IP ADRESE

OSI REFERENTNI MODEL

-TCP/IP PROTKOL
-PODELA ADRESA
OSI REFERENTNI MODEL I TCP/IP
MODEL PREKO OSI SISTEMA
TCP /IP JE NASTAO PRE
DEFINISANJA OSI REF.
MODELA
NEMA PREZENTACIONI I
SLOJ SESIJE
SLOJ APLIKACIJE
PREUZIMA NJIHOVU
ULOGU
PROTOKOLI UNUTAR OSI REF. MODELA
Na slici se vidi da se u sloju
aplikacije nalaze :
1. SMTP aplikacija za slanje
elektronske pote
2. FTP fajl transver protokol
aplikacija za razmenu
fajlova izmedju hostova
3. TELNET aplikacija protokol
za virtuelni terminal
4. DNS aplikacija protokol za
uparivanje ip adrese i
simbolike adrese
5. HTTP Hiper tekst transver
protokol za dobavljanje
sadraja sa internet stranica

PROTOKOLI UNUTAR OSI REF. MODELA
U transportnom sloju imamo dva protokola

1. TCP transportni protokol konekcionog
tipa koji omoguava uspostavljanje
pouzdanog toka bajtova izmeu dve
udaljene aplikacije. TCP obavlja
segmentaciju toka bajtova na poruke
koje prosleuje internet sloju. Na strani
odredita, TCP rekonstruie tok bajtova
i prosleuje ga aplikaciji. Uz to, TCP se
bavi kontrolom protoka kako bi spreio
da brzi predajnik pretrpa porukama
sporog prijemnika koje on ne moe da
obradi.

2. UDP mnogo prostiji protokol, ali bri
zato se koristi kod streaminga video,
audio. Proveru greke predaje da
kontrolie sama aplikacija
PROTOKOLI UNUTAR OSI REF. MODELA
MRENI SLOJ ima
nekoliko protokola
1. IP internet protokol
Glavna briga ovog sloja
je rutiranje paketa i
izbegavanje zaguenja
2. ICMP, IGMP, ARP, RARP
pomodni protokoli npr.
ARP prevodi IP adresu
u fiziku, RARP radi
obrnuto....
ADRESIRANJE
ADRESIRANJE PO
SLOJEVIMA
1. SLOJ VEZE radi sa fizikim
adresama(MAC ima 6
bajtova)
2. MRENI SLOJ radi sa IP
adresama
3. TRANSPORTNI SLOJ radi sa
logikim portovima( preko
portova procesi izlaze na
NET, na primer SMTP ima
izlaz preko porta 25, a
POP3 preko porta 110)
FIZIKA ADRESA
MAC ADRESA fizika adresa
kartice moe se korisiti za
identifikaciju unutar mree LAN
npr. Etherneta.
Fizika adrese je adresa vora na
LAN-u. Ovo je adresa najnieg
nivoa koja se koristi na nivou sloja
veze za identifikaciju prijemnog i
predajnog vora povezanih na
zajedniki prenosni medijum (ili
link). Veliina i format fizike
adrese zavisi od tipa lokalne
mree. Na primer, kod Etherneta
se koriste 6-bajtne (48-bitne)
fizike adrese koje su fabriki
utisnute u karticu mrenog
adaptera.
Primer koridenja fizike adrese
Na slici, vor sa fizikom
adresom 10 alje okvir
voru sa fizikom
adresom 69. Dva vora su
povezana linkom. Na
nivou sloja veze, u
zaglavlju okvira sadrane
su fizike adrese. Osim
adresa, zaglavlje sadi i
neke druge informacije.
Zavrni zapis obino
sadri dodatne bitove za
detekciju greaka.
IP ADRESE
IP ADRESE mogu biti
Unicast
Multicast
Broadcast

Na srpskom bi to rekli
Jednoznane
Grupne
Opte



Logike adrese se koriste kao
adrese hostova i rutera na
Internetu. To su univerzalne,
globalne adrese koje ne zavise
od tipa fizike mree na koju je
sistem prikljuen.
Fizike adrese nisu adekvatne
za meu-mrenu
komunikaciju, obzirom na
razliite formate fizikih adresa
koje se koriste kod razliitih
tipova mrea.
Logike adrese na Internetu su
32-bitne.
Ne postoje dva javno vidljiva i
dostupna hosta na Internetu sa
istom IP adresom.
Primer koridenja Ip adrese pri
rutiranju
vor sa logikom adresom A i fizikom
adresom 10 lociran na jednom LAN-u
alje podatke voru sa logikom
adresom P i fizikom adresom 95
lociranom u nekom drugom LAN-u.
S obzirom da izvorni i odredini vor
nisu prikljueni na istu mreu, fizike
adrese nisu dovoljne. Neophodne su
univerzalne adrese, koje vae i izvan
granica LAN-a. Ovu osobinu imaju
logike (ili mrene) adrese.
Paket na nivou sloja mree sadri
logike adrese izvora i krajnjeg
odredita (adrese A i P) koje ostaju
neizmenjene du cele putanje paketa.
Za razliku od logikih, fizike adrese
se menjaju kako paket prelazi iz jednu
u drugu mreu.
ADRESE PORTOVA
IP adrese i fizike adrese su neophodne
kako bi se podaci preneli od izvornog do
odredinog hosta.
Meutim, isporuka podataka odredinom
hostu, nije krajnji cilj komunikacije preko
Interneta. Komunikacioni sistem koji
omoguava prenos podataka sa jednog
na neki drugi raunar nije kompletan.
Dananji raunari mogu da izvravaju
vie procesa u isto vreme. Krajnji cilj
komunikacije preko Interneta je
komunikacija izmeu udaljenih procesa.
Iz tog razloga neophodan je metod za
identifikaciju procesa. Kod TCP/IP
arhitekture, ova identifikacija se naziva
adresom porta.
Adrese porta su 16-bitne. Svi procesi koji
se izvravaju na istom hostu imaju
razliite adrese portova.
ADRESIRANJE
PODELA ADRESIRANJA

1. KLASNO ADRESIRANJE (sve redje ga moemo sresti
na internetu)

2. BESKLASNO ADRESIRANJE (novijeg datuma zbog
problema manjka adresa i nepraktinog koridenja
klasnog adr.)

Prikazivanje adresa
Koristimo takastu
decimalnu notaciju
KLASNO ADRESIRANJE
NETID i HOSTID
Svaka IP adresa se
sastoji iz NETID-a I
HOSTID-a
U zavisnosti od klase
adrese imamo vedi ili
manji deo adrese da
pripadne hostidu ili
netidu
NETID opisuje adresu
mree u kojoj je dati
host
HOSTID opisuje adresu
hosta u samoj mrei
Pripadnost dela adrese hostidu
ili netidu po klasama IP adresa
KLASE I BLOKOVI
A KLASA
Jedan problem klasnog adresiranja je
taj da je svaka klasa podeljena na
fiksni broj blokova fiksne veliine.
Razmotrimo detaljnije svaku od klasa.
Klasa A je podeljena na 128 blokova,
gde svaki blok ima razliiti netid.
Prvi blok pokriva adrese od 0.0.0.0 do
0.255.255.255 (netid 0).
Drugi blok pokriva adrese 1.0.0.0 do
1.255.255.255 (netid 1).
Poslednji blok pokriva adrese
127.0.0.0 do 127.255.255.255 (netid
127).
Uoimo da sve adrese u bloku imaju
isti prvi bajt (netid), a razlikuju se po
vrednostima preostala tri bajta
(hostid).
KLASE I BLOKOVI
B KLASA
Klasa B je podeljena na 16,384 bloka, pri emu svaki blok ima isto netid.
esnaest blokova su rezervisani za privatne adrese, dok su preostalih 16,368
raspoloivi za dodelu Organizacijama.
Prvi blok pokriva adrese od 128.0.0.0 do 128.0.255.255 (netid 128.0).
Poslednji blok pokriva adrese od 191.0.0.0 do 191.0.255.255 (netid 128.0).
Uoimo da sve adrese iz istog bloka imaju ista prva dva bajta (netid), a da se
razlikuju po vrednosti druga dva bajta (hostid).
Kao i u klasi A, prva adresa iz bloka je mrena adresa, a poslednja ima posebnu
namenu.
Preostale adrese organizacija moe koristiti za svoje hostove i rutere.
Ukupan broj organizacija kojima se moe dodeliti blok iz klase C iznosi 16,368.
Meutim, poto svaki blok iz ove klase sadri 65,536 hostova, organizacija mora
biti dovoljno velika da iskoristi sve ove adrese.
KLASE I BLOKOVI
B KLASA
KLASE I BLOKOVI
C KLASA
Klasa C je podeljena na 2,097,152 bloka, pri emu
svaki blok ima isti netid.
256 blokova su rezervisani za privatne adrese, dok
su preostalih 2,096,896 predvieni za dodelu
organizacijama. Prvi blok obuhvata adrese od
192.0.0.0 do 192.0.0.255. (netid 192.0.0).
Poslednji blok obuhvata adrese od 223.255.255.0
do 223.255.255.255 (netid 223.255.255).
Uoimo da su prva tri bajta (netid) svih adrese iz
istog blokova identina, dok etvrti bajt
moe imati bilo koju vrednost (hostid).
KLASE I BLOKOVI
C KLASA
KLASA D
Klasa D se koristi za multicast (poruka se ne
alje samo na jedno, ve na vie odredita).
Svaka adresa iz ove klase se koristi da definie
jednu grupu hostova na Internetu.
Kada se grupi dodeli adresa iz klase D, svi
hostovi, lanovi ove grupe, pored normalne
(unicast) imae i grupnu (multicast) adresu.
Klasa E


U klasi E postoji samo jedan blok
adresa, koje su rezervisane za neke
budude namene.
ZADATAK
Pr. 2-1. Za mrenu adresu 132.21.0.0 odrediti klasu,
blok i opseg adresa.
Data adresa pripada klasu B, zato to je prvi bajt iz
opsega 128 - 191. Blok ima netid 132.21. Opseg
adresa je od
132.21.0.0 do 132.21.255.255.

MASKA
Maska slui da se pomodu nje odvoji netid od hostida u ip
adresi
Radi na principu sa slike logiki se pomnoi sa ip adresom i
kao rezultat dobijamo netid (poetnu adresu mree)
Maske kod klasa
Zadatak
Pr. 2-2 Za IP adresu 23.56.7.91 odrediti poetnu adresu bloka
(tj. mrenu adresu)
Data adresa pripada klasi A, to znai da je podrazumevana
maska oblika 255.0.0.0. Poto u masci prvi bajt ima
vrednost 255 (sve jedinice), prvi bajt adrese ostaje
neizmenjen, dok preostala tri postaju 0. Dakle, traena
mrena adresa je 23.0.0.0.

CIDR NOTACIJA
Iako kod klasnog adresiranja svaka adresa ima
podrazumevanu (jednoznanu) masku, ponekada je
uobiajeno (a i kompatabilno sa klasnim adresiranjem) da se
podrazumevana maska eksplicitno naglasi prilikom zapisivanja
adrese.
Za ovu namenu koristi se CIDR (izgovara se cider) notacija.
U ovoj notaciji, broj 1-ca u maski se zapisuje na kraju adrese
posle kose crte. Na primer, adresa 18.46.74.10, koja je iz klase
A sa podrazumevanom maskom 255.0.0.0, se zapisuje kao
18.46.74.10/8, da bi se naglasilo da u maski postoji osam 1-ca.
141.24.74.69 se zapisuje kao 141.24.74.69/16 (to pokazuje
da adresa pripada klasi B i da maska ima esnaest 1-ca.
PRIVATNE ADRESE
Izvestan broj blokova u
klasama A, B i C
rezervisan je za privatne
mree.
Adrese iz ovih blokova
nisu globalno
prepoznatljive, a koriste
se u izolovanim mreama
(koje nisu povezane na
Internet)
ili u mreama kod kojih se
za vezu sa Internetom
koristi tehnika prevoenja
IP adresa (tzv. NAT).
Podmreavanje
Dva nivoa hijerarhije

Kao to ve znamo, jedan deo IP adrese
identifikuje mreu (netid), a drugi host (ili
ruter) u mrei (hostid). To znai da u IP
adresiranju postoji hijerarhija.
Privi nivo hijerarhije je mrea, a drugi
host .
Da bi datagram stigao do nekog hosta
na Internetu, on mora najpre da stigne u
mreu kojoj host pripada netid).
Kada datagram stigne u mreu
isporuuje se hostu shodno broju hosta
(hostid).
Drugim reima klase A, B i C IP adresa
podravaju dvonivovsku hijerarhiju.
Nekada je potrebno napraviti
podmreu radi lake organizacije
hostova
Svaka podmrea treba da ima svoju
router
U tom sluaju ip adresa ima tri dela
netid deo, deo koji definie podgrupu
i hostid deo.
Deo za podgrupu se uzima od hostid
dela

Podmreavanje
Nekada je potrebno napraviti podmreu radi lake organizacije hostova
Svaka podmrea treba da ima svoju router
U tom sluaju ip adresa ima tri dela netid deo, deo koji definie podgrupu i hostid deo.
Deo za podgrupu se uzima od hostid dela

Zadatak
Za IP adresu 200.45.34.56 i masku podmree
255.255.240.0 odrediti adresu podmree.
Besklasno IP adresiranje
Upotreba klasnog adresiranja stvorila je mnoge probleme.
Najmanji broj adresa dodeljivan organizacijama bio je 256
(klasa C), a najvedi 16,777,216 (klasa A).
Blokovi promenljive dune
Kod besklasnog adresiranja opsezi adresa koji se dodeljuju
organizacijama su blokovi promenljive duine koji ne
pripadaju klasama.
Blokovi mogu imati 2 adrese, 4 adresa, 128 adresa i td. Postoji
samo jedno ogranienje koje se tie veliine bloka, o kome de
uskoro biti rei, ali u optem sluaju, veliina blokova se krede
od veoma malih do veoma velikih.
Ogranienja besklasnog adresiranja
Broja adresa u bloku
Veliina bloka mora biti stepen dvojke (2, 4, 8, 16,
...). Na primer, rezidencijalnom korisniku se moe
dodeliti blok od 2, nekoj manjoj firmi blok od 16, a
nekoj velikoj firmi bloko od 1024 (210) adresa.
Prva adresa u bloku
Prva adresa u bloku mora biti deljiva bez ostatka
brojem adresa u bloku. Na primer, ako blok sadri
4 adrese, prva adresa mora biti deljiva sa 4. Ako
blok sadri 16 adresa, prva adresa mora biti deljiva
sa 16.
Zadatak
Koja od sledeih adresa moe biti prva adresa bloka koji
sadri 16 adresa?
a) 205.16.37.32
b) 190.16.42.44
c) 17.17.33.80
d) 123.45.24.52
Samo dve adrese (a i c) zadovoljavaju ogranienje deljivosti
sa 16: 205.16.37.32 zbog toga to je 32 deljivo sa
16, a 17.17.33.80 zbog 80 koje je takoe deljivo sa 16.
Zadatak
Koja od sledeih adresa
moe biti prva adresa
bloka koji sadri 256
adresa?
a) 205.16.37.32
b) 190.16.42.0
c) 17.17.32.0
d) 123.45.24.52
U ovom sluaju, krajnji
desni bajt mora biti 0.
Kod IP adresa koristi se
aritmetika u osnovi 256.
Kada je krajnji
desni bajt 0, celokupna
adresa je deljiva sa
256. Od ponuenih,
samo dve adrese (b i c)
zadovoljavaju ovaj
kriterijum.
MASKA KOD BESKLASNOG
ADRESIRANJA
x.y.z.t/n
Broj n nakon kose crte, ukazuje
na broj bita koji su isti u svim
adresama iz bloka. Tako, ako je
n = 20, tada su dvadest
poetnih (levih) bita isti u svim
adresama odgovarajudeg
bloka, dok se preostalih 12
razlikuju. Na osnovu ove
informacije lako moemo nadi
broj adresa u bloku i poslednju
adresu bloka.
PRAKTINO n oznaava broj
jedinica u maski sa leva na
desno

Prefiks i duina prefiksa.
Pojmovi prefisk i duna
prefiksa se esto koriste u
kontekstu besklasnog
adresiranja.
Prefiks je drugo ime za
zajedniki deo svih adresa iz
bloka (slino kao netid). Duina
prefiksa je broj bita u
zajednikom delu (tj. n).
Sufiks i duina sufiksa. Sufiks
je promenljivi deo u
adresama nekog bloka (slino
kao hostid). Duina sufiksa je
broj bita u promenljivom delu
adrese (tj. 32 - n).
Zadatak
Odrediti prvu adresu u bloku ako je
140.120.84.24/20 jedna od adresa iz bloka.
Reenje je 140.120.80.0/20
Zadatak
Odrediti broj adresa u
bloku ako je
140.120.84.24/20
jedna od adresa iz
bloka.
Duina prefiksa je 20, a
broj adresa u bloku 2
32
-
2
20
= 2
12
= 4096.
Pozdrav
Isporuka se odnosi na nain kako
se datagrami, po kontrolom
mrenog sloja, tretiraju i prenose
unutar jedne mree.

Prosleivanje se odnosi na nain
kako se datagrami isporuuju
sledeem ruteru, kada datagram
treba da proe kroz vie mrea da
bi stigao do svog odredita.

Rutiranje se odnosi na nain kako
se kreiraju tabele rutiranja koje
ruteri koriste kada donose odluke
o prosleivanju/isporuci
datagrama.
Isporuka
direktna i indirektna isporuka

Direktna isporuka se odnosi na
prenos datagrama sa jednog
hosta jedne fizike mree na drugi
host te iste mree.

Indirektna isporuka se dogaa
kada se izvor i odredite ne
nalaze u istoj mrei, zbog ega
izvor mora da preda datagram
ruteru da bi ga ovaj dalje
preneo.
Isporuka, prosleivanje i rutiranje IP
datagrama
Direktna isporuka
Moemo uoiti dva sluaja
direktne isporuke:

Od izvornog do odredinog
hosta koji su locirani na
istoj fizikoj mrei.
Od poslednjeg rutera do
odredinog hosta

Indirektna isporuka
Ukoliko se odredini host
ne nalazi u istoj mrei gde
i izvorni host, datagram se
isporuuje indirektno.
Kod indirektne isporuke,
datagram se prenosi od
rutera do rutera sve dok
ne stigne do rutera koji je
povezan na istu fiziku
mreu u kojoj se nalazi
konano odredite .
Prosleivanje
Proslediti datagram znai uputiti ga jedan korak dalje
du putanje do njegovog krajnjeg odredita.

Prosleivanje podrazumeva da hostovi i ruteri
poseduju tabele rutiranja.

Glavni problem u vezi sa tabelama rutiranja tie se
njihove veliine. Zbog impresivne veliine dananjeg
Interneta, reenje kod koga bi tabela rutiranja sadrala
posebnu stavku sa kompletnom putanjom za svaku
mogudu odredinu IP adresu je praktino neizvodljivo.

Tehnike prosleivanja
Metod sledeeg skoka

Kod ove tehnike, tabela
rutiranja sadri samo
informaciju o adresi
slededeg skoka (koraka),
umesto informacije o
kompletnoj putanji.
Mreno-specifini metod

Kod ovog metoda, umesto
da tabele sadre posebnu
stavku za svaki odredini
host povezan na neku
fiziku mreu na Internetu,
one sadre stavke koje
definiu odredine mree.
Drugim reima, svi hostovi
povezani na istu mreu
tretiraju se kao jedan
entitet.


Metod podrazumevanog rutera

Razmotrimo mrenu
konfiguraciju na slici Host A je
povezan na mreu koja ima dva
rutera. Ruter R1 se koristi za
isporuku datagrama hostovima
iz mree N2, dok se za ostatak
Interneta koristi ruter R2.
Umesto da su u tabeli rutiranja
hosta A eksplicitno navede sve
mree na Internetu, navedena je
samo jedna tzv. podrazumevana
stavka (u delu za odredite ove
stavke normalno je navedena
mrena adresa 0.0.0.0).
IP DATAGRAM
Paketi za prenos
podataka na internetu
su IP DATAGRAMI
Datagram je paket
promenljive duine (do
65535bajta)
Sastoji se iz dva dela:
zaglavlje i podaci
Zaglavlje je podeljeno na polja koja
sadre informacije bitne za rutiranje
i isporuku datagrama

Veliina zaglavlja je najmanje 20, a
najvie 60 bajta.

Prvih 20 bajtova je fiksno i uvek ih
ima
Drugih 40 bajtova je opciono ne
mora da postoje (IP OPTIONS)
Izgled IP DATAGRAMA
Datagram se prenosi u big-endian poretku: s leva na
desno, sa krajnjim levim bitom polja VERS na poetku
VERS opisuje verz. ip protokola , aktuelna verzija je IPv4 (kod 0100). Mogud protokol i IPv6
HLEN (Header Length - duina zaglavlja). Poto veliina zaglavlja nije konstantna, u samom
zaglavlju predvieno je polje HLEN, koje definie duinu zaglavlja. Minimalan broj je 5
maksimalan 15( 4x5bajta i 15x5bajta)
SERVICE TYPE (Tip servisa). Polje veliine jednog bajta koje definie kako de datagram biti
tretiran od strane rutera. Pojedinani bitovi ovog polja definiu prioritet datagrama, nivo
pouzdanosti i kanjenja koje poiljaoca datagrama oekuje od rutera. Meutim, u praksi,
ruteri najee ignoriu ovo polje.
TOTAL LENGTH (Ukupna duina) definie veliinu IP datagrama (zaglavlje plus podaci) izraenu u
bajtovima
IDENTIFICATION (Identifikacija) 16-bitno polje koje se koristi prilikom fragmentacije datagrama
FLAGS (Polje za markere). Trobitno polje koje se takoe koristi prilikom fragmentacije
datagrama.

FRAGMENT OFFSET (Pomeraj fragmenta) 13-bitno polje koje se koristi, kao i prethodna dva,
prilikom fragmentacije datagrama.
TIME TO LIVE (Vreme ivota) je broja koji se koristi da bi se ograniilo vreme ivota
datagrama. Vrednost ovog polja se umanjuje za 1 u svakom ruteru kroz koji datagram prolazi.
PROTOCOL (8 bita) ukazuje na protokol vieg nivoa koji koristi usluge IP sloja. Definie iji su
podaci u IP DATAGRAMU (UDP, TCP, ICMP i IGMP)
HEADER CHECKSUM (Kontrolna suma zaglavlja) je 16-bitno polje koje se koristi za verifikaciju
zaglavlja (ne celog paketa).
Polja SOURCE IP ADDRESS i DESTINATION IP ADDRESS (Adresa izvora i Adresa odredita)
sadre 32-bitne mrene (IP) adrese izvornog hosta (host koji je poslao datagram) i
odredinog hosta (krajnje odredite datagrama). Ove adrese ostaju neizmenjene u svim
fragmentima na koje se datagram eventualno deli u toku prenosa.
Fragmentacija
Problem je to sve mree
ne podravaju veliinu IP
DATAGRAMA od 65535B
Zato se paketi dele na
manje pakete, to se zove
fragmentacija
MTU - Maximum Transfer
Unit - najveda jedinica
prenosa) se razlikuje od
mree do mree
Rutiranja
Sutina je u kreiranju i
auriranju tabela
rutiranja
Tabele mogu biti
1. Statike
2. dinamike
Statike tabele kreira
administrator
Ne mogu se automatski
menjati
Runo se unose podaci
u tabele

Rutiranje
Dinamike tabele se automatski auriraju koridenjem
jednog protokola za dinamiko rutiranje (RIP)
Dinamiki protokol stalno unosi promene koje se dese
na mrei (ako se neki host ili ruter iskljui)
Stuktura rutera
Ruter ine etiri osnovne komponente: ulazni portovi,
izlazni portovi, procesor rutiranja i komutatorska
matrica
Ulazni portovi
Ulazni port zaduen je za funkcije rutera koji se odnose na
fiziki i sloja veze.
Ulazni port prima okvir sa linije, detektuje greke u
prenosu i iz okvira izdvaja datagram.
Dodatno, ulazni port sadri bafer (red ekanja) za uvanje
datagrama pre nego to iz usmeri ka komutatorskoj
matrici.
Izlazni portovi
Izlazni port obavlja iste funkcije kao ulazni port, samo
u obrnutom redosledu. Odlazni datagrami
se smetaju u red ekanja, pakuju se u okvire, a zatim
se okvir konvertuje u signal koji se alje na liniju
Procesor rutiranja
Procesor rutiranja obavlja funkciju mrenog sloja.
Ovaj blok koristi odredinu adresu datagrama za
pretragu tabele rutiranja radi odreivanja adrese
slededeg skoka i broja mrenog adaptera (tj. izlaznog
porta).
Komutatorska matrica
Najsloenija aktivnost koja se obavlja u ruteru je prebacivanje
datagrama iz ulaznih u izalazne redove ekanja.
Brzina sa kojom moe da se obavi prebacivanje, odreuje
potrebnu veliinu ulaznih i izlaznih bafera, kako i ukupno
kanjenje datagrama kroz ruter.
Komutatorska matrica treba da omogudi prenos datagrama iz bilo
kog ulaznog bafera u bilo koji izlazni bafer i da pri tome bude u
stanju da istovremeno obavlja prenos vie od jednog datagrama.
Ukratko demo razmotriti dva tipa kom. matrica:
1. Krozbar komutator
2. Benyan komutator
Krozbar komutator
Po strukturi najjednostavniji,
ali po sloenosti najsloeniji tip
komutatorske matric je
krozbar . Krozbar povezuje n
ulaza i n izlaza putem mree u
ijim presecima su nalaze
mirkoprekidai koji
uspostavljaju eljeni kontakt.
Krozbar moe istovremeno da
prenosi n datagrama iz n
ulaznih bafera pod uslovom da
su svi oni upueni ka razliitim
izlaznim portovima.
Nedostatak krozbara je veliki
broj mikroprekidaa = n x n.
Banyan komutator
Banyan komutator je viestepeni
komutator sa mikroprekidaima u
svakom stepenu koji usmeravaju
pakete shodno reperezentaciji rednog
broja izlaznog porta u binarnom
obliku.
Za n ulaza i n izlaza, mrea sadri
log2(n) stepena sa po n/2
mikroprekidaa. Prvi stepen
usmerava pakete shodno bitu najvede
teine rednog broja izlaznog porta,
drugi stepen odluku o usmeravanju
donosi na osnovu prvog slededeg bita
i td. Na slici je prikazan banyan
komutator sa osam ulaza i osam
izlaza.
Broj stepena je log2(8) = 3.
Primer rada Banyan komutatora
a) Povezivanje 1 ul.porta i 6 izlaznog porta
b) Povezivanje 5 ul.porta i 2 izlaznog porta

Neki protokoli u mrenom i
transportnom sloju
ARP (Address resolution
protocol) nalazi se u
mrenom sloju OSI ref.
Modela
Prevodi logiku IP adresu u
fiziku adresu
Kod Etherneta je fizika
adresa MAC adresa(fizika
adresa mrene kartice)
MAC adresa je estobajtna

Za fukcionisanje mree
neophodno je poznavati i IP
adresu i Fiziku adresu
Fizika adresa je
promenljiva(promenom
mrene kartice menja se
Ulaskom prenosnog
raunara u beinu mreu
mora mu se dodeliti IP
adresa
Neki protokoli u mrenom i
transportnom sloju
RARP (Reverse Address resolution protocol) nalazi se
u mrenom sloju OSI ref. Modela
Prevodi fiziku adresu u logiku IP

Neki protokoli u mrenom i
transportnom sloju
RARP (Reverse Address
resolution protocol)


Neki protokoli u mrenom i
transportnom sloju
NAT (Network address translation)
Omogudava hostovima iz privatne mree da komuniciraju sa
sajtovima na internetu
Uslov je naravno da imamo ruter kao posrednik
Ruteri poseduju jednu privatnu adresu okrenutu ka priv.
Mrei i jednu okrenutu ka internetu.
Neki protokoli u mrenom i
transportnom sloju
NAT ruter modifikuje svaki paket koji naputaprivatnu mreu, tako to
izvornu adresu u paketu zamenjuje svojom NAT adresom (200.24.5.8).
Svaki paket koji iz Interneta dolazi u privatnu mreu, takoe
prolazi kroz NAT ruter, koji sada odredinu adresu u paketu (a
to je globalna adresa NAT rutera) zamenjuje odgovarajudom
odredinom privatnom adresom.
Na ovaj nain,iako u isto vreme vie hostova iz privatne mree mogu
komunicirati sa razliitim hostovima na Interetu, hostovi sa Interneta
imaju utisak da komuniciraju samo sa jednim hostom, ija je IP adresa
NAT adresa rutera.
Neki protokoli u mrenom i
transportnom sloju
ICMP(Internet Control Message
Protocol)
Nalazi se u mrenom delu OSI
sistema
Dopunjava IP protokol, jer IP
protokol nema mogudnost
ispitivanja greaka, kvarova na
mrei, zaguenja na mrei

U vedini sluaja ICMP protokol alje
ruter ili odredini host nazad izvornom
hostu kao reakciju na problem nastao
prilikom procesiranja datagrama.
ICMP spada u grupu mrenih
protokola (kao i IP). Meutim,
njegove poruke se ne prosleuju
direktno sloju veze kao to bi se
oekivalo.
Umesto toga, ICMP poruke se najpre
enkapsuliraju u IP datagrame pre nego
to se predaju niim slojevima
Obzirom da se ICMP poruke prenose u
IP datagramima, nihova isporuka nije
garantovana i njihova upotreba se ne
moe smatrati pouzdanom.
BRAKUS SLAVOLJUB
www.brakussale.moodlehub.com
www.brakussale.wordpress.com
www.tvojportal.com