore, najvei broj iskaza o deci u Jevandeljima
odnose se na Inicijate, a Isus je bio jedan od njih. O Pavlu (Savlu)
se u Talmudu govori kao o "mal om".
"Misterija zmije" sastojala se u sledeem: o naoj Z emlj i, tanije
zemaljskom ivotu, u Tajnim Uenjima se esto govori kao o velikom
Moru; i danas je izraz "ivot je more" omiljena metafora. Sifrah Dze-
niuta govori o prvobitnom haosu i evoluciji univerzuma nakon uni-
tenja (Pralaje) poredei ga sa zmijom koja se odmotava:
Pruajui tamo-amo svoj rep i svoja usta, sa glavom koja joj se
okree na vratu, razdraena je i besna. (. . .) Ona gleda i krije se.
Svakog hiljaditog Dana se ispolji.
(I, odeljak 16)
Komentar na Purane kae:
To ime je u drevnoj Judeji davano I nicijatima, koj i su takode nazivani i
"Neduni" i "Odojad", tj . ponovo roeni. Taj klju otvara pogled na Jednu od
misterija Novog Zaveta - Irodov pokolj 40.000 "Nedunih". Postoji legenda o
tome, a dogaaj koji se odigrao gotovo jedan vek pre Hrista pokazuje poreklo
tog predanja, stopljenog istovremeno sa predanjem o K rini i njegovom ujaku
Kansi. to se tie Novog Zaveta, I rod predstavlja Aleksandra Janeusa (od Li -
dije), koji Je progonio i ubio hiljade i hiljade Inicijala, stoje dovelo do toga da
se usvoji pomenuta biblijska pria.
38
ohar, I I , 34.
610
Ananta-Sea je jedan oblik Vinua, Svetog Duha Odranja, i sim-
bol Univerzuma, na kome on spava tokom intervala Braminih Da-
na. Sedam glava See dre Univerzum (. . .)
Zato D uh Boiji "spava", "die" (meracha'phet') iznad Haosa ne-
ispoljene materije, pre svakog novog "Stvaranja" (Sifrah Dzeniuta).
Sad, jedan dan Brame se sastoji, kao to smo ve objasnili, od hilja-
du Mahajuga, a poto je svaka "N o", i l i period poinka, po trajanju
ravan tom "danu", lako je videti na ta se odnosi navedena reenica
iz Sifrah Dzeniute koja kae da se zmija ispoljava "jednom u hiljadu
dana!" A nije vie teko ni da se vi di kuda nas inicirani autor Sifrah
Dzeniute vodi kad kae:
Njena glava je razbijena u vodama velikog mora, kao stoje na-
pisano: "T i podeli more svojom snagom, ti razbi glave zmajevima
u vodi."
(LXXIV13)
Ona se odnosi na iskuenja I nicijala u njegovom fizikom ivo-
tu, "moru tuge", ako se ita j edni m kljuem; ona ukazuje na sukce-
sivno unitenje sedam sfera lanca svetova u velikom moru prostora,
kad se ita drugim kljuem, jer se svako nebesko telo i l i lopta, sva-
ki svet, grupa svetova i l i grupe zvezda simbol iki naziva "Zmaje-
vom glavom". A l i , ma kako da to itamo, u antici Zmaj nikad nije
smatran zl i m, isto kao ni zmija. U metaforama, bi l o da su teogo-
nijske i l i naprosto fizioloke, X].falike, Z mija je uvek smatrana bo-
anskim simbolom. K ad se kae: "(Kosmika) Z mija koja skae 370
skokova" {Sifrah Dzeniuta, odeljak 33), to znai daje ci kl i ki pe-
ri od velike Tropske godine (25.868 godina) podeljen ezoterikom
kalkulacijom na 370 perioda i l i ciklusa, kao to se jedna solarna
godina deli na 365 dana. A ako hriani smatraju Mihail a pobedni-
kom nad Satanom, Zmajem, to je zato to u Talmudu tu osobu koja
se bori predstavlja Princ Voda, koj i pod sobom ima sedam podree-
nih Duhova - dobar razlog to gaje katolika crkva uinila svecem
pokroviteljem svih pobra u Evropi. U kabali {Sifrah Dzeniuta), kre-
ativna Sila:
(. . .) pravi skice i spiralne linije svog stvaranja u obliku Zmije.
611
TAJ NA D O K T R I NA * ANTROPOGENEZA
Ona " dri svoj rep u ustima", zato to predstavlja simbol beskraj-
ne venosti i ciklikih perioda. A l i , da bi se objasnila njena znae-
nja, bila bi potrebna itava knjiga, pa ovde moramo stati.
Tako italac moe sada sam da vi di koja su razna znaenja "Rata
na Nebu" i " velikog zmaja". Najsveanija i najstranija od svih cr-
kvenih dogmi, alfa i omega hrianske vere i stub njenog PAD A i
OKAJANJA, svodi se na paganski simbol u brojnim alegorijama o t i m
praistorijskim ratovima.
612
X I X
DA LI JE P LE ROMA SATANINA JAZBINA?
Ova tema jo nije iscrpljena i mora se ispitati iz jo nekih aspekata.
Da li Mil tonov grandiozni opis t ri dana bitke Anela Svetlosti pro-
tiv Anela Tame opravdava nagaanja da on mora daje uo odgova-
rajue istonjako predanje - nije mogue rei. U svakom sluaju,
ako on lino nije bio povezan sa nekim od mistika, onda mora daje bio
povezan preko nekog ko je imao pristup tajnim spisima u Vatikanu.
Medu njima se nalazi ijedno predanje o Beni ama - "deci Sunca"
- koje se tie te istonjake alegorije, sa daleko konkretnijim detalji-
ma, u svojoj trostrukoj verziji, o "Starom Z maj u" i raznim njegovim
ubicama, nego to se mogu dobiti bilo iz Knjige Enohove, bilo iz da-
leko novijeg Otkrivenja Jovanovog, kao stoje upravo pokazano.
Neobjanjivo je to do dana dananjeg pisci koj i pripadaju misti-
ki m drutvima jo uvek nastavljaju sa svojim predrasudama i sum-
njama u pogledu "navodne" starosti Knjige Enohove. Z ato, dok je
pisac Svetih Misterija medu Majama i Kviijima sklon da u Enohu
vi di jednog I nicijata preobraenog u hrianstvo ( ! ! ) , (vi di str. 16),
engleski kompilator radova Elifasa Levija, skupljenih u knjigu Taj-
ne magije, slinog je miljenja. On primeuje da:
(. . .) osim istraivanja dr Kinilija, nijedno savremeno uenje ne
pripisuje pomenutom delu {Knjizi Enohovoj) veu starost od IV ve-
ka pre Hrista.
(Biografski i kritiki eseji, str XXXVIII)
Savremena uenost pravi i gore greke od ove. I zgleda da su jo
koliko jue najvei knjievni kritiari Evrope poricali i samu auten-
tinost tog dela, kao i Orfikih himni, pa ak i Knjige Hermesove i l i
Totove, sve dok i tavi stihovi iz nje nisu otkri veni na egipatskim
613
s pomeni ci ma i gr obovi ma i z naj st ari j i h di nasti j a. Mi l j enj e nadbi -
skupa Lorensa ci t i rano j e na dr ugom mestu.
" St ar i Z ma j " i Satana, k oj i j e sada postao, poj edi nano i kol ek-
t i vno, s i mbol i t eol oki t er mi n za "P al og A nel a" , nij e tako opisan
ni u izvornoj Kabali (hal dej skoj Knjizi brojeva), ni u savremenoj .
Jer, naj ueni j i , ako ne i naj vei od savremeni h kabalista, nai me, E l i -
fas Le v i , opisuje Satanu sl edei m vat r eni m reci ma:
To je onaj Aneo koj i je bio dovoljno ponosan da vemje da je
i sam Bog, dovoljno hrabar da kupi svoju nezavisnost po cenu ve-
ne patnje i muenja, dovoljno lep da bi oboavao samog sebe u
punoj boanskoj svetlosti, dovoljno snaan da vlada u tami usred
agonije i da sebi sagradi presto na svojoj neugasivoj lomai. To je
Satana republikanskog i j eretikog Mi l t ona (. . .) princ anarhije,
kome slui hijerarhija istih Duhova (! ! ) (. . .)
(Istorija magije, 16-17)
Taj opis - k oj i l ukavo mi r i teol oku dogmu i kabal i sti ku alego-
r i j u, pa ak uspeva da maj storski ukl j ui i pol i t i ki kompl i ment u svo-
j u f razeol ogi j u - kad se i t a u pr avom duhu, sasvi m j e taan.
D a, zaista: to j e najvei od svi h ideala, taj veno i v i si mbol - apo-
teoza - rtvovanj a sebe radi i ntel ektual ne nezavisnosti oveanstva,
ta veno akt i vna E nergij a koj a se buni pr ot i v Statike I nerci j e - pr i n-
cipa za koj i je samopotvrdivanj e zl oi n, a Mi s ao i Svetlost Znanja od-
boj ni . T o je - kao to E l ifas Le v i kae sa neuporedi vom pravednou
i i r oni j om:
( . . . ) taj navodni junak mranih venosti, koj i je, klevetniki optu-
en za runou, ukraen rogovima i kopitama, koj i bi mnogo vie
odgovarali njegovom neumoljivom mui t el j u- on je taj koj i je na
kraju preobraen u zmij u - crvenog Zmaja.
A l i , E lifas Le v i j e j o uvek bi o isuvie pokoran s voj i m r i mokat ol i -
ki m autori teti ma; mogl o bi se dodati, i suvie j ezui t a kako bi priznao
daj e taj avo zapravo bi o oveanstvo, i da ni kad ni j e postojao na
zeml j i nezavisno od t og oveanstva.*
K oj i avo moe imati vie lukavstva, vetine i surovosti od "ubice iz Vajt-
epla", Deka Trboseka iz 1888. godine, ija gaje neuporediva krvoednost i
614
r
Da lije Pleroma Satanina jazbina?
U ovome je hrianska teologija, iako je ropski ila stopama pa-
ganstva, bila vema jedino svojoj staroj pol i ti ci . Ona je morala da se
odvoji i potvrdi svoj autoritet. Otuda nije moglo bi t i boljeg reenja
nego da se sva paganska boanstva pretvore u avole. Svako od bl i -
stavih sunevih boanstava antike - velianstveno boanstvo po danu,
a svoj sopstveni protivnik i neprijatelj nou, nazvano Zmaj Mudro-
sti, jer je moralo da sadri seme i dana i noi - danas je pretvoreno
u suprotstavljenu senku Boiju i postalo Satana jedino zahvaljujui
neosnovanom autoritetu despotske ljudske dogme. Nakon toga su svi
ti proizvoai svetlosti i senke, svi sunevi i meseevi bogovi, bi l i
prokleti, i tako su jedan Bog, izabran iz mnotva, i Satana - obojica
antropomorfizovani. A l i , izgleda daje teologija izgubila iz vida ljud-
sku sposobnost razlikovanja i konane analize svega to j oj je veta-
ki natureno kao idolopoklonstvo. I storija pokazuje, kod svih rasa i
svih plemena, posebno kod semitskih naroda, pri rodni impuls da
sopstvena plemenska boanstva uzdiu iznad svih ostalih da bi im
pripisali prevlast i dokazali daj e Bog I zrailja bio jedan takav ple-
menski Bog, i nita vie, bez obzira to hrianskoj crkvi, koja sle-
di vodstvo "odabranog" naroda, godi da uvruje oboavanje tog
boanstva, a da anatemie sve druge. Bi l o daj e to u poetku bi l a
svesna i l i nesvesna greka, nije vano - bila je greka. Jehova je u
antici uvek bio samo "jedan bog medu drugim Bogovima" (Psalm,
LXXXI I ) . Gospod se javlja A vramu i dok govori: "Ja sam Bog Sve-
mogui", ipak dodaje "Sklopiu zavet da budem Bog t voj " (Avra-
mov) i njegovog semena nakon njega {Postanje, XV I I , 7) - a ne
arijevskih Evropljana.
A l i onda je dola grandiozna i idealna figura Isusa iz Nazareta, ko-
ja je postavljena naspram tamne pozadine, kako bi usled tog kontra-
sta dobila na sjaju, a mraniju pozadinu crkva bi teko mogla izmisliti.
Poto j oj je nedostajalo poznavanje simbolizma Starog Zaveta i poto
nije znala stvarne konotacije imena Jehova - rabinske tajne zamene
za veno i neizgovorivo ime - crkva je pobrkala lukavo isfabrikovanu
mrana izvitoperenost navela da hladnokrvno ubije i osakati sedam nesrenih
i inae nedunih ena! Potrebno je samo proitati novine i u t i m pijanim gru-
bijanima (muevima i oevima!) koj i prebijaju ene i decu, od koj i h samo
mali procenat dospe na sud, nai potpuno otelovljenje avola iz hrianskog
pakla!
615
senku sa stvarnou, kao i ant r opomor f i zovani s i mbol razmnoava-
nja sa J ednom Stvarnou Bez I ega D r ugog, veno neznani m uz-
r ok om svega. I kao l ogi ka posledica toga, crkva j e, zarad dual nosti,
moral a da i z mi s l i ant ropomorf i zovanog avol a - koga j e, kako ona
ui , st vori o sam Bog. Satana se sada pr et vor i o u udovi te koj e je
pr oi zveo "J ehova-Frankentaj n" - sramota svoga oca i t r n u oku bo-
anskog - udovi te, takvo da ni kakav zemal j ski Frankentaj n ne
bi mogao da st vori smenij u avet.
P isac Novih aspekata ivota opi suj e j e v r e j s kog Bog a v e oma
kor e kt no, i z kabal i s t i ke per s pekt i ve, kao " duha Z e ml j e , k o j i s e
J evrej i ma ot kr i o kao J ehova" (str. 209). " I opet, taj duh j e bi o onaj
k o j i j e, posle I susove s mr t i , uzeo nj egov obl i k i ot el ovi o ga kao va-
skrslog Hr i s t a" - stoj e, kao to vi di mo, uenje Cerinta (Cerinthaus)*
i ne kol i ko gnos t i ki h sekt i . A l i , pi evo obj anj enj e i zakl j uci su
i zuzet ni :
N i ko nije znao (. . .) bolje nego Mojsije (. . .) ni tako dobro kao
on kol i ko je velika bila mo t i h (bogova Egipta) sa i j i m sveten-
stvom se nadmetao ( . . . ) bogova za koje se tvrdilo da im je Jehova
nadreen (to su t vr di l i samo J evreji). K akvi su b i l i ti bogovi , ti
Ahari, za koje se tvrdilo da im je Jehova (A had) - bog (. . .) tako
to ih je nadvladao?
N a ovo aut orovo pitanj e okul t i zam odgovara: " o n i koj e danas cr-
kva zove Palim Anelima i kol ekt i vno Satanom, Zmajem, koj e je po-
bedio, ako treba da pri hvat i mo t vrdnj u crkve, Mi h a i l i nebeska vojska,
a taj Mi h a i l j e bi o naprosto sam J ehova, u naj bol j u r uku j e j edan od
pot i nj eni h duhova". Z at o j e pomenut i pisac opet u pr avu kad kae:
* Cerint, gnostik iz I veka, verovatno Sirijac, Hipolitov uenik, obuavan u
Egiptu. On je uio da su svet napravili aneli, a ne Najuzvieniji; jedan od ti h
anela je dao Jevrejima zakon, ali on nije bio savren, o emu svedoi deo iz-
vomog Matejevog Jevandelja, koj i nije unet u Novi Zavet. Po Cerintovom ue-
nju svet i Jehova su, zatim, pali iz sfere vrline i izvornog dostojanstva, pa je
Najvii dopustio jednom od svojih slavnih Aiona, ije ime je bilo "pomazanik,
spasilac" (Hrist) da se inkamira u oveku Isusu, koj i je, inae, bio roen kao
sin Josifa i Marije, poput bilo kog drugog smrtnog oveka. Hrist je siao Isu-
su, a napustio ga pre njegove smrti, da bi se, posle njegove smrti, vratio kao
njegovo otelovljenje. (nap. prev.)
616
G rci su verovali u postojanje ( . . . ) demona. A l i , ( . . . ) to su antici-
pirali Jevreji, koj i su smatrali &&]& postojala jedna klasa personifi-
kujuih duhova koje su oni nazivali demonima, "personifikatorima".
A ko pored Jehove, koj i to izriito potvruje, dopustimo postojanje
drugih bogova, koj i su bi l i personifikatori Jednog Boga, da li su ti
bogovi bi l i naprosto via klasa personifikujuih duhova, koja je
stekla i primenjivala vee moi? I zar nije personifikacija klju za
misteriju stanja Duha? A l i , kad j ednom steknemo tu perspektivu,
kako da znamo da Jehova nije bio personifikujui Duh, D uh koj i
je sebe proglasio, pa tako i postao, personifikator jednog nezna-
nog i nespoznatljivog Boga? Zaista, kako da znamo da D uh koj i
je sebe nazivao Jehovom, pripisujui sebi te atribute, nije na taj na-
in sam sebe doveo do toga da bude pripisan Jednom koj i j e u stvar-
nosti isto tol i ko bezimen kol i ko je i nespoznatljiv?
(str. 144-145)
P ot om autor pokazuje da " duh Jehovaêste personifikator" po svom
sopstvenom priznanj u. O n je dao na znanje Moj s i j u "da se poj avio pa-
trij arsima kao Bog Sadaj (. . . ) " i ''bog Helion (. . . ) " U i st om dahu on
je uzeo i i me J ehova, a na osnovu vere u t vrdnj u tog personifikatora,
i mena El, Eloah, Elohim i Sadaj, itana su i tumaena, uporedo sa
i me nom J ehova, kao " Svemogui G os pod Bog " . P ot om, kad j e i me
J ehova postalo tabu, ono j e zamenjeno nazi vom ^c/ona/, " G os pod" i :
(. . . ) zahvaljujui toj zameni "Gospod" je od Jevreja preao hrian-
skoj "R eci " i "Svetu" kao naziv za Boga.
(str. 146)
A kako mi da znamo, mogao j e da doda taj autor, da J ehova ni j e
grupa duhova k oj i personi fi kuj u t og nai zgl ed j ednog -J oc? i l i J od-He?
A l i , ako j e hri anska cr kva pr va pr et vor i l a postoj anj e Satane u
dogmu, to j e bi l o zato to j e, kao to j e pokazano u Razotkrivenoj
Izidi, avo - taj moni neprijatelj Boiji (? ! !) morao da postane ka-
men-temeljac stubova crkve. Jer, kao to ispravno pri meuj e t eozof
g. i l Besak (Jules Baissac) u svojoj knj i z i Satana ili avo (Satan
ou le Diable) (str. 9):
II fallait eviter de paraitre autoriser le dogme du double prin-
cipe enfaisant de ce Satan createur une puissance reelle, etpour
617
expliquer le mal originel, on profere contre Manes rhypothese
d'unepermission de l'unigue tout Puissant. *
U svakom sluaju, taj izbor i taj nain nisu bi l i ba sreni. ak
je i personifikator nieg boga Avramovog i Jakovljevog morao da
se potpuno razdvoji od mistikog "O ca" Isusovog - i l i je u daljim
priama moralo bi t i doputeno da Pali A nel i ne budu pobijeni.
Svi bogovi gentila su povezani i u bliskom su odnosu sa Jehovom
- Elohimom j er su svi oni Jedno Jato, ij i se sastavni delovi u ezo-
terijskim uenjima razlikuju samo po imenu. Jedina razlika izmeu
"Poslunih" i "P alih" Anela je u njihovim funkcijama, bolje reeno
u lenjosti nekih, a aktivnosti nekih drugih od t i h "an Kohana" i l i
Elohima kojima je bilo ''nareeno da stvaraju", t j . da od venog ma-
terijala izgrade ispoljeni svet.
Kabalisti kau da je pravo ime Satane obrnuto ime Jehove, j er
"Satana nije crni bog, ve negacija belog boanstva", i l i svetlosti Is-
tine. Bog je svetlost, a Satana mora bi t i tama i l i senka da bi j e ista-
kao, j er bez nje bi ista svetlost bila nevidljiva i nepojmljiva. Elifas
Levi kae:
* (Franc.) - " Bi l o je neophodno izbei da se pot vrdi dogma principa dualizma,
na taj nain to e se taj Satana ui ni ti realnom moi , da bi se tako objasnilo pore-
kl o zla, nautrb Manove hipoteze o doputenju j ednog Svemogueg." (nap. prev.)
N akon pol i mor f nog panteizma neki h gnostika, doao j e ezoterij ski duali-
zam Mani j a, koga su opt ui val i daj e personifikovao Zlo i od avol a stvorio
boga - suparnika samog Boga. N e vi di mo da je hrianska crkva ita popra-
vi l a tu i dej u manihejstva j er ona do dana dananjeg zove Boga svoj i m K r a-
l j em Svetlosti, a Satanu - K r al j em T ame.
U vezi sa ov i m da navedemo reci g. Lenga (Laing) u nj egovom zadi vl j u-
j uem del u Savremena nauk.a i savremena misao (str. 222, 3. izdanje):
Od te dileme (postojanja zla u svetu) ne moe se pobei ukoliko se potpuno ne od-
reknemo ideje o antropomorfnom boanstvu i iskreno prihvatimo naunu ideju o Pr-
vom Uzroku, nedokuivo i staro otkrie, i ideju o jednom univerzumu ije zakone
moemo da otkrijemo, ali o ijoj pravoj sutini mi ne znamo nita ve moemo samo
da nagaamo, ili da nejasno opazimo jedan fundamentalni zakon koji moda ini po-
larizaciju na dobro i zlo neophodnim uslovom postojanja.
K a d bi nauka znala tu "pr avu sutinu", umesto to j e ne zna, to nejasno na-
gaanje pret vori l o bi se u pouzdano znanje da takav jedan zakon postoji, a ta-
koe i u znanje daj e taj zakon povezan sa K ar mom.
618
1 Za inicijate avo nije neka osoba, ve tvoraka Sila, kako za
Dobro, tako i za Zlo.
O ni (inicijati) su tu silu predstavljali u tajanstvemom obliku bo-
ga Pana - i l i P rirode; otuda ta mitska i mistika figura ima rogo-
ve i kopita, isto kao i hrianski "jarac vetijeg Sabata". to se
toga tie, hriani su nesmotreno zaboravili da je jarac takode bio
rtva koja je izabrana za iskupljenje greha itavog I zraela, daj e
rtveni jarac zaista bio rtveni muenik, simbol najvee misterije
na svetu - Pada u razmnoavanje. Problem je jedino u tome to su
J evreji odavno zaboravil i pravo znaenje svog smenog j unaka
(smenog za neinicirane), izabranog iz ivotne drame u vel i ki m mi -
sterijama koje su oni i zvodi l i u pustinji, a hriani to pravo znae-
nje nisu nikad ni znali.
Elifas Levi nastoji da objasni dogmu njegove crkve paradoksima
i metaforama, ali mu to veoma slabo ide od ruke, zahvaljujui broj-
ni m tomovima koje su, u ovom naem XI X veku, napisali poboni
katoliki demonolozi sa odobravanjem i pod pokroviteljstvom Rima.
Za prave rimokatolike, avo i l i Satana je stvarnost, a drama, koja
se, prema vizionaru sa Patmosa (koj i je verovatno eleo da se nado-
gradi na priu iz Knjige Enohove), odigrala u zvezdanoj svetlosti, za
njih je isto toliko stvarna i istorijska injenica kol i ko i svi drugi ale-
gorij ski i si mbol i ki dogaaji iz Biblije. A l i , I ni ci j at i daju j edno
objanjenje koje se razlikuje od objanjenja Elifasa Levija, ij i je ge-
nijalni i vesti intelekt morao da pristane na odreeni kompromis ko-
j i mu j e nametao R i m.
Zato, istinski i beskompromisni kabalista priznaje daje, za sve po-
trebe nauke i filozofije, dovoljno da neupueni znaju kako je vel i ki
magiki agens, koj i sledbenici markiza de Sen Martena (de St. Mar-
tin) - martinisti - zovu astralnom svetlou, srednjovekovni kabalisti
i alhemiari Zvezdanom D evicom i Mysterium Magnum, a istonja-
ki okultisti E trom, odrazom Akae - ba ono to crkva naziva Lu-
ciferom. Nije novo ni za koga to da su latinski sholastiari uspeli da
univerzalnu duu i Pleromu, nosioca Svetlosti i posudu u kojoj se
sadre svi obl i ci , silu koja je rairena po itavom univerzumu, sa
svojim direktnim i indirektnim dejstvima, pretvore u Satanu i njego-
va dela. A l i , oni su sada spremni da pomenutim neupuenima odaju
619
ak i taj nu koj u je nagovestio E l i fas Le v i bez odgovarajueg obja-
njenja, j e r nj i hova pol i t i k a pr i k i r i v e nog ot kr i venj a moe doves t i
j edi no do novog sujeverja i nesporazuma. ta, ui s t i nu, moe j edan
prouavalac okul ti zma, poetnik, shvatiti iz narednih, veoma poetskih
reenica E l i fasa Levi j a, koj e su isto tako apokal i pt i ke kao i spis b i -
l o kog al hemi ara:
Lucifer, astralna svetlost (. . .) je posrednika sila koja postoji
u itavoj tvorevini; ona slui da stvori i uniti, a A damov Pad bio
je erotsko pijanstvo koje je njegovu generaciju uinilo robom te
fatalne svetlosti ( . . . ) svaka seksualna strast koja savlada naa ula
predstavlja vrtlog te svetlosti koj i nastoji da nas povue u ponor
smrti. Ludosti. Halucinacije, vizije, ekstaze - sve su to oblici veo-
ma opasnog uzbuenja izazvanog t i m unutranjim fosforom (?) Ta
svetlost, na kraju, ima prirodu Vatre, koja, kad je inteligentno kori-
stimo, greje i oivljava, a u suprotnom razara i unitava. ovek je
pozvan da suvereno ovlada tom (astralnom) svetlou i tako ste-
kne svoju besmrtnost, a istovremeno mu preti opasnost da ga ona
(astralna svetlost) opije, obuzme i uniti zauvek. Zato bi ta Vatra,
u onoj meri u kojoj prodire i u kojoj je osvetoljubiva i fatalna,
stvarno bila vatra pakla, zmija iz legende, ij ih je razdiruih gre-
aka puna; ona prodire suze i krgut zuba nedovrenih bia, sen-
ka ivota koja im bei i izgleda kao da im se ruga i vreda njihovu
agoniju, sve bi to uistinu bio avo i l i Satana.
(Istorija magije, str 197)
U svemu ovome nema.pogrenih t vr dnj i ; nema ni ega os i m pre-
obi l j a loe pr i menj eni h met af ora, kao u nj i hovoj pr i me ni na A da -
ma - mit - da bi se i l u s t r o v a l i as t r al ni u i n c i . Akaa - ast ral na
svetlost'' - moe se def mi sat i u nekol i ko r eci : to j e uni verzal na D u -
a, Ma t r i c a Uni v e r z uma, "Mysterium Magnum" i z koj e j e, put e m
odvajanja i l i diferencijacije, roeno sve to post oj i . O na j e uzr ok po-
stojanja, ona ispunjava i tav beskrajni Prostor^ ona je sam Prostor u
odr eenom s mi s l u, i l i , i st ovremeno, nj egov esti i Sedmi pr i nci p. ^
Akaa nije Etar nauke, kako je prevode neki orijentalisti.
Johan Trithajm {Jochannes Tritheim), spanhajmski opat, najvei kabalista
svog vremena kae:
Umetnost boanske magije sastoji se u sposobnosti da se opaze sutine stvari u sve-
tlosti prirode (astralnoj svetlosti) i da se, korienjem duevnih moi duha iz tog nevid-
620
A l i , poto ona, kad se radi o ispoljavanju, predstavlja konano u
Beskonanom, ta svetlost mora da ima svoju senovitu stranu - kao
to smo ve pr i met i l i . A poto se beskonano nikad ne moe ispo-
I j i t i , ovaj konani svet mora da bude zadovoljan samo senkom, ko-
ja svoje delovanje protee na oveanstvo i koj u ovek pri vl ai
i prisiljava na aktivnost. Otuda, dok je Univerzalni Uzroku svom
neispoljenom jedinstvu i beskonanosti, Astralna svetlost - za o-
veanstvo on postaje naprosto posledica uzroka koje su pokrenuli
lj udi svojim grenim ivotima. Ne proizvode njeni blistavi stanov-
ni ci - bilo da ih zovemo D uhovima Svetlosti i l i D uhovima Tame -
ono to i ni dobro i zlo, ve samo oveanstvo odreuje neizbeno
delovanje i reakciju u tom vel i kom magikom agensu. ovean-
stvo je postalo " Z mi j a iz Postanja", pa zato svakog dana i svakog
sata prouzrokuje Pad i greh "Nebeske D evice" - koja tako posta-
je majka bogova i avola istovremeno; j er ona je boanstvo koje
veno vol i , povolj no za sve one koj i pobuuju njeno srce i Duu
umesto da k sebi pri vl ae njeno senovito ispoljeno postojanje,
koje E lifas Levi naziva "fatalnom svetlou" to ubija i unitava.
oveanstvo, njegovi pripadnici, mogu da nadvladaju njene posle-
dice i zagospodare nj ima, al i samo svetou svojih ivota i time
to pokreu dobre uzroke. Ona i ma mo samo nad i spol j eni m
niim pri nci pi ma - senkom Neznanog i N espoznatljivog Boan-
stva u P rostoru. A l i , kako u starini, tako i danas, Lucifer, i l i Lu-
ciferus predstavlja ime aneoskog E ntiteta koj i vlada svetlou
istine, kao i svetlou dana. U vel i kom j evanelj u valentinijaca,
Pistis Sofiji (odeljak 361), ui se daj e od t r i Mo i koje emani-
raju iz Svetih imena T rojice (TpiPuva)a8iq), Sofija (po t i m gnosti-
cima. Sveti D uh - najkulturnija od svih) ona koja boravi na planeti
Veneri i l i Luciferu.
I j i vog univerzuma proizvedu materijalne stvari, a pr i l i kom takvog delovanja, ono to
je Gore i ono to je D ole moraju se spojiti i navesti da deluju harmonino. D uh P rirode
(astralna svetlost) je jedinstvo koje kreira i fonni ra sve, i ako ovek poslui kao njen
instrument, moe da proizvede divne stvari. To moe postii ako naui da spozna
sebe. Spoznae je putem moi duha koj i je u tebi, a postii e to meajui svoj duh
sa sutinom koja izlazi iz tebe. A ko eli da uspe u j ednom takvom delu, mora da
zna kako da razdvoji D uh i i vot u P rirodi i, tavie, kako da izdvoji astralnu duu
u samom sebi i daje uini opi pl j i vom, a tada e se supstanca te due ispol j iti i postati
objektivna zahvaljujui moi duha.
(Navedeno u Paracelzusu dr Hartmana)
621
Zato Astralna Svetlost za profane moe istovremeno da bude Bog
i avo - Demon est Deus inversus, a to znai, kroz svaku taku Bes-
krajnog Prostora trepere magnetske i elektrine struje ive Prirode,
talasi koj i daju ivot i koj i izazivaju smrt, jer smrt na zemlji postaje
ivot na drugom planu. Lucifer]Q boanska i zemaljska svetlost, "Sve-
ti D uh" i "Satana" u istom trenutku, postoje vidljivi Prostor potpuno
ispunjen nevidlj ivim izdiferenciranim Dahom, a Astralna Svetlost,
ispoljeni efekti dvoje koj i su jedno, kojom mi sami upravljamo i ko-
ju privlaimo, predstavlja Karmu oveanstva, koja je i personalni
i impersonalni entitet: personalni jer je to mistiko ime koje je Sv.
Marti n dao j atu boanskih Tvoraca, vodia i vladara ove planete, a
impersonalni jer ie uzrok i posledica univerzalnog ivota i Smrti.
Pad je bio rezultat ovekovog znanja jer su mu se "otvorile oi ".
Uistinu, Mudrosti i skrivenom znanju nauili su ga "P ali A nel i " jer
su oni od tada postali njegov Manas, Um i Samosvest. U svakom od
nas ta zlatna nit neprekidnog ivota - koja se periodino lomi u aktiv-
ne i pasivne cikluse ulnog postojanja na zemlji i natulnog u Deva-
hanu -poinje od nae pojave na ovoj Z emlj i. Sutrdtma, sjajna nit
besmrtne impersonalne monade je ta na koju su nai zemaljski i-
voti i l i prolazna Ega nanizani kao perle na ogrlici - kao to to divno
izraava filozofija vedante.
A sada je dokazano daje Satana, ih Crveni Vatreni Zmaj, "Gospo-
dar Fosfora" (sumpor je bio teoloko "poboljanje"), i Lucifer, i l i "N o-
silac Svetlosti", u nama; to je na Um - na kua i izbavitelj, na
inteligentni oslobodilac i spasitelj od istog animalizma. Bez tog
principa - emanacije same sutine istog boanskog principa Maha-
ta (I nteligencije), koji zrai direktno iz Boanskog uma - sigurno ne
bismo bi l i bolji od ivotinja. Prvi ovek, Adam, nainjen je samo kao
iva dua (nefe), a poslednji A dam je nainjen kao oivljujui Duh,^
kae Pavle, a njegove reci se odnose na graenje i l i Stvaranje o-
veka. Bez tog oivljujueg duha, i l i ljudskog Uma i l i due, ne bi bilo
Pravi izvorni tekst Prve Pavlove poslanice Korinanima, kad se prevede
kabalistiki i ezoteriki, glasio bi (poglavlje XV, stihovi 44 i 45): "Posejano je
duevno telo, odgajeno je duhovno telo." Sveti Pavle je bio I nicijal, a njegove
reci dobijaju sasvim drugo znaenje kada se itaju ezoterijski. Telo, "poseja-
no u slabosti (pasivnosti), odgajano je u moi" (43) - odnosno u duhovnosti i
intelektu.
622
razlike izmeu oveka i zveri, kao to je, zapravo, i nema medu i-
votinjama u pogledu njihovih dela. Tigar i magarac, soko i golub -
svi su podjednako neduni j er nisu odgovorni. Svaki od nj ih sledi
svoj i nsti nkt: tigar i soko ubijaju sa istom ravnodunou sa ko-
j o m magarac jede iak i l i golub kljuca zrno kukuruza. A ko Pad
ima onaj smisao koj i mu pripisuje teologija, ako je do pada dolo
usled jednog ina koj i priroda nikad nije planirala - greha, staje sa
ivotinjama? A ko nam kau da one produuju svoju vrstu zahva-
l j uj ui istom onom "i zvornom grehu zbog koga j e Bog prokleo
zemlju - pa otud i sve ivo na nj oj " - postaviemo drugo pitanje.
Teologija i nauka nam kau da su ivotinje postojale na zemlji pre
nego lj udi. Mi pitamo teologiju: kako su one, produavale vrstu pre
nego stoje ubran plod sa Drveta Znanja, odnosno Dobra i Zla? Kao
stoje reeno:
Hriani - koji su videli daleko nejasnije od velikog Mistika i
Oslobodioca ije su ime uzeli, ija su uenja pogreno razumeli i
pretvorili u parodiju, / ija su dela pomraila seanje na Njega -
uzeli su jevrejskog Jehovu onakvog kakav je bio i, naravno, uzalud
se trudili da pomire Jevandelje Svetlosti i Slobode sa Boanstvom
Tame i Ropstva.
(Rat na Nebu)
Od Godolfma Mitforda {Godolphin Mitford), kasnije Murad A l i Beja (Mu-
rad Ali Bey). Rodio se u I ndiji kao sin misionara, preao u islam i sahranjen
kao musliman 1884. godine. Bio je krajnje znamenit misdk, velike uenosti i
izuzetne inteligencije. A l i , skrenuo je sa Desnog Puta i doiveo karmiku ka-
znu. Kao stoje lepo pokazao ovaj autor:
Sledbenici pobedenog E lohima, koje su najpre masakrirali J evreji (J ehoviti), a po-
t om ih progonil i pobedniki hriani i muslimani, ipak su opstali. (. . .) N eke od t i h
rasutih sekti izgubile su ak i predanje o pravom objanjenju svoje vere - da u tajnosti
i misteriozno oboavaju P rincip Vatre, Svetlosti i Slobode. Zato sabeanski beduini
(priznati kao monoteisti kad borave u islamskim gradovima) u samoi pustinjskih no-
i ipak prizivaju zvezdano "Nebesko Jato"? Zato J ezidi, "avol ovi Sledbenici", obo-
avaju " Mul uk Taoos" - "Gospoda Pauna" - amblem ponosa, i stooke inteligencije (a
takode i inicijacije), koj i j e, prema starom istonjakom predanju, proteran sa neba
zajedno sa Satanom? Zato golaiti i njima srodne mesopotamsko-iranske islamske se-
kte veruju u " N oor I l ahe" - Svetlost E l ohi ma - koj u je u ekstazi prenelo na stotine
Proroka-voda? Da li je to zato to su oni u neznalakom sujeverju produil i sa tra-
dicionalnom religijom "Sjajnih Boanstava koje je Jehova zbacio" (tanije, za koje se ka-
e da ih je zbacio Jehova), jer, da je zbacio njih, zbacio bi i samog sebe. "Muluk-T aoos"
623
A l i , do sada je ve dovoljno dokazano da su svi takozvani zl i D u-
hovi, za koje se tvrdi da su zapodeli rat sa bogovima, isto to i lino-
sti, tavie, da su sve drevne religije pouavale istom naelu, osim
zakljuka koj i ih razlikuje od hriana. Svih sedam prvobitnih bo-
gova imali su dualno stanje, jedno sutinsko, drugo sekundarno. U
svom sutinskom stanju oni su bi l i "G raditelji" i l i Uobliavaoci, Odr-
avaoci i Vladari ovog sveta, a u sekundarnom stanju, odenuvi se
u vi dl j i vu telesnost, oni su sili na zemlju i vladali na njoj kao kra-
ljevi i instruktori niih jata, koja su se jo jednom inkamirala na ze-
ml j i kao lj udi.
I tako, ezoterijska filozofija pokazuje daje ovek uistinu ispolje-
no boanstvo u oba njegova aspekta - dobrom i zlom, ali teologija
nije u stanju da prizna tu filozofsku istinu. Poto pouava dogmi o
P alim A nelima u njenom bukvalnom znaenju, i poto je uinila
Satanu kamenom temeljcem i stubom dogme o okajanju - bilo bi
samoubilaki kad bi je priznala. K ad je jednom pokazala da su bun-
tovni aneli razliiti od Boga i Logosa u svojim linostima, priznati
da pad neposlunih Duhova naprosto znai njihov pad u razmnoa-
vanje i materiju, bilo bi isto to i rei da su Bog i Satana isto. Jer, po-
stoje LoGOS (i l i Bog) skup tog nekad boanskog Jata koje je optueno
daje Palo, sledilo bi da su Bog i Satana jedno.
Pa ipak je to bio stvarni filozofski stav i naelo u antici, koje je
danas izvitopereno. Verbum, i l i "Si n", paganski gnostici su pokazi-
vali u dualnom aspektu - zapravo, on je bio dvojstvo u potpunom
jedinstvu. Otud beskrajne varijacije i nacionalne verzije. Grci su ima-
li Jupitera, Kronosovog sina, koj i ga baca u dubine kosmosa. A rijev-
ci su imali Bramu (u kasnijoj teologiji) koga Siva survava u Ponor
Tame, itd, itd. A l i , pad ti h Logosa i Demijurga sa njihovih prvobit-
nih uzvienih poloaja u svim sluajevima je imao jedan te isti ezo-
terijski smisao: prokletstvo - u filozofskom smislu - da se inkamiraju
na ovoj zemlji; nezaobilazni stepenik na lestvici kosmike evolu-
cije, izuzetno filozofski i podesan karmiki zakon, bez koga bi pri -
sustvo Z la na Z emlj i zauvek ostalo nerazreiva misterija za istinsku
fil ozofij u. R ei, kao to kae autor dela Esprit Tombes des Paiens
(str. 347) da poto se "hrianstvo oslonilo na dva stuba, na zlo
-j e Ma/jfA: - "Vladar", kao stoje pokazano u fusnoti. To je samo novi oblik Moloha,
Moleha, Malajaka i Malahima - Glasnika, Anela, itd.
624
(novri nou) i dobro (dYa9oC), na dve sile, ukratko ( dya9ai K al
K ttK al 8uva|Li8rq), otud, ako potisnemo kanjavanje zlih sila, zati-
tnika misija dobrih Moi nee imati ni vrednosti ni smisla" - znai
izrei potpuno nefilozofsku besmislicu. ak i ako se uklapa u hri -
ansku dogmu i objanjava je, ona pomrauje injenice i istine pr-
vobitne mudrosti vekova. Oprezni nagovetaji P avlovi imaju pravi
ezoterijski smisao i bi l i su potrebni vekovi sholastike prepredeno-
sti da i m, u njihovom tumaenju, daju dananji lani ton. Verbum i
Lucifer su u svom dualnom aspektu jedno, a "Princ Vazduha" {prin-
ceps aeris hujus) nije "Bog tog perioda", nego veni pri nci p. A ko
za njega kae da uvek krui oko sveta - qui circumambulat terram
- vel i ki apostol time naprosto mi s l i na neprestani ciklus ljudskih
inkarnacija, u kome e zlo uvek preovladavati do dana kad e pravo
boansko Prosvetljenje, koje prua ispravnu percepciju stvari, izba-
vi t i oveanstvo.
Lako je i skri vi ti nejasne izraze pisane na mrtvi m i davno zabo-
ravljenim jezicima, i podmetnuti ih kao istinite i otkrivene injenice
neupuenim masama. Identinost misli i znaenjaje neto to pogaa
sve prouavaoce religija kad pomenu predanje o palim Duhovima,
i od t i h vel ikih religija nijedna ne proputa da ih spomene i opie u
ovom i l i onom obl i ku. D akle, Hoang-Taj, vel i ki D uh, v i di svoje
Sinove, koj i su stekli aktivnu mudrost, kako padaju u dolinu Bola.
N j i hov voa. LE T E I Z MA J , poto se napio zabranjene ambrozije,
pao je na Zemlju sa svoj i m J atima (K ral j evi ma). U Zend Avesti,
A ngra Mainj u (A hriman), koj i se okruio Vatrom ("Plamenovima"
- vi di napred u tekstu) nastoji da osvoji Nebesa,* kad A hura Mazda,
koj i silazi sa vrstog Neba na kome boravi u pomo Nebesima koja
se okreu (uprostoru i vremenu, ispoljeni svetovi ciklusa, ukljuuju-
i i ciklus inkarnacije), i Amaspendi, "sedam sjajnih Srava" koje
prate njihove zvezde, zapodevaju boj sa A hrimanom i pobedene
Deve padaju na Z emlju zajedno sa nj im {Acad. Des Inscrip. Tom
XXXI X, str. 690; vi di Vendidad, farg. XI X, I I I ) . U Vendidadu, Da-
eve se nazivaju "zloiniteljima" i prikazano je kako su se sjurili u "du-
bine paklenog sveta", i l i materije (47.). To je alegorija koja pokazuje
Deve prisiljene da se inkarniraju kad su se jednom odvojile od svoje
Tako ini svaki jogin, pa ak i hrianin: ovek mora osvojiti Carstvo ne-
besko silom - tako nas ue. Zato bi takva elja bilo koga uinila avolom?
625
roditeljske sutine, i l i , drugim recima, nakon to je jedinstvo postalo
mnotvo, to jest, nakon diferencijacije i ispoljavanja.
Egipatski Ti fon, Piton, T itani, Sure i Asure - svi pripadaju istoj
legendi o Duhovima koj i naseljavaju Z emlju. O ni nisu ''demoni ko-
j i ma je povereno da stvore i urede vi dl j i vi univerzum", ve uoblia-
vaoci ("arhitekti") svetova i ovekovi preci. O ni su Pali A neli, me-
taforiki - "prava ogledala Vene Mudrosti".
ta je apsolutna i potpuna istina, kao i ezoteriko znaenje tog
univerzalnog mita? itava sutina se ne moe preneti usmeno, ni t i
je moe opisati bilo koje pero, ak ni pero Anela belenika, uko-
l i ko ovek ne nae odgovor u svetilitu sopstvenog srca, u najveim
dubinama svoje boanske intuicije. To je velika SEDMA MISTERIJA
Stvaranja, prva i poslednja, i oni koj i itaju Otkrivenje Jovanovo
mogu nai njenu senku skrivenu ispod sedmog peata... Ona se
moe prikazati jedino u njenom pojavnom, objektivnom obliku, po-
put vene zagonetke Sfinge. A ko se Sfinga bacila u more i umrla,
to nije bilo zato to je Edip resio zagonetku vekova, ve zato to je,
antropomorfizujui veno duhovno i subjektivno, on zauvek obe-
astio tu veliku istinu. Zato, mi j e moemo saoptiti samo sa njenog
filozofskog i intelektualnog nivoa, koj i se otkljuavaju sa t ri odgo-
varajua kljua - j e r su poslednja etiri od sedam kljueva, koj i pot-
puno otvaraju dveri misterija Prirode, u rukama najviih I nicijata i
ne mogu se otkri ti irokim masama - bar ne u naem veku.
Doslovno znaenje je svuda isto. Dualizam mazdeanske religije
rodio se iz egzoterijskog tumaenja. Sveti Airjaman, "onaj koj i do-
nosi blagostanje", koj i se priziva u molitvama zvanim Airjama-ijo,
predstavlja boanski aspekt Ahrimana, "smrtonosnog, Dae od Daeva"
(farg. XX, 43), a Angra Mainj u je njegov mrani materijalni aspekt.
"Sauvaj nas od Mrzitelja, o Mazda i Armaita Spenta" - (Vendidad
Sddah) - ovo kao molitva i priziv ima isto znaenje sa "N e navedi
nas u iskuenje", i to je molitva koju ovek upuuje uasnom Duhu
dvojnosti u samom sebi. Jer, (Ahura) Mazda je duhovni, boanski i
proieni ovek, a A rmaita Spenta, D uh Zemlje i l i materijalnosti, u
odreenom smislu je isto to i A hriman i l i A ngra Mainju.
Sva literatura Maga i l i mazdeanska literatura - t j . ono stoje od nje
preostalo - jeste magijska, okultna, pa zato alegorika i simbolika
- ak i njena "misterija zakona" (vi di Gdtha u Yasna XLI V) . Sada
626
Mob e di i P arsi mot re na Baresmu t ok om rtve, boansku grani cu
sa O r muz dov og " dr vet a" koj a se pr et vor i l a u pregrt me t a l ni h pa-
l i ca i ude se zato i m ne pomau mnogo ni A mea Spenti, ni "vi so-
ki i l epi zl at ni Haomas, pa ak ni nj i hov Vohu-Mano (dobre mi s l i ) ,
ni nj i hov R ata (rtvena ponuda). N eka oni medi t i r aj u na " dr vo Mu -
dr os t i " i prouavaj u njegove pl odove, usvaj aj ui i h j edan po j edan.
P ut do drveta venog i vota, bele Haome, Gaokerena, v odi sa j ednog
kraj a Z eml j e do drugog: a Haoma j e i na N ebu i na Z e ml j i . A l i , da
bi opet postao nj en svetenik i iscelitelj, ovek mor a da i zl ei sebe
kako bi mogao da l eci druge.
T o j o j e dnom pokazuje da takozvani " mi t o v i " , kako bi mog l i bar
pr i b l i no da se r azmat r aj u sa makar odr eeni m st epenom prave-
dnosti, moraj u podrobno da se i spi taj u iz svi h aspekata. Ui s t i nu, sva-
ki od sedam Kljueva mor a da se upot rebi na pr avom mestu i ni kad
ne sme da se pomea sa ostal i ma ako hoemo da razot kri j emo i tav
ci kl us misterij a. U dananjem t urobnom, duegubnom mat eri j al i zmu,
po mi l j enj u nai h ueni h savremenika, dr evni svetenici I ni ci j at i
post al i su s i noni mi za l ukave uzurpatore, k o j i su raspal i l i vat ru su-
j everj a da bi lake ovl adal i umov i ma l j udi . T o j e neosnovana kl e-
veta, koj u s u r o d i l i s kept i ci zam i k r i t i k o mi l j enj e. N i k o ni j e vie
verovao u Bogove - i l i , moemo r ei . D uhovne, a danas i nevi dl j i ve
Mo i , i l i D uhove - noumen fenomena - nego to su ver oval i oni : a
onu su ver oval i ba zato to su znali. A k o su oni b i l i pr i s i l j eni da, na-
kon i ni ci j aci j e u Mi s t er i j e P ri rode, svoje znanje sakri j u od prof ani h,
k oj i bi ga si gurno zl oupot r ebi l i , takva taj novi tost j e nesumnj i vo bi l a
manje opasna od pol i t i ke nj i hovi h uzurpatora i naslednika. O ni pr v i
su pouaval i samo ono to su dobr o z nal i . O v i drugi pouavajui
onom to ne znaju, kao siguran zakl on za svoje neznanje i z mi s l i l i su
j edno l j ubomor no i okr ut no Boanst vo, koj e zabranj uj e oveku da
zavi r i u nj egove tajne pod pr et nj om prokl etstva. N eka i m bude, j e r
se o njegovim mi st eri j ama ugl aenom sluaocu moe j edi no natu-
knut i , a ni kako i h ne bi trebalo opi si vat i . P ogledajte K i ng ov e Gno-
stike, " O pi s P l oa" (P l oa H) , i vi di t e i sami ta j e bi l a pr vobi t na
A r k a ( K oveg) Z aveta, prema autoru k o j i kae:
Postoji rabinsko predanje daje Heruvim, koj i je bio postavljen
na njega, bio prikazan kao mukarac i ena u inu spajanja da bi
izrazio vel i ku dokt ri nu Sutine Oblika i Materije, dva pri nci pa
627
svih stvari. Kad su Haldejci provalili u svetilite, i ugledali krajnje
zapanjujui simbol, naravno da su uzviknuli: "Zar je to va Bog,
koga hvalite daje toliki ljubitelj istote?"
(str. 441)
K i ng mi sl i da to predanje "isuvie mirie na aleksandrinsku fi-
lozofiju da bi zasluivalo ikakvo poverenje", ali mi ne mislimo da
je tako. O bl i k i izgled krila dva Heruvima koja stoje na desnoj i le-
voj strani Kovega, ta krila koja se sastaju nad "Najsvetijim od Sve-
t i h" , tvore jedan simbol, koj i dovoljno govori sam za sebe, pored
"svetog" J oJ unutar arke! Misterija Agatodemona, u ijoj legendi se
kae: "Ja sam Hnumis, Sin Univerzuma, 700", jedina moe da resi
misteriju Isusa, kod koga je 888 broj imena. To nije klju Sv. Petra,
i l i crkvene dogme, ve narteks - tap kandidata za inicijaciju, koj i
se mora oteti iz zagrljaja veno utee drevne Sfinge. U meuvre-
menu:
Auguri, koji, kad se sretnu, moraju da dre jezik za zubima da
bi potisnuli napad smeha, mogu da budu mnogo brojniji u nae vre-
me nego to su bili u doba Sule.
628
XX
T I T A N P ROME T E J
PROMETEJEVO POREKLO I Z DREVNE I NDI J E
U dananje vreme najbolji evropski simbolozi ni najmanje ne sum-
njaju daje u antici ime Prometej imalo najvei i najmistikiji zna-
aj. Pisac knjige Mythologie de la Grece Antigue,* iznosei priu o
Deukalionu, koga su Beoani smatrali pretkom ljudskih rasa, a koj i
je bio Prometejev sin, primeuje:
Zato je Prometej neto vie od arhetipa oveanstva: on je nje-
gov stvaralac. Na isti nain na koji vidimo kako Hefest uobliuje
prvu enu (Pandoru) i obdaruje je ivotom, i Prometej mesi vla-
nu ilovau od koje oblikuje telo prvog oveka koga e obdariti
iskrom due.
(Apolodor, I, 7,1)
Nakon Deukalionovog potopa, kae se, Zevs je naredio Prome-
teju i At i ni da iz blata koje su ostavile vode stvore novu rasu ljudi
( Ovidije, Metamorfoze, 1,81, Etym. M. v. npo|ari9euq) , a u Pausa-
nijino vreme, mulj koj i je taj junak koristio za tu svrhu jo uvek
se pokazivao u Fokeji (Pausanija, X , 4, 4) .
Na nekoliko arhajskih spomenika jo uvek moemo da vidimo Pro-
meteja kako uboliuje ljudsko telo, bilo sam, bilo uz Atininu pomo.
(Mythologie de la Grece Antigue, 246)
I sti autor podsea svet na jo jednu, podjednako misterioznu l i -
nost, iako manje poznatu od Prometeja; legenda o njemu pokazuje
(Franc.) - Mitologija antike Grke. (nap. prev.)
629
izuzetnu slinost sa legendom o ovom Titanu. I me tog drugog pre-
tka i tvorca je Foronej, junak drevnog epa, koj i danas naalost vie
ne postoji - Foronide. Legenda o njemu smetenaje u A rgolidi, gde
je na njegovom oltaru uvan veni plamen, kao seanje na to da je
on doneo Vatru na Z emlju (Pausanija, 11, 19, cf. 20, 3). Foronej je
bio dobroinitelj ljudi kao i Prometej i omoguio im je da uivaju
sva blaenstva na Z emlj i. Platon (u Timeju, str. 22) i K liment A lek-
sandrijski {Stromata, 1, str. 380) kau daje Foronej bio prvi ovek,
i l i "otac smrtnika". Njegova genealogija, koja t vrdi da mu je otac
I nah - reka, podsea na Prometejevu, po kojoj je taj T itan bio sin
Okeanide K limene. A l i , Foronejeva majka bila je nimfa Melij a, to
je znaajno poreklo koje ga razlikuje od Prometeja.
Melija, misli Dearm (Decharme), predstavlja otelovljenje jasena,
iz koga je, prema Hesiodu, nastala rasa bronzanog doba' (Opera et
Dies, 142-145), a koj i je kod Grka nebesko drvo slino kao u svakoj
arijevskoj mitol ogij i. Ta] jasen je takoe i I gdrasil iz nordijske sta-
rine, koj i N ome (nordijske boginje sudbine) svakodnevno zalivaju
vodom iz izvora Urd da ne bi uvenuo. On ostaje zelen do poslednjih
dana Zlatnog Doba. Potom N ome - t ri sestre, koje gledaju u Pro-
lost, Sadanjost i Budunost - obznanjuju ukaz Sudbine (Karma,
Orlog), ali su l j udi svesni j edino Sadanjosti. Meuti m, kad doe
Gultvejg (zlatna), "opinjavajua zavodnica, koja se, triput baena
u vatru, svaki put uzdie jo lepa i ispunjava due bogova i ljudi ne-
dostupnom enjom, onda se raaju N ome ( . . . ) i blagosloveni mir
snova detinjstva nestaje, a nastaje Greh sa svim svojim zl i m posle-
dicama (. . . ) " - i K A R MA (vi di Asgard i bogovi, str. 10-12). T riput
proieno zlato je - Manas, Svesna Dua.
K od G rka je "jasen" predstavljao istu ideju. Njegove raskone
grane su zvezdano nebo, zlatno danju, a posuto zvezdama nou - plo-
dovima Melij e i I gdrasila, pod ijom je zatitnikom senkom ove-
anstvo ivelo tokom Zlatnog doba bez elje i bez ikakvog straha...
"T o drvo imae jedan plod, i l i zapaljenu granu, koja je bila munja",
pretpostavlja Dearm.
Prema okultnom uenju, tri juge su prole tokom postojanje Tree Koren-
ske Rase, tj . Satja, Treta i Dvapara Juga, to odgovara Zlatnom dobu njene ra-
ne nedunosti, srebrnom ~ kad je dostigla zrelost, i bronzanom, kada su njeni
pripadnici, podeljeni na polove, postali moni polubogovi iz starine.
630
Titan Prometej
I ovde na scenu stupa ubi st veni mat eri j al i zam naeg doba, to spe-
ci f i no uvmue savremenog uma, koj e, poput severca, povi j a sve na
s vom put u i zamrzava svaku i nt ui ci j u, ne doputaj ui j oj ni kakav
zamah u dananj i m razmi l j anj i ma o fizikom svetu. P os t oj e u P ro-
met ej u vi deo samo vatru koja se dobija trenjem, ueni autor Mvtho-
logie de la Grece Antigue u t om " p l o d u " v i d i si t ni cu koja je vie
nego aluzija na zemaljsku vatru i njeno otkrie. To vie nije vatra
nastala tako stoje udarac groma upalio neko suvo gorivo i t ako ot-
kr i o sve njene dobr obi t i pal eol i t s kom oveku - ve ovog puta neto
j o tajanstvenije, i ako isto t ako zemalj sko...
Jedna boanska ptica, koja se ugnezdila u granama nebeskog
jasena, ukrala je tu granu ( i l i plod) i donela je na Z eml j u u svom
klj unu. A l i , grka re Oopcovsu^ je potpuni ekvivalent sanskritske
reci bhuranyu ("brzi"), stoj e epitet A gnij a, koj i se smatra nosio-
cem boanske iskre. Zato Foronej, sin Melije, i l i nebeskog jasena,
odgovara jednoj daleko starijoj zamisli od one koja je pretvorila
pramdnthu (drevnih arijevskih Indusa) u grkog Prometeja. Foro-
nej je (personifikovana) ptica, koja donosi nebesku munju na Ze-
ml j u. Predanja koja govore o roenju i poreklu bronzane rase i
" ona koja Foroneja ine ocem A rgoliana, za nas su dokaz daje taj
grom ( i l i munja), kao i u legendama o JJefestu i l i Prometeju, bio
izvor ljudske rase.
(266)
T o nam j o uvek daje samo spoljanje znaenje t i h simbola i alego-
ri j e. D anas se pretpostavl j a daj e i me P rometej odgonetnuto i savre-
meni mi t ol oz i i ori j ent al i st i ne vi de u nj emu ono to su, na osnovu
t vr dnj i itave anti ke, v i de l i nj i hovi oevi . J edino to su mi t ol oz i t u
nal i jeste ono to daleko vie odgovara duhu naeg doba, nai me, fa-
l i k i element. A l i , i mena Foronej , kao i P rometej , nemaj u samo j e-
dno, pa ak ni dva, ve ni z ezoteri j ski h znaenja. O ba se odnose na
sedam nebeskih Vatri, na A g n i A bhi mani j a, nj egova t r i sina i nj i -
hov i h etrdeset pet sinova, stoje ukupno etrdeset devet Vatri. D a li
se svi ti br oj evi odnose samo na zemal j ski obl i k vatre i na pl amen
seksualne strasti? K ao da se um i ndus ki h A ri j evaca ni kad ni j e i z-
digao i znad isto ul ni h zami s l i - taj um za k o j i j e prof. Maks Mi l e r
i zj avi o daj e na i t avom svetu naj nakl onj eni j i duhovnost i i mi s t i ci ?
I sam broj t i h vat r i morao bi pomoi da se nazre i sti na.
631
Reeno nam je da u ovom vremenu racionalne misli nikom nije do-
zvoljeno da objanjava ime Prometej kao to su to i ni l i stari G rci.
O ni su, i ni se, "oslanjajui se na lanu analogiju reci jrpoiariBsuc;
sa glagolom 7tpo|j,av9dv8tv videli u njemu neku vrstu ' vidovitog'
oveka, kome j e, zarad simetrije, dodat i brat - Epimetej, i l i 'onaj
koj i trai savet nakon to se neto odi gra' ". A l i danas orijentalisti
misle drugaije, to jest, da bolje znaju pravo znaenje ta dva imena
nego oni koj i su ih i zmi sl i l i .
Ta legenda je zasnovana najednom dogaaju od univerzalnog zna-
aja. Ona je nainjena da "ouva seanje na jedan veliki dogaaj koj i
mora da se snano utisnuo u matu njegovih prvih svedoka, i se-
anje na njega nikad nije izbledelo iz pamenja naroda". Staje to?
Ostavljajui po strani sve poetske izmiljotine, sve te snove o Z la-
tnom dobu, hajde da zamislimo - suprotstavljajui se savremenim
uenjacima - prvobitno, jadno stanje oveanstva, u svom njego-
vom grubom realizmu, potresnu sliku koj u nam j e, pratei Eshila,
preneo Lukrecije, a iju je egzaktnu istinu potvrdila nauka; i tada
moemo bolje razumeti kako je za oveka zaista poeo novi ivot
onog dana kada je video daje prva iskra nastala trenjem dva pareta
drveta i l i kresanjem kremena. K ako su ljudi mogl i da ne osete za-
hvalnost prema tom tajanstvenom i udesnom biu (vatri) koje su od
tada mogl i da stvaraju po svojoj vol j i , a koje je, odmah po roenju,
raslo i napredovalo, razvijajui se sa posebnom moi.
Taj zemaljski plamen - zar nije po svojoj prirodi bio analogan
onom koji su primili odozgo, i l i pak onom drugom, koji ih je pla-
io u obliku groma?
Zar nije on nastao iz istog izvora? Ako je njegov izvor bio na
nebu, on mora daje nekad donesen na Zemlju. Ako je bilo tako, ko
je bilo to mono, dobroduno bie koje gaje zadobilo: bog i l i o-
vek? Takva su bila pitanja koja je postavljala radoznalost Arijeva-
ca u ranim godinama njihovog postojanje i koja je nala odgovor
u mitu o Prometeju.
(Mythologie de la Grece Antigue, str. 258)
U t i m razmiljanjima, okultna nauka nalazi dve slabe take i uka-
zuje na njih. Jadno stanje oveanstva, koje opisuju E shil i Prome-
tej, nije bi l o jadnije tada, u ranim godinama A ri j e vaca, nego stoj e
danas. To "stanje" bilo je ogranieno na divlja plemena, a dananji
632
Titan Promete}
di vl j aci nisu nimalo sreniji i l i nesreniji nego to su b i l i nj i hovi
preci pre mi l i on godina.
Nauka prihvata injenicu da "primitivna orua, koja savreno pod-
seaju na ona koja koriste dananji divljacf\ naena u renom ljun-
ku i peinama, "ukazuju na ogromnu starost". Ta slinost je toliko
velika da, kao to nam kae pisac Savremenih zoroastrijanaca (str. 45):
Kad bi se zbirka kamenih dleta i vrhova strela Kolonijalne izlo-
be, kakve koriste Bumani u Junoj Africi, postavila pored zbirke
slinih predmeta Britanskog muzeja, koji potiu iz Kentske pei-
ne ih peina Dordonje, mogao bi da ih razlikuje jedino strunjak.
A ako Bumani postoje danas, u naem dobu najvie civilizacije,
i nisu nita inteligentniji od rase ljudi koja je naseljavala Devonajr
i Junu Francusku tokom paleolita, zar nisu ti paleolitski ljudi mo-
gl i da ive istovremeno i da budu savremenici drugih rasa, isto to-
l iko visokocivilizovanih za njihovo doba kao to smo mi za nae?*
Znanje oveanstva svakodnevno raste, " al i sa nj i m ne raste i inte-
lektualna sposobnost", to se potvruje ako se uporedi intelekt, i l i
ak puko fiziko znanje Euklida, Pitagore, Paninija, Kapile, Platona
i Sokrata sa intelektom i znanjem Njutna, Kanta, Hakslija i Heke-
la. Sravnjujui rezultate koje je dobio kranolog dr D. Bernard Dejvis
(J. Barnard Davi) godine 1868. {Trans. Of the Royal Society of Lon-
don) u pogledu unutranje zapremine lobanje - ta zapremina je uzeta
kao standard i mera za prosuivanje intelektualnih sposobnosti - dr
af{Pfqff) nalazi daje ta sposobnost Francuza (svakako najvia me-
du dananjim ljudima) 88,4 kubna ina, pa je dakle "vi dl j i vo manja
nego kod Polineana u celini, jer kod njih, ak i kod mnogih Papua-
naca i A lfiira najnie vrste, iznosi 89 i 89,7 kubnih ina", to pokazu-
je daje kvalitet, a ne kvantitet mozga izvor intelektualne sposobnosti.
P ostoje proseni indeks lobanje raznih rasa danas priznat kao "je-
dna od najizrazitijih odlika koje razlikuju rase", sugestivno je sledee
poredenje:
Indeks irine meu Skandinavcima (je) 75; meu Englezima
76; medu tajercima 77; kod Brezgaua je 80; ilerova (Schiller)
lobanja ima indeks irine ak 82 (. . .) Madurezeova isto 82!
Vidi napomenu urednika na str. 190-191 ovog toma!
633
Na kraju, isto takvo poredenje najstarijih poznatih lobanja i lobanja
Evropljana obelodanjuje zapanjujuu injenicu ''daje najvei broj
tih starih lobanja, koje potiu iz kamenog doba, po zapremini pre iz-
nad nego ispod proeka mozga dananjih ljudi'\ Raunanjem mere
za visinu, irinu i duinu u inima za prosene mere nekoliko loba-
nja, evo ta se dobilo:
1. Stare lobanje Sevemjaka kamenog doba 18,877 ina
2. Proek 48 lobanja iz istog perioda u Engleskoj 18,858 ina
3. Proek 7 lobanja iz istog perioda iz Velsa 18,649 ina
4. Proek 36 lobanja iz kamenog doba iz Francuske .. 18,220 ina
Proek dananjih Evropljana je 18,579 ina, a Hotentota 17,795
ina!
Te cifre jasno pokazuju da
(...) veliina mozga najstarijih poznatih naroda nije takva da bismo
je mogli staviti ispod veliine mozga dananjeg stanovnitva Zemlje.
(Starost i poreklo oveka)
Pored toga, one pokazuju daje "karika koja nedostaje" isparila.
O tome emo, meutim, ponovo kasnije, a sada se moramo vratiti
naem predmetu.
Ta rasa, koju je Jupiter tako arko eleo da "iskoreni i umesto nje
posadi novu" (E shil, Okovani Prometej, 241), patila je od mentalne,
a ne od fizike bede. P rvi dar koj i je Prometej dao smrtnicima, kako
saoptava hor, bio je taj da ih sprei ''Aa. predvide smrt" (256); on je
"spasao smrtnike da ne potonu prokleti u tamu Hada" (244), a tek on-
da, "pored toga", dao im je Vatru (260). To jasno pokazuje u najma-
nju ruku dvojni karakter mita o Prometeju, ako ve orijentalisti ne
prihvataju postojanje sedam kljueva o kojima ui okultizam. Ovo
se odnosi na prvo otvaranje ovekove duhovne percepcije, a ne na
to to je prvi put video i l i otkrio Vatru. Jer, Vatra nije nikad "ot kri -
vena" - ona je prisutna na Z emlj i od njenog postanka. Ona je posto-
jala u seizmikoj aktivnosti geolokih perioda kada su vulkanske
erupcije bi l o tako este i stalne kao to je to danas magla u E n-
gleskoj. A ako nam kau da se ovek pojavio na Z emlj i tek poto su
634
Titan Promete]
se s vi v ul ka ni , i zuzev nekol i ci ne, ve b i l i ugas i l i , i da su geol o ki
por emeaj i us t upi l i mesto s t abi l ni j em stanj u st vari , mi odgovara-
mo: neka se j edna nova rasa l j udi - bi l o da se r azvi l a od anela i l i
gor i l e - danas poj avi na bi l o k o m mes t u na z eml j i , moda sa i z u-
zet kom Sahare, i kl adi mo se u hi l j adu prema j edan da ne bi prol o
ni godi nu-dve pre nego to bi o t k r i l i Vat r u, b i l o t ako to bi munj a
zapal i t i t r avu i l i na neki dr ugi nai n. P retpostavka da s u pr v obi t ni
l j udi i vel i na z eml j i vekovi ma pre nego to su se upoznal i sa Va-
t r o m naj bol ni j e j e nel ogi na od svi h. A l i , stari E s hi l j e bi o i ni ci j at i
dobro j e znao ta govori . ^
N i j edan okul t i st a k oj i poznaje s i mbol i ku, kao i i nj eni cu da nam
j e Mudr os t dola sa I stoka, nee ni na trenutak porei daj e mi t o P ro-
metej u doao u E vr opu iz A rj avarte, ni t i e porei da, u odreenom
smi sl u, P rometej predstavlj a Vatru dobijenu trenjem. Z at o se on d i v i
pamet i M. F. Bodr i j a {Baudry), k oj i u s\o']im. Mitovima o Vatri i ne-
beskom vrenju (Revue Germanigue, 1861, str 356)^ pokazuj e j edan
od aspekata P rometej a i nj egovo por ekl o i z I ndi j e. O n pokazuj e i -
taocu navodni pr i mi t i v ni proces dobij anj a vatre, k oj i se i dan danas
kor i s t i u I ndi j i da se upal i rt veni pl amen. E vo ta on kae:
Taj proces, koj i je detaljno opisan u vedskim sutrama, sastoji se
u brzom okretanju jednog tapa u udubljenju nainjenom u sredi-
tu jednog pareta drveta. To trenje razvija visoku temperaturu i
zavrava se tako to se delovi drveta koj i se dodiruju zapale. K re-
tanje tapa ne obavlja se neprekidnom rotacijom, ve nizom pokreta
u suprotnim smerovima, pomoi ice uvrene na sredini tapa:
rukovalac u svakoj ruci dri po jedan kraj i naizmenino ih okree.
( . . . ) Na sanskritu se itav ovaj proces opisuje glagolom manthdmi,
mathndni; to znai "trl j ati , pobuditi, tresti i dobiti trljanjem", a po-
sebno se odnosi na rotaciono trenje, to dokazuje njegova etimolo-
gija u reci mandala, koja znai krug ( . . . ) komadi drveta koj i slue
da se proizvede vatra imaju svoja imena na sanskritu. tap koj i se
Savremeni pokuaji nekih strunjaka za grki (jadni bi pseudostrunjaci oni
bi l i u vreme starih grkih pisaca!) da objasne pravo znaenje Eshilovih ideja,
koje on, postoje bio neuki antiki Grk, nije tako dobro mogao da objasni sam,
besmisleno su smeni!
Vidi i njegova Pisma udruenju lingvista koja su napisana posle Mitova o
Vatri (tom I, str. 337 i dalje).
635
TAJNA DOKTRINA e ANTROPOGENEZA
okree naziva se Pramanta, disk u kome se okree naziva se Ara-
ni i Arani, "dva Aranija" znae sklapanje tog instrumenta.
(str. 358 i dalje) *
Ostaje da se vi di ta bi bramini na to rekli. A ko pretpostavimo da
je Prometej zamiljen u jednom od aspekata mita o njemu kao neko
ko proi zvodi vatru putem Pramante, i l i kao iva i boanska Pra-
manta, zar to ne bi podrazumevalo da ova simbolika ima iskljuivo
faliko znaenje, koje j oj pripisuju modemi prouavaoci simbola?
Izgleda da bar Dearm ispravno zapaa istinu j er on svojim primed-
bama i nesvesno potvruje sve to okultna nauka pouava u pogle-
du Manasa Deva, koj i su obdarili oveka sveu njegove besmrtne
due: naime, onom koja spreava oveka "da predvidi smrt" i po-
mou koje zna daje besmrtan.* On pita:
Kako je Prometej stekao (boansku) iskru? Poto Vatra boravi na
Nebu, on je morao da poe tamo da bije naao pre nego stoje do-
nese oveku, a da bi priao bogovima, morao je i sam da bude bog.
Prema tome:
Grci smatraju daje on pripadao boanskoj rasi; Indusi daje bio
Deva. Otuda je on "kod Grka bio sin Titana Japeta 'IaT:sTovi8r|c;
(Teogonija, 528) (. . .) A l i , nebeska Vatra je u poetku pripadala
samo bogovima: bilo je to blago rezervisano za njih (. . .) koje su
ljubomorno uvali. (. . .) "Mudri sin Japetov", kae Hesiod, "pre-
Postoji gornje i donje pare drveta koje se koristilo da bi se zapalila ta r-
tvena vatra trenjem, a Arani je pare koje sadri udubljenje. To dokazuje ale-
gorija u Vaju Purani i drugim Puranama, koja nam kae da Nemi, Ivakuov sin,
nije ostavio naslednika, a da su R iiji, plaei se da ostave Zemlju bez vladara,
stavili kraljevo telo u udubljenje jednog Aranija - kao gornji Arani - i od njega
proizveli princa po imenu anaka. "Z bog tog posebnog naina na koji je ro-
en on je nazvan anaka" [ali, vidi Goldtukerov (GoldstUcker) Sanskritski re-
nik pod Arani]. Devaki, Krinina majka, u molitvama kojima j oj se obraaju,
naziva se "Arani ije trenje rada Vatru ".
Monada ivotinje besmrtna je kao i monada oveka, pa opet zver ne zna
nita o tome: ona ivi ivotinjski ivot ula ba kao to bi iveli i prvi ljudi kad
su dospeli do stepena fizikog razvoja u Treoj Rasi, da nije bilo Agnivata i
Manasa Pitrija.
636
Titan Prometej
vario je Zevsa tako to je ukrao neugasivu Vatru blistavog sjaja i
sakrio je u j ednom upljem tapu" (Teogonija, 565) (. . .) Tako je
dar koj i je Prometej dao ljudima bio osvojen na nebu. (. . .) Sad,
prema grkim predstavama (identinim sa predstavama okultista),
ta imovina oteta od Zevsa, i to ljudsko ogreenje o imovinu bogo-
va moralo je da bude propraeno ispatanjem. (. . .) P rometej,
tavie, pripada onoj rasi Titana koja se pobunila protiv bogova,*
i koju je gospodar O limpa bacio dole u Tartar; poput njih i on je
Genij Z la, osuen na okrutnu patnju, itd. , i td.
O no to navodi da se pobuni mo pr ot i v pr et hodnog objanjenja,
j este j ednost rani pogl ed na ovaj naj vei od svi h mi t ova. N i naj i nt ui -
t i v ni j i savremeni pi s ci ne mogu i l i nee da se u s voj i m predstavama
i zdi gnu i znad ni voa zemal j ski h i kos mi ki h fenomena. N e pori emo
da moral na idej a u t om mi t u, kako j e predstavljena u Hesi odovoj
Teogoniji, i gra odreenu ul ogu u pr v obi t ni m g r ki m predstavama.
Taj T i t an j e vie od kr adl j i vca nebeske Vatre. O n j e predstavni k o-
veanstva - akt i van, pr eduzi ml j i v, i nt el i gent an, al i i st ovr emeno i
ambi ci ozan, j er mu j e ci l j da se i zj ednai sa boanski m moi ma. Z a-
to j e u l i k u P rometej a kanjeno elo oveanstvo, al i j e to sluaj sa-
mo k o d G r ka. K o d nj i h, P r omet ej ni j e kr i mi na l a c , os i m u o i ma
bogova. U nj egovom odnos u pr ema Z e ml j i on j e, napr ot i v, i sam
bog, prij atel j oveanstva ((|)i,A.dv9p<a7toq), koj e j e uzdi gao na ni vo
ci vi l i zaci j e i upoznao sa s vi m vetinama; to j e zamisao koj u j e na
naj poet i ni j i nai n i zrazi o E s hi l . A l i , k o d s vi h dr ugi h naroda P ro-
metej je - ta? P al i A neo, Satana, kao to bi to crkva htela da bude?
N i po t o. On je naprosto slika smrtonosnih i stranih posledica mu-
nje. O n j e " zl a vat r a" (malfeu) i s i mbol boanskog, r epr odukt i vnog,
mu kog organa.
Sveden na svoj jednostavni izraz, mi t koj i nastojimo da obja-
snimo je dakle naprosto (kosmiki) Genij Vatre.
(str. 261)
Ta poslednja ideja (fal i ka) bila je prevashodno arijevska ako ve-
r uj emo A d . K u n u (Kuhn) (u nj egovom Herabkunft des Feuers des
Gottertranks) i Bodr i j u {Baudry). Jer:
Pali Aneli, dakle Asure indijskog panteona.
637
Poto je vatra koju koristi ovek posledica delovanja Pramante
u Araniju, A ri j evci mora da supripisali (?) isto poreklo nebeskoj
Vatri i mora da su zamislili (?) daje neki bog naoruan Praman-
tom, i l i boanskom Pramantom, u dubinama oblaka prouzro-
kovao estoko trenje koje je dovelo do nastanka munja i gromova.
(. . .) Tu ideju podrava injenica da su stoici, po svedoenju P lu-
tarha (Philosoph. Plant. I I I , 3), mi s l i l i daje grmljavina posledica
borbe oluj nih oblaka i munje - plamen nastao usled trenja, dok je
A ristotel u grmljavini video j edino delovanje oblaka koj i se me-
usobno sudaraju. Staje ta teorija ako ne nauna primena procesa
nastanka vatre trenjem? (. . .) To nas navodi na pomisao kako se
od najstarijih vremena i pre raseljenja Arijevaca verovalo da Pra-
manta pali vatru u oluj nim oblacima kao i u A ranijima.
(Revue Germanigue, str 368)
D akl e, nagaanja j edne zaludne hipoteze uinj ene su ut vr eni m
i sti nama. Br ani oci dosl ovnog znaenja Biblije ne bi mog l i efektnij e
da p o mo g nu pi s anj u mi s i ona r s ki h t rakt at a, nego to s u t o u i n i l i
pr ouavaoci si mbol a, k o j i su uzel i zdravo za got ovo pr et pos t avku
da su dr evni A r i j e v c i zasni val i svoje rel i gi ozne ideje na mi s l i ma ko-
j e ni su bi l e vie od f i zi ol o ki h.
A l i , ni j e tako; i sam duh vedske f i l ozof i j e suprotstavlja se j e dnom
t akvom tumaenj u. P a ako se, kao to priznaj e sam D earm, " t a ide-
j a o kr eat i vnoj mo i Vat re smesta obj anj ava d r e v ni m ut apanj em
lj udske due u nebesku i s kr u" , kao to pokazuj u sl i ke koj e se esto
kori ste u Vedama kad se govor i o Araniju, onda on znai neto vie
od grube seksualne zami sl i . K ao pr i mer j e navedena j edna hi mna A g -
ni j u iz Veda:
E vo Pramante, tvorac je spreman. Donesite gospodaricu rase
(ensku Arani). Hajde da proizvedemo A gnija trenjem, po drev-
nom obiaju.
T o j e samo j edna apstraktna ideja izraena j e z i kom smrtnika. " en-
ska A r ani " , gospodarica rase, jeste A di t i , majka bogova, iU ekina, vena
svetlost - u svetu D uha, " Ve l i ka D ub i na " i HA O S , i l i pr i mor di j al na
I talik smo odredili mi : on pokazuje kako se danas pretpostavke uzdiu do
nivoa zakona.
638
Titan Prometej
Supstanca u svom prvom udaljavanju od N E Z N A N O G , U ispoljenom
Kosmosu. A ko se, vekovima kasnije, isti epitet primenjivao i za De-
vaki, majku K rine, i l i inkarniranog LOGOSA, i ako je moglo da se
smatra kako je taj simbol, zahvaljujui postepenom i neometanom
irenju u egzoterikim religijama, ve poprimio seksualni smisao,
to ni na koj i nain ne prlja izvornu istotu te slike. Subjektivno se
pretvorilo u objektivno. D uh je pao u materiju. Univerzalni kosmi-
ki polaritet Duh-Supstanca postao je, u ljudskom razmiljanju, mi -
stiko, ali ipak seksualno sjedinjenje Duha i Materije, pa je zato
stekao antropomorfnu nijansu koju u poetku nipoto nije imao. I z-
meu Veda i Purana postoji provalija ije su one suprotne strane,
poput sedmog (atmikog) i prvog i l i najnieg principa (fizikog te-
la) u Sedmostnikoj grai ovekovoj. P rvobitni, isto duhovni j ezik
Veda, koj i je zaet pre mnogo desetina milenijuma, dobio je isto
ljudsku boju da bi se opisali dogaaji koji su se odigrali pre 5.000 go-
dina, stoje vreme Krinine smrti (otkad je poela K al i Juga i l i Mra-
no Doba oveanstva).
K ao to se A di t i naziva Surarani (matrica i l i "maj ka" Sura bo-
gova), tako se K unt i , majka Pandava, u Mahabharati naziva Pan-
davarani - a taj t ermi n je ve dobio fizioloku obojenost. A l i ,
D evaki, prototip rimokatolike Madone, predstavlja kasniji antro-
pomorfizovani oblik A di t i . Ona je boginja majka, "Deva-matri" Se-
dam Sinova {est i sedam A ditij a ranih vedskih vremena); K rininoj
majci, Devaki, est embriona je u matericu prenela Dagadhatri ("da-
dilja sveta"), postoje sedmi (Krina, Logos) prenet toj R ohini. Ma-
rija, Isusova majka, u Jevandelju po Mateju ( XI I I , 55-56), rodila j e
sedmero dece, pet sinova i dve erke (kasnija promena pola). N i -
jedan od oboavalaca rimokatolike Device ne bi se bunio da u nje-
nu ast izgovori molitve koje su bogovi uputi l i Devaki. Neka italac
prosudi.
Ti si Prakriti (sutina), beskrajna i tanana, koja je nosila Bramu
u svojoj utrobi. T i, o veno bie, koje u svojoj supstanci saima
sutinu svih stvorenih bia, identino sa tvorevinom, ti bese ro-
ditelj trostruke rtve, zametak svega. (. . .) Ti si rtva iz koje se
raaju svi plodovi: ti si Arani ije trenje raa Vatru (. . .) ("Mate-
rica Svetlosti", "sveta Posua", to su epiteti Device) (. . .) Kao
A diti, ti si roditelj bogova (. . .) Ti si jotsna (jutarnje svitanje).
639
D evici se esto obraa sa "jutarnja Z vezdo" i "Zvezdo Spasenja"
- svetlost od koje se zainje dan.
Ti si Samnati (poniznost, erka Dake), majka Mudrosti, ti si
Niti, roditelj harmonije (Naja), ti si smemost, roditelj nenosti {Pra-
sraja ili vinaja), ti si elja iz koje je roena ljubav. (...) Ti si majka
znanja (Avabodha), strpljenja (Dhriti), roditelj snage (Dhairja) itd.
Ta Arani se kod rimokatolika pokazuje kao nita manje nego po-
suda spasenja. to se tie njenog prvobitnog znaenja, ono je bi l o
isto metafiziko. Nikakva neista misao nije nastala u t i m idejama
drevnog uma. ak i u oharu -~ koj i je daleko manje metafiziki od
bilo kog simbolizma - ta ideja je samo apstrakcija. Zato, kad ohar
( I I I , 290) kae:
"Sve to postoji, sve to to su obrazovali drevni, ije je ime sve-
to, moe postojati jedino kroz muki i enski princip."
- to znai samo sledee: "Boanski D uh ivota uvek se stapa sa ma-
terijom." Ono to deluje j e VO LJ A Boanstva, a ta ideja j e isto o-
penhauerovska.
Kad je Atikah Kadoa, drevni zamislitelj svega zamiljenog, po-
eleo da formira sve stvari, on je sve stvari obrazovao kao muke
i enske. Ta mudrost je obuhvatila SVE kad se ostvarila.
Otud se kae da Hohmah (muka mudrost) i Binah (enska svest
i l i I ntelekt) stvaraju sve to je izmeu njih dvoje - aktivnog i pasiv-
nog principa. Kao to oko iskusnog draguljara pod grubom i neotvo-
renom koljkom ostrige opaa isti nedirnuti biser, zatvoren u njenim
grudima, a njegova ruka se bavi ljuturom samo da bi izvadila njen
sadraj, tako i oko pravog filozofa ita izmeu redova Purana uzvi-
ene vedske istine, i ispravlja ih uz pomo vedantinske mudrosti. A l i ,
nai orijentalisti nikad ne opaaju biser ispod debelog omotaa kolj-
ke - pa u skladu sa t i m i postupaju.
Iz svega to je reeno u ovom odeljku jasno se vi di da izmeu
Edenske Zmije i hrianskog avola zjapi provalija. Jedino malj drev-
ne filozofije moe ubiti tu dogmu.
640
r
X X I
E NOI HI ON- HE NOH
I storija evolucije mita o Satani ne bi bila potpuna kad bismo pro-
pustili da obratimo panju na karakter tajanstvenog i kosmopolit-
skog Enoha, koga zovu jo i Enos, Hanoh, i na kraju E noihion (ovo
poslednje ime dali su mu Grci). Rani hrianski pisci preuzeli su ide-
ju o P alim A nelima iz Knjige Enohove.
Knjiga Enohova je proglaena apokrifnom. A l i , staje Apokrijl
E timologija ove reci pokazuje daje to naprosto tajna knjiga, t j . ona
koja se nalazila u bibliotekama hramova kojima su upravljali hije-
rofanti i inicirani svetenici i koja nikako nije bila namenjena pro-
fanima. Re Apokrif potie od glagola kripto, KpoTiTco, "sakri t i ".
Vekovima j e Enoihion (Knjiga VIDOVNJAKA) bila uvana u "gradu slo-
va" i tajnih dela - drevnom Kirjat-Seferu {Kirjath-Sepher), kasni-
je D avi m (vi di Isus Navin, XV, 15).
N eki od pisaca koje je interesovala ta tema - posebno masoni -
pokuali su da poistovete Enoha sa Totom iz Memfisa, grkim Her-
mesom, pa ak i sa latinskim Merkurom. Kao pojedinci, svi oni se
meusobno razlikuju, a profesionalno - ako se moe upotrebiti ta
re, koja danas ima tako ogranien smisao - oni pripadaju jednoj te
istoj kategoriji svetih pisaca, onih koj i iniciraju i belee okultnu i
drevnu Mudrost. O ni koj i se u Koranu nazivaju zajednikim ime-
nom Edris, i l i "Ueni " (I nicirani), u E giptu su nosili ime "T ot", pro-
nalaza umetnosti, ndi\xka., pisanja i l i azbuke, muzike i astronomije.
K od Jevreja su Edris postali "E noh", koj i su, prema Bar-Hebreusu
(Bar-Hebrceus), " pr vi ot kr i l i pisanje", knjige, umetnosti i nauke,
prvi koj i su opisali sistem kretanja planeta. U Grkoj su se nazivali
Orfej, pa su tako menjali ime kod svakog naroda. Postoje sa svakim
641
od ti h prvobitnih I nicijatora' bio povezan broj 7, kao i broj 365, broj
dana u godini, to otkriva misiju, karakter i svetu funkciju svih ti h
ljudi, ali svakako ne i njihovu linost. Enoh je sedmi patrijarh; Orfej
posedujeybrwfo, l i ru sa sedam ica, koja predstavlja sedmostruku
misteriju inicijacije. Tot, sa sedmozranim solamim diskom na gla-
vi putuje u solamom brodu 365 stepeni, iskaui u svakoj etvrtoj
godini (krugu) za jedan dan. Najzad, Tot-Lunus je sedmostruki bog
sedam dana, i l i sedmice. E zoteriki i duhovno, Enoihion znai " Vi -
dovnjak Otvorenog Oka".
Pria o Enohu, kako ju je ispriao Josif,* naime, daje on ispod
stubova Merkura i l i Seta sakrio svoje dragocene svitke i l i knjige,
ista je kao i ona koja se pria o Hermesu, "ocu Mudrosti", koj i je sa-
krio svoje knjige Mudrosti ispod jednog stuba, a potom, postoje na-
ao dva kamena stuba, video je da je na njima zabeleena nauka o
pisanju. Pa ipak Josif, uprkos njegovim istrajnim naporima da neza-
slueno proslavi I zrael, zbog ega pronalazak te nauke (Mudrosti)
^n^\s\i]Qjevrejskom Enohu, pie istoriju. On kae da su u njegovo vre-
me ti stubovi jo uvek postojali. Z atim nam kae da ih je sagradio Set;
a moda je tako i bilo, samo to to nije bio ni patrijarh tog imena, ni
egipatski bog Mudrosti - Tet, Set, Tot, Tat, Sat (kasniji Sat-an) i l i
Hermes, koj i su svi jedno isto - ve "Sinovi Boga Z mija", i l i "Sinovi
Zmaja", to je ime pod koj i m su bi l i poznati hijerofanti Egipta i Va-
vilona pre potopa, kao to su bi l i poznati i njihovi preci, A tlantidani.
Ono to nam kae J osif mora zato bi t i istinito alegorijski, izuzev
naina na koj i je to primenjeno. Po njegovoj verziji, ta dva uvena
stuba bila su potpuno prekrivena hijeroglifima, koj i su, nakon otkri-
a stubova, bi l i prepisani i reprodukovani u najskrovitijim delovima
unutranjih hramova Egipta, pa su tako postali izvor Mudrosti i izu-
zetne uenosti. A l i , ta dva "stuba" su prototipovi dve "kamene ta-
blice" koje su isklesane za Mojsija na zapovest "Gospoda". Zato je
Josif, kad kae da su svi vel i ki adepti i mistici antike - poput Orfeja,
Hesioda, Pitagore i Platona - elemente svojih teologija preuzeli sa
t i h hijeroglifskih zapisa, u odreenom smislu u pravu, a u drugom
Khanoh, i l i Hanoh, i l i Enoh, znai "onaj koji inicira" i l i "uitelj", kao i "Sin
ovekov", Enos (vidi Postanje, IV, 26), ezoteriki.
* Autorka misli na Josifa Flavija i njegovo delo Jevrejske starine, (nap. ured.)
642
En oih ion-Hen oh
grei, j er nije precizan. Tajna D oktrina nas ui da su umetnosti, na-
uke, teologija, a posebno filozofija svih naroda, koja je prethodila
poslednjem sveoptepoznatom, ali ne i sveoptem Potopu, bila zabe-
leeni ideografskim pismom na osnovu prvobitnih usmenih preda-
nja etvrte Rase, a to je bi l o njeno naslee od rane Tree Korenske
Rase pre alegorikog Pada. Otuda su takoe egipatski stubovi tabli-
ce, pa ak i "beli istonjaki porfirski kamen" iz masonske legende -
koj i je Enoh, oseajui da e istinske i dragocene tajne bi t i izgub-
ljene, sakrio u nedrima Zemlje pre Potopa - bi l i , naprosto, manje i l i
vie simbolike i alegorijske kopije prvobitnih Zapisa. Knjiga Eno-
/zova je jedan od takvih zapisa i ona predstavlja haldejski, danas ve-
oma nepotpuni zbornik. Kao to je ve reeno, Enoihion na grkom
znai "unutranje oko", i l i Vidovnjak; na hebrejskom, sa mazoret-
skom takom, ono znai: "onaj ko inicira" i "instruktor", " ^ l I H. T o je
opti naziv, a pored toga, legenda o njemu je i legenda o nekoliko
drugih proroka, j evrej ski h i paganskih, sa promenama u dodatim
detaljima, dok je korenski oblik isti. I I l i j a je odnet na Nebo iv, a
astrologa na I sdubarovom dvoru, haldejskog //ea-banija, takoe je
uzdigao na nebo bog Hea, koj i je bio njegov pokrovitelj, kao to je
Jehova bio I l i j i n (ije ima na hebrejskom znai "Bog-J ah"), Jehova
n^^ 7N i opet elihu, to ima isto znaenje. Ta vrsta lake smrti, i l i eu-
tanazije, ima ezoterijsko znaenje. Ona simbolizuje smrt bi l o kog
adepta koj i je dostigao tol i ku mo, a takoe i istotu, koja mu omo-
guava da umre jedino u fizikom telu, a da / dalje vodi svesni ivot
u svom astralnom telu. Varijacije na tu temu su beskonane, ali je taj-
no znaenje uvek isto. Pavlov izraz {Poslanica Jevrejima, XI , 5) "da
on nee videti smrt" - ut non videret mortem - zato ima ezoterijsko
znaenje, a nikako natprirodno. Izvitopereno tumaenje nekih biblij -
skih ukazivanja u smislu da e Enoh, "ije su godine ravne godina-
ma sveta" (solarne godine, 365 dana) deliti sa Hristom i prorokom
I l i j om poasti i blaenstvo poslednjeg dolaska i unitenja A ntihrista
- ezoteriki znae da e se neki od vel i ki h adepata vratiti u Sedmoj
Rasi, kada e se okonati sve Greke, a dolazak I ST I N E e najaviti
Site, "Si novi Svetlosti".
Latinska crkva nije uvek logina, a ni mudra. Ona proglaava Knji-
gu Enohovu apokrifom, pa je ak otila dotle daje, preko kardinala
Kajetana (Cajetan) i drugih crkvenih velikodostojnika, obznanila da
643
e izbaciti iz kanona ak i Poslanicu Judinu, koj i , iako je nadahnuti
apostol, citira iz Knjige Enohove, pa je tako sanktifikuje, iako je
ona proglaena apokrifnom knj igom. Na sreu, neki od t i h dogma-
ti ka su na vreme pr i met i l i opasnost. Da su pr i hvat i l i K ajetanovu
odluku, moral i bi isto tako da izbace i etvrto Jevandelje, j er Sve-
ti J ovan bukvalno pozajmljuje iz Knjige Enohove elu reenicu i
stavlja j e Isusu u usta! (Vi di napred, deo XV I I I , pododeljak A , o ov-
cama i pljakaima.)
h\iio\f {Ludolph), "otac etiopske literature", naimenovan da istrai
razne rukopise Knjige Enohove, koje je putnik Pereis (Pereisc) poklo-
nio Mazarenskoj biblioteci, izjavio je da:
(. . .) nikakva Knjiga Enohova nije mogla postojati meu A bi-
sincima!
Kasnija istraivanja i otkria opovrgla su njegovu suvie dogmat-
sku tvrdnj u, kao to nam je svima poznato. Brus (Bruce) i R upel
(RuppeP) su nekoliko godina kasnije nali i doneli isto delo iz A bisi-
nije, a nadbiskup Lorens gaje preveo. A l i , Brus gaje prezirao i ru-
gao se njegovoj sadrini, ba kao i ostali naunici. On gaje nazvao
"gnostikim delom" u kome se govori o "dobu divova koj i prodiru"
ljude... Otuda je to jo jedna "A pokalipsa"! D i vovi ! Jo jedna bajka.
Nije, meutim, takvo miljenje svih kritiara. Dr Haneberg (Ha-
nneberg) Knjigu Enohovu, zajedno sa Treom knjigom Makavejaca,
postavlja na samo elo spiska dela iji autoritet stoji najblie auto-
ritetu kanonskih dela.
Uistinu, "gde se doktori ne slau..."
Kao i obino, meutim, oni su svi i bi l i u pravu i greili su. Prihva-
t i t i Enoha za biblijski lik, jednog ivog oveka, isto j e to i prihvatiti
Adama za prvog oveka. Enoh je bio opti naziv koj i se odnosio na,
i koga je nosilo, mnotvo pojedinaca u svim vremenima i dobima, i u
svim rasama i narodima. To se lako moe zakljuiti iz injenice da se
drevni talmudisti i uitelji u sinagogama u celini ne slau u svojim
pogledima po pitanju Enoha, sina Jaredovog... N eki kau daje Enoh
bio veliki svetac, koga je Bog voleo, koji je iv odnet na nebo (tj. onaj
koj i je dosegao Mukti i l i Nirvanu na zemlji, kao to je uinio Buda i
kao to drugi i dalje ine), a neki, pak, smatraju daje bio arobnjak,
644
Enoihion-Henoh
zao mag. To samo pokazuje daje Enoh, odnosno njegovi ekvivalenti,
bio termin, ak i u vreme kasnih talmudista, koj i je znaio "vidovnja-
ka", "A depta Tajne Mudrosti", i td, bez ikakve specifikacije koja se
tie karaktera onoga ko j e tu titulu nosio. K ad Josif, govorei o I l i j i i
Enohu {Starine, I X, 2) primeuje daje "u svetim knjigama napisano
da su oni (I lija i Enoh) nestali, ali tako da niko nije znao da su umrl i ",
to naprosto znai da su oni umrli kao linosti, kao to do dana dana-
njeg j ogi ni u I ndij i, pa ak i neki hrianski monasi, umiru za svet.
O ni nestaju iz vida ljudi i umiru - na zemaljskom planu - ak i za se-
be same. Naizgled figurativan nain govora, pa ipak bukvalno istinit.
"Hanokh je preneo N oj u znanje o (astronomskom) raunanju i ra-
unanju doba", kae midra Pirka R. Eleazar (pogl. VI I I ) , pripisuju-
i Enohu ono to su drugi pripisivali Hermesu Trismegistosu, poto
su njih dvojica identini po svom ezoterijskom znaenju. "Hanokh",
u ovom sluaju, i njegova "Mudrost", pripadaju ciklusu etvrte Ra-
se Atlantidana,'^ a Noje pripada Petoj.'' U tom smislu obojica pred-
stavljaju Korenske Rase, dananju i onu koja j oj je prethodila. U
drugom smislu, Enoh je nestao, "iao je sa Bogom i nije ga bilo, j er
gaje Bog uzeo", to je alegorija koja se odnosi na nestanak Tajnog
i Svetog Znanja medu ljudima, jer ga je Bog ( i l i Java-Aleim - visoki
hijerofanti, poglavari kola iniciranih svetenika'*) uzeo; drugim re-
cima, Enosi, i l i Enoihioni, Vidovnjaci i njihovo znanje i mudrost, po-
stali su striktna svojina tajnih uilita Proroka kod Jevreja, a hramova
kod pagana.
K ad se tumai pomou isto fizikog kljua, Enoh je tip dualne
ovekove prirode - duhovne i fizike. O tud on zauzima sredinje
mesto u astronomskom krstu (koj i nam je Elifas Levi preneo iz je-
dnog tajnog spisa), koj i je estokraka zvezda, ''Adonaf\ U gornjem
T rouglu je Orao, u levom niem T rouglu stoji Lav, u desnom. Bi k,
dok izmeu Bika i Lava, iznad njih, a ispod Orla, stoji lice Enoha i l i
ohar kae:
Hanokh je imao knjigu koja je bila isto to i knjiga roda Adamovog; to je Misterija
Mudrosti.
N oj e j e naslednik Mudr os t i E nohove; dr ugi m recima, Peta Rasa j e nasle-
dni k etvrte.
4
Vi d i Razotkrivenu Iziu, t om I , str. 575 i dalje
645
oveka (vi di ilustrovani dijagram u Razotkrivenoj Izidi, tom I I , str.
452). Sad, l i kovi u gornjem T rouglu predstavljaju etiri Rase, izo-
stavljajui prvu - Chaje i l i Senke - a "Sin ovekov", Enos i l i Enoh,
nalazi se u sredini, jer on stoji izmeu dve Rase (etvrte i Pete),
poto predstavlja Tajnu Mudrost obe te rase. To su etiri Jezekiljeve
ivotinje i ivotinje iz Otkrivenja Jovanovog. I sti dvostruki Trou-
gao koj i u Izidi (tom I I , str. 453), gleda na induskog Adanarija, da-
leko je najbolji. Jer u njemu su simboliki prikazane samo t r i (za nas)
istorijske rase: Treu, androginu, simbolizuje Ada-nari, etvrtu sim-
bolizuje snani, moni lav, a petu - Arijevce - neto to je njen naj-
svetiji simbol do dana dananjeg, bik (i krava).
Jedan veoma uen ovek, francuski uenjak markiz de Sasi (M
de Sacy), nalazi nekoliko krajnje izuzetnih izjava u Knjizi Enohovoj,
koje su, kako kae, "vredne da se najozbiljnije istrae". Na primer:
(. . .) autor (Enoh) kae da solama godina ima 364 dana i izgleda
da zna za periode od tri, pet i osam godina, nakon kojih slede e-
tiri dodatna dana koja su u njegovom sistemu dani ravnodnevice
i solsticija ( . . . )
Kasnije tome dodaje:
Ja vidim samo jedan nain da razreim (te "besmislice"), a to
je da pretpostavim kako autor izlae neki imaginarni sistem koji
je moda postojao PRE NEGO TO JE U DOBA SVEOPTEG POTOPA I Z -
MENJEN PRIRODNI POREDAK.
Upravo je tako, a Tajna Doktrina nas ui da je "prirodni pore-
dak" i bio izmenjen, kao i niz zemaljskih oveanstava. Jer, kako
aneo Urijel kae Enohu:
Gle, pokazao sam ti sve stvari, o Enoe; i sve sam ti stvari ot-
krio. Video si Sunce, Mesec, i one Icoji vode zvezde na Nebu, koji
uzrokuju svo njihovo delovanje, doba, i dolaske i odlaske. U dani-
ma grenika GODINE E SE SKRATITI. (. . .) Mesec e promeniti svo-
je zakone, itd.
(Pogl. LXXXIX)
Vidi Danielovu {Danielo) kritiku de asija, u Filozofskim analima, str. 393.
646
Enoihion-Henoh
U t i m danima, takode, godinama pre nego to je vel i ki Potop zbri-
sao Atlantiane i izmenio lice sveta - zato to se "Zemlja (na svojoj
osi) nagnula'' - priroda, geoloki, astronomski i kosmiki u celini ni -
je mogla bi t i ista, upravo otud to se Zemlja nagnula. Vi di poglavlje
LXI V (odeljak XI ) .
(. . .) ANoje povika ogorenim glasom: "uj me, uj me, uj me!"
tri puta. I on ree: "Zemlja pati i jako se nagnula; svakako u i ja
propasti sa njom."
Uzgred budi reeno, ovo izgleda kao jedna od mnogih "nedosle-
dnosti" ako se Biblija ita bukvalno. Jer, u najmanju ruku, to je veo-
ma udan strah za nekoga "ko je stekao milost u Boij im oima" i
kome je reeno da naini barku! A l i , tu nalazimo kako uvaeni pa-
trijarh izraava isti strah kao daje, umesto to je bio "prijatelj" Bo-
i j i , bio jedan od onih D i vova koje je osudilo gnevno boanstvo.
Zemlja se ve bila nagnula, a potop je bio samo pitanje trenutka, pa
ipak Noje nije znao nita o tome da mu je namenjeno spasenje.
I zaista, odluka je doneta; odluka prirode i Zakona Evolucije, da
rasa na Z emlj i mora da se promeni i da etvrta Rasa bude unitena
kako bi oslobodila prostor za bol j u rasu. Manvantara je dola do
take preokreta na tri i po Kruga, a divovsko fiziko oveanstvo
je doseglo vrhunac grube materijalnosti. Otuda apokaliptiki stih ko-
ji govori kako je dola zapovest da se oni unite, "da im doe kraj "
(toj rasi), jer oni su znali uistinu "sve tajne anela, sve ugnjetake i
tajne moi Satanine i sve moi onih koj i se bave arobnjatvom, kao
i onih koj i prave livene kipove po itavoj zemlj i".
A sad dolazi prirodno pitanje: ko je mogao da obavesti apokrif-
nog autora te mone vizije (ma kom dobu pre Galileja da je on pri -
padao) da bi Zemlja mogla povremeno da nagne svoju osul Odakle
je on crpeo takvo astronomsko i geoloko znanje ako je Tajna Mu-
drost, kojom su se napajali drevni R iij i i Pitagora, samo matarija,
izmiljotina kasnijih doba? Da li je moda Enoh proroki itao slede-
e redove u knjizi Frederika Klea (Frederick Klee) o Potopu (str. 79):
Poloaj Zemljine kugle u odnosu na Sunce je u prvobitnim vre-
menima oigledno bio drugaiji od dananjeg, a tu razliku mora
daje izazvalo pomeranje ose rotacije Zemlje.
647
Ovo podsea na jo neke nenaune tvrdnje koje su egipatski sve-
tenici saoptili Herodotu, naime, da Sunce nije uvek izlazilo tamo
gde izlazi sada, i daje u ranijim vremenima ravan ekliptike sekla ekva-
tor pod pravim ugl om/
Mnogo takvih "nejasnih tvrdnj i " moe se nai u Puranama,
Bibliji i mitologij i, a okultistima one otkrivaju dve injenice: {a) da
su drevni narodi poznavali isto tako dobro kao i modemi, a moda
i bolje, astronomiju, geognoziju i kosmografiju u celini, i {b) da su
se Zemljina kugla i njeno ponaanje vie puta promenili od prvobi-
tnog poretka stvari. I tako, u slepoj veri svoje "neuke" religije - koja
je uila daje Faetont, u svojoj elji da sazna skrivenu istinu, uinio
da Sunce skrene sa svoje uobiajene putanje - Ksenofont negde tvr-
di da se "Sunce okrenulo prema drugoj jednoj zemlji", to je isto,
mada neto vie nauno (iako isto tako smelo), kao i pria daje Isus
zauvek zaustavio kretanje Sunca. Pa ipak, to moe da objasni ue-
nje sevemjake mitologije (u Jeruskovenu) daje, pre nego stoje na-
stao dananji poredak stvari. Sunce izlazilo na j ugu, dok je Ledena
Zona bila na istoku, a danas je na severu.
Ukratko reeno. Knjiga Enohovaje rezime, zbornik glavnih zbi-
vanja istorije Tree, etvrte i Pete Rase, zatim, vrlo malo proroanstava
o dananjem periodu sveta, kao i duga retrospektiva, introspektiva i
proroki rezime univerzalnih i sasvim istorijskih zbivanja - geolokih,
astronomskih i fizikih - sa neto teogonije iz prepotopskih zapisa.
O knj izi ove misteriozne linosti se govori i ona se obilato citira u
Pistis Sofiji, kao i u oharu i najstarijem midraimu. Origen i K liment
Aleksandrijski su je izuzetno cenili. Zato je tvrdnja da ona predsta-
vlja posthrianski falsifikat potpuno besmislena i istorijski neosno-
vana. Tako je i Origen, pored ostalih, koj i je iveo u I I veku hrianske
ere, ipak pominje kao drevno i uvaeno delo. Tajno i sveto ime i nje-
gova mo su dobro i jasno, mada alegorijski, opisani u tom starom
izdanju. Od 18. do 50. poglavlja, sve Enohove vizije opisuju Miste-
rije I nicijacije, od koj i h je jedna Gorua D olina "P alih A nela".
Moda je Sv. Avgustin bio sasvim u pravu kada je rekao daje cr-
kva izbacila K N J I G U E N O HO VU iz svog kanona zato to j e ona pre-
f
' Drevna astronomija {Astronomie Ancienne), Baji, tom I , str. 203 i tom I I ,
str. 216.
648
Enoihion-Henoh
vie stara, ob nimiam antiguitatem.^ Dogaaji o kojima se u njoj go-
vori ne spadaju u granicu od 4.004. godine pre nove ere, kada se tvr-
di daj e svet "stvoren"!
^ Grad Boiji, I , XV, pogl. XXI I I .
649
X X I I
S I MBOLI ZAM TAJANSTVENIH I ME NA l AO I JEHOVA
I NJI HOV ODNOS P REMA KRSTU I KRUGU
K ad je opat Luj Konstan {Louis Constant) - poznat kao Elifas Levi
- u Historie de la Magie (Istoriji magije) rekao da ''Sefer Jedra, o-
har i Otkrivenje Jovanovo predstavljaju remek-dela okultne nauke",
ako je hteo da bude korektan i jasan, trebalo je da doda "u E vropi ".
Potpuno j e tano da ta dela sadre "vie znaenja nego reci" i daje "nj i -
hov izraz poetski, dok su brojevi egzaktni". Na nesreu, da bi mogao
da se divi poetinosti njihovog izraza i l i egzaktnosti brojeva, italac e
morati da naui pravi znaaj i smisao termina i simbola koji se u njima
koriste. A niko to nikad nee nauiti dok ne bude znao osnovne prin-
cipe Tajne Doktrine, bilo u istonjakom ezoterizmu, bilo u kabalisti-
koj simbologiji; klju, ili vrednost, u svim njihovim aspektima, imena
"Boga ", "Anela " i "Patrijarha " u Bibliji - njihovu matematiku i l i
geometrijsku vrednost i njihove odnose prema ispoljenoj prirodi.
Zato, ako sa jedne strane ohar "zapanjuje (mistike) dubinom svo-
j i h pogleda i velikom jednostavnou svojih slika", sa druge strane, to
delo zavodi prouavaoca izrazima kao to su oni koj i se koriste za
AlN-SoF i Jehovu uprkos garanciji da "se ta knjiga trudi da objasni ka-
ko je ljudski oblik kojim se zaogre Bog samo jedna slika reci, i da Bog
ne bi trebalo da se izraava nikakvom milju, ni bilo kakvim oblikom".
Dobro je poznato da su Origen, K liment i rabini priznali, to se kabale
i Biblije tie, da su one prekrivene velom i da predstavljaju tajne knji-
ge, ali mali broj zna daje ezoterizam kabalistikih knjiga u njihovom
novom, preraenom obliku naprosto samo jo jedan, i to jo lukaviji,
veo, koj i m je prekrivena prvobitna simbolika t i h tajnih knjiga.
Ideja predstavljanja skrivenog boanstva obimom Kruga, a Tvora-
ke Moi (muke i enske, i l i Androgine R E I ) prenikom koj i ga pre-
650
Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova
seca, jedan je od najstarijih simbola. Na toj zamisli izgraene su sve
velike kosmogonije. K od drevnih Arijevaca, Egipana i Haldejaca, ta
zamisao je bila potpuna i obuhvatala je ideju vene i nepromenljive
Boanske Misli u njenoj apsolutnosti, odvojene potpuno od poetnog
stanja (takozvane) tvorevine, i obuhvatala je psiholoku, pa ak i duhov-
nu evoluciju i njeno mehaniko delovanje, i l i kosmoloku konstrukci-
j u. A h, kod Jevreja, iako se ta zamisao jasno vidi u Sefer Jeciri i oharu
- i l i onome to je od ovog dela ostalo - ono to je obuhvaeno u Peto-
knjiju, a posebno u Postanju, naprosto je sekundamo stanje, takorei,
mehanikog zakona stvaranja, tanije konstruisanja, dok je teogonija
jedva ocrtana, gotovo nikako.
Danas se jedino u prvih est poglavlja Postanja, u odbaenoj Knjizi
Enohovoj i pogreno shvaenoj i pogreno prevedenoj Knjizi o Jovu
mogu nai pravi odjeci arhajske doktrine. Klju za nju je izgubljen, ak
i meu najuenijim rabinima, ij i su prethodnici iz ranog srednjeg ve-
ka, u svojoj nacionalnoj ekskluzivnosti i ponosu, a posebno u njihovoj
dubokoj mrnji prema hrianstvu, vie voleli da ih pokopaju duboko
u moru zaborava, nego da podele svoje znanje sa svojim nemilosrdnim
i divlj im progoniteljima. Jehova je bio njihovo plemensko vlasnitvo,
neodvojivo od Mojsijevog zakona i nepodobno da igra bilo kakvu ulo-
gu u nekom drugom zakonu. Nasilno istrgnut iz njegovog izvornog
okruenja u koje se uklapao i koje je odgovaralo njemu, "gospod bog
Avrama i Jakova" teko da bi se bez tete i lomova mogao uglaviti u
novi hrianski kanon. Poto su bi l i najslabiji, Jevreji nisu mogli da se
odupru obesveenju, ali su sauvali tajnu porekla njihovog Adama Ka-
dmona, i l i muko-enskog Jehove, a novi oltar pokazao se kao potpu-
no nepodesan za starog boga: oni su, uistinu, bi l i osveeni!
Ljudi e poricati tvrdnju da Jehova nije bio nita vie od plemenskog
Boga Jevreja, kao i mnoge druge stvari. I pak, i pored tog poricanja
teolozi nisu u stanju da nam kau znaenje stihova 8 i 9 u Ponovlje-
nim zakonima, poglavlje XXXI I . T i stihovi sasvim jasno kau:
Kad je NAJVII (ne "Gospod", niti "Jehova") podelio narodima nji-
hovo naslee, kad je odvojio sinove Adamove, on je postavio grani-
ce (. . .) prema broju dece Izrailja (. . .) Gospodov (Jehovin) deoje
njegov narod; Jakov je deo njegovog naslada.
To reava pitanje. Toliko su drski bih savremeni prevodioci Bibilje i
Svetog pisma i toliko su unakazili ove stihove daje, idui tragom svojih
651
cenjenih crkvenih otaca, svaki prevodilac te stihove prevodio na svoj
sopstveni nain. Dok je ovaj citat doslovno naveden iz engleska autori-
zovane verzije, u fr-ancuskoj Bibliji (izdanje Protestantskog biblijskog
drutva iz Pariza, prema verziji koju je redigovao 1824. godine J. E.
Ostervald), vidimo daje "N ajvii" preveden kao Souverain (Vladar!),
"sinovi A damovi" prevedeni su kao "deca ljudi", a "Gospod" je prome-
njen u "Veni". I tako, izgleda daje po drskoj obmani Francuska pro-
testantska crkva nadmaila i engleski eklezijasticizam.
Meutim, jedna stvar je oigledna: "Gospodov (Jehovin) deo" je nje-
gov "odabrani narod" i niko drugi, jer, jedino je Jakov deo njegovog
naslea. Kakve onda veze imaju drugi narodi, koji se nazivaju Arijev-
cima, sa semitskim boanstvom, plemenskim bogom Izraela? Astro-
nomski, "N aj vii" je Sunce, a "Gospod" je jedna od njegovih sedam
planeta, bilo daje to lao. Genij Meseca, i\\ Ilda-Baot-Jehova, Genij Sa-
tuma, prema Origenu i egipatskim gnosticima.' Neka "Aneo Gabri-
j el " , "Gospod" Irana, bdi nad svojim narodom, a Mihail-Jehova nad
svojim Jevrejima. To nisu bogovi drugih naroda, ni ti su ikad bi l i Isu-
sovi bogovi. Kao stoje svaki persijski Dev vezan za svoju planetu (vidi
Origenovu kopiju karte), tako je i svakom induskom D evi ("Gospo-
du") dodeljen njegov deo, svet, planeta, narod i l i rasa. Mnoina sve-
tova podrazumeva mnoinu bogova. Mi u mnoinu svetova verujemo
i moemo to da priznamo, ali nikad neemo oboavati mnoinu bogo-
va (vidi Deo I I I , "O lancima svetova i njihovoj mnoini").
U ovom delu je vie puta reeno da svi religiozni i filozofski sim-
boli imaju sedam znaenja, da svaki pripada odgovarajuem nivou mi -
ljenja, t j . i l i isto metafizikom i l i astronomskom, psihikom i l i
fiziolokom, itd, itd. T ih sedam znaenja i njihove primene, kad se uz-
mu same za sebe, prilino je teko razumeti, ali, njihovo tumaenje i
njihovo ispravno razumevanje deset puta vie zbunjuje kada se, ume-
sto da se dovedu u odnos, i l i postave da u nizu slede jedno drugo, sva-
ko od tih znaenja, i l i neko pojedinano, prihvati kao jedno i jedino
objanjenje itave simbolike ideje. Moemo dati jedan primer koji
sjajno ilustruje ovu tvrdnju. Evo dva tumaenja koja su jedan ueni
K od egipatskih gnostika, Tot (Hermes) je glavni od Sedam (vidi Knjigu mr-
tvih). Njihova imena izneo je Origen, i to su Adonai (Sunce), lao (Mesec), Eloi
(Jupiter), Sabao (Mars), Orai (Venera), Astaplôi (Merkur) i, na kraju, Ilda Baot
(Satum).
652
Simbolizam tajanstvenih imena Jao i Jekova
kabalista ijedan uenjak dali za isti stih iz Izlaska ( XXXI I I , 18-23).
Mojsije moli Gospoda da mu pokae njegovu "slavu". Oigledno je da
ne treba prihvatiti grubu, praznu frazeologiju kakvu nalazimo u Bibliji.
U kabali ima sedam znaenja, od kojih moemo da navedemo dva, ka-
ko su ih protumaili ovi uenjaci. Jedan od njih, pril ikom objanjava-
nja, citira:
Ti ne moe da vidi moje lice (. . .) Staviu te u procep stena
(. . .) pokriti te mojom rukom dok budem prolazio. A onda u
skloniti ruku i ti e videti moje a'hoor, moja leda (. . .)
Z atim nam kae u objanjenju:
Odnosno, ja u ti pokazati "Moja leda", tj . Moj vidljivi univer-
zum, moje nie ispoljavanje, ali, kao ovek koji je jo u telu, ti ne
moe da vidi moju nevidljivu prirodu. Tako stoji u kabali.
To je tano i predstavlja kosmoloko-metafiziko objanjenje. A
sad govori drugi kabalista, koj i iznosi numeriko znaenje. Poto
ono ukljuuje dobar broj sugestivnih ideja i daleko je potpunije iz-
neto, daemo mu vie prostora. Ovaj sinopsis uzet je iz jednog ne-
objavljenog rukopisa i potpunije objanjava ono st oj e izneto u
odeljku XVI I , "Najsvetije od Svetih ".
Brojevi imena Mojsije su i brojevi imena "Ja sam onaj koj i jeste",
tako da su imena Mojsije i Jehova numeriki saglasna. Re Mojsije je
5, 300, 40
a zbir vrednosti njenih slova je 345; Jehova - Genij luname godine
par excellence - uzima vrednost 543, i l i obrnuto 345. ( . . . ) U treem
poglavlju Izlaska, u 13. i 14. stihu, kae se: "I Mojsije ree (. . .)
Gle, kad doem deci I zrailja i kaem i m, Bog vaih otaca poslao me
je vama, a oni kau. Kako se on zove? ta u im rei? A Bog ree
Moj sij u: 'Ja sam onaj koj i jeste'."
Jevrejske reci za taj izraz su dhiye asher ahiye, a vrednost zbira
njihovih slova je sledea:
7^^7]i< 1^^ n^7\\i<
21 501 21
653
Poto je to njegovo (Boije) ime, zbir vrednosti od kojih se ono sa-
stoji - 21, 501, 21 - iznosi 543, i l i naprosto jedna primena jedno-
stavnih cifara iz Mojsijevog imena (. . .) ali sad tako poredanih da
je ime 345 obrnuto i glasi 543. ( . . . ) Tako da kad Mojsije trai: "Po-
kai mi Tvoje lice i l i slavu", onaj drugi ispravno odgovara: " T i ne
moe da vidi moje lice (. . . ) ali e me videti s leda" (smisao je pra-
vi , iako izraz nije precizan); zato to ugao {pozadina 543 predstavlja
lice 345 - "za proveru i da bi se striktno drali grupe brojeva koj i m
bi se postigli odreeni veliki rezultati, u stvari u kojoj su oni pose-
bno upotrebi]eni". "U drugim upotrebama tog broja", dodaje ueni
kabalista, "oni su se videli licem u lice. udno je to kad saberemo 345
i 543 dobijamo 888, to je gnostika kabalistika vrednost imena
Hrista, koj i je bio Jehoua i l i Joua. A i podela dana na 24 sata daje
t r i osmice kao kolinik. ( . . . ) G lavni cilj itavog tog sistema brojnih
provera bio je da trajno sauva tanu vrednost luname godine u pri -
rodnom merenju dana."'^
To je astronomsko i numeriko znaenje tajne teogonije zvezda-
no-kosmikih bogova koju su i zmi sl i l i Haldejci-Jevreji, i to su dva
znaenja od sedam. Ostalih pet bi jo vie zapanjila hriane.
N i z Edipa koj i su se poduhvatili da rese Sfmginu zagonetku zai-
sta je dug. T okom mnogih vekova ona je prodirala najsjajnije i naj-
plemenitije umove hrianstva - al i , sada je Sfinga pobeena. U
velikoj intelektualnoj borbi koja se zavrila potpunom pobedom E di-
pa simbolizma, nije Sfinga, meutim, bi l a ta koja je morala da se
baci u more, gorei od stida zbog poraza, ve uistinu mnogostruki
simbol, po imenu Jehova, koga su hriani - civilizovani narodi -
prihvatili kao svog Boga. On se bacio izloen suvie detaljnoj ana-
l i zi - i potonuo. Prouavaoci simbolike su sa zaprepaenjem ot kri l i
daje boanstvo koje su usvojili samo maska za mnoge druge bogove,
t j . jedna euhemerizovana ukinuta planeta u najboljem sluaju. Ge-
ni j i Meseca i Saturna kod Jevreja, a Sunca i Jupitera kod ranih hri -
ana; daje Trojstvo, uistinu, samo astronomska Trijada - ukoliko
za njega nisu usvojili apstraktnija i via metafizika znaenja koje su
mu dali G entili - sastavljeno od Sunca (Otac), dve planete, Merkura
(Sina) i Venere [Sveti D uh, Sofija, D uh Mudrosti, Ljubavi i I stine, i
Lucfier, kao Hrist, sjajna, jutarnja zvezda (vidi Otkrivenje, pogl. XXI I ,
Kabala Isaka Maj era.
654
15)]. Jer, ako je Otac Sunce (stariji Brat u istonjakoj ezoterikoj
filozofiji), najblia planeta mu je Merkur (Hermes, Buda, T ot), a
ime njegove majke je Maj a: planeta koja pri ma sedam puta vie
svetlosti od svih drugih i koja je navela gnostike da nazovu svog
Hrista, a kabaliste njihovog Hermesa (u astronomskom smislu), "se-
dmostrukom svetlou" (vi di kraj ovog poglavlja). Najzad, taj Bog
je bio Bel, postoje Sunce bilo " Bel " kod Gala, "Hel i os" kod Grka,
"Baal", kod Feniana, " E l " u Haldeji, otuda "E L-ohim", "Emanu-EL",
El, "bog" na hebrejskom. A l i , ak je i kabalistiki bog iezao u ra-
binskoj domiljatosti, pa danas italac mora da se okrene najdubljem
metafizikom smislu ohara kako bi u njemu naao bilo ta nalik na
A in-Sof, bezimeno boanstvo i A psolut, koje tako autoritativno i
buno prisvajaju hriani. A l i , njega svakako nee nai u Knjigama
Mojsijevim oni koj i pokuavaju da ih itaju bez kljua. Otkad je on
izgubljen, Jevreji i hriani su se iz sve snage trudi l i da spoje te dve
koncepcije, ali uzalud. Jedino to su uspeli bilo je to da su l i i l i ak
i Sveopte Boanstvo N J E G O VO G velianstvenog karaktera i prvobi-
tnog znaenja.
E vo ta je reeno u Razotkrivenoj Izidi:
Zato bi jedino prirodno bilo da se napravi razlika izmeu miste-
rioznog boga laco, koga su od najstarijih vremena usvoj ili svi koj i
su del i l i ezoterijsko znanje sa svetenicima, i njegovih fonetikih
parnjaka, za koje vi di mo da su ih sa tako malo potovanja tretirali
ofi ti i drugi gnostici.
U K i ngovi m ofitskim draguljima (Gnostici) nalazimo da se ime
l A O ponavlja i esto brka sa Jevo, iako ovo poslednje predstavlja
jednog od Genija koj i su neprijateljski nastrojeni prema Abraksasu.
A l i , ime l A O ni t i je poteklo od Jevreja ni t i je bilo njihova iskljuiva
svojina. I ako je Moj si j u bilo zgodno da to ime naene pokrovitelj-
skom "D uhu", navodnom zatitniku i nacionalnom boanstvu "oda-
branog naroda I zrailjevog", nema nikakvog razloga za to da ga dru-
gi narodi prime kao Najvieg i Jednog ivog Boga. Mi se sa takvom
upotrebom uopte ne slaemo. O sim toga, injenica je daj e Jaho
i l i lao bilo "misteriozno i me" od poetka, j er se IT^n^ i H^ nikad ni -
su koristili pre kralja Davida. Pre njegovog doba bilo je malo i l i uop-
te nije bilo imena koja su bila sastavljena od lah i l i Jah. Pre izgleda
daj e D avi d, koj i je boravio medu T iranima i Filistejcima, doneo
ime Jehova otuda. On je imenovao Zadoka za visokog svetenika,
655
a otuda su pot ekl i zadoki ti i l i sadukeji. D avi d je iveo i vladao
najpre u Hebronu p i ^ P I (Habir-on, i l i Kabeir-grad), gde su se sla-
v i l i rituali etiri (boga misterija). N i D avi d ni Solomon nisu pri -
znavali ni Moj ija ni Mojsijev zakon. O ni su nastojali da izgrade
hram posveen 71^^t'', nal i k na graevine koje je Hi r am podigao
Herkulu i Veneri, A donu i A starti.
Furst (Fiirst) kae: "Najstarije ime Boga, Jaho, zapisano na gr-
kom laco, izgleda daje, po strani od njegovog porekla, bi l o staro
mistiko ime vrhunskog boanstva Semita. Zato je ono reeno Moj -
siju kad je bio iniciran u Hor-ebu - peini - pod vodstvom Jetra,
kenitskog ( i l i kainitskog) medijanskog svetenika. U staroj rel i gi j i
Haldejaca, i j i se ostaci mogu nai kod neoplatonista, najvie bo-
anstvo, ustolieno iznad sedam nebesa, predstavljalo je duhovni
svetlosni princip ( . . . ) a takoe je bilo zamiljano kao Demijurg,''
i zvano laro, ( I H^) , koj i j e bio, kao i jevrejski Jaha, tajanstven i ni -
je se mogao pominjati, a ije ime je saoptavano I niciranima. Fe-
niani su i mal i Vrhunskog Boga, ije ime je bi l o trostruko i tajno,
i on j e, takoe, bio l a.
(Razotkrivena Izida, tom II, str. 298)
K r s t j e, kau kabal i st i , k o j i ponavl j aj u uenje okul ti sta, j edan od
naj stari j i h si mbol a - da, moda i najstariji s i mbol . O vo je i zl oeno
na samom poet ku Uvoda ( T o m I ) . I st onj aki I ni ci j at i pokazuj u da
je on istovremen sa kr ugom Boanskog beskraja i prve diferencijacije
Sutine, j edi nst va duha i materi j e. D anas j e, meut i i m, ovo ti mae-
nje odbaeno, a samo je astronomska al egori j a pri hvaena i podee-
na da se uk l opi u domi l j at o iskonstruisana zemalj ska zbivanj a.
Haj de da dokaemo ovu t vr dnj u. U ast ronomi j i , kao to j e ree-
no, Me r k u r o v i r odi t el j i su Ccelus i Lux - nebo i svetlost, i l i Sunce;
u mi t ol og i j i j e on pot omak J upitera i Maj e. O n j e " gl as ni k" njego-
vog O ca J upitera, Mesi j a Sunca; u G r koj , nj egovo i me " Her mes "
i zmeu ostalog znai "T uma" - izgovorena "R e", LoGOS i l i V E R B UM.
Sad, os i m to j e roen na pl ani ni K i l e n, meu past i ri ma, Me r kur j e
nj i hov pokr ovi t el j . K ao ps i hopompni G eni j , on j e vodi o due umr l i h
u Ha d i dovodi o i h nazad, to j e f unkci j a koj a j e pri pi sana I susu na-
lako vrlo malo, jer su se tvorci materijalnog univerzuma uvek smatrali pod-
reenim bogovima Najvieg Boanstva.
Lydus I, c. Ledrenus, I c.
656
kon njegove smrti i vaskrsnua. Si mbol i Hermesa-Merkura (Dii
Termini) postavljani su du puteva i na raskrima (kao to se danas
krstovi postavljaju u I talij i) i bili su u obliku krsta.^ Svakog sedmog
dana svetenici su mazali te meae uljem, a jednom godinje ih ki -
t i l i vencima, otuda su bili pomazani. Merkur, kad govori kroz svoje
proroite, kae: "Ja sam onaj koga nazivate Sinom O evim (J upi-
terovim) i Maj i ni m. Ostavljajui Kralja Nebesa (Sunce), ja dolazim
da pomognem vama smrtnicima". Merkur isceljuje slepe i vraa vi d,
mentalni i fiziki.* On se esto predstavlja sa t r i glave i naziva " T r i -
cefalos", "T ripleks",* poto je jedno sa Suncem i Venerom. Najzad,
Merkur je, kako pokazuje K omut (Cornutus),^ ponekad bio vajan u
obliku kocke, bez ruku, j er "mo govora i reitost mogu da prevla-
daju bez pomoi ruku i l i nogu". Taj kockasti oblik je ono to meae
direktno povezuje sa krstom, a Merkurova reitost i l i mo govora,
navela je vetog Euzebija da kae: "Hermes je amblem R eci koja
stvara i tumai sve", j er je on stvaralaka re - i Euzebije pokazuje
kako Porfirije pouava daje Hermesov govor [danas preveden kao
"ReBoija " (!) u Pimandru], tvoraki govor, semeni princip rasejan
po univerzumu.* U alhemiji je Merkur korenska Vlaga, prvobitna i l i
elementarna voda, koja sadri seme Univerzuma oploeno solamim
Vatrama. Da bi objasnili taj oploujui princip, Egipani su esto do-
davali falus krstu [mukom i enskom, i l i vertikalno i horizontalno
sjedinjenom (vi di Egipatski muzeji)]. K r s t ol i ki meai su takoe
predstavljali tu dualnu ideju, koju nalazimo u E giptu u kockastom
Hermesu. A utor Izvora mera kae nam i zato (al i , vi di poslednju
stranu poglavlja XVI , o gnostikom Prijapu).
K ako on pokazuje, kad se razvije, kocka postaje krst i l i Tau, i l i
egipatski oblik; i l i , opet, "krug zakaen za Tau tvori egipatski krst"
drevnih faraona. Oni su to znali od njihovih svetenika i njihovih "K ra-
ljeva I nicij ata" vekovima, a znali su i ta znai "prikivanje oveka
Monfokon (Montfaucom), Antiguities {Starine). Vi di ploe u Tomu I , plo-
a 77. Uenici Hermesovi posle svoje smrti odlaze na njegovu planetu, Mer-
kur - njihovo Carstvo Nebesko.
Cornutus.
' Troglavi i Trostruki, (nap. prev.)
Lydus de Mensibus, I V.
' Preparat, Evang. I , I I I , poglavlje 2.
657
na krst", pri kaz " k oj i j e nainjen da se uskladi sa porekl om ljudskog i -
vota, pa ot ud ima faliki obliK\ Samo to je ovaj posl ednj i eoni ma i
eoni ma kasnije stupio u dejstvo, prema i dej i o tesaru i arhi t ekt i Bo-
gova, Vi vakarmanu, k oj i raspinje "Sunce-I ni ci j at a" na kr st ol i koj te-
sarskoj k l up i . K a k o kae i s t i autor, ''prikivanje oveka za krst (. . . )
pri menj eno j e u i st om obl i ku u kome ga pr i kazuj u I ndus i " , al i , na-
inj eno je i "da se us kl adi " sa i dej om o ponovnom roenj u oveka -
duhovnom, a ne f i z i k o m obnov om. K andi dat za i ni c i j a c i j u bi o bi
zakaen za Tau i l i astronomski krst sa daleko vel i anst veni j om i pl e-
me ni t i j om i dej om nego to j e to por ekl o isto zemaljskog i vot a.
Sa druge strane, i zgl eda da Semi t i ni su i ma l i drugog ci l j a u i vo-
tu os i m produenj a svoje vrste. Z at o j e, geomet ri j ski i prema i t anj u
Biblije u skl adu sa nume r i ki m met odom, autor Jevrejsko-egipatske
misterije sasvi m u pravu. i t av njihov (j evrej ski ) sistem -
I zgleda da se u starini smatrao sistemom koj i se oslanja na priro-
du i sistemom koj i je usvojila priroda, i l i Bog, kao osnovu zakona
praktine primene tvorake moi - t j . bila je to kreativna zamisao
ija je primena, zapravo, bila stvaranje. I zgleda da to potvruje i -
njenica da su uspostavljenom sistemu msre planetarnih vremena
sluile istovremeno kao mere veliine planeta, a posebno nj ihovih
oblika - t j . u produenju nj ihovih ekvatorijalnih i polarnih preni-
ka (. . .) (str. 3) (. . .) I zgleda da taj sistem stoji u osnovi itave
biblijske strukture (strukture kreativnog plana) kao osnov njenog
ritualizma i da bi pokazala delovanja Boanstva na nain arhite-
kture, korienjem svete jedinice mere u Edenskom vrtu, Nojevoj
A r ci , Tabemaklu u Solomonovom hramu.
I tako, sami argumenti branitelj a t og sistema dokazuj u da j e j evrej -
sko Boanstvo u naj bol j u r uku samo i spol j eno dvojstvo, ni poto Je-
dno apsolutno SVE . G eomet ri j ski pokazano, ono j e BR O J , s i mbol i ki ,
i oboeni P rij ap - a to teko da moe zadovol j i t i oveanstvo koj e
udi za ot kr i venj em pr avi h duhovni h i sti na i posedovanj em boga sa
boanskom, a ne ant r opomor f i zovanovom pr i r odom. udno j e da
naj ueni j i medu moder ni m kabal i st i ma u kr s t u i kr ugu ne mog u da
vi de nita drugo do si mbol ispol j enog stvaralakog i androginog bo-
anstva u nj egovom odnosu i nj egovom upl i tanj u u ovaj poj avni svet.
' italac moe, ako hoe, da pogleda ohar i dve Kabale (gospode Majera
i Metersa).
658
J edan autor veruje daj e:
(. . .) ovek (itaj: J evrejin i rabin) stekao znanje praktine mere
(. . .) za koje se mi sl i da pomou njega priroda podeava planete
po veliini kako bi ih uskladila sa sistemom njihovog kretanja ( . . . )
I dodaje:
( . . . ) izgleda da gaje on stekao i svoj posed procenio kao sredstvo
za ostvarenje Boanstva - to jest, on se toliko pribliio zamisli je-
dnog Bia iji je mozak poput njegovog, samo beskrajno monij i,
daje u stanju da spozna zakon stvaranja koj i je to Bie ustanovilo,
koj i mora daj e postojao pre bi l o koje tvorevine (kabalistiki na-
zvan Re).
(Izvor mera, str. 5)
T o j e moda mogl o da zadovol j i pr akt i ni semi t ski um, al i su is-
t onj aki okul t i s t i mor a l i da se zahvale na takvom Bogu; ui s t i nu, j e-
dno Boanstvo, Bi e "koj e i ma um kao ovek, samo mnogo mo ni j i "
nije Bog k oj i se moe smestiti bi l o gde van ci kl usa stvaranja. O n ne-
ma nita sa idealnom zami s l i venog uni verzuma. O n j e, u najbo-
l j em sluaju, j edna oi podreenih kreativnih moi , ij a se Ukupnos t
naziva "Sefi rot", "N ebeski ovek" i A da m K admon, drugi Logos pla-
tonista.
Upr avo tu i dej u nal azi mo u os novi naj bol j i h def i ni ci j a kabale i
nj eni h mi steri j a, npr. def i ni ci j i D ona A . P arkera {John A. Parker):
Misli se daje klju za kabalu geometrijski odnos povrine kru-
ga upisanog u kvadrat prema tom kvadratu i l i kocke prema sferi,
to stvara odnos prenika prema obimu kruga u numerikoj vre-
dnosti izraenoj ciframa. Odnos prenika prema krugu, poto pred-
stavlja vrhunsku veliinu povezanu sa boij im imenima E lohima
i Jehove (a ti termini su numeriki izrazi t i h odnosa, poto je prvi
obim kruga, a drugi prenik), obuhvata sve. D va izraza odnosa obi-
ma prema preniku iskazana cifarski koriste se u Bibliji: (1) Savr-
eni i (2) nesavreni. Jedan od odnosa medu njima je da e, kada
se (2) oduzme od (1) to dati mernu jedinicu vrednosti prenika u
pojmovima, i l i oznaku vrednosti prenika savrenog kruga, ih je-
dinicu prave linije koja ima savrenu krunu vrednost i l i faktor kru-
ne vrednosti (str. 22).
659
Takva izraunavanja ne mogu oveka da odvedu dalje od reenja
misterije treeg nivoa evolucije, i l i "tree Bramine tvorevine". I ni -
cirani I ndusi znaju kako da rese "kvadraturu kruga" daleko bolje od
bilo kog Evropljanina. A l i , uskoro emo rei vie o tome. injenica
je da zapadnjaki mistici zapoinju svoja izraunavanja tek u fazi kad
univerzum "pada u materiju", kako kau okultisti. U itavom nizu
kabalistikih knjiga nismo nali nijednu reenicu koja bi na bilo ko-
ji nain ukazala na psiholoke i duhovne, kao i na mehanike {fizi-
oloke tajne "stvaranja". Da li bi onda evoluciju univerzuma trebalo
da smatramo naprosto j ednim prototipom, samo u divovskoj srazme-
r i , ina razmnoavanja, kao stoje to uinio "boanski" falicizam, pa
da onda to opevamo, kao to je zlonadahnuti autor dela sa t i m na-
zivom nedavno uinio? A utorka ove knjige nije tog miljenja, i ona
osea daje u pravu to to kae, poto izgleda da i najpomnije itanje
Starog Zaveta - kako ezoteriko, tako i egzoteriko - nije revnosne
istraivae odvelo dalje od matematike izvesnosti da su od prvog
do poslednjeg poglavlja u Petoknjiju svaka scena, svaki l i k i l i do-
gaaj prikazani, direktno i l i indirektno, kao povezani sa izvorom ra-
anja u njegovom najgrubljem i najbrutalnijem obl i ku. Z ato, ma
koliko da su metodi rabina zanimljivi i dovitlj ivi, autorka ove knjige,
zajedno sa istonjakim okultistima, mora da ustupi prednost meto-
dima pagana.
Ne treba, stoga, poreklo K rsta i K ruga da traimo u Bibliji, ve
daleko pre Potopa. Z ato, ako se okrenemo E lifasu Levi j u i oha-
ru, u ime istonjakih okultista odgovaramo i vel i mo da, kad se
praksa pri meni na princip, oni se u potpunosti slau sa Paskalom
koj i kae: "Bog je krug, i j i je centar svuda, a obi m nigde", dok ka-
balisti tvrde obrnuto, a to tvrde samo da bi pr i kr i l i svoju doktrinu.
Usput reeno, definicija Boanstva pomou kruga uopte nije Pas-
kalova, kao stoje mislio Elifas Levi . Taj francuski filozof ju je/o-
zajmio i l i od Merkura Trismegistosa, i l i iz latinskog spisa kardinala
Kue {Cusa), De Docta Ignorantia, u kome se ona koristi. tavie,
Paskal ju je iskrivio j er je zamenio reci "K osmi ki K rug", koje sto-
j e u izvornom spisu, reju Theos. K od drevnih naroda su te reci bi l i
sinonimi.
660
*
*
A.
K R S T I K R UG
Drevni filozofi su krunom obliku uvek pripisivali neto boan-
sko i tajanstveno. Stari svet, ija se simbolika slagala sa njegovim
panteistikim ustanovama, koje su vidljive i nevidljive Beskona-
nosti spajale ujedno, predstavljao je krugom i Boanstvo i njegov
spoljanji veo. To stapanje ovo dvoje u celinu, kao i naziv theos koj i
je bez razlikovanja dat oboma, objanjeni su pa su zato postali jo
vie nauni i jo vie filozofski. Platonovu etimoloku definiciju re-
ci theos objasnili smo na drugom mestu. On nalazi njeno poreklu u
reci GeeTv ( vidi Kratila), "kretati se", poto to sugerie kretanje ne-
beskih tela koje on povezuje sa boanstvom. Po ezoterikoj filozofiji,
to Boanstvo j e, i tokom svojih " noi " i tokom svojih "dana" ( tj . ci-
kulsa poinka, odnosno aktivnosti) , "veno, neprekidno kretanje'',
"VENO-POSTAJUE, veno sveopte prisustvo i veno Postojee".
Ovo poslednje je korenska apstrakcija, ono prvo -j edi na mogua
zamisao u ljudskom umu ako se boanstvo odvoji od svakog oblika
i l i forme. Ono je neprekidna, neprestajua evolucija, koja se u perma-
nentnom napretku, tokom eona, u krugovima vraa u svoje izvorno
stanje - APSOLUTNO JEDEÎSTVO.
Ni i m bogovima su pridodavani simboliki atributi viih. Zato je
bog u, personifikacija Ra, koji se pojavljuje kao "velika Maka per-
sijskog basena, u A nu" ( vi di Knjigu mrtvih, ritual X V I I , 45-47) , e-
sto na egipatskim spomenicima predstavljen kako sedi i dri krst,
simbol etiri strane sveta, i l i Elementa, prikaen za Krug.
U veoma uenom delu Prirodno Postanje, g. Deralda Mejsija
{Gerald Massey), na str. 408^55 ( tom I ) , pod nazivom "Tipologija
krstova ", nalazimo vie informacija o krstu i krugu nego u bilo kom
drugom delu koje nam je poznato. Onog ko hoe da nade dobre do-
kaze o drevnosti Krsta upuujemo na ova dva toma. Autor pokazuje
da su:
(. . .) krst i krug nerazdvojni (. . .) Egipatski krst sjedinjuje krug i
krst etiri strane sveta. Povremeno bi se oni u tom izvornom obliku
661
smenjivali. Na primer, akra, Vinuov disk, jeste krug. Ti nazivi oz-
naavaju kruenje, kotrljanje, periodinost toka vremena. Te stva-
ri ovaj bog koristi kao oruje koje baca na neprijatelje. Na slian na-
in Tor baca svoje oruje, Filfot, etvoronogi krst (Svastika) (krst
etiri strane). Zato je krst ekvivalentan krugu godine. ( . . . ) Simbol
toka sjedinjuje krst i krug u jedno, kao stoje sluaj i u hijeroglif-
skom kolau i simbolu Ankh-veze, 0 < ^
Taj dvos t r uki s i mbol ni j e bi o sveta stvar za neupuene, ve samo
za I ni ci j at e. Jer, R aul Rose {ibid) pokazuj e:
( . . . ) daje znak -f , koj i se pojavljuje na poleini fenianskog nov-
ia, sa R amom kao licem ( . . . ) isti taj znak, koj i se ponekad nazi-
va Venerinim Ogledalom, i zato to oznaava reprodukciju, korien
je da se njime obelee zadnje noge skupocenih kori ntski h pri pl o-
dnih kobila i drugih di vni h sojeva konja.
(Raoul Rochette, loc. cit. De la Croix Ansee, Mem.
De l'Academie des Sciences, pl 2, br. 8, 9, a takoe i
16, 2, str. 320, citirano u Prirodnom postanju)
P r et hodno reeno dokazuj e da j e j o u t o davno vr eme krst po-
stao s i mbol l j uds kog razmnoavanj a i daj e b i l o zaboravl j eno bo-
anska por ekl o K r s t a i K r uga.
N a v o d i mo j o j edan ob l i k krst a iz Journal ofthe Royal Asiatic
Society ( t om X V I I I , str. 393, p l . 4) :
Na sva etiri ugla smetene su etvrtine luka jajaste krive, koje,
kad se spoje, formiraju oval: zato ta figura kombinuje krst sa kru-
nim isecima u etiri dela koj i odgovaraju etirima stranama krsta.
Ta etiri segmenta odgovaraju etirima podnojima krsta Svastike
i T orovom Fi l fotu. Budi n lotos sa etiri lista je na slian nain na-
crtan u sreditu tog krsta poto je lotos egipatski i induski simbol
za etiri strane. etiri etvrt-luka, ako bi se spojila, formirali bi elip-
su, a elipsa je takoe nacrtana na svakom kraku krsta. Zato ta elipsa
oznaava putanju Zemlje. ( . . . ) Ser D. J. Simpson (/. Y. Simpson)
je kopirao sledei znak, < ^ , koj i je ovde predstavljen kao ukrta-
nje dve ravnodnevice i dva solsticija smetena unutar figure koja
oznaava putanju Zemlje. Ista jajolika, odnosno figura u obliku am-
ca, pojavljuje se povremeno u induskim crteima sa sedam stepe-
nika na svakom kraju kao obl i k i l i modalitet planine Meru.
662
T o j e astronomski aspekt ovog dvost rukog si mbol a. A l i , post oj i
j o est aspekata, pa moemo pokuati da pr ot umai mo neke od nj i h.
T a tema j e t ol i ko i roka da bi sama zahtevala nekol i ko knj i ga.
- Me ut i m, naj interesantnij i od egi patski h si mbol a K r st a i K r uga,
o koj i ma se govor i u navedenom del u, j este onaj koga u pot punos t i
obj anj avaj u i u pot punos t i ni j ans i r aj u ar i j evs ki s mi b ol i iste p r i -
rode. A ut or kae:
K rst sa etiri ruke je naprosto krst etiri strane sveta, al i ovaj
znak nije uvek jednostavan.'" T o je ti p koj i je razvijen od poetne
varijante koja se moe defmisati, a koja je bila prilagoena tome da
izrazi brojne kasnije ideje. Najsvetiji krst Egipta, koj i su u svojim
rukama nosi l i bogovi, faraoni i mumije, jeste Ankh, " j - , znak i -
vota, ivog, zakletva, zavet (. . .) N j egov vrh je hijeroglifsko Ru
<C^^^ koje je postavljeno uspravno na Tau krst. R uj e vrata, kapi-
j a, usta, mesto izlaza. To oznaava mesto roenja u sevemom kva-
drantu nebesa, iz koga se Sunce ponovo rada. Otuda Ru na Ankhu
oznaava enski tip mesta roenja, koji predstavlja sever. Upravo
j e u SE VE R N O M K VA D R A N T U BO G I N J A SE D A M Z VE Z D A , zvana " Maj -
ka Revolucija" rodila vreme u najranijem ciklusu godine. P rvi znak
tog prvobitnog ciklusa i ciklusa koj i je nainjen na nebu je najra-
ni j i oblik Ankh-krsta, O^^ obina petlja koja sadri i krug i krst
u jednoj slici. Ta petlja i l i oma se nosila ispred najstarije roditelj-
ke, Tifona, Velikog Medveda, ideograia perioda, zavretka, vreme-
na, i pokazano je da znai j ednu revoluciju.
To onda predstavlja krug koj i na sevemom nebu pravi Vel i ki Me-
dved, koj i je nainio najstariju godinu vremena, iz ega zakljuu-
j emo da petlja Ru na Severu predstavlja taj kvadrant, rodno mesto
vremena kad se rauna kao Ru na A nkh simbolu. To se zaista mo-
e dokazati. Petlja je Barka i l i Rak, vrsta raunanja. R u sa A nkh
krsta nastavljeno j e ki parski m R Q i koptski m R o, p . " R o j e
uneto u grki krst, X^ , koj i je formiran od R o i Hi , i l i R -K . Rak,
i l i A nkh, i bio je znak svakog poetka (Arhe) na osnovu toga, a
Ankh-veza je krst severa, zadnji deo Neba (. . .)
Svakako ne: jer esto simboli simbolizuju druge simbole, a oni se sa svoje
strane koriste u ideografima.
R slovenske i ruske azbuke (irilica) je takode latinino P.
663
Ovo je opet potpuno astronomski i faliki. A l i , verzija iz indij -
skih Purana daje sasvim drugu boju i, ne ponitavajui navedeno tu-
maenje, ona otkriva deo njegovih misterija uz pomo astronomskog
kljua, pa tako daje jedan vie metafiziki prevod. " Ankh-veza" ,
C ; ^^, ne pripada jedino Egiptu. Ona postoji pod imenom "paza", a
to je konopac koj i iva dri u svojoj desnoj zadnjoj ruci'^ (poto iva
ima etiri ruke) . Mahadeva je prikazan u pozi askete, kao Maha-Jo-
gin, sa svojim treim okom, ( ) , koje je " Ru,
'CJ^ , postavljeno na vrh Tau-Krsta" u dru-
gom obliku. Paza se dri u ruci na sledei na-
in: kaiprst i deo ake bl i zu palca formiraju
krst, i l i petlju i ukrtanje. Nai orijentalisti mi -
sle da to predstavlja konopac koji slui da se ve-
u okoreli kri vci , zato to, uistinu. K al i , ivina
supruga, ima pazu kao svoj atribut!
Paza ovde ima dvostruko znaenje, kao to ih ima i ivina trisu-
la i svaki drugi boanski atribut. To znaenje pripada Sivi, poto
Rudra svakako ima isto znaenje kao i egipatski krst u svom kosmi-
kom i mistikom smislu. U ivinim rukama on postaje lingam ijo-
ni. Nameraje da se kae sledee: iva, kao stoje ve reeno, pod t i m
imenom nije poznat u Vedama: i u beloj Jadur Vedi on se prvi put
pojavljuje kao veliki bog - M AH AD EV A - ij i j e simbol lingam. U Rig
Vedi on se naziva Rudra, "onaj koj i zavija", dobronamemo i zlona-
memo Boanstvo istovremeno, Iscelitelj i UnititeI j. U Vinu Pura-
ni on je bog koj i nie iz Braminog ela, koji se razdvaja na muko
i ensko i roditelj je Rudra i Maruta, od kojih je polovina sjajna i bla-
ga, a ostali crni i divl j i. U Vedama, on je boanski Ego koj i tei da
se vrati u svoje isto, oboeno stanje, a istovremeno je taj boanski
ego zatoen u zemnom obliku, ije ga divlje strasti nagone da " rie" ,
stoga je on "uasni". To je dobro poznato u Brihadaranjaka Upani-
adi, gde se Rudre, potomci Rudre, boga Vatre, nazivaju "deset vi -
talnih dahova" (prana, ivot) , sa Manasom kao jedanaestim, dok j e,
kao iva, on Unititelj tog ivota. Brama ga naziva Rudrom i pored
12
Vidi Mjuirov (Muir) Induski panteon, ploa X I I I .
664
toga mu daje sedam drugih imena, a ta imena su sedam oblika ispo-
Ijavanja, kao i sedam moi prirode koje unitavaju samo da bi pono-
vo stvarale i l i obnovile.
O tud krstolika oma (paza) u njegovoj ruci. Kada se predstavlja
kao asketa, Mahajogin, on nema faliko znaenje i zaista je potrebna
bujna mata, koja ima takve sklonosti, da bi se nalo neto faliko
ak i u jednom astronomskom simbolu. Kao amblem "vrata, kapije,
usta, mesta izlaska" ona oznaava "pravu kapiju" koja vodi u carstvo
nebesko, daleko vie od "mesta roenja" u fiziolokom smislu.
To je istinski Krst u Krugu i Crux Ansata (egipatski krst), i to je
krst na kome moraju bi t i raspete sve ljudske strasti pre nego to Jo-
gin proe kroz "pravu kapiju", uski kriig koj i se iri u beskrajni krug
i m unutranji ovek pree njegov prag.
to se tie tajanstvenog sazvea Sedam Riija u Vel i kom Me-
dvedu, koje su Egipani posvetili "najstarijem roditelju, T i fonu" -
I ndija je hiljadama godina ranije povezala te simbole sa vremenom,
\\\juga obrtanjima, a Saptariiji su blisko povezani sa naim sada-
njim dobom - mranom Kali Jugom}^ Veliki K rug Vremena, koj i je
indijska mata predstavila figurom Kornjae (Kurma, i l i Sisumara,
jedan od avatara Vinua), po prirodi svoje podele i lokalizaciji zve-
zda, planeta i sazvea, ima krst na sebi. Zato se u Bhagavata Pura-
ni kae da:
(. . .) na kraju repa te ivotinje, ija je glava okrenuta prema jugu,
a ije telo je u obliku prstena (Krug), smeten je Dhruva (biva
zvezda Sevemjaa): du tog repa su Pradapati, Agni, Indra, Darma,
itd., a preko puta njenih slabina su Sedam Riija.
To su onda prvi i najstariji Krst i K rug, u i j i sastav ulazi Boan-
stvo (koje simbolizuje Vinu), Veni K rug Bezgraninog Vremena,
Kala, u ijoj ravni lee ukrteni svi bogovi, stvorenja i tvorevine ro-
ene u Prostoru i Vremenu - koj i , kao to kae filozofija, svi umiru
u vreme Maha-Pralaje.
U meuvremenu oni. Sedam Riija, oznaavaju vreme i trajanje
dogaaja u naem semostrukom ivotnom ciklusu. O ni su isto tako
1-1 V
Sto u svojoj Misiji Jevreja {Mission des Juifs) markiz Sen Iv Dalveidra,
{St. Yves d'Alveydre) hijerofant i voda velike grupe francuskih kabalista, opi-
suje kao Zlatno doba!
665
I
tajanstveni kao i njihove navodne ene. Plejade, od kojih se samo je-
dna - ona koja se krije - pokazala kao asna. Plejade (K ri ti ke) su
dadilje Kartikeje, Boga Rata (Mars pagana sa zapada) koj i se naziva
Zapovednikom nebeskih vojski - i l i , bolje reeno, Sidha (to se pre-
vodi kao J ogini na nebu i sveti mudraci na Z emlji) - "Sidha-sena",
to K artikeju ini identinim sa Mi hai l om, "vodom nebeskih jata",
a onako kako je Mi hai l devianski i Kartikeja je devianski Kuma-
ra}'* Uistinu je on "Guha", tajanstveni, isto koliko su to Saptariiji i
K ritike (Sedam Riija i Plejade), jer kad se kombinuje tumaenje svih
ovih simbola, to adeptu otkriva najvee misterije okultne prirode. U
pogledu krsta jedna stvar je vredna da se pomene, a to je krug, poto
se on snano oslanja na elemente Vatre i Vode, koj i igraju tako vanu
ulogu u simbolici kruga i krsta. Poput Marsa, za koga Ovidije kae
da gaje rodila jedino majka (Junona), bez uea oca, i l i poput Ava-
tara (na primer, Krine) na Zapadu i I stoku - Kartikeja je roen, ali
je na jo udesniji nain zaet, ni od oca ni od majke, ve iz semena
Si\e-Rudre, pomou Agnija, koj i gaje bacio u Gang. Tako je on ro-
en od Vatre i Vode - "deak sjajan kao Sunce i lep kao Mesec". Otu-
da se naziva Agnibhuva (Agnijev sin) i Ganga-putra (Sin Gange).
Dodajte tome injenicu da K ritikama, njegovim dadiljama, kao to
pokazuje Matsja Purana, predsedava A gni, i l i , prema autentinom is-
kazu, "Sedam Riija u l i ni j i sa sjajnim A gnijem", koj i se zato nazi-
vaju Agneje - i lako je sve to povezati.
R iiji su, dakle, ti koj i oznaavaju vreme i periode K al i Juge, do-
ba greha i tuge. Pogledajte u Bhagavata Purani, XI I , I I , 2, 6, 32 i u
Vinu Purani. Ona kae:
K ad se svetlost Vinua (Krine) vratila na nebo, tada je K al i Ju-
ga, tokom koje ovek uiva u grehu, okupirala svet. (. . .) K ad su
Sedam Riija bi l i u Magi , poela je K al i Juga, koja traje 1.200 (bo-
anskih) godina (432.000 godina smrtnika), a kad iz Mage oni sti-
gnu do Purvaade, ta K al i Juga e dostii svoju zrelost pod Nandom
I
i njegovim naslednicima.
15
T im pre to je on na glasu kao onaj ko je pogubio Tripurasuru i Titana
Taraku. Mihail je pobednik nad zmajem, a Indra i Kartikeja se esto prikazuju
kao identini.
Nanda je bio prvi budistiki vladar, andragupta, kome su se protivili svi bra-
mini; onje pripadao dinastiji Morija i dedaje Aoke. To je jedan od pasusa koji
666
T o j e revol uci j a (obrtanj e) R i i j a:
(. . .) kad se prve dve zvezde Sedam Riija (Velikog Medveda) ra-
aju na nebu, a nou se medu njima vi di , na podjednakom rastoja-
nju od njih, neka lunama grupa zvezda, tada e Sedam Riija ostati
stacionarni u toj vezi sto godina.
O ve r eci N a ndi n neprij atel j stavlja P arasari u usta. P rema Bent l i -
j u , medu ast ronomi ma se ova idej a j avi l a da bi pokazal a mer u pre-
cesije ravnodnevi ce. T o j e ui nj eno:
( . . . ) pretpostavljajui jednu imaginarnu l i ni j u, i l i vel i ki krug, koj i
prolazi kroz polove ekliptike i poetak fiksne Mage, i taj krug bi
trebalo da see neke od zvezda Velikog Medveda. (. . .) Poto se
t i h sedam zvezda nazivaju Riijima, taj zamiljeni K r ug nazvan je
l i ni j om Riija ( . . . ) i poto je on nepromenljivo fiksiran na po-
etku luname zvezdane grupe Mage, precesija bi se merila utvru-
j ui kao j edinicu mere stepen ( . . . ) bilo kog pokretnog ela luname
kue (dela Meseeve putanje) koj u ta linij a i l i kmg preseca.
(Istorijski pogled na indusku astronomiju, str. 65)
Ve dui peri od vremena vode se gotovo beskrajne rasprave o i ndu-
skoj hronol ogi j i . E vo take koj a bi pomogl a da se odredi - bar pr i bl i -
no - doba kada je nastala si mbol i ka Sedam R iij a i nj i hova veza sa
Plejadama. K a d su i m bogovi predali K ar t i kej u da ga odgaje, bi l o j e sa-
mo est K r i t i ka - otuda j e K art i kej a predstavljan sa est glava, al i kad
j e poetska mata rani h tvoraca arijevske si mbol i ke ui ni l a od nj i h su-
pruge Sedam Riija, njihov broj morao je da se povea na sedam. Nade-
nuta su i m imena A mba, ul a, N i t at ui , A braj anti , Magaj anti , Vara-
j ant i i Cupuni ka. Postoje, meut i m, i drugaij i ni zovi t i h imena. U sva-
k o m sluaju, ureeno j e tako da se Sedam R iij a oene sa Sedam K r i -
t i ka pre nestanka Sedme Plejade. K ako bi inae i nduski astronomi mogl i
da govore o neemu to ni ko ne moe da v i d i , ak ni uz pomo naj-
snani j i h teleskopa? Z at o se, moda, u svakom t akvom sluaju ve-
i ni dogaaja k o j i se opi suj u u i ndus ki m al egori j ama pri pi suj e da su
" veoma skoranje i zmi l j ot i ne, svakako tokom hrianske ere?"
ne postoje u ranijim rukopisima Purana. N j i h su dodale vainave, koje su, vo-
ene sektakim pobudama, dodale svetim spisima gotovo isto onoliko koliko
su i crkveni oci dodali Bibliji.
667
Najstariji rukopis o astronomiji na sanskritu poinje svoj niz Nak-
atri (27 lunamih kua, delova Meseeve putanje) znakom Kritike,
pa zbog toga teko daje mogao nastati kasnije od 2.780. godine pre
nove ere (vi di Vedski kalendar koj i su prihvatili orijentalisti); mada
su se zapadnjaki kritiari i zvukl i iz neprilike izavljujui kako taj
kalendar ne pokazuje da su I ndusi u to vreme ita znali o astronomi-
ji i ubeduju itaoce da su, uprkos tom kalendaru, indijski uenjaci
moda pozajmili znanje o lunamim kuama sa poetkom u K r i t i ki
od Feniana, i td. Kako god bilo, Plejade su centralna grupa sistema
zvezdane simbolike. One su smetene u vratu sazveda Bika, koje
Medler (Mddler) i drugi astronomi smatraju sredinjom grupom si-
stema Mlenog Puta, a kabala i istonjaki ezoterizam, zvezdanom
sedmorkom roenom iz prve ispoljene strane gornjeg Trougla, skri-
venog A . Ta ispoljena strana j e Bik, simbol J E DNOG i l i prvog slova
hebrejske azbuke, Alefa N (bik i l i vo) ija j e sinteza deset (10), i l i ' ' ,
Jod, stoje savreno slovo i broj . Plejade (posebno A l ki on) se zato
ak i u astronomiji smatraju sredinjom takom oko koje se obre
na univerzum zvezda nekretnica, fokus iz koga i u koje boanski
dah. K R E T A N J E , neprekodno deluje tokom Manvantare. Otuda - u
okultnoj filozofiji i njenim zvezdanim simbolima - taj K rug i zve-
zdani krst na njemu igraju najistaknutiju ulogu.
Tajna Doktrina nas ui daje sve u univerzumu, kao i sam univer-
zum, formirano (stvoreno) tokom njegovih periodinih ispoljavanja
- ubrzavanim K R E T A N J E M koje j e pokrenuo D A H veno neznane mo-
i (neznane sadanjem oveanstvu, u svakom sluaju) unutar po-
javnog sveta. D uh ivota i Besmrtnosti svuda je simbolizovan kru-
gom: otud zmija koja grize svoj rep kao predstava Mudrosti u besko-
nanosti, a isto je i sa astronomskim krstom - krstom unutar kruga,
i sa kuglom kojoj su dodata dva krila, koja je potom postala sveti
Skarabej kod Egipana, ije samo ime ukazuje na tajnu ideju koja je
vezana za njega. Jer, u Egiptu se (u papirusima) Skarabej naziva Kho-
piron i Kopri, od glagola Khopron, "postati", i zato je uinjen sim-
bolom i amblemom ljudskog ivota i sukcesivnog/o^toja/' oveka,
tokom niza hodoaa i metamorfoza (reinkarnacija) osloboene
Due. Taj mistiki simbol jasno pokazuje da su Egipani verovali u
reinkarnaciju i sukcesivne ivote, kao i u postojanje Besmrtnog En-
titeta. A l i , postoje to bilo ezoterijsko uenje, koje su jedino tokom mi -
sterija kandidatima otkrivali svetenici-hijerofanti i kraljevi-I nicijati,
668
ono je uvano u tajnosti. Bestelesne inteligencije ( Planetarni D uhovi
i l i Tvorake M o i ) uvek su predstavljane u obl i ku krugova. U prvo-
bi tnoj f i l ozof i j i hijerofanata, ti nevidljivi kr ugovi bi l i su prot ot i pski
uzroci i graditel j i svi h nebeskih tela, koj a su predstavljala nj i hova vi-
dljiva tela i l i omotae, a oni su b i l i due t i h omotaa. To j e, nesum-
nj i vo, bi l o opteprihvaeno uenje u ant i ci ( v i di Jezekilja, pog. I ) .
Pr okl o ( u Quinto Libro, E UC L I D ) kae:
Pre matematikih brojeva postoje samopokretani broj evi: pre
vi dl j i vi h figura - vitalne figure, a pre stvaranja materijalnih sveto-
va koji se kreu u Krugu, Tvorake M o i su proizvele nevidljive
Krugove.
Deus enim et circulus est* kae Fereki d u svojoj hi mni J upiteru.
B i o j e t o hermet i ki aksi om, pa Pitagora propisuj e takav kr uni po-
loaj za mo l i t v u t ok om kont empl aci j e. " Posveeni k se mor a s t oj e
vie mogue pr i bl i i t i obl i ku savrenog kruga" , propisuje Tajna K nj i -
ga. Numa j e pokuao da i st i taj obiaj pr oi r i medu pl ebsom, saop-
tava Pijerije {Pieriusf^ s voj i m i taoci ma, a Pl i ni j e kae:
Tokom nae slube boije, mi , tako rei, urolavamo nae telo u
prsten, totum corpus circumagimur}''
* (Lat.) - "Bog je uoblien u krug. " (nap. prev.)
Pierius Vale.
Boginja Bast ( i l i Past) predstavljana je sa glavom make. Ta ivotinja je
u Egiptu bila sveta iz vie razloga: kao simbol Meseca, "oka Ozirisa" i l i "Sun-
ca" tokom noi. Maka je takode bila posveena Sokhitu. Jedan od mistikih
razloga za to bio je taj to se njeno telo urolavalo u krug dok spava. Ta poza
se propisivala u okultne i magnetske svrhe, da bi na neki nain regulisala tok
vitalnog fluida, kojim je maka prevashodno obdarena. "Maka ima devet i-
vota" - to je narodna izreka zasnovana na dobrim fiziolokim i okultnim ra-
zlozima. G. D. Mejsi (G. Massey) takode daje jedan astronomski razlog koji
moemo nai u odeljku I , Simbolika:
Maka je videla Sunce, imala ga je u svom oku tokom noi (oko je bilo od noi),
kada ga inae ljudi ne vide Oer, onako kako Mesec odraava svedost Sunca, tako se
pretpostavljalo da ga odraava i maka, zahvaljujui njenim fosforescentnim oima)
(. . .) Mi moemo da kaemo da Mesec odraava solamu svetlost zato to imamo te-
leskope. Kod njih je maije oko bilo ogledalo".
669
'I"
Vizija proroka Jezekilja nas veoma podsea na tu mistiku kruga:
on vi di kovitlac iz koga "jedan toak izlazi na Zemlj u" , koj i deluje
''kao daje toak unutar tokova" ( pogl. I, stihovi 4-16) (. . .) "jer
Duh ivog bia bese u tokovima" ( stih 20).
"Duh se stalno vrteo u krug i opet vraao po svojim krugovima",
kae Solomon {Propovednik, I, 6); u engleskom prevodu se govori
0 Vetru, dok se u izvornom tekstu Solomonove reci odnose i na Duh
i na Sunce. A l i , ohar, j edini pravi glosar kabalistikog Propovedni-
ka, objanjavajui taj stih koj i je, moda, prilino maglovit i teak
za razumevanje, kae da:
( . . . ) on izgleda kao da govori da se Sunce kree u krugovima dok
zapravo govori o Duhu koji je u osnovi Sunca, koji se naziva sve-
tim Duhom i koji se kree kruno, na obe strane, da bi se oni (Duh
i Sunce) sjedinili u istoj Sutini. (. . .)
(ohar, fol. 87, kol. 346)
Bramansko "Zlatno Jaje", iz koga izranja Brama, kreativno bo-
anstvo, predstavlja Pitagorin " K rug sa Sredinjom Takom" i pogo-
dan j e simbol za njega. U Tajnoj Doktrini, skriveno JEDINSTVO ~ bilo
da predstavlja PAR AB R AM ANA i l i Konfuijevo " NAJ UZVI ENI J E" , i l i
boanstvo koje j e sakrila PH TA, Vena Svetlost, i l i opet j evrej ski
AiN-SoF - uvek se simboliki predstavlja krugom i l i " niticom" (ap-
solutnom Ne-Stvari i Ni i m, jer je ono beskonano i SVE) , dok se o
ispoljenom bogu (ispoljenom pomou njegovih dela) govori kao o
preniku tog kruga. Tako simbolika ideje koja stoji u osnovi ovoga
postaje oigledna: prava linija koja prolazi kroz centar kruga ima, u
geometrijskom smislu, duinu, ali nema ni irinu ni debljinu: to je
imaginarni enski simbol koj i prolazi kroz venost i smeta se na ni -
vou postojanja/7q/avog^ sveta. On je dimenzionalan dok je krug bez
dimenzija, i l i , da upotrebimo algebarski izraz, on je dimenzija jedne
jednaine. Jo jedan nain da se predstavi ta ideja nalazimo u pita-
gorejskoj svetoj Dekadi koja u dualnom broju Deset ( 1 i krug i l i nu-
la) sintetizuje apsolutno Sve koje se ispoljava u R E CI i l i tvorakoj
M oi Stvaranja.
670
B.
P A D K R ST A U MA T E R I J U
One koj i bi hteli da raspravljaju o tom pitagorejskom simbolu, pri-
govarajui da dosad jo nije utvreno u kom periodu antike se nita
i l i nula pojavljuje po prvi put - posebno u I ndi j i , upuujemo na I I
tom Razotkrivene Izie, str. 299, 300 i dalje.
A ko zarad rasprave dopustimo da stari svet nije poznavao na na-
in raunanja, i l i arapske cifre - iako znamo da jeste - ipak je imao
ideju kruga iprenika koja pokazuje daje to bio prvi simbol u ko-
smogoniji. Jo pre I ngram Fo-hi,/^, jedinstvo, i J m, _ _
dvojstvo, koje je dovoljno vesto objasnio Elifas Levi (Do- I I
gma i ritual, tom I , str. 124) - K ina je imala svog K onfii- I _
ija i svoje Tau-iste.'^ Konfuije opisuje "Najuzvienije" I I
unutar kruga kojeg see horizontalna l i ni j a; ovi drugi
postavljaju t ri koncentrina kruga ispod velikog kruga, Jang - Jin
dok su mudraci Sunga prikazivali "Najuzvienije" u gor-
njem krugu, a Nebo i Z emlj u u dva nia i manja kruga. Jangovi i
Jinovi su daleko kasnija izmiljotina. Platon i njegova kola su uvek
razumevali Boanstvo na isti nain, uprkos tome to su primenili
mnoge epitete na "Boga iznad svega" (6 km. Tiam Oeoc;). Poto je
Platon bio iniciran, on nije mogao da veruje u Personalnog Boga -
divovsku Senku ovekovu. Njegovi epiteti "monarh" i "Zakonoda-
vac Univerzuma" imaju apstraktno znaenje koje dobro razume sva-
ki okultista koj i , nita manje od bilo kog hrianina, veruje u Jedan
Z akon to vlada univerzumom i istovremeno priznaje daje taj za-
kon neizmenljiv. On kae:
S onu stranu svakog konanog postojanja i sekundarnih uzro-
ka, svih zakona, ideja i principa, postoji jedna INTELIGENCIJA i l i UM
(vou;), prvi princip svih principa, ta Vrhunska Ideja na kojoj su
zasnovane sve ostale ideje (. . .) krajnja supstanca iz koje sve
if
Takoe i T'sang-t-ung-ky, od Vei Pa Janga.
671
stvari crpu svoje postojanje i sutinu, prvi i delatni uzrok celokup-
nog reda, sklada, lepote, izvrsnosti i dobrote, koj i proimaju uni -
verzum.
O n se, zbog prevashodnosti i savrenstva, nazi va Svevi nj e' ' do-
bro, " bog" (6 9e6q) i " bog i znad svega". T e reci se ne odnose, kao to
pokazuj e sam P l aton, ni na " T vor ca" , ni na " O c a " nai h savremenih
monotei sta, ve na idealni i apstraktni uzrok. Jer, kako on kae, " t o,
bog i znad svega, nije istina ili inteligencija, ve nj i hov O T A C " i nj i -
hov P r vobi t ni Uzr ok. Z ar bi P l aton, naj vei ueni k dr evni h mudraca,
i sam mudrac za koga j e postoj ao samo j edan ci l j u i vot u - I S T I N -
SK O Z N A N J E - i kad verovao u neko boanstvo koj e zauvek pr okl i nj e
i osuuje oveka zbog najmanje provokacij e?^" N e, ni poto on, k o j i
j e smatrao v e l i k i m f i l ozof i ma i ueni ci ma istine samo one k oj i po-
seduju znanje o pravom postojanju za r azl i ku od pukog pr i vi da, o
veno postoj eem za r azl i ku od prol aznog i o onome to post oj i traj-
no za r azl i ku od onog to i l i , iezava i nai zmeni no se razvi j a i b i -
va uniteno.^' Speusip (Speusippus) i K senokrat (Xenocrates) su i l i
nj egovi m stopama. J E D N O , i zvor, ni j e i mao postojanje u smi sl u k oj i
t ome pridaj e smrt ni k. " T i | j . i ov (slavljeni) bor avi kako u centru, tako
i u obi mu, al i on je samo odraz Boanstva - due Sveta"'^^ - ni voa
19
20 ,
Kokerovo (Cocker) Hrianstvo i grka filozofija, XI , str. 377.
Oajniki vapaj koji upuuje grof od Monlozijea (Montlosier) u svojim
Misterijama ljudskog ivota {Mysteres de la Vie Humaine), str. 17, garancija
je da taj I zvor "izvrsnosti i dobrote", za koji Je Platon pretpostavljao da pro-
ima Univerzum, nije ni njegovo Boanstvo, ni na Svet.
Au spectacle de tant de grandeur oppose d celui de tant de misere, I 'esprit qui se
met d observer ce vaste ensemble, se represente je ne sais quelle grande divinite qu'
une divinite, plus grande et plus pressante encore, aurait comme brisee et mise en
pieces en dispersant les debris dans tout l'Univers.
To "jo vee i jo egzaktnije boanstvo" nego stoje bog ovog sveta, po pret-
postavci tako "dobro" -jeste K A R MA . A to istinsko Boanstvo jasno pokazuje
da ono manje boanstvo, na unutranji Bog (zasad personalni) nema mo da
zaustavi silnu ruku tog veeg Boanstva, UZ R O K A , koji pobuuju naa dela to
stvaraju manje uzroke, koj i se nazivaju Zakonom Odmazde.
Vi di Razotkriveni Iziu, Pre vela, XI I (tom I ).
Platon: Parmenid, 141 E.
fl i
672
povrine kruga. K i st i K rug su univerzalna zamisao - stara koliko i
sam ljudski um. O ni su prvi u dugom nizu, da tako kaemo, inter-
nacionalnih simbola, koj i veoma esto izraavaju velike naune is-
tine, pored toga to se direktno odnose na psiholoke, pa ak i
fizioloke misterije: a ovaj simbol je upravo te vrste i zasnovan je
na najstarijoj ezoterikoj kosmogoniji.
N ije nikakvo objanjenje ako kaemo, kao to to ini Elifas Le-
vi , daje Bog, univerzalna ljubav, postoje uzrokovao da maska jedi-
nica iskopa ponor u enskom Dvojstvu, i l i haosu, na taj nain proiz-
veo svet. Osim stoje to gruba zamisao kao i svaka druga, nju je vrlo
teko zamisliti, a da se ne izgubi potovanje prema suvie ovekoli-
ki m modusima Boanstva. Da bi izbegli takve antropomorfne zami-
sli, I nicijati nikad ne koriste izraz "Bog" da njime imenuju Jedan i
Jedini Princip u Univerzumu. I pored toga - vemi u tome najstari-
j i m tradicijama Tajne Doktrine u itavom svetu - oni poriu da bi ta-
kav nesavren i ne ba ist posao ikad izvelo Apsolutno Savrenstvo.
Nema potrebe da ovde pominjemo jo vee metafizike tekoe. I z-
meu spekulativnog ateizma i tupavog antropomorfizma mora posto-
j ati neko filozofsko sredstvo i neko pomirenje. Prisustvo Nevidljivog
Principa u itavoj prirodi i njegovo najvie ispoljavanje na Z emlj i -
ovEK -j edi no moe pomoi da se resi taj Problem, koj i je problem
matematiara ije x uvek izmie domaaju nae zemaljske algebre.
I ndusi su pokuali da ga rese svojim avatarima, hriani misle da su
ga resili - svojom boanskom I nkarnacijom. Egzoteriki - obe stra-
ne gree, ezoteriki su obe strane veoma blizu istine. Izgleda daje me-
u apostolima zapadnjake religije Pavle j edi ni shvatio - ako nije i
otkrio - drevnu misteriju Krsta. Sto se tie ostalih koj i su, unifiku-
j ui i individualizujui Sveopte Prisustvo, na taj nain sintetisali to
Prisustvo ujedan simbol - sredinju Taku u Raspeu - time su oni
pokazali da nikad nisu shvatili pravi duh Kristovog uenja i da su ga
svojim tumaenjima degradirali na vie naina. O ni su zaboravili duh
tog univerzalnog simbola i sebino ga monopolizovali - kao da se
Neogranieno i Beskrajno ikad moe ograniiti i ulo vi t i jednim ispo-
Ijavanjem, individualizovanom u jednom oveku, pa ak i narodu!
etiri kraka znaka " X "^ iksastog krsta, i "hermetikog", koj i po-
kazuje na etiri kardinalne take - dobro su razumeli mistiki umo-
vi Indusa, bramina i budista, hiljadama godina pre nego to se za
673
njega ul o u E vr opi , i taj si mbol se od pradavni h vremena nalazi svu-
da po svetu. O ni su savi l i krajeve t og krsta i napr avi l i od njega svoj u
Svastiku, ^^^, danas Wan budi s t i ki h Mongola.^^ O n podrazumeva
da "Sredinj a T aka" ni j e ograniena na j ednog poj edi nca, ma kako
on bi o savren i da je taj P r i nci p (Bog) u oveanstvu, a da je ove-
anstvo, i sve ostalo u nj emu, kao kapi vode u O keanu, poto su e-
t i r i kraja okrenuta et i r i ma kar di nal ni m takama, usl ed ega se gube
u beskonanosti.
P ri a se daj e I s ar i m, j edan I ni ci j at , u Hebr onu, na mrtvom Her-
mesovom telu naao dobro poznat u smaragdnu t abl i cu, koj a, kae
se, sadri sutinu hermet i ke mudr os t i . . . N a nj oj j e bi l o napisano:
Odvojite Z emlju od Vatre, suptilno od grubog. (. . .) Uspnite se
sa Zemlje na Nebo a potom ponovo siite na Z emlju.
Zagonetka krsta j e sadrana u t i m reci ma, a nj egova dvostruka
mi st eri j a j e reena - za okul t i s t u.
Filozofski krst, dve linije koje teku u suprotnim pravcima, hori-
zontalnom i vertikalnom, visina i irina, koj i geometrizovano Bo-
anstvo deli u taki preseka i koja formira magijsko, ali i nauno
etvorstvo, kad se upie u savreni kvadrat, predstavlja osnovu za
okultiste. U njegovom mistikom domenu lei glavni klju koj i
otvara vrata svih nauka, i fizikih i duhovnih. On simbolizuje nae
ljudsko postojanje, j er krug ivota okruuje etiri take krsta, koje
u sukcesiji predstavljaju roenje, ivot, smrt i BESMRTNOST.
"Vei se", kau alhemiari, "za etiri slova tetragrama raspore-
ena na sledei nain: slova venog imena su tu, mada ih moda
isprva ne raspoznaje. U njima je kabalistiki sadran neizrecivi
aksiom, i to je ono to uitelji nazivaju magikom arkanom."
(Razotkrivena Izida)
I opet:
Svastika ]Q nesumnjivo jedan od najstarijih simbola drevnih Rasa. U naem
veku, kae Kenet R. H. Mekenzi (Kenneth R. H. MacKenzie), {Kraljevska ma-
sonska enciklopedija), ona (Svastika) "preivela je u obliku malja" u mason-
skom bratstvu. Medu mnogim "znaenjima" koje joj autor daje, mi ne nalazimo
ono najvanije, koje masoni oigledno ne znaju.
674
(Tau) i astronomski krst Egipta H- ^ istiu se na nekoliko
otvora u ostacima Palenke. Na jednom od basso-relievos* palate
u Palenki, na zapadnoj strani, nalazi se znak Tau, uklesan kao hije-
roglif tano ispod figure koja sedi. Figura koja stoji i oslanja se na
onu prvu pokriva svojom levom rukom glavu sedee figure velom
inicijacije dok svojom desnom rukom, kaiprstom i srednjim prstom,
pokazuje ka nebu. Taj poloaj je identian poloaju hrianskog
episkopa koji daje blagoslov, i l i onom u kome se esto prikazuje
Isus tokom Poslednje veere. (. . .) Egipatski hijerofant ima etvr-
tastu kapu koju mora da nosi uvek tokom svojih ceremonija. (. ..)
Savreno Tau, koje formira vertikalni (silazei muki zrak) i hori-
zontalna linija (materija, enski princip) i mundani krug bio je at-
ribut Izie, a jedino se nakon smrti egipatski krst polagao na grudi
mumije.
Ovakve etvrtaste kape nose i danas jermenski svetenici. Tvr-
dnja da je krst isto hrianski simbol koj i je uveden na poetku
nae ere zaista je udna kad nalazimo kako Jezekilj peati znakom
Tau ela l udi ni h l j udi koj i su se pl ai l i Gospoda {Jezekilj, I X, 4),
kako je on preveden u Vulgati. U drevnom j evrej skom pismu taj
znak je bio oblikovan o v a k o ^ ( , ali je u izvornim egipatskim hijero-
glifima on pisan kao savreni hrianski krst, + {Tat, simbol stabil-
nosti). I u Otkrivenju, "A l f a i Omega" (duh i materija), prvo i po-
slednje, peate ime svog Oca na elima izabranih (str. 323, tom I I ) .
U Izlasku, Mojsije nareuje svom narodu da obelei stubove i gor-
nje grede svojih vrata krvlju, da ne bi "Gospod Bog" pogreio i uda-
ri o neke od svog odabranog naroda umesto osuenih Egipana. A
taj znak je Tau\ I dentini egipatski runi krst, talisman ijom je po-
lovinom Horus dizao mrtve, nalazi se na izvajanim delovima rue-
vina u Fi l i .
U ovom tekstu je dovoljno reeno o Svastici i o Tau-u. Uistinu se
K rst moe pratiti do najveih dubina nepoj mlj ivih arhajskih doba!
Njegova misterija se produbljuje umesto da se razjanjava, jer ga nala-
zimo i na statuama Uskrnjih ostrva, u starom E giptu, u Centralnoj
A zi j i , u obl i ku Tau-a i Svastike urezanog u stenama prehrianske
(Franc.) - Bareljefa, (nap. prev.)
675
I
Skandinavije, svuda! Autov Jevrejsko-egipatske misterije zbunjen je
pred beskrajnim senkama koje on baca u prolost i nije u stanju da
ga pripie nijednom posebnom narodu i l i oveku. On pokazuje tar-
gume (prevode Starog Zavetd) koje su preneli Jevreji, ij i j e smisao
zamagljen pr i l i kom prevoenja. U Isusu Navinu ( Vi l i , 28) pie na
arapskom, a u Jonatanovom Targumu se kae: "K ralj a od A i j a on
raspe na drvo". Prevod iz Petoknjija oduzima dvostruku re (Vord-
svort o Isusu Navinu)... Najudniji izraz te vrste je u Brojevima, XXV,
4, gde Onkalos (?) ita: "Raspni ih pred Gospodom (Jehovom) pre-
ma Suncu". "Ovde je re J^p"', zakucati ekserom za u Vulgati pre-
vedena ispravno sa razapeti (Fuerst). Sama konstrukcija te reenice
j e mistika."
I jeste, ali je njen duh uvek pogreno shvatan. "Raspeti prema (ne
nasuprot) Suncu" je fraza koja znai - inicirati. Ona potie iz E gi-
pta, a izvorno iz I ndije. Ta zagonetka se moe odgonetnuti jedino
ako njen klju potraimo u Misterijama I nicijacije. I nicirani adept,
koj i je uspeno proao sva iskuenja, bio bi zakaen, a ne zakucan
ekserima, ve naprosto privezan na leaj u obliku Tau \ (u Egiptu),
i l i Svastike bez etiri dodatna produetka (dakle, - + - , a ne 'P|)
utonuo u duboki san (medu inicijatima u Maloj A zi j i , Siriji, pa ak
i Gornjem E giptu se to do dana dananjeg naziva "Siloamov san").
On je ostavljan u tom stanju t r i dana i t ri noi, a govorilo se da za
to vreme njegov D uhovni Ego aska sa "bogovima", silazi u Had,
A menti i l i Patalu (u zavisnosti od naroda) i i ni milosre nevidlji-
vi m biima, bilo duama ljudi, bilo elementalnim duhovima; njego-
vo telo je sve to vreme ostajalo u kri pt i hrama i l i nekoj podzemnoj
peini. U Egiptu bi ono bilo ostavljano u sarkofagu, u Kraljevoj oda-
j i Keopsove piramide, a tokom noi, uoi treeg dana, bi l o bi pre-
neto na ulaz galerije, gde bi u odreenom asu zraci izlazeeg Sunca
pali pravo na lice kandidata u transu, koj i bi se probudio da ga i ni ci -
raju Oziris i Tot, Bog Mudrosti.
Neka italac koj i sumnja u ovu tvrdnju proita hebrejske origina-
le pre nego stoje porekne. Neka pogleda neke od veoma sugestivnih
egipatskih bareljefa, a posebno jedan iz hrama Filo, koj i predstavlja
scenu inicijacije. Dva Boga-Hijerofanta, jedan sa glavom sokola (Sun-
ce), a drugi sa glavom ibisa (IVlerkur, Tot, Bog Mudrosti i tajnog zna-
676
r Simbolizam tajanstvenih imena lao i Jekova
nja, pomonik Ozirisa-Sunca) stoje nad telom tek iniciranog kandi-
data. O ni, zapravo, sipaju na njegovu glavu dva mlaza vode (vode
ivota i novog roenja), koj i se prepliu u obliku krsta i puni su ma-
l i h egipatskih krstova. To alegoriki predstavlja buenje kandidata
(sada I nicijata) kad zraci jutarnjeg Sunca (O ziris) padnu na teme
njegove glave (postoje njegovo telo u transu postavljeno na drveni
Tau kako bi zraci pali na njega). Potom bi se pojavili Hijerofanti-I ni-
cijatori i izgovorili svete reci, navodno Suncu-Ozirisu, a u sutini upu-
ene unutranjem Duhu-Suncu, koj i prosvetljuje novoprobudenog
oveka. Neka italac meditira na povezanost Sunca sa K rstom od
najstarijih vremena, i u pogledu njegovih tvorakih moi i u pogle-
du sposobnosti duhovne obnove. N eka proui grob u Bet-O kslij u
(Bait-Oxfy) iz perioda Ramzesa I I , gde e nai krstove svih oblika i
poloaja. I opet, ima ih i na prestolu tog vladara i na fragmentu iz
Dvorane predaka Tutmesa I I I , na kome je prikazano oboavanje Ba-
khan-Aleare, a uva se u Nacionalnoj biblioteci u Parizu.
Na toj izuzetnoj skulpturi i slici vi di se Sunev disk kako ija na
egipatski krst, koj i je postavljen na drugi jedan krst, savreno slian
krstu sa K al varij e. D revni rukopis o t i m krstovima govori kao o
"tvrdim leajima onih koj i (duhovno) putuju, stoje in kojim sami se-
be raaju". N i z takvih krstolikih "leaja", na koji je postavljan i vezivan
kandidat, baen u duboki trans na kraju njegove vrhunske inicijacije,
naen je u podzemnim dvoranama egipatskih hramova nakon njiho-
vog razaranja. D obri i sveti oci poput K i r i l a i Teofila kori sti l i su ih
slobodno, verujui da su ih tamo doneli i sakrili neki od novijih preo-
braenika u hrianstvo. Jedino su Origen, a posle njega K liment Ale-
ksandrijski, bolje znali o emu se radi. A l i , radije su o tome utali.
I dalje, neka italac proui indijske "bajke", kako ih zovu orijen-
talisti, i seti se alegorije o Vivakarmanu, tvorakoj moi, velikom
arhitekti sveta, koj i se u Vedama naziva "svevideim bogom" koj i
je "rtvovao sebi samog sebe" (dakle. Duhovna Ega smrtnika su nje-
gova sutina, odnosno jedno sa njim). Seti te se da se on zove Deva
Vardika, "graditelj bogova" i daje on taj koj i u egzoterikoj alegoriji
vezuje Surju (Sunce), svog zeta, na svoju tesarsku klupu (na Svasti-
ku u ezoterijskom predanju, poto je na Z emlj i on Hijerofant I nicija-
tor), i odseca deo njegovog sjaja. I opet imajte na umu, Vivakarman
je sin Joga-Sidhe, tj. Svete moi Joge, i proizvoa "vatrenog oruja",
677
magine Agneja-astre. Ta pri a j e detaljnije ispriana na drugom me-
stu. A ut or kabal i s t i kog spisa, k o j i smo ovde veoma esto ci t i r al i ,
pi t a:
Teorijska upotreba raspea mora daj e nekako bila povezana
sa personifikacijom tog simbola (poto strukturu rajskog vrta sim-
bolizuje raspeti ovek) . A l i , kako? I ta on pokazuje? Taj simbol
je bio izvor mera, koj i prati zakon ili plan stvaranja. ta prakti-
no, u pogledu oveanstva, moe da znai raspee? Opet, sama
injenica to se kori sti pokazuje da se ono smatralo predstavom
funkcionisanja nekog sistema. to se tie delovanja t i h numeri-
ki h vrednosti, izgleda da se u njihovoj dubini krije jo vea du-
bina ( to to raspeti ovek simbolizuje povezanost 113 : 355 sa
20.612 : 6.561) . Pokazuje se da oni ne samo da deluju u kosmo-
su ( . . .) ve izgleda da po zakonu srodnosti oni grade nae od-
nose prema nevidljivom duhovnom svetu, a izgleda i da su proroci
znali za kari ku koja ih povezuje. ( . . .) Jo vie moramo razmi-
sliti o tome ako uzmemo u obzir da sposobnost izraavanja tog za-
kona, egzaktno, pomou Z^ro/'eva, jasno defmie jedan sistem koj i
nije bio sluajnost u tom jeziku, ve sama njegova sutina, i pri -
padao je njegovom primarnom organskom sklopu; zato ni taj jezik,
ni matematiki sistem koj i mu je pridodat nisu mogli biti ljudska
izmiljotina, osim ukoliko oba nisu bila zasnovana najednom pret-
hodnom jeziku, koji je kasnije zastareo (. . .)
(str 205)
A ut or ove tvrdnj e dal j i m razjanjavanjem dokazuje i ot kr i va taj-
no znaenje vie bukvalnih pri a, pokazuj ui daj e verovatno t ^ S
ovek bi o prvobitna re:
( . . .) sama prvobitna re koj u su i mal i Jevreji, ko god da su oni
bi l i , koja je svojim zvukom nosila ideju oveka. Sutina te reci je
bila 113 ( numerika vrednost te reci) od poetka i sadrala je iska-
zane elemente kosmikog sistema.
To pokazuj e i ndi j s ki V i t oba - obl i k Vi nua - kao to smo ve re-
k l i . L i k V i t obe, k o j i i ma ak i rupe od eksera na stopalima^"pred-
vidi Mj uirov Induski panteon u kome na levom stopalu Vitobinog kipa
postoji rupa od eksera.
678
stavlja lik raspetog Isusa, u svim detaljima izuzev krsta, a da se pod
t i m podrazumevao CO VE K , pokazuje nam injenica da se Inicijatpo-
novo raao nakon svog raspea na DRVETU I VO T A . T O "drvo" je, za-
to to su ga R imljani koristili kao spravu za muenje i zbog neznanja
ranih hriana, danas egzoteriki postalo drvo smrtil
I zato, jedno od sedam ezoterikih znaenja, koje su mistiki izu-
mitelji tog sistema podrazumevali pod tajnom Raspea - koja je razra-
ena i usvojena u vreme kada su po prvi put ustanovljene MI STERI J E
- otkrivamo u geometrijskim simbolima koj i sadre priu o evolu-
ci j i oveka. J evreji, i j i je prorok Mojsije bio veoma uen u ezote-
rikoj mudrosti E gipta, koj i su svoj numeri ki sistem preuzeli od
Feniana, a kasnije od pagana, od kojih su pozajmili veinu svoje ka-
balistike mistike, veoma dovitljivo su usvojili kosmike i antropo-
loke simbole "neznaboakih" naroda u svojim posebnim tajnim
spisima. I ako je hrianska religija danas izgubila klju za njih, rani
kompilatori hrianskih misterija dobro su poznavali ezoterijsku fi-
lozofij u i jevrejsku okultnu metrologij u i vesto je kori st i l i . O ni su
uzeli re ai (jedan od jevrejskih izraza za O VE K A ) i koristil i j e u
vezi sa reju Sanah, "lunama godina", koja je mistiki snano po-
vezana sa imenom Jehove, navodnog Isusovog "oca", i ugradili su
tu mistiku ideju u jednu astronomsku vrednost i formulu.
I zvorna ideja o "oveku Raspetom" u Prostoru svakako pripada
drevnim Indusima, a Mj ui r {Muir) u svom Induskom Panteonu to po-
kazuje na crteima koj i predstavljaju Vitobu. Platon ju je usvojio u
svom K rstu u Prostoru, X ? "drugom Bogu koj i se utisnuo na Uni -
verzum u obliku Krsta", dok je i Krina, takode, na slian nain pri -
kazan kao "raspet" (vi di Spomenike hrianstva dr Lendija (Lundy),
slika 72). U Starom Zavetu, opet, to se ponavlja u udnom nalogu
da se ovek razapne pred Gospodom, Suncem - to nije nikakvo pro-
roanstvo, ve ima direktno faliko znaenje. U odeljku I I navedenog,
veoma sugestivnog dela o znaenju kabale - Jevrejsko-egipatska mi-
sterija, ponovo itamo:
Taj simbol, ekseri sa krsta, imaju oblik vrha koji odgovara pira-
midi, a dralje kao zailjeni kvadratni obelisk, i l i faliki simbol.
Poloaj tri eksera na Covekovim udovima na krstu formiraju Trougao,
u ijim je temenima po jedan ekser. Rane i l i stigmata na udovima
nesumnjivo formiraju etiri temena Kvadrata. (. . .) Tri eksera i
679
tri rane daju ukupno 6, to oznaava 6 povrina razvijene kocke
(koja formira krst, i l i ovekoliki oblik, i l i 7, ako se raunaju tri
horizontalne i etiri vertikalne preke) na koji je postavljen ovek,
a to sa svoje strane ukazuje na krunu meru prenetu na ivice ko-
cke. Jedna rana na stopalu deli se na dve kada se stopala razdvoje,
to ukupno ini tri, etiri kad se razdvoje, i l i ukupno 7 - to je jo
jedan veoma sveti (i kod Jevreja) osnovni enski broj.
I tako, dok geometrijsko i numeriko itanje dokazuje faliko i l i
seksualno znaenje "eksera za raspinjanje", kratke primedbe koje
smo o njima naveli ukazuju na njihovo mistiko znaenje i vezu, t j .
odnos prema Prometeju. On je jo jedna rtva, jer je razapet na Kr-
stu Ljubavi, na steni ljudskih strasti, to je njegovo posveeno r-
tvovanje zarad duhovnog elementa u oveanstvu.
Sad, prvobitni sistem, t j . dvostruki znak koj i nosi ideju Krsta, ni -
su " i zmi sl i l i l j udi " , poto u njegovoj osnovi stoji Kosmika zamisao
i duhovna predstava boanskog Ego-oveka. Kasnije se to proirilo
u divnu ideju koju su usvojile i prikazale Misterije, ideju obnovlje-
nog oveka, smrtnika, koj i se, raspinjui putenog oveka i njegove
strasti na Prokrustovoj postelji za muenje, ponovo rodio kao be-
smrtnik. Ego-Dua, ostavljajui za sobom kao praznu larvu, telo i-
votinjskog oveka vezanog za Krst Inicijacije, postaje slobodna kao
leptir. Jo kasnije, usled postepenog gubljenja duhovnosti, krst je u
kosmogoniji i antropogoniji postao puki faliki simbol.
K od ezoterika, od najstarijih vremena je Univerzalna dua, i l i
anima mundi, materijalni odraz Nematerijalnog Ideala, bila I zvor
ivota svih bia i ivotnog principa t ri carstva; kod hermetikih f i -
lozofa ona je bila sedmostruka, kao i kod svih drevnih naroda. Jer,
ona se predstavlja kao sedmostruki krst ije su grane svetlost, toplo-
ta, elektricitet, zemaljski magnetizam, astralno zraenje, kretanje i
Inteligencija, odnosno ono to neki nazivaju samosveu.
Kao to smo ve rekli, davno pre nego to su hriani prihvatili
krst i l i znak krsta kao simbol, taj znak je korien za raspoznavanje
medu adeptima i iskuenicima, a oni su nazivani Hrestima ( od rei
Hrestos, ovek iskuenja i patnje). Elifas Levi kae:
Znak krsta koji su prihvatili hriani ne pripada iskljuivo nji-
ma. On je kabalistiki i predstavlja suprotstavi]enost i etvorostru-
680
ku ravnoteu elemenata. U okultnim stihovima Oenaa mi vidimo
da su u poetku postojala dva naina da se on formira, i l i u najma-
nju ruku dve veoma razliite formule da se izrazi njegovo znaenje
- jedna rezervisana za svetenike-inicijate, i druga koja se saop-
tavala iskuenicima i neupuenima. Tako je, na primer inicijat,
prinosei ruku elu, govorio: Jer tebi, i potom bi dodavao: pripa-
da, i nastavljao, dok je prinosio ruku grudima - carstvo, potom,
svom levom ramenu - pravda, desnom ramenu - / milost. Potom
bi spojio obe ruke, govorei: kroz cikluse stvaranja: "Tibi sunt
Malchut et Geburah et Chassedper Aionas " - to je znak krsta,
apsolutno i velianstveno kabalistiki; usled profanacije gnostici-
zma, taj znak je militantna i zvanina crkva potpuno izgubila.
(Dogma i ritual, tom II, str 88)
Ta " mi l i t ant na i zvanina Cr kva" ui ni l a je i vie: poto se posl u-
i l a oni m to j oj ni kad nij e pri padal o, ona j e uzela samo ono to su
i ma l i " pr of ani " , kabal i sti ko znaenje mukih i enskih Sefirot. O na
ni kad nij e i zgubi l a unutranje i vie znaenje, poto ga ni kad nij e ni
znala - uprkos L evi j evom ul agi vanj u R i mu. Znak krsta koj i j e usvo-
j i l a r i mokat ol i ka crkva bi o jefaliki od samog poetka dok j e pra-
vosl avni krst bi o krst iskuenika, H R E S T .
681
X X I I I
UPANIADE U GNOSTI KOJ LI TE RATURI
K i ngovi Gnostici podseaju nas da grki j ezik ima samo jednu
re koja znai i samoglasnik i glas, i daje to navelo neupuene na
mnoga pogrena tumaenja. Zahvaljujui tom jednostavnom sazna-
nj u, moemo pokuati da poredimo i osvetlimo sa vie svetlosti
nekoliko mi sti ki h spisa. Zato se rei koje se tako esto koriste u
Upaniadama i Puranama, "Z vuk" i "Govor", mogu uporediti sa gno-
stikim "Samoglasnicima" i "Glasovima" gromova i Anela u Otkri-
venju. Isto erno nai i u Pistis Sofiji, ali i drugim starim odlomcima
i rukopisima. ak je i autor dela Gnostici i njihovo naslee zapazio
to kao injenicu.
Preko Hipolita, jednog od ranih crkvenih otaca, saznajemo staje
Markos (Marcos) - pre pitagorejski nego hrianski gnostik, a kaba-
lista sasvim sigurno - primio kroz svoje mistiko otkrivenje. Kae se
da se:
(. . .) Markosu otkrilo sedam nebesa^ (. . .) od kojih je svako zvu-
alo kao jedan samoglasnik, a spojeni zajedno nainili su potpunu
himnu.
Jasnije reeno: ''Zvuk koj i je sputen dole (sa t i h sedem nebesa)
na Z emlju postao je tvorac i roditelj svih stvari koje e nastati ovde
na Z eml j i " (vi di Hipolit, V I , 48 i K i ngovi Gnostici, str. 200). K ad
se sa okultne frazeologije ovo prevede na jo jednostavniji jezik, to
e glasiti: "Sedmostruki LoGOS se izdiferencirao na sedam Logosa, i l i
tvorakih moi (samoglasnika), oni (sekundarni Logosi, i l i "Z vuk")
stvorih su sve na Z eml j i . "
1 ,
'Nebesa" su isto to i "Aneli", kao to smo ve rekli.
682
Upaniade u gnostikoj literaturi
Svakako da onaj ko j e upoznat sa gnost i kom l i t erat urom teko
moe a dau Apokalipsi Sv. Jovana ne v i di delo koje pripada istoj ko-
l i milj enj a. Jer Jovan kae;
Sedam gromova pustie svoje glasove ( . . . ) i j ^ samo to ne
zapisah (. . .) ( ali) uh glas sa neba koj i mi govori: "Zapeati te
stvari koje je sedam gromova izgovorilo i ne zapisuj i h. "
(Oticrivenje, pogl. X, 3, 4)
I sto uputstvo je dato i M ar kos u, a takode i s vi m mgim. poluini-
cijatima i potpunim I ni ci j at i ma. Pa ipak, identinost ekvi val ent ni h
izraza koj i se koriste, kao i ideje koj e su u osnovi , uvek odaj u deo
tajne. U svakoj mi st eri j i koj a je alegorij ski otkri vena moramo da tra-
i mo vie od j ednog znaenja, posebno u oni ma u koj i ma se pojav-
ljuje broj sedam i njegov umnoak sa sedam, odnosno etrdeset devet.
Sada, kada od rabina I susa ( u Pistis Sofiji) nj egovi ueni ci trae da
i m otkrij e " misterij e Svetlosti tvog ( njegovog) Oca'' ( t j . vieg SOPSTVA
prosvetlj enog i ni ci j aci j om i B oanski m znanjem) , I sus odgovara:
Traite li vi te misterije? Nema misterije izvrsnije od one koja
e vau duu uvesti u Svetlost Svetlosti, na mesto Istine i Dobra,
na mesto gde nema ni mukog ni enskog, ni oblika uopte, ve
samo Svetlosti, vene, o kojoj se ne moe govoriti. Zato nita nije
izvrsnije od misterija za kojima tragate, osim MISTERIJE sedam
samoglasnika i nj ihovih ETRDESET I DEVET M O I , i njihovih bro-
jeva, a nijedno ime nije izvrsnije od tili samoglasnika.
Govor ei o " V at r ama" komentar kae:
Sedam Oeva i etrdeset devet Sinova bljete u T A M I , ali su svi
oni I VO T i SVETLOST i njihovo nastavljanje kroz Veliko Doba.
Sada postaje oi gl edno da je u s vi m ezoteri j ski m tumaenj i ma
egzoterikih verovanja, izraenih u al egori kom obl i ku, u sutini sta-
j al a ista ideja - osnovni broj sedam, zbi r tri i etiri, koj i ma pret hodi
boansko T R I ( / \ ) to i ni savreni broj deset.
I sto tako, ti br oj evi se podj ednako odnose i na vremenske pe-
ri ode, na met af i zi ku i fiziku kosmografi j u, kao i na oveka i sve
drugo u vi dl j i voj pr i r odi . Zat o su t i h Sedam samoglasnika sa svoj i h
683
etrdeset devet moi identini sa induskim tri i Sedam Vatri, zatim
sa numerikim misterijama persijskog Simorga, te sa misterij ama je-
vrejskih kabalista. O vi poslednji, koj i su umanjili brojeve (njihov na-
i n maskiranja), t vr di l i su daj e trajanje svake naredne od sedam
obnova planete (onoga to ezoterijskim j ezikom nazivamo Krugom)
na samo 7.000 godina, umesto, stoje verovatnije, 7.000.000.000 go-
dina, i pripisali univerzumu ukupni vek od samo 49.000 godina (upo-
redi sa odeljkom "Braminska kronologija ").
Sad, Tajna D oktrina daje klju koj i nam na osnovu neporecive
komparativne analogije pokazuje daj e osnov svih drugih slinih
alegorija Garuda, alegorijski i udovini pola ovek, pola ptica -
Vahan, i l i nosilac na kome jae Vinu (koj i j e "K al a", vreme). O n
je indij ski Feniks, amblem ci kl i kog i periodikog vremena, "o-
vek-lav", Singha, i j i h su slika prepuni takozvani "gnosti ki na-
k i t i " . '
Iznad sedam zraka lavove krune, poklapajui se sa njihovim ta-
kama, u mnogo sluajeva stoji sedam samoglasnika grke azbu-
ke AEHI OYQ, koji svedoe o Sedam Nebesa.
To je Solarni lav i amblem Solamog ciklusa, kao stoje Garuda^
amblem velikog ciklusa, "Maha-Kalpe ", koja je vena koliko i Vinu,
i, naravno, amblem Sunca i Solamog ciklusa. To pokazuju detalji ale-
gorije o njemu. P ri l i kom roenja, Garuda je zbog svog "zasleplju-
jueg sjaja " pobrkan sa Agnijem, Bogom Vatre, pa je zato nazvan
Gaganevara, "gospodar nebesa". A opet, to to ga predstavljaju kao
Ozirisa i pomou mnogo glava alegorijskih udovita na (gnostikim)
gemama Abraksasa, sa glavom i kandama orla i l i sokola (solame
Kao to priznaje K ing, veliki autoritet za gnostike starine, ti gnostiki na-
ki t i nisu delo gnostika, ve pripadaju prehrianskom periodu i delo su aro-
bnjaka (str. 241).
Oigledan je izuzetan nedostatak intuicije kod orijentalista i starinara, ne-
kadanjih i sadanjih. Tako Vilson, prevodilac Vinu Purane, u svom Predgo-
voru izjavljuje da u Garuda Purani "nije naao nikakvu pri u o roenju
Garude". A ko imamo u vidu daje u toj Purani izneta pria o "Stvaranju" u
celini, a daje Garuda isto tako vean kao i Vinu, Maiia-Kalpa, i l i Veliki i -
votni Ciklus, koj i poinje i zavrava se ispoljavanjem Vinua, kakva se druga
pria o roenju Garude moe oekivati!
684
ptice), oznaava Garudin solami i cikliki karakter. Njegov sinje a-
tabu, ciklus od 60.000 godina. Kao to dobro primeuje K. V. K i ng:
Kakvo god daje primamo znaenje (geme sa solamim lavom i
samoglasnicima), on je verovatno u tom svom obliku uvezen iz
INDIJE, tog pravog izvora gnostike ikonografije.
(Gnostici, str. 218)
Misterije sedam gnostikih samoglasnika, koje izgovaraju gro-
movi Sv. Jovana, mogu se razreiti j edino pomou prvobitnog i
izvornog okultizma Arjavarte, koj i su u I ndij u doneli prvobitni bra-
mi ni , bili inicirani u centralnoj Aziji. I to je okultizam koj i mi pro-
uavamo i nastojimo da st oj e mogue vie objasnimo na ovi m
stranicama. Naa doktrina o sedam Rasa i Sedam K rugova ivota
i evolucije na naem zemaljskom lancu sfera moe se nai ak i u
Otkrivenju Jovanovom." K ad su sedam "gromova", i l i "zvukova"
i l i "samoglasnika" -j edno od sedam znaenja je to da se svaki od
t i h sedam samoglasnika direktno odnosi na nau sopstvenu Z emlju
i sedam K orenskih Rasa u svakom krugu - "progovori l i svojim
glasovima" - ali su zabranili Vidovnjaku da ih zapie i nagnali ga
da "zapeati te stvari" - staje uinio Aneo " koj i stoji na nebu i
na zemlj i"? On je podigao svoju ruku ka nebu i "zakleo se oni m
koj i i vi uvek i zauvek (. . .) da nee vie biti vremena"". " A l i u da-
nima glasa sedmog anela, kad se on zauje, Misterija Boga (Ci -
klusa) e se zavriti" (X, 7), to teozofskim renikom znai da e,
kad se zavri Sedmi K rug, Vreme prestati. "Nee vie bi t i vremena",
veoma prirodno, poto e nastati Pralaja i na zemlji nee ostati ni -
ko da belei vremenske periode tokom tog periodinog razaranja
i zastanka svesnog ivota.
Dr K i ni l i (Kenealy) i drugi veruju da su rabini svoja uenja (nji-
hovu kalkulaciju ci kl i ki h sedam i etrdeset devet) doneli iz Halde-
je. To je vie nego verovatno. A l i , Vavilonjani, koj i su i mal i sve te
cikluse i pouavali o njima samo u svojim vel ikim misterijama inici-
jacije u astroloku magiju, dobili su svoju mudrost i uenost iz I ndije.
"* Vidi Otkrivenje, XVI I , stihovi 2 i 10, i Knjigu Levitsku, XXI I I , stihovi 15
do 18; prvi pasus govori o "Sedam Kraljeva", od kojih je/e? nestalo, a drugi
govori o "Sedam Sabata", itd.
685
Z at o ni j e teko da u nj i ma prepoznamo nau sopstvenu ezot er i ku
dokt r i nu. U s voj i m t aj ni m prorauni ma, J apanci i maj u iste ci fre za
svoje ci kl use. Sto se ti e brami na, nj i hove Purane i Upaniade su
dobar dokaz za t o. O ne su se u pot punost i pr el i l e u gnost i ku l i tera-
t ur u, i br ami nu j e dovol j no samo da proi t a Pistis Sofiju^ da bi pre-
poznao i mo v i nu svoj i h predaka, ak i to se ti e frazeologije i me-
tafora. Upor edi t e - u Pistis Sofiji ueni k kae I susu:
Rabi, otkri nara Misterije Svetlosti (tj. "Vatre znanja i prosvetlje-
nja") ( . . . ) dosad smo ul i da pria kako postoji jo jedno krtenje
dimom i jo jedno krtenje duhom Svete Svetlosti (tj. D uhom VATRE).
J ovan o I susu kae:
Ja vas krtavam vodom, ali ( . . . ) on e vas krstiti Svetim D uhom
i Vatrom.
(Matej, III, 2)
O n g ov or i ezot eri j ski . P ravo znaenje t e i zj ave j e veoma dubo-
k o. O no znai da J ovan, ne i ni c i r a ni asketa, ne moe s v oj i m ue-
ni c i ma da prenese mudr os t koj a pr evazi l azi mi s t er i j e povezane sa
ni v oom materi j e ( pos t oj e voda s i mbol materi j e). N j egova gnoza]Q
bi l a gnoza egzot eri ke i r i t ual ne dogme, dosl ovne pravovernost i , *
dok e mudrost koj u e i m ot kr i t i I sus, I ni ci j at u vie mi steri j e, b i t i
vi eg karaktera, j er j e to " V A T R A " , Mudr os t istinske gnoze \ pravog
duhovnog prosvetlj enj a. J edna j e bi l a VA T R A , druga D I M . Z a Moj s i -
j a j e ona bi l a Vatra na pl ani ni Sinaj i usaena duhovna mudrost, za
Pistis Sofija je izuzetno vaan dokument, pravo Jevandelje gnostika, koje
je nasumice pripisano Valentinu, ali je, mnogo verovatnije, po svom poreklu
prehriansko delo. Svare {Sc}iwartze) ]e u Britanskom muzeju sluajno otkrio
ovo delo u koptskom rukopisu i preveo ga na latinski, nakon ega je tu latin-
sku verziju objavio Peterman 1853. godine. U samom tekstu se autorstvo pri-
pisuje apostolu Filipu, koga Isus moli da sedne i zapie otkrivenje. Ono je pravo
i moralo bi da bude kanonsko kao i sva druga Jevandelja. Na nesreu, do dana
dananjeg ono nije vraeno u originalno stanje.
U Ciklusu Inicijacije, koji je bio veoma dug, voda je predstavljala prvi i
najnii korak ka proienju, dok iskuenja povezana sa Vatrom dolaze posle-
dnja. Voda je mogla da obnovi samo materijalno telo, a jedino VATRA telo unu-
tranjeg Duhovnog oveka.
686
mase "naroda" u nizini, za profane, ona je bila planina Sinaj u {kroz)
dim, t j . egzoterike ljuture ortodoksnog i l i sektakog ritualizma.
Sada, imajui u vidu ovo to je navedeno, proitajte dijalog iz-
meu mudraca Narade i Davamate u Anugiti (epizodi iz Mahabha-
rate), rukopisu o ijoj drevnosti i vanosti moete da se obavestite
u Svetim knjigama Istoka, u ediciji profesora Maksa Mi l era. ' Narada
raspravlja o dahovima "vetrova ivota", kako se oni zovu u nespre-
tnom prevodu reci kao to su Prana, Apana, itd, ije se puno ezoterij-
sko znaenje i primena na pojedinane funkcije teko moe objasniti
na engleskom. On kae o toj nauci:
(. . . ) uenje Veda glasi da su sva boanstva zapravo vatra i znanje
o tome se javlja meu braminima, praeno inteligencijom.
Pod "Vatrom", kae komentator, on mi sl i na SOPSTVO. Pod "inte-
ligencijom", kau okultisti, Narada ne mi sl i ni na "diskusiju", ni na
"argumentovanje", kao to veruje A rduna Misra, ve zaista na inte-
ligenciju, i l i usvajanje Vatre Mudrosti u egzoterikom ritializmu za
profane. To je glavna briga bramina (to su prvi dali primer ostalim
narodima, koj i su zato antropomorfizovali i ui ni l i putenim najvee
metafizike istine). Narada to ini jasnim, poto kae: "Dim te Va-
tre, koj i je izvanredne slave, pojavljuje se u obliku tame" (vaistinu!)
"njegov pepeo (je) strast, a dobrota je ono sa ime u vezi se prinosi
rtva": t j . ona sposobnost u ueniku koja ceni suptilnu istinu (plamen),
koja stremi ka nebu, dok objektivna rtva stoji kao dokaz i znakpo-
bonosti samo za profane. Jer, ta bi Narada mogao da podrazume-
va pod t i m kad pouava da "oni koj i razumeju rtvu razumeju Sa-
manu i Vjanu kao glavnu (rtvu), a "Pranu i Apanu samo kao delo-
ve rtve (. . .) dok je izmeu njih Vatra (. . .) koja je sjajno sedite
Udane, kako smatraju bramini. Po pitanju onoga to razlikuje te pa-
rove, ujte ta kaem o tome. Dan i no su par, izmeu nj ih je Vatra
( . . . ) Ono to postoji i ono to ne postoji je par; izmeu njih je Vatra,
i t d" , a nakon svakog takvog kontrasta, Narada dodaje: "T o je sjajno
sedite za Udanu po miljenju bramina."
Sad, mnogi ne znaju potpuno znaenje termina kao to su Sa-
mana i Vjana, Prana i Apana, za koje je objanjeno da su "vetrovi
7
Vi di Uvod mr Kainata Trimbaka Telanga {Kashinath Trimbalc Telang).
687
i vot a" ( mi kaemo " pr i nci pi i nj i hove odgovarajue sposobnosti i
ul a" ) , koj i se nude Udani , t akozvanom gl avnom " vet r u i vot a" ( ? ) ,
za koj i se kae da deluje u s vi m zgl obovi ma. Zat o italac, koj i ne
zna da re " V at r a" u t i m alegorij ama znai i " S opst vo" i vie boan-
sko znanje, nee razumeti nita od toga; i zato e on potpuno previ -
deti poentu nae rasprave, kao to su prevodi oci , pa ak i uredni k,
v e l i ki oksf ordski sanskritolog M aks M i l er , pr evi del i pravo znaenje
Nar adi ni h reci . Egzot eri ki , svo to nabrajanje " vet rova i vot a" zna-
i , naravno, priblino ono to se pretpostavlj a u fusnotama, nai me:
Izgleda daje smisao toga sledei (. . .) zemaljski ivot postoji za-
hvaljujui delovanju vetrova ivota koj i su vezani za SOPSTVO i
vode njegovom ispoljavanju kao individualne due. (?) Od njih Sa-
manu i Vjanu kontroUu i dre na uzdi Prana i Apana. ( . . . ) Ove dve,
pak, zauzdava i kontrolie Udana, koja zato kontrolie sve. A kontro-
la toga, to bi bila kontrola svih pet ( . . . ) vodi Vrhunskom Sopstvu.
(Anugita u Svete knjige Istoka, tom VIII, str. 259)
O vo j e dato kao objanjenje teksta to bel ei reci brami na koj i
pri poveda kako j e dosegao kraj nj u M udr os t j oge i na taj nai n ste-
kao svo znanje. R ekavi daj e " pomou SOPSTVA opazio sedite koj e
boravi u S O P S T V U" , gde boravi B raman slobodan od svega, i obja-
njavajui daj e taj neuni t i vi princip potpuno van opaaju ula ( t j .
pet " vet rova i vot a" ) , on dodaje da " usred t i h ( vetrova i vota) koj i
se kreu po t el u i guraj u j edan drugog, pl amt i Vaisvanara, sedmo-
struka Vatra. Ta " Vat ra" , prema koment aru Ni l akant e (Nilakantha),
isto j e to i "Ja", S O PS TVO , koj e j e ci l j asketa ( Vaisvanara j e izraz ko-
j i se esto upotreblj ava za Sopstvo). Pot om braman nastavlja da na-
braja ta se podrazumeva pod rej u " sedmostruka" i kae:
Nos ( miris) , j ezik (ukus), oko, koa i uho kao peto, um i razu-
mevanje, to su sedam jezika plamena Vaisvanare (. . .) to su se-
dam (vrsta) goriva za mene (.
koji slue.
.) to su sedam velikih svetenika
To je astronomski i kosmiki klju. Vaisvanara je Agni, sin Sunca, i l i Vi -
vamaras, ah u psiho-metafizikoj simbolici to je SOPSTVO, U smislu neodvo-
jenosti, tj . i boansko i ljudsko.
Ovde govornik personifikuje pomenuto boansko SOPSTVO.
688
T i h sedam svetenika prihvatio je A rduna Misra u smislu "due
razlikovane kao onoliko (dua, i l i principa) koj i se odnose na t i h se-
dam moi " i, najzad, izgleda da prevodilac prihvata to objanjenje
i nevoljno priznaje da "oni moda" to znae iako ih on sam shvata
u smislu "moi sluha, i td. (ukratko, fizikih ula) kojima vlada ne-
kol i ko boanstava" (vi di loc. cit., str. 259, fusnota 6).
A l i , ta god to moglo da znai, bilo u naunom, bilo u ortodok-
snim tumaenjima, ovaj pasus na str. 259 objanjava Naradine izjave
sa str. 276 i pokazuje da se one odnose na egzoterike i ezoterike
metode i kontrastira i h. Z ato su Samana i Vjana, iako potinjene
P rani i A pani, a sve etiri Udani, u pogledu postizanja Pranajame
(uglavnom hata-joge, i l i "nieg" oblika Joga) ipak nazvane glavnim
rtvama, jer, kao to ispravno primeuje komentator, "njihovo delo-
vanje je od veeg praktinog znaaja za vitalnost", t j . one su najgru-
blje i nude se kao rtva, da nestanu, da tako kaemo, u osobini tame
te Vatre i l i njenom D I MU (pukom egzoterijskom, ritualnom obliku).
A l i , Prana i Apana, iako su prikazane kao podreene (zato to su
manje grube i l i proienije) izmeu sebe imaju VA T R U: Sopstvo i
tajno znanje koje to Sopstvo ima. I sto vai i za dobro i zlo, i za "ono
to postoji i ono to ne postoji"; svi ti "parovi "' " imaju Vatru izmeu
sebe, t j . ezoteriko znanje. Mudrost boanskog SOPSTVA. Neka oni
Uporedi sa t i m "parovima suprotnosti" u Anugiti "parove" Eona u ra-
zraenom sistemu Valentina, najuenijeg i najdubljeg uitelja gnoze. Po-
to "parovi suprotnosti", muko i ensko, potiu iz Akae (nerazvijene i
razvijene, diferencirane i nediferencirane, i l i SOPSTVA, i l i Praapatija), zato
su i Valentinovi "parovi " mukih i enskih Eona pokazani kako emaniraju
iz Bitosa, prepostojee vene Dubine, a u svojoj sekundarnoj emanaciji iz
Ampsiu-Ouraana ( i l i vene Dubine i T iine), drugog Logosa. U ezoteri-
koj emanaciji postoji sedam glavnih "parova suprotnosti", a i u Valentino-
vom sistemu ih je bilo 14, i l i dvaput sedam. Epifanije, koj i je neispravno
prepisao, "prepisao je jedan par dvaput", kako misli K. V. K i ng "pa zato do-
daje jo jedan par na onih ispravnih 14" {Gnostici, i td. str. 263-4). Ovde
K i ng zapada u suprotnu greku: nema 15 parova Eona (maska), ve 14, poto
]c prvi Eon ono iz ega emaniraju ostali, jer je Dubina i Tiina prva i jedina
emanacija iz Bitosa. Kao to kae Hipolit: "Valentinovi Eoni su oigledno est
korena Simona (Maga)", sa sedmim, Vatrom, na elu. A to su: Um, Inteligen-
cija, Glas, Ime, Razum i Misao, potinjeni VA T R I , viem sopstvu, i l i tano "Se-
dam Vetrova" i l i "Sedam svetenika" iz Anugite.
689
koj i su zadovoljni Dimom te VA T RE ostanu tu gde jesu, to jest, u egi-
patskoj tami teolokih izmiljotina i bukvalnih tumaenja.
Ovo je napisano samo za zapadnjake prouavaoce okultizma i
teozofije. Pisac ove knjige ne pokuava da objasni ove stvari ni I n-
dusima, koj i imaju svoje Gume, ni orijentalistima, koj i misle da zna-
ju vie od svih prolih i sadanjih Gurua i Riija zajedno. O vi prilino
dugaki citati i primeri su neophodni makar samo da ukazu proua-
vaocu na dela koja mora da proui kako bi od tog poreenja imao
korist i stekao znanje. Neka proita Pistis Sofiju u svetlosti Bhaga-
vad Gite, Anugite i drugih, pa e onda Isusova izjava u Gnostikom
Jevanelju postati jasna, a maska bukvalnog znaenja nestae zau-
vek. Proitajte sledee i uporedite to sa objanjenjem iz upravo na-
vedenih induskih spisa:
( . . . ) ! nijedno ime nije izvrsnije od t i h (sedam) samoglasnika. I me
u kome su sadrana sva imena, sve Svetlosti i sve (etrdeset de-
vet) moi, i ako ga ovek zna, ako napusti svoje materijalno telo,
nikakav Dim (tj . nikakva teoloka obmana),^^ nikakva tama ni Vla-
dalac Sfera (nikakav lini Genij i l i planetarni D uh zvani Bog) ni
Sudbina {Karma) nee moi da zadre duu koja zna to ime (. . .)
A ko ona izgovori to (I me) Vatri, tama e pobei ( . . . ) A ako izgo-
vori to ime (. . .) svim njenim Moima, ak i Barbel u," Nevidlji-
vom Bogu i trostruko-monim Bogovima, vrl o brzo, poto on iz-
govori to ime na t i m mestima, svi e se oni potresti i popadati je-
dan preko drugog i bie spremni da se istope, ispare i nestanu,
viui glasno: "O Svetlosti nad svim Svetlostima, koja si u Bez-
graninoj Svetlosti, seti se i nas i proisti nas!"
Lako je da se vi di ko je ta Svetlost i I me: svetlost I nicijacije i
ime "Vatre-Sopstva", koje nij e ime, nije delo, ve duhovna, ve-
no iva Mo, via ak i od "N evi dl j i vog Boga", postoj e ta Mo
O N A SA MA .
Ne nuno samo u smrti, ve tokom Samadija i l i mistikog transa.
Sve reci i reenice u zagradi stavio je pisac ove knjige. Ovo je direktni pre-
vod sa latinskog rukopisa iz Britanskog muzeja. Kingov prevod u Gnosticima
suvie se slae sa gniosticizmom kako ga objanjavaju crkveni oci.
Barbelo je jedan od tri "Nevidljiva Boga" i, kao to vemje K. V. K ing, uklju-
uje "boansku majku Spasiteljevu", tanije Sofiju Ahamot (vidi str 359).
690
A l i , ako vini i ueni autor dela Gnostici i njihovo naslede, u ci-
tatima koje je preveo, nije imao dovoljno sluha za duh alegorije i mi -
stike u pogledu navedenog dela, Pistis Sofije - drugi orijentalisti uinih
su i mnogo gore stvari. Poto nisu ni intuitivno opazili da gnostika
Mudrost potie iz I ndije jo vie nego gnostike "geme", mnogi od
njih, poev od Vilsona, a zakljuno sa dogmatinim Veberom, izneli
su najneobinije zablude u pogledu gotovo svakog simbola. Ser M.
Monije Vilijams {Monier Williams) i drugi pokazuju veoma odluan
prezir prema "ezoterikim budistima", kako sada nazivaju teozofe;
pa ipak, nijedan prouavalac okultne filozofije nikad nije pobrkao
neki ciklus sa i vi m ovekom i obrnuto, kao to ueni orijentalisti
veoma esto ine. Jedan i l i dva primera mogu mnogo ivopisnije da
ilustruju ovu tvrdnju. Hajde da izaberemo najpoznatiji.
U Ramajani, Garuda se naziva "ujakom po majci Sagarinih 60.000
sinova", a Ansumat, agarin unuk, "neakom 60.000 ujaka" koje je
do pepela spalio pogled Kapile, "Puruotame" ( i l i beskrajnog Duha),
koj i je doveo do toga da nestane agarin konj spreman za Avame-
dhu (rtvu konja). A opet, G arudin s i n " - poto je sam Garuda
Maha-Kalpa i l i vel i ki ciklus - ataju, kralj pernatog plemena, kad
gaje smrtno ranio Ravana koj i nosi Situ - kae, govorei o sebi:
Pre 60.000 godina, o K ralj u, ja sam roen.
N akon toga, okrenuvi lea Suncu, on umire.
ataju je, naravno, ciklus od 60.000 godina unutar velikog ciklu-
sa G A R UD E ; otuda se on predstavlja kao njegov sin, i l i neak, ad li-
bitum, poto se itavo znaenje sastoji u tome to je on prikazan kao
neki od Garudinih potomaka. Onda je, opet, tu D i t i - Majka Maruta
- i j i su naslednici i potomci pripadali potomstvu Hiranjake " i j i
je broj bio 770 miliona l j udi " (vi di Padma Puranu). Sve te prie su
proglaene besmislenim fantazijama i budalatinama. A l i - I stina je
erka Vremena, svakako, a vreme e to pokazati.
U meuvremenu, ta moe bi t i lake od toga da bar pokuamo
da proverimo hronologiju Purana? Bi l o je vie K apila, al i K api l a
koj i je pobio potomke kralja agare - 60.000 snanih momaka -
U drugim Puranama ataju je sin Arune, Garudinog brata, a Aruna i Ga-
ruda su Kajapini sinovi. A l i , sve je to spoljanja alegorija.
691
TAJNA DOKT RI NA # ANTROPOGENEZA
nesumnjivo je onaj osniva sankja filozofije, poto se tako tvrdi u
Puranama iako jedna od njih glatko porie tu tvrdnju, ne objanja-
vajui njeno ezoterijsko znaenje. U Bhagavata Purani ( I X, V I I I ,
12 i 13) je reeno da "pria kako je sinove Kralja pretvorio u pepeo
puki pogled mudraca nije tana". Evo kako u njoj stoji:
Jer, kako moe osobina tame, proizvod gneva, postojati u mu-
dracu ija je dobrota bila sutina koja je proistila svet - kao kad
bismo zemaljsku prainu pripisivali Nebu! Kako bi mentalno uzne-
mirenje omelo tog mudraca, poistoveenog sa Vrhunskim Duhom,
koji je ovde na Zemlji kormilario tim vrstim brodom sankje (fi-
lozofije) uz iju pomo onaj ko eli da stekne osloboenje preplov-
Ijava uasni okean postojanja, taj put ka smrti?
Purana je obavezna da govori tako kako govori. Ona mora da ob-
j avi dogmu i da sprovede odreenu politiku - politiku velike tajnovi-
tosti u pogledu mistikih boanskih istina koje su se tokom bezbrojih
vekova otkrivale jedino kroz inicijaciju. Zato ne moramo u Puranama
da traimo objanjenje misterije povezane sa raznim transcenden-
talnim stanjima bia. D aj e ova pria alegorina, sasvim je oigledno:
60.000 Sinova, brutalnih, zl i h i nepobonih, predstavljaju personifi-
kaciju ljudskih strasti koje pretvara u pepeo "puki pogled mudraca"
- SOPSTVA, koje predstavlja najvie stanje istote koje se moe do-
stii na Z emlj i. A l i , ona ima i druga znaenja - ciklika i hronoloka
- metod da se oznae periodi kad su odreeni mudraci doivljavali
procvat, koj i se nalazi i u drugim Puranama.
Sad, vrl o je dobro utvreno, kol i ko je to uopte mogue za pre-
danje, da je u podnoju Himalaja, u Haridvaru ( i l i Gangadvaru
"vratima i l i kapij i Ganga") K apila sedeo u meditaciji nekoliko go-
dina. Askete i dan danas nazivaju to mesto "K apilasten", a "hari -
dvarski prevoj", nedaleko od lanca Sevalik, " K api l i ni m prevojem".
Tu se Ganga (Gang) pojavljuje iz svoje planinske klisure i poi-
nje da tee prema sparnim ravnicama I ndije. A geoloki pregled
isto tako jasno potvruje da predanje koje t vrdi da je pre mnogo
godina okean kvasio podnoje Himalaja nije sasvim bez osnova,
j er su ostali tragovi.
Moda je sankja filozofiju doneo odozgo i pouavao prvi, a za-
pisao poslednji Kapila.
692
Sad, Sagara i dan danas znai okean, pa ak i Bengalski zaliv,
na uu Gange (vi di Vilsonovu Vinu Puranu, tom I I I , str 309). Da
li su geolozi ikad izraunali kol i ko je hiljada godina bilo potrebno
da se more povue do svoje dananje granice od Haridvara, 300 me-
tara iznad dananjeg nivoa? K ad bi to ui ni l i , oni orijentalisti, koj i
dokazuju daje K apila iveo izmeu I i I X veka, moda bi promenili
svoje miljenje, moda samo zbog jednog od dva veoma dobra ra-
zloga: taan broj godina koj i je protekao od vremena Kapile je ne-
pogreivo zapisan u Puranama, iako prevodioci to ne uspevaju da
vide. A drugo - K apila Satja Juge i K apila K al i Juge mogu da budu
jedna te ista I N D I VI D UA LN O ST , a da ne budu ista LI NOST .
Kapila, osim stoje ime linosti, mudraca i autora sankja filozo-
fije koj i je nekad iveo, ono je i opte ime Kumara, nebeskih asketa
i devica; zato sama injenica to Bhagavata Purana zove tog K api-
lu - koj i je malo pre toga prikazan kao deo Vinua - autorom sankja
filozofije, trebalo bi da upozori itaoca na veo koj i sakriva ezote-
rijsko znaenje. Bi l o daj e sin Vitate, kao to to govori Harivansa,
i l i bilo koga drugog, autor sankje ne moe bi t i isto to i mudrac iz
Satja Juge - na samom poetku Manvantare, kada je Visnuprikazan
u obliku Kapile, "koji uliva svim stvorenjima istinsku Mudrost", j er
to se odnosi na onaj prvobitni period "Boj ih Sinova", koj i su naui-
li tek stvorene ljude umetnostima i naukama, koje su od tada uvali
i razvijali I nicij ati u svetilitima. Postoji nekoliko dobro poznatih
K apila u Puranama. P rvi je izvorni mudrac, potom Kapila, jedan od
tri "tajne" Kumare, i Kapila, sin Kajape i Kadru - "mnogoglava zmi-
j a" (vi di Vaju Puranu koja ga ubraja medu etrdeset poznatih sino-
va Kajape), pored Kapile, velikog mudraca i filozofa K al i Juge. Po-
to je bio I nicijat, "Z mij a Mudrosti", Naga, njega su namemo stopili
sa Kapilarna prethodnih perioda.
693
X X I V
KRST I PITAGOREJSKA DEKADA
Rani gnostici su t vrdi l i da se njihova nauka, G N O Z A , zasniva na
kvadratu i j i su uglovi, redom, Sige (Tiina), Bythos (Dubina), Nous
(Duhovna Dua i l i Um) i Aletheia (I stina).
O ni su prvi doneli i ot kri l i svetu ono to je vekovima bilo skri-
veno, naime, Tau, u obliku Prokrustove postelje i Hrista kao inkar-
niranog u Hresta, onog ko zbog postizanja odreenih ciljeva posta-
je dobrovoljni kandidat za niz muenja, mentalnih i fizikih.
Za nj i h se itav univerzum, metafiziki i materijalni, sadrao u
ciframa Broja 10, pitagorejskoj dekadi, i mogao se izraziti pomo-
u nj ih.
Ta Dekada, koja predstavlja Univerzum u njegovom razvoju iz
Tiine i neznane dubine Duhovne Due, i l i anime mundi, prouava-
ocu je predstavljala dve strane, i l i aspekta. Ona se mogla koristiti (a
isprva je tako koriena i primenjivana) za Makrokosmos, nakon
ega se sputala u Mikrokosmos, i l i oveka. Ona je, dakle, bila isto
intelektualna i metafizika, odnosno "unutranja Nauka", a isto tako
i isto materijalistika i l i "povrinska nauka", pr i emu je Dekada
mogla da sadri i iskae obe. Ukratko, ona se mogla prouavati iz
Platonovih univerzalija i iz A ristotelovog induktivnog metoda. Ona
prva je potekla iz boanskog razumevanja, kad je mnotvo prois-
teklo iz jedinstva, i l i kad su se pojavile cifre te dekade, da bi se na
kraju ponovo apsorbovale, izgubljene u beskrajnom K rugu. Ona dru-
ga se oslanjala jedino na ulnu percepciju, u kojoj se Dekada mogla
smatrati bilo jedinstvom koje se umnoava, bilo materijom koja se
diferencira, postoje njeno prouavanje bilo ogranieno samo na i -
stu povrinu: na Krst, i l i Sedam koje proizlazi iz deset - i l i savre-
nog broja, kako na Z emlj i, tako i na Nebu.
694
Krst i pitagorejska dekada
Pitagora je taj dualni sistem, kao i samu Dekadu, doneo iz I ndije.
D aj e ona zaista pripadala Braminima i Irancima (kako su ih nazi-
vali stari grki filozofi), potvruje nam itava sanskristka literatura,
kao to su Purane i Manuovi zakoni. U t i m Zakonima, i l i Manuovim
propisima, kae se da Brama najpre stvara ''deset gospodara Bia",
deset Pradapatija i l i tvorakih Sila; t i h deset proizvode "sedam "
drugih Manua, tanije, kao to stoji u neki m rukopisima, Munina,
umesto Manuna, t j . "posveenika", i l i svetih Bia, a to su Sedam
Anela Prisustva iz zapadnjake religije. Taj tajanstveni broj Sedam
roenje iz gornjeg Trougla /\^, koj i je i sam roen iz svog vrha i l i
Tihe Dubine neznane univerzalne due {Sige i Bitosa), i predstavlja
sedmostruki izdanak Saptaparna biljke, roen i ispoljen na povrini
tla tajne, iz trostrukog korena zakopanog duboko u neprobojnom tl u.
Tu ideju smo potpuno razradili u T omu I , odeljak "Prvobitna sup-
stanca i Boanska Misao", koj i italac mora paljivo da razmotri
ako hoe da pojmi metafiziku ideju koju sadri navedeni simbol.
Prema cishimalajskoj ezoterijskoj filozofiji (koja je filozofija izvor-
ne Manuove kosmogonije) to je ona sedmostruka podela u oveku i
u prirodi koju je namemo kreirala sama Priroda. Striktno govorei,
jedino je sedmi princip (purua) boansko SOPSTVO, jer, kao to j e re-
kao Manu, " O n (Brama), poto je proeo suptilne estice t i h est,
neizmemog sjaja", stvorio je i l i ih prizvao "Samo"-svesti i l i svesti
togjednog SOPSTVA {Manu, V, 15, pogl. 1). Od ti h est, pet elemena-
ta [ i l i principa, i l i Tatvi, kako mi sl i komentator Medatiti {Med-
hdtithi)], "nazivaju se atomskim, uni ti vi m elementima" (stih 27);
oni su opisani u odeljku koj i smo pomenuli.
Sada moramo da govorimo o jeziku misterija, jeziku praistorijskih
rasa. To nije fonetski, ve isto slikovni i simboHki jezik. Danas je
on u potpunosti poznat samo nekolicini ljudi, poto je za mase ve
vie od 5.000 godina to apsolutno mrtav jezik. Pa ipak gaje veina
uenih gnostika. G rka i Jevreja, znala i koristila, mada na pri l i no
razliite naine. Za to moemo izneti nekoliko primera.
N a viem nivou, Broj nije Broj , ve nula - K R UG . N a niem ni -
vou, on postsLJe jedan - to je neparan broj. Poto su sva slova dre-
vnog alfabeta imala filozofski smisao i raison d'etre, broj 1 je kod
aleksandrijskih inicij ala znaio uspravno telo, ivog oveka koj i
stoji, poto je on jedina ivotinja koja ima tu privilegiju. A kad bi se
695
broju 1 dodala glava, on bi se pretvorio u P, simbol oinstva, i l i tvo-
rake moi, dok je R oznaavalo "oveka koj i se kree", oveka na
putu. Zato PATER Z E US nije imao nieg falikog, ni u svom zvuku, ni
u obliku slova, a to nije imao ni nat ri p Aeuc; (vi di Ragona). A ko se
sada okrenemo jevrejskoj azbuci, otkriemo da, dok 1 i l i Alef, ft<, za
svoj simbol ima Bika, 10, savreni broj, i l i Jedan, u kabali je to
Jod, ", (y, i i l i j ) , i znai, kao prvo slovo reci Jehova, organ za raz-
mnoavanje i tako dalje.
Neparni brojevi su boanski, jpar; su zemaljski, avolji i nesre-
ni. Pitagorejci su mrzeli dvojku. K od njih je ona bila izvor diferen-
cijacije, pa otuda i kontrasta, nesloge, i l i materije, t j . poetak zla.
U valentinijanskoj teogoniji, Bitos i Sige (Dubina, Haos, materija ro-
ena u T iini), predstavljaju prvobitno dvojstvo. A l i , kod ranih pita-
gorejaca, ta dvojnost je bila nesavreno stanje u koje su prva ispoljena
bia pala kad su se odvojila od Monade. Bi l a je to taka na kojoj su
se dva puta - Dobro i Z l o ~ razila. Sve stoje bilo dvolino, i l i lano,
oni su nazivali dvojstvom. Samo j e JEDNO bilo Dobrota i Sklad, j er
nikakav nesklad ne moe da proistekne iz jednog. Otuda je u latin-
skom re Solus, koja se odnosi na jednog i j edinog Boga, P avlovo
Neznano. A l i , Solus je veoma brzo postao Sol- Sunce.
Trojstvo je zato prvo od neparnih brojeva, kao stoje i Trougao pr-
va geometrijska figura. Taj broj je uistinu broj misterija/7ar excellen-
ce. Da bi se on prouio u egzoterikom smislu, trebalo bi proitati
Ragonov Cours Interpretatif des Initiations {Kurs tumaenja Inicija-
cija), a u ezoterikom - indusku simboliku brojeva, poto postoji bez-
broj kombinacija koje su primenjene na njega. Ragon je svoje prou-
avanje utemeljio na okultnim osobinama tri jednake strane Trougla,
i na tome je zasnovao svoje uveno masonsko drutvo trinosofista
(onih koj i prouavaju tri nauke, to je poboljanje u odnosu na t r i
obina masonska stepena, to se daju onima koj i i ne prouavaju nita
drugo osim j ela i pia na sastancima njihovih loa). Osniva pie:
Prva strana Trougla koja se daje ueniku daje prouava jeste mi-
neralno carstvo, koje simbolizuje Tubalk (. . .) (Tubal-kain). Druga
strana na koju "companion" treba da meditira jeste biljno carstvo,
koje simbolizuje ib .". (Sibolet). U tom carstvu poinje stvaranje
tela. Zato se slovo G pojavljuje kao sjajno pred oima adepta (?!).
Trea strana je ostavljena majstoru masonu, koji mora da dovri
696
svoje obrazovanje prouavanjem ivotinjskog carstva. Njega sim-
ho\mxiQ Maoben .'. (Sunce truljenja), itd.
Prvo geometrijsko telo je tetragon, simbol besmrtnosti. To je pi-
ramida, j er ona stoji na trougaonoj, kvadratnoj i l i mnogougaonoj
osnovi, a zavrava se u taki na vrhu, proizvodei tako Trojstvo i
etvorstvo, i l i 3 i 4. Pitagorejci su bi l i ti koj i su ui l i o povezanosti
i odnosu izmeu bogova i brojeva - u nauci koja se zvala aritmo-
mantija} Dua j e broj, rekl i su oni, koj i se kree sam od sebe i sadr-
i broj 4, a duhovni i fiziki ovek je broj 4, poto za nj ih Trojstvo
koje on predstavlja nije samo povrina, ve i princip formiranja fi-
zikog tela. ivotinje su bile samo Trojstva, poto je j edino ovek,
kad je pravedan, sedmostruk, kad je lo, petostruk, j er je broj 5 sa-
stavljen od Dvojstva i Trojstva, a to dvojstvo je dovelo sve ono to je
savreno do nereda i zbrke. Savreni ovek, kau oni , ^^^^ etvor-
stvo i Trojstvo, i l i etiri materijalna i t ri nematerijalna elementa, a ta
t r i duha i l i elementa nalazimo i u broju 5 kad on predstavlja mikro-
kosmos. On je jedinjenje dvojstva koje se direktno odnosi na grubu
materiju i t ri Duha:
(. . .) poto je 5 dovitljivo jedinstvo dva grka akcenta '' postav-
ljena iznad samoglasnika koji moraju i l i ne moraju da budu aspi-
rovani. Prvi znak ' se naziva "Snanim Duhom" i l i viim Duhom,
duhom Boga za kojim udi (spiratus) i koji udie ovek. Drugi
znak ', nii, jeste Duh Ljubavi, koji predstavlja sekundarni Duh,
dok trei obuhvata celog oveka. To je univerzalna Sutina, vital-
ni fluid ivota.
(Ragon)
Jedno vie mistiko znaenje broja 5 je izneto u izvrsnom lanku
g. Sube Roua, u Pet godina teozofije (str. 110 i dalje) - Dvanaest
znakova Zodijaka, u kome on iznosi neka pravila koja mogu pomo-
i istraivau da ieprka "duboki smisao drevne sanskritske nomen-
klature i drevnih arijevskih mitova i alegorija". U meuvremenu,
hajde da vidimo staje dosad u teozofskim delima reeno o sazvedu
Jarca, i staje o njemu u celini poznato. Svi znaju daje ^^ deseti
Razlog za ovo je jasan, i saopten je u Razotkrivenoj Izidi. U geometriji,
jedna linija ne moe da predstavlja savreno telo i l i figuru, a ni dve linije ne
mogu da ine uoljivo savrenu figuru. Samo je Trougao prva savrena figura.
697
znak Zodijaka u koj i Sunce ulazi u zimskom solsticiju, oko 21. de-
cembra. A l i , veoma je malo onih - ak i u I ndi j i , ukoliko nisu i ni ci -
rani - koj i znaju pravu mistiku povezanost koja, kako nam je reeno,
izgleda da postoji izmeu imena Makara i Kumara. Prva re ozna-
ava vodenu ivotinju, koju su neki orijentalisti lakomisleno nazva-
li "krokodilom", a druga re je titula velikog pokrovitelja jogina (vidi
Saiva Puranu), koj i je sin Rudre (Sive), i l i ak isto to i on, i sam
Kumara. Preko svoje povezanosti sa ljudima, K umare su na slian
nain povezane i sa Z odi j akom. Pokuajmo da otkrijemo ta re
Makara znai.
A utor Dvanaest znakova Zodijaka kae da re Makara "sadri u
sebi klju za ispravno tumaenje. Slovo Afo je ekvivalentno broju 5,
a kara znai ruku. Sad, na sanskritu Tribhudam znai Trougao, a
bhuam i l i karam (ove reci su sinonimi) shvaeno je da znai stra-
nicu. Zato Makaram i l i Panakaram znai Pentagon" - zvezdu sa
pet uglova i l i petougao koj i predstavlja pet ovekovih udova.^ U sta-
rom sistemu, reeno nam j e, Makara ]Q bio osmi umesto deseti
znak.^ On je "trebalo da predstavlja lice Univerzuma i ukae na to
daj e univerzum ogranienpetouglovima", poto sanskritski pisci
"takoe govore o Atadisa i l i osam lica koja ograniavaju Prostor",
mislei pri t om na Loka-Pale, osam taaka kompasa (eti ri kardi-
nalne take i etiri medutake).
(...) Gledano iz objektivne perspektive, Mikrokosmos js predstav-
ljan ljudskim telom. Moe se smatrati da Makaram predstavlja is-
tovremeno i mikrokosmos i makrokosmos, kao spoljanje objekte
percepcije.
(str 113, 115)
A l i , pravo ezoterijsko znaenje reci "Makara", zapravo, uopte
nije krokodil, ak i kad se uporedi sa ivotinjama predstavljenim u
induskom Zodijaku. Zato se as uzima da deseti znak Zodijaka zna-
i ajkulu, as delfina, itd. , a postoje on vahan Varune, Boga okeana,
K oj i je smisao i razlog te figure? U tome to je Manas peti princip i to je
petougao simbol oveka - ne samo zato to ima pet udova, ve je to simbol
misleeg, svesnog OVEKA.
Razlog za to postaje oigledan kada se proui egipatska mitologija. Vi di
dalji tekst.
698
esto se naziwa ala-rupa ih "vodeni obl i k". D el f i n je bio nosilac
Posejdona-Neptuna kod Grka, a ezoteriki je jedno sa nj im; taj "del-
f i n" je "morski zmaj " isto kao to je krokodi l svetog N i l a nosilac
Horusa, kao i sam Horus. "Ja sam riba i presto vel i kog Horusa i l i
K em-oura", kae Bog u obl i ku mumije sa krokodi l skom glavom
{Knjiga mrtvih, pogl. LXXXVI I I , 2). K od peratskih gnostika, on je
Hozar (Neptun), koj i dvanaestostranu piramidu preobraava u sferu
"i boji svoju kapiju mnogim bojama". O n ima PET androginih sve-
tenika - on je Makara, Levijatan.
Poto se smatralo daje izlazee Sunce Dua Bogova, koja je po-
slata da se svakog dana pokae ljudima, i poto krokodil izlazi iz vo-
de sa prvim Sunevim zracima, na krajnje ta ivotinja u I ndij i poela
da predstavlja otelovljenje posveenika solame Vatre, poto je perso-
nifikovala tu Vatru, i l i , kao to je sluaj kod Egipana, najviu Duu.
U Puranama, broj Kutnara se menja u skladu sa potrebama ale-
gorije. Z bog okultnih ciljeva, najednom mestu se kae da ih ima se-
dam, potom etiri, a onda pet. U Karma Purani se o njima kae:
T i h pet Kumara, o Bramane, bi l i su j ogi ni koj i su se u potpu-
nosti oslobodili strasti.
Sama njihova imena pokazuju njihovu povezanost sa sazveem
o kome govorimo - Makarom - i sa nekim drugim likovima iz Pura-
na koj i su povezani sa znacima Zodijaka. To je uinjeno da bi se sa-
krio znak koj i je bio jedan od najsugestivnijih znakova u prvobitnim
hramovima. O ni su u celini astronomski, fizioloki i mistiki pome-
ani sa nekolicinom likova i dogaaja iz Purana. U Vinu Puraniiedva
da su i spomenuti, ali se pojavljuju u raznim dramama i dogaajima
u svim drugim Puranama i svetim spisima, tako da su orijentalisti ko-
ji su na sve strane pokuavali da uhvate konce povezanosti na kraju
izj avil i da su "K umare uglavnom izmiljotina pisaca Purana". A l i ,
pisac Dvanaest znakova Zodijaka nam kae da Ma jeste Pet, kara,
aka sa svojih pet prstiju, kao i petostrani znak ili petougao. Kumara
(koj i u ovom sluaju predstavljaju anagram nainjen u ezoterijske
svrhe) u ezoterizmu ima pet, kao j ogi na - poto su poslednja dva
imena uvek ostala tajna; oni su peti red Bramadeva i petostrukih K o-
hana, poto u sebi imaju duu sa pet elemena, od koj i h preovlauju
Voda i Etar, pa su zato njihovi simboli bi l i / Vodeni i Vatreni.
699
Mudrost je sakrivena pod leajem onog koji lei na zlatnom lo-
tosu (padina) to pluta na vodi.
U I ndi j i je to Vinu (jedan od njegovih avatara bio je Buda, kako
se tvrdilo u prolosti). Praetasi, oboavaoci Narajane (koj i se, kao
i Posejdon, kree i l i boravi nad, a ne pod vodama), zaronili su u du-
bine okeana zbog svoje posveenosti i tamo ostali 10.000 godina;
egzoteriki, Praetasa ima deset, ali ezoteriki,/ê^. "Praetas" je na
sanskritu ime Varune, vodenog boga, Nereja, isti aspekt kakav pred-
stavlja i N eptun, pa su zato Praetasi isto to i "pet svetenika"
XO r Z Z A n (Posejdona) peratskih gnostika. O ni se nazivaju (AOT ,
A O A I , 0 T Q , O T r i A B) , "poto je/e/f, trostruko ime (to zajedno
ini sedam) izgubljeno'' - t j . zadrano u tajnosti. T oliko to se tie
"vodenog" simbola; vatreno ih povezuje sa vatrenim simbolom - ko-
ji se odnosi na duhovnost. Da bismo uvideli ovu identinost, setimo
se da kao stoje majka Praetasa bila Savama, erka Okeana, tako je
i A mfi tri ta bila majka Neptunovih mistikih "svetenika".
Sada podseamo itaoca da su ti h "pet svetenika" simbolizova-
ni kako Delfinom, koj i je uklonio nevoljnost edne A mfitrite da se
vena sa Posejdonom, tako i T ritonom, nj ihovim sinom. Ovaj posle-
dnji, ije je telo iznad struka ljudsko, a ispod struka delfinsko, riblje,
opet je na krajnje tajanstven nain povezan sa Oanesom, vavilonjan-
skim Dagonom, a takode i sa (ribljim) Avatarom Vinua, Matsjom, pri
emu su obe ove linosti pouavale smrtnike Mudrosti. Kao to zna-
ju svi mitolozi, Delfina je Posejdon zbog njegovih usluga smestio u
sazveda, a kod Grka j e on postao Kaprikorn, jarac, ij i j e zadnji deo
delfin, pa se tako pokazuje kao identian MaA:ar/, ija je glava tako-
de glava antilope, a telo i rep ri bl j i . Zato induski bog ljubavi, Kama-
deva, na svojoj zastavi nosi znak Makare, a taj bog se u Atharva
veJ/poistoveuje sa A gnijem (bogom Vatre), sinom Lakmi, kao to
to ispravno saoptava Harivansa. Jer, Lakmi i Venera su jedno te
isto, a A mfitrita je stariji oblik Venere. Sad, Kama (Makara-ketu) je
"A da" (neroeni) i "A tma-bhu" (samopostojei), auRig VediAaje
Kao to se i za Braminu petu glavu kae daje izgubljena, poto ju je spr-
ilo i pretvorilo u pepeo ivino "centralno oko", pri emu je iva takode pan-
anana, sa pet liea. Tako je ovaj broj zatien i njegovo pravo ezoterijsko
znaenje je sauvano u tajnosti.
700
LoGOS i tu j e prikazan kao prvo ispoljavanje J E DNOG: "elja se naj-
pre javila u O N O ME , to j e bilo prvobitni zametak uma", onome "to
povezuje entitet sa ne-entitetom" (Manas,/)e?z, sa A tmom, sedmom,
ezoteriki), kau mudraci. To ]Q prvi stadijum. D rugi, na narednom
nivou ispoljavanja, pokazuje Bramu (koga biramo kao predstavnika
svih drugih primarnih bogova raznih naroda) koj i uzrokuje da iz nje-
govog tela izau njegovi iz uma roeni sinovi, "Sanandana i ostali",
koj i upetom "stvaranju", a opet u devetom (kao paravan), postaje
Kumara. Zavrimo ovo izlaganje tako to emo podsetiti itaoca da
su koze bile posveene A mf i t r i t i i Nereidama na morskoj obali, a j a-
rac se i dan danas rtvuje D ur gi -K al i , koja je samo tamna strana
Lakmi (Venere), svetle strane akti, i ukazuje na to kakvu bi vezu te
ivotinje mogle imati sa K aprikomom, u kome se pojavljuje 28 zve-
zda u obliku koze, koju su G rci pretvorili u A malteju - J upiterovu
maehu. Pan, bog Prirode, ima kozje noge, a kad mu se primakao, T i -
fon se pretvorio u jarca. A l i , to je misterija kojoj se autorka ove knji-
ge ne usuuje da posveti previe panje, poto nije siguma da e bi ti
shvaena. Zato se mistika strana tog tumaenja mora prepustiti in-
tuiciji prouavaoca. Zapazimo jo jednu stvar koja se tie tajanstve-
nog broja pet. On istovremeno simbolizuje Duh venog ivota i Duh
ivota i ljubavi zemaljske - u ljudskom domenu, ali on takoe uklju-
uje i boansku i paklenu magiju, kao i univerzalnu i individualnu su-
tinu bia. Zato, pet mistikih reci i l i samoglasnika (vi di u daljem
tekstu) koje je Brama izgovorio pri l i kom "stvaranja", koj i su odmah
postali Panadasa (odreene vedske himne posveene tom Bogu) po
svom kreativnom i magijskom potencijalu predstavljaju svetlu stranu
mranih tantrikih pe^ "makara", i l i pet "m ". "Makara", sazvee,
naizgled je besmislen naziv bez znaenja. Pa ipak, ak i pored njego-
vog anagramskog znaenja u vezi sa terminom "Kumara", numerika
vrednost njegovog prvog sloga i njeno ezoteriko razlaganje na/?e?
ima veoma vel i ki i okultni znaaj u misterijama prirode.
Dovoljno e bi t i da kaemo da su, postoje znak Makare povezan
i sa roenjem duhovnog "mikrokosmosa", ali i sa smru i razlaganjem
fizikog univerzuma (njegovim prelaskom u domen Duhovnog),^
otud i Dan K ohani, u I ndi j i zvani Kumare, povezani sa oba. tavie,
"K ad Sunce zae iza 30 Makare i vie ne moe da dosegne znak Meenam
(Ribe), dola je no Brame. (. . . ) "
701
u egz ot er i ki m r el i gi j ama o ni su pos t al i s i noni m za A nel e T ame.
Mara j e Bog T ame, P al i (A neo), i Smrt,* pa i pak j e to j edno od i me-
na K ame, pr vog boga u Vedama, Logosa, od koga su potekl e K uma-
re, a to i h j o vi e povezuj e sa " l egendar ni m" i ndi j s ki m Ma k a r om i
egi patski m bogom sa kr okodi l s kom gl avom. ' U N ebeskom N i l u i ma
pet kr okodi l a, a bog T um, pr vobi t no boanstvo koj e stvara nebeska
tel a i l j udska bi a, budi te kr okodi l e u svojoj petoj tvorevini. K a d
O zi ri sa, " pr emi nul o Sunce", pokopaj u i kad on ude u A me nt i , sveti
kr okodi l i zarone u ponor pr vobi t ni h Voda, " vel i ko Z el eno". K a d se
Sunce i vot a r odi , oni nanovo i zranj aj u i z svete reke. Sve t o j e
i zuzetno s i mbol i no i pokazuj e kako su pr i mame ezoterijske istine
nale izraz u i dent i ni m s i mbol i ma. A l i , kao to opravdano i zj avl j u-
j e g. Suba R ou:
Taj veo, koj i su drevni f i l ozof i vesto baci l i preko odreenih
delova tajne povezane sa (zodijakim) znacima, nikad nee biti
potpuno podignut samo da bi se zabavila ili prosvetila neinicira-
na publiJia.
Br oj pet ni j e bi o ni t a manj e svet ni k o d G r ka. P et r eci Br ame
{Panadasa) k o d gnosti ka su postale "P et R e c i " zapi sani h na akai-
koj (sj aj noj ) odor i I susovoj , p r i svet kovi nama u nj egovu ast - te
reci ( Z A MA Z A MA QZ Z A I 1 A XA MA QZ A I ) orij entalisti prevode
kao "odeda, bl i st ava odeda moj e snage". Sa druge strane, te reci
su bi l e anagramski paravan za pet mi s t i ki h mo i predst avl j eni h na
odei " v as kr s l og " I ni ci j at a nakon nj egovog posl ednj eg i skuenj a
trodnevnog transa; t i h pet postaje sedam j edi no nakon njegove smrti,
kad adept postaje pot puni HR I S T O S , pot puni K R I N A - V I N U , t j . kad
utone u N i r v a nu. Delfijsko E , j edan sveti s i mbol , bi l o j e numer i ko
pet. A k o l i k o j e ono b i l o sveto pokazuj e i nj eni ca da su K o r i n a ni
(prema P l ut arhu) zameni l i dr veni broj na D el f i j s kom hr amu bronza-
ni m, a Li v i j a A vgusta gaj e pr et vor i l a u zl at nu kopiju.
Smrt svih fizikih stvari, uistinu: ah, Mara je takode onaj koji nesvesno ubr-
zava roenje Duhovnog.
U Knjizi mrtvih, Oziris se naziva "Ozirisom, dvostrukim krokodilom" (vidi
poglavlje "O imenima Ozirisa", CXLI I ) . "O n je dobar i lo Princip, dnevno i
nono Sunce, Bog i smrtan ovek." I stoga Makrokosmos i Mikrokosmos.
702
Lako je u ta dva duha - grkim akcentima i l i znacima (' ' ) o koj i-
ma govori Ragon (vi di napred) prepoznati A t mu i Budi , i l i "boan-
ski duh i njegovog nosioca" (duhovnu duu).
O est i l i "estostrukom" govoriemo kasnije, dok e Sedmostru-
kost biti potpuno obraena u ovom tomu (vidi Misterije Hebdomada).
Ogdoad, i l i 8, simbolizuje veno i spiralno kretanje ciklusa, 8, ,
a njegov simbol je kaducej. On pokazuje uobiajeno disanje K o-
smosa koj i m vlada osam vel i ki h bogova - sedam poteklih od prvo-
bitne Majke, Jednog i Trijade.
Potom dolazi broj devet i l i trostruko Trojstvo. To je broj koj i se ne-
prekidno ponavlja u oblicima i figurama svih umnoaka. To je znak
svake krunice, postoje njena vrednost u stepenima 9, t j . 3 + 6 + 0.
U odreenim okolnostima to je lo i veoma nesrean broj. A ko je
broj 6 bio simbol nae planete, spremne da je oi vi boanski duh,
broj 9 je simbolizovao nau planetu koju vodi lo i l i zao duh.
Deset, i l i Dekada, ponovo sve te cifre dovodi u jedinstvo i on za
kljuuje pitagorejsku tablicu. Otuda je ova figura - ^-^ -jedinstvo
u nuli - bila simbol Boanstva, Univerzuma i oveka. Takvo je i tajno
znaenje "snanog stiska lavlje ape, od plemena Judina" izmeu dve
ake ("stisak majstora masona"), i j i j e ukupan broj prstiju deset.
A ko sad obratimo panju na egipatski krst i l i Tau, moda emo
otkri ti daje to slovo, koje su toliko uzdizali Egipani, G rci i Jevreji,
na tajanstven nain povezano sa Dekadom. Tau je A l fa i Omega taj-
ne boanske Mudrosti, koja simbolizuje poetno i krajnje slovo Tota
(Hermesa). Tot je tvorac egipatskog pisma; slovom Tau se zavrava
hebrejsko i samariansko pismo, i oni su to slovo nazivali "kraj " i l i
"savrenstvo", "kul minacij a" i "sigurnost". Otuda su - kae nam
Ragon - reci terminus (kraj) i tectum (krov) simboli utoita i sigur-
nosti, stoj e pri l i no prozaina definicija. A l i , takva j e uobiajena
sudbina ideja i stvari u ovom svetu duhovne dekadencije, uprkos fi-
zikom napretku. P A N j e nekad bio apsolutna priroda i VE LI K O SVE,
al i , kad gaje istorija prvi put zapazila, on se ve srozao do bogia
livada, ruralnog boga; istorija ga nee priznati, a teologija od njega
pravi avola. Pa ipak, njegova sedmocevna svirala, amblem sedam
sila prirode, sedam planeta, sedam muzikih tonova, ukratko, itavog
sedmostrukog sklada, dobro pokazuje njegov prvobitni karakter. Isto
703
je i sa krstom. Daleko pre nego to su Jevreji izumeli svoj zlatni sve-
njak iz hramova sa tri aice sa jedne, a etiri sa druge strane, i od
broja 7 nai ni l i enski broj razmnoavanja,^ uvodei tako fal i ki
element u religiju, narodi koj i su imali duhovniji um ui ni l i su krst
(kao 3, 4 = 7) svojim najsvetijim boanskim simbolom. Zapravo,
krst, krug i sedam - sedmica je uinjena temeljom krune mere - pred-
stavljaju osnovne Pitagorine simbole,' a on je tu mudrost doneo iz
Indije i potomstvu u naslede ostavio zraak te istine. Njegova kola
je smatrala broj 7 zbi rom 3 i 4, to su objanjavali dvojako. Na
nivou sveta noumena, kao prva zamisao ispoljenog Boanstva, Tro-
ugao je bio njegova slika: "Otac-Majka-Sin", a etvorstvo, savreni
broj, bio je noumenalni, idealni koren svih brojeve i stvari na fizi-
kom planu. Neki prouavaoci, to se tie svetosti Tetraktisa i Tetra-
gramatona, brkaju mistiko znaenje etvorstva. Ono je kod drevnih
bilo samo sekundarno "savrenstvo", da tako kaemo, zato to se
odnosilo samo na nivoe ispoljenog. A Trougao, grko slovo Delta,
A, bio je "nosilac neznanog Boanstva". Dobar dokaz za to bilo je
to re B oanstvo poinje slovom delta. B eoani su Zevs pi sal i
Asu(;,'" pa odatle latinsko Deus. To vai u odnosu na metafiziku
zamisao, uzimajui u obzir znaenje Sedmostrukosti u pojavnom sve-
tu, ali se u cilju profanog egzoterikog tumaenja ta smibolika iz-
menila. 7r/je postalo ideogram tri materijalna elementa ~Yazduha,
Vode i Zemlje, a etiri je postalo princip svega to nije ni telesno ni
opazivo. A l i , pravi pitagorejci to nikad nisu prihvatili. Postoje sma-
Razmilj aj ui o krstu, autor Izvora mera pokazuje (str. 51) daj e svenjak
u hramovi ma:
(. . . ) bio tako nainjen daje, kad se broji sa svake strane, bilo etiri aice za svece, dok
je na vrhu bilajerfna zajednika aica obema stranama, pa je u stvari bilo tri kad se broji
sa jedne strane, a etiri sa druge, to u celini daje broj 7 zasnovan na istoj \As]i jednog za-
jednikog, na kojoj je zasnovan i izgled krsta. Uzmite liniju koja je iroka jednu jedinicu,
a dugaka tri, i postavite je nagnuto; uzmite drugu liniju dugaku etiri jedinice i postavi-
te je na prvu, suprotno nagnutu, nainivi deo na vrhu linije, duine etiri jedinice, uglom
ili vrhom Trougla. To je izgled svenjaka. Sad uzmite liniju duine tri jedinice i postavite
je unakrst sa linijom duine etiri jedinice, pa e rezultat biti krst, istu ideju prenose est
dana u nedelji u Postanju, krunisana sedmim, koji se koristio kao osnov krune mere.
U izdanju Metaphysice objavljeno je delo Knjiga zlatnih poulca Pitagore i
njegovih sledbenika, u prevodu Aleksandra Dramianina. (nap. ured.)
10
V i di L i del ov (Liddell) Grko-engleski leksikon.
704
t ran z bi r om estostrukosti i j edi nst va, br oj sedam j e bi o nevi dl j i vo
sredite, duh svega ( v i d i dalje objanjenje broj a 6), poto ne post oj i
ni j edno tel o sa est l i ni j a koj e ga t vore, a da se sedma ne nade kao
nj egova sredinja taka ( v i di kri stal e i pahul j i ce u tzv. neivoj pr i r o-
di ) . Stavie, broj sedam, kau oni , poseduje svo savrenstvo J E D I N I CE
- broj a nad broj evi ma. Jer, kao to je apsolutno j edi ns t vo nestvore-
no i nedel j i vo (otuda bez-broj no) i ni j edan broj ne moe da ga pro-
izvede, tako je i sa sedmi com: ni j edna ci f ra sadrana u dekadi ne
moe daj e r odi i l i st vori . A broj 4 j e ono to doputa ar i t met i ku po-
del u izvaQM jedinstva i sedmice, poto j e ono vee od onog pr vog
za i s t i broj ( t r i ) za k o j i j e manje od sedam, pa j e etiri za isto ono-
l i k o broj eva i znad j edan za kol i ko j e sedam i znad etiri ( i z j ednog
rukopi sa za k o j i se pretpostavlj a da gaj e napisao Sen er men).
" K o d E gi pana j e broj 7 bi o s i mbol venog ivota", kae R agon
i dodaje daj e zato k od G r ka sl ovo Z , koj e j e zapravo dvostruko 7,
poetno sl ovo reci Zao, " j a i v i m" , i Z evs, "otac svega i vog" .
Stavie, ci f ra 6 j e bi l a s i mbol Z eml j e t okom j eseni i meseci z i m-
skog "sna", a ci fra 7 t okom prol ea i leta - poto u t om per i odu oi v-
l j ava D u h i vot a - sedam, i l i sredinja vodea Sila. I sto nal azi mo i
u egi pat ski m mi t ov i ma, u s i mbol u O zi ri sa i I zi e, k o j i metafiziki
personi f i kuj u Vat r u i Vodu, a f i zi ki Sunce i N i l . Br oj sol ame godi -
ne, 365 dana, j este numer i ka vrednost reci Neilos ( N i l ) . O n, zaje-
dno sa Bi k o m, k o j i medu r ogovi ma i ma ml adi Mesec i egipatski krst,
a Z e ml j u kao svoj astronomski s i mbol - fS ^ predstavlj a u naj veoj
me r i f al i ke si mbol e kasne anti ke.
N i l je bio reka vremena sa brojem godine, i l i godine i jednog
dana (364 + 1 = 365). On je predstavljao poroajnu vodu I zie, i l i
Majke Zemlje, Mesec, enu i kravu, a takode i O zirisovu radioni-
cu, koja predstavlja jevrejski T'sod Olaum. Drevno ime te reke bilo
je Eridan, i l i jevrejsko lardan, sa koptskim i l i starogrkim sufiksom.
To su bila vrata hebrejske reci Jared, i l i "I zvor", i l i Silazak (. . .)
reke Jordan, koja kod Jevreja ima isto tako mistiku funkciju ka-
kvu kod Egipana ima N i l : ona je bila izvor silaska i sadravala
je vode ivota.
(Neobjavljeni rukopis)
Ona nije imala takvo znaenje u poetku, ni tokom prvih dinastija.
705
Da jasno kaemo, ona je bila simbol personifikovane Zemlje, i l i
I zie, posmatrane kao materice te Zemlje. To je dovoljno jasno po-
kazano, a Jordan - reka koja je danas tako sveta hrianima - nije
imala mnogo uzvienije i l i poetskije znaenje nego to je to poro-
ajna voda Meseca (I zie, i l i Jehove u njegovom enskom aspe-
ktu). Sad, kako je pokazao isti uenjak, Oziris je bio Sunce, reka N i l
i tropska godina od 365 dana, dok je I zida bila Mesec, korito te reke
i l i majka Z emlja "zbog poroajnih energija koj i ma j e neophodna
voda, kao i lunama godina od 354 dana, "koja odreuje periode trudno-
e". Sve je to dakle seksualno i faliko, pa izgleda da nai savremeni
uenjaci ne nalaze u ti m simbolima nita to prevazilazi fizioloko
i l i faliko znaenje. I pak, treba samo proitati, pomou pitagorej-
skog kljua, t ri cifre 365, i l i broj dana u solamoj godini, pa emo u
njima nai visokofilozofsko i moralno znaenje. Bie dovoljan je-
dan primer. One se mogu itati:
Zemlja oivljena - Duhom ivota
3 6 5
Naprosto zato stoje 3 ekvivalentno grkom slovu Gama i l i r, ko-
je je slovo-simbol Geje (Zemlje), dok je cifra 6 simbol oivljava-
jueg i l i miorm&uQ%principa, a 5 je univerzalna sutina koja se i-
ri u svim pravcima i stvara svu materiju (rukopis Sen ermena).
O vi h nekoliko primera i ilustracija koje smo izneli otkrivaju sa-
mo mali broj metoda koj i se koriste za itanje simbolikih i numeri-
kih ideograma iz drevne prolosti. Postoje taj sistem izuzetno teak
i komplikovan, samo je mali broj ljudi, ak i meu I nicijatima, mo-
gao da savlada svih sedam kljueva. Zato se i ne treba uditi to se
metafizika postepeno srozala do fizike prirode i to je Sunce, koje
j e nekad bilo simbol BOA NST VA , postalo, kako su eoni prolazili, sim-
bol jedino njegovog stvaralakog ara, pa se zato pretvorilo u sim-
bol sa falikim znaenjem. A h, sigumo je da oni, ij i je metod bio da
idu od opteg ka posebnom (kao stoje to sluaj sa Platonom), nikad
ne bi zapoeli tako to bi svoje religije simbolizovali seksualnim am-
blemima! Potpuno je tano, iako je to izrekao Elifas Levi, taj otelov-
I jeni paradoks, "daje ovek Bog na Z emlj i, a Bog ovek na N ebu".
A l i , to se nije moglo, ni t i se moe, primeniti na Jedno Boanstvo, ve
706
jedino na jata N J E G O VI H inkamiranih zraka, koje mi nazivamo an
K oiiani, dok su ih drevni narodi nazivali Bogovi, a koje je crkva da-
nas pretvorila u avole sa leve strane, a u Spasitelja sa desne strane!
A l i , sve takve dogme su izrasle iz jednog korena, korena mudro-
sti, koj i raste i buja na indijskom tl u. Nema nijednog Arhandela ij i
se prototip ne moe nai u svetoj zemlj i Arjavarte. Svi ti "prot ot i -
povi " su povezani sa Kumarama koj i se na sceni delovanja pojavljuju
tako to odbijaju ~ kao Sanat-Kumara i Sananda - da "stvaraju po-
tomstvo". Pa ipak se oni nazivaju "tvorcima" (misleeg) oveka. Vie
puta su oni dovoeni u vezu sa Naradom -j o jednom hrôra privid-
nih nedoslednosti, a opet riznicom filozofskih naela. Narada je voa
Gandarvi, nebeskih pevaa i muziara; ezoteriki, to je objanjena i-
njenicom da su Gandarve "instruktori ljudi u Tajnim Naukama". O ni
su ti koj i su, "volei ene zemaljske", razotkrili ovima tajne stvaranja,
i l i , kao u Vedama - "nebeski Gandarva" je boanstvo koje je znalo i
otkrilo nebeske tajne i boanske istine, u celini. A ko se setimo ta se
o toj klasi anela kae u Knjizi Enohovoj i u Bibliji, alegorija je pot-
puna: njihov lider, Narada, odbijajui da se razmnoava, ui ljude da
postanu bogovi. tavie, svi oni su, kako tvrde Vede, Candada (vo-
l j om roeni) i l i inkamirani (u raznim Manvantarama)/?o svojoj sop-
stvenoj volji - oni su u ezoterijskoj literaturi prikazani kako postoje
u svim dobima poto su neki "prokleti da se reinkamiraju", dok se
drugi inkamiraju po dunosti. Najzad, kao Sanakadike, sedam K u-
mara koj i su poli da posete Vinua na "Belom Ostrvu" {Sveta Dvipa),
ostrvu na kome ive Mahajogini - povezani su sa aka Dvipom, Le-
murijancima i Atlantianima Tree i etvrte Rase.
U ezoterijskoj filozofiji, Rudre (Kumare, A ditje, Gandarve, Asu-
re, itd.) u pogledu intelekta predstavljaju najvie an Kohane. O ni
su, zahvaljujui tome to su samorazvojem stekli petostruku priro-
du - otud svetost hroja pet - postali nezavisni od isto Arupa deva.
Tu misteriju je veoma teko ispravno predstaviti i razumeti jer, mi vi -
dimo da su i oni koj i su bi l i "posluni zakonu", isto kao {pobunjenici,
osueni da se reinkamiraju u svim dobima. Riija Naradu proklinje
Brama da se neprekidno vraa na Z emlju, t j . da se stalno reinkami-
ra. On je pobunjenik protiv Brame, a opet njegova sudbina nije gora
od sudbine aja - dvanaest velikih tvorakih bogova koje je Brama
stvorio kao svoje pomonike na poslovima stvaranja. Jer oni su,
707
utonuvi u meditaciju, naprosto zaboravili da stvaraju i zato ih je
Brama prokleo da se raaju u svakoj Manvantari. Pa ipak su i oni
nazvani, isto kao i pobunjenici - andae, i l i oni koj i su se po svo-
j oj vol j i rodi l i u ljudskom obliku!
Sve je to veoma zbunjujue za one koj i nisu u stanju da itaju i
razumeju Purane drugaije osim u doslovnom smislu.^^ Zato nala-
zimo orijentaliste koj i odbijaju da budu zbunjeni, pa presecaju Gor-
dijev vor komplikacija izjavljujui daje itava ta shema "izmiljo-
tina bramanske mate i njihove ljubavi prema preterivanju". A l i , za
prouavaoca okultizma, sve je to bremenito i duboko filozofskim zna-
enjem. Mi dobrovoljno preputamo ljuturu zapadnjakim sanskri-
tolozima, ali jezgro ploda uzimamo za sebe. Mi inimo i vie: mi
priznajemo da se, u odreenom smislu, mnogo ti h, takozvanih "baj-
k i " odnosi na astronomske alegorije o sazvedima, jatima zvezda,
zvezdama i planetama. Pa ipak, dok Gandarva iz Rig Vede u njoj
moda personifikuje Sunevu Vatru, Gandarva deve su entiteti i fi-
zikog i psihikog karaktera, dok su Apsare (kao i ostale Rudre) /
kvaliteti i kvantiteti. Ukratko, ako je ikad iko razmrsi, teogonija ved-
skih Bogova otkrie nam nedokuive misterija Stvaranja i postoja-
nja. Parasara ispravno kae:
Ta trideset i tri boanstva postoje eon za eonom i pojavljuju se
i nestaju na isti nain kao to Sunce zalazi i opet izlazi.
(Knjiga I, XV)
U jednom periodu, istonjaki simbol krsta i kruga, Svastika, bio
je svuda prihvaen. K od ezoterikih (a u tom pogledu egzoterikih)
budista, Kineza i Mongola, ona znai "10.000 istina". Te istine, ka-
u oni, pripadaju misterijama nevidlj ivog univerzuma i prvobitne
kosmogonije i teogonije. "O tkad je Fohat preao K rug poput dve
linije plamena (horizontalno i vertikalno), jata Blagoslovenih nikad
nisu propustila da poalju svoje predstavnike na planete za koje su
12
Pa ipak, videe se da se taj smisao, kad se njime jednom ovlada, pretvara
u sigurnu kutiju koja sadri kljueve Tajne Mudrosti. Istina, kutiju tako bogato
ukraenu da njena rasko potpuno sakriva sve opruge koje je otvaraju, pa nas
zato navodi da, nasuprot intuiciji, verujemo kako ona i nema, ni ti moe imati,
bilo kakva vrata. Pa ipak su kljuevi tu, duboko skriveni, a opet uvek prisutni
za onog ko ih trai.
708
zadueni da ih od poetka nadgledaj u." Z at o se Svastika uvek stavlja
- kao to je to bi o sluaj krsta sa dr kom u E gi pt u - na gr udi pr emi -
nul i h mi s t i ka. O na j e, takoe, naena i na srcu l i kova i statua Bude,
u T i bet u i Mong ol i j i . T o je peat k o j i se takoe stavlja na srca i v i h
I nicij ata, a kod neki h se zauvek utisne u meso kao i g. T o je zato to
oni moraj u te istine da uvaju nenaruene i netaknute u venoj t i i ni
i taj nosti do trenutka dok ih ne opaze i proi t aj u nj i hov i odabrani
nasl edni ci - nov i I ni ci j at i - " dos t oj ni da im se povere deset hi l j ada
savrenstava". Svastika j e, meut i m, danas t ol i ko degradirana da se
esto postavlja na eire " bogova" - gnusni h i dol a svetogrdnih Bona,
Dugpasa (arobnjaka) iz tibetanskih grani ni h podruja, sve dok ih
ne pronae neki Galukpa i otrgne zajedno sa gl avom t akvog "boga":
mada bi bi l o bolj e da se glava nj i hovog oboavaoca odsee sa njego-
vog grenog tela. P a ipak. Svastika ni kad ne gubi svoja tajanstvena
svojstva. O svrni t e se unazad i videete da su je podj ednako kor i s t i l i
I ni ci j at i i vi dovnj aci , kao i troj anski svetenici (ot kr i o j u j e l i man na
l okaht et u t og drevnog grada). N al azi mo j e kod starih Peruanaca, A s i -
raca, Haldejaca, kao i na zi dovi ma ki kl ops ki h graevina starog sveta,
zat i m u katakombama Novog i u katakombama Starog sveta (?), u R i -
mu, gde j e ona, poto su hri ani mor al i da kr i j u sebe i svoj u r el i gi j u,
nazi vana Crux Dissimulata*
Prema de Rosiju {de Rossi), Svastika iz ranog perioda bila je omi-
ljeni obl i k krsta koji se koristio sa okultnim znaenjem, to poka-
zuje da ta tajna nije bila tajna hrianskog krsta. Jedna Svastika na
zidovima katakombi stoji kao znak na natpisu koj i glasi " Z QT I K D
Z QT I K H" , "Vitalis Vitaiia", i l i "ivot i vot a" . "
A l i , naj bol j i dokaz starosti krsta j e ono to j e izneo autor Priro-
dnog Postanja na str. 433. G. Me j s i kae:
Vrednost krsta, kao hrianskog simbola, trebalo bi da potie iz
vremena kada je Isus Hristos razapet. Pa ipak se u "hrianskoj"
ikonografiji katakombi nikalcva figura oveka ne pojavljuje na kr-
stu tokom prvih est ili sedam vekova. Mogu se videti svi oblici krsta
osim tog - navodnog poetka nove religije. To nije bio poetni, ve
* (Lat.) - P rikriveni krst. (nap. prev.)
11, str. 427).
709
Citirano u Prirodnom Postanju (tom I , str. 427).
zavrni obl i k raspea.' T okom nekih est vekova hrianske ere,
zasnivanje hrianske religije na raspetom Spasitelju uopte ne
nalazimo u hrianskoj umetnosti! Najraniji poznati obl i k ljudske
figure na krstu je raspee koje je papa Grgur poklonio velikoj kra-
l j i ci T eodolindi od Lombardije, i ono se danas nalazi u Crkvi sv.
Jovana u Monci , dok se u katakombama Rima, starijim od San u-
lija, koj i potie iz sedmog i l i osmog veka, ne nalazi nikakva slika
raspea. ( . . . ) Nema Hrista i nema Raspetog; K rst je Hrist isto kao
to je Staurski krst bio amblem i ime Horusa, gnostikog Hrista.
K rst, a ne raspeti, osnovni je obl i k koj i se predstavlja u njihovoj
umetnosti i osnovni predmet oboavanja njihove religije. Moe se
otkri ti da sav rast i razvoj potie od krsta. A taj krst je prehrian-
ski, paganski i mnogoboaki, u pola tuceta raznih oblika. K ul t je
poeo krstom, a J ulijan je bio u pravu kad je rekao daj e "zaratio
sa X" - za koj i je on oigledno smatrao da su ga usvoj ili A -G no-
stici i mitotvorci kako bi preneli neko nemogue znaenje.'* Ve-
kovima je krst oznaavao Hrista i obraalo mu se kao i vom biu.
I sprva je on uinjen boanskim, a tek na kraju je ooveen.
N e kol i ko si mbol a sveta bremeni t i j e j e s t var ni m okul t ni m znae-
nj em od Svastike. O na j e si mbol i zovana ci f r om 6, j er, poput te cifre,
ukazuj e na konr et nu zamisao, kao i i deogram ovog broj a, na Z eni t
i N adi r , Sever, J ug, Z apad i I st ok; to se moe pronai svuda i od-
raava se u svemu. T o j e ambl em akt i vnost i Fohata, nepreki dne re-
vol uci j e " t okova" i et i r i E l ementa, "Svete et vor ke", u nj i hov om
mi s t i kom, a ne samo kos mi kom znaenju; dalje, njene et i r i ruke,
postavlj ene pod pr av i m ugl ovi ma, u pr i s nom su odnosu, kao to j e
ve pokazano, sa pi t agor ej ski m i her met i ki m odredni cama. I ni c i -
r ani u tajne znaenja Svastike, kako kau K oment ar i :
" ( . . .) na njoj, sa matematikom preciznou, moe pronai evolu-
ciju Kosmosa i itav period Sandje. (. . .) (A takode i) odnos vi -
dljivog i nevidljivog, (. . .) (kao i) prvo stvaranje oveka i vrsta."
K od hriana, nesumnjivo. K od prehrianskih simbolista on je bio, kao to
je reeno, Postelja i l i Kau Muenja tokom Misterije Inicijacije, a "Raspee"
je postavljano horizontalno, na zemlju, i nije podizano kao u vreme kad se
pretvorilo u rimsku spravu za pogubljenje.
Tako je bilo i nije moglo biti drugaije. Car Julijan je bio I nicijal i kao ta-
kav je dobro znao "tajno znaenje", kako metafiziko, tako i fiziko.
710
Prema istonjakim okultistima. D R VO Saznanja u raju oveko-
vog vlastitog srca postaje D rvo Venog ivota i nema nita sa o-
vekovim animalnim ulima. To je potpuna tajna koja sebe pokazuje
samo kroz napore zatoenog Manasa i Ega da se oslobode od ogra-
nienosti ulnog opaanja, kako bi progledali u svetlu veito prisu-
tne Stvarnosti. Prema zapadnjakim kabalistima, a j o vie prema
povrnim simbolistima, glavno objanjenje misterije Krsta, odgojeno
u ubistvenoj atmosferi materijalistike nauke, jeste ~ njegov seksu-
alni element. Ovo znaenje Krsta i Svastike, ak i moderan komen-
tator duhovnog, istie pre svih ostalih.
U E gi pt u je krst bio korien kao zatitni talisman i simbol
spasilake moi . T ifona, i l i Satanu, zapravo nalazimo okova-
nog i vezanog za krst. U Ritualu, ozirijanac plae: "Apofis je
zbaen, njihova uad vezuju Jug, Sever, Istok i Zapad, njihova
uad su na njemu. Har-ru-bah gaje uvezao. " To su bi l a uad
eti ri Strane i l i krsta. Reeno j e daj e T or smrskao glavu Z mi j e
svoj i m ekiem ( . . . ) u obl i ku Svastike i l i etirononog krsta.
( . . . ) U pr vobi t ni m egipatskim grobovi ma odaja j e imala obl i k
krsta.^^ Pagoda u Madur i (. . .) rodnom mestu K ri ne, sagrae-
na j e u obl i ku K rsta ( . . . ) ^
To je savreno i niko u tome ne moe da nade "seksualno oboa-
vanje" koj i m orijentalisti vole da razbijaju glavu paganstvu. A l i , ta
je sa Jevrejima i egzoterikom religijom nekih hinduistikih sekti,
a posebno sa ritualima valabaarija? Jer, kao to je reeno, Lingam
i Joni u oboavanju Sive, uprkos svojoj savremenoj degeneraciji, fi-
lozofski stoje suvie visoko da bi se mogl i nazvati prostim falikim
^* Apofis ili Apep je Zmija zla, simbol ljudskih strasti. Sunce (Oziris-Horas)
ga unitava, i Apep biva baen dole, vezan i okovan. Bog Aker, "vladar kapije
Ponora" Akera, Oblasti Sunca (XV, 39), ga vezuje. Apofis je neprijatelj Raa
(svetlosti), ali "Vel i ki Apep je pao!" uzvikuje prenimuli. "korpija je povre-
dila tvoja usta", kae on pobedenom neprijatelju ( XXXI X, V, 7). korpija je
hrianski "insekt koj i nikad ne umire". Apofis je vezan za Tau i l i Tat, "am-
blem stabilnosti" (vidi podizanje Tat, i l i Tatu, Ritual XVI I I ) .
To imaju i peine u cishimalajskim oblastima gde ive I nicijali, i gde se
njihov pepeo ostavlja sedam lunamih godina.
18
Prirodno Postanje, tom I , str. 432.
711
oboavanjem. A l i , drvo i l i oboavanje Krsta^'* kod Jevreja, kao to
su razobliili sami njihovi proroci, teko moe da izbegne tu optubu.
"Sinovi vetaca", "seme preljubniko", kako i h naziva Isaija (LVI I ),
nikad nisu proputali pri l i ku da se "raspale idolima pod svakim ze-
lenim drvetom", to se ne odnosi na metafiziku rekreaciju. Od t i h
monoteistikih Jevreja hrianski narodi su crpili svoju religiju, svog
"Boga nad bogovima, Jednog ivog Boga", a prezirali i podsmevali
se tome kako su drevni filozofi tovali Boanstvo. Neka takvi veruju
u fiziki oblik krsta i oboavaju ga na svaki nain.
A l i , za sledbenika prave istonjake drevne Mudrosti, za njega
koj i u duhu ne oboava nita drugo osim Apsolutnog Jedinstva, ve-
no pulsirajueg Srca koje kuca u i kroz svaki atom prirode, svaki
taj atom sadri zametak iz koga on moe da odgaji D rvo Znanja, ij i
plodovi daju veni, a ne samo fi zi ki ivot. Za njega su K rst i K rug,
D rvo i l i Tau, nakon to se primene i proitaju jedan za drugim svi
simboli koj i se odnose na njih, i dalje duboka misterija u njihovoj pro-
losti, i jedino u tu prolost on upravlja svoj udni pogled. On malo
mari da l i j e to seme iz koga raste genealoko Drvo Bia zvano Uni -
verzum. A ne interesuje ga ni T r i u Jednom, trostruki aspekt tog se-
mena - njegov oblik, boja i supstanca - ve SI LA koja usmerava nje-
gov rast, veno tajanstvena, kao i veno neznana. Jer ta vitalna Sila,
koja i ni da to seme klija, otvori se i pusti izdanke, a potom formira
stablo i grane, koje se, sa svoje strane, povijaju na dole nalik na gra-
ne Avate, svetog Bodi drveta, bacaju seme koje hvata koren i raz-
vija se u drugo drvee -jeste jedina SI LA koja j e za njega stvarna, jer
je ona besmrtni dah ivota. Paganski filozofi su tragali za Uzrokom,
a savremeni se zadovoljavaju samo posledicom i trae uzrok u posledi-
ci. Ono to prevazilazi posledicu oni ne znaju, a savremeni a-gnostici
za to i ne mare, i tako odbacuju j edino znanje na kome sa puni m
pouzdanjem mogu zasnovati svoju nauku. Pa ipak, ta ispoljena Sila
ima odgovor za onoga ko tei tome daje dokui. Onog ko u krstu,
prekrienom krugu Platona (pagana), ne vi di prototip obrezivanja,
kao stoje video hrianin (Sv.) Avgustin,^" crkva smatra mnogobo-
cem, a nauka luakom. I to zato to, dok odbija da oboava boga
Krst i Drvo su identini i sinonimi po simbolici.
Propoved 160.
712
fizikog razmnoavanja, on priznaje da ne zna nita o Uzroku koj i
stoji u osnovi tzv. Prvog Uzroka, Bezuzronog Uzroka tog Vitalnog
Uzroka. Preutno priznajui Sveprisutnost bezgraninog Kruga i na-
inivi ga univerzalnim postulatom na kome je zasnovan itav uni-
verzum, mudrac ostaje u tiini punoj potovanja u pogledu onoga o
emu nijedan smrtnik ne bi trebalo da se usudi da nagaa. U jednom
od svojih paradoksa Elifas Levi kae:
Logos Boga je otkrivalac oveka, a Logos (re) oveka je otkri-
valac Boga.
Na to bi istonjaki okultista odgovorio: "D a, ali pod uslovom da
ovek uti o UZ R O K U koj i j e proizveo i Boga i njegov Logos. U su-
protnom, on neizostavno postaje klevetnik, a ne "otkrivalac" nespo-
znatljivog Boanstva".
Sad moramo da se pribliimo jednoj misteriji - Hebdomadu (se-
dmostrukosti) u pri rodi . Moda e sve to kaemo bi t i pripisano
koincidenciji. Moda e nam rei daje taj broj u prirodi sasvim/?n"-
rodan (to i mi kaemo), i da nema mnogo vie znaaja nego to ga
ima iluzija kretanja koju proizvodi tzv. stroboskop. T i m "singular-
ni m iluzijama" koje je profesor Silvanus Tompson {Sylvanus Thom-
pson) prikazao na sastanku Britanskog udruenja 1877. godine nije
pridavan vel i ki znaaj. Pa ipak, trebalo bi da ujemo nauno obja-
njenje toga zato se sedam uvek istie kao prevashodni broj - est
koncentrinih krugova oko sedmog, i sedam prstenova, jedan unu-
tar drugog, oko sredinje take, itd. , i td. - u toj iluziji koju proizvodi
tanjir koj i se vrt i i l i bilo koja druga posuda. U odeljku koj i sledi mi
dajemo objanjenje koje je nauka odbacila.
713
X X V
MI S TE RI JE HE BDOMADA
Ne smemo da zavrimo ovaj deo o simbolizmu drevne prolosti
a da ne pokuamo da objasnimo stalno ponavljanje tog uistinu mi -
stikog broja u svim spisima koj i su poznati orijentalistima. Poto
ga sadre sve religije, od najstarije do najmlae, i na osnovu svojih
shvatanja ga objanjavaju u skladu sa svojim posebnim dogmama,
to nije lak zadatak. Zato moemo da pruimo samo jedan opti pregled
ove problematike. Ti sveti brojevi (3, 4 i 7) su sveti brojevi Svetlo-
sti, ivota i Jedinstva - posebno u ovoj Manvantari, naem ivot-
nom ciklusu, ij i je broj 7 poseban predstavnik i l i inilac. Sada to
moramo da pokaemo.
A ko neko upita bramina koj i poznaje Upaniade, tako pune tajne
drevne mudrosti, "zato je on, ij ih su sedam predaka pi l i sok Me-
seeve biljke, trisuparnd", kao to se veruje da tvrdi Bopaveda, i za-
to bramin trisuparna treba da oboava Somapa Pitrije - veoma malo
nj ih moe da odgovori na to pitanje, i l i , ako znaju odgovor, jo tee
e zadovoljiti pitaoevu radoznalost. Hajde da se, onda, uhvatimo ono-
ga to ui stara ezoterijska doktrina.
Kad se prvih "Sedam "pojavilo na Zemlji, oni su bacili seme sveg
raslinja u tlo. Prvo je dolo tri, a etiri im je dodato im se kamen
preobrazio u biljku. Potom je dolo drugih "Sedam ", koji su, vo-
dei Dive biljaka, proizveli srednje (posredike) prirode izmeu
biljaka i pokretnih ivih ivotinja. Treih "Sedam " su razvili svoje
haje. (. . . ) Petih "Sedam" su zarobili svoju SUTINU. (. . .) Tako je
ovek postao Saptaparna.
(Komentar)
714
Misterije Hebdomada
A .
SAPTAPARNA
Saptapama je ime koje okultna frazeologija daje oveku. Kao to
smo ve pokazali, ono oznaava bilj ku sa sedam listova i ima vel iki
znaaj u budistikim legendama, a moe se, takode, nai, samo preru-
eno, i u grkim "mitovima". T, ih \ (Tau), formirano od cifre 7, i gr-
ko slovo r (Gama), bilo je simbol ivota ( vidi odeljak "Krst i Krug")
i ivota venog, zemaljskog ivota, jer je F (Gama) simbol Zemlje
(Gaia),^ "ivota venog"; cifra 7 je simbol tog ivota povezanog sa
boanskim ivotom, dvostrukog znaka izraenog geometrijskim
figurama -
A
- Trouglom i Kvadratom, koj i simbolizuju sedmostrukog O VEK A.
Sad, drevne misterije su smatrale daje broj est amblem fizike
prirode. Jer, est predstavlja est dimenzija svih tela: est linija koje
ine njihov oblik, naime, etiri linije se pruaju do etiri kardinalne
take - Severa, Juga, Istoka i Zapada - a dve linije, visina i debljina,
do Zenita i Nadira. Zato, kad su mudraci primenili estostrukost na
fizikog oveka, sedmostrukost]Q za njih bila simbol takvog oveka
plus njegova besmrtna dua.
U svom delu Maconneris Occulte, Ragon daje veoma dobru i l u-
straciju za "hijeroglifsku estostrukost", kako on naziva dvostruki je-
dnakostranini Trougao, ) A ( . On taj znak tumai kao simbol meanja
Zato su I nicijali u Grkoj zvali Tau Yaii\\oc sinom Gale, " izniklo iz ze-
mlje", kao Titije u Odiseji, 7, 324.
715
"trifilozofske vatre i tri vode, odakle proizlazi razmnoavanje elemanata
svih stvari. I stu ideju nalazimo u indijskom jednakostraninom, dvo-
strukom Trouglu. Mada se u toj zemlji naziva znakom Vinua, ipak je
on, zapravo, simbol T rojstva ( i l i T ri murti j a). Jer, ak i u ezoterij-
skom tumaenju, nii Trougao, \/, sa vrhom okrenutim nadole je sim-
bol Vinua, boga principa vlage i vode ("TVara-jana", i l i pokretnog
principa u Nari, vodi^), dok je Trougao iji je vrh okrenut navie, A,
iva. Princip Vatre, simboliki predstavljan sa trostrukim plamenom
u r uci " (vi di bronzanu statuu Tripurantike Sive, "Mahadeva ubija
Tripurasuru", u muzeju India House). Ta dva prepletena Trougla - po-
greno nazvana "Solomonov peat" - koja takode predstavljaju amblem
naeg drutva - istovremeno tvore Sedmostrukost i Trijadu, ali su i
Dekada, kako god da se taj znak /V ispita, postoje u njemu sadra-
no svih deset brojeva. Jer, sa T akom u sredini i l i centru, dakle,
/V, on predstavlja sedmostruki znak: njegovi T rouglovi oznaava-
ju broj 3, dva Trougla pokazuju prisustvo dvojstva, Trouglovi sa sredi-
njom takom, koja im je zajednika, proizvode etvorstvo, est
taaka su estostrukost, a sredinja Takâ, ]Q\n\csi; petostrukost se
nalazi kombinovanjem, kao jedinjenje dva Trougla, parnog broja i
tri strane svakog Trougla, prvog neparnog broja. Zato su Pitagora i
drevni mudraci posvetili broj est Veneri, poto su:
(...) sjedinjenje dva pola i alhemijski preobraaj materije pomou
Trijada neophodni da bi se razvila sila razmnoavanja, ta plodna
vrlina i tenja za reprodukcijom koja je uroena svim telima.^
Verovanje u "T vorce", i l i personifikovane Moi Prirode, uistinu
nije politeizam, ve filozofska neophodnost. Kao i sve druge plane-
Vidi u Mahabharati, npr., I I I , 189, 3, gde Vinu kae: "U drevnim vreme-
nima pozvao sam vodu po imenu, nara, pa se otad zovem Narajana, jer je to
uvek bilo boravite u kome sam se kretao" (Ajana). U vodu (ili haos, "princip
vlage" Grka i Hermesa) baeno je prvo seme Univerzuma. "'Duh Boiji' se kre-
e po tamnim vodama Prostora"; otuda Tales vodu ini prvobitnim elementom,
to prethodi Vatri, koja je u tom Duhu jo uvek bila latentna.
Potencija pitagorejsliih trouglova (Ragon).
716
Misterije Hebdomada
te naeg sistema. Zemlja ima sedam Logosa - emaniranih zrako va
j ednog "O ca-Z raka" - P ROT OGONOSA, i l i ispoljenog "Logosa" -
onog koj i rtvuje svoju Esse'^ ( i l i meso, Univerzum) kako bi svet
mogao da i vi i kako bi svako stvorenje u njemu moglo da ima sve-
sno postojanje.
Brojevi 3 i 4 su muko i ensko. D uh i Materija, a njihovo sje-
dinjenje je amblem venog ivota u duhu na njegovom uspinjeem
luku, i materiji kao veno vaskrsavajuem elementu - pomou raz-
mnoavanja i reprodukcije. Duhovna muka l i ni j a je vertikalna, | ,
linija diferencirane materije je horizontalna , a to dvoje formiraju
krst i l i - | - . Ono prvo (3) je nevidljivo, a ono drugo (4) je na nivou
objektivne percepcije. Zato se sva materija u univerzumu, kada je na-
uka analizira do krajnjih granica, moe svesti na samo etiri elementa
- ugljenik, kiseonik, azot i vodonik, i zato su t ri primame stvari, nou-
meni etvorke, i l i stepenovan D uh i l i Sila, za egzaktnu nauku ostali
terra incognita i isto nagaanje, tj . puka imena. Njene sluge moraju
najpre da poveruju i proue primame uzroke, kako bi se mogli nadati
da e dokuiti prirodu i upoznati se sa mogunostima posledica. I za-
to, dok su ljudi zapadnjake uenosti imali, i jo uvek imaju, etvor-
ku, i l i materiju, da se sa njom igraju, istonjaki okultisti i njihovi
uenici, veliki alhemiari irom sveta, imaju itavu sedmostrukost da
iz nje ue.'' Kako kau ti alhemiari: "Jedino kada se T ri i etiri polju-
be, etvorougao udruuje svoju srednju prirodu sa srednjom prirodom
Trougla ( i l i Trojstva, t j . lice jedne od njegovih ravni postaje srednje
lice drugog) i postaje kocka; jedino tada ona (razvijena kocka) posta-
j e nosilac i broj I VO T A , Oinsko-Majinske SE D MI CE . "
Sledei dijagram e moda pomoi prouavaocu da shvati ove
paralele:
* (Lat.) - bit, sutina (nap. prev.)
N eki ueni bramini su se bunili protiv nae sedmostruke podele. Oni su u
pravu sa svoje take gledita, kao to smo mi u pravu sa svoje. Izostavljajui
iz kalkulacije tri aspekta '\\\ pomona principa, oni prihvataju jedino Upadhije
(osnove), ukljuujui Ego - odraenu sliku Logosa u "Karana ariri" - pa ak,
"strogo uzevi ( . . . ) samo t ri Upadhija". Za isto teorijsku metafiziku filozo-
fiju, i l i za meditaciju, ta tri mogu biti dovoljna, kao to pokazuje sistem Taraka
Joge, ali za praktino okultno uenje naa sedmostruka podela je najbolje i naj-
laka. To je, meutim, stvar kole i izbora.
717
LJ UD SK I PRI NCI PI
VI I A T MA
V I . BUD I
V. . . . . MA N A S
I V. Kama-rupa, princip i-
votinjske elje, koja div-
lje plamti tokom ivota
u materiji, dovodei do
zasienja; ona je neod-
vojiva od ivotinjskog
postojanja.
I I I . Linga arira; inertni no-
silac i l i oblik u kome je
telo izvajano: nosilac i -
vota. On se raspada vrlo
brzo nakon raspada tela.
I I . Prana, I VO T , aktivna
mo koja izaziva sve vi -
talne fenomene.
Gruba Materija tela, sup-
stanca koja se delova-
njem Prane uobliila i
formirala nad Linga a-
rirom (hajom).
PRI NCI PI FI Z I K E
PRIRODE
> VO D O N I K
K I SE O N I K
A Z O T {
UG LJ E N I K
Najlaki od svih gasova; on
gori u kiseoniku stvaraju-
i intenzivniju toplotu od
bilo koje druge kombina-
cije supstanci i stvarajui
Vodu, najstabilnije od svih
jedinjenja; vodonik u veli-
koj meri ulazi u sva organ-
ska jedinjenja.
I nertni gas; nosilac sa kojim
je pomean kiseonik da bi
se prilagodio disanju ivo-
tinja; on takoe u velikoj
meri ulazi u sve organske
supstance.
Gas koji podstie sagorevanje,
ivotodajni gas: aktivni he-
mijski agens u itavom or-
ganskom ivotu.
' Gorivo za primer; osnov svih
organskih supstanci; (he-
mijski) element koji formi-
ra najvei broj jedinjenja.
Sada, ui l i su nas da su se najraniji oblici organskog ivota tako-
e pojavili u sedmostrukim grupama brojeva. Od minerala i l i "me-
kog kamenja koje se stvrdnulo" (Stanca), preko "vrstih biljaka koje
su omekale", a predstavljaju proizvod minerala, jer "i z nedara kame-
na roena je vegetacija" {Komentar, knj. I X, F. 19), pa do oveka -
prvobimi modeli u svim carstvima prirode poinju kao eterine, pro-
718
Misterije Hebdomada
zime koprene. To se, naravno, deava samo u poecima ivota. U na-
rednom periodu oni se uvruju i sedmi poinje da se grana u vrste,
izuzev oveka, prvog od sisara^ u etvrtom K rugu.
Vergilije, koji je bio verziran u ezoterijsku fiUozofiju, kao to su to,
manje-vie, bi l i svi drevni pesnici, opevao je evoluciju u sledeim
redovima:
Principio coelum ac terras, camposgue liguentes
Lucentemque globum lunae, Titaniaque astra
SPIRITUS intus alit; totamque infiisa per artus
ME N S agitat melem, et magno se corpore miscet
Inde Hominum pecudumque genus (. . .)*
(^neid VI.)
"Najpre dolazi t ri , i l i Trougao." Ovaj izraz u okultizmu ima dubo-
ko znaenje, a tu injenicu potkrepljuju mineralogija, botanika, pa ak
i geologija, kao stoj e pokazano u odeljku "D revna hronologij a",
sloenim brojem sedam, u kojem su sadrani t r i i etiri. To dokazuje
so u rastvoru. Jer kad njeni molekuli, koj i formiraju grozdove, po-
nu da se taloe u vrstom stanju, prvi oblik koj i poprimaju je oblik
Trougla, i l i malih piramida i kupa. To je figura Vatre, otuda re Pira-
mida, dok je druga geometrijska figura u ispaljenoj P rirodi kvadrat
i l i kocka, 4 i 6, jer, "poto su estice zemlje kockaste, estice vatre su
Protisti [i zraz k o j i m He ke l oznaava naj ni e organi zme, k o j i se dele na
protozoe i protofi te (nap. ured.)] ni su i vot i nj e. italac mora i mat i na umu da,
kada govori mo o ivotinj ama, mi mi s l i mo samo na sisare. Lj uskari , ribe i gmi -
zavci su savremenici oveka i vei nom su pr et hodi l i y?z/côw oveku u ovom
Ci kl usu. Svi oni su, meut i m, b i l i dvopol ni pre vremena sisara, u poslednj em
peri odu sekundara i l i mezozoika, pa i pak bl i e pal eol i t u nego kenozoi ku. Ma -
nj i sisari torbari b i l i su savremenici ogr omni h gmizavaca-udovita.
Dua nebo oivljava, zemlju, mora,
sjajni meseev kolut, titanske zvezde.
Duh iz udova elu masu pokree
i tako se mesa sa velikim telora.
Ljudi, stoka, ptice duguju mu ivot (. . .)
(Prevod iz Eneide Mladena S. Anastasijevia)
"Sve potie od E tra i njegovih sedam pri roda" - kau alhemiari. N auka ih po-
znaje samo u ni hov i m povr ni m delovanj ima.
719
piramidalne", uistinu (Enfild). etinar, najprimitivnije drvo nakon peri-
oda paprati, uzelo je piramidalni oblik. Tako te dve suprotnosti u kosmi-
koj prirodi - Vatra i Voda, toplota i hladnoa - poinju svoje dimenziono
ispoljavanje, jedno pomou trougaonog, drugo pomou heksagonal-
nog sistema. Jer, svaki zvezdasti kristal snega, kad se posmatra pod
mikroskopom, predstavlja dvostruku i l i trostruku estokraku zvezdu,
sa sredinjim jezgrom, nalik na minijaturnu zvezdu unutar vee zve-
zde. U svom delu Poreklo oveka, na str. 164, pokazujui daje na sta-
novnike morske obale u velikoj meri uticala klima, g. Darvin kae:
Najstariji preci carstva kimenjaka (. . .) oigledno su se sasto-
j ali od grupe morskih ivotinja. (. . .) ivotinje su ivele i l i u sre-
dini granice visoke vode i l i u sredini granice niske vode, i tokom
mesec dana prolazile su kroz kompletan ciklus promene klime.
(. . .) Sad, tajanstvena je injenica to kod viih kopnenih kime-
njaka ( . . . ) period mnogih normalnih i abnormalnih procesa iznosi
jednu i l i vie sedmica (sedmostruko) (. . .) tako je sa trudnoom
sisara, trajanjem groznice. (. . .) Golubija jaja se izlegu za dve ne-
delje (14 dana), kokoija za tri, paija za etiri, guija za pet, a no-
jeva za sedam.
[Bartlet (Bartlett), Kopno i voda]
Taj broj je blisko povezan sa Mesecom, ij i se okultni uticaj uvek
ispoljava u sedmostrukim periodima. Mesec je vodi okultne strane
zemaljske prirode, dok je Sunce regulator i inilac ispoljenog ivota
( vi di takode Tom I , deo I I ) , a ta istina je vidovnjacima i adeptima
uvek bila oigledna. Jakob Beme (Jacob Boehme), koj i je insistirao
na osnovnoj doktrini o sedam svojstava vene majke Prirode, poka-
zao je tako daje vel i ki okultista.
A l i , da se vratimo razmatranju sedmostrukosti u drevnom reli-
gioznom simbolizmu. Metrolokom kljuu za simbolizam Jevreja,
koj i se numeriki otkriva kao geometrijski odnos Kruga (Sve-Bo-
anstva) prema Kvadratu, K ocki , Trouglu i svim cel ovi ti m ema-
nacijama te boanske oblasti moe se dodati teogonijski klj u.
Taj klju objanjava daje Noje, patrijarh Potopa, u j ednom svom
aspektu permutacija Boanstva ( univerzalni kreativni zakon), koj i
se ispoljava u svrhu formiranja nae Zemlje, njenog stanovnitva
i produenja ivota u cel i ni .
720
Misterije Hebdomada
Sad, imajui na umu sedmostruku podelu u boanskim Hijerar-
hijama, kao i u K osmi ki m i ljudskim sklopovima, prouavalac e
spremno uvideti daje Jah-Noje poglavar i sinteza nieg K osmikog
etvorstva. Gornji sefirotski / \ , Trojstvo - ij i je Jehova-Binah (I n-
teligencija) levi, enski ugao emanira , etvorstvo. Ovo drugo,
koje samo po sebi simbolizuje "Nebeskog oveka", bespolnog Ada-
ma Kadmona, vienog kao P riroda u apstraktnom obl i ku, postaje
ponovo sedmostruko, emanirajui iz sebe dodatna t r i principa, niu
zemaljsku i l i ispoljenu fiziku Prirodu, Materiju i nau Z emlju (po-
stoje sedmi Malkut, "Nevesta Nebeskog oveka"), stvarajui tako,
sa viom Trijadom, i l i Keterom, K runom, pun broj Sefirotskog Dr-
veta - 10, Ukupnost u Jednom, i l i Univerzum. Po strani od vie Trija-
de, niih tvorakih Sefirot ima sedam.
Ovo se ba ne odnosi direktno na nau temu iako je neophodno
kao podsetnik da bi se razumelo ono to sledi. Ono to elimo da po-
kaemo je to daj e Jah-Noje, i l i Jehova jevrejske Biblije, navodni
Tvorac nae Zemlje, oveka i svega na njoj:
(fl) Najnia sedmostrukost, T voraki E l ohim - u svom kosmi-
kom aspektu.
{b) Tetragramaton Adama Kadmona, "Nebeskog oveka" i l i e-
t i r i slova - u svom teogonijskom i kabalistikom aspektu.
(c) Noje - identian sa induskim Sitom, semenim ovekom, os-
tavljenim da naseli Z emlj u iz prethodne tvorevine i l i Manvantare,
kako stoji u Puranama, i l i u prepotopskom periodu, kako je to ale-
gorijski prevedeno u Bibliji - u svom kosmikom karakteru.
A l i , bilo daje etvorstvo (Tetragramaton) i l i Trojstvo, Tvoraki Bog
iz Biblije nije Univerzalno 10 ukoliko nije stopljen sa A I N -SO FO M (kao
stoje Brama sa Parabramom), ve je samo sedmostrukost, jedna od
brojnih Sedmostrukost! koje nastaju od Univerzalne Sedmostrukosti.
K ad objanjavamo pitanje o kome je re, njegov poloaj i status koj i
ima kao N oj e, najbolje se moe pokazati ako stavimo 3, /\, i 4,
I I , paralelno sa "K osmi ki m" i "Lj udski m" principima. O vi m po-
slednjim se posluila stara poznata klasifikacija.
Dakle:
721
LJ UD SK I A SP E K T I
ILI PRI NCI PI
1. Univerzalni Duh (Atma)
2. Duhovna dua (Budi)
3. Ljudska dua, um (Manas)
4. ivotinjska dua
(Kama-Rupa)
5. Astralno telo
(Linga arira)
6. ivotna sutina (Prana)
7. Telo (tula arira)
Trostruki
aspekt
Boanstva
Duh Zemlje
Jehova
Noje
' Prostor koji
sadri ivot -
Vode Potopa
Planina Ararat
KosMiKi A SP E K T I
ILI PRI NCI PI
1. Neispoljeni Logos
2. Univerzalna (latentna)
Zamisao
3. Univerzalna ( i l i kosmika)
aktivna Inteligencija
4. Kosmika (Haotina)
Energija
5. Astralna Zamisao, koja od-
raava zemaljske stvari
6. ivotna Sutina i l i
Energija
,7. Zemlja
7
Filozofija advaita vedante to klasifikuje kao najvie Trojstvo, tanije kao
trojni aspekt inmantre (Parabrama), koj i oni objanjavaju kao "isti poten-
cijal Pradne" - mo i l i sposobnost koja raa percepciju: idakaam, beskrajno
polje i l i nivo Univerzalne Svesti, i Asat, (Mulaprakriti) i l i nediferencirana ma-
terija (vidi Personalni i impersonalni Bog u Pet godina teozofije).
Q
Diferencirana materija koja postoji u Solamom sistemu (da ne diramo i-
tav kosmos) u sedam razliitih stanja, i Prana, i l i mo percepcije, koja takode
postoji u sedam raznih aspekata koji odgovaraju t i m stanjima materije; onda
nuno mora biti i sedam stanja svesti u oveku, a u skladu sa manjom i l i ve-
om razvijenou tih stanja, izmiljeni su i sistemi religije i filozofije [na Isto-
ku je psihologija na ovim postavkama od davnina utemeljena, a na Zapadu je
ona tek u povoju; videti dela Kena Vilbera i l i Vejna Dajera i si. (nap. ured.)].
Predstavljen kao ljubomoran, gnevan, buran i stalno aktivan bog, osveto-
ljubiv, a dobar jedino prema svom odabranom narodu kada ga umoljava.
Noje i njegova tri sina su kolektivni simboli etvorstva u mnogim i razli-
itim primenama, a Ham predstavlja princip Haosa.
722
Misterije Hebdomada
K ao dodatnu demonstraci j u ove tvrdnj e, neka italac pogl eda na-
une radove.
Ararat = planina silaska = T T ' ' ' ' i n , Hor-jared. Hato (Hatho)
spominje iz kompozicije Areth = m S . Urednik Mojsije Herenen-
sis pie: "T ime j e, kau, oznaeno/rvo mesto silaska (A rke) [Bra-
jantovi {Bryant) Anali, tom I V, str. 5, 6, 15], pod planinom Berge",
N ork (AferA:) kae o Araratu: 2 T l K , j e r m N {{]. Ararat za Arath)
Z E MLJ A , aramejsko udvajanje". Ovde si vi di da N or k i Hato kori -
ste isti ekvivalent u Arath, sa znaenjem Zemlja.
P ot o N o j e s i mbol i z uj e i Korenskog i Semenog Ma nu a , Mo
koj a je razvi l a ovaj pl anetarni lanac i nau Z eml j u, kao i Semenu R a-
su (P etu) koj a j e spaena, dok su poslednje podrase etvrte i zumr l e
- Vaivasvata Manua - vi dee se da se broj sedam ponavl j a na sva-
k o m kor aku. O n, N oj e, jeste taj k o j i predstavlj a (kao permutaci j a
J ehove) sedmostruko Jato E l ohi ma, pa j e zato Otac i l i T vorac (odra-
valac) animal nog ivota. O datle sti hovi 2 i 3 u pogl avl j u V I I Postanja:
" O d svake iste i vot i nj e uzee po sedam pri meraka, mu ki h (3) i
Izvor mera (str. 65). Autor objanjava:
Zapazite da je kod Jevreja Jared, otac E nohov, konstruisan da bude "planina sila-
slca ", a kae se da je on isto to i Ararat na kome je poinula kubna struktura Noja,
i l i osnovne mere. Jared na hebrejskom glasi T T ' . Korenske derivacije su iste kao i
kod Ararata, akre, zemlje.
Jer po hebrejskoj metrologiji:
Jared, 1 " ! ' , je na engleskom bukvalno YR D , pa u Jaredu doslovno nalazimo nau
englesku re yard (jarda) {a isto i T l " ^ za Jah, i l i Jehovu, je rod [(E ngl.) - tap]
[britanska duna mera: 5,0292 metara, (nap. prev. )]}. Vredi da zapazimo da je Jaredov
sin, t j . Enoh, iveo 365 godina, a rabi nski koment ari kau daj e on ot kr i o kako j e
trajanje godine 365 dana, ime je opet spojio vreme i duinu, t j . trajanje godine ]s do-
lo koordinacijom, kiozjardu, ili jareda, koj i je tako bio njen otac, i l i preko Enoha; i
zaista dovolj no, 1296 = j arda (ili jared) x 4 = 5) 84, to je karakteristina vrednost
solamog dana u treinama, to se, kako smo ve rekl i , moe numeriki predstaviti kao
roditelj solame godine.
(Ibid. str 65)
Meutim, to je prema astronomskim, numerikim i kabalistikim metodima.
Ezoteriki, Jared je Trea Rasa, a Enoh - etvrta - ali, ]3oto je uzet sa ovog
sveta iv, on takoe simbolizuje Izabrane, sauvane u etvrtoj Rasi, dok je
Noje Peta Rasa od poetka - porodica spaena od voda, veno \ fiziki.
Ili)
enski h ( 4) ; od pti ca nebeskih po sedam", i t d, i t d, nakon ega slede
sedmine dana i ostalog.
B .
T E T R A K T I S U O D NO S U P R E M A S E D M O UG L U
B r oj Sedam, kao zbi r 3 i 4, osnovni j e i ni l ac svi h drevni h r el i -
gij a j er je on osnovni inilac u prirodi. Nj egovo usvajanje mora se
opravdati , kao to se mora pokazati i daj e to broj za uzor, j er se od
pojave Ezoterijskog budizma tome esto pri govaral o, a izraavane
su i sumnje u ispravnost t i h t vr dnj i .
Na ovom mestu odmah reci mo prouavaocu da u svi m t i m nume-
r i ki m podelama J E D A N uni verzal ni Pri nci p - i ako se o nj emu govo-
ri kao o ( onom) j ednom zato to je Jedan Jedini - ni kad ne ul azi u
kal kul aci j e. To ( uni verzal ni Pri nci p) stoj i, u svom apsol utnom ka-
rakteru, B eskrajan, kao uni verzal na apstrakcija, potpuno S A M PO
S EB I i nezavisan od bi l o koj e druge M o i , da l i noumenalne, da l i fe-
nomenalne. To " ni j e ni materij a, ni duh. To nij e, ni Ego, ni Ne-Ego
i To nije ni objekat, ni subjekat" , kae autor Personalnog i imperso-
nalnog Boga i dodaje:
U j ezi ku induskih filozofa ono je izvorna i vena kombinacija
Purue (Duha) i Prakriti (materije). Poto advaiti smatraju daje sva-
ki spoljanji predmet samo proizvod naih mentalnih stanja, Pra-
kr i t i j e onda samo iluzija, a Purua j e jedina stvarnost; on j e JEDNO
postojanje koje traje u univerzumu Ideja. To (. . .) j e, dakle, adva-
itski Parabram. (. . .)
ak i ako postoji Personalni Bog, na bilo koji nain, nalik na mate-
rijalni upadhi (fizika osnova u bilo kom obliku) , iz perspektive adva-
ite i ma isto t ol i ko razloga da se sumnja u njegovo noumenalno
postojanje, kao i u sluaju bilo kog drugog objekta. Po njihovom
miljenju, jedan svesni B og ne moe bi t i izvor univerzuma, poto
bi njegov ego bio posledica nekog prethodnog uzroka, ako se re
svestan uzme u njenom uobiajenom znaenju. Oni ne mogu da
dopuste daje ukupni zbir svih stanja svesti u Univerzumu njihovo
boanstvo, poto se ta stanja stalno menjaju i poto kosmika za-
misao nestaje tokom Pralaje. Postoji samo j edno trajno stanje u
724
Misterije Hebdomada
Univerzumu, a to je stanje savrene nesvesnosti, zapravo isti i-
dakaam (polje svesti). K ad moj i itaoci shvate injenicu daje ovaj
velianstveni univerzum u stvarnosti samo ogroman skup raznih
stanja svesti, oni se nee iznenaditi kad otkrij u da advaite krajnje
stanje nesvesnosti smatraju Parabramom.
(Pet godina teozofije, lanalc "Personalni i impersonalni Bog")
I ako j e pot puno van l j udskog raunanja i l i kal kul isanj a, i pak j e taj
" o g r o mn i skup r aznovr s ni h stanja s ves t i " sedmost ruk, a u svoj oj
cel i ni sastavljen j e od sedmost ruki h grupa, naprosto zato "to spo-
sobnost percepcije/os tojV u sedam razliitih aspekata koji korespon-
diraju sa sedam stanja materije" (ibid), i l i sedam svojstava, kategorija
i l i modusa stanja materi j e. I zbog toga, br oj evi od 1 pa do 7 u ezote-
r i j s ki m kal kul aci j ama poi nj u s a p r v i m i s pol j eni m pr i nci pom, k oj i
j e broj j edan ako ponemo odozgo, a sedmi ako raunamo odozdo,
i l i od naj nieg P ri nci pa.
I kabala i P i tagora su cetvorstvo smatral i naj savrenij im, tanij e
reeno, svetim broj em, post oj e emanirao iz jednog {ili Jedinstva), od-
nosno trojstva u jednom. P a i pak je on uvek bi o i mpersonal an, bes-
pol an, nepoj ml j i v, i ako dostupan v i i m ment al ni m percepcij ama.
P rvo ispolj avanj e vene monade ni kad ni j e trebal o da bude si m-
bol nekog drugog si mbol a - N E R O E N I za roenog i z E lemenata, i l i
j edan LoGOS za N ebeskog oveka. T etragramaton, i l i gr ki T etraktis,
j este Drugi Logos, D e mi j ur g. Cet vor st vo, kako mi s l i T omas T ej l or
(Thomas Taylor) ( v i d i Pitagorejski trougao) j este:
Sama Platonova ivotinja, koja je bila, kako opravdano zapaa
Sirijan, ono najbolje kod pitagorejaca; ona postoji na kraju poj mlj i-
ve Trijade, to na veoma zadovoljavajui nain pokazuje P roklo u
svojoj treoj knj izi rasprava o Platonovoj teologiji. A izmeu te dve
trijade (dvostrukog Trougla), jednog pojmljivog, a drugog intele-
ktualnog, postoji jo jedan red bogova koj i pripada obema krajno-
stima.
P l ut arh nam kae:
Pitagorejski svet se sastojao od dvostrukog etvorstva.
(De anim procr, 1027)
725
Taj stav potvruj e ono to su egzoterijski teol ozi r ekl i o i zboru ni-
eg Tetrakiisa. Jer: "etvorstvo intelektualnog sveta (sveta Ma/zato) je
T ' A gat on, N ous, Psiha, I lovaa, dok j e etvorstvo ul nog sveta (mate-
rij e) upravo ono to je P itagora podrazumevao pod rej u K osmos -
Vatra, Vazduh, Voda i Z eml j a. T a eti ri elementa su oznaena t ermi -
nom rizomata, koreni i l i pr i nci pi svih pomeanih tela\ t j . ni i tetraktis
je koren iluzije sveta materije, a to je j evrej ski tetragramaton i "tajan-
stveno boanstvo", oko koga savremeni kabahsti di u t ol i ku graju!
Zato broj etiri obrazuje aritmetiku sredinu izmeu monade i
heptade, u kojoj su sadrane sve moi, kao i proizvoaki i proiz-
vedeni brojevi: j er heptada se, od svih brojeva ispod deset, jedina
dobija odreenim postupkom: udvostruena dijada i ni tetradu, a
udvostruena, i l i razmotana tetrada ini hebdomad (sedmostrukost).
Dva pomnoeno samim sobom daje etiri, a stepenovano samim so-
bom daje prvu kocku. Ta prva kôcîa je plodan broj, osnov mno-
tva i razHitosti, sastavljana od dva i etiri (zavisno od monade,
sedmog). Zato ta dva principa privremenih stvari, pyramis (pira-
mida) i kocka, obhk i materija, istiu iz istog izvora, etvorougla
(na zemlji), monade (na Nebu) (. . .)
[vidi Rojhlin (Reuchlin), Kabala, 1, II]
T u R oj hl i n, v e l i k i autori tet za kabal u, pokazuj e daj e kocka ma-
terija, dok j e pi r ami da i l i Trijada " ob l i k " . K o d hermetiara, broj e-
t i r i postaje s i mbol istine samo kad se proiri u kocku, koj a, kad se
razvij e, i ni sedam, to si mbol i zuj e mu ki i enski element i element
I V O T A . "
' u delu Jevrejsko-egipatska misterija, Izvor mera, autor pokazuje (na str. 50)
da figura razmotane kocke u vezi sa kr ugom:
(. . .) postaje (. . .) pravi krst, i l i oblik Tau, a dodatak kruga ini
egipatski krst (. . . ) dok kocka ima samo est strana, prikaz krsta
kao razmotane kocke, to se tie ukrtenih traka, pokazuje jednu
povrinu kocke koja je zajednika dvema trakama, koja se ra-
una kao da pripada obema (tj. jednom se rauna horizontalno,
jednom vertikalno) ( . . . ) 4 za uspravnu i 3 za poprenu traku,
to ukupno ini sedam.
Autor dodaje:
Ovde imamo uvenih 413 17.
R A Z VI J E N A K O CK A
7^
\7J
726
Misterije Hebdomada
Neki prouavaoci su bi l i zbunjeni zbog vertikalne l i ni j e, koja
je muka i koja ( vi di nie) u krstu postaje linij a podeljena na eti-
ri - postoje etiri enski broj, dok horizontalna linij a ( linij a ma-
terije) postaje podeljena na t r i . A l i , to je lako objasniti. Postoje sre-
dnje lice razvijene kocke zajedniko i vertikalnoj i horizontalnoj
traci, i l i dvostrukoj l i ni j i , ono postaje, takorei, niija zemlja i ne
pripada nijednoj. Li ni j a duha ostaje trojna, a linij a materija dvojna
- poto je dva paran, pa zato i enski broj. tavie, prema Teonu, pi -
tagorejci koj i su Tetraktis nazvali H armonijom, "zato stoje on di -
jatesaron u jednoj i po seskviterci" ~ smatrali su da "tetraktis deli
kanon monokorda na Dvojstvo, Trojstvo i etvorstvo, j er sadri
seskvitercu, seskvialteru, dvostruku, trostruku i etvorostruku pro-
porciju, i j i je odeljak 27. "
U drevnom beleenju muzike, tetrakord se sastoji od tri stepena
i l i intervala i etiri trajanja zvuka, koje su Grci nazivali diatesa-
ron, a mi etvrti.
tavie, etvorstvo, iako je parno, pa zbog toga enski ("pakle-
ni " ) broj, variralo je po svom obliku. To je pokazao Stenli (Stanley)
{Pitagora, str. 61). Pitagorejci su nazivali 4 Kljuarem Prirode, ali
u zbiru sa 3, to daje sedam, on je postao najsavreniji i najharmoni-
niji broj - sama priroda. etiri je bilo " M uki i enski O bl i k" kad
formira Krst, a Sedam je "Gospodar Meseca", jer je ta planeta prisi-
ljena da menja svoj izgled svakih sedam dana. Na broju 7 je Pitagora
izgradio svoje uenje o harmoniji i muzici sfera, nazivajui rasto-
janje od Meseca do Zemlje " ton" , od Meseca do Merkura poluton,
isto kao i od Merkura do Venere; od Venere do Sunca 1 Vi ton, od
Sunca do Marsa ton, od Marsa do Jupitera 1 Vi ton, od Jupitera do
Satuma poluton, a od Satuma do Zodijaka ton - to ini sedam tonova,
Ezoterijska filozofija objanjava da Je etiri simbol Univerzuma u njego-
vom potencijalnom stanju, i l i stanju kaotine materije, i da ona zahteva Duh da
je aktivno prome, tj. prvobitni apstraktni Trougao mora da napusti svoj jedno-
dimenzionalni kvalitet i rairi se u materiji, stvarajui tako ispaljenu osnovu
u trodimenzionalnom prostoru da bi se Univerzum razumljivo ispoljio. To se
postie razmotanom kockom. Otuda egipatski krst Q kao simbol oveka, raz-
mnoavanja i ivota. U Egiptu, ankje znaio duu, ivot i krv. To je ivi ovek
sa duom, Sedmostrukost.
727
raspon har moni j e. Sva mel odi j a pr i r ode j e u t i h sedam t onova, pa
j e zato sedmica nazvana "G l as P r i r ode".
P l ut ar h obj anj ava {De Plac. Phil., str. 878) da su ahaj ski G r c i
smatral i etvorstvo kor enom i pr i nci pom svi h stvari , pos t oj e t o bi o
broj elemenata k o j i raaj u sve vi dl j i ve i nevi dl j i ve stvorene stvari .
K o d bratstva R ui nog K rsta, f i gura K r st a i l i Razmotane kocke posta-
la j e predmet rasprave u j e dnom od P ereovi h (Peuret) t eozof ski h te-
za i razmatrana j e u skl adu sa f undament al ni m pr i nci pi ma svetl osti
i tame, ili dobra i zla.
P oj ml j i vi svet proizlazi iz boanskog uma ( i l i jedinice) na ovaj
nain. Poto Tetraktis duboko promisli o sopstvenoj sutini, prvoj
jedinici, o proizvoau svili stvari, i o sopstvenom poetku, on kae
ovako; J ednom j edno, dvaput dva, smesta se poj avi etvorostru-
kost, na ijem je vrhu najvia j edinica / to postaje Piramida, ija
je osnova isti etvorougao, odgovoran povrinama na kojima bl i -
stava svetlost boanskog jedinstva proizvodi oblik bestelesne Va-
tre zbog silaska Junone (materije) u nie sfere. Z ato se poj avila
sutinska svetlost, koja ne spaljuje, ve prosvetljuje. To je stvara-
nje srednjeg sveta, koj i Jevreji nazivaju Svevinjim, sveta {njihovog)
boanstva. On je nazvan O l i mp, potpuna svetlost, ispunjen odvo-
j eni m obl icima, na kome je boravite besmrtnih bogova, "deum
domus alta ", i j i j e vrh J EDI NSTVO, njegov zid Trojstvo, a njegova
povrina etvorstvo.
(Rojhlin, Kabala, str 689)
T a " povr i na" zato mor a da ostanu besmislena povrina ako j e
ostavljena sama sebi. Samo J E D I N ST VO "prosvet l j uj e" etvorstvo; u-
vena ni a et i r i mor aj u za sebe da izgrade z i d od Trojstva ako hoe
da se ispolje. tavie, tetragramaton, i l i Mi kr opr ozopus j e "J ehova"
k o j i se sasvi m neopravdano uznos i kao "Bese, J este, Bi e " , to se
sada pr evodi kao "Ja sam onaj koji jesam " i t umai kao da se odno-
si na najvie apstraktno Boanstvo, dok ezot eri ki i ui s t i nu to znai
samo per i odi no haot i nu, uzburkanu i venu MA T E R I J U sa s vi m nje-
n i m pot enci j al i ma. Jer, T etragramaton j e j edno s a P r i r odom i l i I z i -
dom, i l i kabal i s t i ki m Jah-Hovah - k o j i su svi muko-enski . I me
svakog antropomorfnog boga, k o d starih naroda, kao to j e dobro
pr i met i o Mar cel i n Fi i ni {Marcelinus Vicinus), pi sal o se sa et i ri slo-
va. T ako j e k o d E gi pana on bi o Teur, k od A r apa Alla, k o d P ersija-
728
Misterije Hebdomada
naca Sire, kod Maga Orsi, kod muslimana Abdi, kod Grka Teos, kod
starih Turaka Esar, kod Latina Deus. J. Lorenco Ananija tome do-
daje germansko Gott, samariansko Bouh, itd. , itd.
Poto je Monada jedno i neparan broj, drevni narodi su nazivali
neparne brojeve j edi ni m savrenim brojevima i - moda sebino, ali
je to ipak injenica - smatrali su ih mukim i savrenim poto se mo-
gu primeniti na nebeske bogove, dok su parni brojevi, kao to su dva,
etiri, est, a posebno osam, poto su enski, smatrani nesavrenim
i dodeljivani su jedino zemaljskim i nesavrenim boanstvima. U
svojoj osmoj eklogi Vergilije belei tu injenicu recima:
Numero deus impare gaudet.
(Neparni brojevi udovoljavaju bogovima.)
A l i , pitagorejci su smatrali broj sedam, i l i sedmougao, religioznim
i savrenim brojem. On je nazivan Telesfor zato to sve postojee u
Univerzumu, ukljuujui i oveanstvo, on vodi njegovom cilju, t j .
njegovoj kulminaciji (Philo, de Mund. Opif). Doktrina o Sferama,
postoje bila pod vlau sedam svetih planeta," govori, od Lemurije
do Pitagore, o sedam moi zemaljske i subluname prirode, kao i o
sedam vel ikih Sila univerzuma, koje teku i razvijaju se u sedam
tonova, a to su sedam nota muzike skale. Heptada (naa Sedmo-
strukost) je smatrana ''brojem device, postoje neroena" (poput Lo-
gosa i l i vedantinskog "A de"), "bez oca i majke, i proizlazi direktno
iz Monade, koja je izvor i kruna svih stvari" (Pitagorejski trougao,
str. 174). A ako je reeno da heptada proizlazi direktno iz Monade,
onda je ona, kao to ui Tajna D oktrina najstarijih kola, savreni
broj ove nae Mahamanvantare.
Sedmostrukost, i l i heptada, bi l a je zaista posveena nekol i ki m
bogovima i boginjama: Marsu, sa njegovih sedam slugu, O zirisu,
ije je telo bilo podeljeno na sedam i dvaput sedam delova, A polonu
(Suncu), izmeu njegovih sedam planeta, koj i svira himnu sedmo-
zrakom na svojoj harfi sa sedam ica, Mi ner vi , samoroenoj, i
drugima.
Broj planeta nije ogranien na sedam zato to stari narodi nisu znali za
druge, ve naprosto zato to su to bile iskonske i l i prvobitne kue sedam
Logosa. Moglo je da se otkrije i devet i devedeset devet drugih planeta, ali to
ne bi izmenilo injenicu da su samo tih sedam bile svete.
729
Cishimalajski okultizam, sa svojim usedmostruenjem i zbog ta-
kvog usedmostruenja, mora se smatrati najdrevnijim i izvorom svega.
Neki odlomci koje su ostavili neoplatonisti se tome protive, a njiho-
vi oboavaoci i sledbenici, koj i teko da razumeju za ta se zalau,
saoptavaju nam sledee: "Gledajte, vai prethodnici su verovali je-
dino u trostrukog oveka, sastavljenog od Duha, Due i tela. Vidite,
indijska Taraka Rada Joga ograniava tu podelu na 3, mi na 4, a
vedantini na 5 ( koa) ." Na to, mi , pripadnici arhajske kole, pitamo:
Zato onda grki pesnik kae: "Nema ih etiri, ve SEDAM, koj i
pevaju u slavu Duhovnog Sunca" ' EI I TAM E? On kae:
Sedam zvunih slova pevaju pohvale meni.
Besmrtnom Bogu, Svemoguem boanstvu.
I opet, zato se trojedni I A O (Tajanstveni Bog) naziva "etvero-
strukim", a ipak se trojni i etvorni simboli kod hriana javljaju pod
unifikovanim imenom - Jehova sa sedam slova?* I opet, zato se u
hebrejskoj Sebi nalazi Zakletva (pitagorejski Tetraktis) identina sa
brojem 7, i l i , kako smatra g. D. Mejsi:
(. . . ) zakleti se, bilo je sinonim za "usedmostruiti", a 10, napisano
slovom Jod, bilo je puni broj IAO-SABAOTA, desetoslovnog Boga?
U Lukijanovoj Aukciji, Pitagora pita: " Kako brojite?" Odgovor
j e: "Jedan, Dva, Tri , etiri. " " Vidite l i , onda", kae Pitagora, "da u
onom to smatrate za ETI R I ima Deset; potom, savreni Trougao i
naa Zakletva (tetraktis, etiri!)", i l i Sedam. Zato u Timeju (c. I I I ) ,
Proklo kae:
Otac zlatnih stihova slavi tetraktis kao izvor vene prirode?
Naprosto zato to zapadnjaki kabalisti, koj i protiv nas navode
egzoterike dokaze, nemaju pojma o njihovom stvarnom ezoterikom
znaenju. Zato to su sve drevne kosmologije - najstarije kosmogra-
fije dva najstarija naroda Pete Korenske Rase, induskih Arijevaca i
Egipana, kojima moemo dodati rane kineske rase (ostatke etvrte
Rase Atlantidana) - zasnivale sve svoje misterije na broju 10: vii Tro-
* Hebrejski Tetragramaton - JHVH + tri samoglasnika = Jehovah. (nap. ured.)
730
Misterije Hebdomada
ugao oznaava nevidlj ivi i metafiziki svet, a nia t r i i etiri, i l i Se-
dmostrukost, oblast fizikog. Nije jevrejska5/6/(/fl ta koja je istakla
broj sedam. Hesiodje izrekao: "Sedmi je sveti dan" pre nego stoje
iko uo za "Moj sij ev" Sabat. Korienje broja sedam nikad nije bilo
ogranieno na bilo koj i pojedinani narod. To dobro ilustruje sedam
vaza u hramu Sunca, blizu ruevina Babiona u Gornjem Egiptu, se-
dam Vatri koje vekovina meprekidno gore pred oltarima Mi t re, se-
dam svetih fanfara Arabljana, sedam poluostrva, sedam ostrva, sedam
mora, planina i reka I ndije, u oharu (vi di I bn Gebirola) j evrej ski
Sefirot sedmostrukog sjaja, sedam gotskih boanstava, sedam sveto-
va Haldejaca i njihovih sedam Duhova, sedam sazveda koje pomi-
nju Hesiod i Homer i beskrajne sedmice koje orijentalisti nalaze u
svakom rukopisu koj i otkriju.
Ono stoje na kraju ostalo da kaemo je sledee: dovoljno smo toga
i zl oi l i da pokaemo zato su ezoterike kole delile, a i dalje dele
ljudske principe na sedam. Uzmite da ih ima etiri, pa e vam ovek
i l i ostati bez svojih niih zemaljskih elemenata, i l i ete ga, ako se
posmatra iz fizike perspektive, uiniti ivotinjom bez due. Cetvor-
stvo mora bi ti vie i l i nie - nebeski i l i zemaljski tetraktis: prema
uenju drevnih ezoterikih kola, da bi postao pojmljiv, ovek se mo-
ra posmatrati kao Sedmostrukost. To se tako dobro shvatalo da su
ak i takozvani hrianski gnostici usvojili taj stari sistem (vi di ode-
Ijak "Sedam dua " ) . Ovo je dugo ostala tajna, poto nijedan rukopis
tog doba, iako je bilo nagovetaja, nije govorio dovoljno jasno da bi
zadovolji skeptike. A l i , u pomo nam dolazi knjievna radoznalost na-
eg doba - najstarije i najbolje ouvano jevandelje gnostika, Pistis
Sofija ( n i S T I I Z O O I A ). Da bismo dokaz ui ni l i potpunim, citira-
emo jednog autoriteta (K . V. Kinga) -j edi nog arheologa koj i je ma-
kar naslutio tu razraenu doktrinu, i svakako najboljeg savremenog
autora koj i pie o gnosticima i nj ihovim draguljima.
Prema tom izuzetnom delu religijske literature - pravom gnosti-
kom spomeniku - ljudski entitet je Sedmostruki zrak iz J ednog,"
Sedam Centara Energije koje je razvio i l i uinio objektivnim Fohat na
jednom elementu, zapravo, "Sedmi P rincip" Sedam Elemenata koj i postoje u
itavom ispoljenom kosmosu. Ovde moemo da ukaemo na to da su oni uistinu
Sefirot kabalista, "Sedam darova Svetog Duha" u hrianskom sistemu, a u
731
upravo kao to ui i naa kola. O n j e sastavljen od sedam elemena-
ta, od koj i h su et i ri pozaj mlj ena od et i ri kabal i sti ka ispolj ena sve-
ta. I t ako:
( . . .) iz Asijaha on debija Nefe, i l i sedite fi zi ki h apetita (a tako-
de i vitalnog daha), iz Jecire, Ruah, i l i sedite strasti (?!), od Bria-
ha, Neamah, a iz A ziluta debija Haj ah, i l i princip duhevneg ivota.
(King)
To l i i na adaptaciju platonske teorije da dua dobija svoje spo-
sobnosti od planeta tokom svog napredovanja nanie kroz njihove
Sfere. A l i Pistis Sofija, sa svojom uobiajenom smelou, stavlja
tu teoriju u mnogo poetiniji oblik.
(282)
Unutranji ovekje na sl i an nai n sastavljen od etiri elementa,
al i su njih obezbedili buntovni Eoni Sfera, poto su oni Mo - e-
stice Boanske svetlosti {"Divinaeparticula aurae"), pa i pak ostav-
l j eni u sebi; Dua (pet i element) "nai nj ena j e od suza iz nj i hov i h
oi j u i znoj a nj i hovi h muka; ' A V T I | I I | I O V Ilv&\i\iaxoq, Falsifikat Du-
ha ( koj i nai zgl ed odgovara naoj Savesti), {esti) i , najzad, Mo t pa ,
Usud,^^ ( kar mi ki E go), i j i j e sav posao da v odi oveka kraj u k oj i
mu j e namenj en; ako mor a da umr e od vatre, v odi ga u vat ru, ako
moraj u da ga ubi j u di vl j e zver i , v odi ga d i v l j i m zveri ma, i t d . " " -
S E D MI !
mistikom smislu, sedmoro dece i l i sinova Devaki, koje je, pre Krininog ro-
enja, ubio Kamsa. Naih sedam principa simbolizuju sve to. Moramo se od
njih rastati i l i odvojiti da bismo dostigli stanje Krine ili Hrista, stanje ivan-
mukte i u potpunosti se usredsredili u najviem, Sedmom i l i J E DNOM.
Moi pa je sudbina, a ne "Usud", u ovom sluaju, poto je to naziv, a ne
vlastita imenica [vidi Volfov {Wolf) prevod Odiseje, 22, 413]. A l i , Moira, Bo-
ginja Usuda, jeste boanstvo koje, kao i ' A i aa daje svakome svoju porciju dobra
i zla", pa je, dakle. Karma (vidi Lidela). A l i , pod t i m skraenjem se podrazu-
meva subjekat sudbine ili Karme, SoPSTVO, i l i Ego, onaj koji se reinkamira. A
ni ' A VT I | LI I | I O V nvs6|j,aT0(; nije naa savest, ve na Budi; takode nije ni "fal-
sifikat duha", ve je "nainjen prema Duhu", odnosno, njegov je dvojnik-a to
Budi i jeste, kao nosilac Atme (vidi An Theism, 17 i Lidelove definicije).
16
K. V. K ing, Gnostici i njihova ostavtina, str. 38.
732
Misterije Hebdomada
SEDMOSTRUKOST U VE D A MA
K O J A POTVRUJE O K ULT N O UENJE U P OGLEDU
SE D A M P LA N E T A I SE D A M R A SA
A ko bismo hteli da iznesemo najbolje dokaze koji e potvrditi izne-
te injenice, moramo da se okrenemo samom izvoru istorijske infor-
macije. Jer, iako su potpuno alegorijske, rigvedske himne nisu nita
manje sugestivne. Sedam zrakova Surje (Sunca) postavljeni su pa-
ralelno sa Sedam Svetova (svakog planetarnog lanca), sa sedam reka
neba i zemlje, poto nebeske reke predstavljaju sedam tvorakih Ja-
ta, a zemaljske predstavljaju sedmoro l j udi i l i prvobi t ni h ljudskih
grupa. Sedam drevnih Riija - predaka svega to i vi i die na ze-
ml j i - sedam su prijatelja Agnija, njegovih sedam "konja", i l i sedam
" G LA VA " . Ljudska rasa j e nikla iz Vatre i Vode, kako se to alegorijski
tvrdi: uobhih su j e O E VI , i l i preci koj i rtvuju, od Agnija - j e r su
A gni, A svi ni , A ditje {Rig Veda, I I I , 54, 16, I I , 29, 3, 4) sinonimi za
onog " koj i rtvuje", i l i za oeve, koj i se na raznim mestima zovu
Pitar {Pitriji, oevi), Angirasi'^ {Ibid, 1, 31, 17, 139 i dalje), Sadje,
"boanski rtvovaoci", stoj e najokultnije od svega. O ni se zovu
Deva putra rija i l i "Sinovi Boi j i " (X, 62; 1, 4). " O ni koj i rtvuju"
su, tavie, J EDAN koj i rtvuje, otac bogova, Vivakarman, koj i j e
obavio veliku Sarva-Medha ceremoniju, zavrivi je tako to rtvu-
j e samog sebe (vi di himne iz Rig Vede).
U ti m himnama, "Nebeski ovek" se nazivapuniom, "ovekom"
(X, 90, 1), od koga je roen Virad {X, 90, 5), a od Virada (smrtni)
17
Prof. Rot (u Peterovom Leksikonu) definie Angirase kao posredniku ra-
su viih bia izmeu bogova i oveka, dok prof. Veber, u skladu sa svojom
konstantnom sklonou da modemizuje i antropomorfizuje boansko, vi di u
njima izvorne svetenike religije koja je bila zajednika arijevskim Indusima
i Persijancima. Rot je u pravu. Ime "A ngirasi" bilo je jedno od imena anija
i l i Bogova instruktora ("guru-deva") kasne Tree, etvrte, pa ak i Pete Rase
I nicijala.
733
ovek. Varuna je taj koj i regulie sve prirodne fenomene, koj i "pravi
putanju za Sunce, koj u e ono sledi" (a danas je sa tog uzvienog
poloaja svuen da bude glavni medu gospodarima-anijima i l i De-
vama). Sedam nebeskih reka (tvoraki bogovi koj i silaze) i sedam
zemaljskih reka (sedam prvobitnih oveanstava) pod njegovom su
kontrolom, kao to emo videti. Jer, onog ko narui Varunine za-
kone (Vratani, "tok prirodnog delovanja", aktivni zakoni) kanjava
I ndra, moni vedski Bog, ij i je Vrata (zakon i l i mo) (X113, 5) ve-
i od Vratanija bilo kog drugog boga.
I tako, moe se pokazati da Rig Veda, najstarija od svih poznatih
drevnih zapisa, potvruje okultno uenje u gotovo svakom pogledu.
Njene himne - zapisi koje su beleili prvi I nicijati Pete (nae rase)
o prvobitnim uenjima - govore o Sedam Rasa (dve tek treba da do-
u), prikazujui ih alegorijski kao sedam reka ( I , 35, 8), o Pet Rasa
ipana kritajah) koje su ve naselile ovaj svet (ibid), o pet regiona
"pana pradikah ", a takode i o tri kontinenta koj i su postojali.'*
Jedino se uenjaci koj i su ovladali sa sedam znaenja Puruasu-
kte (u koj oj je i nt ui ci j a savremenih orijentalista izabrala da v i di
"jednu od poslenjih hi mni Rig Vede") mogu nadati de e razumeti
koliko su skladna njena uenja i koliko je potvruju ezoterijske dok-
trine. italac mora u njima da proui, u svoj nejasnosti njihovog me-
tafizikog znaenja, odnose izmeu (Nebeskog) oveka "Purue",
R T VO VA N O G da bi se proizveo Univerzum i sve u njemu (vi di Vi-
vakarmana) i zemaljskog smrtnog oveka {Himna X, 20, 1, 16) da
bi shvatio skrivenu filozofiju ovog stiha:
15. On {''Co\ Q)<^\ purua, i l i Vivakarman) imao je sedam spre-
mni h cepanica za gorivo i tri puta sedam slojeva goriva; kad su
bogovi obavljali rtvovanje, oni vezae oveka kao rtvu (. . .)
T ri potopljena i l i na druge naine unitena kontinenta - prvi "kontinent"
Prve Rase postoji i dan danas i preostae do kraja - opisana su u okultnom
uenju kao Hiperboreja, Lemurija (usvojeno je ime koje je danas poznato u
nauci) i Atlantida; A frika je dola jo kasnije, dok je Evropa peti i poslednji
kontinent - poto su delovi dve Amerike jo daleko stariji. A l i o tome kasnije.
I nicijati koj i su beleili Vede - odnosno Riiji Pete Rase - pisali su u vreme
kad je Atlantida ve potonula. Atlantida je etvrti kontinent koji se pojavio, ali
trei liojije nestao.
12,A
Misterije Hebdomada
To se odnosi na t r i Sedmostruke prvobitne Rase i pokazuje sta-
rost Veda, koje i nisu znale ni za kakve druge rase osim te t r i , ve-
rovatno u svojim najranijim usmenim uenjima, a takoe i na sedam
probitnih grupa oveanstva, poto Vivakarman predstavlja kolektiv-
no boansko oveanstvo."
Ista ta doktrina se odrazila i u drugim starim religijama. Ona je
do nas moda dola iskrivljena i pogreno protumaena, stoje i mo-
ralo da bude, kao npr kod Parsa, koj i je itaju u svom Vendidadu i
na drugim mestima ne razumevajui aluzije koje one sadre nita
bolje od bilo kog orijentaliste, iako je ta doktrina jasno spomenuta
u nj ihovim drevnim delima (vi di nabrajanje sedam sfera - ne "Kar-
vara zemlje", kao to se verovalo - u Fargardu XI X, 30). A l i , vi -
dite dalji tekst.
Poredei ezoterijska uenja sa tumaenjima Dejmsa Darmete-
tera {James Darmesteter) (Vendidad u ediciji prof. Maksa Milera),
moe smesta da se vi di gde je nainjena greka i staj u je izazvalo.
Taj pasus glasi ovako:
Indo-iranska Asura (Ahura) esto je zamiljana kao sedmostru-
ka; zahvaljujui i gri odreenih mitskih (?) formula i snazi odree-
ni h mitskih brojeva, preci Indo-Iranaca su navedeni da govore o
sedam svetova, a Svevinji Bog je uinjen sedmostrukim, kao i
To arhajsko uenje uopte nije potpuno nenauno, poto je jedan od naj-
veih prirodnjaka ovog vremena - pokojni profesor Agasi {Agassiz) - doputao
daje ovek nastao na vie geografskih lokacija i tu teoriju podravao do kraja
ivota. Slavni profesor sa Kembrida (SA D) prihvatao je jedinstvo ljudskih
vrsta na isti nain na koji to ine i okultisti - naime, u smislu njihove su-
tinske i izvorne homogenosti i njihovog porekla iz istog izvora: npr, Crnci,
A rijevci, Mongoli, itd., svi su nastali na isti nain i potekli su od istih predaka.
Svi preci su imali istu sutinu, mada diferenciranu, jer su se delili na sedam
nivoa razliitih po stepenu, mada ne i po vrsti. I zvornu fiziku razliitost samo
su kasnije jo neto malo vie naglasili geografski i klimatski uslovi. To, na-
ravno, nije Agasijeva teorija, ve ezoterika verzija. O tome je detaljno prodi-
skutovano u Dodatku (deo I I I ) .
T ih sedam svetova su, kao to smo rekli, sedam sfera lanca, a svakom od
njih vlada jedan od "Sedam velikih bogova" svih religija. Kako su se oni de-
gradirali i antropomorfizovali, a metafizike ideje gotovo pale u zaborav, sin-
teza, odnosno najvie, sedmo, odvojeno je od ostatka, a ta personifikacija je
735
svetovi nad kojima je vladao {vidi fusnotu). T i h sedam svetova su
u Persiji postali sedam Karvara zemlje: zemlja je podeljena na
sedam Karvara, od kojih je samo jedan poznat i dostupan ove-
ku, onaj u kome mi ivimo, naime Hvaniratha, to je identino tome
kao kad bismo rekl i da postoji sedam zemalja. Mi tol ogi j a Parsa
zna za sedam nebesa. Sama Hvaniratha je podeljena na sedam zo-
na (Orm. Ahr., odeljak 72, Vendidad Introd. str. LX) , a ista podela
i doktrina se nalaze u najstarijim i najuvaenijim induskim spisi-
ma - Rig Vedi. Tu se pominje est svetova,/7orefi? nae Zemlje, est
radamsi iznad prithivi ~ Zemlje - i l i "ovo" (iddm) kao suprotsta-
vljeno onom to je tamo (tj . est kugl i na tri druga plana i l i sveta)
(vi di Rig Vedu, I, 34; ///, 56; VII, 10, 411 i F, 60, 6).
K ur z i v e smo st avi l i mi , kako bi smo ukazal i na i denti nost t i h na-
ela sa nael i ma ezoterijske doktri ne, kao i na nai nj enu greku. Ma -
zdeanski Ma g i su ver oval i j e di no u ono u ta su v er ov al i i dr ugi ,
nai me u sedam "svet ova" i l i sfera naeg pl anetarnog lanca od k o j i h
je samo jedna dostupna oveku (u nae vreme), naa Z eml j a, kao i
u sukcesi vno poj avl j i vanj e i unitenje sedam kont i nenat a i l i zemal j a
na ovoj naoj pl anet i , a svaki od t i h konti nenata j e bi o podel j en, po
uzor u na sedam sfera (j ednu v i d l j i v u i est nevi dl j i vi h) na sedam
ostrva i l i kontinenata, "sedam zona", i t d. , i t d. T o umnoavanj e l oka-
l i t et a u sedmostrukoj podel i , to nepreki dno ponavlj anj e sedmostru-
kost i , t ol i ko j e zbuni l o ori j ental i ste ( koj i su, meut i m, b i l i zavedeni
t i me to su i nei ni ci r ani I ndus i i Farsi zaboravi l i svoja pr vobi t na ue-
nja), da su ga pr ogl asi l i za " mi t s ko" . T o zaboravljanje pr vi h pr i nci pa
zavel o j e ori j ental i ste sa pr avog put a i dovel o ih u najvee zablude.
O ni k o j i ne znaj u za ezoterike dokt ri ne naj stari j i h A r i j evaca ni kad
ne mog u da usvoj e, a ni da i spravno razumej u met af i zi ko znaenje
koj e i maj u ta B I A .
A hur a Ma z da ( O r muz d) bi o j e pogl avar sinteze sedam Amea
Spenta ( i l i A maspendi ), pa j e zato i sam j edan A mea Spenta. Ba
kao s t oj e " J e hov a- Bi nah- A r e l i m" bi o pogl avar sinteze E l o hi ma i
postala osmi bog, koga je monoteizam pokuao da unifikuje - ali nije uspeo.
Ni u jednoj egzoterikoj religiji Bog nije zaista jedno ako se ispita metafiziki.
^* est nevidljivih kugli naeg lanca su i "svetovi" i "Z emlje" kao to je to
naa sopstvena, iako su nevidljive. A l i , gde bi moglo da bude est nevidljivih
zemalja na ovoj planeti?
736
Misterije Hebdomada
ne vie od toga, tako je i Agni-Vinu-Surja bio sinteza i poglavar,
i l i fokus koj i je odatle emanirao kako u fiziko, tako i u metafizi-
ko, kako od duhovnog, tako i od fizikog Sunca, Sedam Zraka, se-
dam vatrenih jezika, sedam planeta i l i bogova. Svi oni su postali
vrhunski bogovi i JEDAN B O G, ali tek nakon to su izgubljene prvo-
bitne tajne, nakon potonua Atlantide, i l i "Potopa", i nakon to su
I ndiju okupirali bramini, koj i su potraili spas na vrhovima Hima-
laja, kada su ak i visoravni dananjeg Tibeta na neko vreme bile
potopljene. Ahura Mazdi se u Vendidadu on obraa kao "Najblae-
nijem Duhu, Tvorcu telesnog Sveta". U doslovnom prevodu, " Ahura
Mazda" znai " M udr i Gospod" {Ahura, "gospodar" i Mazda, " mu-
dri " ) . tavie, ime Ahura, na sanskritu Asura, povezuje ga sa Mana-
saputrama. Sinovima Mudrosti, koj i su vodi l i bezumnog oveka i
obdarili ga njegovim umom (Manas). I me Ahura (asura) je moda
izvedeno iz korena ah, " bi t i " , ali je njegovo primamo znaenje ono
koje pokazuje Tajno Uenje.
Tek kad geologija otkrije pre koliko hiljada godina su uzburkane
vode Indijskog okeana stigle do najviih platoa centralne Azije, ka-
da su se Kaspijsko more i Persijski zaliv spojili sa njim, saznae ko-
liko je star arijevski braminski narod i kada se on spustio u ravnice
Hindustana, to se dogodilo hiljadama godina kasnije.
Jima, takozvani " pr vi ovek" u Vendidadu, kao i njegov brat
blizanac Jama, sin Vaivasvata Manua, pripadaju dvema epohama
univerzalne istorije. On je "Predak" Druge ljudske Rase, pa otuda
personifikacija senki Pitrija i otac poslepotopskog Coveanstva. Ma-
gi su govorili " Jima" kao to mi kaemo "ovek" kad govorimo o
oveanstvu. " Lepi Jima", prvi smrtnik koj i je razgovarao sa Ahura
Mazdom, prvi je "ovek" koji umire, odnosno nestaje, a ne prvi koj i
se rodio. " Sin Viksangata" bio je, kao i Sin Vaivasvate, simboliki
ovek, koj i u ezoterizmu oznaava predstavnika/?rve tri rase, pa za-
to i kolektivnog Pretka. Od te t r i rase, prve dve nikad nisu umrle,^^
ve su samo nestale tako to ih je apsorbovalo njihovo potomstvo, a
Trea je upoznala smrt tek pri svom kraju, nakon razdvajanja polova
i svog "Pada" u razmnoavanje. Na to se jasno aludira u II Fargar-
du Vendidada. Jima odbija da postane nosilac zakona Ahura Mazde,
Smrt se pojavila tek kad je ovek postao fiziko stvorenje (vidi napred).
Ljudi Prve, kao i Druge Rase, rastvorili su se i nestali u svom potomstvu.
737
govorei: "Ja nisam roen, nisam uen da budem propovednik i no-
silac tvog zakona". A onda A hura Mazda trai od njega da umnoi
svoje ljude i "da nadzire svet" (3 i 4).
J ima odbija da postane svetenik A hura Mazde zato to je on
sopstveni svetenik i prinosilac rtve, ali drugi predlog prihvata. U
spisima on odgovara:
Da! . . . da, ja u vladati i nadzirati tvoj svet. U njemu nee biti, dok
sam ja kralj, ni hladnog vetra, ni vrelog vetra, ni bolesti, ni smrti.
Potom mu A hura Mazda donosi zlatan prsten i bode, ambleme
vlasti, i pod vladavinom Jime:
Tri stotine zima prooe, a Zemlja se ponovo napuni jatima i
stadima, ljudima i psima, pticama i blistavim crvenim vatrama, itd.
(300 zima znai 300 perioda i l i ciklusa).
"Ponovo napuni", zapazite dobro, znai daje svega toga na njoj
bilo i ranije, pa je tako potvreno znanje Doktrine o sukcesivnim uni-
tenjima sveta i njegovim i votni m ciklusima. K ad se "300 zi ma"
okonalo, Ahura Mazda upozorava J imu daje Zemlja postala prepu-
na i da ljudi nemaju gde da ive. Tad Jima istupa i uz pomo Spenta
Armaite (enski Genij, i l i D uh Zemlje) ini da se Zemlja proiri i po-
stane vea za jednu treinu, nakon ega se na njoj pojavljuju "nova
krda i jata i l j udi ". A hura Mazda ga ponovo upozorava i Jima pono-
vo, pomou iste magike moi, ini da se Zemlja povea za dve
treine. "Devet stotina godina." prolazi, pa Jima mom po trei put da
izvede tu ceremoniju. Sve je to alegorija. Ta t ri procesa proirenja
Zemlje odnose se na t ri sukcesivna kontinenta i rase koj i su nasta-
j al i j edni za drugim, to je potpunije objanjeno na drugom mestu.
N akon treeg puta, A hura Mazda, na jednoj skuptini "nebeskih
bogova i izvrsnih smrtnika", upozorava J imu da e se fatalne zime
spustiti na materijalni svet i da e sav ivot nestati. To je stara ma-
zdeanska simbolika za "potop" i za predstojeu propast Atlantide,
usled ega bivaju unitene sve rase. Poput Vaivasvata Manua i N o-
j a, Jima pravi Varu (sklonite, arku) po Boij im uputstvima i tu do-
nosi seme svih ivih bia, ivotinja i "Vatri ".
Zaratustra je postao zakonodavac i vladar te "Z emlj e" i l i novog
kontinenta. To je bila etvrta Rasa na svom poetku, nakon to je
738
Misterije Hebdomada
Trea poela da izumire. Do tada, kao to je reeno (vi di prethodnu
fusnotu), nije bilo uobiajene smrti, ve je postojao samo preobra-
aj, ê^ ljudi jo nisu imali linost. O ni su i mal i monade - dahove
J EDNOG Daha, koje su bile isto tako impersonalne kao i izvor iz ko-
ga su proizale. O ni su imali tela, tanije senke tela, koje su bile bez-
grene, pa otuda i bez Karme. Zato, poto nije bi l o Kama-loke - a
pogotovo ne Nirvane, pa ak ni Devahana - zato to "due" ljudi ni -
su imale personalna Ega, nije moglo bi t i ni intervala izmeu inkar-
nacija. Poput Feniksa, prvobitni ovek je vaskrsavao iz svog starog
u novo telo. Svaki put i u svakoj novoj generaciji ono je postajalo sve
vre, fiziki sve savrenije, u skladu sa zakonom evolucije, koj i je
Zakon Prirode. Smrt se pojavila kad je fiziki organizam postao pot-
pun i kad je poeo da - moralno propada.
Ovo objanjenje pokazuje da se jo jedna stara religija u svojoj
simbolici slae sa univerzalnom D oktrinom.
Najstariju persijsku tradiciju, ostatke mazdaizma jo starijih Ma-
ga, izl oil i smo na drugom mestu i neto od toga objasnili. Covean-
stvo nije nastalo od samo jednog para. A nije bilo ni prvog oveka -
bilo daje to A dam i l i Jima - ve je postojalo samo prvo oveanstvo.
To je moda, a moda i nije, "ublaena poligeneza". K ad nauka
jednom zavri sa stvaranjem ex nihilo, to je apsurd - i sa nadljud-
skim T vorcem i l i tvorcima - to je injenica, poligeneza ne pred-
stavlja vei problem i l i nepogodnost nego to je to monoteizam (iz
naune perspektive, poligeneza je manji problem).
Meutim, ona je nauna kao i bilo koja druga tvrdnja. Jer, Agasi,
u svom Uvodu za N otovo {Nott) i Glidonovo (Gliddon) delo Tipovi
oveanstva, iskazuje svoje verovanje u neodreen broj "prvobitnih
ljudskih rasa koje su stvorene odvojeno ", i primeuje da "dok u sva-
kom zoolokom podruju postoje ivotinje razliitih vrsta, ovek je,
uprkos razlici svojih rasa, uvek jedno te isto ljudsko bie".
O kultizam definie i ograniava broj prvobitnih rasa na sedam,
zbog "sedam predaka" i l i pradapatija, tvoraca bia. O ni nisu ni bo-
govi ni natprirodna Bia, ve uznapredovali D uhovi sa neke druge i
nie planete koj i su se ponovo rodi l i na ovoj planeti, pa su u ovom
K rugu stvorili sadanje oveanstvo. O vu doktrinu jo jednom po-
tvruje jedan od njenih odjeka - gnosticizam. U svojoj antropolo-
gij i i postanju oveka, gnostici su pouavali daje "jedna druina od
739
sedam anela" stvorila prve ljude, koj i su bi l i samo nesvesni, divov-
ski, senoviti oblici - "naprosto crvi to se migolj e"(!), pie I rinej ( I ,
24, 1), koj i , po svom obiaju, metaforu uzima doslovno.
D .
SEDMOSTRUKOST U E G Z O T E R I K I M D E LI MA
Sada moemo da ispitamo i druge svete spise i vidimo da li oni
sadre sedmostruku klasifikaciju, a ako sadre, u kom stepenu.
Brojevi sedam i etrdeset devet (7 x 7), razbacani u hiljadama san-
skritskih tekstova, nekih neotvorenih, nekih jo nepoznatih, a tako-
e i u Puranama, igraju isto tako izuzetno istaknutu ulogu kao i u
jevrejskoj Bibliji, ako ne i veu. O ni se nalaze od Sedam stvaranja
u poglavlju I , pa sve do sedam zraka Sunca u zavrnoj Pralaji, koj i
se ire u Sedam Sunaca i gutaju materiju celog univerzuma. Zato
Matsja Purana kae:
Da bi objavio Vede, u poetku Kalpe Vinu je ispriao Manuu
priu o Nara-Singhi i dogaajima sedam Kalpa.
I opet, ista Purana pokazuje da se:
( . . . ) u svim Manvantarama klase Riija^^ pojavljuju po sedam i
sedam i kad ustanove kodeks zakona i moralnosti, odlaze u bla-
enstvo.
Ti R iiji, pored ivih mudraca, predstavljaju i mnogo ta drugo.
23
Parasara kae:
To su sedam osoba koje su u raznim Manvantarama titile stvorena bia. Poto je i-
tav svet bio proet energijom tog boanstva, ono je nazvano Vinu, od Icorena Vis "ui"
i l i "proeti", jer su svi bogovi, Manui, Sedam Riija, Manuovi Sinovi, Indre - samo
impersonalne potencije (vibutaja) Vinua.
(Vinu Purana)
Vinu je Univerzum, a sam Univerzum je u Rig Vedi podeljen na sedam obla-
sti - to bi trebalo da bude dovoljno autoritativno, bar za bramine.
740
Misterije Hebdomada
T ako u h i mn i XIX, 53, iz Atharva Vede (pr evod dr Mj ui r a ) , st oj i :
1. Vreme (nas) nosi napred, pastuv sa sedam zraka i hiljadu oi-
j u, neunitiv, pun plodnosti. Na njega se inteligentni mudrac uspi-
nje; njegovi tokovi su svetovi.
2. Zato se vreme kree na sedam tokova, ono ima sedam bro-
dova, besmrtnost je njegova osovina. Ono u sebi sadri sve te
svetove. Vreme hita napred prema prvom Bogu.
3. U vremenu se sadri pun up. Mi vi di mo da ono postoj i u
mnogim oblicima. O n je svi ti svetovi u budunosti. O ni ga zovu
"Vreme na najviem N ebu" (. . .)
P r et hodni m dodajte sledee stihove iz ezot eri ki h dela:
Prostor i Vreme su jedno. Prostor i Vreme su bezimeni, j er oni su
nespoznatljivo T o, koje se moe naslutili jedino pomou sedam zra-
ka - koj i su Sedam Tvorevina, Sedam Svetova, Sedam Zakona,
i td, i td, i td.
A k o i mamo na umu da Purane insistiraj u na tome daj e Vi nu iden-
t i an sa Vr e me nom i P rostorom,'^'' a da j e ak i r abi ns ki s i mbol za
Boga M A K O M , "P rostor", postaje jasno zato, zarad ispoljavajueg Bo-
anstva - P rostora, Mat er i j e i D uha - j e d n a sredinja T aka postaje
T rougao i K vadrat (savrena K ocka), otuda Sedam. ak je i vetar Pra-
vaha (mi st i ka i okul t na sila koj a daje i mpul s zvezdama i planetama
i upravl j a nj i hov i m kret anj em) sedmostruk. Kurma Purana i Linga
Purana nabraj aj u sedam gl avni h vet r ova t og i mena, a ti v e t r ov i su
pr i nci pi K os mi kog P rostora. O n i su bl i s ko povezani sa Druvom^^
Vinu je sve - svetovi, zvezde, mora, itd, itd.
Vinu je sve to jeste, sve to nije (. . .) ali nije Vastubhuta, supstanca.
(Vinu Purana, knjiga II, poglavlje XII)
Ono to l j udi nazivaju naj viim Bogom nije neka supstanca, ve njen uzrok; ne ono
Stoje ovde, tamo i l i svuda, ne ono to vidimo, ve ono u emu sve jeste - PROSTOR.
Zato se u Puranama kae da pogled na Druvu (zvezdu Sevemjau) nou
i na nebesko zamore (Sisumara, sazvede) "iskupljuje sve grehove koji su po-
injeni tokom dana." injenica da zraci etiri zvezde u krugu stalnog pojav-
ljivanja -A gnija, Mahendre, Kajape i Druve, koje se nalaze na repu sazveda
Ursa Miner (Sisumara) - Malog Medveda - kad se fokusiraju na odreeni
741
(sada A l fom), zvezdom Sevemjaom, koja je sa svoje strane pove-
zana sa stvaranjem raznih fenomena posredstvom kosmikih sila.
D akle, od Sedam Stvaranja, sedam R iija, Zona, K ontinenata,
P rincipa, i t d, i t d, u arijevskim spisima, taj broj je proao kroz i n-
dijsku, egipatsku, haldejsku, grku, jevrejsku, rimsku, a najzad i hri-
ansku mistiku misao, dok se nije uvrstio i ostao neizbrisivo urezan
u sve egzoterike teologije. Sedam starih knjiga koje je iz Nojeve ar-
ke ukrao Ham i dao ih Kuu, svom sinu, i sedam bronzanih stubova
Hama i Hirona, predstavljaju odraz i seanje na Sedam prvobitnih
misterija koje su ustanovljene u skladu sa "Sedam tajnih emanaci-
j a", "Sedam zvukova" i sedam zraka - duhovnih i nebeskih mode-
la od koj i h je u kasnijim eonima nastalo sedam hiljada puta sedam
kopija.
Taj tajanstveni broj je opet istaknut u sluaju nita manje tajan-
stvenih Maruta. Vaju Purana pokazuje, a Harivansa potvruje, da
se Maruti - najstariji i najmanje poj ml j ivi od svih sekundarnih i l i
ni i h bogova u Rig Vedi - "raaju u svakoj Manvantari (Krugu) se-
dam puta sedam ( i l i 49), da u svakoj Manvantari, etiri puta sedam
( i l i dvadeset osam), oni stiu osloboenje, ali se njihova mesta/?o-
punjavaju osobama koje se reinkarniraju u tom svojstvu. Sta su Ma-
ruti u ezoterijskom smislu i ko su te osobe koje se "reinkarniraju u
tom svojstvu"? To je dovelo do jedne alegorije koja ih je uinila de-
com Sive, velikog pokrovitelja jogina, "Mahajogina, velikog askete,
u kome je udomljeno najvie savrenstvo stroge pokore i apstrakt-
ne meditacije, pomou kojih se stiu neograniene moi, postiu
svakakva uda, stie najvie duhovno znanje i, konano, zadobija
sjedinjenje sa velikim duhom univerzuma". U Rig Vedi je ime Siva
nepoznato, ali se taj Bog naziva Rudrom, stoje ime zaAgnija, boga
Vatre, a u istom delu se Maruti nazivaju njegovim sinovima. U Ra-
majani i Puranama, njihovoj majci, D i t i - sestra, i l i komplementa-
cija i jedan od oblika A di t i - koja udi da dobije sina koj i e unititi
I ndru, mudrac Kajapa kae da "ako sa potpuno pobonim mislima
i potpuno ista kao linost, bude nosila dete u svojoj utrobi sto go-
dina", dobie takvog sina. A l i , I ndra je osujeuje u tom planu. Po-
mou svog groma on deli embrion u njenoj utrobi na sedam delova.
nain i na odreeni objekat donose izuzetne rezultate. Indijski astro-magi
shvatie o emu je re.
742
Misterije Hebdomada
a potom svaki taj LQO ponovo deli na jo sedam delova, koj i postaju
brza boanstva, Maruti.'^*' Ta boanstva predstavljaju samo drugi as-
pekt i l i razvoj Kumara, koj i su po oevom imenu Rudre, kao i mno-
gi dr ugi . "
Poto je D i t i isto to i A di t i , ukol i ko nam ne dokau suprotno,
A di t i i l i Akaa u njenom najviem obliku, kaemo, jeste egipatsko
sedmostruko nebo. Svaki pravi okultista e razumeti ta to znai.
D i t i , ponavljamo, predstavlja esti princip metafizike prirode, Budi
i l i Akau. D i t i , majka Maruta, jedan je od njenih zemaljskih oblika,
koj i istovremeno predstavlja boansku D uu u asketi i boanske
tenje mi st i kog oveanstva za izbavlj anj em iz zamki Maje i
konanim blaenstvom kao posledicom toga. Indra, koj i je danas de-
gradiran zbog K al i Juge, dobu u kome takve tenje vie nisu opte,
ve su postale abnormalne zbog irenja Ahamkare (oseaja egoizma,
Sebe i l i J A-J ESAM-STVA) i neznanja, u poetku j e bio jedan od najve-
ih bogova induskog Panteona, kako pokazuje Rig Veda. Sura-dipa,
"poglavar bogova", se od inua, "vode nebeskih jata" - induskog
Sv. Mihaila - srozao do protivnika asketizma, neprijatelja svake sve-
te tenje. On se prikazuje kao oenjen sa A i ndri (I ndrani), otelov-
Ijenjem Aindrijake, evolucije ulnog elementa, a oenio se njome
"zbog nienihpohotnih ari", nakon ega on poinje da alje enske
demone da probude strasti svetih ljudi, jogina, i "da ih odvrate od mo-
nih pokora koj ih se on uasavao". Zato je I ndra, koj i se danas ka-
rakterie kao "bog neba, personifikovana atmosfera" - u stvarnosti
kosmi ki Mahat i peti ljudski pri nci p - Manas - u svom dvojnom
aspektu: u jednom je povezan sa Budijem, a u drugom je prikazan ka-
ko doputa sebi da ga sroza princip Kame (tela strasti i elja). Ovo po-
kazuje injenica da Brama tom pobedenom bogu kae da su njegovi
esti porazi posledica Karme, i da predstavljaju kaznu za njegov
26
27 ,
U Ramajani to ini Bala-Rama, K rinin stariji brat.
to se tie porekla Rudre, u nekoliko Purana se tvrdi da njegovo (duhov-
no) potomstvo, koje je u njemu stvorio Brama, nije bilo ogranieno ni na sedam
Kumara ili jedanaest Rudri, itd, ve "obuhvata beskrajan broj hita. po liku i
izgledu nalik na njihovog (devianskog) oca. Uznemiren njihovom divljinom,
brojem i besmrtnou, Brama eli da njegov sin Rudra stvori bia drugaije,
smrtne prirode". Rudra, odbivi da stvara, odustaje, itd, otuda je Rudra prvi po-
bunjenik (Linga Purana, Matsja Purana i druge Purane).
743
razvrat i zavoenje ni mf i . U toj svojoj ulozi, da bi se zatitio od pro-
pasti, on tei da uniti budue "novoroene" kome je sueno da
bude uniteno: to novoroene, naravno, alegorijski predstavlja bo-
ansku i postojanu volj u Jogina, reenog da se odupre svim takvim
iskuenjima i tako uniti strasti u svojoj zemaljskoj linosti. I ndra
opet uspeva, zato to telesnost pobeuje duh ( D i t i j e prikazana kao
osujeena u Dvapara Jugi, periodu tokom koga je cvetala etvrta Ra-
sa). On deli "E mbri on" ( i l i novo boanska adeptstvo, koje su opet
zaeli asketi arijevske Pete Rase) na sedam delova - to se odnosi
ne samo na sedam podrasa nove Korenske Rase, od koj ih e svaka
imati jednog "Manua",^* ve i na sedam stupnjeva adeptstva - a po-
tom svaki deo na jo sedam delova - to aludira na Manu-Riije sva-
ke Korenske Rase, pa ak i podrase.
N ije teko primetiti ta se mi sl i pod time da Maruti dobijaju "e-
tiri puta sedam" osloboenja u svakoj "Manvantari" i to zahvalju-
j ui onim osobama koje, poto su se ponovo rodile u tom svojstvu
{Maruta u ezoterikom smislu), "popunjavaju njihovo mesto". Ma-
ruti predstavljaju {a) strasti to besne i divljaju u grudima svakog kan-
didata koj i se priprema za asketski ivot - to je mistiki, (b) okultne
potencije koje su skrivene u mnogostrukim aspektima niih princi-
pa Akae - u njenom telu, i l i tula arira, koja predstavlja zemalj-
sku, ni u atmosferu svake nastanjene planete - ovo je mi sti ki i
sideralno i (c) sadanja svesna Postojanja, Bia kosmike i psihike
prirode.
Istovremeno, " Mar ut i " su, u okultnom izraavanju, jedno od ime-
na koj i m se nazivaju EGA vel i ki h Adepata koj i su preminuli i koj i su
takoe poznati kao Nirmanakaje; Ega koja -poto suprevazila iluziju -
nee dospeti u Devahan i koja, poto su ga se i l i dragovoljno odrekla
Uprkos uasnom i oigledno namernom brkanju Manua, Riija i njihovog
potomstva u Puranama, jedna stvar je uinjena jasnom: bilo je i bie sedam
Riija u svakoj Korenskoj Rasi (u svetim knjigama zvanoj takoe i Manvan-
tara), poto u svakom Krugu ima etrnaest Manua, i poto su "vladajui bo-
govi, Riiji i Sinovi Manua" identini (vidi K njigu I I I , poglavlje 1, Vinu Pu-
rane). "est" Manvantara su date, postoje u Vinu Purani sedma ova naa.
Vaju Purana daje nazive Sinova etrnaest Manua u svakoj Manvantari, i Sinova
sedam Mudraca i l i Riija. O vi poslednji su potomstvo Roditelja oveanstva.
Sve Purane govore o sedam Pradapatija u ovom periodu (Krugu).
744
Misterije Hebdomada
za dobr o oveanstva, i l i j o ni s u dos t i gl a N i r v a nu, ostaj u nevi d-
l j i va na Z eml j i . Z ato su Mar ut i ^' isprva pri kazani kao si novi ive-R u-
dre - " P okr ovi t el j a J ogi na", i j e tree oko, u mi s t i k o m s mi s l u,
asketa mor a da stekne pre nego to postane adept, a pot om, u nj i -
h o v o m k os mi k om kar akt er u, kao pot i nj eni I n d r i i l i nj e g ov i m
pr ot i v ni c i ma - nai zmeni no. " e t i r i put a sedam" osl oboenj a od-
nose se na e t i r i K r ug a i na et i r i Rase koj e su pr et hodi l e naoj ,
pot o su u svakoj od n j i h ponovo roene Marut-ive (monade) i
post i gl e konano osl oboenj e, u k o l i k o su ga i s kor i s t i l e. Umes t o
toga, poto i m j e stalo do dobr obi t i oveanstva, koj e bi se j o bez-
nadenije bor i l o u mreama neznanja i j ada da nije njihove pomoi
sa strane - oni se stalno i znova r ei nkami j u "u t o m svoj st vu" i tako
"popunj avaj u svoja sopstvena mesta". Ko su oni "na zemlji" - sva-
ki prouavalac okul tne nauke zna. O n takode zna i da su oni Ma r ut i
i Rudre, a u nj i h spada i porodi ca T vat ri , s i noni m za Vi vakarmana
- vel i kog pokr ovi t el j a I ni ci j at a. T o nam daje obi l at o znanje o nj i ho-
voj pravoj pr i r odi .
I st o vai i za sedmost ruku podel u K os mos a i l j uds ki h pr i nci pa.
Purane, kao i ostal i sveti t ekst ovi , vrve od al uzi j a na t o. P re svega,
mundano j aj e koj e j e sadralo Br amu, i l i Uni ver z um, " b i l o j e spolja
opskrbl j eno sa sedam pr i r odni h elemenata, i sprva sl obodno nabro-
j a ni h kao Voda, Vazduh, Vatra, E tar, i tri tajna el ementa" ( K nj i ga I ) ;
pot om j e reeno daj e " Svet " bi o sa svi h strana opasan sa sedam ele-
menata, takode unutar j aj eta - kao s t oj e objanjeno: " Uni v e r z um j e
sa svi h strana, odozgo i odozdo, bi o opasan Andakat'ahom - l j u-
s kom Br ami nog j aj eta ( . . . ) " O ko j aj eta tee Voda, koj a j e okruena
Vat r om, Vatra Vazduhom, Vazduh E t r om, E tar i z v or om elemenata
(A hamkara), a ovaj Uni ver zal ni m Umo m ( " I nt el ekt om" u tekstovima)
"Cakuba je bio Manu estog perioda (Treeg Kruga i Tree Rase), u ko-
me je Indra bio Manodava" {Mantradruma u Bhagavata Purani). Poto po-
stoji savrena analogija izmeu "velikog Kruga" (Maha-Kalpe), svakog od sedam
Krugova i svake od sedam velikih Rasa u svakom od Krugova - Indra estog
perioda i l i Treeg Kruga odgovara kraju Tree Rase (u vremenu Pada i l i raz-
dvajanja polova). Rudra, kao otac Maruta, imao je puno dodira sa I ndrom,
Marutvanom i l i "gospodarem Maruta". Pria se daje dobio ime Rudra poto
je jecao. Brama gaje nazvao Rudra, ali je on jecao jo sedam puta vie i tako
dobio jo dva druga imena - od kojih koristi jedno tokom svakog "perioda".
745
( K nj i g a I I , pog i . V I I Vinu Purane). O v o s e odnos i i st o t o l i k o na
sfere bi a k ol i k o i na pri nci pe. Prilivi ni j e naa Z eml j a, ve Svet, So-
l ar ai sistem, i znai iroki, veliki. U Vedama - naj vei m od svi h au-
toriteta, i ako j e za nj i hovo ispravno itanje potreban kl j u - pomi nj e
se da su t r i zemaljske i t r i nebeske Z eml j e nastale i stovremeno sa
Bhumi - naom Z eml j om. Cesto se govor i da u oveku, zapravo, i ma
samo est pr i nci pa, poto nj egovo t el o nije princip, ve pokr i va,
nj egova lj utura. I sto je i sa planetarnim lancem; kad o nj emu, go-
vor i mo ezoteriki. Z eml j a se (kao sedmi, tanije etvrti ni vo, ona koj a
stoj i kao sedma ako br oj i mo od pr vog t rost rukog carstva E l emen-
tala koj e j e zapoelo f ormi ranj e) se moe i zost avi t i iz razmatranja,
pos t oj e (za nas) ona j edi no ispolj eno tel o od t i h sedam. J ezik okul -
t i zma vari ra. A l i , ako pret post avi mo da se umesto sedam u Vedama
pomi nj u samo tri Z eml j e, postavlj a se pitanj e koj e su te t r i , poto mi
j o uvek znamo samo za j ednu? O i gl edno j e da u toj t vr dnj i mor a
postoj ati neko okul t no znaenje. D a v i di mo. " Z eml j a koj a pl ut a" na
Uni ver zal nom O keanu ( i l i P rostoru), koj u Br ama u Puranama del i
na sedam zona, j este Prilivi, svet podel j en na ^.tAdjn principa; to je
j edna kosmi ka podela koj a izgleda pri l i no metafizika, al i j e u stvar-
nost i yzz/A:a u s voj i m okul t ni m posl edicama. N a k on mnogo K a l p i
pomi nj e se naa Z eml j a, a i ona je podelj ena na sedam zona^ po is-
t om onom zakonu anlogij e k oj i j e vodi o drevne f i l ozof e. N a kon toga
na nj oj nal azi mo sedam konti nenata, sedam ostrva, sedam okeana,
sedam mor a i reka, sedam pl ani na i sedam zona, i t d, i t d, i t d. ' "
tavie, Sedam Zemalja se ne pomi nj u samo u i ndus ki m spisima,
ve i u persi j ski m, f eni anski m, hal dej ski m i egi pat ski m kosmogo-
30
Vi di Purane.
^' U Vinu Purani (Knjiga I I , pogl. I V), tvrdi se da Z E MLJ A , "sa svojim kon-
tinentima, planinama, okeanima i spoljanjom ljuturom, ima 500 miliona o-
jana u preniku", na ta komentator primeuje da "to ukljuuje planetarne
sfere, postoje prenik sedam zona i okeana - a svaki okean je istog prenika
kao i kontinent koji okruuje, a svaki naredni kontinent je dvaput veeg pre-
nika od prethodnog - to ini samo dvadeset miliona i l i pedeset etiri lakhe,
itd. (. . .) Kad god se pojave bilo kakve protivrenosti u raznim Puranama,
one se moraju pripisati (. . .) razlikama u Kalpama i slinom". To "slino" bi
trebalo itati kao "Okultno znaenje", ije objanjenje nije dao komentator ko-
ji je pisao u egzoterike, sektake svrhe, a prevodilac gaje pogreno razumeo
iz raznih razloga, od kojih je ponajmanji nepoznavanje ezoterike filozofije.
746
Misterije Hebdomada
ni j ama, pa ak i u rabi nskoj l i t er at ur i . Feniks^^ - koga J evrej i nazi -
vaj u O neh p 5 p ( od Phenoch, E noh, to j e s i mbol svetog ci kl us a i
i ni ci j aci j e), a T ur ci Kerkes - i v i hi l j adu godi na, nakon ega se upa-
li i sam sagori, a pot om se ponovo raa sam od sebe - i i v i hi l j adu
godi na, sve do sedam puta sedam ( v i di Knjigu Ali u r us kom pre-
vodu) , kad dol azi dan Suda. "Sedam puta sedam", 49, pr ovi dna j e
al egorij a i al uzi j a na etrdeset devet " Ma nua " , Sedam K r ugova i
sedam put a sedam l j uds ki h ci kl usa u svakom K r u g u na svakoj pl a-
neti . Kerkes i Oneh znae rasni ci kl us, a mi st i ko drvo A babel - "Otac
Drvo " u Koranu - puta nove grane i lie p r i svakom vaskrsnuu
K erkesa i l i Feniksa; " D a n suda" znai " manj u P ral aj u" ( v i di Ezote-
rijski budizam). A ut or Knjige Boga i Apokalipse veruje daj e " vr l o
j asno kako je Feniks isto to i Simorg, persij ski Rok, a iz pri e o ovoj
poslednj oj pt i ci j o j asni j e moemo da zakl j ui mo da smrt i oi vl j a-
vanje Feniksa pokazuj e sukcesivno unitenje i obnavljanje ovog sve-
ta, to se po mnog i ma deava usl ed vatrene kat ast rof e" (str. 175) i
vodenog potopa, r edom. i '
K ad je Kaherman zapitao Simorga za starost, on mu je odgovo-
rio da je ovaj svet veoma star, j er je ve sedam puta bio nastanji-
van biima drugaijim od oveka, i sedam puta lien stanovnika,
da vek ljudske rase, nae, treba da iznosi sedam hiljada brojeva, a
daje ona sama videla dvanaest od t i h preokreta i ne zna kol i ko e
jo morati da ih vi di .
(Istonjake zbirke, II, 119)
Me ut i m, ovo ni j e nova tvrdnj a. O d Baj i a i z pr ol og veka, pa do
dr K i ni l i j a u ovom, te inj enice j e zapazilo nekol i ko pisaca, al i se sa-
da moe us pos t avi t i veza i z me u persi j skog pr or oi t a i nazaren-
skog proroka. A ut or Knjige Boga (str. 176) kae:
Simorg je zapravo isto to i i nduski kr i l at i Sing i egipatska
Sfmga. Kae se da e se onaj prvi pojaviti na kraju sveta ( . . .) kao
Feniks, povezan sa Solamim Ciklusom od 600 godina (sa iframa uklonje-
nim i l i pojaanim, zavisno od toga na koji ciklus se misli), zapadnjaki ciklus
Grka i drugih naroda - generiki je simbol nekoliko vrsta ciklusa. O detaljima
e biti reci u odeljku o "Kalpama i Ciklusima ".
-1-1
Primenjeno je "prolo" vreme jer je knjiga alegorijska i mora da prikrije
istine koje sadri.
747
udovina lav-ptica. Iz ovog predanja su rabini uzeli svoje mitove
o ogromnoj Ptici, koja ponekad stoji na zemlji, a ponekad hoda oke-
anom (. . .) dok joj glava podupire nebo, a sa tim simbolom oni su
takode usvojili i doktrinu o kojoj ona govori. Oni ue da treba da
bude sedam sukcesivnih obnavljanja ove planete, da e svaki re-
produkovani sistem trajati sedam hiljada godina (?) i da e uku-
pan vek univerzuma biti 49.000 godina. Meutim, to miljenje,
koje ukljuuje doktrinu o prethodnom postojanju svakog obnov-
ljenog stvorenja, oni su mogli da naue i l i tokom vavilonjanskog
ropstva, ili je ono moda bilo deo njihove prvobitne religije koju su
njihovi svetenici sauvali od davnih vremena.
To pre pokazuje da su inicirani Jevreji pozajmili, a njihovi neini-
cirani naslednici, talmudisti, izgubili smisao i primenil i Sedam K ru-
gova i etrdeset devet rasa, itd. , na pogrean nain.
I ne samo "njihovi svetenici", ve i svetenici svih drugih zema-
lja. Gnostici, ija su brojna uenja odjeci jedne prvobitne i univer-
zalne doktrine, stavljaju iste brojeve, samo u drugom obliku, u usta
Isusu u veoma okultnoj Pistis Sofiji. Mi kaemo jo vie: ak je i hri-
anski redaktor i l i autor Otkrivenja sauvao to predanje, pa govori
o Sedam R A SA , od koj ih su etiri i deo pete nestale, a dve tek imaju
da dou. To je reeno da ne moe bi t i jasnije u poglavlju XV I I , sti-
hovima 9 i 10. Ovako ree aneo:
A evo uma koji ima mudrost. Sedam glava su sedam planina,
na kojima ena sedi. I postoji SEDAM Kraljeva, pet su pali, jedan
postoji, a jedan jo nije doao ( . . . )
Ko e od onih koj i su bar malo upoznati sa starim si mbol i ki m
j ezi kom propustiti da upet K raljeva koj i su pali vi di etiri K oren-
ske Rase koje su postojale i deo pete, a u onoj ko}apostoji i onoj
koja "705^ nije dola", estu i Sedmu K orensku Rasu, koje tek tre-
ba da dou, kao i nj ihovu podrasu, nau sadanju rasu? Jednu j o
i zrazi ti j u aluzij u na Sedam K rugova i etrdeset devet K orenski h
Rasa u Knjizi Levitskoj nai ete ne drugom mestu, u D odatku,
deo I I I .
748
Misterije Hebdomada
E .
SE D A M U A ST R O N O MI J I , N A UCI I MA G I J I
A opet, broj sedam je blisko povezan sa okultnim znaenjem Ple-
jada, tih sedam A tlasovih erki - "est prisutnih, sedma skrivena". U
I ndi j i su one povezane sa svojim dojenetom, bogom rata, K artike-
j om. Plejade (na sanskritu Kritika), dale su tom bogu svoje ime, j er
je Kartikeja, astronomski, planeta Mars. Kao bog, on je sin Rudre, ro-
en bez posredstva ene. On je Kumara, opet "devianski mladi",
stvoren u Vatri iz Sivinog Semena - svetog duha, otuda zvan Agni-bu.
P okojni dr K i ni l i je verovao daje Kartikeja u I ndi j i sveti simbol ci-
klusa Narosa, koj i se sastoji od 600, 666 i 777 godina, u zavisnosti
od toga da li se broje solame i l i luname, boanske i l i smrtne godine,
a est vi dl j i vi h, i l i sedam stvarnih sestara. Plejada, neophodne su da
se kompletira najskriveniji i najmisteriozniji od svih astronomskih
i religioznih simbola. Zato, kad treba da obelei jedan odreeni do-
gaaj, Kartikeja iz starine se pojavljuje kao Kumara, asketa, sa est
glava "j edna za svaki vek Narosa. K ad je simbolika bila potrebna
za drugi jedan dogaaj, onda smo Kartikeju, u vezi sa sedam zvezda-
nih sestara, vi del i u pratnji Kaumare ( i l i Sene), njegovog enskog
aspekta. On tada on jae pauna - pticu Mudrosti i Okultnog Znanja, i
induskog Feniksa, ij i je grki odnos prema 600 godina Narosa do-
bro poznat. estokraka zvezda (dvostruki Trougao), Svastika, estokra-
ka, a povremeno sedmokraka kruna je na njegovoj obrvi; paunov
rep predstavlja zvezdano nebo, a dvanaest znakova Zodijaka skri-
veni su na njegovom telu, zbog ega ga takoe zovu Dvadasa K ara"
("dvanaestoglavi") i Dvadasaka, "dvanaestooki". On j e, meutim,
najslavnije prikazan kao aktidhara, "nosilac koplja" i pobednik nad
Tarakom, "Taraka-dit",
Poto se godine Narosa (u I ndiji) broje na dva naina - i l i " 100 go-
dina bogova" {boanskih godina) - i l i 100 smrtnih godina - moe-
mo da vidimo koliko je neiniciranima teko da ispravno razumeju taj
ciklus, koj i igra tako vanu ulogu u Otkrivenju sv. Jovana. To je ui -
stinu apokaliptiki Ciklus, pa ipak, u svim nagaanjima o njemu nali
749
TAJNA DO K T R I NA ANTROPOGENEZA
smo samo nekoliko priblinih istina, poto postoje razliite duine i
odnosi se na razne praistorijske dogaaje.
Tako smo mi negodovali stoje Suidas, u svom delu o antikom bro-
janju, zamenio dane za godine kada je u pitanju vremensko trajanje
koje su Vavilonjani, po svom hronolokom raunanju, smatrali boan-
skom godinom. U svom dovitljivom plagiranju - koje smo razotkrili
na drugom mestu - dr Sep se pozvao na Suidasa i njegov autoritet ka-
da je 432 u hiljadama i milionima godina (trajanje Juga) smanjio na
4.320 lunarnih godina pre "roenja Hrista", a ovo "roenje" je navo-
dno bilo "predodreeno" u zvezdanom (i nevidljivom) nebu, stoje do-
kazivao "poj avom Vitlejemske zvezde". A l i , Suidas nema drugih
dokaza za to osim sopstvenih nagaanja, jer on nije bio I nicijat. On
kao dokaz navodi Vulkana, pokazujui daje, prema hronolokim tvr-
dnjama, on vladao 4.477 godina, t j . 4.477 dana, kako on misli, i l i pre-
vedno u godine, 12 godina, 3 meseca i 7 dana; u njegovom originalu
stoji 5 dana - to pokazuje da je pogreio ak i u tako jednostavnom
raunu (vidi Suidasa, lanak "Hri?îO(;). Uistinu, ima i drugih drevnih
pisaca koj i su pravili takve pogrene proraune - na primer, Kalisten,
koj i astronomskim posmatranjima Haldejaca pripisuje period od samo
1.903 godine, dok Epigen priznaje 720.000 godina (Plinije, Histor.
Natur. Lib, V I I , c. 56). Sve te pretpostavke, koje su izneli profani pi -
sci, zasnovane su na nekom nesporazumu i l i potiu od istog. K ro-
nologija svih zapadnih naroda, starih Grka i Rimljana, pozajmljena
je iz I ndije. Sad, u tamilskom izdanju Bagavadama se kae da 15 so-
lamih godina ine Paccham, dva Pacchama ( i l i 30 dana) jesu mesec
smrtnika, a dodaje se da je takav mesec samo jedan dan Pitar-Devata
(Pitrija). A opet, dva takva meseca ine rudu, t ri rudna ine ajanam,
a dva ajanama godinu - i ta godina smrtnika samo je jedan dan bo-
gova. I na osnovu t i h pogreno protumaenih uenja su neki G rci
zamiljali da su svi inicirani svetenici pretvorili dane u godine!
Ta greka starih grkih i rimskih pisaca proizvela je obilje posle-
dica u E vropi. Na kraju prolog i na poetku ovog veka, Baji, D i pui
i drugi, oslanjajui se na namemo osakaene prie o induskoj hro-
nologiji, koje su iz I ndije doneli izvesni preterano revnosni i bes-
krupulozni misionari, sainili su fantastinu teoriju o toj temi. Poto
je kod Indusa mera vremena bila polovina revolucije Meseca, a po-
to je Mesec imao samo petnaest dana - o emu govori K vi nt i l i j e
750
Misterije Hebdomada
Kurcije {Menses in guions dies desriperunt dies, Quint. Curt, LXVI 1I ,
c. 9) - to se pominje u hinduistikoj literaturi, potvrena je injeni-
ca daje njihova godina bila samo pola godine, ukoliko nije naziva-
na danom. I K inezi su delili svoj Zodijak na dvadeset i etiri dela, pa
otuda i svoju godinu na dvadeset i etiri polovine meseca, ali ih ta-
kvo raunanje nije spreavalo, ni t i ih spreava, da imaju astronom-
sku godinu istu kao to je naa. A u nekim provincijama oni i danas
imaju period od ezdeset dana - junoindijsku rudu. tavie, Diodor
sa Sicilije (Lib. I, par, 26, str. 30) naziva ''trideset dana egipatskom
godi nom", odnosno, onaj peri od za koj i se Mesec u potpunosti
obrne oko Zemlje. I Plinije i Plutarh govore o tome {Hist. Nat. Knji-
ga V I I , pogl. 48, tom I I I , str. 185 i ivot Nume, par. 16), aU, zar je lo-
gino da bi Egipani, koj i su poznavali astronomiju isto tako dobro
kao i drugi narodi, t vrdi l i da lunami mesec ima trideset dana kad on
ima samo dvadeset osam dana plus deo dana? Svakako da je taj lu-
nami period imao okultno znaenje isto koliko su ga imali i induski
Ajanam i rudu. Godina koja traje dva meseca i period od ezdeset
dana bi l i su univerzalne mere u antici, kako pokazuje sam Baji u svo-
j oj Raspravi o istonjakoj astronomiji. K i nezi su, kako kau njiho-
ve knjige, del i l i svoju godinu na dva dela, od jedne ravnodnevice
do druge (Mem. Acad. Ins., t. XVI , pogl. 48, tom. I I I , str. 183). Ara-
pi su u davnini del i l i godinu na est doba, od koj ih se svako sasto-
j alo od dva meseca. U kineskom astronomskom spisu naslovljenom
Kiu-e, kae se da su dva meseca mera vremena, a est mera godi-
ne, a i dan danas uroenici sa Kamatke imaju svoje godine od est
meseci, kao to su ih imali kad ih je posetio opat Cape (Chappe) (Pu-
tovanje u Sibir, tom I I I , str. 19). A l i , zar je sve to razlog za tvrdnju
da kad indijske Purane kau "solarna godina ", to znai - solarni
dan] Poznavanje prirodnih zakona je ono to ini sedmicu, da tako
kaemo, korenskim brojem prirode u ispoljenom svetu - bar u
naem sadanjem zemaljskom ivotnom ciklusu - i udesnim uvi-
dom u njeno fUnkcionisanje, koje je drevnim narodima otkrilo veo-
ma mnogo misterija prirode. I opet, ti zakoni i njihova primena na
nebeskom, zemaljskom i moralnom planu omoguili su starim as-
tronomima da tano izraunaju trajanje ciklusa i njihovog uticaja na
razvoj dogaaja i da zabelee budui (to se naziva proroanstvom)
uticaj koj i e oni imati na postojanje i razvoj ljudskih rasa. Zato su
751
Sunce, Mesec i planete, koje predstavljaju nepogreive vremenske
mere, ije su moi i periodinosti bile dobro poznate, postali vel i ki
Vladar i mali vladari naeg sistema i njegovih sedam domena i l i "sfe-
ra delovanja".^''
To je bi l o toliko oigledno i izrazito da su ak i savremeni lj udi
od nauke, kao i materijalisti i mistici, obratili panju na taj zakon.
Fiziari i teolozi, matematiari i psiholozi, esto su svetu ukazivali
na periodinost u ponaanju "P rirode". Ti brojevi su objanjeni u
"K omentarima" ovi m recima:
K R UG NIJE "J EDNO", VE SVE.
U VIEM {nebu), NEPROBOJNI RAAH ("ad bhutam ", vidi Atharva
Vedu, X, 105), TO {Krug), POSTAJE JEDNO JER {to je) NEDELJIVO I U
NJEMU NE MOE POSTOJATI T A U.
u DRUGOM {od tri "Radamsija " (tritije) Ui tri "Sveta "] JEDAN
POSTAJE DVA {muko i ensko), i TRI {kad se doda Sin ili Logos), i
SVETO ETIRI {"tetraktis", ili "Tetragramaton").
U TREEM {niem svetu ili naoj Zemlji) TAJ BROJ POSTAJE ETIRI,
I TRI , I DVA. UZ MI PRVA DVA I DOBIE SEDAM, SVETI BROJ IVOTA;
STOPI {ovaj poslednji) SA SREDNJIM RAAHOM I IMAE DEVET, SVE-
T I BROJ P O S T O J A N J A i P O ST A J A N J A . ^^
K ad zapadnjaki okultisti budu ovladali pravim znaenjem po-
dele sveta iz Rig Vede - dvostrukom, trostrukom i sedmostrukom, a
posebno devetostrukom podelom, misterija ci kl i ki h podela prime-
njenih na nebo i zemlju, bogove i oveka, postae im jasnija nego
to je to sada sluaj. Jer:
POSTOJI SKLAD U BROJEVIMA ITAVE PRIRODE; U sili tee, u svim
planetarnim kretanjima, u zakonima toplote, elektriciteta i hemij-
Sfere delovanja kombinovanih sila Evolucije i Karme su (1) Nad-duhov-
no i l i noumenalno, (2) Duhovno, (3) Psihiko, (4) Astroeterino, (5) Podas-
tralno, (6) Vitalno i (7) \sto fizike sfere.
U hinduizmu, kako ga razumeju orijentalisti, po Atharva Vedi, t ri radam-
sija se odnose na t ri Vinuova koraka; njegov uspinjui, vii korak, koj im on
stupa u najvii svet {A. V. VI I , 99, 1, cf. 1,155, 5). Oni to shvataju kao divo ra-
ah, i l i "nebo". A l i , u okultizmu tu ima jo neeg. Iskaz pareu, guhjeu, vra-
teu, cf. I, 155, 3 i I X, 75, 2; i l i stih X, 114 u Atharva Vedi - tek treba da budu
objanjeni.
752
Misterije Hebdomada
skoj privlanosti, u oblicima ivotinja i biljaka, u percepcijama uma.
Uistinu, savremena nauka ide u pravcu generalizacije koja e iz-
raziti opte zakone svega j edni m prostim numerikim odnosom.
P ozvali bismo se na Filozofiju induktivnih nauka profesora Vjuela
{WheweH), i na istraivanja g. Heja {Hay) o zakonima harmonije
boja i oblika. Iz svega toga proizlazi da se broj sedam istie u za-
konima koji reguliu skladno opaanje oblika, boja i zvukova, a ve-
rovatno i ukusa, kad bismo samo mogl i da analiziramo nae opaaje
te vrste sa matematikom tanou.
(Medical Review, jul 1844.)
Ui s t i nu t ol i ko da se j edan lekar zaprepastio kad j e vi deo per i odi -
ni sedmostruki ci kl us poj avl j i vanj a i nestajanja razni h tegoba, a pr i -
rodnj aci su pr i znal i da ni su u stanju da objasne taj zakon. "R aanj e,
rast, sazrevanje, vi t al ne funkci j e (. . . ) promene, bol est i , propadanje
i smrt insekata, gmizavaca, ri ba, pt i ca, sisara, pa ak i oveka, ma-
nje-vie kont rol i e j edan zakon k o j i sve to upotpunj uj e u nedelja-
ma", odnosno sedmicama - per i odi ma od sedam dana.^* D r Le j kok
(Laycock) (Lancet, 1842-3), pi ui o per i odi nos t i v i t a l ni h feno-
mena, bel ei " j ednu i zuzet ni i l us t r aci j u i pot v r du t og zakona k o d
insekata".^^
H. Gratan Ginis (Grattan Guinness), akademik, u svom Pribliavanju kra-
ju ere.
Poto je izneo odreeni broj primera iz prouavanja prirode, taj doktor
dodaje:
injenice preko koj i h sam ukratko preao su opte injenice / nije mogue da se
potpuno sluajno ili pukom koincidencijom odvijaju dan za danom kod toliko miliona
ivotinja raznih vrsta, OD LA R VE , I LI JAJETA, SI T N I H I NSE KA T A PA D O O VE K A , u tano od-
reenim periodima. ( . . . ) Mi s l i m da se taj zakljuak mora toliko uoptiti da tvrdimo kako
se kod ivotinja promene odvijaju svakih tri i po, sedam, dvadeset jedan ili dvadeset i
osam dana, i l i kod neki h u tano odreenom broju nedelja, i l i sedmostrukih ciklusa.
I opet, isti dr Lejkok tvrdi:
O kakvoj god groznici da se radi, doi e do paroksizma sedmog dana ( . . . ) a
etrnaesti e hiti zapaen kao dan promene (. . .) (doi e i l i do izleenja, i l i do smrti).
A ko etvrti (vrhunac) bude estok, a peti manje estok od njega, bolest e se zavriti
sa sedmim vrhuncem i (. . .) promenu na bolje (. . .) primetiemo etrnaestog dana,
naime, oko t r i i l i etiri t okom noi, kad j e organizam najvie malaksao.
(Citirano u delu Primicanje kraja doba od Gratana Ginisa, str 258-269)
753

Blavatsky - Tajna Doktrina 4

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Blavatsky - Tajna Doktrina 4

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

T A J N A D O K T R I N A * A N T R O P O G E N E Z A

put (rasnih) lutanj a onol i ko j asno kol i ko t o r ei mog u da izraze. O na

You might also like