Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet Tehnikih Nauka

Mart, 2014.











Esej iz predmeta Specifikacija i
modeliranje softvera

Tema: Generic ki editor






Autori:
Mihailo Isakov, RA118/2011
Tamara Komnenid, RA2/2011





Profesor: Branko Periid
Asistent: Danijel Venus

Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet Tehnikih Nauka

2

Sadraj

Uvod ........................................................................................................................................................ 3
Opte funkcije editora ............................................................................................................................. 4
Grafiko-korisniki interfejs (GUI) ....................................................................................................... 4
Funkcije meni-a ................................................................................................................................... 5
Funkcije toolbar-a ................................................................................................................................ 6
Funkcije status bar-a ........................................................................................................................... 6
Specijalizovane funkcije editora (specijalizovane ili specijalne?) ........................................................... 7
Specijalizovane funkcije grafikih editora ........................................................................................... 7
Specijalizovane funkcije tekst editora ................................................................................................. 8
Specijalizovane funkcije video editora ................................................................................................ 9
Specijalizovane funkcije audio editora .............................................................................................. 10


Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet Tehnikih Nauka

3

1. Uvod

This document is dedicated to the countless lost hours of both people having to search for simple
answers, and people having to answer questions that shouldn't have to be asked in the first place.
Documentation is always hard to get, good documentation nearly impossible.
Harry & CChris
Notepad++ documentation authors

Svrha ovog dokumenta je da priblii korisniku pojam generikog editora i da da objanjenje o
njegovim osnovnim osobina i funkcijama u cilju to lakeg i efikasnijeg koridenja naeg proizvoda.
Editor predstavlja softverski proizvod koji omogudava korisniku manipulaciju nad podacima. Razliite
grupe podataka omogudile su editorima da budu zastupljeni kako kod korisnika sa osnovnim
zahtevima, tako i u , na primer, raznim granama industrije.

U zavisnosti od toga nad kakvim se podacima vri manipulacija, postoje razliite vrste editora. Grubo
podeljeno, to su:
grafiki editor
tekst editor
video editor
audio editor
od kojih de svaki kasnije u dokumentu biti malo blie opisan. Svi editori imaju zajednike osobine koje
se ogledaju u postojanju samog generikog editora netipiziranog editora koji predstavlja kostur
grafiko-korisnikog interfejsa i osnovnih funkcija svih gorenavedenih vrsta editora.




Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet Tehnikih Nauka

4

2. Opte funkcije editora

Grafiko-korisniki interfejs (GUI)
Poreenjem razliitih vrsta editora moe se primetiti da oni dele niz zajednikih osobina. Poevi od
grafiko-korisnikog interfejsa , gde u vedini sluajeva moemo videti osnovne stavke koje ine deo
svakog interfejsa:
o Naslov dokumenta
o Meni
o Linije alata (toolbars)
o Radna povrina
o Statusna linija
Slika 1. Primer GUI-a audio editora, Audacity

Ovakav ablon organizacije komponenata u GUI-u u kom se korisnik nalazi omogudava mu da se to
lake upozna sa okruenjem i da to efikasnije koristi editor jo pri samom poetku koridenja.

Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet Tehnikih Nauka

5

Funkcije meni-a

Sve funkcionalnosti koje omogudavaju interaktivno koridenje editora nalaze se grupisane u
stavkama meni-a, a generiki editor poseduje one funkcionalnosti koje su zajednike svim vrstama
editora.
Izgled menija u Microsoft Word tekst editoru
Osnovne funkcije pri radu sa datotekama bile bi svakako :
Kreiranja nove datoteke (New)
Sauvavanja izmenjene/ih datoteke/a (uz opcioni odabir formata uvanja) (Save/Save as)
Zatvaranja otvorene/ih datoteke/a (Close/Close all)
Brisanje podataka sa radnog prostora i premetanje u clipboard radi mogudeg ponovnog
koridenja (Cut)
Kopiranje podataka u clipboard radi mogudeg koridenja (Copy)
Uzimanje podataka iz clipboard-a i stavljanje u radni prostor (Paste)
(podrazumeva da je prethodno izvrena neka od operacija Cut ili Copy)
Uklanjanje podataka sa radne povrine i iz datoteke (Delete)
Vradanje nekog od prethodnih stanja u kome se radna povrina nalazila, moe sezati vie
koraka unazad (Undo)
Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet Tehnikih Nauka

6

Suprotna komanda od Undo komande, ponovno vradanje akcije koja je bila ponitena
opcijom Undo (Redo)
Selektovanje svog sadraja sa radnog prostora (Select all)
Uveliavanje sadraja u radnom prostoru (Zoom in/Zoom out)
tampanje postojedeg sadraja radnog prozora (Print)
Pored ovih osnovnih opcija, na generiki editor imao bi i:
opciju recent koja bi omogudila korisniku lake otvaranje poslednje otvaranih datoteka
(npr. 5 do 10 poslednje otvaranih datoteka) sa ciljem ekonominije potronje korisnikovog
vremena
mogudnost rada na vie radnih povrina i sa vie razliitih dokumenata paralelno,
mogudnost prenoenja sadraja (ili dela sadraja) datoteke iz jedne radne povrine u
datoteku na drugoj radnoj povrini,
opciju promene jezika u toku samog rada sa editorom.
Funkcije toolbar-a

Do svih funkcija u toolbar-u moe se nizom akcija dodi i preko meni-a. Njegova osnovna funkcija je
uteda korisnikovog vremena, vizuelno lake snalaenje u GUI-u kao i mogudnost modifikacije
njegovog samog izleda promenom mesta svakog od toolbar-a aktivnog u GUI-u. Svaki toolbar
predstavlja funkcije koje su grupisane po srodnosti samih akcija (npr. preice do funkcija redo i
undo nalazide se na istom toolbar-u).
Korisnik moe postavljati i uklanjati toolbar-ove iz editora i na taj nain personalizovati okruenje u
kojem se nalazi.

Funkcije status bar-a

Osnovna funkcija status bar-a (statusne linije) jeste prikaz tekudih informacija korisnih za pradenje
modifikacija same datoteke (npr. prikaz ukupnog broja rei i broja stranica u tekstualnom editoru).
Statusna linija naeg editora posedovala bi opciju izmene samog sadraja koji se prikazuje na njemu
te bi korisniku bilo omogudeno da sam odlui koje informacije vezane za samu datoteku eli da prati
na statusnoj liniji.


Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet Tehnikih Nauka

7


3. Specijalizovane funkcije editora

U radu sa razliitim datoteka ne mogu postojati samo univerzalne funkcije primenljive na svaku
datoteku, bez obzira na njen tip. Svaka vrsta editora poseduje funkcije koje su strogo vezane za tip
datoteke ijim se modifikavanjem bave, pa se voeno tom podelom, mogu i grupisano analizirati.

Specijalizovane funkcije grafikih editora

to se grafikih editora tie moemo uoiti izdvajanje dve podgrupe editora u odnosu na nain
modifikacije datoteka:
1. Vektorski grafiki editori (koriste osnovne geometrijske elemente za prikaz i modifikaciju
datoteka)
2. Rasterski grafiki editori (koriste struktruru podataka grafiku reetku (struktura podataka u
obliku matrice taaka razliitih boja, piksela) za prikaz i modfikaciju datoteka)
Ukoliko editor nije opredeljen za neki od ta dva pristupa, na korisniku je da odabere kakav pristup
obradi datoteka eli.
Bez obzira na prethodno odabrani pristup, svi grafiki editori imaju skup esencijalnih funkcija za
modifikaciju datoteka (slika):
promena veliine slike, rotacija slike oko centra i oko vertikalne ose
podeavanje kvaliteta slike (promena kontrasta, saturacije, otrine, osvetljenja...)
dodavanje novih grafikih elemenata u datoteku
mogudnost kreiranja tekstualnih elemenata u okviru grafike datoteke
mogudnost koridenja slikarskih alata (npr. etkica, olovaka) kojima se mogu menjati
osobine, sa ciljem da se postigne efekat slian prirodnim slikarskim efektima

1. Photoshop i Corel Draw, primer rasterskog i vektorskog grafikog editora

Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet Tehnikih Nauka

8

Specijalizovane funkcije tekst editora

Tekstualne editore najpre odlikuje radni prostor koji se sastoji od prostora za unosa teksta (moe biti
prikazan u vidu stranice) i scrollbar-a, kojim se moe kretati po samom dokumentu (horizontalno i/ili
vertikalno).
U nekim sluajevima oivien je i lenjirom ija uloga, pored pukog premera prostora, moe biti i u
formatiranju samog teksta.
Same funkcije vezane za formatiranje mogu se odnositi na tekst a takoe i na radnu povrinu, kao na
primer:
promena fonta, boje, veliine i dodatne opcije formatiranja teksta koje mogu varirati od
editora do editora (npr. poravnanje teksta, promena boje pozadine teksta ili stvaranje
senki...),
ukoliko je radni prostor predstavljen stranicom mogu se birati njene dimenzije kao i
orijentisanost,
mogudnost kreiranja i rada nad tabelama,
opcija uvoza drugih vrsta dokumenata u tekstualni (npr. unos slika u radni prostor sa
tekstom)
mogudnost provere ispravnosti unetog teksta u zavisnosti od gramatike izabranog jezika
mogudnost kreiranja grafikih elemenata u okviru tekstualnog dokumenta


Microsoft Word tekst editor
Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet Tehnikih Nauka

9



Specijalizovane funkcije video editora

Moderni video editori se vode pod akronimom NLE (Non-linear editing). NLE editori se razlikuju od
starih tehnika obrade videa po tome to se ceo proces obavlja na kompjuteru, za razliku od video
trake. Svaka obrada podataka je virtuelna, jer se original ne menja, tako da je ceo proces ne-
destruktivan.
Moderni editori se sastoje od 3 tipa programa integrisanih u jedno reenje. Ti programi mogu biti
klasifikovani kao:
Snimanje video zapisa
Obrada video zapisa
Rasterizovanje (Renderovanje) video zapisa
Snimanje video zapisa
Putem USB, Firewire, SD kartice, ili nekog drugog standarda mogude je prebaciti sadraj sa ureaja za
snimanje na kompjuter. Ukoliko ureaj snima analogni signal, prethodno je potrebno digitalizovati
isti u neki od podranih formata (MPEG, MP4, AVI...) Ureaji koji vre digitalizaciju mogu biti
komponenta raunara (eksterne video kartice) ili odvojena komponenta, kao VHS ita.

Obrada video zapisa
Bilo koji moderan video editor bi trebao da ponudi sledede funkcionalnosti:
Podrka popularnih formata, i mogudnost prebacivanja sadraja u druge formate
Spajanje i brisanje odreenog dela zapisa
Obrada pratedih audio traka, kao i dodavanje novih (sinhronizacija, naracija)
Primena odreenih video filtera radi poboljanja kvaliteta snimka
Mogudnost dodavanja prelaza izmeu scena, postepenog zamraenja ekrana, interpolacije
izmeu slika
Mogudnost dodavanja prevoda i teksta preko video zapisa
Rasterizacija (Renderovanje)
Kako bi prilagodili sadraj za prikazivanje, potrebno je podesiti mu format, rezoluciju, kompresiju,
itd. Ukoliko je potrebno ograniiti veliinu video zapisa, mogude je smanjiti njegovu veliinu, ali uz
gubitak kvaliteta. To se moe ogledati u manjoj rezoluciji, mutnijom slikom, ili niom frekvencijom.
Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet Tehnikih Nauka

10


Adobe Premiere Pro, video editor

Specijalizovane funkcije audio editora

Audio editori su aplikacije stvorene za manipulaciju postojedim digitalni audio zapisom, i neretko, za
stvaranje novog zapisa. Editori namenjeni za obradu muzike generalno poseduju sledede
funkcionalnosti:
Mogudnost uitavanja audio datoteka odreenih formata
Snimanje zvuka sa jednog ili vie ulaza. Za snimanje je potrebna posebna oprema, zvune
kartice koje poseduju AD (analogno-digitalne) konvertore. Zvuk se snima u odreenom
opsegu, najede od 20Hz do 20kHz.
Podeavanje poetka i kraja audio zapisa
Lagan prelazak sa audio zapisa na tiinu, i obrnuto (Fade out, Crossfading)
Kombinovanje audio zapisa, sa razliitom glasnodom i podelom po kanalima (Stereo, 5.1, 7.1)
Razliiti efekti, ukljuujudi kompresiju, reverberaciju, eho, smanjenje uma, ekvilizaciju...
Putanje snimljenog zvuka za vreme obrade istog (Playback)
Konverzija izmeu razliitih audio formata (MP3, WAV, FLAC, itd.)
Osim obrade zvuka, mogude je proceduralno generisati isti, bez snimanja. Softverski sintisajzeri su u
stanju da uspeno oponaaju postojede instrumente i da stvaraju zvuk koji nije mogude dobiti fizikim
instrumentima. Osim toga, mogude je koristiti unapred snimljene baze audio zapisa radi stvaranja
novih audio traka.
Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet Tehnikih Nauka

11


Ableton Live, Cubase, Fruity Loops, i Nuendo, vodei audio editori

Sistemski zahtevi

Sistemski zahtevi su zahtevi naeg editora bez kojih on ne bi mogao da funkcionie. Ukljuuju zahteve
fizike strukture, zahteve operativnog sistema, i zahteve potrebnih eksternih prikljunih ureaja
potrebnih za rad.
Za normalno fukncionisanje, na generiki editor zahteva:
Operativni sistem Windows XP/Vista/7/8
Intel Pentium procesor ili bolje
64MB RAM memorije
12MB prostora na eksternom memorijskom ureaju
Ekran u boji sa rezolucijom od 800x600 ili vie piksela
Tastaturu i mi
Zakljuak
Generiki editor koji obuhvata vie vrsta editora za rad sa razliitim tipovima zapisa se ne srede esto
u praksi. Korisnik retko ima potrebu i znanje da vri obradu vie od jednog tipa podatka paralelno.
Vodedi editori ciljaju da se specijalizuju za obradu jednog ili dva medija. Editor koji bi nudio obradu
vie medija bi bio pravio kompromise izmeu kvaliteta interfejsa i ponuenih funkcionalnosti. Iako
smatramo da je mogude napraviti dobar odnos, resursi potrebni za razvoj takvog softvera su znatno
vedi nego resursi potrebni za razvoj pojedinanih aplikacija.
Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet Tehnikih Nauka

12

Literatura
1. Wikipedia.com
2. Wikipedia.rs
3. DuckDuckGo.com
4. translate.google.com