Homogena jedinjenja dva ili vise hemjiskih elemenata koja

cine stene.
U zavisnosti od toga koji element je u njima dominntan
mogu se podeliti na vie klasa:
Silikate
Okside
Hidrokside
Hloride
Fosfate
Sulfate
Sulfite
Silikatna jedinjenja, cine najveu grupu minerala i
mogu se dalje podeliti na nekoloko grupa:
o Feldspati
o Olivini
o Pirokseni
o Amfiboli
o Hloriti
o Serpentiniti
o Liskuni
o Minerali gline
Najrasprostranjeniji minerali u prirodi, ima ih i u
magmatskim i u metamorfnim i u sedimentnim
stenama.
Po hemijskom sastavu su alumosilikati K, Na, Ca
Tvrdoe su 6 to znai da nisu dobri za poljoprivredu
jer se tee raspadaju
Imaju staklast sjaj
U stenama se javljaju u obliku zrnastih formi
Slabo izraena cepljivost
Tvrdoa 7
Ulazi u sastav magmatskih stena: gabro, bazalt,
peridotit...

Po hemijskom sastavu su dosta neujednaeni
Najee su obojeni u raznim nijansama zelene
Tvrdoe su od 4 do 6
Najpoznatiji minerali ove grupe su augit, dijalog i
bronzit
Slini su piroksenima
Boja im varira u zavisnosti od koncentracije Fe
Najpoznatiji mineral ove grupe je horblenda od koje
mogu biti izgraene itave stene. Horblenda nastaje
magmatskim putem i savrene je cepljivosti, ima
staklast sjaj i tvrdoe je 5 do 6
Alumo-Silikati K, Mg, Fe
Imaju malu tvrdou(2-3) i dobre su cepljivosti
Metamorfozom prelaze u minerale glinu(muskovit u
minerale grupe ilita a biotit u vermikulit)
Sekundarni silikat Mg
Tvrdoe je od 3 do 4
Zelene je boje i gradi stenu serpentinit na kojoj su
obrazovana mnoga naa planinska zemljita
Obrazuju se metamorfozom drugih minerala
Malih su dimenzija(koloidi) i imaju relativno dobru mo
adsorbcije
Najpoznatiju minerali ove grupe su: Iliti, montmorioliti,
kaoliti i vermikulitki
Kaoliniti imaju najslabiju mo adsorbcije jer su izgraeni
od dve lamele koje su povezane jakim vezama pa se
molekuli vode mogu probiti izmeu lamela pa kaolinit ne
ispoljava svojstvo bubrenja, za razliku od njega
montmorioliti koji su izgraeni od tri lamele povezane
slabim Van-der-Valsovim silama ispoljavaju izuzetnu
sposobnost bubrenja
Minerali klase Karbonata su zapravo soli ugljene
kiseline
Najveniji su karbonati Mg, Ca i Fe :
siderit(FeCo3),
agagonit(CaCO3),
kalcit(CaCO3),
magnezit (MgCO3)
dolomit (CaCO3 x MgCO3)

Kalcijum-karbonat (CaCO3)
Tvrdoe 3
Kristalne forme
Najee se javlja u krenjacima
Zemljita na kalcitu nisu kisela jer su bogata
kalcijumom koji je jedan od najvanijih elemenata za
zemljite
Javlja se u vidu ile u stenama
Igra ulogu cementne materije
Magnezijum-karbonat MgCO3
Obrazuje si pri raspadalju magnezijskih silikata
Amorfne je grae
Tvrdoe 3,5-5
Ima koljkast prelom
Porculan bele je boje
U stenama se moe javiti i u obliku ila kao i kalcit i
takoe moe imati ulogu cementne materije
CaCO3 x MgCO3
Najee je belo ukasto ili sivo obojen
Glavni sastojak stene dolomitaod koje su izgraeni
planinski venci(Alpi i Karpati)
Kristalne je forme
Tvrdoe 3,5-4
Oksidi metala nastali magmatskim putem
Najvaniji oksidi su:
Hematit
Magnetit
Kvarc

Fe3O4
Najznaajnija ruda
gvoa(72%Fe)
Crne je boje sa crnim ogrebom
Raspadanjem magnetita
nastaje hematit
(Fe3O4 + H2O Fe2O3)

Fe2O3
Crne je boje sa sa vinja
crvenim ogrebomogrebom
Tvrdoe(5,5-6)
Nalazi se u malim koliinama u
mnogim stenama
Pri raspadanju prelazi u
limonit
Silicijski oksid (SiO2)
Tvrdoe 7
Idealno ist kvarc je bezbojan ali u prirodi uglavnom
ima primese pa zbog toga ima razne boje
Amorfan je
Staklast sjaj
Sadre ga magmatske(granit) i sedimentne(pesak,
ljunak) stene
Veoma je otporan na raspadanje rastvara se samo u
Florovodoninoj kiselini HF

Limonit Boksit Opal
Produkt raspadanja
hematita
ute do mrke boje sa
mrkim ogreom
Tvrdoe 1-5
U zemljitu se javlja u vidu
konkrecija
Ulazi u sastav peara
Skup raznih hidroksida
aluminijuma
Crvene je boje
Ulazi u sastav crvenica
Neka zemljita na
krenjaku su bogata
boksitom

Silicijski hodroksid
Masnog je sjaja
Tvrdoe 6
Minerali klase fosfata su soli fosforne kiseline
Naa zemlja naalost ne raspolae sa nalazitima
ovih minerala koji su od izuzetnog znaaja za
poljoprivredu
Najznaajniji minerali ove klase su :

Apatit
Mineral klase
fosfata, obino je
bele boje,
tvrdoe je 5 na
Uralu se nalaze
nalazita apatita
Fosforit
Mineral klase
fosfata, obino je
tamno sive boje,
nastaje
raspadanjem
apatita ali moe
biti i zoogenog
porekla
Vivijant
Mineral klase
fosfata, fosfat je
gfoa, javlja se
u glejnim
horizontima
barskih zemljita
Halit NaCl Silvin KCl
Halit je zapravo kuhinjska odnosno
kamena so, bezbojan je mineral kristalne
forme nastaje u lagunama i slanim
jezerima

Silvin je kao i halit bezbojan, tvrde je 1,5-2
staklastog sjaja
Znaajan je kao ruda kalijuma
Anhidrid Gips
CaSO4
Tvrdoce 3
Kristalne je forme
Primanjem vode prelazi
u gips
CaSO4 x H2O
Kristalne je forme
Tvrdoe 2
Koristi se za popravljanje
slanih zemljita
Pirit
FeS2
Tvrdoe 6,5 amorfne grae
Mesingano ute je boje
matelinog sjaja pa je
poznat i kao lano zlato. U
dodirom savodom menja
foru i moe nagraditi
sumpornu kiselinu