INTUICIJA

OSHO
Spoznaja izvan logike
Biblioteka
BUENJE
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
OSHO
INTUICIJA
Spoznaja izvan logike
Osho smernice za novi nain ivota
Leo commerce
Beograd, 2011
Naziv originala:
INTUITION, Knowing Beyond Logic OSHO
Naziv knjige:
INTUICIJA, Spoznaja izvan logike - OSHO
Copyright 2001 by Osho International Foundation, Switzerland
Copyright 2011 za Srbiju Leo commerce, Beograd
OSHO je registrovani zatitni znak Osho Meunarodne organizacije,
koji se koristi uz dozvolu/licencu. Sva prava su rezervisana. Nijedan deo ove knjige
ne moe se umnoavati i prenositi (elektronski, mehaniki, fotokopiranjem,
snimanjem, skeniranjem, osim kratkih citata u kritikim recenzijama
ili lancima) bez prethodno pisane dozvole izdavaa.
Urednik:
Slaana Perii
Prevod:
Ivana Danilovi
Lektura i korektura:
Bosiljka Deli
Prelom i korice:
Pintor Project
Za izdavaa:
Nenad i Slaana Perii
Izdava:
ID Leo commerce, Beograd
Plasman:
ID Leo commerce, Beograd
Mihajla Bandura 36
011/375-2625; 011/375-2626; 011/375-2627; 063/517-874
E-mail: leosladja@gmail.com
info@leo.rs
www.leo.rs
tampa:
Neografa Baki Petrovac
Tira: 1000
ISBN 978-86-7950-122-6
OSHO je registrovani zatitni znak Osho International Foundation,
www.osho.com

S
.
P
MAPE
Glava, srce i bie 15
Prolost, sadanjost i budunost 20
Tri preke merdevina 28
PREPREKE SPOZNAJI
Znanje 53
Intelekt 65
Mata 70
Politika 82
STRATEGIJE
Oljutite slojeve luka 105
Funkcioniite prema enskom principu 126
Preite put od razmiljanja do oseanja 151
Opustite se 163
Pronaite unutranjeg vodia 167
Neka vam srea bude jedini kriterijum 174
Okrenite se poeziji 177
P
BEZ ODREDITA
O AUTORU
OSHO
C
7
Predgovor
.
I
ntuicija ne moe biti nauno objanjena jer sam taj fenomen
nema nikakve veze sa naukom i iracionalan je. Sam fenomen
intuicije je iracionalan. to se jezika tie, u redu je kada pita-
te: Moe li se intuicija objasniti? To, meutim, znai: Moe li
se intuicija svesti na intelekt? Intuicija je neto izvan intelekta,
neto to ne potie od intelekta; ona potie sa mesta kog intelekt
nije ni svestan. Intelekt moe da je oseti, ali ne i da je objasni.
Skok intuicije moe se osetiti zbog postojanja jaza. Intelekt
moe da oseti intuiciju on moe da primeti da se neto do-
godilo ali ne moe da je objasni, jer je za davanje objanjenja
potrebno postojanje kauzaliteta. Objasniti je znai odgovoriti na
pitanje odakle ona potie, zato se javlja, ta je njen uzrok. A
ona potie sa nekog drugog mesta, ne potie od samog intelek-
ta, tako da ni njen uzrok nije intelektualne prirode. Ne postoji
razlog, ne postoji kontinuitet koji potie iz intelekta, niti bilo
kakva veza sa njim.
Intuicija je potpuno drugi svet dogaaja koji nije u vezi sa
intelektom, iako ona moe da prodre u intelekt. Morate shvatiti
da via realnost moe da prodre u niu realnost, ali nia realnost
ne moe da prodre u viu. Intuicija, dakle, moe da prodre u
intelekt zato to je via realnost, ali intelekt ne moe da prodre u
intuiciju jer je nia realnost.
8
I NTUI CI JA
Isti je sluaj sa umom koji moe da prodre u telo, dok telo ne
moe da prodre u um. Vae bie moe da prodre u um, ali um ne
moe da prodre u bie. To je razlog to, ako elite da doete do
bia, morate da se odvojite i od tela i od uma. Oni ne mogu da
prodru u fenomen koji je na viem stupnju.
Na putu ka vioj realnosti morate odbaciti nii svet dogaaja.
Objanjenje vieg ne postoji u okvirima nieg, jer u njemu ne
postoje termini kao to je objanjenje; oni gube svaki smisao.
Intelekt, meutim, moe da oseti jaz, moe da spozna taj jaz. On
moe da oseti da se dogodilo neto to je izvan mene. Intelekt
moe da uini makar toliko.
Intelekt, pak, moe i da odbaci ono to se dogodilo. Na to misli-
mo kada govorimo o postojanju i nepostojanju vere. Ako smatrate
da ono to intelekt ne moe da objasni ne postoji, onda ste never-
nik. Tada se nastavlja vae postojanje
u ovom niem svetu intelekta, tada
ostajete vrsto vezani za njega. Tako ne
dozvoljavate misteriji da se dogodi, ne
dozvoljavate intuiciji da vam se obrati.
Ovo se odnosi na racionalnog o-
veka. Racionalista nee ak ni videti
da je neto dolo spolja. Ako ste nau-
eni da budete racionalni, neete do-
zvoliti viem da se pojavi; poricaete
ga i govoriete: To ne moe biti. To
mora da je moja mata; to mora da
je san. Ako to ne mogu racionalno
da dokaem, ja to neu prihvatiti.
Racionalan um postaje zatvoren, za-
tvoren u okvirima granica razuma i
tu intuicija ne moe da prodre.
.
Ako smatrate da ono
to intelekt ne moe
da objasni ne postoji,
onda ste nevernik.
Tako ne dozvoljavate
misteriji da
se dogodi, ne
dozvoljavate intuiciji
da vam se obrati.
9
Pr e dg ovor
Intelekt, meutim, moete da koristite a da se ne zatvorite.
U tom sluaju razum koristite kao instrument i ostajete otvo-
reni. Tada ste prijemljivi za ono vie; ako se neto dogodi, vi
ste prijemljivi. Tada moete da iskoristite sopstven intelekt kao
pomo. On primeuje da se dogodilo neto to je izvan mene.
On moe da vam pomogne da shvatite taj jaz.
Nadalje, intelekt se moe iskoristiti za izraavanje ne za
objanjavanje, ve za izraavanje. Jedan Buda nita ne objanja-
va. On izraava, on ne objanjava. Sve Upaniade su izraajne,
one ne objanjavaju. One kau: Ovo je tako, ono je onako; to
je ono to se dogaa. Ako elite, prepustite se. Nemojte stajati
izvan; nita to je iznutra ne moe biti objanjeno onome to je
spolja. Zato se prepustite budite onaj koji je okrenut unutra-
njem.
ak i kada uronite unutra, stvari vam nee biti objanjene;
postaete sposobni da ih spoznate i osetite. Intelekt moe da po-
kua da razume, ali taj potez osuen je na propast. Vie se ne
moe svesti na nivo nieg.
INTUICIJA SE KREE BEZ POMOI BILO KAKVOG VOZILA
zato se njeno kretanje naziva skokom. To je skok od jedne
take do druge koje nisu meusobno povezane. Ako vam se ja
pribliim korak po korak, to nije skok. Skok je onda kada vam ja
priem a da ne napravim nijedan korak. A pravi skok je dublji.
To znai da neto postoji u taki A, a da zatim postoji u taki B,
dok izmeu ta dva nema postojanja. To je pravi skok.
Intuicija je skok ona nije neto to vam dolazi u koracima.
Ona je neto to vam se dogaa, ona vam ne dolazi ona je neto
to vam se dogaa bez postojanja ikakvog kauzaliteta, bez posto-
janja bilo kakvog izvora. Intuicija znai taj iznenadni dogaaj.
Da nije iznenadan, da je u vezi sa neim to se dogodilo ranije,
10
I NTUI CI JA
onda bi razum mogao da otkrije njen put. Bilo bi mu potrebno
odreeno vreme, ali bi mogao to da uradi. Razum bi tako mogao
da je spozna, shvati i kontrolie. Tako bi jednog dana mogao da
se napravi neki aparat, poput radija ili televizora, koji bi mogao
da prima intuiciju.
Kada bi intuicija dolazila putem talasa ili zraka, onda bismo
mogli na napravimo nekakav instrument koji bi ih primao. Nije-
dan instrument, meutim, ne moe da uhvati signal intuicije jer
ona nije talasni fenomen. Ona nije fenomen uopte; ona je samo
skok ni iz ega u bie.
Intuicija znai upravo to zato je razum i odbacuje. Razum
je odbacuje zato to nije sposoban da se susretne sa njom. Razum
moe da se susretne samo sa fenomenima koji se mogu podeliti
na uzrok i posledicu.
Razum prepoznaje dva sveta postojanja, znani i neznani. Ne-
znani svet je onaj koji nam jo uvek nije poznat, ali e nam jed-
nog dana biti. Mistici, meutim, kau da postoje tri sveta: znani,
neznani i onaj ije se postojanje ne moe utvrditi. Pod svetom
ije se postojanje ne moe utvrditi mistici podrazumevaju svet
koji se nikada ne moe spoznati.
Intelekt se bavi znanim i neznanim svetom, ne i onim ije
se postojanje ne moe utvrditi. Intuicija se bavi svetom ije se
postojanje ne moe utvrditi, svetom koji se ne moe spoznati.
Ne radi se o tome da je pitanje vremena kada e on postati svet
koji poznajemo nemogunost spoznavanja tog sveta je njemu
svojstvena karakteristika. Ne radi se o tome da vai instrumenti
nisu dovoljno dobri, da vaa logika nije aurirana ili da je vaa
matematika primitivna nije stvar u tome. Nemogunost spo-
znaje je karakteristika svojstvena svetu ije se postojanje ne moe
utvrditi; on uvek postoji kao svet koji se ne moe spoznati.
To je svet intuicije.
11
Pr e dg ovor
Kada neto to potie iz onoga
to se ne moe spoznati postane po-
znato, to je skok tu ne postoji veza,
ne postoji prolaz, nema kretanja od
jedne take ka drugoj. To deluje ne-
zamislivo, i kada kaem da to moete
da osetite ali ne i da razumete, kada
kaem tako neto, ja vrlo dobro znam
da priam besmislice. Besmislice su
samo ono to ne moemo da shvati-
mo uz pomo ula. A um je ulo,
najsuptilnije.
Intuicija je mogua jer ono to se
ne moe spoznati postoji. Nauka po-
rie postojanje boanskog zato to
kae: Postoji samo jedna podela: na
znano i neznano. Da Bog postoji, on
bi se pokazao kroz primenu laboratorijskih metoda. Da postoji,
nauka bi ga otkrila.
Mistik, sa druge strane, kae: ta god da radite, u samoj
osnovi postojanja e uvek biti neega to se ne moe spozna-
ti a to je misterija. A ako mistici nisu u pravu, mislim da
e nauka unititi celokupan smisao ivota. Ako misterija ne
postoji, onda je celokupan smisao uniten, zajedno sa lepotom
koju nosi u sebi.
Ono to se ne moe spoznati je lepota, smisao, tenja, cilj.
Upravo zbog toga to se ne moe spoznati ivot ima neki smisao.
Kada je sve znano, onda je to i jednolino. Bilo bi vam svega
preko glave, bilo bi vam dosadno.
Ono to se ne moe spoznati je tajna; to je sam ivot.
Rei u vam samo ovo:
.
Intelekt se bavi
znanim i neznanim
svetom, ne i onim ije
se postojanje ne moe
utvrditi. Intuicija se
bavi svetom ije se
postojanje ne moe
utvrditi, svetom koji
se ne moe spoznati.
12
I NTUI CI JA
Razum je pokuaj da se sazna ono
to je nepoznato, a intuicija je dogaa-
nje onoga to se ne moe spoznati. Mo-
gue je prodreti u ono to se ne moe
spoznati, ali ga je nemogue objasniti.
To je mogue osetiti, ali ne i obja-
sniti. to se vie budete trudili da to
objasnite, to ete biti zatvoreniji, zato
i ne pokuavajte. Neka razum radi
u svojim okvirima, ali imajte uvek
na umu da postoje i dublji svetovi.
Postoje dublji razlozi koje razum ne
moe da shvati. Vii razlozi, koje ra-
zum ne moe da pojmi.

.
Upravo zbog toga
to se ne moe
spoznati, ivot ima
neki smisao. Kada
je sve znano, onda je
to i jednolino. Bilo
bi vam svega preko
glave, bilo bi vam
dosadno.
Razum je pokuaj da se sazna ono to je nepoznato,
a intuicija je dogaanje onoga to se ne moe spoznati.
Mogue je prodreti u ono to se ne moe spoznati,
ali ga je nemogue objasniti.
To je mogue osetiti,
ali ne i objasniti.
15
MAPE
.
Kada telo funkcionie spontano,
to se naziva instinkt.
Kada dua funkcionie spontano,
to se naziva intuicija.
To dvoje je slino, a opet
toliko razliito.
Instinkt potie od tela on je ono to je grubo;
intuicija potie od due ona je ono to je suptilno.
Izmeu njih stoji um, strunjak,
koji nikada nije spontan.
Um predstavlja znanje.
Znanje nikada ne moe da bude spontano.
Instinkt je dublji od intelekta,
a intuicija je uzvienija od intelekta.
Oba su iznad intelekta, i oba su dobra.
GLAVA, SRCE I BIE
I
ndividualnost se moe podeliti samo u svrhu njenog razu-
mevanja; inae, podele nema. Ona je jedna jedinica, celina,
koju ine glava, srce i bie.