Rastvori predstavljaju sloene disperzne sisteme u kojima su fino usitnjene

estice jedne supstance ravnomerno rasporeene izmeu estica druge supstance.

Supstanca koja se rasporeuje naziva se rastvorena supstanca (rastvorak
ili disperzna faza), a supstanca u kojoj se ona rasporeuje naziva se rastvara ili
disperzno sredstvo.
Pod rastvaraem se podrazumeva supstanca koja je u istom agregatnom
stanju kao i nastali rastvor, ukoliko su rastvorak i rastvara u razliitim agregatnim
stanjima. Meutim, ako su rastvorak i rastvara istog agregatnog stanja, tada je
rastvara ona supstanca koja se nalazi u viku.

Rastvori mogu biti razliitog agregatnog stanja:
vrsti (legure, staklo,...)
teni (rastvori kiselina, baza, soli,...)
gasoviti (vazduh, dim,...)




Borko Matijevi
II RASTVORI
Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
20
Prema veliini estica disperzne faze, disperzni sistemi se dele na:
Grubo disperzne emulzije i suspenzije, kod kojih je veliina estica
vea od 100 nm i mogu se videti golim okom. Kada je disperzna faza
vrstog agregatnog stanja, govorimo o suspenzijama (mulj u vodi), a
kada je disperzna faza tena, onda je re o emulziji (mleko).
Koloidno disperzne koloidni rastvori, kod kojih se veliina estica
kree od 1 do 100nm. Tu spadaju teni, vrsti i gasoviti solovi (magla,
dim, mastilo, staklo), pena (pavlaka, areogel), gel (elatin), ...
Molekulsko disperzne kod kojih je veliina estica manja od 1nm,
tj. reda veliine molekula. To su homogeni sistemi, koji su stabilni i
nazivaju se pravi rastvori ili samo rastvori.

Rastvorljivost supstanci je razliita i zavisi od njihove prirode, prirode
rastvraa, temperature i pritiska. Apsolutno nerastvorljivih supstanci nema. Postoje
samo one koje se lake ili tee rastvaraju.
Rastvorljivost predstavlja masu rastvorene supstance, izraene u gramima,
koja se rastvara u 100 g rastvaraa da bi se dobio zasien rastvor na datoj
temperaturi. Kod veine supstanci rastvaranje je praeno utrokom energije
(endotermni proces), pa rastvorljivost raste sa porastom temperature.

Rastvori se mogu podeliti i prema sadraju rastvorene supstance na:
Zasiene rastvore rastvor sadri onoliko rastvorene supstance koliko
je dozvoljeno rastorljivou te supstance u datom rastvarau i na datoj
temperaturi.
Nezasiene rastvore rastvor sadri manje rastvorene supstance nego
to iznosi njena rastvorljivost.
Presiene rastvore - rastvor sadri vie rastvorene supstance nego to
iznosi njena rastvorljivost. Po pravilu su nestabilni i samo malim
spoljinim uticajem prelaze u zasien rastvor.
II Rastvori


21
Pojam nezasien - zasien ne sme se poistovetiti sa pojmom razblaen -
koncentrovan, jer nezasieni rastvori su esto i koncentrovani i obrnuto.
Najznaajniji su rastvori u kojima se kao rastvara koristi voda vodeni
rastvori.

IZRAAVANJE SASTAVA RASTVORA

Sastav rastvora moe biti iskazan kao kvalitativan, kada dobijamo podatak
o tome kojih hemijskih elemenata, jona, atoma ili molekula ima u rastvoru i
kvantitativan, koji nam daje informaciju o koliinskom sastavu rastvora.
Kvantitativni odnos rastvorene supstance i rastvaraa u datom rastvoru
moe se iskazati na vie naina. Najznaajniji u hemiji su maseni udeo, masena i
koliinska koncentracija i molalitet.

1. Maseni udeo supstance B u rastvoru, (B)

Predstavlja broj grama rastvorene supstance B u 100 g rastvora.
Izraunava se kao odnos mase rastvorene supstance B, m(B) i ukupne mase
rastvora, m:


( )
( ) B
B
m
m
=
( ) ( ) A B m m m = +
gde je m(A) masa rastvaraa.
Maseni udeo supstance u rastvoru je broj koji se kree izmeu 0 i 1. Ako
se dobijeni rezultat pomnoi sa 100 dobija se procentni sastav rastvora ili
procentna koncentracija.


Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
22
2. Masena koncentracija supstance B u rastvoru, (B)
Izraava se brojem grama rastvorene supstance B koja je rastvorena u
jedininoj zapremini rastvora. Izraunava se kao odnos mase supstance B,
m(B) i zapremine rastvora, V:

( )
( ) B
B
m
V
=

Masa nekog rastvora i njegova zapremina meusobno su povezani preko
gustine rastvora, d

m
d
V
= [ ]
3
g
d
cm
=

Jedinica masene koncentracije je kg/m
3
. Kako je to velika jedinica za
primenu, u hemiji se najee koriste manje jedinice: g/dm
3
, g/cm
3
, mg/cm
3
,...

3. Koliinska koncentracija supstance B u rastvoru, c(B)
Koliina rastvorene supstance B koja se nalazi u jedininoj zapremini
rastvora predstavlja koliinsku koncentraciju. esto kada kaemo ,,koncentra-
cija mislimo na koliinsku koncentraciju, koja se najvie i koristi u hemiji.
Izraunava se kao odnos koliine supstance B, n(B), i zapremine rastvora, V:

( )
( ) B
B
n
c
V
=
Koliinska koncentracija ima osnovnu jedinicu mol/m
3
, meutim
uglavnom se koristi manja jedinica mol/dm
3
.


II Rastvori


23
4. Molalitet supstance B u rastvoru, b(B)

Izraava koliinu rastvorene supstance B koja je rastvorena u jednom
kilogramu rastvaraa. Izraunava se kao odnos koliine rastvorene supstance
B, n(B), i mase rastvaraa, m(A), izraene u kilogramima:

( )
( )
( )
B
B
A
n
b
m
=
Jedinica molaliteta je mol/kg.

RAZBLAIVANJE RASTVORA POZNATOG SASTAVA

Dodatkom rastvaraa A u neki rastvor supstance B poznatog sastava (
1
,
V
1
i d
1
), dobijamo novi rastvor supstance B (
2
, V
2
i d
2
). S obzirom na to da se
dodaje rastvara, masa rastvorene supstance se ne menja, a dobijeni rastvor ima
manju koncentraciju od poetnog i to se naziva razblaivanje rastvora poznatog
sastava.

( ) ( )
1 2
B B m m =
( ) ( )
1 1 2 2
B B m m =
( ) ( )
1 1 1 2 2 2
B B V d V d =
gde su sufiksom 1 oznaene sve fizike veliine za rastvor pre razblaenja, a
sufiksom 2 za rastvor posle razblaenja.
Razblaivanje rastvora poznate masene koncentracije:

( ) ( )
1 1 2 2
B B m m =
Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
24
Razblaivanje rastvora poznate koliinske koncentracije:

( ) ( )
1 1 2 2
B B c V c V =

MEANJE DVA RASTVORA POZNATIH SASTAVA

Meanjem dva razblaena rastvora supstance B poznatih sastava (
1
, V
r1
i

1
;
2
, V
r2
i
2
) dobijamo trei rastvor u kom se koncentracija supstance B nalazi
izmeu koncentracija prvog i drugog rastvora.
Masa supstance B u dobijenom rastvoru jednaka je zbiru masa supstance B
iz prvog i drugog rastvora, a zapremina dobijenog rastvora jednaka zbiru
zapremina oba rastvora.

( ) ( ) ( )
1 2 3
B B B m m m + =
1 2 3
V V V + =
( ) ( ) ( )
1 1 2 2 3 3
B B B m m m + =
( ) ( ) ( )
1 1 1 2 2 2 3 3 3
B B B V d V d V d + =

gde su sufiksima 1 i 2 obeleene fizike veliine za rastvore koji se meaju, a
sufiksom 3 za dobijeni rastvor.

Meanje dva rastvora poznatih masenih koncentracija:

( ) ( ) ( )
1 1 2 2 3 3
B B B m m m + =


II Rastvori


25
Meanje dva rastvora poznatih koliinskih koncentracija:

( ) ( ) ( )
1 1 2 2 3 3
c B V c B V c B V + =


KOLIGATIVNE OSOBINE RASTVORA

Koligativne (zbirne) osobine rastvora su osobine koje u najveoj meri
zavise od broja prisutnih estica u rastvoru, a ne od njihove prirode. To su:
snienje napona pare, snienje temperature mrnjenja, povienje temperature
kljuanja, osmotski pritisak i dr.
Kada se neisparljiva supstanca doda rastvarau, na primer u vodu, napon
pare dobijenog rastvora postaje manji od napona pare rastvaraa (vode), na istoj
temperaturi. Smanjenje napona pare uslovljava povienje temperature kljuanja i
snienje temperature mrnjenja rastvora u odnosu na ist rastvara.
Povienje temperature kljuanja, t
e
, upravo je srazmerno molalitetu:
t
e
= K
e
b,
gde je K
e
molalna konstanta povienja temperature kljuanja rastvaraa i naziva se
ebulioskopska konstanta.
Snienje temperature mrnjenja, t
k
, upravo srazmerno molalitetu:
t
k
= K
k
b
gde je K
k
predstavlja krioskopsku konstantu koja pokazuje koliko je snienje
temperature mrnjenja rastvora kod kojeg je b=1. I ebulioskopska i krioskopska
konstanta imaju stalnu vrednost i zavise od prirode rastvaraa, Tabela II.2.
Tabela II.1. Krioskopske i ebulioskopske konstante nekih rastvaraa
Rastvara K
k
[kgK/mol] K
e
[kgK/mol]
Voda 1,86 0,51
Benzen 5,12 2,53
Etanol - 1,22
Cikloheksan 20,2 2,79
Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
26

Osmoza je proces difuzije rastvaraa kroz polupropustljivu membranu iz
zone manje koncentracije rastvora u zonu vee koncentracije. Osmotski pritisak, ,
razblaenog rastvora neelektrolita jednak je:
= cRT
gde je c koncentracija rastvora, R univerzalna gasna konstanta, a T
termodinamika temperatura. Rastvori koji imaju iste osmotske pritiske su
izotonini.

Navedeni izrazi za t
e
, t
k
i strogo vae samo za rastvore neelektrolita. S
obzirom da rastvori elektrolita zbog poveanog broja estica pokazuju vee
snienje t
e
, t
k
i nego rastvori neelektrolita iste koncentracije potrebno je
odgovarajue izraze za rastvore neelektrolita pomnoiti Van Hofovim brojem, i:
i = 1 + (z 1)
gde je stepen disocijacije, z ukupan broj jona koji nastaje disocijacijom jednog
molekula elektrolita, dok je i broj koji pokazuje koliko je puta broj estica u
rastvoru elektrolita vei nego u rastvoru neelektrolita iste koncentracije.

II Rastvori


27
ZADACI

1. Koja se komponenta smatra rastvaraem u sledeim homogenim smeama?

a) 25 g metanola i 100 g vode
b) 12 g NaCl i 50 g vode
c) 50 g KCl
(s)
i 10 g MgCl
2(s)

d) 150 g propanola i 20 g vode

2. U 50 cm
3
vode na 25
o
C rastvara se 108 g eera. Koja komponenta se smatra
rastvaraem?

3. Rastvorljivost KI na 50
o
C iznosi 168,8 g, a na 20
o
C 137,2 g. Koliko e se
grama ove soli iskristalisati iz 300 g zasienog rastvora ako se on ohladi od
50 na 20
o
C?

4. Rastvorljivost CuSO
4
na 20
o
C iznosi 20,8. Koliki je maseni udeo CuSO
4
u
zasienom rastvoru na 20
o
C?

5. Uparavanjem 220 g rastvora natrijum-hlorida, iji je maseni udeo 3,00 % do
suva dobija se:

a) 2,2 g NaCl b) 3,0 g NaCl c) 6,6 g NaCl d) 12,4 g NaCl.

6. 250,0 cm
3
10,00 %-tni rastvora FeSO
4
gustine 1,10 g/cm
3
sadri:
a) 10,0 g FeSO
4
i 240 mg H
2
O
b) 25,0 g FeSO
4
i 225 g H
2
O
c) 27,5 g FeSO
4
i 247,5 g H
2
O
d) 27,5 g FeSO
4
i 1476,0 g H
2
O
e) 27,5 g FeSO
4
i 275 g H
2
O
Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
28
7. Koliki je maseni udeo rastvora koji se dobija rastvaranjem 27,0 g NH
4
Cl u
100,0 cm
3
vode? Gustina vode je 1,00 g/cm
3
.

a) 27,00 % b) 21,26 % c) 78,75 % d) 73,00 %

8. Rasol se dobija rastvaranjem NaCl u vodi. Maseni udeo NaCl u rasolu je
7,50 %. Koliko treba odmeriti NaCl, a koliko vode za pripremanje 10,0 dm
3

rasola ? Gustina rasola je 1,046 g/cm
3


a) 75 g NaCl i 10000 g H
2
O
b) 100 g NaCl i 9900 g H
2
O
c) 695,4 g NaCl i 9764,6 g H
2
O
d) 784,5 g NaCl i 9675,5 g H
2
O

9. Koliko treba odmeriti MgSO
4
7H
2
O, a koliko vode za pripremanje 160 cm
3

5,00 %-nog rastvora MgSO
4
gustine 1,032 g/cm
3
?

a) 8,24 g MgSO
4
7H
2
O i 151,76 g H
2
O
b) 17,00 g MgSO
4
7H
2
O i 143,00 g H
2
O
c) 8,24 g MgSO
4
7H
2
O i 156,88 g H
2
O
d) 17,00 g MgSO
4
7H
2
O i 148,12 g H
2
O

10. Za pripremanje 120 cm
3
rastvora kalijum-sulfata masene koncentracije 0,167
g/cm
3
potrebno je odmeriti:

a) 10 g K
2
SO
4
b) 20 g K
2
SO
4
c) 30 g K
2
SO
4
d) 40 g K
2
SO
4


11. Izraunati masenu koncentraciju rastvora sumporne kiseline, ako je maseni
udeo tog rastvora 21,00 %, a njegova gustina 1,3120 g/cm
3
.

a) 0,42 g/cm
3
b) 0,21 g/cm
3
c) 0,86 g/cm
3
d) 0,28 g/cm
3


12. Rastvor MgCl
2
ima masenu koncentraciju 47,5 mg/cm
3
. Koliko je grama
MgCl
2
2H
2
O odmereno za pripremanje 500 cm
3
tog rastvora ?

a) 475,0 g b) 23,75 g c) 47,50 g d) 32,75 g
II Rastvori


29
13. Koliko miligrama Fe
3+
-jona sadri 1 cm
3
rastvora koji se dobija
rastvaranjem 12,5 g Morove soli ((NH
4
)
2
Fe(SO
4
)
2
6H
2
O) u destilovanoj vodi
ako se rastvor dopuni do 150 cm
3
?

a) 12 mg Fe
3+
b) 15 mg Fe
3+
c) 12,5 mg Fe
3+
d) 83 mg Fe
3+


14. Za neku reakciju je potrebno 9,8 g H
2
SO
4
. Zapremina rastvora sumporne
kiseline koncentrcije 2,0 mol/dm
3
koju treba odmeriti za ovu reakciju je:

a) 5,0 cm
3
b) 9,8 cm
3
c) 50 cm
3
d) 98 cm
3
H
2
SO
4
.
(A
r
(H) = 1,0; A
r
(S) = 32,0; A
r
(O) = 16,0)

15. Rastvoreno je 2,54 g joda u 200 cm
3
vode. Koliinska koncentracija joda u
ovom rasrvoru iznosi:

a) 0,02 mol/dm
3
b) 0,05 mol/dm
3
c) 0,1 mol/dm
3
d) 0,2 mol/dm
3
.
(A
r
(I) = 126,0)

16. Zapremina od 200 cm
3
rastvora NaOH koncentracije 0,20 mol/dm
3
sadri:

a) 0,20 g NaOH b) 1,6 g NaOH c) 2,0 g NaOH d) 4,0 g NaOH.
(A
r
(Na) = 23,0; A
r
(O) = 16,0; A
r
(H) = 1,0)

17. Kolika je koliinska koncentracija rastvora koji je dobijen dodavanjem 350
cm
3
vode u 400 cm
3
rastvora iji 1 cm
3
sadri 0,5 g NaCl ?

a) 9,72 mol/dm
3
b) 7,29 mol/dm
3
c) 8,71 mol/dm
3
d) 4,56 mol/dm
3

(A
r
(Na) = 23,0; Ar(Cl) = 35,5)

18. Kolika je koliinska koncentracija rastvora natrijum-nitrata koji je dobijen
meanjem 50

cm
3
rastvora koji sadri 20 g/dm
3
natrijum-nitrata i 350 cm
3

rastvora koji sadri 36 g/dm
3
iste supstance ?

a) 0,70 mol/dm
3
b) 0,65 mol/dm
3
c) 0,60 mol/dm
3
d) 0,40 mol/dm
3

(A
r
(Na) = 23,0: A
r
(N) = 14,0; A
r
(O) = 16,0)
Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
30
19. Potrebno je napraviti 250 cm
3
rastvora K
2
Cr
2
O
7
koncentracije 0,15 mol/dm
3
.
Koliko treba odmeriti vrstog K
2
Cr
2
O
7
?

a) 15,05 g K
2
Cr
2
O
7
b) 11,03 g K
2
Cr
2
O
7

c) 9,80 g K
2
Cr
2
O
7
d) 25,04 g K
2
Cr
2
O
7


20. Za pripremanje 100 cm
3
rastvora odmereno je 3,41g ZnCl
2
. Kolika je
koncentracija dobijenog rastvora ?

a) 0,34 mol/dm
3
b) 0,68 mol/dm
3
c) 0,20 mol/dm
3
d) 0,25 mol/dm
3


21. Odmereno je 2,52 g kristalne oksalne kiseline (H
2
C
2
O
4
2H
2
O). Koliko se
cm
3
rastvora H
2
C
2
O
4
moe napraviti, a da njegova koncentracija bude 0,2
mol/dm
3
?

a) 100 cm
3
b) 120 cm
3
c) 200 cm
3
d) 252 cm
3


22. Rastvaranjem 20,0 g NaOH u 500 cm
3
vode (gustina vode 1,0 g/cm
3
) dobija
se rastvor u kome je molalitet NaOH:
a) 40 mol/kg b) 1 mol/kg c) 0,5 mol/kg d) 20 mol/kg


23. U koliko cm
3
vode treba rastvoriti 84,5 g AgNO
3
da bi se dobio rastvor u
kome je molalitet AgNO
3
2,0 mol/kg:

a) 250 cm
3
b) 100 cm
3
c) 42,25 cm
3
d) 1000 cm
3


24. Koliko grama NaCl, a koliko grama vode je potrebno odmeriti za
pripremanje 200 g rastvora u kom je molalitet NaCl 1,5 mol/kg:
a) 1,5 g NaCl i 200 g H
2
O
b) 30,5 g NaCl i 169,5 g H
2
O
c) 16,1 g NaCl i 183,9 g H
2
O
d) 1, 1,5 g NaCl i 198,5 g H
2
O

II Rastvori


31
25. U 1000 g 60,00 %-nog rastvora sumporne kiseline dodata je voda i dobijen je
50,00 %-ni rastvor . Kolika je masa dodate vode i masa dobijenog rastvora?

a) dodato je 50 g vode, a masa dobijenog rastvora je 1050 g;
b) dodato je 60 g vode, a masa dobijenog rastvora je 1060 g;
c) dodato je 200 g vode, a masa dobijenog rastvora je 1200 g;
d) dodato je 800 g vode, a masa dobijenog rastvora je 1800 g.

26. Koliko se cm
3
rastvora natrijum-sulfata masenog udela 12,50 % moe
pripremiti razblaivanjem 150 cm
3
50,00 %-nog rastvora natrijum-sulfata?

a) 200 cm
3
b) 400 cm
3
c) 600 cm
3
d) 800 cm
3

27. Koliko vode treba dodati u 80 cm
3
rastvora HCl masene koncentracije
0,62 g/cm
3
da bi koncentracija dobijenog rastvora bila 0,33 g/cm
3
.

a) 70 cm
3
b) 80 cm
3
c) 50 cm
3
d) 100 cm
3


28. Koncentrovani rastvor hlorovodonine kiseline ima koncentraciju 13,5
mol/dm
3
. Koju zapreminu treba odmeriti tog rastvora za pripremanje 500
cm
3
rastvora koncentracije 5,4 mol/dm
3
?

a) 200 cm
3
b) 300 cm
3
c) 400 cm
3
d) 500 cm
3


29. Koju zapreminu 20,0 %-nog rastvora NaOH, gustine 1,21 g/cm
3
treba
odmeriti da bi se meanjem sa 100 cm
3
5,0 %-nog rastvora NaOH dobio
rastvor masenog udela 7,5 %?

a) 20 cm
3
b) 25 cm
3
c) 30 cm
3
d) 35 cm
3

30. Potrebno je napraviti 150 cm
3
rastvora KCl masene koncentracije 0,1 g/cm
3

meanjem dva rastvora KCl masenih koncentracija
1
= 0,02 g/cm
3
i
2
= 0,5
g/cm
3
. Koju zapreminu prvog (V
1
), a koju drugog (V
2
) treba odmeriti da bi
smo dobili eljeni rastvor?
a) V
1
= 100cm
3
i V
2
= 50 cm
3
b) V
1
= 75cm
3
i V
2
= 75 cm
3

c) V
1
= 125cm
3
i V
2
= 25 cm
3
d) V
1
= 25cm
3
i V
2
= 125 cm
3

Zbirka zadataka za pripremanje prijemnog ispita iz hemije
32
31. U 120 cm
3
rastvora HNO
3
koncentracije 0,5 mol/dm
3
dodato je 30 cm
3

rastvora HNO
3
koncentracije 2,0 mol/dm
3
. Kolika je koncentracija krajnjeg
rastvora?

a) 0,4 mol/dm
3
b) 0,6 mol/dm
3
c) 0,8 mol/dm
3
d) 1,0 mol/dm
3


32. U 100 cm
3
rastvora saharoze C
12
H
22
O
11
koncentracije 0,5 mol/dm
3
dodato je
400 cm
3
vode. Koliki e biti osmotski pritisak dobijenog rastvora, na 25C?

33. U 12 dm
3
vode nalazi se rastvoreno 0,20 mola propanola i 0,25 mola
glukoze. Izraunati osmotski pritisak rastvora na 273 K.

34. Izraunati temperaturu na kojoj mrzne 8,00 %-tni vodeni rastvor glukoze
C
6
H
12
O
6
.

35. Koji od ponuenih rastvora iste zapremine sadri najmanji broj estica (sve
soli su potpuno disosovane)?

a) 1 mol natrijum-hlorida
b) 0,5 mol kalijum-sulfata
c) 0,3 mol aluminijum-sulfata
d) 1,2 mol etanola

36. Izraunati na kojoj temperaturi kljuaju vodeni rastvori:

a) metanola i
b) CaCl
2

Oba rastvora imaju isti molalitet b=0,8 mol/kg. (CaCl
2

(aq)
) = 100%.
37. Zaokruiti slovo ispred rastvora koji ima najvei osmotski pritisak:

a) Urea, 1 mol/dm
3

b) siretna kiselina, 2 mol/dm
3

c) NaCl, 1,5 mol/dm
3