Originalni nauni rad UDK 39:929 BenediktR.

Antropologija 4 (2007)
Nada Sekuli
Filozofski fakultet, Beograd


RUTH BENEDICT O KULTURI JAPANA


Apstrakt:Tekst se bavi problemom konstrukcije znanja u antropologiji, kroz analizu ja-
panske kulture datu u delu "Hrizantema i ma" Ruth Benedict. Ovo delo, nastalo pod
kraj II svetskog rata, zavreno neposredno pre bacanja atomskih bombi na Hiroimu i
Nagasaki, predstavlja istraivanje sprovedeno u veoma kratkom vremenskom periodu
po narudbi Amerikog ratnog informacionog biroa. "Hrazantema i ma" je nakon rata
itana vie u samom Japanu, dok je u Americi ostala poznata uglavnom u antropolokim
krugovima i to ne kao njeno glavno delo. Pokrenuvi mnoge kontroverze o imperijali-
zmu u konstrukciji antropolokog znanja, mnogo pre uvoQenja pojma orijentalizma i
proliferacije literature koja se na odnosi na orijentalizam i postkolonijalne studije, ovo
delo je takoQe iniciralo i krajnje interesantne i japanaloki specifine rasprave o upotre-
bljivosti pojma nacionalnog karaktera stavljajui ga u sasvim drugi kontekst u odnosu
na evropsku tradiciju. U metodolokom pogledu, pitanje o (ne)primenljivosti modela
kulturolokih obrazaca dovelo je do preispitivanja celokupnog opusa Ruth Benedict, do
otkrivanja novih elemenata u njenom pristupu, otvarajui nove mogunosti da se taj mo-
del sagleda iz perspektive akcionog konstrukcionistikog "pristupa, izmetajui ga iz
domena esencijalistikih razmatranja o kulturi.

Okolnosti pod kojima je nastalo delo Ruth Benedict "Hrizantema i ma"
(The Chrysanthmenun and the Sword Patterns of Japanese Culture, 1946.),
previe su upeatljive, imaju previe uticaja kako na sadraj, tako i na kasniju
recepciju ovog dela i na prvi pogled su istraivaki neobino motivisane da bi
njihov prikaz bio zaobiQen ili ostavljen za sredinu ili kraj ovog teksta. Naime,
poetak prie o nastanku "Hrizanteme i maa" odnosi se na kraj II svetskog
rata, tanije, na 1944. godinu, kada je Ratni informacioni biro (The Office of
War Information, OWI) USA angaovao Ruth Benedict da istrai i formulie
profil nacionalnog karaktera glavnog i ekskluzivno amerikog ratnog neprija-
telja Japanaca. Istraivanje je sprovedeno po veoma ubrzanom postupku (u
osnovi je sam istraivaki posao trajao svega tri meseca). Svojevremeno, pre
zavretka rata, celokupni materijal je predstavljao "top-secret" bazu podataka
amerike obavetajne slube, mada u njemu, barem u onom delu koji je obja-
vljen u vidu knjige, nema stvarno nita to bi zasluilo da bude obavijeno ve-
lom tajanstvenosti. Najtajanstvenije u svemu tome jeste zapravo zato je ame-
rikoj obavetajnoj slubi uopte bilo potrebno ovo antropoloko istraivanje.
Po miljenju veine autora koji su se bavili ovom temom, profil nacionalnog
karaktera Japanaca bilo je potrebno ispitati u funkciji predviQanja kako e se Ja-
panci ponaati nakon kapitulacije, tj. kako e reagovati na nove okupacione vla-
Ruth Benedict...
Antropologija 4 (2007)
63
sti i za kakav model vlasti bi se mogla oekivati podrka domicilnog stanovni-
tva, to znai da se nije radilo samo o sferi propagande, ve i strukturalnog or-
ganizovanja i prilagoQavanja poraene strane nakon zavretka rata. Ako je to
deo istine, onda svakako nije i cela istina. Mada veina autora to ne pominje, is-
traivanje je zavreno neposredno pre bacanja atomskih bombi na Hiroimu i
Nagasaki, u maju 1945., kada je i prestao angaman Ruth Benedict u OWI, to
navodi na pretpostavku da je izrada profila nacionalnog karaktera Japanaca tre-
balo da poslui i kasnijem opravdanju bacanja atomskih bombi karakterom sa-
mih Japanaca. Re je o tezi, kasnije veoma eksploatisanoj, naroito u Americi,
"da se Japanci (kod kojih su, navodno, suicid i bezuslovna odanost caru najvie
kulturne vrednosti) drugaije nikada ne bi predali". Dakle, nasuprot tezi koju
zastupa veina autora, da su ovim istraivanjem Amerikanci hteli neto da sa-
znaju o neprijateljima i time olakaju i sebi i njima uspostavljanje novog siste-
ma vlasti, ostaje i ta mogunost da su hteli da ispitaju u kojoj meri im takvo is-
traivanje moe pomoi da izgrade svoju dugoronu strategiju opravdanja kori-
enja atomskih bombi, pre svega pred oima sopstvene, a zatim i svetske jav-
nosti. Do danas se u amerikim osnovnim kolama bacanje atomskih bombi na
civilno stanovnitvo u Japanu pravda iracionalnim karakterom Japanaca, to je,
imajui u vidu pogubnost posledica koje su inom bacanja bombi izazvane, ne-
sumnjivo do danas najekstremniji oblik politike manipulacije esencijalistikim
tumaenjem nacionalnog karaktera u funkciji javnog sprovoQenja genocida.
Ukoliko je to bio bar deo svrhe sprovoQenja ovog istraivanja, onda je to sva-
kako ostao i posle rata "top-secret" podatak.
Atomske bombe nazvane "Malia" (Little Boy) i "Debeljko" (Fat Man) ba-
ene su 6. i 9. avgusta 1945. godine, prvo na Hiroimu, a zatim na Nagasaki,
izazvavi momentalnu smrt izmeQu ??0 000-165 000 ljudi. Samo do kraja
1945., usled opekotina, radijacije, oboljenja izazvanih bombardovanjem i nje-
govim posledicama, kao i usled nedostatka medicinskih sredstava, taj broj je
enormno povean 1po nekim procenama, gotovo dvostruko). Samo u Hiroimi
je do 1950. godine umrlo oko 200 000 ljudi usled dugoronih posledica atom-
skog dejstva, ukljuujui i mutacije. Imajui u vidu njihovu genetsku prenosi-
vost, bacanje bombi na Hiroimu i Nagasaki jo uvek zapravo traje.
Pa ipak, mada je delo "Hrizantema i ma" prvi put objavljeno tek po zavr-
etku rata, 1946. godine, uz tematsku nadopunu u vidu poslednjeg, trinaestog
poglavlja "The Japanese Since VJ-Day" koje se bavi poratnom transformaci-
jom Japana, nigde se ni jednom reju niti naznakom ne pominje niti upuuje
na atomske bombe baene na Japan i njihove katastrofalne posledice. To kao
da se nikada nije ni desilo, niti zavreQuje da bude pomenuto u analizi. tavie,
ovo poglavlje poinje na sledei nain: "Amerikanci imaju dobre razloge da
budu ponosni na svoju ulogu u administraciji Japana od zavretka rata. Izvan-
rednu osnovu za ovakav ponos esto zasenjuju pristalice i protivnici pohvala u
amerikoj tampi i na radiju, pri emu mali broj ljudi zna dovoljno o japan-
Nada Sekuli
Antropologija 4 (2007)
64
skoj kulturi da bi imali uvid da li je uvedena politika upravljanja poeljna ili
ne." (Benedict 2005 /1946/: 297) Nadalje se celokupni kontekst deavanja u
posleratnom Japanu, ukljuujui i pitanje potrebe za odranjem na vlasti cara
Hirohita, sagledava i tumai kroz perspektivu kulturolokih osobenosti i naci-
onalnog karaktera Japanaca. Slede pohvale za ameriku upravu zbog prenoe-
nja ovlaenja sa ameriko-okupacionih na japanske vlasti, bez osvrta na to
koliko je za Amerikance u tom momentu bilo vano da ostave utisak demo-
kratskih vlasti i ostvare dobru saradnju sa japanskim vlastima kao svojim ko-
laboratorima, ukljuujui pre svega cara Hirohita. Takva saradnja je podrazu-
mevala uzajamni pristanak na utanje o masovnim zloinima i naroito nehu-
manom tretmanu civilnog stanovnitva obe strane. Uz zvanina dravna ovla-
enja, Japan je bio odgovoran za ubijanje i muenje miliona civila i ratnih za-
robljenika na naroito okrutan nain vivisekciju i bioloko eksperimentisa-
nje nad zatvorenicima, uklanjanje delova tela, kanibalizam nad zatvorenicima
i sl., korienje nedozvoljenih bojnih otrova u ratu, masakre u kojima je stra-
dalo pojedinano po stotinu hiljada i vie ljudi, eksploataciju stanovnitva i
njihovo liavanje slobode, legalno otvaranje javnih kua za vojsku u Kini i
Koreji u kojima je stradalo izmeQu 60 000 i 200 000 Fena, najee malolet-
nica /Japans Comfort Women/ . Surovost u tretiranju devojica i ena potakla
je pitanje da li ove sluajeve treba tretirati u kategorijama prisilne prostituciju
ili serije masovnih silovanja. Procenjuje se da je od 1937-1945. Japan odgova-
ran za ubijanje izmeQu ^ 000 000 i ?0 000 000 ljudi.
Zalaganje Ruth Benedict za odranjem na vlasti cara Hirohita prepuno je
njene njene tople karakteroloko-nacionalne podrke i patosa, uz apsolutno zao-
bilaenje njegovog udela u ratnim zloinima, kao i realno katastrofalnog i eko-
loki kataklizmatinog konteksta u kome se nalo japansko stanovnitvo posle
6. i 9. avgusta 1945. godine, kao uostalom i san o amerikoj demokratskoj sve-
sti. U pismu koje je uputila svom asistentu Robertu Seido Hashimi 15. avgusta
1945. godine, manje od nedelju dana posle bacanja atomskih bombi, ona ih ta-
koQe eksplicitno ne pominje, to celokupnom sadraju ovog pisma, koje se bavi
tumaenjem konteksta zavretka rata, daje groteskan ton (dat je samo deo):

"Dragi Bobe,
bila sam tako srena to je krvoprolie zaustavljeno i tako ponosna na nain kako
je to Japan izveo i tako zahvalna za ulogu koju je odigrao Car. Mislim da niko ne bi
mogao da razume sva ova oseanja sem tebe. Kada je spiker objavio da e se Car
lino pojaviti na radiju i proitati proglas narodu, potekle su mi suze.
Volela bih da mogu nekako da saoptim Japanu da ni jedna zapadna nacija nikada nije
pokazala toliki dignitet u porazu i da e istorija slaviti Japan zbog naina kako je zavrio
rat... Sada se nadam i molim da Amerika odigra svoju ulogu takoQe suzdrFavajui se i sa
dignitetom; mnogim Amerikancima e to biti teko, jer su toliko razliiti."
(navedeno prema Suzuki, Peter 1999: 224-225)
Ruth Benedict...
Antropologija 4 (2007)
65
Bilo je mnogo pokuaja, od Margareth Mead pa nadalje, da se objasni zato
je Ruth Benedict zaobilazila eksplicitno navoQenje tako stranog i uticajnog do-
gaQaja. Ideja Margareth Mead, kojom je nastojala da opravda svoju uiteljicu i
saradnicu, bila je da "1946. uticaj Hiroshime na nain razmiljanja Japanaca jo
nije dopro do svesti Amerikanaca" (Heyer Young 2005:27). Ovo teko da pred-
stavlja bilo kakav argument, jer je sagledavanje efekta atomske bombe kroz per-
spektivu uticaja na nain razmiljanja onih koje trpe njene posledice ve sam
po sebi prilino dekontekstualizovan. Kompleksnost i razornost tih posledica bi-
la je odmah vidljiva. Imajui u vidu da je Amerika delom i bacila ove bombe
da bi se videlo sa kakvim orujem raspolae u novoj preraspodeli svetskih poli-
tikih snaga i vojnih sila, razloga za veliko prikrivanje nije bilo, niti su se posle-
dice, po obimu i pogubnosti svog dejstva, uopte mogle sakriti. Teza da je Rut
Benedict bilo potrebno da saeka da vidi kako e to uticati na nain razmiljanja
Japanaca, jer je to "tema" kojom se ona bavila, antropologa smeta zaista izvan
vremena i prostora.
Daleko razlonijim se ini da Ruth Bendedict jednostavno nije dovodila u
pitanje ameriku meQunarodnu politiku i strategiju voQenja rata, preuzevi
svesno ili nesvesno ulogu naunice i graQanke zadojene amerikim vrednosti-
ma, koja doprinosi dobrovoljnom slubom amerikoj naciji i svetskom boljit-
ku. Njeno nepominjanje atomskih bombi upuuje sa viskom verovatnoom na
to da je ovaj in mogla smatrati ratnom neminovnou i korakom na koji se
demokratska amerika vlada tekog srca odluila da bi okonala strahote rata.
TakoQe, utanje i ograniavanje na davanje komentara samo i iskljuivo s ob-
zirom na "karakteroloka" reagovanja Japanaca, svakako ine vidljivim ne sa-
mo njene naune, ve i njene line ivotne strategije u suoavanju sa ovako
kritinim dogaQajem i senzitivnim pitanjem u samoj Americi.
Naravno, sve ovo pokree pitanja o ideolokom karakteru samog dela. U
"Hrizantemi i mau" se USA, kulturni kontrasti izmeQu Japana i Amerike i ana-
logije izmeQu njih pominju etrdesetak puta u obradama na po vie strana, to
predstavlja najobimniju odrednicu u indeksu datom na kraju knjige. Odrednice
koje zatim slede po uestalosti navoQenja su "samuraj" 1etrnaest puta), "on"
1dug asti, trinaest puta), komparacije izmeQu Kine i Japana (trinaest puta), kao
i odrednice "porodica" (deset puta), "giri" (vrsta preuzete obaveze, osam puta) i
brak (est puta). Ovaj pregled glavnih odrednica poetno osvetljava i profil sa-
mog dela (Indeks: 321-324).
PoreQenja izmeQu Japana i Amerike su uputna kako za razumevanje kom-
parativne vizure kroz koju Ruth Benedict vidi Japan, tako i za uvid u nain
kako sagledava samu Ameriku i Amerikance na kraju II svetskog rata.
Samo delo podeljeno je u trinaest poglavlja u kojima se kao kljuni elementi
u proceni nacionalnog karaktera Japanaca obraQuju: ponaanje Japanaca i ja-
panske vlade u II svetskom ratu; hijerarhijska vizura idealnog drutva i drutve-
nih odnosa unutar kojih svakome pripada tano odreQeno mesto, znaaj i uloga
Nada Sekuli
Antropologija 4 (2007)
66
(tj. minuciozno pridravanje i poklanjanje panje drutvenim i kulturnim obra-
scima i normama); kulturoloke osnove Meiji reforme sprovedene krajem 19.
veka, kojom je Japan modernizovan i okonan pozno-feudalni samurajski si-
stem Tokugawa vladavine; znaaj preuzimanja obaveze i viestrukog uzvraa-
nja] uvanje istote imena i znaaj osvete kao drutvene obaveze; kontrastne
norme u zadovoljavanju potreba; specifinost japanskog shvatanja vrline; zna-
aj samo-discipline i nain vaspitanja dece.
Ruth Benedict polazi od toga da su japanska i amerika kultura nesvodlji-
vo razliite, te da za Japance hijerarhija znai isto to i za Amerikance ideal
slobode i jednakosti. Ne razmatrajui u osnovi bazinu nedistinktivnost u su-
protstavljanju ovih kategorija sadranu u previe naelnom pristupu samim
kategorijama (pre nego neuporedivost kultura kao paralelnih celina)
77
, Ruth
Benedict u naglaeno pozitivno-propagandanom tonu objanjava princip hije-
rarhije u Japanu, a u jo veoj meri ideal slobode i jednakosti u Americi. Taj
pristup je nekritian i uopten i u jednom i u drugom sluaju.
Pojedini delovi "Hrizanteme i maa" u tom pogledu mogu se itati
praktino kao ameriko-propagandni leci:

"... Nepovredivost suvereniteta i teritorijalnog integriteta, neuplitanje u unutra-
nje poslove drugih drava, oslanjanje na meQunarodnu saradnju i dogovaranje i
primena principa ravnopravnosti to su glavni momenti amerike vere u jednakost
i nepovredivost prava i principi na kojima verujemo da treba da poiva naa svako-
dnevica podjednako kao i meQunarodni odnosi. Jednakost je najvie i najmoralnije
ameriko naelo koje otvara nade za stvaranje boljeg sveta. Ono se odnosi na slobo-
du od tiranije, neeljenih upliva i nametanja. Odnosi se na jednakost pred zakonom
i prava ljudi u svetu koji poznajemo. Drimo se vrline jednakosti ak i kad je naru-
avamo i borimo se protiv hijerarhije sa sa pravednikom ozlojeQenou Tako je bi-
lo u Americi otkako je ona uopte postala nacija".
(Benedict 2005 /1946/: 45)

Sa druge strane, u Japanu

"ponaanje kojim se uvaava hijerarhija za njih je prirodno kao i disanje...
MeQutim, oni koji uspostavljaju kontrolu i oni koji su kontrolisani ponaaju se u skla-
du sa tradicijom koja nije nalik naoj. Sada, kada su Japanci prihvatili visoku hijerar-
hijsku poziciju amerike vlasti u svojoj zemlji, za nas je jo vanije da se to bolje
upoznamo sa njihovim konvencijama. Jedino tako moi emo sebi da predstavimo
mogue naine njihovog reagovanja u sadanjoj situaciji."
(Benedict 2005 /1946/: 47)

77
Re je o njihovom neizostavnom preklapanju i ukrtanju u realnom socijalnom kon-
tekstu (hijerarhija zapravo ne iskljuuje ideal slobode, pa ni jednakosti, kao to se i idea-
li jednakosti i slobode nuno ispoljavaju i kroz vertikalnu distribuciju moi u drutvu).
Ruth Benedict...
Antropologija 4 (2007)
67
Ipak, situacija u kojoj je deo Japana zajedno sa stanovnitvom tog dela zemlje
bukvalno satrt, da bi Japancima zatim bila dozvoljena "sloboda" da uspostave
vlast po tradicionalno-japanskom modelu
78
, svakako nije situacija u kojoj se
moe govoriti o situacionom dignitetu i moralnoj uzvienosti bilo koje od
ovih strana.
TakoQe, teza da su Amerikanci "na japanskom" objasnili Japancima kako
stvari stoje u novom (posleratnom3 meQunarodnom poretku, u svojoj ekspla-
natornoj moi nije otila dalje od veoma zastarelog i rasistiki uticajnog He-
gelovog objanjenja po kome ameriki Crnci dobro prihvataju ropstvo zato to
su i sami negovali ropstvo u svojim matinim kulturama u Africi, datom u
"Filozofiji istorije" sa poetka ?\. veka.
Iz perspektive Ruth Benedict, Amerikanci i Japanci su vodili rat sa
razlitih kulturolokih pozicija, prvi rukovoQeni idealima i vrednostima jedna-
kosti i demokratije, a drugi idealima sveta ureQenog na principima hijerarhije.
Polazei sa pozicija komparativnog kulturnog relativizma, ona meQu prvima
relativizuje radikalno vrednosno razgraniavanje amerike i japanske vizure i
pozicije,ali pri tom stvarno ne ulazi u analizu slinosti i razlika u postavljanju
i realizaciji ratnih ciljeva niti u analizu i procenu realnog udela i znaaja
kultorolokih osnova ili kulturoloki specifinih ideala, u voQenju rata kao
kompleksnog drutvenog zbivanja.
Sledea tabela predoava glavne delove narativa "Hrizanteme i maa" u
kome se porede Amerika, amerika kultura i Japan i japanska kultura (tabela
predstavlja samo relativno potpun, a ne sasvim detaljan pregled komparacija
datih u knjizi):

78
Svakako je pitanje i ta je zapravo tradicionalno-japanski model vlasti. Simbol ca-
ra kao boga je samo jedan element u dinamici njegovog oblikovanja. U sutini, ne po-
stoji jedan jednoznani model vlasti koji bi predstavljao japansku tradiciju. Model vlasti
koji se najdue odrao oblikovan je u srednjem veku u ambivalentnom odnosu izmeQu
vojne i civilne uprave, ogunata i cara, izraavajui realne uzajamne odnose njihovih
snaga. ogunat je sa Meiji reformom uniten i rasformiran, kao i samurajska kasta. Uti-
caj cara i dvora je porastao tokom Meiji reforme, da bi zatim prolazio razliite faze u
promenljivom odnosu politikih snaga, pri emu je odran simbol cara kao boga. For-
miranje vlasti "po tradicionalnom modelu", nakon II svetskog rata, uz dozvolu Amerika-
naca, tj. uz zadravanje japanskog cara i japanske administracije na vlasti, zasnovan je
na selektivnom izboru elemenata japanske tradicije i svakako nije bilo odreQeno uvaa-
vanjem tradicije kao razlogom, ve je izraavalo obostrano realne politike interese Ja-
pana i Amerike, kao i japanskih i amerikih vlasti, tj. realne odnose snaga, stvorivi spe-
cifian model upravljanja i vladanja. Ukratko, odnos modela vlasti i tradicije nije jedno-
znaan i kao takav rezidualan da bi se uopte moglo sadrajno i informativno govoriti o
"tradicionalnom modelu vlasti" u Japanu bez analize konkretnih politikih odnosa. U
opisu Ruth Benedict cela situacija je predstavljena obrnuto, odnosno, uvaavanje tradi-
cije je uzeto kao razlog za zadravanje japanske administracije i cara na vlasti.
Nada Sekuli
Antropologija 4 (2007)
68
Amerika2 amerika kultura Japan, japanska kultura
Za Ameriku su karakteristini: Za Japan su karakteristini:
Znaaj slobodnog trita i jednakosti u
ekonomiji USA; ismevanje novopeenih
bogataa, zbog njihove sirovosti i nerafi-
niranosti, ali uz simpatije Amerikanaca
to su uspeli da se obogate i da "iz nieg
stvore sve".
Formiranje i razvoj japanske industrije i
kapitala na principima hijerarhije (drav-
na zatita najbogatijih, plansko i dirigova-
no formiranje finansijske aristokratije) i
paternalizma; mrnja prema novopeenim
bogataima (jap. narikin) zato to nemaju
pravo da zauzmu takav poloaj na osnovu
tradicije;
Amerikanci smatraju individualnom vred-
nou i ispravnim stavom "biti svoj ovek,
ne dugovati nikom nita"; obaveze se de-
finiu u odnosu na sadanjost kao vremen-
sku odredbu, a ne prolost.
Japanci ispravnost pojedinca sagledavaju
kroz sposobnost osobe da shvati svoje
mesto u velikoj mrei uzajamnih dugova i
zavisnosti, ukljuujui i dug prema pro-
losti i precima.
Samortvovanje i osveta smatraju se vred-
nostima samo u ekstremnim sluajevima.
Osveta je deo duga koji postaje obaveza,
a ne prosto stvar izbora. Osveta je vana
komponenta kulturnog profila Japanaca, i
oituje se u situacijama tuQim i neshvatlji-
vim za zapadnjake.
Roditelj koji se rtvuje za svoju decu po-
sveujui im se i odriui se od svojih po-
treba, kasnije ne oekuje komplementarno
uzvraanje, niti ih obavezuje zbog ljubavi
i brige koju im je posvetio dok su odrasta-
li, ve organizuje svoj ivot u starijim go-
dinama samostalno i prema svojim potre-
bama. Deca u osnovi ne odluuju za svoje
roditelje kad ostare. Roditeljima treba po-
moi, ali taj "dug" nije merljiv i ne moe
se povezati sa karakteristikama finansijske
transakcije. Ne postoje kulturoloki preci-
zno odreQene sankcije zbog neispunjava-
nja ovog duga.
rtvovanje roditelja za decu snano oba-
vezuje decu na komplementarno uzvraa-
nje u kasnijim godinama. Pri tom, roditelj
ostaje trajno zavistan u donoenju svojih
odluka od dece i obratno. Potreba za sa-
mostalnim zadovoljenjem potreba ee
stvara konflikte i moe se protumaiti kao
izdaja, odstupanje od uzajamnih obaveza.
Uzajamne porodine obaveze u intimnoj
relaciji izmeQu roditelja i dece su precizi-
rane i mogu se izraziti i u kategorijama fi-
nansijske transakcije i solventnosti. Po-
stoje kulturoloki prihvaene sankcije za
neispunjavanje ovog duga. Vraanje duga
i izraavanje zahvalnosti su naroite vrli-
ne.
GraQansko samopotovanje se gradi na ot-
poru prema ogranienjima koja postavlja-
ju drava i njene institucije u odnosu na
individualnu slobodu oveka. Amerikanci
mrze takse i poreze i vole sami da vode
svoje poslove i da uveavaju svoj kapital,
sa to manje uplitanja drave. Postoji ot-
por prema vlasti na svaki njen pokuaj da
ogranii slobodu graQana.
Za Japance su Amerikanci u ovom pogle-
du "ljudi bez zakona". Odnos prema insti-
tucijama drave je odnos uzajamne zavi-
snosti i potovanja, uz pridravanje propi-
sane hijerahije. Naravno, postoje i manje-
vie prihvatljivi ili dovijajui naini zao-
bilaenja zahteva koje drava moe da
postavi pred pojedinca, ali ne kroz ekspli-
citni i javni otpor prema dravi. Ogrania-
vanje individualne slobode moe se shva-
Ruth Benedict...
Antropologija 4 (2007)
69
titi kao vrlina.
Amerikanci bi subverzivno delovali pro-
tiv okupatora njihove zemlje, sabotirali
bi osvajae onemoguujui ih da funkci-
oniu. Podigli bi revoluciju protiv okupa-
tora.
Dug prema caru uslovio je da Japanci
okupaciju Amerikanaca prihvate kao deo
poretka i svojih obaveza u funkcionisanju
drave.
Amerikanci mnogim uslugama i uzvraa-
nju na njih ne poklanjaju previe panje.
Obaveza uzvraanja usluge nije vrsta po-
put npr. obaveze vraanja duga banci.
U kulturolokom svetu Japanaca minucio-
zno se obraa panja na prihvaene uslu-
ge i na ekvivalente obaveze uzvraanja
koje iz toga proistiu. U tom pogledu,
svet Japanaca je neuporedivo kompleksni-
ji od sveta zapadnjaka, koji ga ak ni ne
percipiraju. Obaveza uzvraanja je vrsta
obaveza koju ne treba shvatiti olako. Na
dar se uzvraa veim darom. Odlaganje
uzvraanja dara, usluge poveava vred-
nost uzvratnog dara.
Preuzimanje obaveze, dug i uzvraanje su
drutvene relacije moi, tj. strane ukljue-
ne u nju su u hijerarhijski specifinom i
promenljivom drutvenom odnosu uza-
jamne zavisnosti
79
.
Samopotovanje nije povezano u toj meri
sa moi samokontrole.
Savrena i stoika samo-kontrolu predsta-
vlja veliku vrlinu i izvor je potovanja i
samo-potovanja. Savrena samokontrola
pri primeni nasilja, kada obaveza zahteva
primenu nasilja, predstavlja veliku vrlinu,

79
U "Hrizantemi i mauy navode se dve drste obaveza, obaveza preuzimanja du-
ga (on) i obaveza uzvraanja duga. Dug se prvo prihvata, a zatim mora da se nosi,
da bi se na njega uzvratilo u pravom momentu. Postoji obaveza preuzimanja duga
prema caru, roditeljima, gospodaru/nadreQenom, uitelju i na osnovu usluga prihva-
enih u svakodnevnom ivotu. TakoQe. postoji obaveza uzvraanja duga, koja ima
dva oblika, gimu i giri. Gimu je obaveza parcijalnog uzvraanja bez vremenskog
ogranienja i odnosi se na uzraanje caru (chu), roditeljima i precima (ko) i poslu
(nimmu). Giri je vremenski ograniena obaveza uzvraanja koja se utvrQuje jasnim
merama reciprociteta. Giri svetu obuhvata uzvraanje gospodaru/nadreQenom, fami-
liji, osobama koje nisu u srodstvu, a od kojih je preuzet on zbog raznih usluga (po-
klon dobijen u novcu, usluga pri zaposlenju i sl.), kao i osobama koje nisu previe
bliske (ujaci, tetke itd.), ali je preuzet on od njhovih zajednikih predaka. Giri svom
imenu je najpoznatiji i najpopularniji vid duga kroz koji se na zapadu prepoznaje
Japan. Odnosi se na obavezu odgovora na uvredu i inje ljage sa svog imena, oba-
vezu da se preuzme odgovornost za napravljeni propust, kao i obavezu da se ivi u
skladu sa svojim statusom i poloajem u drutvu i zahtevima kulturnih obrazaca
(Benedict 2005/1946/:116).
Nada Sekuli
Antropologija 4 (2007)
70
kao i sama primena nasilja.
Za Amerikance je potovanje klasne i tradi-
cionalne drutvene hijerarhije znak submi-
sivnosti. MeQutim, mada zakon ne titi dru-
tvenu hijerarhiju, zakoni trita je i dalje
ine prepoznatljivim, naroito klasnu pri-
padnost (npr. s obzirom na kupovnu mo3.
Vrlina je iveti u skladu sa mestom koje
pojedincu pripada u drutvu. Drutvena
hijerarhija je osnova dobrog funkcionisa-
nja drutva.
Samoubistvo se kulturoloki shvata pre
kao izraz oaja, nego naina samo-potvr-
Qivanja i povraaja samo-potovanja i po-
tovanja imena. Samoubistvo izaziva osu-
du i saaljenje.
Odravanje istote sopstvenog imena (je-
dan od glavnih vidova obaveze giri) i sa-
mo-potovanja povezano je sa samoubi-
stvom kao metodom njihovog ouvanja.
Samoubistvo izaziva potovanje.
Neuspeh i propusti u vrenju profesional-
nih obaveza esto su umanjeni ukoliko se
priznaju i ukoliko se direktno sa njima su-
oi.

Neuspeh, nekompetentnost i neadekvatan
nastup u ispunjavanju obaveza izazivaju
sram i povlaenje, pri emu je kulturolo-
ki nepoeljno direktno rei da je napra-
vljen propust. U vezi sa tim, visoka kom-
peticija u drutvu ima opasne posledice i
kao reakciju moe izazvati uestalost sa-
moubistava
80

Visoka kompeticija u drutvu se smatra
"dobrom stvari", jer pozitivno potie
proces samousavravanja i nadogradnje.
Kulturoloki je poeljno minimalizovanje
direktne kompeticije, jer tada veoma lako
dolazi do direktnog sukoba. Zbog toga je
uloga medijatora u relacijama koje uklju-
uju kompeticiju izuzetno vana.
Ne smatra se da je potrebno poduavanje
u ulnim zadovoljstvima. Ona nisu izdvo-
jena u posebno kodiranu celinu drutve-
nog ivota.
Umee zadovoljavanja potreba, naroito
ulnih, ui se, fizika zadovoljstva se kul-
tiviu i postaju umetnosti, ali su izdvojena
iz onog dela ivota koji se smatra "ozbilj-
nim". Zadovoljstva se rtvuju u ime du-
nosti. Za zadovoljstva se izdvaja i po-
trebni su posebno vreme i prostor. Zado-
voljstva se kultiviu kroz kontrastne obra-

80
Ruth Benedict navodi, kao i itav niz autora, sve do danas, problem samoubi-
stava mladih nakon zavretka srednje kole, ukoliko ne proQu prijemne ispite za ko-
led. Kompeticija prilikom upisa, i on preuzet od roditelja koji su ih spremali za odre-
Qeni profil zanimanja od detinjstva, predstavljaju za mlade veliki teret. Njihov neu-
speh da se upiu na fakultet nije samo problem ostvarenja zadovoljavajueg drutve-
nog statusa, ve se doivljava kao neuspeh u uzvraanju duga roditeljima. Ono je za-
pravo situirano u kompleksnoj mrei nemogunosti uzvraanja vie simbolikih du-
gova, od kojih, pored duga roditeljima, najvaniji neuspeh predstavlja bacanje ljage
na sopstveno i porodino ime...Ova pojava je, sudei po broju samoubistava mladih,
veoma prisutna danas kao i u vreme kada je napisana knjiga Ruth Benedict. (Zeng, Le
Tendre 1998)
Ruth Benedict...
Antropologija 4 (2007)
71
sce odnoenja prema njima (kultivisanje
sposobnosti izlaganje suprotnim ulnim
efektima npr. kupanje vruom, pa zatim
hladnom vodom; uivanje u seksualnim
zadovoljstvima sposobnost trenutnog
odricanja od njih; niska kulturoloka re-
striktivnost u odreQivanju okolnosti u ko-
jima je primereno zaspati razvijanje
sposobnosti dugotrajnog uzdravanja od
sna td.)
U normativno-kulturolokom poretku,
ulna zadovoljstva nisu svrha samima se-
bi, ve sredstva za ouvanje ivota.
ulne potrebe se zadovoljavaju radi njih sa-
mih kupanje, spavanje, erotska zadovolj-
stva upranjavaju se kulturoloki radi njih
samih, kao ista zadovoljstva, a ne prosto
da bi se odrala istoa ili obnovila snaga.
Seksualnosti se pristupa moralistiki i
normativno. Vaan deo odnosa prema
seksualnosti je propisivanje standarda
"normalnosti". Drutvene sfere, institucije
i odnosi koji slue direktno zadovoljava-
nju seksualnosti nje same radi smatraju se
drutveno nekorisnim, tetnim i javno se
osuQuju.
Seksualnost i seksualni porivi se ne sma-
traju neim loim i zlim, ukoliko se njiho-
vo zadovoljenje ostvaruje u prihvatljivim
kodovima/sferama ivota. U vezi sa tim,
nema moralistikog i normativnog odnosa
prema samoj seksualnosti homoseksual-
nost, masturbacija i poligamne sklonosti
ne smatraju se nenormalnim niti grenim.
Vrlina je individualni izbor izmeQu dobra
i zla. Vrlina je vezana za dranje do ap-
straktnog ideala dobra, koji je esto u ras-
koraku sa stvarnou..
Vrlina se ne odreQuje u kontrastima zla i
dobra, ve s obzirom na potovanje kultu-
rolokih obrazaca. Izazov vrline (vanost
pravljenja izbora) nije "Herkulova dile-
ma" izmeQu puta dobra i puta zla, ve di-
lema kom od obrazaca ponaanja se pri-
kloniti u situaciji kada se oni sukobljava-
ju. Umee izbegavanja sukoba obrazaca i
sutuacionog uspenog reavanja njihovog
suprotstavljanja smatra se vrlinom. Vrlina
nije vezana za apstraktni ideal, ve ima
performativni karakter uspenog ispunja-
vanja obaveze. Vrlina je opredeliti se za
viu obavezu u odnosu na niu, u utvrQe-
nom hijerarhijskom poretku obaveza.
Amerikanci oekuju posveenost samo
jednoj politikoj ideologiji, borbu protiv
njoj suprotne politike ideologije i
stabilnost karaktera kroz nepromenljivost
i neprevrtljivost u modelima ponaanja.
Kako ne postoji jedna politika ideologija
i samo jedan sistem vrednosti, ve vie
njih, mozaiki ukrtenih u ivotu svakog
pojedinca, karakteristika Japanaca je da
mogu naglo da menjaju obrasce svog po-
naanja (i da se prebacuju iz jednog u dru-
gi, prikladno okolnostima), bez psihike
nestabilnosti, uz visoku adaptibilnost koja
Nada Sekuli
Antropologija 4 (2007)
72
Amerikancima moe izgledati kao beska-
rakternost i beskimenjatvo. ivot je dra-
ma u kojoj se deava stalna i kontrastna
promena uloga
81
.
Odnos prema supruzi je prioritetni odnos
obaveze u odnosu na roditelje. Supruga
zauzima centralno mesto u sistemu obave-
za jednom kada je brana zajednica formi-
rana. Od momenta kada je sklopljen brak,
ena, tj. supruga ni u jednoj situaciji nee
vie biti stranac s obzirom na prihvaene
kulturoloke standarde. Partnerstvo podra-
zumeva trajnu intimu i razmenjivanje svih
aspekata linih ivota suprunika. Brak u
tom smislu kulturoloki prestaje da bude
visoko formalizovana drutvena relacija.
Formalizam u branim odnosima se sma-
tra naglaeno negativnom pojavom.Lina
srea i ispunjenje u dijadskom odnosu
mukaraca i ene smatraju se svrhom bra-
ka bez kog on nema smisla.
Odnos i obaveze prema roditeljima sma-
traju se vanijim od odnosa prema supru-
zi. Sramotno je da supruga ima centralno
mesto u sistemu obaveza. Ukoliko ima, to
ne bi trebalo naglaavati. U odnosima u
koje je ukljuen njen muF, a ne i supruga,
obaveza supruga je da je tretira kao stran-
ca. Upliv supruge na odnose mukarca
smatra se veoma loom kulturolokom si-
tuacijom. Brak se neguje u kategorijama
doslednog potovanja tradicionalno ugo-
vorenih branih odnosa zavisnosti, obave-
za i podrke. Formalizam u branim od-
nosima je izraz uzajamnog potovanja.
Kulturoloki obrazac linu sreu i intimno
ispunjenje ne vidi kao nuan preduslov za
smislenu branu relaciju.
Iskrenost u ispoljavanju oseanja smatra
se vrlinom.
Preterano, direktno i iskreno ispoljavanje
i izlaganje oseanja nije prikladno. Za is-
poljavanje oseanja mora se prvo pronai
prikladan obrazac..
Dobre namere osoba ukljuenih u neku
relaciju su vaan faktor procene same
situacije i neki put se smatraju vanijim
od samih "pravila igre".
Dobar "igra" u ivotu je onaj ko zna pra-
vila igre i pridrava ih se, bez obzira koli-
ko je iskren u tome. Dobre namere nema-
ju puno uticaja na procenu situacije.
Stid je lina kategorija, intimnog karakte-
ra. Priznavanje stida zbog propusta je va-
an element osloboQenja od njega. Stid se
osea spram poinjenog dela s obzirom na
interiorizovane kriterijume ispravnosti.
Sram (haji) je vana drutvena sankcija za
neuspeh i propust u ispunjavanju obaveza.
Javno priznanje srama ga samo jo vie po-
veava. Ukoliko neto nije vidljivo, tj. nema
negativne vidljive posledice u sukobu
obrazaca, nema razloga za sram.
Samo-disciplina se smatra sredstvom za
ostvarenje jasnih ciljeva, ona nije svrha sa-
moj sebi. Ne postoje kulturoloki i tradicij-
ski razvijene tehnike svesnog ostvarenja
line samo-discipline. Samo-disciplina se
esto sagledava kao oblik samo-rtvovanja
i linog uskraivanja.
Ostvarivanje i postizanje samo-discipline
podrazumeva ozbiljan i trajan trening i
predstavlja vaan deo ivota.
Samodisciplina nije oblik samo-rtvovanja
i linog uskraivanja, ve linog potvrQiva-
nja i ispunjenja samog sebe.

81
Ovu ideju (kulturoloki obrazac) svakako izraava i sam naslov knjige "Hrizan-
tema i may.
Ruth Benedict...
Antropologija 4 (2007)
73
Smrt je kraj ivota, a ne element njegove
organizacije.
Vrlina dovedena do perfekcije je iveti
"kao da ste ve mrtvi".
Kulturoloki je poeljno stalno poveanje
mogunosti izbora u ivotu. Na vrhuncu
svog ivota., ovek bi trebalo da bude
maksimalno slobodan, ime se potvrQuje
kao gospodar samoga sebe i okolnosti
Kulturoloki je poeljno maksimalizovanje
ogranienja na vrhuncu ivota, ime ovek
postaje gospodar samog sebe i okolnosti i
drutveno se smatra najkorisnijim.
Ne postoji nuno kontinuitet u prenosu
obaveza za roditelja na decu. Prenoenje
obaveza sa roditelja na decu smatra se vr-
enjem pritiska na slobodu dece.
Vanost mukog potomstva odreQena je e-
ljom roditelja, a ne socijalnim kodovima ko-
ji porodicu, a naroito mukarce, obavezu-
ju na muko potomstvo. Stoga je adoptira-
nje muke dece radi produetka loze retko.
ena se smatra linou u veoj meri nego
u Japanu. ena se potvrQuje kroz linu od-
govornost, ak i kad su odgovornosti pa-
trijarhalno definisane.

Svaki mukarac Japanac treba da ima sina.
Dobijanjem sina, moFe se ouvati porodi-
no ime i uticaj.. Ako otac ne moe da pre-
nese svoje obaveze na sina, on sam se sma-
tra neuspenim (i obratno, ako sin nije u
stanju da preuzme obaveze oca). Odsustvo
mukog potomstva predstavlja nepotpu-
nost mukarca kao celovite linosti. Adop-
tiranje muke dece@lanova u porodicu bez
muke dece je u tradicionalnom Japanu bio
opte prihvaen obrazac produetka loze.
ena se u naelu ne smatra samostalnom
linou. Od Fene se ne oekuje takav ste-
pen drutvene odgovornosti kao od mu-
karca, ali se njene drutvene relacije mak-
simalno suavaju i ograniavaju na kuu
(tako da i ne dolazi do bitnog sukoba obra-
zaca). Ako ena kri norme, teret odgovor-
nosti pada na porodicu i muke lanove
(to ne znai da e posledice po njen lini
ivot biti zato lake).
Lini odnos prema uvredi odreQuje potre-
bu za odgovorom. Ne odgovoriti na uvre-
du neki put je vrlina.
Uvreda zahteva odgovor, nezavisno od line
elje da se odgovori ili ne odgovori na uvre-
du. Ne odgovoriti na uvredu je sramno.
Poniavanje neprijatelja dolazi nakon pora-
za (kada se poraz ve dogodio). Prava po-
beda se sastoji u tome da se neprijatelj
usmeri na oblike ponaanja i drutvenog
funkcionisanja koji odgovaraju pobedniku.
Submisivnost je vana ukoliko tome dopri-
nosi. Poniavanje neprijatelja radi samog
poniavanja u osnovi se smatra ekscesom i
potrebno je suzdravati se od njega, tj.
smatra se neovenim.
Poniavanje neprijatelja je nain njegovog
poraavanja. Poniavanje je sutina pora-
za. Poniziti, znai zaduiti neim na ta ne
moe da se odgovori, preuzeti vie nego
to se moe uzvratiti (samoponiavanje),
ili iskoristiti neiji dug prema sebi za ispo-
ljavanje superiornosti. Sve dok postoji mo-
gunost promene i uspenog prebacivanja
na drugi obrazac ponaanja, poraz je rela-
tivna stvar.

Ne ulazei dalje u detaljnije opise specifinosti japanskog karaktera date u
"Hrizantemi i mau", potrebno je razmotriti samu ideju nacionalnog karaktera
kod Ruth Benedict.
Nada Sekuli
Antropologija 4 (2007)
74
Ideja o postojanju nacionalnog karaktera, sporna je od njenog nastanka pa
sve do danas, tako da ne postoji ak ni opta saglasnost na ta se zapravo ovaj
termin u preciznijem smislu odnosi. U najoptijem odreQenju, nacionalni ka-
rakter bi obuhvatao kulturne matrice koje utiu na formiranje relativno trajnih
i prepoznatljivih stavova, ponaanja, oseanja i psiholokih reakcija velikog
broja ili veine pripadnika neke nacionalne grupa i prepoznaju se kao nacio-
nalni markeri istovremeno 1Kecmanovi 2006: ^?53. Ukoliko se ove osobine
pojedinca shvate kao karakteristike same linosti 1tj. integrisane su u celinu
samoodreQenja i samosvesti pojedinca), a ne prosto kao zbir uestalosti osobi-
na (kao u pojmu modalnog karaktera ili bazine linosti3 pojedinaca koje se
mogu konstatovati u nekom drutvu i koje korespondiraju sa zahtevima samog
drutva, onda se sam nacionalni karakter doivljava kao izomorfizam kulture i
linosti linost je kultura u malom i obrnuto. U osnovi, ovakvo stanovite,
nazvano kulturni konfiguracionizam, zastupa i Ruth Benedict. Linost se sa-
gledava kao proizvod kulture, a kultura kao celina interpretira se u kategorija-
ma linosti 1kao npr. u pojmu nacionalnog karaktera). Unutar ovog pristupa,
vaspitanje se smatra kljunim elementom formiranja nacionalnog karaktera (a
ne drutveni zahtevi primereni vremenu, kao u pojmu drutvenog karaktera
Eriha Fromma3. TakoQe, psiholoki faktori u oblikovanju kolektivnog karak-
tera naglaavaju se na urtb socijalnih.
Ovo stanovite je kritikovano jo od savremenika Ruth Benedict, zbog
svoje uoptenosti, zanemarivanja krupnih razlika izmeQu kategorije drutva i
osobe, tumaenjem njihovog spoja kao fuzione celine, ime je praktino
onemoguena adekvatna operacionalizacija u pristupu i unapred najavljena
simplifikacija u rezultatima analize, bilo da se ona odnosi na samu linost, ili
pak na drutvo kao celinu.
Usled toga, u samom pristupu je nemogue jasno precizirati ko je stvarno
subjekt nosilac odreQenog nacionalnog karaktera, a da se pri tom subjekt ne
odredi opisno, normativno-esencijalistiki, kao i sadrFaj i svojstva kolektiv-
nog karaktera. Sem to se odnos kulture i linosti, kao i kulture i drutva po-
jednostavljuje, sama kultura se previe uproeno analitiki tretira kao homo-
gena i stabilna, relativno nepromenljiva kategorija, a veze izmeQu vaspitanja u
procesu socijalizacije i samog nacionalnog karaktera stavljaju se u pojedno-
stavljenu uzrono-posledinu vezu (pej. tzv. "pelenologija"3. TakoQe, zanema-
ruje se slojevitost same linosti i raskorak izmeQu linosti i spoljanje pojave
(persone) pojedinaca u drutvu. Stvarna povezanost i uzajamna uslovljenost
linog integriteta i integriteta ili ucelinjenja drutva ostaje analitiki neispitana
i nejasna. Naroito ostaje nejasan uzajamni odnos imaginarnih ili zamiljenih
aspekata kulture i njihovog realnog socijalnog situiranja.
Problemi ove vrste i nedoreenosti u analizi njima izazvane mogu se uoiti
i u opisu japanskog nacionalnog karaktera. Npr. uzeti kategoriju samuraja kao
element u analitikoj izgradnji karaktera Japanaca paralelno sa nainom
Ruth Benedict...
Antropologija 4 (2007)
75
ponaanja Japanaca u II svetskom ratu, predstavlja vremensku dislokaciju i
neopravdano tretiranje velikih vremenskih razmaka i epoha "u komadu". Isto
se odnosi i na poreQenje Kamakura zakona sa savremenim amerikim zako-
nom o svojini. Neka od stanovita iznesenih u ovoj knjizi su veoma sporna.
Npr. Ruth Benedict bez temeljne analize realnog drutvenog konteksta tvrdi
da je Meiji reforma glatko i neoekivano uspeno i brzo sprovedena u Japanu,
ne navodei ni jedan od oruanih sukoba ili pobuna u tom procesu, niti daje
protivargumente za svoje teze. TakoQe, esto favorizuje neki element u
kulturolokom obrascu ili socijalnoj stvarnosti koji e potkrepiti njenu ideju o
odreQenom kulturolokom obrascu. Npr. kao glavne nosioce ili zainteresova-
nu drutvenu snagu ili sloj za modernizaciju Japana u Meiji periodu, Ruth Be-
nedict navodi sloj trgovaca porodino udruFenih sa uglednim samurajskim po-
rodicama, to je zapravo zapadnoevropski model transformacije feudalnog u
buroasko drutvo (osiromaene feudalne porodice sa velikim ugledom skla-
paju porodine veze sa novopeenim bogataima3 i omoguuje slikovitiju
komparacju za zapadnjake. Zanemeruju se bitni aspekti ovog procesa koji ne
slue njenoj osnovnoj ideji. Ne pominje se da je uspostavljanje porodinih ve-
za izmeQu trgovaca i samuraja, enidbenim vezama ili adoptiranjem mukih
lanova bilo uobiajeno tokom celog Tokugawa perioda, te da ono samo po
sebi ne menja nita u ustrojstvu drutva, jer je bilo minuciozno regulisano i
normirano tokom celog srednjeg veka. Sasvim se zanemaruje ogromno pro-
gresivno siromaanje niih slojeva samuraja u poznom periodu Tokugawa
vladavine, koji su tek sa Meiji reformom dobili mogunost da privreQuju i na
druge naine, da slobodno obavljaju zanatske i druge poslove i na taj nain
omogue sebi opstanak (Kikue 2001). Raspad sistema Tokugawa vladavine
uslovljen je u ogromnoj meri unutranjim protivrenostima samog tog siste-
ma, koje su progresivno sve vie dolazile do izraFaja onemoguavajui efika-
sno funkcionisanje drutvenog sistema kao celine. U tom smislu, dinamika
Meiji reforme zahtevala bi daleko kompleksniju analizu. U opisu Ruth Bene-
dict, oigledno je da joj je najvaFniji bilo uspostaviti prihvatljivu skalu za
komparaciju sa zapadom i ilustrovati navodno lak prelazak na novi obrazac
ivljenja u Meiji periodu.
U opisima odnosa Japanaca prema ulnim zadovoljstvima takoQe su iznete
krajnje uoptene tvrdnje. Npr. italac e stei utisak da je kult kupanja tradi-
cijski opte rairena karakteristika u Japanu, pa se moFe nai zateen podat-
kom da su se siromaniji slojevi kupali retko, da je vrua voda esto bila dra-
gocenost, da su prali kosu u proseku dva puta godinje itd.
Odnos prema ulnim seksualnim zadovoljstvima je u socijalnom smislu,
naroito kada je poloaj ena u pitanju, krajnje simplifikovan. Drutvena pozi-
cija geje je veoma ulepana. Naglaavanje prava geje da "izabere" da li e
joj neko postati seksualni partner ili ne predstavlja samo orijentalistiku vinje-
tu o gejama. Izdvajanje posebnog segmenta ivota i posebnog prostora za
Nada Sekuli
Antropologija 4 (2007)
76
seksualna uivanja prikazano je u kategorijama relativno harmonine mental-
ne i psiholoke organizacije drutvenog ivota, potpunim zanemarivanjem od-
nosa konfliktne socijalne netranzitornosti u podeli drutvenih uloga na ovoj
skali, sa tek prividno harmoninim razdvajanjem ulnih uFivanja i "ozbiljne"
sfere ivota. Geja u tradicionalnom Japanu nikada nije mogla postati supruga
iole uglednijeg lana drutva. Prostitutka nije mogla postati geja (mada je za-
pravo re o razliitim nivoima prostitucije, jer je pruanje seksualnih usluga
za materijalnu nadoknadu ono to je stvarno gejama omoguavalo ekonom-
ski opstanak).
82
Konkubina, koja je mogla postati lan porodice, nikad nije
mogla imati status kao supruga i esto je imala drutveno normiran status slu-
avke i prema svojoj deci. Druga ena nikada nije mogla imati isti status kao
prva, ak i u sluajevima kada je brak sklopljen nakon smrti prve ene. Prva
supruga nikada nije mogla imati prava kao majka. Prema tome, re je o neu-
poredivo kompleksnijem socijalnom okviru unutar kog se moda ne sankcio-
nie pozitivan odnos prema seksualnom uivanju (mukaraca), ali se izuzetno
bolno sankcioniu prekoraenja dunosti drutvenih celina/klasa i pojedinki
kojima su pripisane kompleksno fiksirane uloge, prava i statusi u tom pogle-
du. U sutini, kada su ene u pitanju, odnos prema seksualnom uivanju je ili
naglaeno restriktivan ili naglaeno obavezujui za pojedine kategorije ena.
U najblaem obliku, on moe biti irelevantan. Kada su ene u pitanju, seksu-
alnost se ne rauna nje same radi, ve je odreQena u postojeem sistemu dru-
tvenih odnosa kao legalno i obavezujue sredstvo pomou kog Fena obezbe-
Quje svoj ekonomski opstanak i ostvaruje svoj drutveni status. ene zapravo
nemaju slobodu seksualnog uivanja i zabave, ve im se nalae obaveza pru-
anja seksualnih usluga, a celokupni ivot odreQenih grupa ena u celini se si-
tuira u sferu zabave za mukarce. Pri tom nije re o opcionom izboru samih
ena, ve pre o drutvenoj normi koja ene izlae dozvoljenom i drutveno
nesankcionisanom nasilju, eksploataciji i zanemarivanju. Zakljuno, ako je
seksualnost pozitivno sankcionisani segment mukog ivota, ona je za ene u
feudalnom Japanu glavna determinanta njihovog podreQenog drutvenog po-
loaja, kao i sredstvo sticanja ekonomskog statusa u drutvu.
Model vaspitanja dece takoQe je preuzet iz srednjovekovnog Japana, a pri-
menjuje se na karakter Japanaca danas (Tsurumi, Kazuko, prema Kent 1991:
185).
Delo je kritikovano i zato to kulturu svodi na rezidualnu tradiciju sagleda-
nu na statiki nain 1Kell ?\\?: ^\73.
U pokuaju da sistematizuje i dopuni sliku o opusu Ruth Benedict i karak-
teristikama njenog pristupa, njena uenica Virginia Heyer Young (Heyer

82
Postojali su grublji i finiji oblici prostitucije. Postojanje geji nas moe inspiri-
sati na neto drugaije razmiljanje o prostituciji uopte, ali teko da se geje mogu iz-
dvojiti iz samog sistema prostitucije, kao to je bilo pokuaja da se uini.
Ruth Benedict...
Antropologija 4 (2007)
77
oung 20053 istie da je prouavanje Japana, kao i karakterologije drugih sa-
vremenih drutava (Tajland, Rumunija, Holandija, takoQe po narudFbi vlade),
usmerilo Ruth Benedict na traenje solucije kako prouavati kulturne prome-
ne. Stoga je njeno istraivanje, prema interpretaciji ove antropolokinje, ilo
ka pomeranju od pojma kulturolokih obrazaca ka sloenijoj analizi ponaanja
i drutvenog poloaja pojedinca i linosti u drutvu. Pri tom je njen osnovni
interes i dalje ostao vezan za uoavanje onih drutvenih i kulturnih faktora ko-
ji omoguuju drutvenu i kulturnu koheziju, tj. njihovo postojanje i profilisa-
nje kao celine, sa znaajnim uticajem Durkheima u poznijim fazama njenog
rada. Young smatra da cilj Ruth Benedict nikad i nije bio da istrauje indivi-
dualnost, ve razliite naine kako osoba ivi u kulturi istrauje se kulturni
etos, a ne pojedinana uloga (p.110). MeQutim, ovom tvrdnjom ne otklanja se
prigovor koji je ve naveden, da je zaobiQen problem odnosa izmeQu linog
integriteta i socijalne kohezije. Rei prosto da to nije istraivano u sistemu
miljenja u kome su "linost" i "kultura" dva krucijalna pojma jednostavno ne
predstavlja zadovoljavajui argument. Naime, drutvene situacije i okolnosti
koje R. Benedict prepoznaje kao formativne za kolektivni identitet i karakter
istovremeno se pokazuju kao kljuni momenti linih Fivotnih strategija ili pre-
laza u razliite Fivotne faze u ivotnom ciklusu.
Prema Heyer Young, istraivanje R. Benedict sve vie je ilo u pravcu sa-
gledavanja odnosa linosti i kulture kroz uoavanje i definisanje socijalnih is-
hoda odreQenih obrazaca (npr. minimalizovanje agresije, otvaranje socijalnog
prostora slobode itd.), kao veziva socijalne kohezije i kriterijuma za
odreQivanja "zdravpg" drutva. Ovaj pristup je omoguavao praenje kultur-
nih promena i istovremeno poreQenje kultura na novim osnovama, mimo ideje
kulturnog relativizma. Time je zapravo dolo do teorijske preorijentacije ka
pozicijama univerzalizma i drutvene sinergije. Po miljenju, Heyer Young,
R. Benedict jednostavno nije imala vremena da u potpunosti razvije ovaj pri-
stup koji se sve jasnije zacrtavao u njenom teorijskom profilisanju. Stoga je
on velikim delom ostao neprimeen u recepciji njenog opusa.
MeQutim, ivot "Hrizanteme i maa" time nije zavren tanije, on je tek
zapoeo ?\`6. godine i doiveo je izuzetno znaajnu recepciju u samom Japa-
nu. Knjiga je u Japanu prodata u 2 300 000 primeraka, dok je u Americi prodato
oko 350 000 primeraka. (Kent 1999: 181). To je najitanija amerika knjiga u
Japanu, a istraivanja pokazuju da je 1/3 Japanaca u nekom momentu ula ili za
"Hrizantemu i ma" ili za samu Ruth Benedict 1ija ostala dela u Japanu ne po-
buQuju panju).
Najvanije od svega, knjiga je pobudila iroku akademsku diskusiju meQu
japanskim antropolozima i meQu japanolozima o vrednosti ovakvog pristupa i
o realnom dosegu rezultata do kojih je R. Benedict dola svojim
prouavanjem nacionalnog karaktera Japanaca. Po svom uticaju, ovo delo je
iniciralo poseban vid ne samo rasprave, nego i celovitog anra, u koji je i sa-
Nada Sekuli
Antropologija 4 (2007)
78
mo svrstano, nazvan Nihonjinron (ko smo mi Japanci) ili Nihon ron (ta je Ja-
pan). Ovaj anr se moe najire odrediti kao vrsta orijentalnog odgovora na
orijentalistike ideje o Japanu, gde se obino polazi od vizure drugih o Japanu
kao o bazino konstruisanoj ideji. itanje ove knjige u Japanu je u ogromnoj
meri motivisano eljom da se stekne uvid u to kako Drugi vide Japance, a ne
stvarno ko su Japanci za Japance je to knjiga o Drugima i o sebi "u ogleda-
lu", a ne vrsta literature koja bazino sluFi prouavanju nacionalnog karaktera.
U tom pogledu, od literature Nihonjinron postoji bazini odmak ili kritika
distanca ve u poetnoj recepciji.
Ovaj okvir interesantan je zbog toga to literaturu o nacionalnom karakteru
smeta u sasvim drugaiji kontekst znaenja nego u Evropi. U Evropi (recimo,
kod nas, budui da je kod nas literatura o nacionalnom karakteru veoma
razuQena i popularna3, ona se ita u kategorijama esencijalistikog interpretira-
nja "due" naroda (bilo da se kritikuje ili odobrava takav pristup) i vrlo esto
ima politiko-normativne funkcije i sluFi jaanju nacionalnog identiteta na
esencijalistikim poziciama. Nasuprot tome, "Hrizantema i ma" se u Japanu
ita u funkciji dekonstrukcije i svesne konstrukcije nacionalnog identiteta (sa
poetnom sveu o dilemi oko japanskog karaktera) i slike o njemu i u
naglaenoj funkciji interkulturalizma i kulturne orijentacije u procesu internaci-
onalizacije Japana. Okvir je, dakle, bazino drugaiji i od poetka predstavlja
istovremeno kritiki i@ili nauni i@ili popularni razgovor i dijalog o odreQenoj te-
mi, a ne esencijalizovanu naunu 1odnosno, pseudo-naunu3 oblast istraFivanja
unutar koje se legitimizuje partikularni diskurs kao diskurs istine o Japanu.
Sama knjiga i opis koji sledi Ruth Benedict u svom prikazu Japana (vie ne-
go sama teorijsko-metodoloka pozicija kulturolokih obrazaca, kulturnog kon-
figuracionizma i kulturnog relativizma) temeljno su kritikovani u japanolokim
studijama, ali je u osnovi ovo delo nailo na dobar odziv meQu japanskim antro-
polozima upravo zato to se na ogranienim podacima formiraju smela
znaenja, zbog imaginativnosti u pristupu (sagledavanje kulture ideografskim
stavljanjem u poziciju pripadnika te kulture, ak i u drutvenim okolnostima u
kojima su to ratni neprijatelji), kao i zbog interakcionog i interkulturalnog ka-
raktera dela. U njemu su iznete mnoge predrasude o Japancima, ali istovremeno
i iskritikovane, relativizovane i po prvi put prevaziQene tada duboko ukorenje-
ne, daleko rigidnije predrasude jo vie poticane ratnom propagandom u II svet-
skom ratu. U to vreme, Japanci su smatrani "Futaima" koji su neopisivo
fanatini, lukavi i necivilizovani.U novinama su javno iznoeni stavovi "da im
je potrebno da prevaziQu 2000 godina zaostalosti...", te da je njihov um" ispod
nivoa razumevanja tehnikog znanja nae civilizacije, varavarski kao u divljaka
koji se bije motkom i veruje da je munja glas Boga." (Sydney Daily Telegraph,
1945, navedeno prema Buruna 2005)
oung istie da je Pristup Ruth Benedict u kasnijoj recepciji dela uveliko
rafinisan, temeljnije potkrepljen, ali ne i sutinski promenjen. (Heyer Young
Ruth Benedict...
Antropologija 4 (2007)
79
2005: 110). "Hrizantema i ma" je inicirala dalje detaljnije i operacionalizova-
nije analize kulturolokih elemenata koji su u ovoj knjizi opisani i uoeni, kao
i njihovo jasnije dovoQenje u vezu sa socijalnim procesima i socijalnim kate-
gorijama. Kulturoloki obrasci opisani u "Hrizantemi i mau" primenjeni su u
raznim radovima, modifikovani i razraQeni, u analizi japanske porodice, prak-
si zapoljavanja, politike organizacije drutva, stavova javnog mnjenja itd.
Opis savremenog Japana kao vertikalnog korporativnog drutva uz analizu
kompetetivnog odnosa grupa i podgrupa, analizu korporativnih afilijacija,
uoavanje kontradiktornog odnosa izmeQu javne ideologije i privatnog intere-
sa, uoavanje tendencije da sve grupe budu ekskluzivne i rangirane
83
, predsta-
vljaju neke od oblasti koje su prouavane nadovezivanjem i korigovanjem
onoga to je u japanskoj kulturi uoila ve Ruth Benedict.
U proceni realnog dometa ovog dela, njega je, jednostavno, neprimereno
analizirati i procenjivati samo u prostoru fiksiranog poimanja znanja. Znanje
se u osnovi ne formira kao odgovor na spoljanje iskustvo, tj. kao reprezenta-
cija objektivnih okolnosti, ve na osnovu prethodnog iskustva primenjenog na
interakcioni kontekst u kome se formiraju znaenja i obrasci odnoenja prema
predmetu ispitivanja. U tom smislu i "Hrizantema i ma" ne predstavlja na
prvom mestu sistem objektivnog znanja, ve veoma komplikovanu celinu po-
deljenih lokalnih realnosti i kontingentnosti teorije.
U proceni njenog dosega danas mora se raunati sa socijalnom konstrukci-
jom znanja. Pri tom se uloga stereotipa u nastajanju znanja moe posmatrati kao
sastavni deo njegovog oblikovanja, a realni uticaj ovog dela e se moFda nabo-
lje sagledati kada da se ono tretira kao akciona studija o Japanu i kao interkul-
turni dijalog.



Literatura:

Benedict, Ruth 2005 (1946), The Chrysanthemum and the Sword, Patterns of
Japanese Culture, Boston-New York, Houghton Mifflin Company.
Benedict, Ruth (1932), "Tales of the Cochiti Indians", Bureau of American
Ethnology Bulletin, NO. 98.

83
Kao vizuelno najilustrativvniji primer ovog hijerarhizovanja i rangiranja moe
se navesti transformacija koju je doivelo kinesko pesnienje 1kempo) prelaskom u
Japan i transformacijom u karate. Karate kole sa svojim rangiranjem po pojasevima
i hijerarhijskom organizacijom lanstva i titula, specifino je japanski proizvod. To-
me ne odgovara nita slino u zemlji porekla, kineskoj varijanti. Pa ipak, zbog inter-
nacionalnog masovnog irenja karatea, danas se ova vetina poistoveuje upravo sa
takvom internom, ekskluzivnom socijalnom i simbolikom organizacijom.
Nada Sekuli
Antropologija 4 (2007)
80
Berger, Peter and Luckmann, Thomas (1967), The Social Construction of Re-
ality, A Treatise in the Sociology of Knowledge, Anchor.
Boles, Elson (2006), "Ruth Benedicts Japan: the Benediction of Imperia-
lism", Dialectical Anthropologz No.30, 27-70.
Buruna, Ian (2005), "Foreword to the Mariner Book Edition" u: Benedict,
Ruth, 2005 (1946), The Chrysanthemum and the Sword, Patterns of Ja-
panese Culture, Boston-New. York, Houghton Mifflin Company (vii-
xii).
Geertz, Clifford (1988), Works and Lifes Anthropologist as an Author,
Stanford University Press.
Fukui, Nanako (1999), "Background Research on the The Chrysanthemum
and the Sword", Dialectical Anthropology, No. 24, 173-180, 11304283.
Harootunian, Harry and Sakai, Naoki (1999), "Japan Studies and Cultural Stu-
dies, The Crisis of Japan studies in United States", Positions 7:2.
Kecmanovi, Duan 120063, Da li smo sili sa uma ili DokaFi da si Srbin, O
etnonacionalizmu i nama, Sremski Karlovci, Izdavaka knjiFarnica Zo-
rana Stojanovia.
Kelly, William (1991), "Direction in the Anthropology of Contemporary Ja-
pan", Annual Review of Anthropology, NO. 20, 395-431, 11265337.
Kent, Pauline (1999), "Japanese Perception of the Chrysanthemum and the
Sword", Dialectical Anthropology, No. 24, 181-192.
Kikue, Yamakawa (2001), Women of the Mito Domain, Recollection of Sa-
murai Family Life, Stanford, California, Stanford University Press.
Leupp, P. Gary 1997 (1994), Male Colors, The Construction of Homosexua-
lity in Tokugawa Japan, Berekely Los Angeles London, University
of California Press.
Modell, Judith (1999), "The Wall of the Shame: Ruth Benedicts Accomplis-
hment in The Chrysanthemum and the Sword", Dialectical Anthropo-
logy, No. 24.
Suzuki, Peter (1999), Overlooked aspects of the The Chrysanthemum and the
Sword 11 304280, Dialectical Anthropology 24, 217-231.
Zeng. Kangmin, Le Tendre (1998), "Adolescent Suicide and Academic Com-
petition in East Asia" u: Comparative Education Review, Vol. 42, No. 4
(Nov., 1998), 513-528.
Young, Virginia Heyer (2005), Ruth Benedict, Beyond Relativity, Beyond
Pattern, Lincoln and London, University of Nebraska Press.






Ruth Benedict...
Antropologija 4 (2007)
81
Nada Sekul i

RUTH BENEDICT ON JAPANESE CULTURE

The paper deals with the issue of the construction of knowledge in
anthropology, discussing the topic on the bases of the analyses of Japanese
culture provided in "Chrysanthemum and Sword". This peace of work,
conducted at the end of the Second World War, completed just before
bombing of Hiroshima and Nagasaki, had been ordered by The Office of War
Information, USA (OWI) and had to be finished in very short time. Since the
end of the War, "Chrysanthemum and Sword" has been read far more in Japan
then in USA, where it has been well known only among anthropologists and
not as Ruth Bewnedicts main peace of work. This book raised many
controversies about imperialism and political construction of anthropology,
despite the fact that "Chrysanthmenun and Sword" appeared for the first time
far before the introduction of the notion of orientalism and far before
proliferation of the literature relating to postcolonial studies. It also initiated
very interesting and specific discussions on national character, shaping the
issue in a bit different direction if compared to the European tradition. From
the perspective of methodology, critique of the applicability of the cultural
patterns initiated revisions of the complete work of Ruth Benedict, resulting in
descovering new and forgotten elements in her approach. This in turn gave
rise to new modeling of anthropological knowledge thru interpreting
cultural patterns in categories of "knowledge in action", or in the categories of
intercultural knowledge building, moving it from the domain of the esentialist
approaches.