Zato je upravljanje kreditnim rizikom toliko vano za banku?

Izmeu ostalog, evo nekoliko dobrih razloga:

Da bi se zatitila profitabilnost banke;
Da bi se ouvalo poverenje javnosti u kvalitet aktive banke i njenu sposobnost da nastavlja kao going
concerrt-,
Da zatiti neosigurane deponente i druge kreditore u sluaju likvida !ije banke;
Da uveri ak!ionare u solventnost banke;
Da posluje usklaeno sa zahtevima baninih regulatora;
Da obezbedi uredan i balansiran rast svoje aktive tokom vremena"
#anina izlo$enost kreditnom riziku zavisi od kvaliteta njene aktive i njenih vanbilansnih transak!ija" %rofil
kreditnog rizika banke mo$e da se modifikuje nepredvidenim kreditnim gubi!ima koji, uopteno govo re&i,
potiu iz tri glavna izvora: baninog kreditnog portfolija, baninog portfolija hartija od vrednosti i njenog
portfolija vanbilansnih obaveza"
'a primer, zajmoprim!i mogu da dou u neizvrenje obaveze otplate glavni!e i(ili kamate" %ored toga, hartije
od vrednosti koje dr$i banka, kao to su obvezni!e, mogu takoe da udu u neizvrenje po glavni!i i( ili
kamatnom kuponu" )o jedan primer, ako banin poslovni partner propusti da dostavi sredstva po deviznom
ugovoru na predvieni da tum, banka mo$e biti primorana da kupuje ta sredstva na deviznom tr$itu,
ponekad uz gubitak, da bi mogla da isporui sredstva drugom partneru"
ta je kvalitet kredita?
*o$da ste ve& uli za +, u kreditiranju: -arakter .,hara!ter/: %oznajte svog klijenta;
-apa!itet .,apa!it0/: 1tvrdite prihod i odgovaraju&i kapa!itet za
zadu$ivanje;
-apital .,apital/: 2azmotrite neto vrednost zajmoprim!a; -olateral .,ollateral/: -olateral je garan!ija i nije
sam po sebi razlog da
se odobri kredit;
1slovi .,onditions/: *odulirajte uslove u skladu sa potrebama banke
i klijenta"
-olateral treba da se posmatra kao peti toak automobila" 1 prin!ipu, on vam nije potreban" -rediti variraju u
svom stepenu slo$enosti" %o pravilu, to je va$nija finansijska transak!ija u propor!iji sa veliinom banke,
to je ve&i rizik u koji se ulazi"
*eutim, putanje sredstava po kreditu samo je poetak prie" 3no to je potrebno je kontinuirani pregled
kredita. Mnogi gubici se dogaaju zato to je praenje bilo nedovoljno ili zbog netane kreditne doku
mentacije. Izazov je da se prepoznaju zna!i ranog upozorenja"
*
1vek me je iznenaivalo kako se, na primer u korporativnom bankar stvu, veoma velike sume nov!a mogu
davati na kredit bez insajderskih informa!ija, za razliku od kompanija vener kapitala koje sede u bordu"
)ak sektor za kreditno servisiranje i pravni sektor doprine&e izbegavanju gubitaka i slu$i&e kao podrka za
menad$ere rauna"
-ada kredit pree u problematini kredit, drugi sektor treba da pre uzme taj posao: 4sektor za problematine
kredite5 jer se sada pravila igre menjaju" *alo je klijenata koji &e se ponaati korektno kada vreme na
postanu teka" 6uoavanje sa ovakvom situa!ijom zahteva drugaije sposobnosti od onih koje ima
menad$er rauna" 7o dug treba da se preba!i u nadle$nost spe!ijalizovanog menad$menta unutar banke,
to je pre mogu&e"
#anke sve vie segmentiraju svoju bazu komitenata u skladu sa rizi!ima, ne samo zbog odobravanja kredita
ve& i zbog raznih profesionalnih oba veza, kao to su spreavanje pranja nov!a ili zbog regulative
finansijskog tr$ita"
8
1%29:7)9'); 2I<I,I*9
-ada se kredit klasifikuje kao kredit koji ne donosi kamatu, sva narasla i nepla&ena kamata se stornira na teret
kamatnog prihoda za period u kome je zajam klasifikovan kao lo dug" 'aknadna pla&anja se eviden tiraju
kao kamatni prihod samo ako menad$ment utvrdi da rezerva !ija ne zahteva posebnu rezervu, inae se to
evidentira kao smanjenje glavni!e"
!ezervisanje za kreditne gubitke" 2ezervisanje za kreditne gubitke koje se evidentira u konsolidovanom
bilansu uspeha sadr$i neto dodatke na rezerve za kreditne gubitke za tu godinu, manje povra&aj po
kreditima i drugoj kreditnoj aktivi koja je prethodno bila otpisana"
Da bi ustanovili odgovaraju&i nivo rezervisanja za kreditne gubitke, fi nansijski menad$eri banke redovno
pregledaju svoj portfolio kredita
=
1%29:7)9'); 2I<I,I*9
i#prkos pitanja cene$ zato je banci potreban kapital?
Da bi mogla da apsorbuje nepredviene operativne gubitke sa do
voljnom marginom sigurnosti da bi zadr$ala poverenje javnosti u
sposobnost banke da nastavlja sa poslovanjem kao going !on!ern;
Da bi zatitila neosigurane deponente i druge kreditore u sluaju li
kvida!ije banke;
Da bi uverila ak!ionare u solventnost banke;
Da bi se pridr$avala zahteva baninih regulatora;
Da bi obezbedila uredni rast svoje aktive
tokom vremena;
Da bi obezbedila radne prostorije, opremu i drugu neprihodnu akti vu
neophodnu za bankarsko poslovanje"
%rema tome, primenjena su pravila o adekvatnosti kapitala" -ako je
bankarstvo visoko interna!ionalizovani bizinis, ve&ina ovih na!ionalnih
pravila su inspirisana generalnim prin!ipima koje je postavila #anka za
meunarodna poravnanja .#ank of International 6ettlement #I6/" %od
pokroviteljstvom #I6, izraen je prvi sporazum o standardima za kapi tal
zasnovanim na rizi!ima za meunarodne banke, krajem 8>?@" godi ne" Aa
pravila se nazivaju #azel 8" 1 skorije vreme, primenjujemo #azel =;
mnogo sofisti!iraniju verziju #azela 8"
Iako se pravila o adekvatnosti kapitala mogu razlikovati od zemlje do zemlje,
njihovi opti prin!ipi su u najve&om meri uporedivi i obezbeu ju da
banke imaju dovoljno kapitala na svom raspolaganju da bi mogle da
apsorbuju 5normalne5 finansijske gubitke bez zapadanja u neprilike"
%lavni elementi pravila o adekvatnosti kapitala su sledei"
&. 'e(inicij a bankarskog kapitala
Da bi bila prihva&ena kao kapital banke, sredstva moraju biti u skladu sa
raznim karakteristikama"
Arajnost;
6ubordina!ija pravu deponenata;
3dsustvo fiksnog tere&enja prihoda;
*ogu&nost otpisa ili apsorbovanja neoekivanih operativnih gubita ka
posle poreza"
;lementi kapitala koji zadovoljavaju sve ove karakteristike nazivaju se
osnovni kapital .Aier 8/, a elementi kapitala koji zadovoljavaju ve&inu, ali
ne i sve ove karakteristike, nazivaju se dopunskim kapitalom .Aier =/"
-apital Aier = ukljuuje subordinirani dug i druge preferen!ijalne ak!ije"
B
1%29:7)9'); 2I<I,I*9
). Minimum kapitala
Da bi ubla$avale rizike, banke moraju imati izvesnu minimalnu neto
vrednost" Ao je razlog zbog koga je definisan apsolutni minimalni nivo
kapitala u regulativi"
*. +oe(icijent kapital,aktiva
-oefi!ijent kapital(aktiva je minimum kapitala u propor!iji sa ukupnom
veliinom bilansa stanja" 2izi!i kojima je izlo$ena banka su, do izvesnog
stepena, propor!ionalni njenoj globalnoj aktivnosti"
-. +oe(icijent kreditnog rizika
'ajkritinije rizike sa kojima se suoava banka ine
razni obli!i kredita" 6vaka aktiva ima svoj
koefi!ijent rizika, koji rangira od CD .za dr$avne kredite/ do +CD .za
hipotekarne kredite, na primer/, ili ak i do 8CCD .za privredne kredite
bez garan!ija/"
.. +oncentracija rizika
Da bi se izbegla prevelika zavisnost od evolu!ije jednog klijenta, banka ne
mo$e kreditirati jednog klijenta sa vie od utvrenog pro!enta ban inog
kapitala"
/. 0rini rizici
:e& smo videli da banka, u agresivnoj strategiji, mo$e da se suoi sa kri
tinim tr$inim rizi!ima, kao to su rizik kamatnih stopa, ak ako nisu
ukljueni rizi!i neizvrenja"
#anke moraju da pro!enjuju svoju rizikom ponderisanu aktivu i da odreuju
svoj zahtev za minimumom kapitala u funk!iji toga"
E
1%29:7)9'); 2I<I,I*9