lan 9.

Osnovna naela zatite ivotne sredine jesu:

1) Naelo integralnosti - dravni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne
samouprave obezbeuju integraciju zatite i unapreivanja ivotne sredine u sve sektorske
politike sprovoenjem meusobno usaglaenih planova i programa i primenom propisa kroz
sistem dozvola, tehnikih i drugih standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim
merama zatite ivotne sredine.
2) Naelo prevencije i predostronosti - svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na
nain da: prouzrokuje najmanju mogudu promenu u ivotnoj sredini; predstavlja najmanji rizik
po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji opteredenje prostora i potronju sirovina i energije u
izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; ukljui mogudnost reciklae; sprei ili ogranii uticaj
na ivotnu sredinu na samom izvoru zagaivanja. Naelo predostronosti ostvaruje se
procenom uticaja na ivotnu sredinu i koridenjem najboljih raspoloivih i dostupnih
tehnologija, tehnika i opreme. Nepostojanje pune naune pouzdanosti ne moe biti razlog za
nepreduzimanje mera spreavanja degradacije ivotne sredine u sluaju mogudih ili postojedih
znaajnih uticaja na ivotnu sredinu.
3) Naelo ouvanja prirodnih vrednosti - prirodne vrednosti koriste se pod uslovima i na nain
kojima se obezbeuje ouvanje vrednosti geodiverziteta, biodiverziteta, zatidenih prirodnih
dobara i predela. Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju njihovu
trajnu i efikasnu obnovu i stalno unapreivanje kvaliteta. Neobnovljivi prirodni resursi koriste se
pod uslovima koji obezbeuju njihovo dugorono ekonomino i razumno koridenje, ukljuujudi
ograniavanje koridenja stratekih ili retkih prirodnih resursa i supstituciju drugim raspoloivim
resursima, kompozitnim ili vetakim materijalima.
4) Naelo odrivog razvoja - odrivi razvoj je usklaeni sistem tehniko-tehnolokih,
ekonomskih i drutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonominosti
i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Republike sa ciljem da se sauva i unapredi
kvalitet ivotne sredine za sadanje i budude generacije. Odrivi razvoj ostvaruje se donoenjem
i sprovoenjem odluka kojima se obezbeuje usklaenost interesa zatite ivotne sredine i
interesa ekonomskog razvoja.
5) Naelo odgovornosti zagaivaa i njegovog pravnog sledbenika - pravno ili fiziko lice koje
svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do zagaenja ivotne sredine
odgovorno je u skladu sa zakonom. Zagaiva je odgovoran za zagaivanje ivotne sredine i u
sluaju likvidacije ili steaja preduzeda ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom. Zagaiva ili
njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagaenja i posledice direktnog ili
indirektnog zagaenja ivotne sredine. Promene vlasnitva preduzeda i drugih pravnih lica ili
drugi oblici promene svojine obavezno ukljuuju procenu stanja ivotne sredine i odreivanje
odgovornosti za zagaenje ivotne sredine, kao i namirenje dugova (tereta) prethodnog
vlasnika za izvreno zagaivanje i/ili tetu nanetu ivotnoj sredini.
6) Naelo "zagaiva plada" - zagaiva plada naknadu za zagaivanje ivotne sredine kada
svojim aktivnostima prouzrokuje ili moe prouzrokovati opteredenje ivotne sredine, odnosno
ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadri tetne
materije po ivotnu sredinu. Zagaiva, u skladu sa propisima, snosi ukupne trokove mera za
spreavanje i smanjivanje zagaivanja koji ukljuuju trokove rizika po ivotnu sredinu i
trokove uklanjanja tete nanete ivotnoj sredini.
7) Naelo "korisnik plada" - svako ko koristi prirodne vrednosti duan je da plati realnu cenu za
njihovo koridenje i rekultivaciju prostora.
8) Naelo supsidijarne odgovornosti - dravni organi, u okviru svojih finansijskih mogudnosti,
otklanjaju posledice zagaivanja ivotne sredine i smanjenja tete u sluajevima kada je
zagaiva nepoznat, kao i kada teta potie usled zagaivanja ivotne sredine iz izvora van
teritorije Republike.
9) Naelo primene podsticajnih mera - dravni organi, odnosno organi autonomne pokrajine,
odnosno organi jedinice lokalne samouprave preduzimaju mere ouvanja i odrivog upravljanja
kapacitetom ivotne sredine, posebno smanjenjem koridenja sirovina i energije i spreavanjem
ili smanjenjem zagaivanja ivotne sredine, primenom ekonomskih instrumenata i drugih mera,
izborom najboljih dostupnih tehnika, postrojenja i opreme koja ne zahteva prekomerne
trokove i izborom proizvoda i usluga.
10) Naelo informisanja i ueda javnosti - u ostvarivanju prava na zdravu ivotnu sredinu
svako ima pravo da bude obaveten o stanju ivotne sredine i da uestvuje u postupku
donoenja odluka ije bi sprovoenje moglo da utie na ivotnu sredinu. Podaci o stanju
ivotne sredine su javni.
11) Naelo zatite prava na zdravu ivotnu sredinu i pristupa pravosuu - graanin ili grupe
graana, njihova udruenja, profesionalne ili druge organizacije, pravo na zdravu ivotnu
sredinu ostvaruju pred nadlenim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.

VI. EKONOMSKI INSTRUMENTI
Finansiranje zatite ivotne sredine
lan 83.
Republika, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru
svojih ovladenja obezbeuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zatite ivotne sredine, u skladu
sa ovim zakonom.
1. Vrste ekonomskih instrumenata
1.1. Naknada za koridenje prirodnih vrednosti
lan 84.
Korisnik prirodne vrednosti plada naknadu za koridenje prirodnih vrednosti i snosi trokove
sanacije i rekultivacije degradiranog prostora, u skladu sa posebnim zakonom.
Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana, u visini od 60% prihod su budeta
Republike, a u visini od 40% prihod su budeta jedinice lokalne samouprave.

1.2. Naknada za zagaivanje ivotne sredine
lan 85.
Zagaiva je duan da plada naknadu za zagaivanje ivotne sredine.
Kriterijumi za odreivanje naknade iz stava 1. ovog lana su:
1) vrsta, koliina ili osobine emisija iz pojedinog izvora; 2) vrsta, koliina ili osobine emisija
proizvedenog ili odloenog
otpada;
3) sadraj materija tetnih po ivotnu sredinu u sirovini, poluproizvodu i proizvodu.
Obveznik pladanja naknade iz stava 1. ovog lana (u daljem tekstu: obveznik) je svako lice koje
uzrokuje zagaenje ivotne sredine emisijama, odnosno otpadom ili proizvodi, koristi ili stavlja
u promet sirovine, poluproizvode ili proizvode koji sadre materije tetne po ivotnu sredinu.
Vlada blie odreuje vrstu zagaivanja, kriterijume za obraun naknade i obveznike, visinu i
nain obraunavanja i pladanja naknade.
Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana u visini od 40% prihod su budeta
Republike, a u visini od 60% prihod su budeta jedinice lokalne samouprave.
Sredstva iz stava 5. ovog lana koriste se namenski za zatitu i unapreivanje ivotne sredine
prema programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim
zakonom i posebnim zakonima.
Povradaj, oslobaanje ili smanjenje naknade za zagaivanje ivotne sredine
lan 86.
Obveznik ima pravo na povradaj ved pladene naknade za zagaivanje ivotne sredine, odnosno
oslobaanje ili smanjenje pladanja naknade, ako sredstva koristi za sprovoenje mera za
prilagoavanje propisanim graninim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi
smanjenju zagaivanja ivotne sredine ispod propisanog nivoa.
Vlada blie utvruje merila i uslove za povradaj, oslobaanje ili smanjenje pladanja naknade.
Ministar odluuje o pravu iz stava 1. ovog lana u skladu sa propisanim merilima i uslovima.
Naknade jedinice lokalne samouprave
lan 87.
Jedinica lokalne samouprave moe, iz okvira svojih prava i dunosti, propisati naknadu za zatitu
i unapreivanje ivotne sredine u skladu sa svojim potrebama i specifinostima.
Izuzetno, jedinica lokalne samouprave sa statusom ugroene ivotne sredine moe propisati
naknadu za zatitu i unapreivanje ivotne sredine i za vlasnika teretnog vozila, odnosno za
pravno i fiziko lice koje obavlja poslove prevoza i transporta nafte i naftnih derivata, kao i
sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za
industriju na njenoj teritoriji.
Visinu naknade iz st. 1. i 2. ovog lana, nain pladanja, kao i olakice za odreene kategorije
obveznika pladanja, propisuje jedinica lokalne samouprave.
Sredstva prikupljena preko tih naknada moraju se namenski iskoristiti u zatiti i unapreenju
ivotne sredine.

Koridenje sredstava Fonda
lan 93.
Fond u obavljanju svojih poslova, a naroito u planiranju i koridenju sredstava, primenjuje
principe objektivnosti i odgovornosti, meunarodno priznate standarde dobre prakse i javnosti
u radu i donoenju odluka.
Sredstva Fonda koriste se za finansiranje akcionih i sanacionih planova u skladu sa Nacionalnim
programom, a naroito za:
1) zatitu, ouvanje i poboljanje kvaliteta vazduha, vode, zemljita i uma, kao i ublaavanje
klimatskih promena i zatitu ozonskog omotaa;
2) sanaciju odlagalita otpada, podsticanje smanjenja nastajanja otpada, reciklau i ponovnu
upotrebu otpada;
3) podsticanje istije proizvodnje i primenu najbolje dostupnih tehnika za rad postrojenja i
obavljanje aktivnosti;
4) tehnologije i proizvode koji smanjuju opteredenje i zagaenje ivotne sredine;
5) zatitu i ouvanje biodiverziteta;
6) podsticanje odrivog koridenja zatidenih prirodnih dobara;
7) podsticanje odrivog razvoja ruralnog podruja;
8) podsticanje koridenja obnovljivih izvora energije i povedanu energetsku efikasnost;
9) podsticanje istijeg transporta;
10) podsticanje odrivih privrednih delatnosti, odnosno odrivog privrednog razvoja;
11) unapreenje sistema informisanja o stanju ivotne sredine, pradenje i ocenjivanje stanja
ivotne sredine, kao i uvoenje sistema upravljanja ivotnom sredinom;
12) podsticanje obrazovnih, istraivakih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih
aktivnosti, ukljuujudi i demonstracione aktivnosti;
13) sufinansiranje preventivnih i interventnih mera u vanrednim okolnostima zagaivanja
ivotne sredine i osposobljavanje za reagovanje u sluaju udesa;
14) sufinansiranje obaveza Republike u vezi sa supsidijarnim merama. Fond moe uestvovati i
u sufinansiranju programa, projekata i drugih aktivnosti za namene iz stava 2. ovog lana, ako ih
organizuju i finansiraju meunarodne organizacije, finansijske institucije i tela ili druga strana
pravna lica.

AGENDA 21
U organizaciji UN, 1992. Godine u Brazilu (Rio de Zeneiro) odrzana je prva konferencija o
stabilnom ili odrivom razvoju i ivotnoj sredini. Dijagnoza koja glasi: Zemlja je u loem, veoma
loem stanju. Na drugoj konferenciju UN o ivotnoj sredini, bio je povod klima se zagreva,
pitka voda postaje sve rea, ume nestaju, desetine ivih bida izumire, potpuno siromatvo
unitava vie od milijardu ljudi.
Zakljuak je bio da se oveanstvo nalazi pred rastudim problmemom uvedanja brojnosti ljudske
populacije, zagaenja ivotne sredine i iscrpljivanja resursa koji se koriste u proizvodnji hrane.
To je bio razlog da se usvoji AGENDA 21 pod nazivom zdrava ivotna sredina i stabilan (odriv)
razvoj.
Ovaj akt usvojen je kako na globalnom tako i na regionalnim i lokalnim nivoima. Agenda 21,
usvojena u Brazilu 1992 godine, ima 40 poglavlja koja obuhvataju 115 razliitih programa za
stabilan razvoj svih delatnosti. Agenda 21 predstavlja kljuni dokument scenario za ouvanje
planete Zemlje. To je akcioni plan odrivog razvoja 21. veka. On obavzuje sve zemlje sveta,
posebno visoko razvijene da vode rauna o ivotnoj sredini i upravljaju prirodnim resursima.
Dokument predstvalja uputstvo za primenu i sprovoenje koncepta odrivog razvoja u svim
sektorima razvoja i koridenja ivotne sredine. Plan 21 je jednostavan: razvoj je dugoroan
ukoliko budude generacije naslede ivotnu sredinu, iji je kvalitet jednak onome koji su dobile
prethodne generacije.
Odrivi razvoj podrazumeva primenu tri principa: Princip predostronosti, koji favorizuje
preventivni pristup u odnosu na naknadno upravljanje; Princip solidarnosti izmeu sadanjih i
bududih generacija i meu svim populacijama sveta, Princip ueda svih drutvenih aktera u
mehanizmima odluivanja.
Osnova za proces Agende 21 koji obedava uspeh je to veda angairanost aktera iz politike,
uprave, ekonomije, sindikata i dr. Idalan tok procesa agende 21 govori o stalnom procesu
uenja, traenja, diskutiranja prikom kojeg se spoznaje i iskustva se prenose u sledede cikluse.
Ovaj tok ima 4 faze i to: Inicijalna faza institucionaliziranjem veda ili slinih tela postignuti su
formalni uslovu ya poetak procesa te su utvrena teita rada; faza rada uede stanovnika u
procesu agende 21, nacrt i pravljenje akcionog programa; Faze evaluacije - stalno ispitivanje
stanja primene, prilagoavanje mera i programa i njihov nastavak u cilju da se uspostavi
kontakt sa onima u lokalnoj zajednici sa kojima jo nije uspostavljen i faza implementacije
donoenje akcionog programa od strane veda, uspostavljanje obavezujudih ciljeva i imenovanje
indikatora koji de sluiti za evaluaciju.
Johanesburki samit (26.08.2002), konkretizovao je plan sporovoenja agende 21.
Johanesburki samit je panju i akciju fokusirao ka sueljavanju svetske populacije, naroito ona
koja ivi u nerazvijenim zemljama, sa komplikovanim izazovima kao to je poboljavanje
kvaliteta ivota ljudi i ouvanje prirodnih resursa u svetu, gde stanovnitvo raste i sa sobom
donosi povedanu tranju za hranom, vodom, sklonitem i dr.
Rezultati agende prilino su razoaravajudi. Niti je postignuta promena raspoloenja kod
graana, niti se ostvarila mobilnost irokih masa i zauzimanje za postizanje odrivog razvoja, niti
su stvoreni adekvatni ciljevi.
OSNOVNI POJMOVI U NACI O EKOLOGIJI

Ekosfera je ivotna sredina i nju sainjavaju biosfera tj. Prirodna sredina, thnosfera
civilizacijska sredina. Pod ekosferom se podrazumeva prostor u kojem iva bida provode svoj
ivot. ivotna sredina je organizovani kompleksni sistem, a ne samo goli prostor nastanjen ivim
organizmima.
Biosfera je prirodna sredina nju sainjavaju sve povrine, svi elementi i ivi svet
Tehnosfera je ljudskim radom stvorena sredina, nju sainjavaju: ljudska naselja, izgraena
infrastruktura, razni upotrebni predmeti za zadovoljavanje ljudskih potreba itd. Menjanjem
prirodne sredine u vetaku, preradom i potronjom prirodnih resursa ljudi utiu na prirodnu
sridnu i oteduju je i zbog toga je potrebna zatita ivotne sredine.
Ekosistem je veoma sloena celina koja oznaava razliite tipove sredina kao stanita razliitih
ivotnih uslova, i ivog naselja organizama. itava naa okolina i planeta sastoji se od razliitih i
brojnih ekosistema: pustinja, ravnica, uma okeana itd. Svi ekosistemi grupiu se u dve velike
grupe: prirodni i vetaki
Biotop je osnovna topografska jedinica sa slinom ili istom kombinacijom ekolokih uslova ili
faktora.
Biocenoza je skup vrsta ivih bida, biljaka i ivotinja koju sainjavaju: fotosinteza, zoocenoza,
mikrocenoza. Svi ekosistemi mogu se klasifikovati kao prirodni i organizacioni ekosistemi.
Prirodni su oni ekoloki sistemi u kojima su uticaj oveka ne razlikuje od uticaja drugih ivih
bida.
U organizacionom ekosistemu delovanje oveka na njegovo okruenje ima veliki uticaj, pa se
iznad prirodnih fiziko organizacionih odnosa javljaju odnosi viih nivoa, koje nazivamo
organizacionom nagradnjom. U takvom sistemu ovek sveso deluje na svoje okruenje kao:
homo faber, homoekonomikus, zoopolitikon, antropos filosofos. Bazini stratum organizacionih
sistema jeste stratum fiziko biolokih pojava, procesa i zakona.
Pojam populacije u biocenizi ukazuje da se u svakoj biocenozi nalazi veliki broj raznih vrsta
organizama, koje su zastupljene sa odreenim brojem jedinki.
U svakom ekosistemu postoji bezbroj ekolokih faktora. Oni se mogu klasifikovati u biotike i
abiotike
Biotiki faktori su organski faktori ive prirode koji se mogu podeliti na producentske,
konzumentske i reproducentske
Abiotiki faktori su neorganskog porekla. To je itovna sredina sa mineralnim i energetskim
resursima. Tu spdaju svi oni faktori koji potiu od neive materije.
Ekoloka valenca je amplituda kolebanja ednog divotnog faktora u ijim granicama je mogud
ivot jednog organizma npr ovek 50 do +50, uska valenca stepnovalenta i iroka valenca
Habitabilnost oznaava iri i opti pojam stanovanja u odreenom prostori. Svaki prirodni ili
vetaki prostor obezbeuje uslove za hradnom, zaklonom, klimom i razliitim pogonostima
jeste habitalan.

Pojam i svrha politike ivotne sredine

- Planska odluka, 4 faze i to:
- Ciljevi koji se zele ostvariti
- Mogucnosti i ogranicenja za ostvarivanje
- Strategije koje detaljnjije odreuje korake za ciljeve
- Instrumente sa kojima de se usmeravati za ostv. Cilj
- Ciljevi mogu biti osnovni oznaavaju nivoe stanja koje se zelje ostvariti u oblasti zivotne
sredine ( smanjenje opteg nivoa zagaenosti, usaglaavnje upravljanja ivotnom sredinom sa
koncepotom dugorono usklaenog ekonomskog razvoja na ekolokim osnovama, povedane
opte svesnosti o kritinim problemima, unapreenje i proirenje sistema informisanja o
ivotnoj sredini)
- Posebni ciljevi definiu se po pojedinim delovima ivotne sredine ( ciljevi u oblasti atmosere,
hidrosfere, litosfere, flore i faune)
- Pojedinacni ciljevi ( odreene grupe ciljne grupe koje izazivaju najvie tete industrijske firme)
Kriterijumi vrednovanja politike ivotne sredine
- Razliite polazne osnove rezultati prethodnih naunih istraivanja, na iskustvu ili intuicija
- Ekoloka efektivnost kvalitetom ivotne sredine ( poboljanjem osobina samih ciljnih grupa,
kolektivnim i drutvenim aktivnostima)
- Ekonomska efikasnot ( koncept najniih trokova)
- Efikasnost sprovoenja ( lakoda primene i kontrole, ljudski i finansijski napori, administrativni
trokovi)
- Usaglaenost sa institucionalnim okvirom (stepen prilagoenosti politike interakcionim
odnosima izmeu ivotne sredine, ciljnih grupa i njihovog institucionalnog okruenja)
Principi politike ivotne srednje
Izbor principa zavisi od opteg konteksta u kome nastaje, glavni elemnti tog konteksta mogu biti:
postojedi pravni i politiki sistem, opta javna politika iji sastavni deo treba da bude politika ivotne
sredine, nacionalni sporazumi, meunarodne kooperacije, osnovni trendovi u globalnoj i meunarodnoj
politici ivotne sredine. Principi su:
- Princip internizacije eksternih zagaenja
- Princip naplate zagaenja trokovi kontrola i merenja da budu prihvatljivi
- Princip globalizacije
- Princip pravednosti
- Princip globalizacije
DABINE
- KAZNE ZA ZAGAENJE
- DABINE KORISNIKA
- DABINE PROIZVODA
- ADMINISTRATIVNE DABINE
- DIFERENCIJALNI POREZI