UNIVERZITET U NOVOM SADU

TEHNIKI FAKULTET MIHAJLO PUPIN

ZRENJANIN

SEMINARSKI RAD
PREDMET:
METODOLOGIJA ISTRAIVAKOG RADA
TEMA:
PLASTINA DEFORMACIJA ELIKA
VALJANJEM

Profesor:

Student:

Prof.dr. ivoslav Adamovi

Pati Darko MII 3/13

Zrenjanin , 2013.

SADRAJ
1.0 UVOD..............................................................................................................1
2.0 TEORIJSKA ISTRAIVANJA....................................................................2
2.1. Plastina deformacija.......................................................................................2
2.2. Termika obrada elika...................................................................................5
2.3. Valjanje...........................................................................................................9
3.0 METODOLOKI KONCEPT ISTRAIVANJA......................................17
3.1. Problem istraivanja......................................................................................17
3.2. Predmet istraivanja......................................................................................18
3.3. Cilj istraivanja.............................................................................................18
3.4. Hipoteza u istraivanju.................................................................................19
3.5. Nain istraivanja.........................................................................................19
3.6. Nauna i drutvena opravdanost...................................................................20
3.7. Organizacija istraivanja...............................................................................21
4.0 EMPIRIJSKO ISTRAIVANJE................................................................21
5.0 REZULTATI ISTRAIVANJA..................................................................22
6.0 ZAKLJUAK...............................................................................................23
LITERATURA....................................................................................................24

1.0 UVOD
Obrada metala plastinom deformacijom predstavlja veoma iroko podruje gde je
ukljuen itav niz tehnolokih metoda koje se koriste pri izradi metalnih delova. Metali
kao kristalne strukture poseduju svojstva plastinog deformisanja u hladnom i toplom
stanju.Ovo slui kao osnova za niz metoda obrade metala plastinom deformacijom ,sa i
bez odvajanja,koje se primenjuju u svim industrijama .Sve metode obrade plastinom
deformacijom uglavnom definie alat,za razliku od obrade rezanjem gde metode
definie,pre svega,kinematika,odnosno maina.
U odnosu na druge metode obrade,obrada plastinom deformacijom ima niz prednosti:
-Jednostavna kinematika obradnih sistema.Jednim hodom izvrnog organa maine
mogu se oblikovati sloena prostorna tela
-Delovi,posle obrade plastinim deformisanjem imaju poboljana mehanika svojstva
-Postoje dobre mogunosti mehanizacije i automatizacije procesa
-Stepen iskorienja materijala ja vrlo visok,i dr.
ali i odreene nedostatke:
-Ekonominost primene samo u serijskoj i masovnoj proizvodnji
-Potreba za vrlo velikim deformacionim silama tj,teke i robusne maine
-Relativno skupi alati,i dr.
Plastino deformisanje je vrlo sloen proces ,a pojavljuje se kao posledica prinudnog
trajnog pomeranja grupe atoma u kristalnima metala
Poto imamo veliki spektar tehnologija obrada plastinom deformacijom koje se koriste
u mainskim industrijama,metalukim preduzeima,elezarama najee upotrebljavane
su:
valjanje, presovanje istiskivanjem ili esktrudiranjem, izvlaenje ili
vuenje,kovanje,savijanje, duboko izvlaenje i razni procesi oblikovanja
(suavanje,proirivanje,provlaenje,ispravljanje),kao i maine za obradu plastinom
deformacijom (makaze, prese,ekii).

2.0 TEORIJSKA ISTRAIVANJA

2.1. Plastina deformacija
Proces plastine deformacije nastaje pri odreenom naponskom stanju u datom telu. Pri
manjem naprezanju, telo se elastino deformie, a pro poveanju naprezanja dolazi do
plastine deformacije. Plastine deformacija nastaje tek tada kada se u telu stvori
odreeno napregnuto stanje i kada naprezanje na smicanja ( tangencijalna naprezanja)
po kliznim ravnima dostignu odreenu veliinu, koja zavisi od prirode metala i uslova
deformacije, te budu u stanju savladati unutranji otpor deformaciji unutar kristala i na
njihovim granicama. Intenzivan razvoj teorije plastine deformacije metala usledio je u
toku drugog svetskog rata i u periodu posle njega a vezan je za pojavu serijske i
masovne proizvodnje. Ovom obradom se znaajno smanjuje i vreme izrade dela. Pored
ekonomskih odreeni razlozi lee i u pojavi tekoobradivih materijala, koje je jedino
mogue obraditi plastinom deformacijom ( raketna tehnika, sateliti, nuklearni reaktori).
Obrada hladnom plastinom deformacijom esto daje konaan geometrijski oblik
elementu sa potrebnom tanou dimenzija i kvalitetnom obraenih povrina, a pored
utede materijala postie se pobiljanje mehanikih karakteristika materijala i povoljan
tok vlakana, koji se pri obradi rezanjem remeti.
Proizvodi i polufabrikati dobijeni postupkom plastine deformacije iroko se primenjuju
u razliitim oblastima: mainogradnji, elektroindustriji, graevinarstvu, irokoj
potronji, gasnoj industriji, industriji nafte, industriji automobila, traktora, aviona i dr.
Mnogi predmeti za domainstvo ( posue, metalna galanterija), takoe se izrauju
postupkom plastine prerade metala. Delovi dobijeni plastinom deformacijom
pokazuju visoku postojanost i dugotrajnost u eksploataciji.
Na slici 2.1. dat je ematski prikaz poloaja tehnologije plastine deformacije, u okviru
ostalih postupaka obrade metala.

Slika 2.1. Poloaj tehnologije plastine deformacije u okviru ostalih proizvodnih

tehnologija

Obrada metala se plastinom deformacijom moe podeliti na dve glavne grupe:

- primarna OMPD ( tehnologije kojima se dobijaju polufabrikati, kao to su limovi
gredice, cevi, profili i dr.) i
- sekundarna OMPD ( tehnologije, kojima se, polazei od polufabrikata dobijenih u
primarnoj OMPD, dobijaju ugaeno gotovi delovi ili delovi koji zahtevaju minimalnu
naknadnu obradu), to je ematski prikazano na slici 2.2.

Slika 2.2. ematski prikaz vrsta deformacije

Treba napomenuti da je broj metoda obrade plastinom deformacijom znatno vei nego
to je prikazano na slici 2.2, gde su date samo najvanije i najvie primenjivane. Sa
slike 2.2 se takoe uoava da se i primarna i sekundarna obrada mogu izvoditi kako u
hladnom,tako i u toplom stanju.
Podela OMPD moe se izvesti i prema geometriji polufabrikata , tj. radnog komada.
Prema tom kriterijumu svi procesi OMPD dele se na:
a) zapreminsko deformisanje,
b) deformisanje lima,
c) deformisanje profila.

Pro zapreminskom deformisanju, u zoni obrade najee vlada trono naponsko

deformaciono stanje, a dimenzije te zone u sve tri ose su istog reda veliina. Tipine
zapreminske OMPD su sabijanje, kovanje, istiskivanje i dr. Pri zapreminskom
deformisanju pojavljuju se znatno vee sile deformisanja, nego pri obradi lima.
Kod lima su dve dimenzije ( duzina i irina) znatno vee od tree dimenzije ( debljina),
iz ega proistiu odreene specifinosti sve obrade. Najee primenjivane metode
obrade lima su duboko izvlaenje, savijanje i razdvajanje. Otvoreni i zatvoreni profili
dobijaju se najee toplim istiskivanjem i valjanjem. Oni omoguuju dobijanje veoma
kompleksnih delova,koje odlikuju visoka krutost i mala masa, to je veoma vana
karakteristika s obzirom na sve izraeniju potrebu za utedom materijala. Obradu profila
odlikuje niz, specifinih problema, vezanih kako za samo odvijanje procesa, tako i za
oprema koja se pri obradi koristi.
Prema brzini deformacije, postoje tri vrste deformisanja:
- superplastino,
- kvazistatino,
- visokobrzinsko.
Superplastino deformisanje je ono kod kojeg se brzina deformacije ( v) kree izmeu
10 5 i 10 2 sec 1 .
Kvazistatino deformisanje obuhvata najvei broj klasinih tehnologija plastine
deformacije, koje se primenjuju u praksi. Kod ove vrste deformisanja brzina
deformacije se kree od 10 2 do 10 2 sec 1 .
Visokobrzinsko deformisanje je podruje u kome brzine deformacije imaju vrednosti
vee od 10 2 sec 1 . Kod ove vrste obrade, deformacije se stvaraju dejstvom udarnog
priisnog talasa.
Tehnoloki postupci plastine deformacije, koji su se razvili u poslednjih dvadesettrideset godina i iji se principi sutinski razlikuju od tzv. klasinih OMPD, esto se
svrstavaju i u tzv. nekonvencionalne obrade deformisanjem. U ovu grupu metoda
spadaju, na primer, deformisanje laserom, visokobrzinsko deformisanje ,
hidrodeformisanje, magnetno deformisanje i dr.
U najnovije vreme, informacione tehnologije i primena raunara daju kvalitativno novu
dimenziju tehnologiji plastine deformacije, to joj omoguuje jo iru i uspeniju
primenu u praksi.
Primena informacionih tehnologija u OMPD,kao i u ostalim oblastima mainstva i
tehnike uopte, izazvala je veoma znaajne promene, koje doprinose efikasnijoj i
kvalitetnijoj proizvodnji. Raunari se primenjuju u svim fazama OMPD ( konstrukcija
dela, projektovanje tehnologije i konstrukcija alata, maina i ostalih ureaja, upravljanje
proizvodnjom, optimizacija parametara procesa, kontrola gotovih proizvoda ). Poseban
aspekt primene raunara odnosi se na istraivako- razvojne delatnosti u okviru OMPD.
Pomou postojeih softverskih paketa omoguava dobijanja podataka o mnogim
detaljima procesa, koji su veoma relevantni, na primer tok materijala za vreme
deformisanja, veliina sile, pritisak na alat, pojava pukotinau radnom predmetu,
odreivanje elastinih deformacija alata i maine i dr. Simulacija u mnogim sluajevima
uspeno zamenjuje skupe i dugotrajne eksperimente i u tome je jedna od njenih glavnih
prednosti. Procesi se mogu simulirati kao dvodimenzionalni, aksijalno simetrini, ili
kao 3D problemi. Kao ulazni parametri u procesu simulacije slue podaci o materijalu
( krive teenja i ostali relevantni podaci ), kao i podaci o trenju ( koeficijent trenja). Alat
4

se u veini simulacija smatra potpuno krutim telom, bez elastinih deformacija.

Meutim, u postupcima, kao to su precizno deformisanje i deformisanje lima, potrebno
je u procesu simulacije uzeti u obzir i elastine deformacije alata.

2.2. Termika obrada elika

2.2.1. Osnovi termike obrade elika
Termika obrada se izvodi radi poboljanja: mehanikih, fizikih ili tehnolokih
svojstava, promenom strukture polikristalnih agregata.
Termika obrada predstavlja skup operacija: zagrevanja, progrevanja( dranja na
temperaturi zagrevanja) i naknadnog hlaenja, sa ciljem da se putem izmene strukture,
prvenstveno difuzionim procesima i polimorfnim transformacijama, poboljaju
mehanika i fizika svojstva. ematski prikaz opteg procesa termike obrade prikazan
je na slici 2.3.

Slika 2.3. ematski prikaz opteg ciklusa termike obrade

Glavni uticajni parametri termike obrade, u svim njenim oblicima, su: temperatura i
vreme progrevanja, kao i brzina hlaenja. U korelaciji sa spomenutim uticajnim
parametrima, razlikuju se tri osnovna procesa termike obrade: arenje, kaljenje i
otputanje.
arenjem se vri uklanjanje unutranjih napona, koji mogu nastati:
- brzim hlaenjem posle tople plastine deformacije,
- zbog nehomogenog sastava strukture ( zrna),
- posle hladne plastine deformacije.
Na osnovu iznetog sledi da se arenjem moe:
-poboljati obradivost rezanjem,
-poboljati plastinost, posle hladne deformacije,
5

-homogenizirati hemijski sastav,

-ukloniti unutranji naponi i
- dobiti eljena struktura.
U zavisnosti od toga da li se zagrevanje za arenje izvodi ispod, ili iznad temperature
fazne transformacije, razlikuju se:
a) arenje bez fazne transformacije i
b) arenje sa faznom transformacijom.
U arenje bez faznih transformacija spadaju procesi kao to su: niskotemperaturno
arenje, rekristalizaciono arenje, meuarenje, arenje za smanjenje unutranjih
napona i arenje za pobiljanje obradivosti.
U arenje sa faznim transformacijama spadaju procesi kao to su: difuziono arenje
( homogenizacija), potpuno arenje, izotermalno arenje, normalizacija, meko arenje o
sferoidizacija ( delimino). Na slici 2.4. prikazane su u okviru odgovarajueg dela Fe
Fe C dijagrama oblasti osnovnih postupaka termike obrade.
3

Slika 2.4. Temperaturne oblasti najvanijih postupaka termike obrade ugljeninih

elika (deo Fe-Fe 3 C dijagrama)

2.2.2. Izotermalno razlaganje

Ako se termike obrade, koje se obino primenjuju kod elika, zajedno nanesu na
dijagram izotermalnog razlaganja ( IR) dobija se dijagram prikazan na slici 2.5. Na slici
2.5 dat je ematski prikaz IR dijagrama podeutektoidnog elika. Oblast transformacije
austenita je rafirana. Takoe je nanesena i linija poetka izdvajanja proeutektiodnog
ferita ispod linije Ac 3 ( feritna linija).
Pri normalizaciji, hlaenje je relativno lagano ( kriva hlaenja-1). Preobraaj austenita
poinje izdvajanjem ferita, a zavrava se obrazovanjem perlita. Pri kaljenju ( kriva
hlaenja-2), pothlaivanje je veoma jako. Preobraaj austenita poinje tek u
martenzitnoj oblasti, tamo se i dalje nastavlja, vie ili manje potpuno, do kraja. Uvek
preostaje izvesna koliina zaostalog austenita. Prilikom kaljenja u dva sredstva za
hlaenje ( kriva hlaenja 3), elik se prvo naglo ohladi u vodi, zatim blae u ulju. Pri
kaljenju sa perkidom ( kriva hlaenja 4) elik se hladi naglo do temperature neposredno
iznad martenzitne linije ( Ms) i naovoj temperaturi se dri to je mogue due, da bi se
smanjio gradijent temperature, a time i unutranja naprezanja izmeu spoljne i sredine
zone komada. Meutim, pre nego to pone preobraaj austenit-beinit, nastavlja se
lagano hlaenje i austenit se transformie u martenzit.
Pri beinitnom poboljanju ( kriva hlaenja-5) postupa se slino kao i pri kaljenju sa
prekidom, samo se sada vreme dranja bira tako da se austenit bez ostatka transformie
u beinit. Konano, prilikom patentiranja elik se takoe, naglo hladi do odreene
temperature ( kriva hlaenja-6), ali temperatura izotermalnog preobraaja lei uglavnom
vie, nego pri beinitnom poboljanju, i to ako je mogue ispod feritne linije.
Razlaganjem austenita nastaju u zavisnosti od temperature, sledee mikrostrukure
(sl.2.5.):
1) - sferoidit (globule karbidne faze u feritnoj osnovi);
2) - ferit;
3) - perlit ( ferlit + cementit);
4) - fini perlit, ili primarni trustit, koji se ne moe raspoznati pad svetlosnim
mikroskom;
5) - beinit( perlit + ferit);
6) - martenzit( presien vrst rastvor ugljenika u
tetragonalnu reetku).

fe, koji ima prostorno centriranu

Otputanjem martenzita dobija se:

a) sekundarni trustit ( otputeni martenzit, koji se ne moe raspoznati pod svetlosnim
mikroskopom);
b) sorbit ( otputeni martenzit, koji se moe raspoznati pod svetlosnim mikroskopom);
c) otputeni martenzit ( karbidna faza u feritu).
7

Slika 2.5. ematski prikaz IR dijagrama podeutektoidnog elika sa postupcima termike

obrade: kriva 1: normalizacija; kriva 2: kaljenje; kriva 3 : kaljenje u dva sredstva za
hlaenja; kriva 4: kaljenje sa prekidom; kriva 5 : beinitno poboljanje; kriva 6:
patentiranje; P - poetak transformacije austenita u perlit, beinit ili martenzit; K - kraj
transformacije austenita; * - poetak izdvajanja proeutektoidnog ferita

2.3. Valjanje
Valjanje je kontinuirani proces plastine deformacije metala izmeu obrtnih tela.Tela su
u obliku cilindra i nazivaju se valjci.Kao i svi drugi procesi plastine obrade metala
valjanje je zasnovano na pritiskivanju pri emu se metal plastino deformie.Na slici
2.6. prikazan je ematski proces valjanja.

Slika 2.6. ematski prikaz procesa valjanja

1-ulazni presek, b1-ulazna irina, h1-ulazna debljina, V1-ulazna brzina, 2-izlazni

presek, b2-izlazna irina,h2- izlazna debljina, V2-izlazna brzina materijala
Plastinim deformisanjem menja se oblik i dimenzije deformisanog tela kao i njegova
struktura.Valjanje se obavlja na vie naina koji se meusobno razlikuju po:pravcu
prerade (uzduni,popreni,popreno zavojni i uzduno zavojni),obliku (lim,profil,cev) i
dimenzijama gotovih valjanih proizvoda.Zbog razliitih uslova deformacije proces
valjanja sastoji se iz vie perioda:
1.nestabilan period valjanja obuhvata zahvat metala valjcima i postepeno ispunjavanje
prostora izmeu valjaka do formiranja prednjeg kraja odreene duine.
2.stabilan period valjanja nastaje od momenta pojavljivanja prednjeg kraja pa do
momenta potpunog ispunjavanja otvora izmeu valjaka i pojave zadnjeg kraja metala.
3.zavrni period valjanja nastaje kada se otvor izmeu valjaka postepeno oslobaa
metala imes e proces zavrava.
Na slici ispod su prikazana 3 tipa valjanja:
1.Uzduno valjani komad se uvlai u zazor usled sila trenja izmeu valjaka koji se
okreu u suprotnim pravcima.Pri tome se valjanom komadu smanjuje visina poveava
irina i duina.Na slici 2.7. je prikazan ematski prikaz uzdunog valjanja.

1-gornji valjak
2-donji valjak
3-valjani komad

Slika 2.7. ematski prikaz uzdunog valjanja

2.Popreno-valjci se okreu u istom smeru a komad se u valjcima dri pomou

posebnog ureaja.Deformacija materijala ostvaruje se uzdu ose valjanog komada.Na
slici 2.8. je prikazan ematski prikaz poprenog valjanja.

1-gornji valjak
2-donji valjak
3-valjani komad

Slika 2.8. ematski prikaz poprenog valjanja

3.Koso-valjani komad dobija rotaciono kretanje od valjaka koji se kao i kod poprenog
valjanja okreu u istom smeru.Osim toga komad dobija postepeno kretanje u pravcu
svoje ose.Pri valjanju se komad kree i postepeno ulazi u suavajui otvor meu
valjcima pri emu se ostavruje redukcija preseka.Na slici 2.9. je prikazan ematski
prikaz kosog valjanja.

10

Slika 2.9. ematski prikaz kosog valjanja

2.3.1. Sastav valjaonice

Valjaonica se sastoji od pei, valjionike pruge za valjanje i austae za doterivanje
valjanih proizvoda.Glavni sastavni deo valjaonike pruge je valjaoniki stan u kome su
smeteni valjci koji se okreu u suprotnom smeru.Broj obrtaja je obino manji od broja
obrtaja pogonskog motora.Stoga se u liniju stavlja reduktor brzine.Kod nekih valjaonica
stanovi imaju svaoj vlastiti pogon.Valjci su smeteni u stanu u svojim leajevima i oni
su najvaniji deo valjakog postorjenja jer se pritiskom valjaka metal plastino
deformie i dobija projektovani oblik.Na slici 2.10. je prikazana dispozicija valjakog
stana.

11

Slika 2.10. Dispozicija valjakog stana

1-valjci, 2-zglobna spojnica, 3-grebnjaci, 4-spojnica, 5-spojka, 6-reduktor, 7-motorna
spojka, 8-elektromotor, 9-temelj, 10-prenosni stan, 11-pogonska osovina, 12-zupasti
prenos u redokturu, 13-ureaj za podeavanje, 14-stalak

2.3.2. Vrste valjakih stanova

Prema broju valjaka postoji vie vrsta valjakih stanova za valjanje.Duo valjaki stan
kod njega se oba valjka kreu u suprotnom smeru,nepodesan je zbog gubitka vremena
za vraanje komada.Valjaki stan sa tri valjka radi tako to komad najpre se proputa
kroz donji i srednji valjak u jednom smeru a zatim kroz srednji i donji valjak u
suprotnom smeru.Trio valjaki stan se koristi za valjanje limova pri emu prednji valjak
ima jednu treinu manji prenik od gornjeg i donjeg valjka.Kvatro valjaki stan sa dva
manja unutranja valjka i druga dva valjka veeg prenika koji omoguavaju
izduenje.Na slici 2.11. su prikazan ematski prikaz vrste valjakih stanova.

12

Slika 2.11. ematski prikaz vrste valjakih stanova

1-obian duo, 2-dupli duo, 3-dupli trio, 4-trio, 5-Lautov trio, 6-kvarto,7-seksto, 8dvanaest valjkasti sistem, 9-dvadeset valjkasti sistem

13

2.3.3. Pregled valjaonica i pruga

TEKE VALJAKE PRUGE: Za teke I i C profile,teki ipkasti materijal preko 100
mm prenika.
-Valjci 650 -950 mm
-Brzina obrtaja valjaka 50-70 okr/min
-Potreba za energijom 45-65 kwh/t
SREDNJE VALJAKE PRUGE:Izrada srednjih profila i ipki od 30 do 100 mm
prenika.
-Valjci 650-950mm
-Proizvodnost 90 t/h
-Energija 60-70 kwh/t
LAKE VALJAKE PRUGE:Laki profili,ica ,trake, limovi proizvodi poprenog
preseka od 700 mm2
-Valjci 240-400 mm
-Proizvodnost 50 t/h
-Energija 90 kwh/t
BLUMING I SLABING VALJAONICE I PRUGE:Bluming polufabrikati poprenog
preseka kvadratnog i pravouglog 150 h 150 do 300 h 300 mm.Slabing plufabrikati za
valjanje lima pravouglog su preseka sa odnosm strana 1prema 3.
-teki bluming dimenzija valjaka 1150-1300 mm
-srednji bluming dimenz.valjaka 900-1200 mm
-laki bluming dimenz.valjaka manje od 850 mm
-Obodna brzina 0,5-1,5 m/s
-Valjci do 1 m
-Energija 5MW a cela pruga oko 15MW
-Proizvodnja 200 t/h
LAKE VALJAKE PRUGE:Laki profili,ica ,trake, limovi proizvodi poprenog
preseka od 700 mm2
-Valjci 240-400 mm
-Proizvodnost 50 t/h
-Energija 90 kwh/t
BLUMING I SLABING VALJAONICE I PRUGE:Bluming polufabrikati poprenog
preseka kvadratnog i pravouglog 150 h 150 do 300 h 300 mm.Slabing plufabrikati za
valjanje lima pravouglog su preseka sa odnosm strana 1prema 3.
-teki bluming dimenzija valjaka 1150-1300 mm
-srednji bluming dimenz.valjaka 900-1200 mm
-laki bluming dimenz.valjaka manje od 850 mm
-Obodna brzina 0,5-1,5 m/s
-Valjci do 1 m
-Energija 5MW a cela pruga oko 15MW
-Proizvodnja 200 t/h

14

2.3.4. Proces valjanja

Kod procesa valjanja postoje dve vrste valjanja:toplo valjanje i hladno valjanje.

2.3.4.1. Toplo valjanje

Polazni materijal su liveni blokovi od 12 do 4 m duine 200 -300 mm debljine i 1 do 2
m irine.Poto blokovi imaju livenu strukturu koja je krta i neujednaenog sastava vri
se homogenizacija na 1200 stepeni oko 20 asova tj.ujednaavanje hemijskog sastava
po preseku i duini bloka uz istovremeno zagrevanje za toplu deformaciju pre tople
deformacije sa blokova se uklanja oksidni sloj ili kovanina friziranjem povrine ili
nalamanjem kovanine i njenim uklanjanjem sa povrine bloka.Valjanje se ostavruje na
kvarto valjakom stanu kao predpruzi a zavrno toplo valjanje se ostvaruje na
kontinuiranoj pruzi koju ine pet kvarto stanova poreanih jedan iza drugog u
liniji.Proizvodi toplog valjanja su limovi i trake duine 2 do 12m debljine 3 do 5
mm.Trake se isporuuju u koturovima a limovi u paketima.Na slici 2.12. je dat ematski
prikaz procesa toplog valjanja.

Polazni
materijal
(blokovi)

Homogenizacija
1200 step. 20 .

Valjanje (kvarto stan

predpruga i kontinuirana)
pruga)

Priprema povrine
(frezovanje)

Seenje pakovanje
(paketi, koturovi)

Slika 2.12. ematski prikaz procesa toplog valjanja

2.3.4.2. Hladno valjanje

Polazni materijal za hladno valjanje su toplo valjani elini limovi i trake da se ne bi
hladnim valjanjem povrina utisnula u povrinu lima pre valjanja se vri njeno
uklanjanje luenje najee u meavini sumporne hlorovodonine kiseline zagrejane na
oko 70 stepeni posle luenja vri se neutralizacija ispiranje i suenje a zatim hladno
valjanje na duo valjakom stanu sa obzirom da se hladnim valjanjem ojaava mora da
se vri njegovo omekavanje arenje najee rekrestalizaciono arenje a posle arenja
vri se zavrno valjanje i dorada a zatim seenje (limovi) ili namotavanje
(koturovi).Dresiranje je postupak hladne deformacije veliine od 0.5 do 1.5 posto kojim
se obezbeuje da lim ima traena svojstva.Proizvodi hladnog valjanja su limovi debljine
od 0.5 do 3 mm duine od 2 do 4m i trake u koturovima.

15

Na slici 2.13. je dat ematski prikaz procesa hladnog valjanja.

Polazni materijal (valjani

limovi i trake)

Odmaivanje
(hemijsko+ispiranje i
rekrestalizaciono
arenje)

Priprema povrine
(uklanjanjem
kovanine,neutarlizacija
ispiranje i suenje)

Valjanje (duo
valjaki stan)

Dorada
(dresiranje,rezanje)
pakovanje paketi i
koturovi)

Slika 2.13. ematski prikaz procesa hladnog valjanja

16

3.0 METODOLOKI KONCEPT ISTRAIVANJA

3.1. Problem istraivanja
Problem istraivanja bi bio kako da se dobije to kvalitetniji proizvod sa to manje
karta i da valjaonice budu sa to veim stepenom iskorienja.
Plastina deformacija metala ima osnovni cilj da izmeni oblik i dimenzije metalnog
obradka i da mu da odgovarajue osobine i strukturu. Dobijanje odreenog oblika pri
plastinoj deformaciji metala praktino se sprovodi bez promene zapremine
deformisanog tela. Plastina prerada metala od primitivne, kakva je bila u prolosti,
razvila se u novije vreme u savremen nain prerade metala, razraen na osnovu
savremenih dostignua nauke i tehnike. Taj razvoj je u mnogome odreen razvojem
teorije plastine deformacije metala.
Za dobijanje proizvoda traenog oblika, koji nema spoljnih i unutranjih greaka,
potrebno je znati zakone, koji upravljaju premetanjem estica deformisanog obradka,
pri deformaciji ( zakoni teenja metala), pa je jedan od glavnih zadataka teorije
plastine deformacije bio izuavanje zakona teenja metala pri deformaciji i utvrivanje
faktoraod kojih zavisi karakter teenja metala. Ustanoviti najpovoljnije uslove sa take
gledita maksimalne plastinosti, u zavisnosti od minimalnog otpora prema deformaciji
je, takoe, jedan od vanijih zadataka teorije plastine prerade metala.
Kako teorija plastine deformacije metala reava raznovrsne zadatke sa pozicija fizike,
mehanike i hemije, postoje bitno razliiti pravci u ovoj nauci. Osnovni pravci
izuavanja sa stanovita teorije plastine deformacije metala su:
- mehaniko matematiki pravac,
- fiziki pravac,
- fiziko hemijski pravac.
Mehaniko matematiki pravac je najstariji ( 1880. god.) i izuava napregnuto i
deformisano stanje u telu, to ima nauni i praktini znaaj. Praktini znaaj je
interesantan sa stanovita rada i sila pri deformaciji. Zahvaljujui ovom pravcu mogue
je izuavanje nelinearnih zavisnosti velikih deformacija I zakona pri relativnom
premetanju tela, koje se neprekidno deformie, a zadrava celinu, uz izuavanje
unutranjih sila koje pri tome nastaju.
Fiziki pravac je poeo da se intenzivno razvija od 1930. godine i spada u novije pravce
izuavanja plastine deformacije. Ovaj pravac izuava prirodu plastine deformacije
preko mehanozma plastine deformacije monokristala i polikristala. Bazira se na
eksperimentalnim ispitivanjima ( metalografska, rendgenska, elektronska).
Fiziko hemijski pravac izuava promenu osobina, koje nastaju u metalu u toku
deformacije. Odreuje sve promene: plastinosti, otpora deformaciji, trenja i drugo, to
omoguava izradu dijagrama zavisnosti osobina od sastava. Ovaj pravac koristi optiki,
termiki, mehaniki i magnetni metod.

17

3.2. Predmet istraivanja

Predmet istraivanja kod procesa valjanja se odnosi na sam materijal na kome se vri
postupak valjanja kao i alata i valjaonica koje omoguavaju izvrenje postupka.Od
oblika pripremljenog materijala kroz razne faze se prelazi u oblik izvaljanog
materijala.U vezi sa ovim se razlikuje oblik pripremljenog materijala, meuoblici i
zavrni oblik.Po pravilu je potrebno vie operacija pripremnog valjanja i jedna operacija
zavrnog valjanja da bi se dolo do konanog oblika valjanog materijala .Tenja je da se
sve ove operacije izvre pomou jednog zagrevanja kako bi se utedelo znatno na
potroenoj energiji. Ponavljanje zagrevanja znatno povisuje trokove proizvodnje .Sa
ekonomskog stanovita proizvodnje povoljnije je da broj operacija valjanja bude to
manji, poto svaka operacija uslovljava posebnu valjaonicu za oblikovanje.Meutim
proces valjanja uslovljava odreeni minimum potrebnih operacija, iji broj zavisi od
oblika i vrste materijala.

3.3. Cilj istraivanja

Cilj istraivanja se odnosi na unapreenje valjaonica, uslova za rad kao i elemenata koji
utiu na kvalitet konanog valjanog proizvoda u proizvodnji.
Kada se govori o tanosti izrade valjanog proizvoda onda se misli na tanost dimenzija,
oblika, povrina, poloaja, tvrdoe, i teine. Kod valjanja imamo toplu i hladnu
plastinu deformaciju to je i naglaeno u predhodnom tekstu. Odstupanja u temperaturi
direktno utiu na tanost valjanog materijala, poto se valjci izrauju za odreenu
temperaturu valjanja, kako bi valjani materijal posle hlaenja dobio eljeni oblik i
dimenzije.Prema tome za odravanje tanosti valjanog materijala u odreenim
granicama potrebno je osigurati zagrevanje pripremka na odreenu temperaturu i u
zatienoj atmosferi kako bi se spreilo stvaranje oksida na povrinama
pripremka.Temperaturni uticaj zagrevanja pripremka zavisi od sastava materijala pa
ukoliko nastupe odstupanja u sastavu materijala i pored zagrevanja pripremka na istu
temperaturu nastaju nepredviena odstupanja.Razne valjaonice utiu na tanost izrade
valjanog materijala preko tanosti izrade same valjaonice i pomonog alata pri valjanju
i habanjem valjaka procesom proizvodnje.Maina utie na tanost izrade valjanog
materijala tanou voenja nosaa alata i elastinim deformacijama kostura
maine.Osim toga maina moe uticati na tanost izrade i preko deformacione sile i
deformacionog rada, ukoliko u toku procesa nije mogue doziranje ovih veliina , poto
dimenzije valjanog materijala u pravcu valjanja zavise od parametara maine. I na kraju
na tanost izarde valjanog materijala utie i proizvodni proces.Za osiguranje propisane
tanosti potreban je stabilizovan proizvodni proces,a svaki prekid ili zastoj odnosno
otkaz utie na poveanje odstupanja.Poto se valjani materijali proizvode u posebnim
odeljenjima, valjani materijal je krajnji proizvod koji se isporuuje korisnicima na dalju
obradu, odnosno upotrebu.Zbog svega ovoga treba formirati tolerantne vrednosti koje
trebaju da obavezuju proizvoae da njihove proizvode prilagode tim vrednostima kako
bi obezbedili upotrebnu vrednost proizvoda.. Tanost mera valjanog materijala zavisi od
tanosti pomonog alata (tanost izrade i elastinih deformacija alata u toku obrade).

18

3.4. Hipoteza u istraivanju

Glavna hipoteza u istraivanju glasi:
Kod procesa hladnog i toplog valjanja najee se koristi mehanizam ojaavanja livene
i sinterovane legure Cu-4at%Ag a to je mehanizam ojaavanja hladnom i toplom
plastinom deformacijom.
Adekvatnim korienjem valjaonica za toplo i hladno valjanje smanjuju se proizvodni
trokovi valjanja i dolazi se do velike utede energije u procesu valjanja to je veoma
bitno za svako preduzee i fabriku.

3.5. Nain istraivanja

Istraivanje koje se sprovodi u bilo kojoj oblasti moe da traje dui ili krai vremenski
period a mnogo toga zavisi i od naina na koji se vri istraivanje, osnovnim zakonima i
metodama istraivanja. Deformaciona sila se odreuje kao proizvod trenutne kontaknte
povrine i trenutne vrednosti specifinog deformacionog otpora, a deformacioni rad kao
proizvod zapremine odgovarajue srednje vrednosti deformacije i odgovarajue
vrednosti specifinog deformacionog otpora.Poto se valjanje vri kao topla i hladna
plastina deformacija na odreenoj temperaturi koja se u toku procesa menja pa je uticaj
ovog faktora veoma znaajan.Tako da parametre procesa deformacionu silu i
deformacioni rad je nemogue tano izraunati, zbog toga se prorauni deformacione
sile i deformacionog rada kod valjanja u valjaonicama svode na grube dimenzije.
Poznavanje veliine deformacione sile neophodno je za pravilan izbor maina i
valjaonica za valjanje kao i za odreene pomone alate.Postoji nekoliko metoda za
odreivanje veliine maksimalne deformacione sile u procesu valjanja. Svako
istraivanje doprinosi da se sistematizuje i proveri nauno ilineko drugo saznanje o
nekim pojavama i ponaanjima. Tako se dobijaju i nauni rezultati koji se
uzimaju iz poznatih i nepoznatih injenica i utvruje pravilnost i zakonitost pojava koje
se dogaaju u prirodi, drutvu i samomoveku. ovek stalno pomera svoje ciljeve i
granice svojih htenja. Nauka pored logikih principa ukljuuje i pravila koja
se podrazumevaju pod metodologijom istraivanja. Tako, nauka ujedinju jeteoriju i
praksu i jedinstvo teorije i metode, stvarajui puteve za dolazak do n au n i h
s az na n j a. N au ka je p oz va na d a o bez be di r as t u e m a te r i ja ln e i duhovne
potrebe oveka. Ona stavlja oveka u prvi plan, polazi od oveka i vraa se oveku.
Analiza svake nauke pokazuje da je nauka sistem uenja, teorija, t eo r em a ,
pr i n ci p a i os n o vn i h po j m o va u odr e e no j ob l as ti pr e dm et a il i pojava
koji se isrtrauju odreenim naunim metodama, a oslanjaju se naizvesne praksom
utvrene injenice.U osnovi svake nauke krije se izvestan broj osnovnih
pojmova kojisu toj nauci nedefinisani i neprotumaeni. Recimo, u kvantnoj fizici
osnovni pojmovi su kvantum dejstva , mikro estica itd.D r u gi os n ov n i
fa k to r s v ak e n au ke je s te iz v es t an br oj os n ov n ih stavova koje shvatamo bilo
kao principe bilo kao aksiome.

19

3.6. Nauna i drutvena opravdanost

Ovo istraivanje u oblasti valjanja je veoma znaajno kako za industriju tako i za
drutvo jer se valjanjem tedi na materijalu i energiji, dobija se kvalitetan polufabrikat
a isto tako uteda energije je voma oigledna u procesu valjanja sa valjaonicama.
Krajnji proizvod su ipke, cevi i limovi koje se koriste svakodnevno u domacinstu,
pravljenju namestaja, raznih alata za rad i mongih drugih dobara. Poto je postupak
valjanja veoma skup postupak gde imamo velike trokove utroene energije za
zagrevanje i hlaenje materijala koji se valja, takoe trokove pohabanosti valjaka kao i
velike koliine valjanog materijala sa anomalijama valjanja u smislu netanosti
dimenzija i drugih osobina jeste cilj da se izvri unapreenje postupka valjanja na bazi
svih polja. Opravdanost istraivanja treba da definie upotrebnu vrednost koja se
ogleda u doprinosu konkretnoj nauci (opisivanje, sistematizovanje, otkrivanje,
objanjenje i drugo) i doprinos metodologiji (unapredjenje tehnikih postupaka i
instrumenata, nova saznanja, provera postojeih stavova, unapreenje logikosaznajnog pristupa i drugo). Takodje, ukazivanje na drutveni doprinos je neophodno,
posebno ako se reava drutveni problem.
Ako se pozovemo na primer na istraivanja nastavne tehnologije, onda moemo rei da
se:
- Praktini znaaj istraivanja sastoji u tome to utvreni rezultati na liniji
realizacije nastavne tehnologije i dati kvalitet znanja mogu posluiti u
didaktikom-metodikom oblikovanju nastavne prakse u svrsi poveanja njene
efikasnosti;
- Teorijski znaaj nije u prvom planu ali su takvi doprinosi mogui.
Svaki doprinos unapreenju nastavnog rada u oblasti nastavne tehnologije, koji ima
rezultat poboljsanje kvaliteta znanja ima puno pedagoko i didaktiko, pa zato i
drutveno opravdanje.

20

3.7. Organizacija istraivanja

Organizacija istraivanja se odnosila na obilazak vie preduzea (fabrika), sakupljanje
podataka, ispitivanje radnika i dobijanja potrebne literature za istraivanje procesa
valjanja. Analiza i rezultati iz knjiga i literatura se malo razlikuju i odstupaju malo od
dobijenih rezultata u praksi ali u dozvoljenim granicama to je sasvim uredu s obzirom
das u u praksi dozvoljena mala odstupanja.
Prednosti valjanja i valjakih stanova je prvenstveno u izradi kvalitetnih polufabrikata i
gotovih proizvoda, veleka iskorienost materijala, mala potronja energija za valjanje
i jeftina proizvodnja
Nedostaci kod valjanja su visoka cena odravanja valjaonica, skupi rezervni delovi,
veliki zastoji, korienje velikih prostorija jer su valjaonice gabaritno velike i
stopiranje proizvodnje i gubitak novca prilikom havarije ili remonta.
Organizacija istraivanja mora biti dobra i sa to vie parametara iz prakse, mnogo
veliki broj preduzea mora da se obie, dosta literature da se prikupi kako bi
istraivanje bilo to kvalitetnije.

4.0 EMPIRIJSKO ISTRAIVANJE

Na osnovu ranijeg iskustva samo istraivanje u procesu valjanja je bilo olakano zbog
poznavanja valjaonica, procesa valjanja, koliko se energije utroi u procesu valjanja I
drugih parametara.U praksi je est sluaj da valjani material mora da se ponovi vise
puta u razliitim valjaonicama kako bi dobili kvalitetan i traen polufabrikat ili gotov
proizvod. Zbog svega toga se mora ii na poboljanje kvaliteta samog valjanja i
valjanog proizvoda a da se utedi energija i da se izbegnu koliko je to mogue ta vie
ponovljena valjanja u razliitim valjaonicama najvie zbog smanjenja trokova valjanja.
Empirijska metoda je odlian postupak koji se zasniva samo na iskustvu i nekoj
poznatoj literaturi i poznatim znanjima radi otkrivanja objanjavanja nekih pojava,
sudova i zakljuaka. Ona omoguuje pristum istraivanjima i izvoenje bez postavljanja
hipoteze ili nastojanja da se ona dokae.

21

5.0 REZULTATI ISTRAIVANJA

Kao drugi mehanizam ojaavanja livene i sinterovane legure Cu-4at%Ag obraen
je mehanizam ojaavanja hladnom i toplom plastinom deformacijom.
U tabeli 1 i na slici 1 su date vrednosti tvrdoe livenih i sinterovanih uzoraka Cu i
Cu-4at%Ag u zavisnosti od stepena zavrnog valjanja.
Tabela 2 - Vrednosti tvrdoe livenih i sinterovanih uzoraka Cu i legure Cu-4at%Ag
nakon hladnog valjanja

Slika 1 - Vrednosti tvrdoe livenih i sinterovanih uzoraka Cu i legure Cu-4at%Ag

nakon hladnog valjanja
Pri plastinoj deformaciji bakra, dislokacije meusobno reaguju i obrazuju ne
pokretne dislokacije, koje su prepreke za kretanje drugih dislokacija. Sa napredova
njem deformacije broj prepreka se poveava, pa je potrebno primeniti sve vei i vei
napon da bi se deformacija nastavila.
Ojaavanje vrstih rastvora jeste posledica reakcije dislokacija i to kako postojeih
tako i stvorenih u toku plastine deformacije, kao i reakcije dislokacija sa atomima
rastvorenih elemenata.
Kao posledica deformacionog ojaavanja tvrdoa svih uzoraka (livenih i sinte
rovanih uzoraka Cu i legure Cu-4at%Ag) sa porastom stepena deformacije raste [10,
11], a najvee vrednosti tvrdoe datih uzoraka su postignute posle deformisanja
22

stepenom deformacije 60%.

Tvrdoa livene legure Cu-4at%Ag nakon zavrnog valjanja sa 60% raste za 113%
dok tvrdoa sinterovane legure Cu-4at%Ag nakon zavrnog valjanja sa 60% raste za
225%. Livena legura Cu-4at%Ag poseduje vee vrednosti tvrdoe za sve stepene
deformacije u odnosu na sinterovanu leguru Cu-4at%Ag, ali je sinterovana legura Cu4at%Ag u odnosu na livenu leguru Cu-4at%Ag ostvarila vei porast tvrdoe, jer se
uporedo sa deformacionim ojaavanjem odvijalo i uklanjanje poroznosti, koje jako
utie na mehanike osobine sinterovanih delova [12, 13].
Pri istim stepenima deformacije uzorci legure Cu-4at%Ag pokazuju vee vred
nosti tvrdoe u odnosu na uzorke bakra. Opisana pojava se moe obrazloiti veim,
poetnim tvrdoama nedeformisanih uzoraka legure Cu-4at%Ag u odnosu na uzorke
Cu kao i brim deformacionim ojaavanjem vrstih rastvora u odnosu na iste metale.
Osnovni razlog breg deformacionog ojaavanja legure Cu-4at%Ag u odnosu na ist
Cu je smanjenje energije greke u redosledu izazvano rastvaranjem atoma srebra u
bakarnoj osnovi.
U tabeli 3 i na slici 2 su date vrednosti mikrotvrdoe livenih i sinterovanih uzoraka
legure Cu-4at%Ag u zavisnosti od stepena hladnog valjanja.
Tabela 3 - Vrednosti mikrotvrdoe livenih i sinterovanih uzoraka legure Cu-4at%Ag
nakon zavrnog hladnog valjanja

Slika 2 - Vrednosti mikrotvrdoe livenih i sinterovanih uzoraka

legure Cu-4at%Ag nakon zavrnog hladnog valjanja

23

Ponaanje mikrotvrdoe pri hladnom valjanju je slino kao i ponaanje tvrdoe,

odnosno livena legure Cu-4at%Ag poseduje vee vrednosti mikrotvrdoe (kao
posledica polazne kompaktne strukture) za sve stepene deformacije u odnosu na
sinterovanu leguru Cu-4at%Ag, ali je sinterovana legura Cu-4at%Ag u odnosu na
livenu leguru Cu-4at%Ag ostvarila vei porast tvrdoe jer se uporedo sa
deformacionim ojaavanjem odvijalo i uklanjanje pora.
U tabeli 4 i na slici 3 su date vrednosti elektrine provodnosti livenih i
sinterovanih uzoraka Cu i legure Cu-4at.%Agu zavisnosti od stepena hladnog valjanja.
Tabela 4 - Vrednosti elektrine provodnosti livenih i sinterovanih uzoraka Cu i legure
Cu-4a.%Ag nakon zavrnog hladnog valjanja

Slika 3 - Vrednosti elektrine provodnosti livenih i sinterovanih uzoraka Cu i legure

Cu-4at%Ag nakon hladnog valjanja

Pri hladnom valjanju elektrina provodnost livenih i sinterovanih uzoraka zavisi

od dejstva dva suprotna efekta, koji se javljaju u toku samog procesa deformacije.
Prvi efekat je smanjenje elektrine provodnosti sa porastom stepena deformacije,
koje je izazvano elektronskim rasejanjem usled krivljenja reetke i unoenja defekata

24

deformacijom u stukturu materijala.

Drugi efekat je porast elektrine provodnosti sa porastom stepena deformacije
usled kompaktiranja uzoraka i smanjenja poroznosti.
Ponaanje elektrine provodnosti livenih odnosno sinterovanih uzoraka pri
hladnom valjanju je razliito i uslovljeno je preovladavanjem jednog od opisanih
efekata. Poto su liveni uzorci Cu i legure Cu-4at%Ag vekompaktni sa porastom
stepena deformacije pri zavrnom hladnom valjanju njihova elektrina provodnost
opada kao posledica intenzivnijeg unoenja defekata u strukturu, tako da dominira prvi
efekat. Kako su sinterovani uzorci porozni, sa porastom stepena deformacije pri
hladnom valjanju njihova elektrina provodnost raste kao posledica dominantnijeg
smanjenja poroznosti i porasta gustine pri hladnom valjanju tako da je u ovom sluaju
drugi efekat intenzivniji.
Elektrina provodnost livene legure Cu-4at%Ag sa porastom stepena deformacije
blago opada, tako da je ostvaren pad pri valjanju (=60%) sa 42,6 MS/m na 40,4
MS/m. Elektrina provodnost sinterovane legure Cu-4at%Ag % sa porastom stepena
zavrnog valjanja pak kontinualno raste, tako da se pri valjanju (=60%) ostvaruje
znaajan porast sa 38 MS/m na 46,3 MS/m. Pri valjanju veim stepenima deformacije
sinterovana legura Cu-4at%Ag poseduje vee vrednosti elektrine provodnosti u
odnosu na livenu leguru Cu-4at%Ag.
Elektrina provodnost livenog uzorka Cu sa porastom stepena deformacije
neprekidno opada. Pri svim stepenima deformacije liveni uzorak Cu poseduje vee
vrednosti elektrine provodnosti u odnosu na liven uzorak legure Cu-4at%Ag.
Elektrina provodnost sinterovanog uzorka Cu raste sa porastom stepena
deformacije. Sinterovani uzorci Cu poseduju vee vrednosti elektrine provodnosti u
odnosu na sinterovane uzorke legure Cu-4at%Ag pri svim stepenima deformacije.

25

6.0 ZAKLJUAK
Na osnovu postavljenog cilja ovog rada i obraenih literaturnih podataka, vezanih za
dobijanje i deformaciju konstrukcionih elika valjanjem i njihovu termiku obradu
moe se zakljuiti da:
elik se dobija iz sirovog gvoa daljom obradom u peima kao to su: simensmartinov postupak, postupak u elkktropeima i postupak dobijanja elika u konvertoru.
Tehnologija prerade metala plastinom deformacijom je vid prerade metala koji se
primenjuje u gotovo savremenim fabrikama za obradu metala deformacijom.Ovaj nain
prerade u odnosu na ostale ima niz tehniko ekonosmkih prednosti, koje su veoma
bitne sa ciljem smanjenja rashodovanja, materijala koji se postupcima skidanjem
strugotine znatno vei.
Valjanje je kontinuirani proces plastine deformacije metala izmeu obrtnih tela.Tela su
u obliku cilindra i nazivaju se valjci.Kao i svi drugi procesi plastine obrade metala
valjanje je zasnovano na pritiskivanju pri emu se metal plastino deformie.
Primenom valjanja smanjuje se utroak materijala (velika iskorienost polaznog
materijala i manje karta) i energije, trokovi naknadne mainske obrade, skrauje
ukupno vreme izrade, itd., to sve zajedno pozitivno utie na tehnoloke i ekonomske
pokazatelje proizvodnje i konkurentnost proizvoda. Na osnovu prikazanih rezultata
istraivanja dokazana je glavna hipoteza istraivanja u ovom radu.

26

LITERATURA
[1] Adamovi, . , Metodologija istraivakog rada , Univerzitet u Novom Sadu ,
Tehniki fakultet ,,Mihajlo Pupin", Zrenjanin, 2007.
[2] Stojadinovi, S. , Bei, C. , Desnica, E. ,Osnovi proizvodnih tehnologija ,
Univerzitet u Novom Sadu , Tehniki fakultet ,,Mihajlo Pupin", Zrenjanin, 2008.
[3] Stojadinovi, S. , Ljevar, A. , Tasi, I. ,Poznavanje materijala, Univerzitet u Novom
Sadu , Tehniki fakultet ,,Mihajlo Pupin ",Zrenjanin, 2007.
[4] Vujovi, V. , Tehnologija plastinosti u mainstvu I deo, Fakultet tehnikih nauka,
Novi Sad, 1990.
[5] Planiak, M. , Viloti, D. , Tehnologija plastinog deformisanja, Fakultet tehnikih
nauka, Novi Sad, 2003.
[6] Mustavija, B. ,Obrada metala plastinom deformacijom, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Sarajevo, 1991.
[7] http://hr.wikipedia.org/wiki/Valjanje
[8] http://sr.scribd.com/doc/51270581/22/Kaljenje
[9] http://www.fsb.unizg.hr/usb
[10] http://hr.wikipedia.org/wiki/Valjanje

27