Milan Budimir

PROBLEM BUKVE I PROTOSLOVENSKE

DOMOVINE
Problem protoslovenske domovine postao je posljednjih godina ponovo aktualan. To
dolazi otuda to je ranija sovjetska lingvistika Marove kole, a sa njom zajedno i
sovjetska arheologija i istorijografija, preduzela da rei to pitanje na svoj nain. Kako je
meutim problem protoslovenske domovine nerazdvojan od problema prvobitne
protoindoevropske domovine, jasno je svakom da se ta dva problema ne mogu posebno
tretirati nego samo u meusobnoj vezi. aleko sam od toga da taj zamreni sklop
problema obuhvatim na ovom mestu u njegovoj !elokupnosti. "ato je potrebno detaljno i
samostalno poznavanje ve#eg broja raznih dis!iplina. $granii#u se stoga iskljuivo na
dokaznu mo# onog fitonima koji je naveden u samom naslovu.
Pre ravnih sto godina %&'(&) stao je prvi *nglez +atham na stanovite da stariju
domovinu indoevropskih plemena treba tra,iti u onom kraju sveta u kojem se nalazi
ve#ina nosila!a indoevropskih jezika tj. u *vropi a ne u -ziji. +ingvistiku argumenta!iju
tog gledita dali su uglavnom nemaki lingvisti .. .irt i P. Krets!hmer poslednjeg
de!enija prolog veka. /asuprot uenju 0. 1!hmidta, iznesenom u njegovoj raspravi ie
2rheimat der 3ndogermanen und das europ4is!he "ahlens5stem %-k. 6erlin &'78), gdje
se zbog oiglednih tragova seksagezimialnog sistema, u indoevropskim dijalektima,
najstarija indoevropska domovina tra,i u severnom susedstvu Mesopotamije, .irt i
Krets!hmer branili su prete,no lingvistikim sredstvima evropsku ili tanije reeno
nemaku pozi!iju, koju je prihvatila ve#ina ne samo slovenskih, nego i zapadno9
evropskih strunjaka.
Kao neko kompromisno reenje nudi nam $. 1!hrader %v. :ealle;i!on der indogerm.
-ltertumskunde< 33 (=(, gde je data ostala literatura) 2krajnu ili bolje reeno 3stonu
*vropu od srednjih Karpata prema Kaspiskom Moru. Pri tome odreuje kao istonu
grani!u kentumskih 3ndoevropljana onu grani!u do koje dopire bukva, a ta grani!a tee
danas uglavnom od Kalinjingrada %K>nigsberg) preko Kremenje!a prema $desi i Krimu.
3 za .irta %3ndogerm9?ramm. 3 7<) bukva i njena istona grani!a igra presudnu ulogu.
:azlika je izmeu .irta i 1!hradera samo u tom to .irt doputa da je moglo biti neko
naselje indoevropsko i istonije od linije bukve, dok 1!hrader s druge strane rauna sa
mogu#no#u da su indoevropska naselja mogla dopirati do u 1rednju *vropu zapadno od
linije bukve. 1!hrader iskljuuje prema tome kao protoindoevropsku domovinu 1evernu,
"apadnu i 0u,nu *vropu a .irt "apadnu i 0u,nu.
ok je .irt ranije bio neto iskljuiviji i uzimao uglavnom severno9nemaku ravni!u sa
6altikim primorjem za svoje najstarije 3ndoevropljane, dotle je u navedenom delu neto
popustio prema istoku. To je uinio najvie stoga to staroslovenski i litvanski smatra
najvernijim i najarhainijim pretstavni!ima indoevropskog jezikog tipa, navode#i za to
prilian broj argumenata %str. =().
Tu va,nu injeni!u tumai .irt perifernim polo,ajem baltsko9slovenskih 3ndoevropljana,
ne vode#i pri tome rauna o jo va,nijoj injeni!i da su baltska plemena rastavljala
slovenska naselja od ugrofinskih nomada, koji su se dalje na istoku dodirivali sa iranskim
osvajaima.
+. /iederle %Manuel de l@-ntiAuite slave 3 <&) takoe je miljenja da je protoslovenska
zajedni!a mogla postojati samo istono od linije bukve, iji su naziv 1loveni preuzeli od
?ermana blagovremeno, upravo pre nego se poela ta njihova zajedni!a raspadati. To se
moglo desiti pod kraj stare ere. 1a tog razloga smatra +. /iederle, nasuprot poljskim
strunja!ima, da je Bisla bila zapadna grani!a protoslovenskog zemljita u vreme koje je
prethodilo raspadanju zajedni!e. Prema tome za njega je ostalo otvoreno pitanje nosila!a
lu,ike !iviliza!ije, koju nemaki arheolozi zovu kratkim nazivom 2rnenfelderkultur.
-ko bi se prihvatilo miljenje poljskih arheologa da su 1loveni nosio!i lu,ike
!iviliza!ije, koja je !vetala poslednjih vekova drugog tisu#le#a, razume se, onda bi se
zapadna grani!a protoslovenskih naselja pomerila na zapad sve do +abe ve# za taj
vremenski period. To bi znailo da su najstarija slovenska plemena morala stanovati
zapadno od linije bukve i prema tome poznavati ne samo grab %Carpinus betulus) nego i
pravu bukvu %Dagus silvati!a). 2 tom sluaju morao bi se naroitim razlozima pravdati
gubitak ovog drugog idioglotskog fitonima koji se u ovoj prili!i gotovo redovito pote,e.
Mislim na tis %Ta;us ba!!ata) ija se istona grani!a uglavnom poklapa sa linijom bukve,
iako na zapadu dopire dalje na sever a na istoku vie na jug. 2koliko va,e dananje
grani!e tisa i bukve za rani neolitik i za epohu protoindoevropske zajedni!e vide#e se
do!nije.
3 za Marovu kolu od presudne su va,nosti geografska imena, iako im ne znamo
znaenja, a da se i ne govori o njihovoj poznoj dokumenta!iji.
M. Basmer %2ntersu!hungen Eber die 4ltesten Fohnsitze der 1laven) koristi u ve#oj meri
aloglotski i toponomastiki materijal, pa i on dolazi na kraju krajeva do zakljuka da
protoslovensku domovinu treba tra,iti to dalje na sever od linije bukve. "a njega je
protoslovenska zajedni!a trajala gotovo !eli milenij, jer je poela u B v. st. e. i zavrila
poetkom B v. n. e. $n prihvata zakljuak da u finskim govorima nema pozajmi!a iz
protoslovenske epohe. Meutim bi se njegovu tretiranju toponomastikog materijala
moglo poneto prigovoriti, a najvie to to identifika!iju skitskih i sarmatskih imena sa
staroiranskim vri gotovo iskljuivo na osnovu sazvunosti, pa ni ta nije uvek uoljiva.
/aprotiv apelativi sa odreenim znaenjima ostaju esto bez identifika!ije. To svakako
izaziva izvesno nepoverenje prema njegovu nainu rada. /i filoloka strana nije sasvim
bez zamerke. Kod imena ne sme se zanemariti rukopisna varijanta
, jer ukazuje na neodreen vokalizam prvog sloga tog imena, dok je oblik
oigledno pod uti!ajem nesarmatskog i prema tome rezultat
heleniza!ije. .idronim ne mo,e se pretresati odvojeno od homofone
.esihijeve glose, iz koje saznajemo da se tako zvao i .elespont, za koji su jonski
kolonisti svakako znali pre osnivanja $lbije.
Priznati se mora da je geografska nomenklatura u prostoru izmeu istonih Karpata i
donjeg toka ona neobino arena, pa ve# i stoga Basmerove kombina!ije zahtevaju
naroitu obazrivost. Meutim upravo u toj oblasti, za razliku od .irta i Krets!hmera,
tra,e 1!hrader, /ehring i mnogi drugi protoindoevropsku postojbinu, a ugledni istorik M.
:ostov!ev i protoslovensku u oblasti tripoljske !iviliza!ije.
Kao i neki drugi poljski strunja!i, naroito arheolozi i antropolozi, T. +ehr91pGaHiIsk5
kre#e se upravo u suprotnom prav!u od :ostafinskog, :ozHadoHskog i Basmera tj.
prema +u,i!i. Celom ovom kompleksu problema on posve#uje posebnu knjiguJ $
po!hodzeniui praoj!z5znie 1GoHian %PoznaI &7KL), gde je obilno koristio rezultate
arheolokih i toponomastikih izuavanja. "aista se oblast lu,ike !iviliza!ije manje vie
poklapa sa poljskim zemljitem, pa je prema tome Poljska prava protoslovenska
domovina a Beneti su pre!i 1lovena. %v. 3. $liver Thomson., .istor5 of -n!ient
?eograph5 &77, M(K). -rheoloka strana ovog sklopa problema postaje sve zamrenija,
jer na primer nemaki strunja!i smatraju N6andkeramikerO doindoevropskim
stanovni!ima a Benete kao i 3lire bli,im germanskim srodni!ima, iako su ?ermani glavni
pretstavni!i protoindoevropskih N1!hnurkeramikerO. /e razumem se mnogo u
arheologiji, ali ujem kao tvrdu injeni!u da hetitski 3ndoevropljani, osvojivi poetkom
PP v. st. e. istono9anadolsku oblast, nisu nita izmenili arheoloku strukturu, iako je
njihova vladavina trajala gotovo !elo tisu#le#e. 3 inae se zna da ni krupnije promene u
materijalnoj kulturi, koja ini glavni predmet arheologije, ne moraju znaiti promene u
stanovnitvu.
2 pogledu lingvistike situa!ije o kojoj se radi u prvom redu, ne smemo tra,iti
obavetenja u arheolokom materijalu a kamoli objanjenja kad je re o etnogenezi.
2 ovoj raspravi venetski problem ostavljen je sasvim po strani, iako je on nesumnjivo od
velike va,nosti za pitanje protoslovenske domovine. To inim stoga to mi lingvistiki
polo,aj Beneta nije jo sasvim jasan. D. 1ommer i .. Krahe pribli,uju ih ?ermanima a P.
Krets!hmer %?lotta. PPP) 3tali!ima i to naroito +atinima, iako ih ve# u P33. v. st. e.
nalazi u Palestini, kuda su morali sti#i iz *pira preko Peloponeza i Krete. Kentumski
karakter jadranskih Beneta ne mo,e se odrediti jedino na osnovu linih imena
Bes!levesis i *nignus, kako se to misli od B. Tomaeka na ovamo, niti na osnovu
pronominalnih oblika eho i meho kako to misli D. 1ommer. 2 ovom poslednjem sluaju
ini mi se da vie ima pravo .. .irt %3ndogerm. ?ramm. 333 &=7) koji te oblike
identifikuje sa protoslov. 9sego itd. i nalazi meu njima Npunu formalnu saglasnostO.
Problem severnih Beneta, koji su za protoslovensku etnogenezu najva,niji, ne mo,e se
reavati bez veze sa ostalim Benetima, alpskim, atlantskim, jadranskim, !entralno9
balkanskim i anadolskim, koji su najstariji s obzirom na dokumenta!iju.
3storiar B. Pieta %QRSTRUV WUXRTWW &7K=, &&8) daje opiran prikaz knjige +ehr9
1pGaHiIskog poto je najpre znao, samo nepotpuno, istoriju ranijih uenja i to u duhu
Marove kole i zamera poljskom strunjaku to nije uzeo u obzir sovjetsku nauku, to ide
za nemakim rasistima, to ne vodi rauna o -ntima i 1klavinima niti govori o udelu
starosedila!a u istorijji protoslovenskoj. :anije je sovjetska nauka, uglavnom pod
Marovim rukovodstvom, odbijaju#i jajherijanstvo, naginjala elastinijoj teoriji 0.
1!hmidta, koju je u izvesnom smislu obnovio /. 0. Marr. Tako su u slovenskoj
etnogenezi uestvovali ne samo Beneti i +ugii, -nti i 6astarni, nego i nosio!i tako
nazvane djakovske !iviliza!ije. ok su prvi na zapada od linije bukve, poslednji su,
slino uenju :ostafiIskog i :ozHadoHskog, oni koji su daleko na istok od te linije.
Tako je sovjetska nauka kombinovala shvatanje .irta i Krets!hmera ne samo sa uenjem
1!hrader9/ehringa nego i sa pogledima :ozHadoHskog i Basmera. Mora se i ovde ista#i
neobian nain eksploata!ije linih i geografskih imena od sovjetskih jafetidologa, koji su
u naem sluaju udni posledni!i teorije 0. 1!hmidta o protoindoevropskoj domovini u
"akavkazju.
$ba su glavna pretstavnika nordizma, .irt i Krets!hmer, i posle otkri#a novih
indoevropskih jezika u Prednjoj i Centralnoj -ziji %lujski, palajski, oba hetitska jezika i
oba toharska jezika) ostala na svojim starim poz!ijama, iako su ti novootkriveni
indoevropski jezi!i u znatnoj meri izmenili osnovi!u +athamovu, kada su samo indijski i
iranski bili poznati kao jezi!i aziskih 3ndoevropljana. -li se nije promenila samo
geografska slika indoevropskih dijalekata za ovo poslednje etvrt stole#a. "natno se
izmenila i hronoloka situa!ijaJ lujski 3ndoevropljani javljaju se u -nadolu neto pre
hetskih 3ndoevropljana, koji poetkoni <8 v. st. e. osvajaju iroke oblasti u istonom
-nadolu i osnivaju mo#nu dr,avu, iju !iviliza!iju nastavljaju tako nazvani hijeroglifski
.etiti.
Metodoloki je dovoljno opravdano ako se poe pri reavanju problema proto9
indoevropske domovine od najstarijih istoriskih podataka %ad fontes). rugim reima u
ovom sluaju trebalo bi po#i od pisanih dokumenata u Prednjoj -ziji koji se mogu itati,
a ne od skandinavske magle u koju nas teraju razni predstavni!i nordizma sa .irtom i
Krets!hmerom na elu, a da i ne govorimo o istoriaru umetnosti 0. 1trz5goHskom, koji
ide jo dalje, pravo u ledeni krajnji sever %der hohe /orden, njegovu raspravu v. u
zborniku ?ermanen und 3ndogermanen, Dests!hrift f. .. .irt, 3 &((Y&=().
3z ovih najstarijih pisanih spomenika saznajemo da se prvi 3ndoevropljani pojavljuju u
-nadolu najdo!nije krajem 333 milenija i da u njemu, naroito u njegovom istonom delu,
osnivaju mo#ne dr,ave. /isu to samo lujski i palajski 3ndoevropljani, niti samo hetitski
3ndoevropljani, od kojih se stariji slu,e klinastim pismom, a mlai hijeroglifima. Tu su
ju,no od hijeroglifskih .etita Pelasti, a istono od kuneiformskih .etita protoariski
3ndoevropljani. To znai da ve# poetkom 33 milenija imamo najmanje est raznih
indoevropskih grupa, ne raunaju#i tu pretke 3ndoevropljana u Drigiji, +ikiji i +idiji, a jo
manje pretke 3ndoevropljana u -rmeniji, koji u 3P v. obaraju dr,avu 1ubarta.
6ez obzira na svedoanstvo .erodotovo da su jermenski 3ndoevropljani kolonisti iz
Drigije, ini mi se da se u -nadolu 33 milenija nalazi bar desetak raznih indoevropskih
etnikih grupa. Time je oboren glavni argumenat +athamove teorije, iz koje je nu,no
proizlazila .irtova i Krets!hmerova teorija nordizma. :azume se da to jo ne znai da 0.
1!himdt sa svojom teorijom o protoindoevropskoj domovini u blizini Mesopotamije mora
imati pravo. /jegov je glavni argumenat starovavilonski duode!imalni i seksagezimalni
sistem brojeva, koji su ostavili vidnih tragova u aritmetikom sistemu ve#ine
indoevropskih dijalekata.
3ako je hronoloko poreklo seksagezimalnog sistema prilino neizvesno jasno je svakom
da grko posle i nem. dreizehn posle zH>lf ukazuju na usek
posle broja &<. $stavljamo na stranu lat. ses!enti, gr. i nem. 1!ho!k iji
se postanak mo,e tumaiti kombina!ijom kvinarnog i duode!imalnog sistema, a ne
iskljuivo starovavilonskim uti!ajem seksagezimalnog grupnog brojenja. 2 svakom
sluaju moramo se malo zadr,ati kod ovog glavnog 1!hmidtova argumenta, jer sa njime
raunaju ne samo pristali!e .irtova i Krets!hmerova nordizma, nego i oni mnogobrojni
obazriviji strunja!i, koji su za ono kompromisno reenje to ga pru,aju 1!hrader i
/ehring.
.. .irt %3ndogerm. ?ramm. & 7M) ukazuje naroito na useke u germanskim govorima
posle brojeva &<, L8 i &<8. /aziv ovog poslednjeg broja katkad je istovetan sa oznakom
broja &88. 3pak .irt, priznavaju#i 1!hmidtov zakljuak o starovavilonskom uti!aju na
starogermanski sistem brojenja, tumai ga kulturno9istoriskim uti!ajem Mesopotamije
preko 2krajine na severno9nemaku i rusku niziju. Tako mu na kraju krajeva %str. 7K)
bukva ostaje glavni argumenat za ubika!iju protoindoevropske domovine, pa prema tome
i protoslovenskih naselja. 2 pogledu valjanostl 1!hmidtovih aritmetikih argumenata
slino se izra,avaju i ostali strunja!i.
1vim ovim strunja!ima su izmakle iz vida meutim neke druge aritmetike injeni!e
kultskog i hronolokog karaktera, koje se moraju uzeti u obzir. $igledno je da su use!i
posle &< i L8 po svom postanku histerogeni i da u pogledu dijalaktikog razvitka treba
dati svakako prednost use!ima iza manjih brojeva, koji su ne samo znaajniji nego i po
svoj prili!i stariji.
:adi se o tri usekaJ prvi izmeu KY(, drugi izmeu =Y', tre#i izmeu 'Y7. Povrh
svega toga. dolazi u obzir nain obrazovanja naziva osmi!e kao i njena kultska,
hronoloka i drutveno9ekonomska upotreba. $ useku izmeu KY( ne treba gubiti
mnogo rei. 3zrazi Netiri ovekaO i Npet ljudiO sami sobom dovoljno kazuju. Taj usek ne
samo da je vrlo star, kako to pokazuju paralele kod tzv. prirodnih ili primitivnih grupa,
nego i prosta injeni!a koja se sobom sama name#eJ nasuprot etiri prsta %,
digitus, Dinger) stoji pala! % ili , polle;, aumen). ok se
etvorka javlja u pluralu % ) ili kolektivu % ), dotle se osmi!a dovoljno
jasno otkriva kao dualJ od starijeg o 9 d k 9 o. $vakav konsonantizam mora se
bezuslovno pretpostaviti zbog rednog broja , pa se stoga ne mo,e prihvatiti
kombina!ija sa Auattuor itd, jer je njegov gutural nesumnjivo labiovelarne prirode, dok je
onaj u palatalne %up. osam itd). 1ledi da opteindoevropski naziv osmi!e sa
gledita onomasioloke i morfoloke analize ima znaenje Ndve etvorkeO ili bolje reeno
Ndve grupe prsta,O, budu#i da se ne mo,e odvojiti od gr. . %preth. oblik
) ija je veza sa poznatom opteindoevropskom grupom / itd.
oigledna. "a ovakvu onomasiologiju imamo pouzdanu paralelu u bekom dijalektskom
izrazu ?riffling NhvataO %greifen itd.). 2 pogledu prefiksa / dovoljno je pogledati
grke primere koje daje 6oisa!A, i!tionnaire et de la +angue gre!Aue L'& i Falde9
Pokorn5, Berglei!h. F>rterbu!h d. indogerm. 1pra!hen 3 7(.
-ko je ovo tumaenje verovatno, da ne ka,emo tano, u opte9indoevropskom reniku
moramo raunati sa dva izraza za etvorkuJ odkZ9 i t%u)etuer. Mogu#e je da ova dva
sinonima imaju istu onomasiologiju, jer drugi naziv etvorke, koji je potisnuo onaj prvi
po svoj prili!i pripada leksikoj grupi tuer NhvatamO NobuhvatamO %v. Falde9Pokorn5,
Bgl. F>rterbu!h d. dg. 1pra!hen 3 =(8). :azlog za postojanje ovih sinonima mo,e se tek
naslu#ivati. Kako prvi izraz ima aktivnu oksitonu spada u grupu nomina agentis i
obele,ava verovatno ,ivu grupu tj. etiri gipka prsta. rugi izraz ima oblike za ,ivi i
mrtvi rod u pluralu odnosno kolektivu % ) pa oznaava verovatno
mrtvu grupu predmeta, na to upu#uje neaktivna odnosno intranzitivna baritona.
"na se da indoevropski brojevi samo do K imaju deklina!iju, a oni vii su inde!linabilia.
1toga je opravdan zakljuak da su ti vii brojevi starijeg datuma i da su brojevi &YK
postali do!nije kada je sistem deklina!ije bio izgraen ili su pak uli naknadno u sistem
deklina!ije, te je tako duo postao dual, treies i t%u)etueres plural odnosno kolektiv
% ) koji je svakako stariji od plurala. /ajzad treba pomenuti da su se jezi!i
mnogih primitivnih naroda svakako sa istog razloga ustavili kod trijala i kvadrijala. e!a
u naiim krajevima jo i danas broje orahe po etvorkama koje, zovu kulama, jer na tri
oraha metnu odozgo etvrti. Cezuru izmeu KY( potvruje bez sumnje i slovenski nain
obrazovanja, peti!e i viih brojeva, i gr.
*M LL8, M. Cf. $d K&<, Plut. de 3s.
et $s (L et de * ap. elph. unde et , e;pli!at et
%v. . .erHerden, +e;i!on ?rae!um suppletorium et diale!ti!um &&K&).
0o je jasniji usek kod indoevropske osmi!e, jer ne samo to ona sama ima dualski oblik
nego to oba njena suseda, vii i ni,i, pokazuju naroitu onomasiologiju. /i etvor!i ni
dvanaesti!i nije ukazana tolika ast. Prvo to se mora konstatovati jeste pojava dvojake
artikula!ije sedmi!e. $va injeni!a nije dosada dovoljno iskori#ena, iako se ista situa!ija
ponavlja kod osmi!e. ?lavni broj ima bezvune eksplozive a redni zvune. To je svakako
u vezi sa pomeranjem tona. Tako imamo %od prethodnog septm) pored %od
prethodnog sebdemos). 3z ovog kolebanja proizlazi da je prvobitni oblik glasio se9pdm.
rugi deo ove slo,eni!e po svoj je prili!i u vezi sa pod itd. a za prvi deo slo,eni!e
sme se naslu#ivati istovetnost sa glavnim brojem sem9 NjedanO, iji se zavrni sonant
izgubio ili putem disimila!ije u vezi sa istovetnim zavretkom !ele slo,eni!e ili u samom
prvom delu posle dugog vokala. Prva je mogu#nost verovatnija. 1emantiku paralelu za
ovaj nain brojenja pru,aiju svi brojevi ni,i od krupnih grupa kao u duodeviginti
undeviginti itd.
a se doista sa osmi!om u starijoj protoindoevropskoj eposi zavravao niz brojeva vidi se
po tome to je devetka oigledno obele,ena kao novi broj. Toharsko nu NdevetO potvrdilo
je konano raniju pretpostavku u tom smislu i osna,ilo etimolosku vezu sa nov itd.
3z ovog nesumnjivo izlazi da je protoindoevropskom dekadskom sistemu prethodio jedan
stariji prostiji. koji je brojao tetrade i ogdoade. o!nije je taj sistem prirodno ustupio
mesto dekadskom sistemu. -li u kultskoj i hronolokoj aritmeti!i, koja se ne mo,e
odvojiti od kulta i religije ostalo je dovoljno uoljivih tragova starijeg stanja.
Kako je dvanaesti!a produkat faktora trojke i etvorke, a oba su ta faktora imala izrazit
religijski karakter, znaaj dvanaesti!e u aritmeti!i starih ?rka i ?ermana ne mo,e se
smatrati u onolikoj meri presudnim faktorom kao to je mislio 0. 1!hmidt. vanaesti!a
naime isto kao i osmi!a i esnaesti!a, pa verovatno i dvadeseti!a, dola je do svog
naroitog znaaja po svoj prili!i zbog etvorke, koja ini najstariju prekretni!u u
protoindoevropskom aritmetkom sistemu. -li i etvor!i se brzo naao konkurenat kao i
njenom prvom potomku, osmi!i. To je bila peti!a odnosno deseti!a. ok je rimska i
starokeltska dohri#anska sedmi!a brojala osam dana ili bolje reeno osam no#i, *trur!i
su se kao i 1loveni dr,ali peti!e, iako su se du,e hronoloke periode raunale po osmi!i
odnosno esnaesti!i %v. K. $. MEller9F. ee!ke, ie *trusker 33 M&M). a je
dohri#anska slovenska sedmi!a imala pet dana kao i kod *trura!a koji dolaze iz
doklasinog -nadola %+idija i Misija), vidi se po tome to se sredina te najstarije
slovenske sedmi!e nalazi izmeu drugog i etvrtog dana i to !eli godinji period broji =<
takve sedmi!e %ML8 [ ( ;=<), kako se to vidi iz legende o prvom 1loveninu 6o,u i
njegova =< doglavnika.
/a osnovu izlo,enog mogla bi se sa dosta opravdanja dati nova, istorijska podela
indoevropskih plemena. 2 starije 3ndoevropljane koji bi se mogli zvati
Protoindoevropljanima dolaze oni koji raunaju na tetrade odnosno ogdoade, a noviji su
oni koji se upravljaju prema dekadskom sistemu. 1re#om to nije jedino obele,je tih dveju
vrsta 3ndoevropljana, iako se ono ne sme uzeti kao isto formalistiko. Kako je tetradski
odnosno ogdoadski sistem bio duboko ukorenjen kod 1lovena, naroito u naim
plemenima, pokazuje Beselinovi#eva pria N-damsko kolenoO, koja mnogo potse#a na
etrurska verovanja o osmoj genera!iji odnosno kolenu. Po kazivanju 0. Beselinovi#a u
uvodu te prie osmo dete je izuzetno, bilo u pogledu sre#e bilo u pogledu nesre#e %v.
poetak prie Poslednje Nna zdravljeO od 1. Matavulja).
ublje znaenje osmi!e vezano je meutim za doklasine 3ndoevropljane u balkansko9
anadolskom prostoru gde je vladao ne samo hronoloki sistem osmogodinjih !iklusa,
nego i drutveno9ekonomski sistem matrijarhata. Tako mo,emo zvati
Protoindoevropljane Nmatrijarhalnim ili matrilinearnim 3ndoevropljanimaO za razliku od
mlaih patrijarhalnih 3ndoevropljana. 3ako su Morgan i *ngels bolje i tanije od
6a!hofena izlo,ili va,nost i znaaj matrijarhata, ipak se ne samo kod klasinih filologa,
nego i kod 1!hrader9/ehringa %:ealle;i!on d. idg. -ltertumskunde 33 'L), daju netani
poda!i u pogledu matrijarhata. To dolazi otud to rasna naduvenost i Kulturho!hmut
nemakih pretstavnika nordizma nije doputao da se gosp!dski -rijev!i i njihov
patrijarhalni poredak kao tobo, prlja i vrea neindoevropskim matrijarhatom, iako se po
Ta!itovom kazivanju upravo kod germanskih plemena nalaze vidni i zanimljivi tragovi
nekadanjeg matrijarhalnog poretka.
"a .irta i Krets!hmera kao i za 1!hradera i /ehringa ve# i stoga nije mogla do#i ni ju,na
ni zapadna *vropa u obzir kao protoindoevropska postojbina, budu#i da se u tim
oblastima odr,ao matrijarhat jo i u klasinoj anti!i. - to je za nordiste jo gore kod
nekih ilirskih plemena na 0adranu nalazimo pouzdane ostatke matrijarhata i ogdoadske
aritmetike. To treba naroito ista#i s toga to se tra,e posebne veze izmeu 3lira, Beneta i
Kelta sa ?ermanima. "a matrijarhat i odgoadski sistem kod 3lira imamo pouzdane vesti
kod 1trabona i rimskih leksikografa. Karakter tih vesti takav je da se jasno vidi njihovo
samostalno poreklo i njihova aktualnost u -vgustovo doba. Mo,da bi se u tome prav!u
moglo tra,iti tumaenje Beselinovi#evu N-damskom kolenuO i porodinim imenima
$smokrug i 1modlaka %od starijeg $smodlaka). 6osanska 3lirka iz onje oline nosila je
bronzane nauni!e od po etiri koluta. Tetrada je oito imala apotropejsku mo#.
:imski antikvari i leksikografi daju nam razume se mnogo vie podataka o *trur!ima no
o 3lirima. Kod *trura!a je, kako je ve# reeno, ogdoadski sistem ostavio mnogo vie
tragova nego kod njihovih indoevropskih roaka. 3zraz roaka ne treba uzeti u smislu P.
Krets!hmera koji Protoindoevropljane i Pelazge, pa prema tome i *trur!e, smatra
potom!ima jednog istog pretka. anas je ve# prilino pouzdano utvreno da su *trur!i
doli u 3taliju sa -nadolskog primorja iz +idije i Misije. Krets!hmerov pokuaj da
etrurske pretke smesti u sudetsku oblast u blizinu lu,ike !iviliza!ije ne samo to potse#a
mnogo na 6. /iebuhra nego je oigledno dirigovan njegovim aprioristikim stavom o
severnonemakoj oblasti kao protoindoevropskoj postojbini. $vo je verovatnije tim pre
to je taj Krets!hmerov rad objavljen za vreme na!istike autokratije %?lotta PPP).
2 *truriji isto kao na klasinom 0adranu i u kretsko9mikenskoj ?rkoj vladala je ona
aritmetika i onaj drutveno9ekonomski poredak, koji mi pripisujemo
ProtoindoevropljanimaJ matrijarhat i ogdoadska hronologija. Te su injeni!e same sobom
dovoljne da posumnjamo u nordistiko uenje o protoindoevropskoj postojbini i o liniji
bukve koja je iz pojmljivih razloga za .irta i njegovu kolu glavni i presudni argumenat.
F. 6randenstein %DrEhges!hi!hte und 1pra!hHissens!haft &'K', (() pretresao je jo
jednom problem staro9anadolske etrurske postojbine sa gledita istorije, arheologije i
lingvistike. 3 ne obaziru#i se na pomenuto Krets!hmerovo miljenje o sudetskoj oblasti
kao starijoj postojbini Pelazga i *trura!a, utvruje verodostojnost .erodotovu i
tenden!ioznost ionisija iz .alikarnasa kao profesora retorike. "a 6randensteina kao i za
arheologa 6osserta +idija i Misija pretstavljaju preditalsku domovinu *trura!a, koji su se
tamo doselili iz 1everoistonog -nadola. 3ako 6randenstein istie lingvistiku
heterogenost izmeu *trura!a s jedne i indoevropskih stanovnika u +idiji i Misiji i s
druge strane, ipak je on jo ranije prihvatio moje tumaenje dolatinske tui!e santerna, za
koju i on smatra da je dola iz etrurskog u latinski jezik. $vaj tehniki termin, zabele,en
kod Plinija %/at. hist. MM, 7M i MK, &L) ustvari je prevod oznake grkih metalurga za
pozlatu % auripigmentum auriglutinium), pa je stoga vrlo verovatno postao
od starijeg oblika salterna.
$vo moje tumaenje prihvatio je 6randenstein bez pogovora. $vom sloju satemskih
pozajmi!a u etrurskom dodajem na ovom mestu samo reda radi jo ova dva va,na struna
termina. Prvi se odnosi na dis!iplina *trus!a i glasi p%a)lasea, pa pripada oigledno grupi
koju ine lat. lien, gr. avest. i nae slezena. Pojava ovoga termina,
svojstvenog rimsko9etrurskoj divina!iji, od naroite je va,nosti. rugi termin pripada
muzikoj terminologiji i nije nita manje interesantan. To je latinska tudi!a subulo
NfrulaO za koji Trombetti %+a lingua etrus!a <<') pretpostavlja \uplu kao prethodni
etrurski oblik. /e mo,e biti sumnje da ova tui!a potie iz nekog satemskog
indoevropskog dijalekta koji je morao biti blizak protoslovenskom, jer u naim govorima
imamo istovetna obrazovanja sa istim morfemskim elementom sopile, sopili!a, sopilka i
koradikalno 1opot.
1va tri navedena struna termina pokazuju sibilant kao satemski refleks
protoindoevropskog palatalnog guturala. $d osobite je va,nosti da u sva tri sluaja posle
palatalnog guturala nema ni traga o kakvom palatalnom vokalu pa je iskljuena svaka
pomisao na sekundarnu palataliza!iju, na koju pomilja Pedersen u sluaju starofrig.
zameni!e semoun i stoga govore anadolskih Driga pridru,uje kentumskoj grupi, a pre
svega lujskom i hetskom dijalektu %v. "ur to!haris!hen 1pra!hges!hi!hte M(&).
Kako su *trur!i preko +idije i Misije i njihovih staroanadolskih stanovnika u vezi sa
starobalkanskim Misima, o ijem doseljavanju postoje dve suprotne tradi!ije %iz -nadola
u nae krajeve i obratno), moramo uzeti u obzir onaj ostatak renika doklasinih
3ndoevropljana u +idiji i Misiji koji je u neposrednoj vezi sa problemom bukve. Taj
indoevropski fitonim glasio je prema grkim svedoanstvima %v. moju raspravu ?lasnik
3st. drutva. <, &L', 3dg. 0ahrbu!h i Falde9.offmannov +at. et. F>rterbu!h KK( gde je
prihva#eno moje tumaenje). 2 tim je govorima Nfagus silvati!aO, pa je prema
tome fitonimu nazvana oblast i stanovni!i . $ rasprostranjenosti ovog
fitonima u !elokupnoj mediteramskoj oblasti, o emu #e biti govora malo do!nije %3talija,
6alkan i -nadol), pisao sam na drugom mestu %?r!i i Pelasti posebna izdanja 1-/, ali
nisam to pitanje is!rpao do kraja. ovoljno je meutim na ovom mestu naglasiti da
neobina rasprostranjenost satemskog oblika ovog fitonima na doklasinom Mediteranu
jasno pokazuje da italski i helenski 3ndoevropljani nisu bili prvi indoevropski doseljeni!i
u tim krajevima. Ta krupna injeni!a znatno utie na reavanje glavnog problema tj.
protoindoevropske i u vezi s njom protoslovenske domovine. 1atemske tragove u
zapadnom doklasinom -nadolu, +ikiji i +idiji konstatovao je P. Meriggi %v. ?ermanen
und 3ndogermanen, Deste!hrift .. .irt 3 <(). -li mnogo va,nija je njegova konstata!ija
da je preterit u govoru lidijanskih 3ndoevropljana obrazovan na isti nain kao i u
protoslovenskom tj. pomo#u morfemskog elementa 9lo. Kako se taj isti elemenat u istoj
funk!iji javlja i u govoru italskih 2mbra, dakle u onoj oblasti u koju su najpre doli
*trur!i na putu iz +idije, prema kazivanju .erodotovu, ovaj tip protoslovenskog preterita,
iji je prvobitni nominalni i analitiki karakter olgledan, ne mo,e se vie smatrati
usamljenim. /i ova okolnost nije povoljna za uenje ]ahmatova, :ozHadoHskoga i
drugih pristali!a .irtova i Krets!hmerova nordizma.
Tom i takvom uenju jo je manje povoljna i druga lingvistika injeni!a koja potie iz
doklasinoga -nadola. To je morfemski elemenat 9 st, pomo#u koga su u
protoslovenskom obrazovani nomina !olle!tiva i nomina abstra!ta. 2 ovoj poslednjoj
funk!iji, koja je svakako histerogena, javlja se taj isti morfemski elemenat u jeziku onih
hetskih 3ndoevropljana koji se slu,e klinastom azbukom i koje neki strunja!i zovu
/esitima. Mislim na potpunu podudarnost hetitske imeni!e dalugati %v. -. 0uret
Bo!abulaire et5mologiAue de la langue .ittite L<) sa slov. dlugosti sa istim znaenjem i
iz iste leksike grupe. $vo jedinstveno podudaranje u graenju rei u jeziku
staroanadolskih .etita i u protoslovenskom ini bespredmetnim sva ranija nagaanja o
poreklu i postanku slovenskih imeni!a sa osnovom na 9 sti %v. Bondr^k Berglei!h. slav.
?rammatik LK'). 2 prvom redu stoga to se hetitski 3ndoevropljani javljaju u starom
-nadolu najdo!nije u PP v. st. e. i to ne pripadaju satemskim 3ndoevropljanima kao to
je to sluaj sa 1lovenima.
To znai da ovaj morfemski elemenat isto kao i imeni!e tog tipa pripadaju
protoindoevropskoj eposi. Krets!hmerova %?lotta PPP <K<) gledite da je morfemski
elemenat 9st stariji od protoindoevropske epohe teko se mo,e prihvatiti jer se zasniva na
imenima mnogo do!nijeg datuma, zabele,enim u nekim sluajevima tek pod kraj stare
ere, i drugo to ne uzima u obzir protoindoevropska obrazovanja kao slov. usta i lat.
ostium. $vaj primer jasno pokazuje da je morfemski elemenat 9st obrazovao prvobitno
konkretne kolektive od sigmatskih osnova i da je prema tome slo,en a ne prost sufiks. 1a
tim se sla,e i ta injeni!a to se njegov drugi deo, mislim na bezvuni dental, javlja u
istoj kolektivnoj funk!iji kod nazalnih i heteroklitinih osnova %lat. ver, nae vesna i st.
ind. vasant^h, sve do leksemskog minimuma ves9). 3ako ove arhaine !rte
protoslovenskog graenja osnova dopunjuju u glavnom tanu .irtovu optu sliku o
karakteru protoslovenskog jezika, ipak to ne mora znaiti da je protoslovenska domovina
morala biti negde na krajnjoj severnoj periferiji protoindoevropskog zemljita i uz to
ju,no od finsko9ugarskih naselja, od kojih su bili rastavljeni baltskim naseljima.
2 tom pogledu interesantni su nazivi zlata, koje se u evropskoj kulturnoj istoriji javlja
relativno do!kan tek pod kraj bronzanog doba. +at. aurum, %sabinski ausom kazuje
prethodno stanje), u oiglednoj vezi sa staroprus. ausis i litv. ausas %od starijeg ausas),
dok slovensko zlato %od starijeg zolto) ide zajedno sa letskim zelts i sa istono litvanskim
pridevom N,eltasO NzlatanO %v. Trautmann 6altis!h9slavis!hes F>rterbu!h ML'). Poznato
je da se poslednjoj grupi neutralnih imeni!a odnosno prideva pridru,uju germanski
koradikali sa nulskom apofonskom bazom %ghlto) nasuprot normalnim bazama u letskom
i slovenskom. "apadni Din!i posudili su iz protogotskog svoj naziv zlata a istoni Din!i
od indoiranskih suseda na jugu. Tursko9tatarsko altum potse#a kao i maarsko aran5 %up.
ind. hiran5am) na neki satemski govor u kome je izgubljen trag spirantskom ini!ijalu.
Be# stoga se mora proiriti u ju,noistonom prav!u geografska oblast ovog
indoevropskog naziva ghelto, ghlto sa oiglednom guturalnom palatalnom aspiratom.
$vu svakom poznatu injeni!u istiem stoga to Kluge s.v. gold sa letsktm zelts
neposredno poredi nepalatalno litvansko geltas, kome pripadaju nai obli!i ,ut i ,una.
Meutim postoji i u samom -nadolu pored frig. , koje ne mora biti niti grkog
porekla niti dokaz za kentumski karakter govora frigijanskih 3ndoevropljana %u frig.
imamo kod .esihija zabele,enu glosu koradikalnu sa slovenskim zlaku) isti
onaj naziv zlata kao u germanskom, letskom i slovenskom. To je dosada nezapa,eni
hidronim ?eudos Aui et Chr5sorroas, koja nam je sauvao Plinije %/at. hist. B, &K'). $va
se reka nalazi u 6itinskom primorju, dakle u oblasti naseljenoj srodni!ima trako9
frigijanskih 3ndoevropljana. /e mo,e biti sumnje da oblik geudos potie od starijeg
gheltos sa sekundarnom sonoriza!ijom bezvunog dentala prema zvunom ini!ijalu, te se
tako ovaj bitinski hidronim doslovno podudara sa litvanskim pridevom geltas i naim ,ut
u pogledu ini!ijalskog guturala. Postojanje ovog hidronima u oblasti trako9frigiskih
3ndoevropljana ini naoko manje verovatnom pretpostavku o trakom zelta NzlatoO, koje
itaju domiljati lingvisti na trakom prstenu iz *zerova.
a je ta pretpostavka ipak prilino osnovana i pored frig. i bitinskog geudos
dokazuje etrurska tudi!a satemskog porekla santerna, uzeta po svoj, prili!i upravo iz ove
oblasti na zapadno9anadolskom primorju. 2 toj oblasti stanuju +idi, Misi, Drigi i 6itin!i.
Koliko je tesna veza ovih krajeva sa etrurskom kulturom, najbolje svedoi ime etrurskog
bo,anstva Turms koje se nikako ne mo,e odvojiti od .esihijeve glose @ o
_ , @ _. *trurski Turms kao i gr.@
ima svoju interpretatio romana koja glasi Mer!urius`.
` "a 6randensteinovu lokaliza!iju najstarijih etrurskih naselja u "akavkazju, koja je
suprotna Krets!hmerovoj u 1udetima, govorio bi ovaj naziv najstarijeg tumaa, iji je
prvi pomen u mitanskom talami @@interpres@@ dokumentovanom ve# u P3B. v. st. e.
-ko su *trur!i na svom putu iz severno9istonog -nadola, kako misli F. 6randenstein,
samo neko vreme boravili u +idiji i Misiji, onda je doista teko objasniti preuzimanje tog
alofilskog kulta u toj prolaznoj oblasti i prenoenje tog kulta sa anadolskog primorja ak
u *truriju. Berovatniji je stoga du,i boravak *trura!a u tim krajevima gde su od
satemskih 3ndoevropljana preuzeli tehniki termin santerno, kome je u osnovi elemenat
salta9 NzlatoO. "a prelaz konsonantske grupe lt a nt imamo primera ne samo miksoglotske
prirode nego i idioglotske, naroito u zapadnogrkim dijalektima.
1taroprusko ausis i litv. ausas auksas auksnas odvajaju se od pomenutih naziva zlata u
trakofrigijanskom, slovenskom i germanskom, jer pripadaju sasvim drugoj leksikoj
grupi, ija formula u Falde9.offmannovu +at. et. F>rterbu!h 'L, pogreno glasi aves9,
jer ini!ijalski vokal ne pripada leksemskom minimumu. Taj vokalski prefiks, ije
apofonske baze glase b c d, javlja se i inae u protoslovenskom %up. jablan, jabuka i
Porfirogenitovo tj. nejasit pored nesit).
6altsko ausis ausas ne mo,e biti neka stara pozajmi!a iz kojeg italskog govora kako je to
mislio 1!hrader, zbog usamljenosti tih rei izmeu germanskih, protoslovenskih i letsko9
litvanskih naziva zlata. /eosnovanost 1!hraderove kombina!ije pokazuje i finska
pozajmi!a od protoindoevropskog derivata vos 9 Ao9, koja glasi vas 9 ki i obele,ava bakar
a ne zlato. 2 tom istom severnoistonom prav!u vodi nas toharsko vas NzlatoO i
nepoznati izvor maarske tui!e vas Ngvo,eO i jermenskog os 9 ki NzlatoO, koje zbog
ini!ijala ne mo,e biti idioglotskog porekla. 3z znaenja finske tui!e vas 9 ki NbakarO
saznajemo da je hronologijia ove pozajmi!e starija od bronzanog doba, kada se javljaju
nalazi zlata u 1rednjoj *vropi. alje nam finska tui!a daje povoda da
protoindoevropsko vos 9 Ao9, obrazovano na isti nain kao protoslovensko zlaku i frig,
pomo#u velarnog guturala, ne smemo smatrati plodom naih etimolokih
kombina!ija. Postojanje takvog protoindoevropskog derivata potvruju doklasine tui!e
sa 6alkanskog i -peninskog Poluostrva, koje bez sumnje potiu iz govora
protoindoevropskih PelastaJ as!ia Nbradva, mistrijaO i i %od starijeg
NmotikaO). olatinsko as!ia ne mo,e se vezati sa gr. , jer to ne
doputaju sluajevi a;is te;o itd. a dolat. vis!um nasuprot nalazi svoje objanjenje u
samim grkim dijalektima. ?ubitak ini!ijalskog v u dolat. as!ia ima svoje paralele u
tui!ama irpus %od starijeg ulAvos) i 3talos nasuprot vitulus vitellus %up. ilirske varijante
@ , dok se vokalizam prema starijem vos9Ao9 vos9Aios mo,e staviti
iskljuivo na raun doklasinog originala.
Time je drugi baltski naziv zlata dovoljno povezan sa protoindoevropskim srodni!ima i
tako istrgnut iz svoje dosadanje usamljenosti. 2tvrena znaenja Nbakar, zlato, gvo,eO
koja, kulturno9istoriskim redom, dozvoljavaju povezivanje klasinih tui!a as!ia
/ sa tui!om %v. P. Chantraine +a Dormation des noms en
gre! an!ien &7=)J protoindoevr. vos 9 Aos Nsvetao, blistav, !rvenO oznauje ne samo
metale nego i boju. "bog semantike evolu!ije fas!inum %v. do!nije
, ) dovoljno je porediti nem. "auber %od starijeg depfbhro9
N!rvenO) sa poznatom ulogom !rveni u primitivnom kultu i u maiji.
NCrveno sr!eO pripisuju dendrolozi onoj vrsti bukve koja se struno zove Dagus silvati!a
odnosno nem. :otbu!he, dok se grab zove Feissbu!he odnosno Carpinus betulus. 2
naem sluaju radi se iskljuivo o !rvenoj bukvi, jer se i .irt i 1!hrader9/ehring, pored
osnovnih neslaganja u pogledu protoindoevropske domovine, ipak sla,u u pogledu
!rvene bukve. $na je za oboji!u ovih glavnih pretstavnika suprotnih shvatanja kao neki
arbitar. $boji!a su miljenja, kao i ostali slovenski i neslovenski strunja!i, da su za
!rvenu bukvu uli nai slovenski pret!i tek onda kad su doli sa severa do njene linije i do
germanskih naselja.
Klasini jezi!i sauvali su protoindoevropski oblik naziva !rvene bukve i njenu aktivnu
intona!iju oksitonskog tipa kao kod nomina agentis. ?r. promenilo je sa
razloga botanike geografije dodue svoje znaenje, ali je kao i lat. sauvao karakter
,ivog roda i to one deklina!ije koja je starija od pojave ,enskog roda, odnosno tipa
imeni!a na 9a, koji je po svoj prili!i istovetan sa kolektivom srednjeg roda. 2
germanskim dijalektima meutim, nastala je promena u prav!u formalne feminiza!ije.
ok je Kluge ranije mislio da slov. buk5 NslovoO bukuvi NpismoO potie od
iskonstruisanog gotskog boka NslovaO, danas se polazi od germanskog bokon. Pri takvim
kombina!ijama razume se da je rusko buku i belorusko buk NbukvaO stiglo u litvanski
kao pozajmi!a bukas NzovaO. 3 Bondr^k %Berglei!h. slav. ?rammatik L(') mui se
nagaanjima i rekonstruk!ijama da bi objasnio kako su stari 1loveni od svojih gotskih
suseda bili najpre opismenjeni pomo#u bukovih tapi#a, pa tako usput saznali za bukvu.
Bondr^k se pri tome, da bi objasnio pojavu osnove na 9u, poziva i na druge slovenske
pozajmi!e iz istog izvora kao lokva i smokva, iako na strani &<K poteno priznaje da
gotsko boka sa znaenjem bukva nije dokumentovano. 3pak, pored svega toga na strani
&MK smatra da su buku buk5 bukuve pozajmi!e starog datuma.
Pri tim nagaanjima oblik buk buku ostaje sasvim po strani iako je njegova
rasprostranjenost dovoljno obezbeena litvanskim bukas preuzetim iz slovenskog. Kod
opera!ija pomo#u gotskog boka koje ne znai bukva nego samo slovo, moraju strunja!i
po#i od nedokumentovanog znaenja i od nedokumentovane nazalne osnove tipa blinda,
budu#i da im ne prija dokumentovana osnova ,enskog roda. /e vredi stoga Bondr^kovo
pozivanje na lokva koja po njemu mora isto tako biti tui!a germanskog porekla sa
pretpostavljenom osnovom na 9u. $na je ve# utvrena kao proto9indoevropska osnova
tog tipa i stoga pripada protoslovenskoj idioglotiji %up. lat. la!us la!unar, a za , v.
P. Chantraine +a Dormation des noms en gre! an!ien &<K). ?otsko smakka nasuprot slov.
smoku, smok5 nije jo dovoljno objanjeno, mada je kod ovih izraza jasna leksika area
maggiore u slov. dijlektima. 3 za objanjenje slov. !irkva u pogledu obrazovanja osnove
treba potsetiti na bliske termine ,rtva molitva, pa se i tu mo,e iza#i na kraj bez
pretpostavljenog gotskog posrednika i to tim pre to se mora dr,ati u vidu injeni!a da se
rimski limes prema istra,ivanjima C. Pats!ha i M. :ostov!eva dr,ao sve do u B3 v. i
dopirao gotovo do Krima. 1toga je sa istoriskog gledita potpuno opravdan stav
akademika P. 1koka koji u pogledu preuzimanja hri#anske terminologije uzima u obzir i
latinski izvor odnosno latinskog posrednika.
a pogledamo jo jedanput Bondr^kove primere za pojavu sekundarnih osnova na 95 u
slov. nastalih uti!ajem nedokumentovanih gotskih nazalnih osnova, odnosno osnova na
9o. $sim bukve to su lokva, smokva, !rkva %v. str. L(7). 1vi ovi primeri pokazuju
bezvuni gutural ispred tematskog vokala odnosno ispred novo nastalog 95. 3stovetnu
fonetsku pojavu gutural g sekundarno 9u imamo u lat. torAueo nasuprot starijem torAeio,
urgueo nasuprot urgeo, sAuilla pored s!illa iz gr. . PasAualis prema pas!halis,
tesAua prema tes!a, !oinAuo Y se!o instinguio Y instigo. $no u u torAueo hnaziva Dr.
MEller %-ltitalis!hes F>rterbu!h K'') Nlauts5mbolis!hO, dok je za D 1ommera taj isti
elemenat dokaz Nprezentskog proirenjaO. Kad smo ve# kod torAueo treba pomenuti
njegov koradikalni staroindiski glagol iste klase Tarka5ati NsmiljaO, koji etimolozi
obino dovode u vezu sa protoslov. tulku [ NinterpretatioO kao da je ono r u staro in9
diskom sekundarno a ne primarno. $vom prilikom istiemo osako turumiiad
NtorHueaturO samo u pogledu fonetske evolu!ije jer nas ono potse#a na mitansko talami
NinterpresN %tulma) i slov. Tulku. odajemo jo neka proirenja tipa bukva nasuprot
bukJ broskva Y brassi!a, breskva, praskva Y persi!a, brokva Y bro!!us, rotkva,
r%o)dakva, ali i metva Y menta, pa i idioglotska dubleta nozdrva pored starijeg nozdra
%nem. /Ester). Pada u oi da se najvie radi o fitonimima sa guturalom ispred termiatskog
vokala. 1lobodno je stoga uzeti u obzir mogu#nost da se radi o nekom spe!ifinom
fonetskom pro!esu, koji nije ogranien samo na slovenski i latinski.
Kod ovih pojava mo,da ne treba po#i samo od fitonima, meu kojima su neki primarne
osnove na 9u, kao napr. , , , vitus, pinus, Auer!us %AuerAuetum), pa i
sam fagus. 3z derivata fagutus fagutalis saznajemo naime sasvim pouzdano da je ovaj
va,ni fitonim koji .irt i 1!hrader9/ehring smatraju presudnim za postavljeno pitanje u
arhajskoj latintini pored nasleenog bhagos morao glasiti i fagus sa karakteristinom
osnovom na 9u %up. domus). 3stom tipu fitonima pripada i dogrko Nornus9
fagus silvati!aO. ruga semantika nijansa ovog fitonima udna je sa gledita botanike
geografije, jer je u ?rkoj bhagos od bukve postalo hrast, samo stoga to u ?rkoj nema
bukava. "a dogrko poreklo fitonima govorio bi osim botanike i pored
i zavretak 9va svojstven dogrkim toponimima. 1toga je verovatna veza
sa dogrkim fitonimom koji nam pru,a .esihijeva glosa NAuer!us infeli;O.
Proirenje sa r treba tumaiti u vezi sa bliskim makedonskim fitonimom @, ,
a odnos prema isti je kao u , ili 3skender odnosno
1e!hser Y sesker. a je ovakvo shvatanje doista verovatno potvruje druga .esihijeva
glosa uzeta isto iz nekog makedonskog govoraJ Ns.ilvaO. "a ovakvu semantiku
evolu!iju nije potrebno navoditi nikakve paralele. Mak. mo,da je od zbog
%up. arb. det od starijeg dheubh9to9).
"bog latnskih primera fagutus fagutalis oni strunja!i koji zastupaju germansko poreklo
protoslov. fitonima bukva, kad ve# rade sa pretpostavkama najbolje bi uradili kad bi i za
germanski slino latinskom primeru pretpostavili pored osnove na 9a jo jednu na 9u, iako
u samom slovenskom isto kao i u lat. imamo istovetnih primera za , gen. sing.
domus i slov. domovi. Kako je -. Meillet dovoljno istakao i obrazlo,io arhaian karakter
germantine, takva pretpostavka ne bi bila bez ikakve osnove, tim manje to raspola,emo
sa navedenim lat. primerom. -li i samo protoindoevropsko bhbuiZs pored bheiZs nosi
jasno obele,je osobine apofonije. 1lov. koradikalno buzu %b)zova i pored promena
znaenja, dokazuje sasvim jasno da su, Protosloveni u prvo vreme imali u svom reniku
ovaj fitonim, koji bez straha mo,emo smatrati protoindoevropskim a ne samo posedom
kentumskih 3ndoevropljana, jer je dokumentovan i u kurdskom buz i u reniku
misijanskih 3ndoevropljana, poto je moje tumaenje glose prihva#eno.
-ko pristanemo prema reenom da buku bukva smatramo pozajm!om iz bilo kojeg
germanskog govora, onda moramo pristati i na zakljuak koji se name#e postojanjem
koradikalnog buzu, da su Protosloveni najpre imali fitonim bhaugo f bhugo tj. da su ,iveli
najpre ju,no od linije bukve, dalje, da su se odselili na sever gde nema bukava nego samo
zova, pa su tako morali prirodno izgubiti ovaj va,an idioglotski fitonim. a bi istorija
bila jo lepa i komplikovanija doda#emo da su se vratili natrag na jug, naili na ?ermane
i na bukve i tako ponovo doli do ovog fitonima ali iz germanskih usta.
0asno je da ova lepa pria zvui preterano lepo, pa je se stoga moramo odre#i. 2 oblasti
Karpata i gornjeg Podunavlja ju,ni susedi slovenski bila su traka i ilirska plemena, koja
su sauvala ovaj va,an fitonim u satemskom obliku isto onako kao i Misi a mo,da i
KurdiJ padus . 1toga je pogreno miljenje koje daju 1!hrader9/ehring
%:ealle;i!on 3 &=&), da su samo kentumski 3ndoevropljani sauvali u svojim reni!ima
fitonim bhbuio f bheio. Protiv takvog shvatanja govore ne toliko slov. buzu NzovaO i
problematino kurdsko buz NbrestO, koliko pre!izno zapadnoanadolsko i donje9
podunavsko Nfagus silvati!aO. Poslednji oblik ovog fitonima pokazuje prelaz bfm,
poznat ne samo iz trakih govora nego i inae. Postojanje satemskog oblika ovog
fitonima govori reito protiv zamiljene linije !rvene bukve, sa ije su zapadne strane
morali da stanuju kentumski 3ndoevropljani, a severnoistono od nje satemski
3ndoevropljani pa tako i 1loveni.
-li nisu Misi jedini 3ndoevropljani koji sauvae satemski oblik ovog fitonima u njegovu
prvobitnom znaenju. Kako je priroda palatalnih guturala nita manje komplikovana od
prirode labiovelarnih guturala, mi u reniku doklasinih 3ndoevropljana, koje zovemo
Pelastima a ne Pelazgima, i koji obrazuju tre#u, !entralnu indoevropsku grupu, sa sva tri
sauvana reda guturala u aloglotskim refleksima klasinih renika nalazimo mesto
palatalnih guturala ne samo sibilante nego i spirante i dentale. :azume se, smenuju se u
vezi s tim zvuni i bezvuni konsonanti, jer reproduk!ija aloglotskih fonema nije prosta
stvar zbog razlinosti fonolokih sistema. Tako mi mesto ini!ijala b mo,emo raunati ne
samo sa m nego i sa p u klasinoj reproduk!iji takvih tui!a, a mesto sfz i sa dftfth.
$ klasinim refleksima nekentumskog bhbuio f bheio bilo je govora u raspravi ?r!i i
Pelasti %str. KM). 1toga #emo ovde dati samo neke dopune. 6. .rozn5 %ie 4lteste
?es!hi!hte Border asiens &<7) misli da su poetkom P33 v. u egejskoj seobi, koju su
izvali pokreti ilirskih plemena sa 6alkana prema -nadolu, uestvovali i jisi. To bi
znailo potvrdu one antike tradi!ije koja antike Mise smatra doseljeni!ima iz srednjeg
Podunavlja. -li postojala je i suprotna tradi!ija po kojoj su se anadolski Misi doselili na
6alkan. /ije iskljueno da obe tradi!ije imaju neto istine i da su napisane u raznim
epohama. .erodot %B33 <8) pria da su Misi najbli,i srodni!i +ida, zajedno sa Teukrima
provalili na 6alkan i doprli do Tesalije i *pira jo pre trojanskog rata. $va .erodotova
versija rauna sa istim vremenom u koje pada i egejska seoba. "a nae pitanje va,no je
znati da li satemski oblik naziva !rvene bukve dolazi u Podunavlje sa -nadola ili su ga
podunavski 3ndoevropljani pod imenom Misa doneli u zapadni -nadol. Pesnik 3lijade zna
za anadolske i podunavske Mise, a izgleda da ih je bilo i u oblasti potonje Makedonije.
:eeno je ve# napred da iz oblasti Misa, +ida i Driga, dolaze *trur!i na zapad verovatno
poetkom B333 v. "bog te veze izmeu Misa i *trura!a treba uzeti u obzir mogu#nost
etrurskih tragova i po antikom 6alkanu. Be# je reeno da u etrurskom ima pouzdanih
ostataka iz renika satemskih 3ndoevropljana. -li u +idiji, koja se u izvesnom smislu
smatra u,om postojbinom anadolskih *trura!a ili Tirsena, imamo isti nain obrazovanja
preterita kao i u slovenskim jezi!ima, pomo#u verbalnog adjektiva na 9lo. $va
podudarnost teko da je sluajna, tim manje to ukazuje na nominalnu kategoriju, gde su
adjektivi i imeni!e takvog tipa sasvim obina stvar. .esihijev :enik bele,i nam samo
jedan jedini, ali vrlo karakteristian primer takvog preterita, koji su preuzeli ?r!i od
zateenih indoevropskih starina!a, verovatno na samom 6alkanu. .esihijeva glosa glasi
() @@@@ $vu glosu treba navesti i stoga to P. Chantraine %+a
Dormation des noms en gre! an!ien <M') iz ove krupne injeni!e ne izvlai potrebnu
pouku, a kamo li da je objasni kako treba. +eksemski minimum ovog preterita
dokumentovan je u etrurskom, ije balkanske srodnike zovu strunja!i Pelazgima, a mi
mislimo zajedno sa sholijastom uz 3lijadu PB3 <M& da ih treba zvati Pelastima. +e!tio
diffi!ilior, koju dajie .omerov sholijast potvruju i doklasina imena zabele,ena za
ju,nu 3taliju i *pir, -tiku i Tesaliju, Trakiju i 1iriju. "a oblik nema na,alost
nijedne jedine takve potvrde. $vaj oblik imena zahvaljuje za svoj ,ivot samo literarnoj
tradi!iji. Mogao je nastati po svoj prili!i ukrtanjem. sufiksalnih elemenata u imenima
etnikih srodnika tj. potie od kombina!ije i
%1uffi;vermengung). Pored v. trako i slov. brile! brive!.
3maju#i na umu prilino pouzdanu injeni!u da se na doklasinom 6alkanu nalaze
najbli,i srodni!i +ida i Misa a preko njih i *trura!a %ovo srodstvo je pre lateralno nego
direktno), mi mo,emo fitonim buk bukva pokuati da objasnimo idu#i tim putem, iako
nam se iz govora +ida i Misa sauvalo vrlo malo podataka. Taj put je opravdan i sa tog
razloga to se balkansko9podunavska bukva %Dagus silvati!a.) mimo sve svoje srodnike
po uenju dendrologa odlikuje !rvenim sr!em %stoga nem. naziv :otbu!he). $vaj put jo
ne znai da mi ovaj va,an protoslovenski fitonim smatramo aloglotskom pojavom. Pre
nego krenemo tim novim putem, da dopunimo ranija izlaganja o promeni nominalne
osnove, koja je u naem sluaju trostruka, imamo najpre osnovu na 9o kao u .
fagus, zatim osnovu na 9u fagu9tus, fagu9talis i najzad odatle izvedenu histerogenu
osnovu na 9a dok je u germ. osnova na 9o zamenjena osnovom na 9a. ato je nekoliko
primera za takve promene kod fitonima. To su osim fagus jo pinus 9us, 9i, i Auer!us 9us,
9i. Treba ista#i u,a podudaranja koja pokazuju slov. vitu vitva vktvl sa lat. vitus i
%od starijeg voitua) %up. ranije pomenuto ), nasuprot nem. Feide. 3 kod
ovih se obrazovanja radi o istim promenama kao buk, buk5 i bukva %v. Trautmannov
:enik MK=). 3ma jo jedna znaajna, ranije napomenuta, podudarnost. -li ta se po
miljenju strunjaka ne odnosi na protoindoevropski nego na mediteranski fitonim. To je
slov. t5k5 NtikvaO, lat. !u!umis i gr. %up. mak. ),
, , , . ?rki su primeri naroito pouni, jer pokazuju obratan
prelaz iz nominalnih osnova na 9u u one na 9o i na 9a. "nai da su promene nominalnih
osnova odnosno heteroklizije obina stvar kod fitonima, ak i onda kad se radi o
tui!ama kao to se misli za t5k5. $va tobo,nja tui!a mediteranskog porekla ne vodi
ba nita rauna o liniji bukve, jer ve,e satemske Protoslovene sa kentumskim ?r!ima i
+atinima. Pa ipak 1!hrader9/ehring %:ealle;i!on 3 L(<) miljenja su da su 1loveni ve# u
svojoj protoslov. domovini znali i za t5k5 i za d5nja. /e zaboravimo da i ovi strunja!i
slino kao :ostafinski, ]ahmatov, :ozHadovsk5 sa malim razlikama teraju 1lovene na
sever to dalje od linije !rvene bukve, koja se, kako ka,u dendrolozi, ipak polako pomie
prema severu. $vo pomeranje bukvine linije, uvek se radi o Dagus silvati!a, u vezi je sa
pomeranjem klimatskog optimuma prema severu, koji traje ve# od poslednjeg ledenog
doba.
$ maarskim tui!ama bEkk i t>k nije potrebno da se na ovom mestu govori. -li je
potrebno navesti daki termin za Cu!urbita!eae koji kod ioskurida glasi .
To je potrebno stoga to nain obrazovanja pokazuje uti!aj grko9latinskih fitonima
obrazovanih pomo#u aloglotskog sufiksa 9astro, koji se najpre javlja kod Teofrastova
fitonima pa sve do mnogobrojnih latinskih obrazovanja istoga tipa
%apiastrum, oleaster itd.). $snovni elemenat 9 u dakom potse#a mnogo
na protoslov. t5k5, koje je spojivo sa grkim samo pod uslovom ako je ovo
posledi!a disimila!ije od starijeg , %up. eipon od veu9Auom i ippoB od u9pkuos).
Tako bi se dobio mediteranski arhetip ove tui!e koji bi glasio k5k5, sa do!nijom
disimila!ijom guturalnog reda. Pojava ovakve mediteranske tui!e u protoslovenskoj
domovini i u klasinim jezi!ima, koji sauvae fitonim bhbuios mogla bi se protumaiti u
korist ju,nije lokaliza!ije protoslovenskih naselja. rugim reima reeno argumenat
bukve morao bi pasti. rukija bi bila stvar ako t5k5 ve,emo bli,e sa dakim
pa je pridru,imo leksikoj grupi koju ine tuka, pretio i lat. tumeo itd. 2 tom
bi se sluaju t5k5 dalo izvoditi od starijeg tutu te bi to bio isti tip obrazovanja kao vitva,
vktvl. /a, taj nain bi 1loveni mogli dosta da ostanu severno od linije bukve, jer bi
nestalo te veze sa Mediteranom. -li kad ne bi bilo drugih fitonima napr. mak ,
koji se naroito gaji na 6alkanu. :e je poznata prema tome u gr. germ. i slov. 3 ovde
kentumski ?r!i idu potpuno zajedno sa satemskim 1lovenima, jer taj fitonim i kod jednih
i kod drugih pokazuje istu osnovu sa dugim vokalom. Promena afe u germanskim
dijalektima ne mo,e se objasniti indoevropskim sredstvima, pa je vrlo verovatno da se
radi o tui!i ilirskog porekla. 3lirski 3ndoevropljani dolaze najvie u obzir kao posredni!i
izmeu Mediterana s jedne strane i ?rka, ?ermana i 1lovena s druge strane.
3lire isto kao i +ide i Mise ubrajamo u Pelaste. Kako je kod divljeg maka, isto kao kod
!rvene bukve, !rvena boja onomasioloka jezgra, treba ovde u prvom redu da se pomene
lidijanski termin za !rvenu boju i fitonim koji glasi %v. Falde9
.offmannov :enik 33 7&). +uksuzna obu#a za izvesne dame zvala se ne samo kokkideB
nego i baukideB, i takvu vezu potvruje interpretatio grae!a za dogrko
.Tako se interpreta!ija sla,e sa strunim botanikim terminom za lidijanski
koji glasi ?naphalion sanguineum. Beza sa starobalkanskim maAo mo,e se
uspostaviti kao i u sluaju Y NDagus silvati!aO pomo#u doklasine promene bfm,
koja se obino smatra spe!ifinom !rtom trake fonetike, dok je to u stvari obina pojava
u svakoj miksoglotiji %up. klobuk prema !alamau!us i v. M. ?rammont Traite de
Phonetigue M8&).
-loglotskoj leksikoj grupi pripadaju i ovi derivati od
osnovnog , NkrasanO Ndeli!ior las!ivioO,
@ .@@ "naenje koje
pokazuje tui!a mora se smatrati sekundarnimJ krasan prema starijem !rven.
$va poznata semantika evolu!ija ne javlja se samo u naem NkrasanO nego i u
romansikom fino, koje je pre moglo postati od ita!istikog N!rvenO nego od
nekog postverbalnog prideva finus Nsavren.O %m finire). /eizvesna je pripadnost ovoj
grupi fitonima va!!inium, ali je vrlo verovatna veza sa imenom
poznatog balkansko9anadolskog bo,anstva i to tim pre to u ajolskom dijalektu
imamo oekivani monoftong u obliku . Tako #e i starobalkanski derivat bu!ur
NkrasanO, dokumentovan u rumunskom i u arbanskom, pripadati reniku doklasinih
Pelasta. -nalogno istovetnoj promeni labijalnog ini!ijala u pomenutom i
doputeno je tumaiti i ime komine figure koja je sa Peloponesa preko Kampanije stigla
u :im kao glavna persona os!a. To je Ma!!us iz -telane odnosno dorski
N!rvenkoO sa ekspresivnom geminatom. 2 gr. imamo i glagolski derivat
Nbudaliti, ludirati seO. ]arenilo ovih semantikih varijanata objanjava nam .erondin
kriptonim NkrasanO kao Npudendum virileO. 2 takvom obliku uestvuje
, u faloforskim pro!esijama, svojstvenim njegovu kultu. $datle i dogrko
poreklo evropske drame, o emu #e biti vie govora na drugom mestu.
Breme je da se nae idioglotski etimon leksike grupe
, , . Kako je grki relativno najvernije sauvao
prvobitnu fonetsku sliku, treba po#i od grkih koradikala %v. Falde9Pokorn5 Berglei!h.
F>rterbu!h d. idg. 1pra!hen 33 &<M). *vo tih grkih koradikala leksike grupe bhau 9
NblistatiOJ NzablistaO NblistavO % kod
Pindara) Nkoji blista ljudimaO ajol. inae NsvetlostO i pridevi od ove
sigmatske osnove lezb. jon. , , NblistavO i glagoli
NblistamO, Nin lu!em proferoO. "atim staroind. vi9bhavah, vi9bhavan
NblistavO pokazuje isti prefiks kao pridevi za boje vi9aghra9h i vi9!itra9h i dr. a verovatno
i u trakom imenu nasuprot i ihtionimu N!rvenkaO.
/ita nisu manje interesantni germanski koradikali, jer pokazuju isto guturalno proirenje
koje je konstatovano u doklasinom itd. To su u prvom redu staro9
visoko9nemaki buhhan NznakO, starofrig. baken Nsvetlosni signalO i dr. od osnovnog
germanskog oblika bauk9na. Takav germanski oblik je sad bolje obezbeen nego kod
Falde9Pokorn5a. 0er imamo ne samo lidijansko i staro9balkansko bu!ur, nego i
protoslovenski fitonim buku, koji dokumentuje nedvosmisleno leksiki arhetip bhnuAo9
NblistavO. Prema tome imamo apofonske varijante bhau9 %vi9bhavah) b h e u9
% i bhu9 %). Pre nego objasnimo poslednji koradikal treba pomenuti
da proirenje sa bezvunim guturalom ne nalazimo samo u protoslovenskom fitonimu
buku i doklasinom sa neizvesnom monoftongiza!ijom, nego i u
protoslovenskom pridevu za boje zlaku %od starijeg ghol9Ao) s jedne strane i u
frigijanskom s druge strane u -nadolu nedaleko od kao i u
ranije tretiranom vos9Ao % , , as!ia, fas!inum). Time je nain
obrazovanja dovoljno rasvetljen.
3sto proirenje kod iste leksike grupe nalazimo u grkom fitonimu sa sigmatskom
osnovom , N:o!ella tin!toriaO odnosno +i!hen ro!!ella. $d ove se biljke pravi
!rvena boja pa i odatle znaenje rumenilo %Nru,O). 3ako se ova re nalazi ve# u
homerskom reniku pa ak i njeni derivati kao , Nalga oppletusO, ipak se u svim
etimolokim priruni!ima ita da je ova re semitskog porekla te se upu#uje na jevr. puk
NminkaO. $d ostalih grkih derivata spominjemo ihtionime i a lat. tui!a
fu!us jo se vie razgranala nego njen grki original. Protiv pozajmi!e iz semitskog
govore ne samo semantike nijanse i semantika evolu!ija, koja, je i konkretnija i
pre!iznija u gr. fitonimu no u jevrejskom nomenu i glagolu nego i drukiji postupak u
fonetskom pogledu. ok naime semitske pozajmi!e u gr. uvaju nepromenjen bezvuni
labijalni ini!ijal kao u i drugi manje vie
problematiki sluajevi, dotle se jedino u ovom primeru javlja labijalna aspirata kao
zamena prostog bezvunog labijala u tobo,njem originalu. $ni koji zastupaju gledite da
je semitskog porekla treba da objasne to singularno otstupanje u ovom. sluaju.
3nae je poznato da u semitskim dijalektima ima udnih rei koje potse#aju na grki, pa
se u takvim sluajevima obino misli na azijansko ili anadolsko poreklo. 1toga nije
iskljueno da je jevr. puk zbog svoje histerogene semantike nijanse pozajmi!a iz nekog
doklasinog indoevropskog idioma u -nadolu. 1emiti se kre#u iz "akavkazja prema
jugu, a 0evreji se u Kanaanu %imena istog tipa na antikom 6alkanuo) susre#u sa
indoevropskim Pelastima %up. lat. deae Palestinae u *piru). 2 mojoj raspravi @@?r!i i
Pelasti@@ pokuao sam da klasine pozajmi!e iz govora, indoevropskih Pelasta seria
i !anna objasnim bez obzira na semitske tobo,nje srodnike.
$staje prema tome da je proirenje istog tipa kao slov.
buku, lid. i starobalk. bu!ur, a po svoj prili!i i germ. baukna i da im je leksemski
minimum pouzdano dokumentovan izrazima kao i staroindiskim
koradikalima. 3nteresantno je svakako pomenuti da ova leksika grupa pokazuje
apofonske baze kao i kentumski fitonim za Dagus silvati!a, koji smo konstatovali kod
anadolskih i balkanskih Misa. Mo,da ova potpuna podudarnost nije sluajna. -li nam
semantika jezgra fitonima bhbuio f bheugo f bheio nije poznata, jer je Klugeovo
povezivanje sa gr. neodr,ivo.
1uprotno tome protoslov. buku i njegovi indoevropski srodni!i pokazuju potpuno jasnu i
utvrenu semantiku jezgru. 3pak se je teko uputati u dalje kombina!ije preko
indoevropske oblasti iako su primamljivi sazvuni izrazi kao tursko bak5r Nbakar kao
!rveni metalO %odatle nae bakra) i arapsko bakkam NDarbholz zum :otf4rbenO. "bog
lat. tui!a oigledno mediteranskog porekla, a to mo,e znaiti i iz dijalekata doklasinih
3ndoevropljana, naroito je privlana veza sa turskim bak5r. *vo tih lat. tudi!aJ ba!ar
Nvas vinarium simile ba!rioni,O ba!arium Nvas vinariumO. Kod tumaenja ovih tui!a
treba imati pred oima arheoloku injeni!u da je keramika vrlo esto ila za toreutikom.
pa je stoga veza izmeu ba!rio sa bak5r i bakra ne samo formalno, nego i materijalno
prilino verovatna. "a tursko bak5r morali bismo pretpostaviti da je pozajmi!a iz takvog
indoevropskog dijalekta u kome se kao u ilirskim govorima vri monoftongiza!ija
diftonga odnosno u kom je iezao sonant posle dugog vokala.
a ponovimo ono to je najva,nije o postanku ovog prvobitnog prideva za oznaku bojeJ
protoslov. beku Nsvetao, !rvenO pretpostavlja stariji oblik bhnu f Ao9, koje smo
identifikovali i zbog istovetnog naina obrazovanja i zbog istovetnog znaenja sa
lidijanskim pridevom N!rven, krasan, finO i sa njegovim mnogobrojnim
derivatima koji su se sauvali kao pozajmi!e u grkom jeziku. /aveli smo nekoliko
primera za postanak prideva takve vrste, koji jasno pokazuju da je beku isto kao i bu!ur,
itd. u stvari derivat iz one leksike grupe koju obele,ava, gr. , %od starijeg
bhnu f es). Ti su primeri vrlo starog datuma, budu#i da pripadaju govorima indoevropskih
Pelasta na doklasinom 1redozemljiu, iz kojih su uli kao pozajmi!e u klasine renike.
To pokazuje dogr. itd., iji je fonetski arhetip glasio vos9Ao9.
Promena ofa, koja je dokumentovana ovom klasinom tui!om pokazuje nedvosmisleno
da se u govorima indoevropskih Pelasta, kojima pripadaju traka i ilirska plemena, mora
raunati i sa ovim va,nim obele,jem njihove fonetike iako je grafika reproduk!ija te
promene kolebljiiva, kako to pokazuju traki primeri / %o imenima -sso 9
paris i Boltu 9 paris v... Krahe +e;i!on altill5ris!her Personeimamen &(M). /a taj nain
dobivamo novu va,nu diskriminantu za odreivanje ostataka iz govora doklasinih
3ndoevropljana sauvanih u klasinim jezi!ima. 1a glavna dva obele,ja ove doklasine
fonetike, prelaz o u a i razlikovanje triju vrsta guturala, mo,emo sa prilinom
pouzdano#u ispitivati klasinu miksoglotiju i njenu zamrenu fonetiku. Pored
protoindoevropskih izraza za oznaku boje, graenih pomo#u sufiksalnog elementa 9Ao9
kao to su bhnuAo9, ghol9Ao9 f gfhel9Ao %zlaku9 ) i vos9Ao9 imamo, kako smo
videli u keltskom i germanskom taj isti sufiksalni elemenat proiren nazalnim elementom
9no %la5gnam 9 baukna). 3sto takvo proirenje naslu#ujemo u makedonskom drutveno9
ekonomskom terminu , a mo,da i u etnikonu Paeligni Ne; ill5ri!o ortiO nasuprot
prostom Paeli!us %v. *. /orden, -lt9?ermanien <LM). Keltski primer isto kao i venetsko
ime *nignus i grke dublete @, @ i @) opominju nas dovoljno
energino da sva imena sa zavretkom 9gno9 ne smemo trpati u jednu jedinu grupu kao
to to ini /orden i to tim manje ako se u grupi 9gno mo,e raditi ne samo o nulskoj bazi
leksemskog minimuma ien9 %m genus) nego i o minimumu Aen9 %m ,
re!ens). 1toga se ne mo,e nikako prihvatiti /ordenovo gledite da su slo,eni!e tipa
privignus svojstvene grkom, latinskom i keltskom jeziku. 3nae je pojava
sufiksalnog elementa 9Ao u nominalnoj kategoriji.dovoljno poznata, iako nisu dovoljno
ispitani primer!i koji nas u ovaj mah najvie interesuju.
/asuprot gr. %od starijeg pl9Ao9s) stoji protoslovensko. proirenje sa bezvumin
sibilantom pilhu %od starijeg pl9A9s o9), koje je iz govora alpskih 1lovena ulo u
starovisokonemaki kao pozajmi!a, %v. Klugeov :enik s. 6il!h). P. Chantraine
%Dormation M'K) navodi neke primere obrazovanja iz nominalne kategorije meu kojima
%m ), %m ) %m ). /ai su primeri sasvim
prozirni kao znak prema znati, brak, prema brati, reka prema roj, li!e prema lik m lat. lino
a od prideva pored zlak i bukva koje je imeni!a pridevskog porekla, mrk pored mrak
%Falde9Pokorn5 33 <=K). $vde treba ista#i morfoloku propor!iju likJ st. ir. la5gnan [[
bukJ germ. baukna koja ubedljivo potvruje idioglotsko poreklo slov. fitonima. Poznato
je da se isti ovaj bezvuni gutural velarne artikula!ije kao morfemski elemenat ne javlja
samo u indoevropskom preteritu, a do!nije i u gr. perfektu, nego i u prezentu ,
, , Y , zatim i u etrurskom preteritu. "bog njegove velarne
prirode neprihvatljivo je tumaenje P. Krets!hmera %ie objektive Konjuigation im 3dg.,
1. 6. -k. Fien <<(f< &7K=) o identifikovanju ovog morfemskog elementa 9A sa
pokaznom zameni!om 9ke %palatalni guturalo). Mnogo je verovatnije zbog oiglednog
velarnog guturala da se radi o istom morfemskom elementu koji se kao postpozitivna
deiksa, a o takvoj se jedino mo,e raditi u ovom sluaju, javlja u litv. imperativu buk
NbudiO %p juH) itd. 3stovetnu postpozitivnu deiksu nalazimo ne samo u zameni!ama nego
i u prilozima %tu, tuj, tude, tuna, tuka, tukaj), odakle je po svoj prili!i i dolo u glagolsku
kategoriju.
3sti velarni gutural kao u protoslov. buk i lid. , nalazimo i u .esihijevim glosama
@@@@ %[ !rvenka, jer je u tunine sirovo meso !rvene boje), i ,
@@ @@ %v. ranije 9 ). Monoftongiza!ija kod ovih glosa
nasuprot diftonkom , ima svoju paralelu u dubletama .
rukiji je tip monoftongiza!ije u imenu i u apelativu %m
buktinja) [ %od starijeg %). $va poslednja .esihijeva glosa jo jednom
potvruje da je dogrko Nblistav, !rvenO dobro dokumentovano i u vulgarnom
reniku a ne samo kao kultski i tehniki termin. ?eografska i hronoloka raznolikost
pojedinih lanova ove aloglotske leksike grupe objanjava u dovoljnoj meri njenu
bogatu semantiku evolu!iju.
"a sluajeve kao q i r s pravom. istie P. Chantraine neizvesno poreklo
odnosno nepoznatu leksiku pripadnost. -k!enatska razlika izmeu q i r 9
potpuno se podudara sa sinonimnim izrazom q i r. "bog znaenja tih rei
vrlo je verovatna veza sa %.es.). 3maju#i u
vidu ranije pretresene tui!e , i Nmulier stupidaO, koje smo
pridru,ilii aloglotskoj leksikoj grupi , , varijante q i
r mo,emo objasniti na isti nain kao i , nem. Kabeljau i hol.
bakeljauH odnosno kao nae magazin i gamazin, mogila i gomila %up. !opou s[
beau!oup, M. ?rammont Traite de phonetiAue MK'). 1toga se dublete q i r
kao i njihove varijante , mogu na osnovu dogrke fonetike kao tui!e
aloglotskog porekla identifikovati sa tj. q i mrukoB
pretstavljaju stariji oblik sa diftongom maukoB, koji pokazuje prelaz bfm. $vakva
monoftongiza!ija aloglotskog diftonga javlja se, kako smo ve# videli, u tui!ama
nasuprot diftonkom obliku . 2zgred
dodajemo da tradi!ionalno shvatanje o semitskom poreklu ove aloglotske leksike grupe
koje ponavlja P. Chantraine %Dormation M(<) ne mo,e se vie smatrati pouzdanim danas
kad na klasinom zemljitu imamo dovoljan broj tui!a iz govora nekentumskih
3ndoevropljana. To naroito va,i za derivate , budu#i da upravo u tim
govorima nalazimo proirenje sa sufiksalnim elementom 9auro, koga nema u tobo,njem
semitskom originalu. Tako je tui!a u pogledu oba elementa, radikalnog
%) i sufiksalnog, po svoj prili!i uzeta iz govora zateenih 3ndoevropljana koje
zovemo Pelastima. 3sti sufiksalni elemenat nalazimo u sinonimima .
-li druga paralela za dublete ukazuje reito na dogrko poreklo, jer
pripada kultskom reniku @ %up. trako bo,anstvo ).
$va etimoloka digresija mo,e se pravdati time to je protoindoevr. bhnukos NblistavO
moralo biti prikazano u punoj svojoj leksikoj razganatosti. /a taj se nain izneseno
tumaenje protoslov. fitonima, obezbeuje u dovoljnoj meri, pa je time iznesena
etimologija pomo#u idioglotskih sredstava u mnogo ve#em stupnju verovatnija od
tradi!ionalnog shvatanja leksike grupe buk, buk5, bukv5. 2jedno je prilino odreen i
zakljuak koji izlazi iz takve identifika!ije pomenutih rei, jer se nae tumaenje samog
fitonima ne temelji na etimolokim kombina!ijama. oklasina leksika grupa
sa svim svojim lanovima dovoljno je reit dokaz da se pri odreivanju protoslovenske
domovine ne mo,emo vie dr,ati !rvene bukve. 1lovenska su se naselja prema tome
nalazila odnosno mogla nalaziti i s ju,ne strane te linije, za koju se ve# zna da se stalno
pomera dalje prema severoistoku. $vo pomeranje u vezi je sa povlaenjem poslednjeg
ledenog pojasa, koji je po miljenju strunjaka dopirao po prili!i do K(t severne irine i
to bi odgovaralo liniji koju ima 1ava sa donjim tokom unava. Taj ledeni pojas bio je
tako mo#an da je ostavio vidne tragove gleera na svim viim balkanskim planinama pa i
na samom $limpu. 1hvatanje .irta, Krets!hmera i ostalih nordista o protoindoevropskoj,
pa prema tome i protoslovenskoj postojbini u onim evropskim oblastima koje le,e
severnije od ((o severne irine teko je prihvatljivo sa gledita Milankovi#eve
matematike klimatologije.
+inija bukve poinje danas od Kalinjingrada a to je na (( paraleli. -li pre (8 vekova
kada se poela rasturati protoindoevropska zajedni!a ta je linija bukve morala biti znatno
vie na jugu. -ko se rauna sa makar osrednjim klimatskim optimumom,
protoindoevropska naselja teko da su pre (8 vekova dopirala dalje na sever od te linije.
1am Kalinjingrad, koji je danas najsevernija taka za !rvenu bukvu, pre (8 vekova nije
mogao biti mnogo daleko od ledenog pojasa, a da i ne govorimo o oblasta koja le,i jo
vie na severu i u koju Protoslovene alju ]ahmatov i :ozHadoHski. Pitanje je sasvim
umesno da li je u to doba bilo protoindoevropskih, pa prema tome i protoslovenskih
naselja, severno od 1udeta i Karpata. $ dokaznoj mo#i ihtionima jegulje koju istie .irt i
lososa koji istie Pokorn5, bilo je govora u mojoj raspravi @@?r!i i Pelasti@@. 2 prilog naeg
shvatanja o ju,nijem polo,aju protoslovenske domovine govori i oronim @ odnosno
@ koja se prvi put javlja kod pesnika -lkmana iz lidijanskog 1ardisa.
Barijante tog geografskog naziva koji povezujemo sa naim !hribu, otkrivaju njegovo
negrko poreklo. Kako je dosadanjim istra,ivaima, starijim i novijim, meu kojima su
6. .rozn5 %ie 4lteste ?es!hi!hte Borderasiens (', &(K) i 0. $liver Thomson %.istor5 of
an!ient geograph5 <&9<, L&9<), izmakao iz vida sav dokazni materijal, bi#e na drugom
mestu govora o ovim legendarnim planinama punim zlata. Tradi!ija o njjma odr,ala se
sve do u novi vek, kada je balkanski planinski masiv smatran kao !atena mundi izmeu
Ponta i 0adrana. 2pravo u tom balkansko9podunavskom prostoru konstatovali su
dendrolozi rasprostranjenost posebnog varijeteta !rvene bukve sa !rvenim sr!em.
-ko se ima na umu da se u 6altiku i u severnoj /emakoj javljaju grab i bukva tek
poetkom neolitskog perioda, onda je prenoenje dananje botaniko9geografske oblasti i
njenih severnih grani!a u taj period potpuno neosnovano. ?rab se dodue javlja i neto
severnije od bukve i to ne samo na severozapadu nego i na jugoistoku. 3ma nekoliko
de!enija kako se prati pomeranje !rvene bukve prema severu. Po starijim zapa,anjima
krajnja 0u,noistona taka bukvine linije bila je negde oko Barne, sada je oko $dese.
?eografi i klimatolozi raunaju kao sa pouzdanom injeni!om da su se baltike oblasti u
vezi sa povlaenjem ledenog pojasa prema severu mogle koriistiti za trajnija naselja tek
pre nekih =888 do '888 godina. -li se !rvena bukva u ve#em obimu mogla odr,ati u tim
krajevima najranije poetkom 333 milenija. $ve injeni!e svakako nisu povoljne za
pristali!e nordizma. $vom prilikom ostavljamo nastranu dosad nereeno pitanje postanka
opte indoevropske jezike zajedni!e odnosno protoindoevropskog jezikog tipa.
]lajherijanska dogma o nekom prajeziku i pranarodu postaje sve manje ubedljiva, a sve
se vie javljaju pristali!e postupne indoevropeiza!ije. Meutim ni ova hipoteza ne mo,e
se smatrati definitivnom, a jo manje jedinospasavaju#om. Donolog i kavkazolog /.
Trube!koj zastupao je gledite o poligenezi indoevropskog jezikog tipa. Tako sad mogu
indoevropski komparatisti da biraju izmeu tri uenja, 1!hlei!herove pravoliniske
1tammbaumtheorie, 1!hmidtove talasaste Fellentheorie i Trube!kove poligeneze. "a
stadijalnu teoriju jafetidologa /. 0. Marra moglo bi se re#i da se donekle dodiruje sa
1!hmidtovom, a jo vie sa Trombettijevom. N2nita di linguiagioO i sa tipolokom /.
Trube!kog. 0asno je da se rekonstruk!ija protoindoevropskog prajezika ima da objasni sa
svim tim uenjima. obro je stoga potsetiti na klasinu studiju .. 1!huhardta o
italijanskim dijalektima, koji u !eloj 3taliji, iako je u lingvistikom pogledu izuzetno
povoljna geografska !elina, nigde nije mogao na#i dokaza za postojanje nekog opteg
praitalijanskog jezika, iako raspola,emo dokumentovanom istorijom latinskog i
vulgarno9latinskog jezika. ]ta da se tek ka,e o protoindoevropskoj eposi koja treba da je
postojala pre (8 vekova i za koju nemamo pre lujskog i hetitskog nikakvih dokumenata.
/astranu to se ti najstariji dokumenti javljaju neobino daleko od pretpostavljene
protoindoevropske postojbine na obalama 6altika.
:azume se da je u vezi sa svim reenim preterano visoka hronologija koju daju arheolozi
nordisti i tu #e se morati i#i na ni,e i na skromnije brojke kao to se to ve# ini u
protoistoriji starog -nadola, od kojeg na kraju krajeva i zavisi sva evropska hronologija,
naroito ona u oblasti arheologije. Mo,da #e najnoviji fiziki metod odreivanja starosti
pojedinih iskopina pomo#u ultrazvuka i u tom pogledu dati pre!iznije podatke. -li i bez
obzira na te eventualne korekture linija !rvene bukve ne mo,e se vie smatrati
pouzdanim. svedokom niti u korist .irta i Krets!hmera niti u korist 1!hradera i /ehringa.
"a ju,niji polo,aj protoslovensikih naselja govore najzad osim fitonima buk, i druge
injeni!e, koje potvruju protoslovenske veze sa balkansko9anadolskom !iviliza!ijom u
doklasino doba. /epostojanje takvih veza sa finsko9ugarskim kulturnim pojasom isto je
tako reit dokaz za ju,niju lokaliza!iju protoslovenskih naselja.
odatak. Posle izvrene prve korekture dolo mi je u ruke voluminozno delo N"iemie
polskie H starou5tno\!i. +ud5 i kultur5 najdaHniejsze.O 1tr. PP3B g 'MK vel. osmine.
Poznan &7(&. elo je objavilo Poznanskie toHarz5stHo prz5ja!iol nauk H5dzial historii i
nauk spole!zn5!h). Pisa! Kazimierz T5mienie!ki kazuje u predgovoru da je ovo prvi
svezak NPoljske istoirijeO, izraene u est svezaka. /a kraju dela %str. =M'Y'7K) dat je
opiran fran!uski resume pod naslovom N+es origines de l@an!ienne Pologne. 3 Y +es
peuples et les !ivilisations de l@antiAuite.O $pirnom sadr,aju %na << str.) odgovara
opirniji registar %M8 str.), posle kojeg je &' geografskih karata.
2 vezi sa naim radom treba ista#i ove pieve tezeJ 2 paleolitskoj *vropi perigla!ijalni
pojas dopire sve do donjeg toka unava, ali sve do u neolitsku epohu prelazi tu grani!u
prema jugu pojas tajge podesan samo za lov!e i nomadev protoslovenska naselja
zahvataju prostor izmeu $dre i 1rednjeg njeprav pod kraj .altadske periode %=fL v.)
slovenska plemena kolonizuju sa severa eko9slovaku oblast, ali jos ranije, u neolitsko
doba, dolaze pod uti!aj 1redozemlja i postaju zemljoradni!i posretstvom ligursko9
venetskih kolonistav raseljavanje indo9evropskih plemena, ijim se pret!ima smatraju
ligurska plemena, zapoelo je pod kraj neolitske epohe t.j. sredinom drugog milenija.
Kako se vidi, pisa! uglavnom podr,ava gledite poljskih strunjaka, dopunjuju#i ga
novim detaljima. Protoslovenska naselja nalazila su se prema tome ju,no od linije bukve.
/osio!i lu,ike !iviliza!ije bila su zapadna protoslovenska plemena, meu koja treba
ubrajati i Marbodove +ugij!e kod 1trabona i Ta!ita.
12MM-:32M
/omen fagi silvati!ae summi est momenti in sedibus protoindo9europaeis ne!non
protoslavi!is investigandis. wua de !ausa slav. bukl et buk5 non ad ?othonum diale!tos
referuntur, sed !um l5d. Nruber, deli!atusO, !omparatur, Auia idem
valent atAue . 2nde ph5ton5mi protoslavi!i onomiasiologiam ad medullae fagi
silvati!ae !olorem rubrum %!f. germ. :otbu!he) pertinere !olligitur. wuantum ad
hetero!lisin spe!tat, stirpes slavi!ae bukl et buk5 inprimis !um lat. fagus et fagutalis
!onferuntur. Termini igitur habita!ulorum protoslavi!orum meridionales !um terminis
fagi silvati!ae septentrionalibus non e;aeAuantur.
1-:x-0
3me !rvene bukve od presudne je va,nosti pri ispitivanju proto9indoevropskih i
protoslovenskih naselja. 1toga se slov. bukl i buk5 ne smatraju pozajmi!om iz gotskog,
nego se porede sa lidijanskom glosom , N!rven, finO, jer su isto to i
N,enska obu#a !rvene bojeO. $datle se zakljuuje da je onomasiologija ovog
slovenskog fitonima odreena N!rvenim sr!emO bukvina debla. ]to se tie heteroklizije
%osn. na 9o i 9na 9u) istu pojavu nalazimo i u latinskom fitonimu fagus, odnosno u
njegovim derivatima fagutus fagutalis. kao i u fitonimima pinus i Auer!us. Prema tome
ju,na grani!a protoslovenskih naselja ne mora se vezati za severnu grani!u !rvene bukve.