UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET BEZBEDNOSTI
INDUSTRIJSKA
INDUSTRIJSKA

BEZBEDNOST
BEZBEDNOST
- HRESTOMATIJA - HRESTOMATIJA
Prevod i prireiv!"#e$ Prevod i prireiv!"#e$
K%&' ()&de"!)! F!*&%)e)! 'e+'ed"o()i K%&' ()&de"!)! F!*&%)e)! 'e+'ed"o()i
Beo,r!d- #!"&!r .//01 Beo,r!d- #!"&!r .//01
SADRAJ
PREDGOVOR.......................................................................................................... 7
1. MOGUNOSTI ZA ZAPOSLENJE U BEZBEDNOSTI
UVOD........................................................................................................................... 9
TA JE BEZBEDNOST?.......................................................................................... 10
DISCIPLINE U BEZBEDNOSTI................................................................................. 11
Fiziko obezbeenje.............................................................................................. 11
Bezbednost informacija......................................................................................... 11
Bezbednost zaposlenih.......................................................................................... 11
Bezbednost informacionih sistema........................................................................ 11
Unutranja!nacionalna bezbednost....................................................................... 1"
#atita kritinih infrastruktura................................................................................. 1"
SPECIJALIZOVANE OBLASTI U BEZBEDNOSTI.................................................. 1"
Bankarske i finansijske uslu$e............................................................................... 1%
&omercijalne nekretnine........................................................................................ 1%
&ulturno 'lasnit'o................................................................................................. 1(
)brazo'ne institucije............................................................................................. 1*
+$re na sre,u i kockanje......................................................................................... 1*
-ladina!industrijska bezbednost............................................................................ 1.
Bezbednost u zdra'st'u........................................................................................ 1.
Bezbednost informacionih sistema........................................................................ 17
+stra$e.................................................................................................................... 1/
0metaj i u$ostiteljst'o.......................................................................................... 1/
1roiz'odnja............................................................................................................ 19
1re'encija $ubitaka u maloprodaji......................................................................... 19
"
Bezbednosni in2enjerin$ i projekto'anje................................................................ "0
Bezbednosna tr$o'ina3 oprema i uslu$e................................................................ "1
Bezbednost transporta........................................................................................... "1
4ner$etska i nuklearna bezbednost...................................................................... ""
)stale specijalizo'ane oblasti................................................................................ "%
2. AKADEMSKI PROGRAMI I KURSEVI U BEZBEDNOSTI
AKADEMSKI PROGRAMI U BEZBEDNOSTI.......................................................... "(
SERTIFIKATI............................................................................................................. "(
SJEDINJENE AMERIKE DRAVE......................................................................... ".
AUSTRALIJA............................................................................................................ %0
BRAZIL...................................................................................................................... %0
VELIKA BRITANIJA.................................................................................................. %0
BEZBEDNOST I STRUNA SPREMA..................................................................... %1
Uenici i studenti.................................................................................................... %1
-isoka struna sprema.......................................................................................... %"
0ertifikacioni pro$rami........................................................................................... %%
0trune prakse....................................................................................................... %%
+stra2i'aki rad....................................................................................................... %(
3. SMERNICE ZA RUKOVODIOCE BEZBEDNOSTI
REZIME..................................................................................................................... %*
LANAC ODGOVORNOSTI........................................................................................ %*
MODEL FUNKCIJE................................................................................................... %.
MODEL PROFILA RUKOVODIOCA BEZBEDNOSTI.............................................. %.
KLJUNE NADLENOSTI........................................................................................ %/
%
&ljuni faktori uspeha............................................................................................. %/
5az'oj strate$ije.................................................................................................... %9
1rikupljanje informacija i procena rizika................................................................. %9
1ripra'nost or$anizacije........................................................................................ %9
0prea'anje incidenata......................................................................................... %9
Bezbednost ljudi3 poslo'anja3 informacija i reputacije............................................ (0
5eakcija3 upra'ljanje i obno'a posle incidenata.................................................... (0
)dnosi sa in'estitorima3 ja'no,u i 'lastima......................................................... (0
KLJUNE SPOSOBNOSTI....................................................................................... (0
ISKUSTVO................................................................................................................. ("
OBRAZOVANJE....................................................................................................... ("
PRILOG..................................................................................................................... ("
. BEZBEDNOST INFORMACIJA
POJAM BEZBEDNOSTI INFORMACIJA.................................................................. ((
OSNOVNI POJMOVI................................................................................................. ((
Bezbednosne pro'ere osoblja............................................................................... (.
Fizika bezbednost................................................................................................ (7
Bezbednost podataka............................................................................................ (7
Bezbednost informacionih sistema 6 +7F)048.................................................... (/
Bezbednost pristupa tre,e strane i spoljne saradnje............................................. (/
POJAM I ZNAAJ POSLOVNI! INFORMACIJA..................................................... (9
#atita poslo'nih podataka i poslo'nih dokumenata............................................. *1
(
". KRITINE INFRASTRUKTURE
REZIME..................................................................................................................... **
UVOD......................................................................................................................... *.
ISTORIJAT................................................................................................................ *.
9ta je kritina infrastruktura:................................................................................. *.
&ojim objektima kritine infrastrukture je potrebna zatita:................................... ."
&opneni transport; 5eni prelazi............................................................................ .%
<ransportni sistemi; &ontrola 'azduno$ saobra,aja =><8?.................................. .%
5azmatranja.......................................................................................................... .(
ANALIZA................................................................................................................... .(
PRILOZI..................................................................................................................... .7
9ta je infrastruktura:.............................................................................................. .7
&ako su se kriterijumi i komponente kritine
+nfrastrukture raz'ijali tokom 'remena................................................................... ./
<abela 1. 9ta tokom 'remena konstituie kritinu infrastrukturu........................... .9
5azmena informacija............................................................................................. 70
<abela ". 8entri za analizu i razmenu informacija................................................. 71
#. BIOMETRIJA
UVOD......................................................................................................................... 7"
&arakteristine ljudske osobine............................................................................. 7"
-arijante biometrijskih tehnolo$ija......................................................................... 7"
Biometrijski proces................................................................................................. 7%
+dentifikacija i 'erifikacija....................................................................................... 7(
1&+ i 0mart kartice................................................................................................. 7(
IDENTIFIKACIJA OTISAKA PRSTIJU..................................................................... 7*
*
Uzimanje otiska..................................................................................................... 7*
<ehnike uporei'anja............................................................................................ 7.
&lasifikacija otisaka................................................................................................ 7.
ODABIR BIOMETRIJSKI! REENJA...................................................................... 7/
1rocena rizika........................................................................................................ 7/
+ndustrijska reenja................................................................................................ 79
0trateko testiranje................................................................................................ 79
@etodolo$ije testiranja........................................................................................... /0
Aini parametri pristupa......................................................................................... /0
@ultiBtehnolo$ije..................................................................................................... /1
BIOMETRIJSKA REVOLUCIJA................................................................................ /1
Biometrija u upotrebi.............................................................................................. /"
7acionalna +C reenja........................................................................................... /"
+ndustrijski standardi.............................................................................................. /%
<r2ina pred'ianja............................................................................................... /%
OSTALE TE!NOLOGIJE.......................................................................................... /(
1repozna'anje lica................................................................................................ /(
<ehnike skeniranja $lasa....................................................................................... /*
Fokusiranje oiju.................................................................................................... /.
Upotreba biometrije danas..................................................................................... /7
Budu,i raz'oj......................................................................................................... /7
.
PREDGOVOR
+ndustrijska bezbednost u najirem smislu predsta'lja koncept postoje,e prakse
bezbednosno$ menad2menta u s'im oblastima primene o'e discipline. &ao budu,im
=diplomiranim? menad2erima bezbednosti3 studentima Fakulteta bezbednosti 6 smera
Bezbednost3 slede,i prikaz prakse bezbednosno$ menad2menta treba da poslu2i
kao nad$radnja us'ojenih teorijskih znanja iz oblasti bezbednosno$ menad2menta.
)'a hrestomatija prikazuje odabrane oblasti bezbednosno$ menad2menta koje su
prih'a,ene kao standard s'uda u s'etu i koje su akti'no pokri'ene i kod nas. <ako3
'e,i deo materijala potie iz uputsta'a i pra'ilnika >meriko$ drut'a za industrijsku
bezbednost =>0+0 +nternational?3 najstarije i naj'e,e meunarodne asocijacije
kompanija i pojedinaca koji su profesionalno u bezbednosti. ) prih'a,enosti o'ih
standarda najbolje $o'ori injenica da je jedan broj kompanija za pri'atno
obezbeenje u 5epublici 0rbiji 'e, prih'atio 4tiki kodeks >0+0Ba3 kao i 'e,ina
kompanija zemalja u okru2enju3 dok su u 4'ropskoj uniji3 osim standarda koje pru2a
&onfederacija e'ropskih uslu$a u oblasti bezbednosti =8o400?3 >0+0Bo'i standardi
podjednako zastupljeni.
0utina odabranih teksto'a je pribli2a'anje studentima koncepta bezbednosti kaka'
postoji na zapadu3 iz razlo$a objekti'no$ sa$leda'anja problematike bezbednosti na
nain na koji se to ini s'uda u s'etu. 1rikazani teksto'i nastali su kao rezultat
du$o$odinje prakse u bezbednosti koja je prikazana kao uobiajena i s'akodne'na
profesija koja je s'uda prih'a,ena kao neizbe2an se$ment drut'eno$ 2i'ota.
Drestomatija je podeljena na est celina;
Mogunosti za zaposlenje u bezbednosti
1r'i deo3 osim nekih optih pojmo'a koji se odnose na pozicije menad2era
bezbednosti3 sadr2i osno'ne karakteristike industrije bezbednosti u trenutnom
kontekstu =imaju,i u 'idu dinamiku o'o$ sektora 6 raz'oj industrije bezbednosti3 njen
odnos s policijskim poslo'ima3 kao i odnos izmeu ja'no$ i pri'atno$ sektora?3 kratak
prikaz disciplina u oblasti bezbednosti3 kao i detaljniji prikaz specijalizo'anih oblasti i
uslo'a za ulazak u te oblasti. +ako su o'e discipline i specijalizo'ane oblasti
prikazane kroz praksu koja postoji u 0jedinjenim Cr2a'ama3 ne treba iz$ubiti iz 'ida
$lobalni karakter industrije bezbednosti3 kao i injenicu da je i o'a praksa zasno'ana
u 'elikoj meri na iskust'ima dru$ih zemalja3 posebno e'ropskih.
Akademski programi i kursevi u bezbednosti
Cru$i deo prikazuje akademske pro$rame koji se primenjuju u s'etu3 i to za skoro
s'e postoje,e specijalizo'ane oblasti i discipline u bezbednosti. )sim to$a3 akcenat
je sta'ljen na kurse'ima i prate,im sertifikatima iz o'ih oblasti3 posebno na
sertifikatima koji su priznati kao standardni u s'etu. U o'om delu pru2en je i
informati'ni =nije potrebno za ispit? spisak odabranih studijskih pro$rama iz oblasti
bezbednosti3 kao i razne mo$u,nosti koje se pru2aju studentima na studijskim
pro$ramima iz bezbednosti3 kao to su strune prakse3 seminari3 istra2i'aki rad3
uslo'i za zaposlenje i sl.
7
Smernice za rukovodioce bezbednosti
<re,i deo3 koji je od izuzetne 'a2nosti za studente3 su opte smernice za ruko'odioce
bezbednosti3 koje obuh'ataju polo2aj ruko'odilaca bezbednosti u naj'iem
menad2mentu dananjih or$anizacija3 profil ruko'odioca bezbednosti3 potrebne
'etine i znanja3 nadle2nosti i od$o'ornosti3 kao i potrebno obrazo'anje i iskust'o za
oba'ljanje o'o$ posla. )'de je takoe pru2en ok'irni model profila ruko'odioca
bezbednosti u or$anizaciji3 sa posebnim na$laskom na specifinim 'etinama i
sposobnostima koje su karakteristine za o'u funkciju.
Bezbednost informacija
Eet'rti deo3 koji pokri'a oblast bezbednosti informacija3 potreban je studentima zbo$
razume'anja 'a2nosti zatite i od$o'orno$ odnosa prema informacijama i
informacionim sistemima u or$anizaciji. )sim osno'nih pojmo'a koji su potrebni
s'akom menad2eru bezbednosti3 posebno su prikazani bezbednost poslo'nih
podataka i informacija3 naini njiho'e zatite i znaaj standardizacije o'o$ se$menta
sa'remeno$ poslo'anja.
Kritine infrastrukture
1eti deo3 kritine infrastrukture3 predsta'lja posebno zanimlji'u oblast bezbednosti3
pre s'e$a zbo$ injenice da su u 0rbiji na poslo'ima bezbednosti u sistemima
kritinih infrastruktura zaposleni menad2eri bezbednosti koji su diplomirali upra'o na
Fakultetu bezbednosti. U iz'etaju strune slu2be za istra2i'anja &on$resa 0>C o
kritinim infrastrukturama prikazan je raz'oj definicija kritinih infrastruktura3 kao i
raz'oj samih infrastruktura i njiho'o$ znaaja po nacionalnu bezbednost3 posebno u
periodu posle 11. septembra "001. $odine. 1osebno su prikazane kratke procene
rizika za d'e kritine infrastrukture u 0>C.
Biometrija
) znaaju biometrijske tehnolo$ije za bezbednost ne treba puno $o'oriti3 posebno
zbo$ s'e rairenije primene biometrije u sistemima tehniko$ obezbeenja. 0tudenti
treba da budu upoznati sa optim pra'ilima i nainima funkcionisanja o'ih sistema3
kao i sa postoje,im i najrasprostranjenijim 'rstama o'ih sistema3 njiho'im odabirom3
primenom i tendencijama budu,e$ raz'oja.
Ova hrestomatija nastala je kao alternativa odgovarajuoj literaturi za predmet
ndustrijska bezbednost! i kao takva e tek da bude dopunjena i izmenjena" #bog
vremenskog ogranienja za prevo$enje i pripremu hrestomatije! svaka primedba i
predlog po pitanju nedostataka bie vi%e nego dragoceni"
K$%& '(%)*+,(, F,-%$(*(, &*.&*)+/'(0
4Bmail; klubstudenata FGahoo.com
+nternet forum; HHH.securitG.forumdot.or$
/
1. MOGUNOSTI ZA ZAPOSLENJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI
1
UVOD
@o$u,nosti za zaposlenje u sektoru bezbednosti su o$romne i obuh'ataju izuzetno
irok i razno'rstan opse$ razliitih poslo'a koji se na direktan ili indirektan nain
odnose na bezbednost u najirem smislu. +ndustrijska bezbednost3 kao praktini
koncept3 osim poslo'a fiziko$ i tehniko$ obezbeenja3 obuh'ata i poslo'e koji se
na specifian nain odnose na nacionalnu bezbednost. 7aime3 ti poslo'i su u slu2bi
nacionalne bezbednosti.
Cok su informacije koje su sadr2ane o'de od interesa za s'ako$a ko 2eli 'ie da
naui o oblasti bezbednosti3 one su primarno pripremljene za slede,e kate$orije
pojedinaca;
1ojedince koji 2ele da steknu diplomu iz bezbednosno$ menad2menta3 zatite
imo'ine ili sline discipline.
1ojedince koji ulaze u oblast bezbednosti nakon sticanja diplome iz
bezbednosno$ menad2menta3 zatite imo'ine ili sline discipline.
1ojedince koji su 'e, an$a2o'ani u oblasti bezbednosti3 a koji 2ele da steknu
poziciju u menad2mentu nakon sticanja diplome iz bezbednosno$
menad2menta3 zatite imo'ine ili sline discipline.
1ojedince koji prelaze sa dru$ih poslo'a u oblast ja'ne ili pri'atne bezbednosti3
a koji 2ele da steknu poziciju u menad2mentu.
)'aj prirunik bio je temeljno re'idiran u kontekstu no'o$ bezbednosno$ okru2enja
koje postoji kao rezultat napada od 11. septembra "001. $odine i prate,ih do$aaja.
)'de su prikupljene informacije iz brojnih specijalizo'anih oblasti u bezbednosti3
kako bi se itaocu pru2ila jasna slika o preduslo'ima za rad na nadzornim i
nenadzornim pozicijama menad2menta u tim specijalizo'anim oblastima. )sim
podataka koji se odnose na ulazni ni'o menad2menta3 date su i informacije koje se
odnose na nadle2nosti menad2menta srednje$ ni'oa3 kao i zaposlenih na ostalim
poslo'ima u o'im specijalizo'anim oblastima bezbednosti.
Ukoliko nije dru$aije na'edeno3 u razmatranju o'ih specijalizo'anih oblasti bi,e
kori,ena slede,a terminolo$ija;
M*+,)12*+( se odnosi na akti'nosti na dru$om i 'iim ni'oima nadzora.
N*32*+,)12*+( se odnosi na nenadzorne pozicije3 pr'i ni'o nadzora i pozicije
osoblja.
U$,.+0 +04/ odnosi se na nadzorne i nenadzorne pozicije menad2menta.
S5*)+60 +04/ odnosi se na pozicije menad2menta i neBmenad2menta u
o$rancima3 oblastima3 re$ionima ili odeljenjima.
1
&areer Opportunities in Securit'3 I "00* >0+0 +nternational3 1."* 1rince 0treet3 >leJandria3 ->
""%1(3 pre'od; &lub studenata Fakulteta bezbednosti.
9
I.457+0 +04/ odnosi se na pozicije menad2menta koje su u nadle2nosti
korporati'nih i a$encijskih akti'nosti.
TA JE BEZBEDNOST?
(inamina industrija
Bezbednost je jedna od profesionalnih karijera koja se u $lobalnim ok'irima najbr2e
raz'ila u poslednjih nekoliko $odina. #aposlenje u oblasti bezbednosti pru2a
mno$obrojne mo$u,nosti3 koje se nalaze u rasponu od pozicija ulazno$ ni'oa za
radnike obezbeenja do istra2itelja specijalizo'anih u posebnim oblastima3 i
menad2era i direktora sektora bezbednosti u 'ode,im korporacijama ior$anizacijama
irom s'eta. #ahte' za unapreenjem bezbednosti pojaan je zbo$ poja'a kao to su
krae informacija3 nasilje na radnom mestu3 terorizam i pri'redni kriminal. +ndustrija
bezbednosti u 0>C3 na primer3 je poslo'anje od 100 milijardi dolara koje i dalje raste.
@o$u,nosti postoje na s'im ni'oima u ok'iru industrije bezbednosti. 0'i poslo'i3 bez
obzira na njiho'u 'eliinu3 razmatraju bezbednost u odnosu na pretnje kao to su
pre'are3 krae3 kompjuterski upadi3 industrijska pijuna2a ili nasilje na radnom
mestu. 0'e or$anizacije treba da se zatite od akti'nosti koje u$ro2a'aju njiho'o
normalno funkcionisanje. 0'aka specijalnost u oblasti bezbednosti poseduje
sopst'ene zahte'e i pitanja. &rae su i dalje problemi u maloprodajama3 dok su
bolnice suoene s po'redama pra'a na pri'atnost3 a hoteli s preispiti'anjem
procedura zatite od po2ara u skladu sa bezbednosnim zahte'ima. )sim to$a3
dr2a'na i pri'atna industrija razlikuju se u bezbednosnim potrebama. 1ojedinci koji
2ele da se zaposle u specijalizo'anoj oblasti bezbednosti treba da budu upoznati s
najno'ijim trendo'ima3 problemima i pitanjima u ok'iru te specijalnosti.
)aznovrsna industrija
U dananjem su2enom korporati'nom s'etu i promenlji'om okru2enju3 presudno za
studente i pojedince koji 2ele promene u karijeri je da su u stanju da identifkuju
mo$u,nosti na tr2itu bezbednosti. Kene3 manjine i fiziki o$raniene osobe postali
su 'redni resursi za or$anizacije kojima su potrebni profesionalci u bezbednosti.
0tudenti koji 2ele karijeru u oblasti bezbednosti treba da za're kurse'e iz
bezbednosti3 raunarst'a3 elektronike3 poslo'no$ menad2menta3 pra'a3 policijskih
nauka3 informaciono$ menad2menta i menad2menta ljudskih resursa. )'de su
prikupljene informacije iz razliitih specijalizo'anih oblasti bezbednosti kako bi pru2ile
studentima bolju predsta'u o uslo'ima i zahte'ima za ulazak u posebnu industriju.
)sim informacija koje su potrebne za ulazni ni'o menad2menta3 pru2ene su i
informacije o demo$rafskim podacima 'ezanim za profesionalce u bezbednosti u
s'akoj industriji3 kao i zahte'i za ulazak na pozicije menad2menta.
*ostojee ili anga+ovano obezbe$enje
1ostoje,e osoblje bezbednosti zapolja'aju direktno or$anizacije ija se imo'ina titi.
)pte pra'ilo je da se funkcije postoje,e$ obezbeenja poja'ljuju u poslo'anjima3
institucijama i a$encijama koje su do'oljno 'elike da mo$u da $arantuju da se
poklanja pa2nja punom radnom 'remenu po pitanju zatite imo'ine. +ndustrija uslu$a
obezbeenja pru2a bezbednosne proiz'ode i uslu$e pod u$o'orom raznim
or$anizacijama. 7aba'ljai opreme obuh'ataju irok opse$ firmi koje prodaju3 're
instalaciju i odr2a'aju opremu za kontrolu pristupa3 detekciju upada3 bezbednosno
os'etljenje i 88<- sisteme. 1ostoje i dru$e firme koje rade pod u$o'orom3 a koje
10
pru2aju uniformisane radnike obezbeenja3 're istra$e3 spro'ode procene rizika3
projektuju sisteme obezbeenja3 pre'oze 'redne isporuke3 tite 'isokorizino osoblje
i pru2aju dru$e uslu$e obezbeenja.
Sprovo$enje zakona naspram obezbe$enja
0pro'oenje zakona usmereno je na reakciju na kriminal3 kao i na spro'oenje
ja'nih zakona i propisa. 1rofesionalci u bezbednosti3 s dru$e strane3 'ie deluju
proakti'no i usmereni su na identifiko'anje i sprea'anje problema pre ne$o to se
oni poja'e. )sim to$a3 radnici obezbeenja ,e u 'e,ini sluaje'a da se ba'e
zatitom imo'ine i spro'oenjem or$anizacionih politika i procedura3 ne$o
spro'oenjem kri'inih propisa.
,avne ili privatne arene
@no$i misle da je polje bezbednosti sinonim pri'atnom sektoru3 i u 'elikoj meri to je
tano. @eutim3 postoje mno$e mo$u,nosti bezbednosti u 'ladinim a$encijama3 a
posebno na federalnom ni'ou. )soblje ja'no$ sektora bezbednosti spro'odi mno$e
sline funkcije kao i njiho'e kole$e u pri'atnom sektoru.
DISCIPLINE U BEZBEDNOSTI
1olje bezbednosti podeljeno je na 'e,i broj specijalizo'anih disciplina. U 'elikoj
or$anizaciji3 profesionalac u bezbednosti mo2e da radi puno radno 'reme u jednoj od
tih disciplina. U manjim or$anizacijama3 profesionalac u bezbednosti mo2da ,e
morati da poseduje odreeno znanje u s'akoj od disciplina. )'e discipline mo$u da
se nau u 'e,ini specijalizo'anih oblasti bezbednosti.
F0.08-/ /&*.&*9*+6* fokusira se na ljude3 imo'inu i objekte kroz an$a2o'anje
radnika obezbeenja3 upotrebu sistema obezbeenja i bezbednosnih procedura.
)soblje fiziko$ obezbeenja nad$leda postoje,e ili an$a2o'ane operacije
obezbeenja3 identifikuje zahte'e sistema obezbeenja3 procenjuje unutranje ili
spoljanje pretnje po imo'inu i raz'ija politiku3 plano'e3 procedure i fiziku zatitu za
borbu proti' o'ih pretnji. Fiziko obezbeenje mo2e da obuh'ati upotrebu barijera3
alarma3 bra'a3 sistema za kontrolu pristupa3 bezbednosno os'etljenje3 88<- sisteme
i ostale bezbednosne tehnolo$ije.
B*.&*)+/'( 0+:/52,;06, obuh'ata u'anje osetlji'ih informacija. +ako se
bezbednost informacija tradicionalno 'ezuje za zatitu po'erlji'ih informacija 'lade3
ona takoe mo2e da obuh'ati pri'atne podatke3 informacije o imo'ini3 u$o'orne
informacije i intelektualno 'lasnit'o. Bezbednost informacija ba'i se pitanjima kao
to su; ko mo2e da pristupi podacima i kako se podaci u'aju3 kontroliu3
obele2a'aju3 razmenjuju i odla2u.
B*.&*)+/'( .,</'$*+0= ba'i se obezbei'anjem inte$riteta i pouzdanosti radne
sna$e or$anizacije. Bezbednost zaposlenih obuh'ata bezbednosne pro'ere prolosti
zaposlenih3 testiranje zaposlenih na dro$e i ostale tehnike pro'era'anja pre
zaposlenja3 kao i procenu rezultata i dodelji'anje bezbednosnih o'la,enja i dru$ih
pri'ile$ija za pristup informacijama.
B*.&*)+/'( 0+:/52,;0/+0= '0'(*2, obuh'ata odr2a'anje po'erlji'osti3 pouzdanosti
i dostupnosti podataka koji su napra'ljeni3 u'ani3 obraeni i!ili koji se prenose putem
11
automatizo'anih informacionih sistema. #aposleni na o'im poslo'ima raz'ijaju
procedure i zatitu od hakera i dru$ih neautorizo'anih pokuaja pristupa podacima3
zatitu od 'irusa i ostalih pretnji po informacione sisteme.
U+%(5,7+6,>+,;0/+,$+, &*.&*)+/'(. U nasleu 11. septembra "001. $odine dolo
je do s'e 'e,e$ na$laa'anja pojma Lunutranja bezbednostL3 koji se primenjuje na
akti'nosti koje su u rasponu od3 ali ne i o$ranieni na3 zatitu 'azduno$ prostora3 pa
s'e do reakcije na hemijske ili bioloke napade3 kao i od zatite od kompjuterskih
napada do obezbeenja 2eleznikih pru$a i pomorskih luka od teroristikih napada.
7a2alost3 'eoma je malo sa$lasnosti oko to$a ta o'aj pojam tano oznaa'a. 1oto
Lunutranja bezbednostL ima tako iroku konotaciju3 o'de ,e da se posmatra pre kao
s'e aktuelnija preklapaju,a disciplina ne$o kao specijalnost u bezbednosti.
Z,7(0(, -50(08+0= 0+:5,'(5%-(%5, je jo jedna preklapaju,a specijalnost koja se
poja'ljuje poslednjih nekoliko $odina. @no$i bi je opisali kao zatitu informacionih
sistema koji kontroliu elemente infrastrukture3 kao to su nafto'odi3
telekomunikacioni sistemi i nuklearne elektrane3 od teroristikih napada. Cru$i je
posmatraju kao zatitu ne samo informacionih sistema koji upra'ljaju i kontroliu
infrastrukturu3 'e, i samih infrastruktura3 bez obzira da li su u pitanju most3 telefonska
centrala ili fabrika prehrambenih proiz'oda. #bo$ promenlji'ih konotacija zatite
kritine infrastrukture i iroko$ opse$a infrastrukture3 ona se o'de takoe tretira pre
kao aktuelna preklapaju,a disciplina ne$o kao specijalnost u bezbednosti.
SPECIJALIZOVANE OBLASTI U BEZBEDNOSTI
#a proseno$ o'eka ideja o karijeri u bezbednosti mo2da ne,e da bude pri'lana.
<endencija kod 'e,ine ljudi je da misle samo na uniformisane radnike obezbeenja u
patroli3 nad$ledanju alarma ili prilikom kontrole pristupa objektu. )ni pojedinci koje
interesuje karijera profesionalca u bezbednosti treba da znaju da takoe postoji irok
opse$ administrati'nih3 tehnikih3 nadzornih i menad2erskih mo$u,nosti u oblasti
bezbednosti.
#a ulazak u oblast bezbednosti na ulaznom ni'ou neBmenad2menta postoje neki
tipini preduslo'i. )ni obuh'ataju srednjokolsko ili 'ie obrazo'anje3 nepostojanje
kri'ino$ dosijea3 starost preko 1/ $odina3 i posedo'anje opte$ znanja ili iskust'a u
bezbednosti. 7a primer3 mno$e dr2a'e zahte'aju odreeni ni'o obuke pre ne$o to
se pojedinac zaposli kao naoru2ani ili nenaoru2ani radnik obezbeenja. @no$e od
du2nosti koje pojedinci na o'im pozicijama spro'ode u 'e,ini sluaje'a ,e da budu
sline3 bez obzira na sektor industrije bezbednosti u kojoj je pojedinac zaposlen. )'e
du2nosti mo$u da obuh'ataju akti'nosti kao to su redo'ne patrole3 odnosi s
ja'no,u3 kontrola pristupa objektima3 i pisanje osno'nih iz'etaja.
Cu2nosti na ulaznom ni'ou pozicija menad2menta mo$u znaajno da 'ariraju3 u
za'isnosti od specijalnosti. Cu2nosti na pozicijama srednje$ ni'oa3 u za'isnosti od
specijalnosti3 mo$u da obuh'ate klasine nadle2nosti kao to su planiranje3
or$anizacija3 selekcija kadra3 kontrola3 bud2et3 koordinacija3 predsta'ljanje3
usmera'anje i pisanje iz'etaja. )sim o'ih funkcija3 pozicije srednje$ ni'oa mo$u da
obuh'ate nadle2nosti koje su specifine za pojedine specijalnosti.
0lede,e oblasti predsta'ljaju neke od specijalnosti u oblasti bezbednosti. 0'aka
specijalizo'ana oblast pru2a kra,i opis specijalnosti pored preduslo'a za ulazak na
nadzorne i nenadzorne pozicije menad2menta u tim specijalnostima. )sim podataka
1"
o ulaznom ni'ou3 postoje informacije koje se odnose na du2nosti srednje$ ni'oa
menad2menta i neBmenad2menta u tim specijalnostima.
B,+-,5'-* 0 :0+,+'06'-* %'$%?*
&arijera u o'oj oblasti obuh'ata poslo'e koji se odnose na bankarst'o =ukljuuju,i
rad u filijalama3 sa hipotekama3 kreditnim karticama3 internet bankarst'o3
komercijalne i potroake kredite?3 berzu3 osi$ura'aju,e kompanije i ostale
finansijske institucije. &ao kljuna komponenta kritine infrastrukture s'ake dr2a'e3
industrija finansijskih uslu$a re$ulisana je od strane raznih 'ladinih a$encija. Cirektori
i menad2eri bezbednosti finansijskih institucija moraju da se suoe sa irokim
opse$om izazo'a kao to su krae3 pre'are3 nasilje na radnom mestu3 bezbednost
informacija3 istra$e3 zatita ruko'odilaca3 kontinuitet poslo'anja i fizika bezbednost3
kako bi adek'atno zatitili s'oje institucije. @enad2eri bezbednosti moraju da budu
efekti'ni lideri u ok'iru s'ojih or$anizacija i moraju da budu u stanju da uspeno utiu
na promene.
#bo$ s'e 'e,e kompleksnosti industrije finansijskih uslu$a3 kompanije i dalje tra2e
najbolje iz a$encija za spro'oenje zakona3 sa koled2a i uni'erziteta3 kao i iz dru$ih
kompanija pri'atno$ sektora3 kako u ok'iru tako i iz'an sektora finansijskih uslu$a.
-lazni nivo
1ozicije menad2menta u finansijskim uslu$ama $eneralno zahte'aju diplomu iz
poslo'anja3 finansija ili kri'ino$ pra'a od akredito'ane institucije3 kao i tri do pet
$odina radno$ iskust'a ili u spro'oenju zakona ili u bezbednosti. )pse$ plata za
pozicije ulazno$ ni'oa je od %*.000 do .*.000 amerikih dolara $odinje3 u za'isnosti
od mno$ih faktora.
Srednji nivo
1ozicije menad2menta3 za koje je potrebna strunost u 'ie disciplina u bezbednosti3
$eneralno zahte'aju diplomu osno'nih studija u od$o'araju,oj disciplini3 kao i tri do
sedam $odina uspeno$ posla u oblasti. Eesto su po2eljni i profesionalni sertifikati
kao 811
"
i 8F43 kao indikator profesionalizma i k'alifikacija. )pse$ plata za pozicije
menad2menta srednje$ ni'oa je od (0.000 do 100.000 dolara.
K/2*5;06,$+* +*-5*(+0+*
Bezbednost u industriji komercijalnih nekretnina pru2a mo$u,nosti ne samo za
'isoke komercijalne kancelarijske z$rade3 'e, i za stambene prostore i tr2ne centre.
&omercijalne nekretnine obuh'ataju s'e od okru2enja u kojem ljudi pro'ode njiho'o
radno 'reme3 pa do mesta $de 2i'e i $de kupuju. 0'ako od o'ih mesta nosi sa
sobom izazo'e i aspekte sa kojima se3 poto nisu jedinst'eni za industriju
bezbednosti3 mora suoiti na od$o'araju,i i isplati' nain. U s'akom sluaju3 bez
obzira na konkretno mesto3 primarni fokus je na zatiti osoblja i imo'ine. )'o se
posti2e sna2nom 'ezom sa lokalnom policijom3 pozna'anjem zahte'a za odabir
kadra3 kao i elektronskim sistemima obezbeenja. 0'e ranji'e take odreeno$
objekta moraju da budu identifiko'ane i zati,ene od$o'araju,im resursima.
2
#a informacije o sertifikatima po$ledati po$la'lje L>kademski pro$rami i kurse'i u bezbednostiL.
1%
-lazni nivo
1ozicije menad2menta $eneralno zahte'aju diplomu iz bezbednosti ili kri'ino$ pra'a
od akredito'ane institucije3 kao i jednu do tri $odine iskust'a u spro'oenju zakona ili
bezbednosti. )pse$ plata za pozicije ulazno$ ni'oa je od (0.000 do *0.000 dolara3 u
za'isnosti od mno$ih faktora.
Srednji nivo
1ozicije menad2menta3 za koje je potrebna strunost u 'ie disciplina u bezbednosti3
$eneralno zahte'aju diplomu osno'nih studija iz kri'ino$ pra'a ili iz od$o'araju,e
discipline3 kao i pet do sedam $odina uspeno$ posla u oblasti. Eesto su po2eljni i
profesionalni sertifikati kao 811 i 8F43 kao indikator profesionalizma i k'alifikacija.
K%$(%5+/ 4$,'+07(4/
#ajedniki imenitelj muzejsko$ i kulturno$ 'lasnit'a je jedinst'en doprinos ja'nosti
kroz prikupljanje3 u'anje i predsta'ljanje dela s'etske batine. U njih su uraunati
kako dr2a'ni tako i pri'atni muzeji antropolo$ije3 istorije umetnosti i prirodnjaki
muzeji3 ak'arijumi3 botanike bate3 $alerije3 istorijski spomenici3 planetarijumi3
nauni i tehnoloki centri3 zooloki 'rto'i3 biblioteke i arhi'i.
Uslu$e zatite i bezbednosti kulturno$ 'lasnit'a pru2aju mo$u,nosti za
bezbednosne funkcije =radnici obezbeenja3 istra2itelji3 super'izori i menad2eri?3
tehnike uslu$e =specijalisti za fiziko i elektronsko obezbeenje?3 specijaliste za
zatitu od po2ara3 uslu$e zatite zdra'lja3 administrati'ne uslu$e =plate3 odabir3
obuka? i uslu$e za posetioce.
-lazni nivo
#a pozicije menad2menta po2eljna je diploma struko'nih ili osno'nih akademskih
studija. 1rih'atlji'e su i oblasti studija koje se odnose na polje zatite i!ili polje
drut'enih i humanistikih nauka. 1rethodno radno iskust'o u ja'nim uslu$ama ili u
edukati'nom turizmu je takoe po2eljno. )pse$ plata $eneralno se kre,e izmeu
"0.000 i (0.000 dolara $odinje.
Srednji nivo
#a pozicije menad2menta po2eljna je diploma osno'nih akademskih studija koja
od$o'ara izabranoj karijeri;
)perati'ni menad2eri M bezbednost ili kri'ino pra'o
<ehniki menad2eri M elektrotehnike nauke
#dra'st'ena zatita M medicinske nauke
>dministrati'ni M drut'ene nauke ili poslo'anje
)bino je preduslo' za pozicije srednje$ ni'oa menad2menta tri do pet $odina
radno$ iskust'a u datoj ili slinoj oblasti.
1(
B*.&*)+/'( /&5,./4+0= 0+'(0(%;06,
1rimarni cilj pro$rama bezbednosti u obrazo'noj instituciji je edukacija populacije u
kolama i kampusima o potencijalnom kriminalu unutar i iz'an institucije. 8entralne
teme pro$rama pre'encije kriminala u kampusima su s'est3 samozatita i pre'encija.
Bezbednost u obrazo'nim institucijama postala je aktuelno pitanje tokom 90Bih
$odina prolo$ 'eka. 0a po'e,anjem publiciteta oko kriminala u kampusima3 o'aj
trend ,e naj'ero'atnije da se nasta'i. 7i'o nasilja unutar i oko obrazo'nih institucija
do'eo je do potrebe za bezbedno,u u ja'nim i pri'atnim kolama3 kako osno'nim3
tako i srednjim. @no$e obrazo'ne institucije koriste lokalna policijska odeljenja za iji
rad je potrebna obuka policijske akademije ili od$o'araju,i sertifikat. #aintereso'ani
uenici koled2a mo$u da uu u o'u oblast kroz rad sa pola radno$ 'remena u
odeljenjima bezbednosti kampusa.
-lazni nivo
1ozicije menad2menta ne zahte'aju akademsko z'anjeN meutim3 diploma3 opte
iskust'o u bezbednosti3 specijalizo'ano iskust'o i profesionalni sertifikati su po2eljni.
)pse$ plata kre,e se od (0.000 do *0.000 dolara $odinje.
Srednji nivo
1ozicije menad2menta takoe ne zahte'aju akademsko z'anjeN meutim3 diploma3
opte iskust'o u bezbednosti3 specijalizo'ano iskust'o i profesionalni sertifikati su
po2eljni.
I?5* +, '5*@% 0 -/;-,+6*
&ako s'et i$ara ne prestaje da raste i da se menja3 tako jedna st'ar ostaje ista3 a to
je da su i$re na sre,u u sutini zaba'a. 0a naprednom tehnolo$ijom u industriji i$ara
i kockanja3 kao i o$romnim rastom same industrije3 poja'ljuju se no'e nadle2nosti i
mo$u,nosti za profesionalce u bezbednosti. #aba'na 'rednost i$ara tra2i od
profesionalaca u bezbednosti da pru2e adek'atnu bezbednost dok u isto 'reme
doz'olja'aju $ostima i i$raima da u2i'aju u o'om okru2enju.
-lazni nivo
#a pozicije menad2menta potrebna je srednjokolska ili ek'i'alentna diploma3 i
najmanje jedna $odina iskust'a u spro'oenju zakona3 obezbeenju ili na poslo'ima
u sistemima za nadzor3 uz sertifikat obuke za upra'ljanje u kriznim situacijama i
doz'olom za noenje 'atreno$ oru2ja3 ukoliko je mo$u,e. 1o2eljno je prethodno
iskust'o u i$rama na sre,u. )pse$ plata kre,e se od 1..*00 do %1.000 dolara3 u
za'isnosti od k'alifikacija3 sertifikata3 doz'ola i nadle2nosti.
Srednji nivo
#a poziciju menad2menta potrebno je najmanje d'e do tri $odine rada u spro'oenju
zakona3 obezbeenju kazina ili na poslo'ima u sistemima za nadzor3 kao i sertifikat
obuke za upra'ljanje u kriznim situacijama i doz'ola za noenje 'atreno$ oru2ja3
ukoliko je mo$u,e. 1o2eljna je diploma iz kri'ino$ pra'a ili sline oblasti3 kao i
sertifikat 811.
1*
V$,)0+,>0+)%'(506'-, &*.&*)+/'(
1rofesionalci u 'ladinoj!industrijskoj bezbednosti zadu2eni su za zatitu raznih
posebnih kate$orija po'erlji'ih informacija3 a u skladu sa 1ro$ramom nacionalne
industrijske bezbednosti =7+01?. 7+01 je bezbednosno partnerst'o izmeu 'lade
0>C i industrije3 koje je st'oreno zbo$ zatite po'erlji'ih informacija federalne 'lasti
koje se daju u$o'araima i pojedincima koji dobijaju posebne doz'ole 'lade.
#aposleni unutar o'e specijalnosti moraju da ispune o'e zahte'e3 da potuju
o$ranienja i ostale mere zatite u ok'irima rele'antnih zakona i #akonika o
federalnim propisima3 koje su potrebne za sprea'anje neautorizo'ano$ pristupa
po'erlji'im informacijama koje 'ladina ministarst'a i a$encije pru2aju u$o'araima.
-lazni nivo
#a pozicije menad2menta potrebna je diploma akredito'ane institucije3 kao i tri do pet
$odina iskust'a u 'ladinom ili industrijskom sektoru3 po2eljno na super'izorskim
pozicijama. 7eophodna specijalizo'ana obuka ili iskust'o obuh'ataju uspenu
primenu bezbednosnih propisa i pozna'anje bezbednosnih bud2etskih pitanja.
1o2eljni su profesionalni sertifikati ili dokumento'ani zapis o profesionalnim
akti'nostima u bezbednosti ili obuci i edukaciji. )stali preduslo'i obuh'ataju
pro'ereno iskust'o u rea'anju problema i odnosu s klijentima. )pse$ plata je
izmeu **.000 i 7*.000 dolara3 u za'isnosti od mno$o faktora.
Srednji nivo
#a pozicije menad2menta potrebna je diploma osno'nih akademskih ili 'iih studija
akredito'ane institucije3 kao i pet do deset $odina iskust'a u 'ladinom ili
industrijskom sektoru bezbednosti sa super'izorskim ili prethodnim menad2erskim
iskust'om. 7eophodna specijalizo'ana obuka ili iskust'o obuh'ataju profesionalne
sertifikate =8113 18+3 1013 +013 8F4 i dr.?3 ili dokumento'ani zapis o profesionalnoj
obuci u bezbednosti koju spro'odi 'lada. )stali po2eljni preduslo'i obuh'ataju
pro'ereno iskust'o u rea'anju problema3 raz'oju politike3 odnosima s klijentima3
uspenoj primeni propisa iz bezbednosti i raz'oju bud2eta.
B*.&*)+/'( % .)5,4'(4%
Bezbednost u oblasti zdra'st'a pru2a mo$u,nosti ne samo u bolnicama3 ne$o i u
domo'ima zdra'lja3 klinikama i domo'ima za bri$u o licima. )'a oblast je 'iestrana i
izazo'na3 i obuh'ata rad sa nepokretnim3 emocionalno i mentalno ometenim licima i
njiho'im porodicama3 kao i obezbei'anje radnji3 parkiralita3 apoteka i rad u hitnim
slu2bama. +stra$a zaposlenih i$ra presudnu ulo$u u zatiti. 5adno okru2enje je
orijentisano na zatitu i uslu2i'anje pacijenta3 a takoe mo2e da obuh'ati upra'ljanje
u kriznim situacijama. @o$u,nosti za zaposlenje obuh'ataju poslo'e bezbednosno$
nadzora3 direktora za bezbednost ili odnose s ja'no,u u interakciji s medicinskim
radnicima3 kao i s pacijentima.
-lazni nivo
#a pozicije menad2menta potrebna je diploma iz bezbednosti ili sline oblasti3 ili
ek'i'alentno iskust'o. 1otrebne su d'e $odine iskust'a na poslo'ima bezbednosno$
nadzora3 a po2eljno je i iskust'o u bezbednosti u zdra'st'u ili odnosu s klijentima.
1.
)sim to$a3 po2eljni su obuka i iskust'o u poslo'nom menad2mentu i ljudskim
resursima. )pse$ plata je od %0.000 do *0.000 dolara.
Srednji nivo
#a pozicije menad2menta potrebna je diploma osno'nih studija iz bezbednosti ili
sline oblasti3 ili ek'i'alentno iskust'o. 1otrebno je pet $odina iskust'a u
bezbednosnom nadzoru ili na pozicijama menad2menta ulazno$ ni'oa3 a po2eljno je
i iskust'o u bezbednosti u zdra'st'u ili odnosu s klijentima. )sim to$a3 po2eljni su
obuka i iskust'o u poslo'nom menad2mentu i ljudskim resursima. 1o2eljni su
sertifikati 8D1> i 811.
B*.&*)+/'( 0+:/52,;0/+0= '0'(*2,
Bezbednost informacionih sistema =+00? je 'a2no i s'e 'e,e polje bezbednosti koje
oslika'a dananju za'isnost od podataka3 +nterneta i elektronsko$ poslo'anja.
1rofesionalci za bezbednost informacionih sistema od$o'orni su za zatitu hard'era3
soft'era i poslo'nih procesa uz isto'remeno obezbei'anje da autorizo'ani korisnici
potuju ut'rene bezbednosne politike i procedure.
U za'isnosti od zadu2enja3 profesionalci za bezbednost informacionih sistema
takoe ,e da budu direktno ili indirektno od$o'orni za kontinuitet poslo'anja i
planiranje obno'e posle 'anrednih situacija u njiho'im or$anizacijama. <ehnika
kompleksnost sistema bezbednosti zahte'a detaljno pozna'anje pretnji po
raunarske operacije3 mre2e =ukljuuju,i <81!+13 UC1 i +8@1 protokole?3 kao i
zatite unutranje$ i mre2no$ perimetra. 1rofesionalci za bezbednost sistema moraju
da poznaju uobiajenu zatitu kao to su fireHall3 detekcija!sprea'anje upada3
anti'irus pro$rami3 kontrola pristupa ruterima3 i metodi za kontrolu napada kroz s'ih
sedam sloje'a +0) modela za po'ezi'anje ot'orenih sistema =)0+?. 1rofesionalac za
bezbednost sistema ima,e mo$u,nost zaposlenja kako u komercijalnim3 tako i u
'ladinim or$anizacijamaN 'e,ina mo$u,nosti za zaposlenje u 'ladi zahte'a,e
bezbednosna o'la,enja koja od$o'araju osetlji'osti or$anizacije i podataka koji se
obrauju.
-lazni nivo
#a menad2ere je tradicionalno potrebna et'oro$odinja diploma iz raunarst'a ili
sline oblasti3 najmanje etiri $odine iskust'a u bezbednosti sistema i dokaz o
uspehu u o'oj oblasti. 1o2eljni sertifikati obuh'ataju 8113 8+001 i!ili 0>70 O+>8.
Codatni sertifikati 'ezani za oblast prodaje pojedinih bezbednosnih proiz'oda su
takoe po2eljni. <ipini poslo'i su bezbednosni analitiar3 bezbednosni konsultant3
specijalista za bezbednost mre2a i ruko'odilac tima za bezbednost. )pse$ plata je
od (0.000 do /0.000 dolara3 u za'isnosti od or$anizacije i lokacije.
Srednji nivo
#a menad2ere je potrebna et'oro$odinja diploma =ili 'ia3 u za'isnosti od
or$anizacije?3 najmanje deset $odina iskust'a na pozicijama direktne bezbednosti
kompjutera i dokaz o uspehu u najmanje d'a razliita tipa or$anizacije. 1o2eljni
sertifikati obuh'ataju 8113 8+0013 0>70 O+>8 i ostale sertifikate koji se odnose na
industriju i prodaju. 7eki menad2eri srednje$ ni'oa skoro su dodali 'etine +< pro'era
u uslo'e za zaposlenje3 to sta'lja na$lasak na pro$rame usa$laa'anja. 7azi'i
17
poslo'a su menad2er bezbednosti mre2a3 menad2er za zatitu informacija3
ruko'odilac bezbednosti informacija3 ili menad2er za +< pro'ere.
I'(5,?*
1roces istra2i'anja je bitna funkcija kako u ja'nom3 tako i u pri'atnom sektoru. <o je
'eoma iroka oblast koja obuh'ata mno$e specijalnosti. 1ro'era prolosti je 'eoma
bitan aspekt koji obuh'ata prikupljanje informacija koje mo$u da se koriste zbo$
ut'ri'anja ni'oa po'erenja koji mo2e da se $arantuje pojedincu. U sluaju
or$anizacije $eneralno se koristi termin Ldu2no po'erenjeL koji se primenjuje
neposredno pre spajanja or$anizacija3 pris'ajanja ili usposta'ljanja znaajnih
poslo'nih sporazuma. U komercijalnom sektoru istra2itelji ut'ruju injenice u
sluaje'ima kraa3 krenja pra'ila i procedura od strane zaposlenih3 zloupotrebe
raunarskih sistema3 sabota2a3 pretnji i potencijalno$ nasilja na radnom mestu.
<akoe istra2uju pre'are3 nemar3 zolupotrebe3 finansijske zloupotrebe i krenje
korporati'ne etike. +stra2itelji koriste razna sredst'a i tehnike kao to su inter'jui3
prikupljanje i obrada podataka3 fiziki i tehniki nadzor3 raunarska forenzika3
pretra2i'anje baza podataka i al$oritmi za analizu kriminala. &ao kod 'e,ine mera
bezbednosti3 efekti'ni pro$rami istra$a slu2e isto'remeno kao pre'encija kriminala i
kao reakcija na poinjeno kri'ino delo.
-lazni nivo
#a pozicije menad2menta $eneralno je po2eljna et'oro$odinja diploma. &ri'ino
pra'o i kriminolo$ija su primarni3 mada se prih'ata i diploma iz poslo'anja.
C'o$odinja diploma mo2e da pomo$ne pojedincu koji 2eli poziciju ulazno$ ni'oa. U
za'isnosti od pozicije3 nije potrebno prethodno iskust'o3 dok su za specijalizo'ane
oblasti potrebne najmanje jedna do d'e $odine u od$o'araju,oj oblasti. 5azmatra se
iskust'o u policiji ili bezbednosnim istra$ama. )pse$ plata je izmeu %*.000 i **.000
dolara3 u za'isnosti od mno$o faktora.
Srednji nivo
1ozicije menad2menta3 koje zahte'aju strunost u razliitim istra$ama i poslo'nim
disciplinama3 $eneralno zahte'aju diplomu u od$o'araju,oj disciplini3 kao i pet ili 'ie
$odina iskazano$ uspeha u oblasti. Eesto su po2eljni profesionalni sertifikati kao to
su 18+ i 8F43 kao indikator profesionalizma i k'alifikacija. @enad2eri za istra$e
srednje$ ni'oa mo$u da oekuju opse$ plata od .0.000 do /*.000 dolara.
S2*7(,6 0 %?/'(0(*$6'(4/
)d teroristikih napada iz "001. $odine3 u$ostiteljst'o je po'e,alo s'oje
intereso'anje i izd'ojilo dodatne resurse za funkciju bezbednosti. -lasnici hotela i
menad2eri s'esni su potrebe za zatitom s'ojih $ostiju i imo'ine3 pre s'e$a zbo$
to$a da bi se njiho' smetaj smatrao si$urnim. &ako bi o'o ispunili3 sta'ljen je
na$lasak na odabir i an$a2o'anje iskusnih i strunih profesionalaca u bezbednosti.
1rimarno usmerenje bezbednosti u smetaju i u$ostiteljst'u je zatita 2i'ota3 i
sekundarno3 zatita imo'ine. 1ozicije u hotelskoj bezbednosti $eneralno su dobro
pla,ene i ukljuuju brojne dodatne olakice. 5adno okru2enje je profesionalno3
zahte'no i kompleksno3 dok rutinske du2nosti obuh'ataju ekstenzi'nu interakciju sa
$ostima i zaposlenima. Bezbednost u u$ostiteljst'u polako se raz'ija u oblast koja
obe,a'a3 uz mo$u,nosti za zaposlenje koje nasta'ljaju da se ire.
1/
-lazni nivo
#a pozicije menad2menta esto je potreban sertifikat iz bezbednosno$
menad2menta i!ili diploma osno'nih studija3 kao i jedna do tri $odine opte$
zaposlenja3 plus jedna $odina specijalizo'ano$ zaposlenja u bezbednosti u o'oj
oblasti. 1o2eljan je 8A003 ali ne i oba'ezan. )pse$ plata3 koji 'arira u za'isnosti od
'eliine imo'ine3 je od %*.000 do *0.000 dolara.
Srednji nivo
#a pozicije menad2menta potrebna je diploma osno'nih studija3 tri do pet $odina
opte$ zaposlenja3 plus jedna $odina specijalizo'ano$ zaposlenja u o'oj oblasti
bezbednosti. )sim to$a3 uspeni menad2eri treba da poznaju rad na raunarima3 i da
poseduju odline interpersonalne 'etine. 1o2eljni su 8A0C i 811.
P5/0.4/)+6,
0'e to se proiz'ede mo2e da bude prodato direktno korisnicima3 distributerima ili
'elikoprodajama. 1rofesionalci u bezbednosti u proiz'odnji od$o'orni su za pitanja
koja obuh'ataju ne samo transakcije3 'e, i pitanja transporta3 narui'anja i naba'ke
siro'ih materijala3 kao i zatitu resursa od $ubitka ili krae. 1roiz'oai su s'e 'ie
s'esni potencijalnih $ubitaka3 tako da pre'encija $ubitaka mo2e da se posti$ne samo
kroz zapolja'anje kompetentnih direktora i menad2era za bezbednost koji mo$u da
pomo$nu u inte$risanju funkcije bezbednosti u s'e operacije3 umesto njene izolacije
iz celokupno$ procesa. U za'isnosti od proiz'odnje3 pojedinci u o'oj specijalnosti
mo$u da rade u raznim okru2enjima3 ukljuuju,i izla$anje raznim 'remenskim
uslo'ima i rad u postrojenjima sa hemijskim procesima.
-lazni nivo
#a pozicije menad2menta $eneralno je potrebna najmanje diploma struko'nih
studija3 a esto i diploma osno'nih studija. #a 'e,inu pozicija potrebno je d'e i 'ie
$odina opte$ iskust'a u bezbednosti3 a ali i odreena specijalizo'ana obuka i
iskust'o. 1o2eljan je 811 za mno$e pozicije. )pse$ plata za 'e,inu pozicija je od
%0.000 do *0.000 dolara $odinje.
Srednji nivo
#a pozicije menad2menta $eneralno je potrebna diploma osno'nih studija i pet i 'ie
$odina opte$ iskust'a u bezbednosti3 kao i odreena specijalizo'ana obuka i
iskust'o. 1otreban je i po2eljan 811 za 'e,inu pozicija.
P5*4*+;06, ?%&0(,-, % 2,$/<5/),60
Uobiajena percepcija u ja'nosti funkcije pre'encije $ubitaka u maloprodaji je da je
ona primarno usmerena na odabir detekti'a u radnjama i pojedinaca koji h'ataju
lopo'e. Cok je s jedne strane tano da 'eliki broj maloprodaja an$a2uje detekti'e za
s'oje radnje kako bi spreili i uh'atili lopo'e3 od$o'ornosti profesionalca za
pre'enciju $ubitaka i ulo$a koju oni i$raju u ukupnom profitu kompanije ini o'u
poziciju jednom od najkritinijih funkcija u maloprodajnim or$anizacijama. )'e
kompanije suoa'aju se s kraama i pre'arama kako iz unutranjih3 tako i iz spoljnih
19
iz'ora. 1ozicije ulazno$ ni'oa $eneralno obuh'ataju sprea'anje prikri'enih kraa3
kontrolu pre'encije $ubitaka i bezbednosti3 kao i mno$e dru$e funkcije koje mo$u da
do'edu do brzo$ napredo'anja do profitabilnijih pozicija od$o'ornosti. 1ozicije na
pre'enciji $ubitaka u maloprodajama esto pru2aju dra$oceno iskust'o3 dok je posao
na odreeno na o'oj poziciji odlian za studente. @enad2eri za pre'enciju $ubitaka
od$o'orni su za nad$ledanje detekti'a u maloprodajama3 kao i za otkri'anje i
rea'anje unutranjih kraa. U za'isnosti od 'eliine radnje i kompanije3 menad2er
za pre'enciju $ubitaka mo2e da bude od$o'oran za o'e funkcije u jednoj radnji3 ili za
nad$ledanje pre'encije $ubitaka na 'ie lokacija u ok'iru lanca radnji.
-lazni nivo
#a pozicije menad2menta $eneralno je potrebna diploma akredito'ane institucije3 kao
i tri do pet $odina iskust'a u pre'enciji $ubitaka u maloprodaji. )pse$ plata je od
"*.000 do %/.000 dolara3 u za'isnosti od mno$ih faktora.
Srednji nivo
#a pozicije menad2menta3 koje zahte'aju strunost u 'ie disciplina u bezbednosti3
potrebna je diploma iz od$o'araju,e discipline3 kao i pet do osam $odina uspeno
oba'ljeno$ posla u oblasti koja od$o'ara o'oj funkciji. 1o2eljni su 811 i 8F4 kurse'i.
B*.&*)+/'+0 0+1*+6*50+? 0 <5/6*-(/4,+6*
>rhitekte i in2enjeri zadu2eni su za st'aranje okru2enja u kojima ljudi 2i'e i rade. )'a
okru2enja st'araju se u za'isnosti od pro$ramskih3 bud2etskih3 zakonskih i estetskih
zahte'a. Co danas3 bezbednost je esto bila inkorporisana u projekto'anje kao
naknadni zahte'. Canas3 menad2eri znaju da moraju da raunaju na rad sa
strunjacima koji znaju da projektuju sistem bezbednosti u no'om objektu ili u
reno'iranim starijim objektima. <roko'i u$radnje sistema bezbednosti3 kao i s'aki
dru$i sistem u objektu3 razmatraju se nakon to je objekat iz$raen ili reno'iran.
7eadek'atna bezbednost u dananjem s'etu po'e,a'a potencijal za $ubitke3 tako da
redukcija $ubitaka mo2e da se posti$ne kroz zapolja'anje profesionalnih arhitekata i
in2enjera koji su struni u oblasti bezbednosti. )'a strunost mo2e da pomo$ne u
inte$risanju funkcije bezbednosti u okru2enje u koceptualnoj fazi uz upotrebu
tehnikoBtehnolokih ino'acija. 1otrebno je ut'rditi funkcionalne zahte'e i pustiti
strunjake da razrade opcije.
-lazni nivo
1ozicije bezbednosno$ konsultanta u firmama za arhitekturu!in2enjerin$3 kao i za
arhitekte i in2enjere3 zahte'aju najmanje diplomu osno'nih studija. -e,ina funkcija
koje se odnose na pozicije bezbednosti zahte'aju minimalno iskust'o u o'oj oblasti.
)sim o'o$a3 po2eljni su obuka u bezbednosnom projekto'anju!in2enjerin$u3 kao i
odreena specijalizo'ana obuka. )pse$ plata za 'e,inu pozicija je od %0.000 do
.0.000 dolara.
Srednji nivo
#a pozicije je $eneralno potrebna diploma osno'nih studija i pet do sedam $odina
iskust'a u bezbednosti i!ili projekto'anju iz'an oblasti studija3 kao i neke dodatne
specijalizo'ane obuke ili iskust'o. 1rofesionalne licence za in2enjere i arhitekte u
"0
'elikoj meri utiu na pozicije srednje$ ni'oa3 dok je 101 sertifikat po2eljan zbo$
$aranto'anja strunosti. Aicencirani i sertifiko'ani profesionalci imaju $lobalni po$led
na projekte3 to im doz'olja'a da bolje inte$riu bezbednost sa ostalim elementima
projekto'anja $rae'ina i objekata. 811 nije zahte'3 ali je po2eljan.
B*.&*)+/'+, (5?/40+,A /<5*2, 0 %'$%?*
)'a specijalnost u bezbednosti mo2e da bude stimulati'na3 izazo'na i finansijski
isplati'a. 7o'e pretnje i brzi raz'oj tehnolo$ija pokrenuli su poja'u no'ih proiz'oda i
uslu$a u bezbednosti3 i kao rezultat je dolo do porasta broja kompanija koje nude
razne uslu$e bezbednosti. 1ozicije u prodaji mo$u da 'ariraju od proiz'oda kao to
su barijere3 alarmni sistemi3 sofisticirana biometrija3 88<- sistemi3 oprema za
bioloku detekciju i soft'era za procenu rizika3 pa s'e do uniformisanih uslu$a
obezbeenja. )soblje u prodaji i uslu$ama mo2e da bude zaposleno od strane
proiz'oaa opreme koji prodaje odreene proiz'ode3 ili od strane neza'isno$ dilera
koji predsta'lja razne proiz'ode. 1ozicije ulazno$ ni'oa mo$u da obuh'ate prodaju3
ispiti'anje tr2ita3 predsta'ljanje proiz'oda i pru2anje informacija za potrebe 'lasti.
)d$o'ornosti u srednjem ni'ou menad2menta mo$u da obuh'ate usmera'anje i
moti'isanje zaposlenih3 or$anizo'anje prodaja i marketinkih kampanja3 priprema i
predsta'ljanje ponuda3 'oenje sastanaka i predsta'ljanje na sajmo'ima.
-lazni nivo
#a pozicije menad2menta mo2e da bude potrebna srednjokolska diploma3 u
za'isnosti od obima i prirode posla. 1reporuuje se iroko obrazo'anje i iskust'o u
oblastima rauno'odst'a3 industrijsko$ in2enjerin$a3 menad2menta3 marketin$a3
ljudskih resursa3 komunikacija3 statistike i radnih odnosa. 1riroda i obim po2eljno$
obrazo'anja i iskust'a i opse$ plata na pozicijama ulazno$ ni'oa mo$u da 'ariraju u
za'isnosti od 'rste proiz'oda ili uslu$e koja se pru2a3 obima prodaje i dru$ih faktora.
Srednji nivo
#a pozicije menad2menta potrebno je iskust'o za spro'oenje iroko$ opse$a
funkcija koje su na'edene za ulazni ni'o. )'de su 'eoma 'a2ni sposobnost za
efikasan rad s ljudima i sposobnost 'erbalno$ i pisano$ predsta'ljanja informacija.
B*.&*)+/'( (5,+'</5(,
Bezbednost u transportu proirena je na s'e 'rste pre'oza ljudi i roba3 ukljuuju,i
a'iosaobra,aj3 kamione3 autobuse3 2elezniki transport i 'odeni transport. )'o se
dalje deli na pre'oznike3 infrastrukture3 poiljke3 prijem robe3 turizam i poslo'na
puto'anja. +nfrastruktura obuh'ata luke3 aerodrome3 han$are3 skladita3 putnike
terminale3 autopute'e i postrojenja za transfer kontejnera. )'o je 'iestrana i
izazo'na oblast koja je 'ezana za sam centar ekonomije 6 transportni sistem. Canas3
terorizam i kraa to'ara predsta'ljaju 'e,u pretnju po $lobalni lanac naba'ke ne$o
ikada ranije3 putnici ose,aju tenziju zbo$ po'e,ano$ obezbeenja3 a'ionske
kompanije i aerodromi po'e,a'aju s'oju bezbednost zbo$ sprea'anja teroristikih
napada3 luke i terminali preduzimaju korake na kontroli pristupa3 a 2eleznike i
kompanije za kopneni transport spro'ode bezbednosne politike koje umanjuju rizike.
0 dru$e strane3 sofisticirane krae to'ara poja'ljuju se u s'im oblicima. 1rofesionalci
u bezbednosti transporta nalaze se pred izazo'om zahte'a za zatitu kritine
transportne infrastrukture bez ometanja slobodno$ protoka roba i putnika. )'a
"1
industrija zapolja'a profesionalce kako u dr2a'nim3 tako i u pri'atnim
or$anizacijama.
-lazni nivo
#a pozicije menad2menta potrebna je d'o$odinja ili et'oro$odinja diploma iz
bezbednosti ili spro'oenja zakona3 u za'isnosti od pozicije. #a mno$a mesta
po2eljno je iskust'o u istra$ama3 ukoliko ne i potrebna. +skust'o u obezbei'anju
to'ara i pozna'anje sistema obezbeenja kao to su 88<- i sistemi detekcije upada3
mo$u takoe da budu zahte'. 1o2eljan je rad u distribuciji i lo$istici za kompanije
koje se ba'e poslo'nim ili turistikim puto'anjima. )pse$ plata je od %0.000 do
*0.000 dolara.
Srednji nivo
1ozicije menad2menta tipino zahte'aju diplomu osno'nih studija ili ek'i'alentno
profesionalno iskust'o. U za'isnosti od prirode pozicije3 takoe mo2e da se tra2i
iskust'o u istra$ama3 sistemima obezbeenja3 sna$ama bezbednosti i operacijama
bezbednosti to'ara. 1o2eljan je i rad u distribuciji i lo$istici3 kao i operati'no iskust'o
u ja'nim ili pri'atnim sistemima za puto'anja. <akoe je po2eljno pozna'anje
bezbednosnih inicijati'a federalne 'lasti.
E+*5?*('-, 0 +%-$*,5+, &*.&*)+/'(
)'i sistemi obuh'ataju proiz'odnju nafte3 'ode3 struje i nuklearne ener$ije. +ako se
iz'ori ener$ije razlikuju3 postoje uobiajena postrojenja za s'e o'e operacije.
4lektrini iz'ori obuh'ataju fosilna $ori'a =naftu3 $as i u$alj?3 'odu i nuklearne
$eneratore. 0'ako postrojenje odr2a'a sisteme prenosa i distribucije koji olaka'aju
transport struje3 $ori'a i!ili 'ode na 'e,e distance3 kao i sisteme manjih nafto'oda i
elektrinih instalacija koji su dizajnirani zbo$ distribucije do krajnjih korisnika.
1rofesionalci u bezbednosti o'ih postrojenja preduzimaju neophodne mere i du2nosti
za zatitu ljudi3 imo'ine3 informacija i dru$ih objekata u sluaju kriminala3 prirodnih
nesre,a3 tehnolokih katastrofa3 nedostatka resursa3 $raanskih nemira3 rata ili
teroristikih akti'nosti.
-lazni nivo
#a pozicije menad2menta $eneralno je potrebna diploma iz bezbednosti3 pet $odina
iskust'a u bezbednosti ili spro'oenju zakona. )pse$ plata kre,e se izmeu *0.000 i
70.000 dolara. <akoe je potreban 811 kurs.
Srednji nivo
#a pozicije menad2menta $eneralno je potrebna diploma osno'nih studija3 pre s'e$a
iz bezbednosti i administracije3 kao i 10 $odina iskust'a na poslo'ima bezbednosti ili
u spro'oenju zakona. 1otreban je 811 sertifikat.
""
O'(,$* '<*;06,$0./4,+* /&$,'(0
1. Bezbednost u poljopri'redi
". Bezbednost u $rae'inarst'u
%. 1laniranje u 'anrednim situacijama
(. &rizni menad2ment
*. #atita ruko'odilaca
6. Bezbednost dr2a'ne i lokalnih 'lasti
7. Bezbednost hrane
/. )si$uranje
9. 7aftna3 $asna i hemijska bezbednost
10. Farmaceutska bezbednost
11. 0tambena bezbednost
1". Bezbednosni konsaltin$
1%. 4dukacija i obuka u bezbednosti
1(. )bezbeenje posebnih do$aaja
1*. <elekomunikaciona bezbednost
16. Bezbednost u 'eleprodaji i skladitenju
"%
2. AKADEMSKI PROGRAMI I KURSEVI U BEZBEDNOSTI
%
AKADEMSKI PROGRAMI U BEZBEDNOSTI
(
)dreeni broj koled2a i uni'erziteta nudi studijske pro$rame u bezbednosti3 to
obuh'ata struko'ne studije3 osno'ne akademske studije3 kao i diplomske akademske
studije. 7eke od o'ih studija nude usmera'anja u oblastima bezbednosno$
menad2menta3 zatite imo'ine ili slinim disciplinama3 dok dru$e nude
specijalizo'ane oblasti3 ni2e kurse'e ili serije kurse'a iz oblasti bezbednosti. 7eke
institucije3 posebno na ni'ou fakulteta3 pru2aju 'ikend seminare po odabranim
temama iz oblasti bezbednosti. Bezbednost je poslo'na funkcija3 tako da ona nije
pod$rupa ili oblast koja se izd'ojila iz sistema kri'ino$ pra'a. 0tudenti koji 2ele da
se zaposle u oblasti bezbednosti treba da pohaaju kurse'e iz bezbednosno$
menad2menta3 poslo'anja3 raunarst'a3 pra'a3 studija terorizma3 upra'ljanja u
'anrednim situacijama3 informaciono$ menad2menta i menad2menta ljudskim
resursima.
0tudenti takoe treba da oba'ljaju strunu praksu3 saradnju ili radne studijske
pro$rame kod posloda'aca u bezbednosti. )sim to$a3 studenti treba da nau
profesionalce u bezbednosti koji rade u specijalizo'anoj oblasti ili disciplini koju 2ele
da za're3 i tako naue 'ie o specijalnosti kroz akti'nosti kao to su strune posete i
konkretni poslo'i.
SERTIFIKATI
Sertifikati iz ASS nternational .ASS/
0ertifikacija je znaajna dobro'oljna in'esticija u budu,nost profesionalca u
bezbednosti3 i ona pru2a k'alitet na s'e konkurentnijem tr2itu poslo'a bezbednosti.
&ompanije3 u$o'arai i 'lasti danas preduzimaju dodatne korake kako bi obezbedili
da unajmljuju ili rade s pojedincima koji poseduju potrebne k'alitetne 'etine i
znanja. 0ertifikacije iz >0+0Ba su sredst'o koje pru2a podrku i kredibilitet u 'oenju
or$anizacije u s'etu profesionalaca u bezbednosti. 9to se tie pojedinaca3 sertifikati
mo$u da budu od 'eliko$ znaaja prilikom konkurisanja za u$o'ore3 prija'lji'anja na
posao ili prelaska u pri'atni sektor.
0ertifikati su objekti'na sredst'a za razliko'anje kompetentnih profesionalaca u
bezbednosti od onih koji t'rde da to jesu. <ri sertifikata iz >0+0Ba ispunja'aju striktne3
meunarodno priznate zahte'e za edukaciju3 iskust'o i ispite. 0ertifikati pru2aju
pojedincima slede,e;
Cemonstriranje znanja i 'etina
1osedo'anje direktno$ profesionalno$ kredibiliteta
5azliko'anje od dru$ih
Unapreenje lino$ i profesionalno$ raz'oja
3
Academic nstitutions Offering (egrees and0or &ourses in Securit'3 I "00* >0+0 +nternational3 1."*
1rince 0treet3 >leJandria3 -> ""%1(3 pre'od; &lub studenata Fakulteta bezbednosti.
4
&areer Opportunities in Securit'3 I "00* >0+0 +nternational3 1."* 1rince 0treet3 >leJandria3 ->
""%1(3 pre'od; &lub studenata Fakulteta bezbednosti.
"(
1o'e,anje potencijala za zarai'anje
>0+0 pru2a tri sertifikaciona pro$rama;
S*5(0:0-,( ., <5/:*'0/+,$;, % &*.&*)+/'(0 =811? je struni nazi' koji se daje
pojedincima ija je primarna od$o'ornost u bezbednosnom menad2mentu i koji su
pokazali 'isoko znanje u bezbednosnim reenjima i najbolju poslo'nu praksu.
1rofesionalac u bezbednosti mora da ima de'et $odina iskust'a u bezbednosti3 od
to$a najmanje tri $odine na od$o'ornoj funkciji u bezbednostiN ili diplomu osno'nih
studija i sedam $odina iskust'a3 od to$a tri na od$o'ornoj funkciji. 1ojedinci koji
ispune pomenute uslo'e moraju zatim da pola2u ispit.
S*5(0:0-,( ., <5/:*'0/+,$+/? 0'(5,10(*$6, =18+? je tehniko z'anje koje se dodeljuje
pojedincima ija je primarna od$o'ornost 'oenje istra$a3 i koji su pokazali
s'eobuh'atno operati'no znanje i sposobnosti u o'oj oblasti. 1rofesionalni istra2itelj
mora da poseduje diplomu srednje kole ili ek'i'alentnu diplomu3 kao i pet $odina
iskust'a u istra$ama3 od to$a d'e $odine u menad2mentu. 1otrebno je polo2iti ispit.
P5/:*'0/+,$,; ., :0.08-/ /&*.&*9*+6* =101? je tehniko odreenje koje se
dodeljuje onim pojedincima ija je primarna od$o'ornost spro'oenje ispiti'anja
fiziko$ obezbeenja3 projekto'anje inte$risanih sistema obezbeenja ili instalacija3
ruko'oenje ili odr2a'anje tih sistema3 i koji su pokazali s'eobuh'atno operati'no
znanje i sposobnosti u o'oj oblasti. 1otrebna je diploma srednje kole ili ek'i'alentna
diploma3 kao i pet $odina iskust'a u oblasti fizike bezbednosti. <akoe je potrebno
polo2iti ispit.
Ostali sertifikati
)sim pomenutih3 postoji i odreeni broj specijalizo'anih sertifikata u bezbednosti i
srodnim oblastima3 a koje pru2aju dru$e or$anizacije. )'de je pomenuto nekoliko
sertifikata koji se odnose na o'u industriju;
1. stra+itelj prevara =8ertified Fraud 4Jaminer3 8F4? 6 >socijacija sertifiko'anih
istra2itelja pre'araN
2. Administrator za zdravstvenu za%titu =8ertified Dealthcare 1rotection
>dministrator3 8D1>? 6 @eunarodna asocijacija profesionalaca u zatiti
zdra'ljaN
3. *rofesionalac za bezbednost informacionih sistema =8ertified +nformation
0Gstems 0ecuritG 1rofessional3 8+001? 6 @eunarodni konzorcijum za
bezbednost informacionih sistemaN
4. Supervizor za bezbednost sme%taja =8ertified Aod$in$ 0ecuritG 0uper'isor3
8A00? i (irektor bezbednosti sme%taja =8ertified Aod$in$ 0ecuritG Cirector3
8A0C? 6 )brazo'ni institut >socijacije amerikih hotela i u$ostiteljaN
5. Sertifikat za za%titu globalnih informacija =Olobal +nformation >ssurance
8ertificate3 O+>8? 6 0>70 +nstitutN
6. *rofesionalac u industrijskoj bezbednosti =+ndustrial 0ecuritG 1rofessional3
+01? 6 7acionalno udru2enje za klasifikacije.
"*
0lede,i spisak akademskih pro$rama i kurse'a je isto informati'an i obuh'a,eni su
samo oni pro$rami i kurse'i koji u sebi sadr2e nasta'ni pro$ram iz oblasti
bezbednosti. 1ro$rami koji se odnose na kriminolo$iju ili kri'ino pra'o nisu
obuh'a,eni ukoliko u ok'iru njih nije ponuena specijalnost iz bezbednosti.
)'de su pre'ashodno prikazani pro$rami i kurse'i koji se pru2aju u 0jedinjenim
>merikim Cr2a'ama3 kao i u -elikoj Britaniji3 >ustraliji i Brazilu. )buh'a,eni su s'i
dr2a'ni uni'erziteti3 kao i 'e,i fakulteti. )d skora se na nekim fakultetima u 0>C
pru2aju kurse'i iz Lunutranje bezbednostiL =ek'i'alent nacionalnoj bezbednosti?3 a
takoe je osno'an 7acionalni akademski konzorcijum za unutranju bezbednost koji
nije o$ranien samo na edukaciju i obuku3 'e, obuh'ata i nauno istra2i'anje3 raz'oj
tehnolo$ije i pro$rame uslu$a.
0kra,enice koje se koriste su slede,e;
>> 6 >ssociate of >rts =)sno'ne struko'ne studije?
>>0 6 >ssociate in >pplied 0cience =)sno'ne struko'ne studije primenjenih nauka?
B> 6 Bachelor of >rts =)sno'ne akademske studije 6 drut'ene nauke?
B0 6 Bachelor of 0cience =)sno'ne akademske studije 6 prirodne i tehnike nauke?
@> 6 @aster of >rts =Ciplomske akademske studije 6 drut'ene nauke?
@0 6 @aster of 0cience =Ciplomske akademske studije B prirodne i tehnike nauke?
SJEDINJENE AMERIKE DRAVE
B0 i @0 iz pra'osua i ja'ne bezbednosti 6 1onueni su kurse'i iz bezbednosti.
B> i B0 iz kri'ino$ pra'a 6 1onueni su kurse'i pri'atne bezbednosti.
@0 iz tehnolo$ije 6 1ro$ram tehnolo$ije bezbednosno$ in2enjerin$a =projekto'anje
tehnikih sistema bezbednosti?.
B0 iz $lobalne bezbednosti i studija oba'etajno$ rada 6 1ro$ram nudi specijalizaciju
iz $lobalno$ oba'etajno$ rada. )'aj pro$ram napra'ljen je za budu,e profesionalce
u bezbednosti i oba'etajnom radu koji imaju iroko sh'atanje $lobalnih odnosa u
politici3 ekonomiji3 nauci i tehnolo$iji3 izmeu ostalo$.
@0 iz kri'ino$ pra'a 6 1onueni su predmeti iz korporati'no$ kriminala.
B0 i @0 iz kri'ino$ pra'a 6 )'aj pro$ram pru2a diplomu pojedincima koji 2ele
s'eobuh'atno obrazo'anje za profesiju u policiji3 kaznenoBpopra'nim ustano'ama3
sudo'ima i bezbednosnoj administraciji.
>> iz pra'osua 6 )sim to ima >kademiju bezbednosti koja obuh'ata 'e,inu
sertifikata za one koji 2ele da rade kao radnici obezbeenja =upotreba 'atreno$
oru2ja3 palica3 suza'ca3 pru2anje pr'e pomo,i?3 takoe je pru2en i pro$ram iz
bezbednosno$ menad2menta.
>> iz bezbednosti raunarskih i informacionih sistema.
>> iz kri'ino$ pra'a 6 )'aj pro$ram napra'ljen je zbo$ nado$radnje 'etina i
znanja zaposlenih u kri'inom pra'osuu i pri'atnom sektoru3 kao i zbo$ pru2anja
".
pro$rama za zaposlenje u slede,im oblastima; kaznenoBpopra'ne ustano'e3 istra$e i
policijske patrole.
@> iz meunarodnih studija3 @> iz unutranje bezbednosti3 @aster iz $lobalnih
studija3 0ertifikat iz unutranje bezbednosti 6 )sim kurse'a iz oblasti politikih nauka3
pra'a3 ekonomije3 istorije3 sociolo$ije i prirodnih nauka3 pru2a se i 'iedimenzionalni
pristup u razume'anju bezbednosno$ okru2enja no'o$ doba s'etske politike.
@>0 iz bezbednosno$ menad2menta i tehnoloko$ menad2menta3 @10 iz
or$anizacije 6 Usmerenje iz or$anizacione bezbednosti3 @>0 iz bezbednosno$
menad2menta i or$anizacione bezbednosti.
@0 iz kri'ino$ pra'a 6 @aster pro$ram ima usmerenje za bezbednosni
menad2ment.
@> iz kri'ino$ pra'a 6 @aster pro$ram ima usmerenja iz bezbednosno$
menad2menta i kompjuterskih pre'ara.
>> i B> iz unutranje bezbednosti 6 1ro$ram iz unutranje bezbednosti pru2a
solidnu osno'u iz planiranja3 spro'oenja i upra'ljanja funkcijama bezbednosti u
or$anizaciji.
B0 iz risk menad2menta i osi$uranja3 0ertifikat iz obezbeenja 6 )sim opte diplome
iz kriminolo$ije3 mo$u,e je dobiti d'ostruku master diplomu3 kao i sertifikate za rad u
kaznenoBpopra'nim ustano'ama3 policiji i bezbednosnoj administraciji.
B0 iz kriminolo$ije 6 8entar za proua'anje meunarodno$ finansijsko$ kriminala je
akademski istra2i'aki centar ija je misija pru2anje akademskih smernica3
istra2i'anja i analiza3 akademskih simpozijuma3 nadzor i konsaltin$ o pranju no'ca3
korporati'noj bezbednosti3 inostranim finansijama3 kompjuterskom kriminalu3
or$anizo'anom kriminalu i meunarodnom finansijskom kriminalu.
B0 i @0 iz kri'ino$ pra'a3 B0 iz forenzikih nauka3 >>0 iz bezbednosno$
menad2menta.
@0 iz meunarodnih odnosa 6 1ostoje kurse'i koji se odnose na meunarodnu
bezbednost.
B03 @B> i doktorske studije iz risk menad2menta i osi$uranja 6 0tudentima se pru2a
ok'ir za razume'anje menad2menta rizika u poslo'anju. 1osebno3 risk menad2ment
obuh'ata identifikaciju rizika3 analizu rizika3 kontrolu rizika i finansiranje. 1ro$ram je
napra'ljen tako da olaka razume'anje raznih aspekata risk menad2menta i
osi$uranja3 i da pru2i priliku za primenu dobijenih znanja u poslo'nim situacijama.
Coktorski pro$ram napra'ljen je tako da pripremi studente za podua'anje i
istra2i'anje na uni'erzitetima i koled2ima i za pozicije u 'ladinim institucijama i u
poslo'anju.
>>0 iz industrijske i poslo'ne bezbednosti 6 0tudenti koji 2ele karijeru u poslo'ima
obezbeenja i mesta super'izora mo$u da dobiju diplomu nakon za'retka .(B
aso'no$ pro$rama. 1ozicije za o'o z'anje obuh'ataju korporati'nu i industrijsku
bezbednost3 pre'enciju $ubitaka i risk menad2ment. 0tudenti imaju obuku iz oblasti
"7
spro'oenja zakona3 zatite od po2ara3 pr'e pomo,i3 itd. &ljuni kurse'i obuh'ataju
industrijsku zatitu od po2ara i kri'ine istra$e.
B> iz pri'atne bezbednosti!menad2menta u pre'enciji $ubitaka3 @0 iz kri'ino$
pra'a 6 )'i studijski pro$rami nude studentima iroku osno'u znanja putem
profesionalnih kurse'a kao to su pri'atne bezbednosne istra$e3 bezbednosna
or$anizacija i upra'ljanje3 bezbednosna i analiza rizika3 izmeu ostalo$. @aster
pro$ram nudi preda'anja koja se odnose na bezbednost.
@0 iz zatite informacija 6 )dnosi se na tehnike i netehnike oblasti zatite
informacija. 0tudije su usmerene na zatitu po'erlji'osti3 inte$riteta i dostupnosti
informacija.
B>!B0 i @>!@0 iz pre'encije $ubitaka i zatite 6 1ro$ram obuh'ata obuku iz oblasti
pre'encije $ubitaka3 ukljuuju,i obezbeenje3 zatitu od po2ara3 industrijsku
bezbednost3 bezbednost saobra,aja3 risk menad2ment i hitne medicinske uslu$e.
<akoe postoje i master pro$rami.
>> iz ja'ne i industrijske bezbednosti 6 1ro$ram pru2a pripremu za no'o
interdisciplinarno polje koje konsoliduje du2nosti policijskih3 bezbednosnih i
slu2benika 'atro$asnih slu2bi. <akoe postoje onlajn kurse'i3 kao i antiteroristiki
pro$rami.
@0 iz bezbednosti mre2a 6 Ciploma je namenjena profesionalcima u informacionim
sistemima koji 2ele da unaprede i poboljaju 'etine i karijeru u oblasti bezbednosti
informacionih mre2a.
0ertifikat iz bezbednosno$ menad2menta 6 )'aj pro$ram nastao je kao rezultat
teroristikih napada od 11. septembra "001. $odine. 0astoji se iz serije meusobno
po'ezanih kurse'a koji su namenjeni borbi proti' specifinih pretnji po ljude3 imo'inu
i poslo'anje or$anizacija.
@0 iz ja'no$ menad2menta3 @0 iz menad2menta u raunarskim sistemima 6
1ostoje specijalizacije iz oblasti meunarodne bezbednosti i bezbednosti raunarskih
sistema.
0ertifikat iz upra'ljanja u 'anrednim situacijama i kontinuiteta or$anizacije 6 )'aj
sertifikat omo$u,a'a prolaznost do master diplome iz menad2menta. )buh'ata etiri
kursa; Crut'eni i psiholoki elementi nasilja na radnom mestuN U'od u or$anizacioni
risk i krizni menad2ment u ja'nom i pri'atnom sektoruN @enad2ment u ja'nim
'anrednim situacijama 6 0truktura3 sistemi i cilje'iN i 1laniranje3 usa$laenost i
strate$ija za 'anredne situacije i upra'ljanje kontinuitetom sistema.
@0 iz raunarskih informacionih sistema 6 &oncentrisan na bezbednosne zahte'e u
ok'iru informacionih sistema.
B0 iz poslo'anja 6 @enad2ment u kri'inom pra'u je pro$ram koji pru2a mo$u,nost
za zaposlenje u odeljenjima za korporati'nu bezbednost i zatitu 'ode,ih korporacija3
kao i u lokalnim3 dr2a'nim i federalnim a$encijama za spro'oenje zakona.
B0 i @0 iz kri'ino$ pra'a 6 1ru2a diplomu iz oblasti bezbednosno$ menad2menta.
"/
B>!B0 i @0 iz kri'ino$ pra'a 6 Ciploma iz oblasti kri'ino$ pra'a sa na$laskom na
sektoru pri'atne bezbednosti.
@0 iz odbrane i stratekih studija 6 1rimarni cilj pro$rama je pru2anje profesionalno$
obrazo'anja za studente koji 2ele karijeru u oblasti politike nacionalne bezbednosti3
analize odbrane3 kontrole naoru2anja i sl.
@> iz bezbednosno$ menad2menta3 Ciploma iz or$anizaciono$ i poslo'no$
bezbednosno$ menad2menta 6 1ro$ram pru2a $la'no usmerenje na bezbednosni
menad2ment3 kao i sertifikacioni pro$ram iz iste oblasti.
B0 iz oblasti zatite 6 )'aj pro$ram priprema studente za razne poslo'e koji se
odnose na zatitu u industriji3 'ladi i pri'atnom sektoru. 7a$lasak je na zatiti
zaposlenih i isplati'osti. Ciplomirani studenti mo$u da rade u oblastima kao to su
kontrola $ubitaka3 risk menad2ment3 institucionalna zatita i konsaltin$.
B> iz kri'ino$ pra'a3 @aster pro$ram iz administrati'nih nauka 6 &oncentracija je
na administraciji pri'atne bezbednosti3 uz mo$u,nost sertifikaciono$ pro$rama iz
oblasti pri'atne bezbednosti. <akoe postoji master pro$ram3 kao i sertifikati iz
unutranje bezbednosti.
>>3 B>3 @> iz kri'ino$ pra'a3 Ciploma iz bezbednosne tehnolo$ije i oba'etajno$
rada 6 #ajedniki pro$ram odseka za kri'ino pra'o i odseka tehnoloko$
in2enjerst'a.
+ndustrijska elektronika i mre2na tehnolo$ija3 4lektronski sistemi obezbeenja 6
1ro$ram elektronskih sistema obezbeenja pru2a studentima 'etine koje su
neophodne za instalaciju3 konfi$uraciju3 odr2a'anje i popra'ku hard'era i soft'era
sistema za detekciju upada3 nadzor i kontrolu pristupa. 0tudenti dobijaju u'id u
kljune elemente zatite postrojenja i dru$ih objekata od nepo2eljno$ upada.
>>0 iz kri'inopra'ne bezbednosti3 >0 iz pri'redno$ kriminala 6 1ro$rami su
napra'ljeni zbo$ raz'ijanja strunosti iz pre'encije $ubitaka i kontrole kriminala3 a
zbo$ ulaska u sektor pri'atne bezbednosti kao profesionalaca u industrijskoj3
pri'rednoj i institucionalnoj bezbednosti i slinim oblastima. 0tudenti na pro$ramu
pri'redno$ kriminala proua'aju osno'ne teme kri'ino$ pra'a3 kao to su kri'ini
zakon3 pri'atna bezbednost i kriminolo$ija3 uz usmera'anje na tehnolo$iji preko 'ie
kompjuterskih kurse'a.
>> i B0 iz bezbednosno$ menad2menta3 @0 iz menad2menta u zatiti.
@0 iz kri'ino$ pra'a 6 )sim master diplome ponuene su i specijalizacije u
istra2i'anju pre'ara i bezbednosnoj administraciji.
B0 iz sistema obezbeenja 6 Aaboratorije sistema obezbeenja poseduju (
specijalizo'ane laboratorije za nasta'u i istra2i'anje za kontrolu pristupa3 88<-
sisteme3 raunarsku forenziku i detekciju upada.
B0 iz kri'ino$ pra'a3 B0 iz istra$a u pri'rednom kriminalu 6 1ro$ram kombinuje
studije kri'ino$ pra'a i rauno'odst'a i raunarst'a kako bi se budu,im praktiarima
pru2ilo razume'anje s'e 'e,ih problema poslo'nih pre'ara i kompjutersko$
"9
kriminala. @aster pro$ram kombinuje oblasti menad2menta3 tehnolo$ije3 analitike
'etine i znanje i razume'anje ekonomsko$ kriminala iz $lobalne perspekti'e.
B0 iz bezbednosti 6 &urse'i iz industrijske3 poslo'ne i bezbednosti na ni'ou 'lasti.
B0 iz administracije kri'ino$ pra'a 6 1reda'anja iz oblasti bezbednosne
administracije i industrijske bezbednosti.
+nformacioni sistemi i tehnolo$ije 6 1ru2a kurse'e iz kompjuterske forenzike3
bezbednosti informacija i sertifiko'ani pro$ram za menad2era bezbednosti
informacija.
>> iz pra'osua3 0ertifikat iz industrijske i pri'redne bezbednosti3 0ertifikat iz fizike
bezbednosti.
@aster iz strateko$ planiranja u kritinim infrastrukturama 6 1ro$ram za
ruko'odioce koji su nadle2ni za zatitu kritinih infrastruktura i hitnih slu2bi.
7amenjen je z'aninicima u ja'nim i pri'atnim infrastrukturama3 upra'ljanju u
'anrednim situacijama3 kao i u unutranjoj bezbednosti.
AUSTRALIJA
B0 iz bezbednosti3 @0 i doktorske studije iz oblasti nauka bezbednosti3 0ertifikat iz
bezbednosno$ menad2menta 6 B0 kurs sta'lja na$lasak na funkciju bezbednosne
tehnolo$ije u zatiti imo'ine3 i podr2an je od$o'araju,im preda'anjima iz pra'a i
etike. )sim to$a3 ponueni su i sertifikat3 diploma3 z'anje mastera i doktora nauka
bezbednosti.
BRAZIL
>> iz bezbednosno$ menad2menta 6 1ru2a diplomu iz oblasti bezbednosno$
menad2menta =u pitanju je pr'i kurs iz bezbednosno$ menad2menta koji je priznat
od strane brazilsko$ @inistarst'a kulture i obrazo'anja?. U pitanju je d'o$odinji kurs
sa na$laskom na menad2mentu3 bezbednosnoj administraciji3 planiranju3 -+1
obezbeenju3 pre'enciji $ubitaka3 fizikoj i elektronskoj bezbednosti i sistemima3
obuci3 istra$ama i analizi rizika.
VELIKA BRITANIJA
@0 iz menad2menta u korporati'noj bezbednosti 6 8ilj je pru2anje menad2erima u
korporati'noj bezbednosti neophodno$ znanja i ekspertize zbo$ u'oenja 'iih
standarda bezbednosti koji su potrebni modernom poslo'anju3 bez obzira da li se
radi o ja'nom ili pri'atnom sektoru.
@0 iz bezbednosti i or$anizaciono$ risk menad2menta3 )nlajn kurse'i iz
bezbednosno$ menad2menta i risk i krizno$ menad2menta.
@> iz bezbednosno$ menad2menta 6 )'aj pro$ram pru2a s'eobuh'atni pro$ram
bezbednosno$ menad2menta putem koje$ se unapreuju znanje3 'etine i
k'alifikacije u ok'iru promenlji'e oblasti bezbednosti. 1ro$ram pru2a mo$u,nosti za
menad2ere bezbednosti i nespecijaliste koji 2ele da steknu strunost i 'isoku
k'alifikaciju u specijalizo'anoj oblasti bezbednosno$ menad2menta.
%0
BEZBEDNOST I STRUNA SPREMA
*
U8*+0;0 0 '(%)*+(0
0'aka 'rsta obrazo'ne ponude mora3 kao i s'aki proiz'od3 da skupi do'oljno
muterija kako bi opstala na tr2itu. #bo$ to$a3 ukoliko su kurse'i iz bezbednosti
skloni uspehu3 upozna'anje uenika i studenata sa bezbedno,u kao perspekti'nom
karijerom mora da bude unapreeno i u srednjim kolama i na fakultetima.
Ca bi se to okonalo3 >0+0 +nternational je "001. $odine po'e,ao broj lano'a iz
redo'a uenika i studenata. -olonteri >0+0Ba na meunarodnom i lokalnom nio'u
dr2ali su prezentacije uenicima srednjih kola i fakulteta o prednostima koje im
pru2a lanst'o3 i zatim im delili pristupnice. 7a primer3 predsta'nici iz Filadelfije
odr2ali su Can zanimanja3 $de su upoznali uenike sa industrijom bezbednosti i sa
'rstama poslo'a koje oba'ljaju menad2eri bezbednosti. ) tome da je o'a inicijati'a
bila uspena3 $o'ori podatak da se broj lano'a iz srednjih kola i sa fakulteta u
>0+0Bu po'e,ao za "*0P u "001!0". $odini.
Qednom kada uenici dou u >0+0 ili bilo koje dru$o udru2enje3 moraju da dobiju
akti'nu ulo$u. 7a primer3 "001. $odine je >0+0Bo' Savet za prevenciju kriminala i
gubitaka oformio komitet uenika3 u ok'iru inicijati'e za po'e,anje broja mladih
lano'a u s'ojim redo'ima. &omitet3 ko$a su inili studenti fakulteta za kri'ino pra'o
Qohn QaG =7R8?3 Aeksin$tono'o$ 4astern &entuckG uni'erziteta i Uni'erziteta 7ju
C2ersi3 poma$ao je lano'ima sa'eta u odreenim projektima. 0a'et se nada da ,e
na kraju studenti dobiti akademska priznanja za s'oje akti'nosti u komitetu.
Cru$i podsticaj za uest'o'anje u or$anizacijama za obezbeenje obuh'ata dodatne
pro$rame usmerene na uenike i studente3 a 'ezani su za (/. $odinji seminar i
sajam >0+0Ba u Filadelfiji koji je odr2an septembra "001. $odine. >0+0Bo' akademski
pro$ram u 0a'etu za fakultete i uni'erzitete odr2ao je informati'ni sastanak3 okru$li
sto pod imenom LCanas lano'i studenti; 0utra profesionalci u bezbednostiL3
orijentaciju u karijeri menad2era bezbednosti i dru$e akti'nosti. @eunarodna
fondacija zaposlenih u zatiti =+F1)? obezbedila je studentima lano'ima hranu i
smetaj u zamenu za pomo, na sajmu.
Cru$a inicijati'a je Oodinje takmienje studentskih rado'a3 uz sponzorst'o 0a'eta
za akademske pro$rame >0+0Ba i podrku >0+0 Fondacije3 koje omo$u,a'a da
studenti i njiho'e institucije budu prepoznati. 1obedniki rado'i dobijaju finansijske
na$rade3 dok su oni najbolji obja'ljeni u asopisu 0ecuritG Qournal.
nterdisciplinarni pristup
)r$anizacije za bezbednost takoe treba da informiu budu,e strunjake za kri'ino
pra'o i kriminalistiku3 kako bi ih eduko'ali o pri'atnom sektoru kao karijeri. )'o je
bitno pre s'e$a zbo$ injenice da samo par knji$a o kri'inom pra'u pru2a neke
informacije o nadle2nostima pri'atno$ sektora. -e,ina teksto'a o kri'inim istra$ama
odnosi se na 1inkertono'u detekti'sku a$enciju =19. 'ek?.
5
Derti$3 >. 8hristopher3 &harting an Academic &ourse3 0ecuritG @ana$ement3 Cecember "00"3 I
"00" >0+0 +nternational3 1."* 1rince 0treet3 >leJandria3 -> ""%1(3 pre'od; &lub studenata Fakulteta
bezbednosti.
%1
)i$ledno je da izda'ai i urednici teksto'a iz kri'ino$ pra'a i kriminalistike moraju
da budu eduko'ani pre studenata. )r$anizacije bezbednosti moraju da nau reenje
za pre'azila2enje o'e praznine. Qedna od mo$u,nosti mo2e da bude predsta'ljanje
ulo$e o'ih disiciplina u pri'atnom sektoru bezbednosti3 i to >kademiji nauka kri'ino$
pra'a i >merikom kriminolokom drut'u. Cru$a opcija bi bila slanje maso'nih
oba'etenja izda'aima.
)bezbei'anje s'o$ pristupa na kampusima je presudno za re$ruto'anje studenata i
za prepozna'anje kako akademskih $raana3 tako i potencijalnih posloda'aca.
)soblje koje predaje bezbednost takoe treba da bude promo'isano. Ca bi se o'o
obezbedilo3 +F1) je pokrenuo pro$ram kolarina za profesore3 koji mo$u da se
prija'e i primaju kolarinu za sertifikat +F1) ili za 1ro$ram bezbednosne super'izije.
V0'/-, '(5%8+, '<5*2,
-e, est $odina3 $odinji >0+0Bo' akademskiBprofesionalni simpozijum okuplja
edukatore i profesionalce oko raz'ijanja bezbednosti u akademsku disciplinu. 0'ake
$odine dru$a tema daje se uesnicima3 kao to je izrada plana i pro$rama za kurs iz
bezbednosti poslo'anja3 ili smernica za akreditaciju akademskih pro$rama iz
bezbednosti. 1osle simpozijuma3 uesnici nasta'ljaju s'oj rad putem elektronske
pote i telefona s'e dok se $odinji cilj ne ost'ari. 0adr2aji prethodno$ simpozijuma
alju se na >0+0 )nline3 sajt or$anizacije.
Qedna od 'ode,ih filozofskih promena koju simpozijum 2eli da promo'ie je spajanje
bezbednosti sa pro$ramima za diplomu iz poslo'anja3 radije ne$o samo sa kri'inim
pra'om. )'aj cilj oslika'a >0+0Bo' sta' da je bezbednost u funkciji poslo'anja i da su
lano'i >0+0Ba profesionalci u poslo'anju sa nadle2nostima u bezbednosti.
Ciploma iz bezbednosti poslo'anja mo2e da pomo$ne osobama na ni'ou kontrole i
menad2menta koje su 'e, radile bez master diplome. @anje je po2eljno da studenti
upiu o'e studije posle kole ne$o da pr'o dobiju iskust'o3 ali kolarina je jedan od
naina da se o'o pre'azie.
nternet
0impozijum je takoe na$lasio da je jedan od mehanizama uest'o'anja u o'im
pro$ramima i +nternet. -ebster Uni'erzitet je 1. januara "00". $odine zapoeo
eminentni onlajn @aster pro$ram iz or$anizacione i poslo'ne bezbednosti =)B0@?.
)'aj kurs3 koji je nastao kao rezultat du$o$odinje$ partnerst'a izmeu -ebstera i
>0+0Ba3 cilja menad2ere bezbednosti koji 2ele specijalizo'anu diplomu iz
bezbednosti u kontekstu poslo'anja.
1lan i pro$ram o'o$ kursa3 koji ne obuh'ata kri'inopra'na pitanja3 zasno'an je na
postoje,em >0+0!-ebster pro$ramu koji pru2a )B0@ u de'et kampusa u 0>C.
)soblje pro$rama3 u$la'nom iz -ebstero'o$ osoblja3 poseduje znaajne
profesionalne atribute3 kao to su menad2eri bezbednosti i direktori u or$anizacijama
kao to su ameriko @inistarst'o odbrane3 FB+3 70>3 kao i zdra'st'o i polje
nuklearne ener$ije.
&entaki 4astern Uni'erzitet skoro je u'eo %.Baso'ni onlajn @aster pro$ram za
profesionalce u zatiti3 11#3 bezbednosti3 osi$uranju3 ljudskim resursima i slinim
oblastima. &urse'i obuh'ataju administraciju za pre'enciju $ubitaka3 kompenzaciju
%"
za zaposlene3 zakon o radu3 pripra'nost i od$o'or u 'anrednim situacijama3
bezbednosni menad2ment3 kontrolu pre'encije $ubitaka3 risk menad2ment i dru$a
pitanja.
-eliki broj uspenih kurse'a na daljinu3 poznati kao dopunski kurse'i3 postoje na
Uni'erzitetu u Aeesteru i na @ii$en Cr2a'nom Uni'erzitetu. <akoe postoje brojni
onlajn i 8CB5)@ kurse'i dostupni preko >0+0Ba i +F1)3 koji nudi kurse'e za
sertifiko'ane slu2benike zatite i sertifiko'ane super'izore bezbednosti. Co sada je
'ie od 1%.000 ljudi iz (" dr2a'e dobilo o'e diplome.
S*5(0:0-,;0/+0 <5/?5,20
>kademski sertifikacioni pro$rami nasta'ljaju da upoznaju studente sa poljem
bezbednosti i njiho'im unaprei'anjem u 'ie akademske strunjake. &oled2 Qork3
na primer3 pru2a akademski kurs iz zatite imo'ine. )'o je postala atrakti'na opcija
za studente menad2menta u sportu ili kompjuterskim informacionim sistemima3 kao i
za one iz kri'ino$ pra'a. Ca bi o'aj pro$ram mo$ao da napreduje3 mora se osi$urati
da su kurse'i adek'atno predsta'ljeni i da studenti pohaaju kurse'e u normalnim
etapama.
)'i pro$rami primamlji'i su za zaposlene koji treba da za're $omilu kurse'a da bi
dosti$li i iskust'o i diplomu. )stali profesionalci koji 2ele promenu posla i karijere
mo$u o'e kurse'e maksimalno da iskoriste.
1ostoje brojni profesionalni sertifikacioni pro$rami u raznim sektorima bezbednosti.
7a primer3 Udru2enje sertifiko'anih istra2i'aa pre'ara sponzorie sertifiko'ani
pro$ram za istra2i'anje pre'ara =8F4?3 koji usa'ra'a zaposlene za otkri'anje3
pre'enciju i istra2i'anje iroko$ opse$a pre'ara. <akoe3 poznat je i >0+0Bo'
sertifikacioni pro$ram za profesionalce u bezbednosti =811?3 koji je nastao 197(.
$odine.
1ostoji mno$o koristi od akademsko$ prih'atanja profesionalnih sertifikacionih
pro$rama. )'i pro$rami podr2a'aju i podupiru akademske napore na mno$o naina.
7a primer3 odnos onih koji su pali i onih koji su polo2ili ispite mo$u da poka2u
obrazo'nim institucijama koliko je k'alitetan njiho' pro$ram. <akoe3 o'i pro$rami
mo$u da popune nedostatak doktorata u disciplinama bezbednosti3 ukoliko su
prih'a,eni kao alternati'ne diplome master ni'ou.
1rofesionalni sertifikacioni pro$rami mo$u da imaju koristi od onlajn akademskih
kurse'a. 7a primer3 ni'o fakultetske diplome mo2e biti po'ezan sa o'im pro$ramima.
<ako bi studenti mo$li da dobiju akademske diplome3 za're kurs i dobiju sertifikat u
isto 'reme.
S(5%8+* <5,-'*
1rakse po'ezuju akademsku teoriju sa aktuelnom profesionalnom praksom. 0tudenti
koji pohaaju praksu dobijaju kompletnije obrazo'anje. 1o'ratne informacije koje
profesori dobijaju od studentskih praksi obezbeuju da fakulteti budu u toku sa
industrijskim trendo'ima. )sim to$a3 prakse poma2u3 do odreeno$ ni'oa3 u
zapolja'anju3 i to na korist i posloda'ca i re$ruto'ano$ studenta.
%%
I'(5,104,8-0 5,)
Bezbednost ne mo2e da bude prih'a,ena kao akademska disciplina s'e dok 'ie ne
bude smatrana za polje zanimanja koje se ba'i iskljui'o implementacijom
bezbednosnih mera3 i to bez dokazi'anja njiho'e efekti'nosti. &ljuna komponenta
s'ake prepoznate akademske discipline je istra2i'anje radi jaanja najbolje prakse i
eliminisanja one koja nije korisna. <akoe je 'a2no da postoji priznat nauni asopis
koji bi obja'lji'ao o'ak'a istra2i'anja.
-ode,i aosopisi na o'om polju su Qournal of 0ecuritG >dministration3 koji izlazi d'a
puta $odinje3 a izda'a je 0ektor za bezbednost i pre'enciju kriminala >kademije
kri'inopra'nih nauka3 i 0ecuritG Qournal3 koji izlazi etiri puta $odinje3 a izda'ai su
1erpetuitG 1ress i >0+0.
<renutni nedostatak akademskih istra2i'anja u bezbednosti izaz'an je mno$im
faktorima3 ukljuuju,i poteko,e koje prate 'oenje drut'enih istra2i'anja sa
eksperimentalnom i kontrolnom $rupom. 0amo par okru2enja mo2e da pru2i
LlaboratorijskeL uslo'e za nauna ispiti'anja u o'oj oblasti.
1roblematian je i nedostatak finansijskih sredsta'a u bezbednosti. Finansijskih
sredsta'a ima3 ali ne za istra2i'anja koja obuh'ataju sektor pri'atne bezbednosti. 7a
primer3 jedno istra2i'anje je ispiti'alo uticaj ulino$ os'etljenja na smanjenje
kriminala na ja'nim mestima3 ali niko nije istra2i'ao odnos izmeu os'etljenja i
kriminala na mestima koja su zati,ena.
5eenje o'o$ problema mo2e da se nalazi u st'aranju medijsko$ pro$rama koji bi
promo'isao istra2i'anja 0karman centra Aeester Uni'erziteta3 Uni'erziteta u
&entakiju i dru$ih 'isokokolskih institucija. )'o takoe mo2e da se rei
posta'ljanjem akademskih istra2i'akih rado'a na +nternet prezentacije udru2enja
profesionalaca u bezbednosti3 kako bi se studentima i istra2i'aima omo$u,io lak i
brz pristup tak'im informacijama. )'o su 'e, uradili +F1) i >0+0.
Bezbednost tek treba da dosti$ne s'oje cilje'e 6 one o akademskom prizna'anju i
ustano'ljenim3 akredito'anim pro$ramima koji bi postojali na uni'erzitetima. Ca bi se
dosti$li o'i cilje'i3 studentima bezbednost mora da bude ponuena kao karijera pre
ne$o to upiu koled2 ili uni'erzitet3 kao i prilika da upotpune postdiplomske studije.
<akoe treba konstantno da se spro'ode istra2i'anja i obja'lji'anje rado'a
akademsko$ ni'oa kako bi se dokazala 'rednost bezbednosti kao neza'isne naune
discipline.
%(
3. SMERNICE ZA RUKOVODIOCE BEZBEDNOSTI
.
REZIME
5izino okru2enje dananje$ poslo'anja postalo je s'e opasnije3 kompleksnije i
meuza'isno3 kako na unutranjem3 tako i na $lobalnom planu. 4fekti'no upra'ljanje
o'im okru2enjima je fundamentalni zahte' poslo'anja. )dbori direktora3 deoniari3
kljuni partneri i ja'nost s razlo$om oekuju da or$anizacije identifikuju i pred'ide
oblasti rizika i da u skladu s tim posta'e konzistentnu strate$iju za s'e funkcije kako
bi ubla2ile ili umanjile te rizike. )sim to$a3 postoji oeki'anje da ,e menad2ment da
rea$uje 'eoma efekti'no na one do$aaje i incidente koji predsta'ljaju pretnju po
kapacitet or$anizacije. 1roakti'na strate$ija za umanji'anje rizika od $ubitka na kraju
pru2a poziti'an uticaj na profitabilnost3 i to je u nadle2nosti or$anizaciono$
ruko'oenja 'ie$ menad2menta i iz'rnih odbora.
0utina o'o$ prirunika je da su 'etine i strunosti presudne za akti'nu zatitu i da
je efekti'na reakcija na okru2enje modernih pretnji kritinija ne$o ikada ranije.
4fekti'no ruko'oenje unutar naj'iih ni'oa or$anizacije i njiho'e bezbednosne
funkcije su imperati'. 5eputacija or$anizacije3 neometan rad i pouzdanost tehnike
infrastrukture i normalnih poslo'nih procesa3 zatita fizikih i finansijskih kapaciteta3
bezbednost zaposlenih i po'erenje partnera3 u odreenoj meri za'ise od efikasnosti
od$o'orno$ i pouzdano$ 'ie$ ruko'odioca bezbednosti =80)?.
)no to je ranije nedostajalo or$anizaciji je jedna pozicija u 'iem menad2mentu
od$o'orna za izradu3 uticaj i usmera'anje strate$ije zatite celokupne or$anizacije. U
mno$im or$anizacijama3 od$o'ornost je podeljena3 u$la'nom izmeu nekoliko
menad2era u raznim odeljenjima3 sa potencijalno suprotsta'ljenim cilje'ima.
5azno'rsnost dananjih rizika dolazi u kompleksnoj matrici meusobno po'ezanih
pretnji3 ranji'osti i udara3 zbo$ e$a je potrebno usposta'iti mere za zatitu koje su
takoe meusobno za'isne. 0posobnost uticanja na poslo'nu strate$iju i suoa'anje
s pitanjima izlo2enosti unutranjim rizicima zahte'a da se ruko'odilac bezbednosti
nalazi na od$o'araju,em ni'ou u or$anizaciji. )'o mo2e da se posti$ne kroz
restruktuiranje i usmera'anje postoje,ih napora kroz o'u jedinst'enu funkciju 'ie$
menad2menta3 i eliminisanjem su'inih i o$ranienih interesa koji mo$u da postoje u
'ertikalnim strukturama or$anizacije.
LANAC ODGOVORNOSTI
)dluka o od$o'araju,em iz'eta'anju za poziciju 80) treba da se dobije iz procene
postoje,e or$anizacione strukture. 0na2no se preporuuje da o'a pozicija iz'eta'a
'e,inu naj'iih ruko'odilaca or$anizacije3 kako bi se osi$urala jaka 'eza sa )dborom
direktora i njiho'im operati'nim odeljenjima. 5elati'na pozicija u hijerarhiji je si$nal
ne samo pos'e,enosti i podrke top menad2menta3 'e, i le$itimiteta koji je dodeljen
pro$ramu bezbednosti u or$anizaciji.
6
&hief Securit' Officer .&SO/ 1uideline3 I "00( >0+0 +nternational3 1."* 1rince 0treet3 >leJandria3
-> ""%1(! prevod2 Klub studenata 3akulteta bezbednosti" 4ajbolji prevod &SO glasio bi )ukovodilac
bezbednosti ili 5ef bezbednosti! na srpskom jeziku" - su%tini! ova pozicija predstavlja poziciju
menad+era bezbednosti u naj'iem menad2mentu or$anizacije.
%*
MODEL FUNKCIJE
@odel predsta'ljen u o'om delu prikazuje opse$ pro$rama zatite or$anizacije koji
obuh'ata funkcionalne oblasti od$o'ornosti3 kljune procese i diskusiju o radnim
elementima koji mo$u da se nau unutar or$anizacije. Cok L'lasnit'oL u striktnom
po$ledu nije presudno3 strate$ijska od$o'ornost i efekti'ni uticaj jesu. 5uko'odst'o
mo2e da ima formu sa'eta za bezbednost ili ulo$u teku,e menad2erske i bud2etske
od$o'ornosti za s'e funkcije bezbednosti. &ulturni i poslo'ni model u radu u
or$anizaciji usmera'a,e odluke prema usposta'ljanju najbolje$ pristupa. &oncept
or$anizacione 'izije i misije zatite je sutina o'ih smernica.
MODEL PROFILA RUKOVODIOCA BEZBEDNOSTI
Rizici
Ajudski resursi i intelektualno 'lasnit'o
4tika i reputacija
Finansijska sredst'a
+< sistemi
Aanac transporta3 distribucije i naba'ke
#akonski3 re$ulatorni i Oeneralni sa'et
Fiziki i postrojenja
Ki'otna sredina3 zdra'lje i si$urnost
Potencijalni procesi i usluge
1olitika $lobalne bezbednosti i administrati'ne procedure
<ehnolo$ija i zatita infrastrukture
+nformacioni risk menad2ment
&ontinuitet poslo'anja3 krizni menad2ment i od$o'or
5isk edukacija zaposlenih
+stra2ne i forenzike uslu$e
Bezbedno funkcionisanje radno$ mesta
)d$o'araju,a zatita poslo'no$ procesa
%.
<ransfer rizika i osi$uranja
1rocena3 e'aluacija i pro'era rizika
#atita ruko'odst'a
+stra$e prolosti i po'erenja
1oslo'no usmerenje i bezbednosna usa$laenost
0poljni i odnosi sa 'lastima
1oslo'na oba'etajna i kontraoba'etjna podrka
Potrebne vetine
M*+,)1*5 /)+/'02,
5az'ija3 utie i ohrabruje odnose zasno'ane na po'erenju sa ruko'odiocima
poslo'nih jedinica3 'ladinim z'aninicima i profesionalnim or$anizacijama.
Celuje kao sa'etnik za s'e klijente or$anizacije.
V/9*+6* 2*+,)12*+( (02,
+z$rauje3 moti'ie i 'odi profesionalni tim koji je pos'e,en or$anizacionoj
kulturi3 koji rea$uje na poslo'ne potrebe i koji je pos'e,en inte$ritetu i
profesionalizmu.
S(5%8+/'(
1ru2a ili nad$leda pru2anje tehnike ekspertize koja od$o'ara rizicima i
isplati'osti neophodnih uslu$a bezbednosti.
$,+ 5%-/4/)'(4,
1ru2a intelektualno 'ost'o i akti'nu podrku ruko'ode,em timu or$anizacije
kako bi osi$urao da su 'ii menad2ment i )dbor upoznati sa rizicima.
R0'- 2*+,)1*5
+dentifikuje3 analizira i komunicira o poslo'nim i bezbednosnim rizicima po
or$anizaciju.
S(5,(*?
5az'ija $lobalnu strate$iju za bezbednost koja je po'ezana sa 'ero'atnim
rizicima i u saradnji sa partnerima or$anizacije.
K5*,(04+/ 5*7,4,+6* <5/&$*2,
%7
1odr2a'a konkurentnost i po'e,a'a 'rednost kroz obezbei'anje da
or$anizacija uest'uje u poslo'nim procesima za umanji'anje rizika. Celuje
kao pokreta poziti'nih promena zbo$ zatite or$anizacije.
KLJUNE NADLENOSTI
5uko'odilac bezbednosti je ra'nopra'an partner u ruko'ode,oj infrastrukturi
or$anizacije. Ukoliko s'eobuh'atna procena bilo koje od oblasti rizika koje su
spomenute u modelu3 podr2i potrebu za specifinom bezbednosnom ulo$om3
dodelji'anje 'isoke od$o'ornosti ,e da omo$u,i bolje inte$risanu strate$iju
bezbednosti sa manje ud'ajanja funkcija i uz manje troko'e za or$anizaciju.
&ljuna nadle2nost je menad2ment efekti'nim radnim odnosima izmeu $rupa
klijenata. )'e smernice preporuuju da od$o'ornost za zatitu poslo'anja u pr'oj
liniji treba da padne na menad2ere s'ake operati'ne jedinice sa od$o'araju,om
or$anizacionom funkcijom bezbednosti koja pru2a procenu rizika3 politiku i
infrastrukturu za podrku.
)'aj model zahte'a 'ie$ ruko'odioca koji mo2e da pred'odi i omo$u,i poslo'anje u
kontekstu spro'oenja politike i pra'o'remene detekcije i iz'eta'anja o rizicima.
4fekti'no spro'oenje poslo'nih procesa tra2i od pojedinca da kreati'no rea'a
probleme i da bude lider koji je u stanju da uklopi razumnu kontrolu sa efikasnim i
produkti'nim poslo'nim procesima.
<akoe je neophodno da pojedinac na poziciju donese strunost po odreenim
pitanjima. 5uko'oenje 'iestranim pro$ramom bezbednosti zahte'a opte znanje3
ali je mo$u,e da ,e on!ona da dou sa iskust'om u poslo'anju3 na ruko'ode,im
funkcijama ili nekim elementima poslo'a bezbednosti. &redibilitet tima i 'izija
st'aranja inte$risane strate$ije za'isi od sposobnosti ruko'odioca bezbednosti da
razume3 ceni i usmeri razne misije 'ezane za bezbednost.
&ljuni faktori uspeha
0posobnost iz$radnje odr2i'ih po'oljnosti kroz pra$matina i ino'ati'na
bezbednosna reenja.
Cemonstriran inte$ritet i sposobnost pridr2a'anja principa pod unutranjim i!ili
spoljnim pritiskom.
-isokok'alitetne analitike 'etine3 menad2ersko iskust'o i odline sposobnosti
u upra'ljanju odnosima.
&'alitetno iskust'o u stratekom planiranju i!ili raz'oju politike na naj'iem
ni'ou.
0posobnost pred'ianja3 uticanja i podrke or$anizaciji u proceni i brzom
prila$oa'anju na promenlji'e uslo'e i trendo'e =unutranje i spoljne? koji su od
znaaja za usmerenje or$anizacije.
4fikasnost u predsta'ljanju preporuenih toko'a akti'nosti za ino'ati'ne
reakcije usmerene na poslo'anje.
1redanost profesionalizmu i demonstrirana orijentacija prema uspenom
raz'oju zaposlenih.
%/
5az'oj strate$ije
&ljuna od$o'ornost ruko'odioca bezbednosti je raz'oj i spro'oenje strate$ije koja
demonstrira procese razume'anja prirode i 'ero'atno,e katastrofinih i do$aaja koji
predsta'ljaju znaajan rizik po bezbednost. 0trate$ija mora da na$lasi u detalje
plano'e za pre'enciju i pripremu za nepo2eljne do$aaje3 ukljuuju,i s'est3 obuku3
'e2be i metodolo$ije za u$radnju sa'remenih bezbednosnih pro$rama i procesa u
or$anizaciju. 0trate$ija takoe treba da pokrije operacije za kontinuitet poslo'anja od
bilo ko$ napada ili katastrofe. 5uko'odilac bezbednosti mora da bude u stanju da
jasno predsta'i o'u strate$iju3 troko'e i sline efekte naj'iim ni'oima or$anizacije i
)dboru direktora i nje$o'im operati'nim odeljenjima.
1rikupljanje informacija i procena rizika
80) je nadle2an i od$o'oran za prikupljanje i procenu informacija koje se odnose na
raz'oj iroko$ spektra do$aaja koji se odnose na bezbednost3 koje su specifine za
or$anizaciju i njene operacije3 a koje mo$u znaajno da utiu na bezbednost
zaposlenih i profit ili reputaciju or$anizacije. )sim to$a3 80) mora lo$iki da ut'rdi
'ero'atno,u poja'lji'anja o'ih bezbednosnih incidenata3 i da raz'ije od$o'araju,e
pre'enti'ne strate$ije koje su kompatibilne sa poslo'nim odlukama i unutranjom
kontrolom. +nformacije korisne za raz'oj o'ih procena i pre'enti'nih strate$ija mo$u
da se dobiju iz razliitih iz'ora3 ukljuuju,i zapise same or$anizacije3 dr2a'nih
a$encija3 a$encija za spro'oenje zakona3 no'inskih or$anizacija3 postoje,ih
bezbednosnih tela i dr. 5uko'odilac bezbednosti treba da razume i da bude upoznat
sa 'etinama ljudi i tehnolokom podrkom koji ,e da pomo$nu o'om procesu3 kao i
da poseduje konceptualne i 'etine kritiko$ razmiljanja zbo$ pra'ljenja prioriteta
izmeu rizika i raz'oja od$o'araju,ih pre'enti'nih strate$ija za celu or$anizaciju.
1ripra'nost or$anizacije
80) je nadle2an i od$o'oran za osi$ura'anje da je preduze,e pripremljeno za
mo$u,nost napada3 katastrofe ili slino$ bezbednosno$ incidenta =pre'are3 izmene3
itd.?. )'o obuh'ata raz'oj i 'oenje plano'a i pro$rama za obuku3 kao i 'e2bi.
1roces redo'no$ periodino$ preispiti'anja i procene spremnosti or$anizacije za
sluaj napada ili odreeno$ do$aaja je kljuna od$o'ornost ruko'odioca
bezbednosti.
0prea'anje incidenata
Qo jedna kljuna nadle2nost!od$o'ornost ruko'odioca bezbednosti je analiza
informacija i koordinacija akti'nosti sa osobama unutar i iz'an or$anizacije zbo$
pred'ianja i sprea'anja napada ili katastrofe. )'o znai sposobnost uspeno$
neza'isno$ funkcionisanja u hiperakti'nim3 matrinim okru2enjima3 to zahte'a
'isoku toleranciju na neiz'esnost i poziti'ne politike 'etine zbo$ za'retka
pro$rama i projekata.
80) takoe mora da identifikuje i razume prirodu bezbednosnih rizika u poslo'nom
okru2enju3 kao i primenu od$o'araju,e finansijske i menad2erske kontrole zbo$
ubla2a'anja tih rizika. )'o takoe zahte'a od ruko'odioca bezbednosti da zna kad i
kako da zatra2i podrku risk menad2menta3 unutranje kontrole3 spoljnih resursa3
zakonskih3 ljudskih resursa i dru$ih funkcija u or$anizaciji koje su takoe ukljuene u
ubla2a'anje raznih rizika po poslo'anje.
%9
Bezbednost ljudi3 poslo'anja3 informacija i reputacije
#atita inte$riteta3 ljudi3 procesa i imo'ine kompanije od ote,enja i $ubitaka je
takoe kljuna od$o'ornost ruko'odioca bezbednosti. +ako je 'a2no zatititi
finansijska i fizika sredst'a kompanije =no'ac3 objekti i oprema?3 80) takoe mora
da bude posebno struan u suoa'anju sa potencijalnim rizicima koji se odnose na
$ubitak reputacije3 intelektualno 'lasnit'o i poslo'ne tajne. Ajudi obuh'ataju
menad2ment i direktore3 zaposlene3 klijente i s'e one koje je or$anizacija du2na da
titi.
5eakcija3 upra'ljanje i obno'a posle incidenta
U sluaju napada ili katastrofe3 80) ,e da bude od$o'oran za koordinaciju napora u
ok'iru or$anizacije na obno'i kritinih sistema i pru2anju objekata i sredsta'a koji se
or$anizaciji neophodni za funkcionisanje.
5uko'odilac bezbednosti ,e da koordinie sa unutranjim i spoljnim resursima kako
bi osi$urao je pru2ena adek'atna medicinska3 finansijska i bliska podrka
zaposlenima3 klijentima i dru$ima koji su po$oeni katastrofom ili napadom na
or$anizaciju. 80) ,e da koordinie sa lokalnim3 dr2a'nim3 federalnim i
meunarodnim a$encijama ukoliko je potrebno.
)dnosi sa in'estitorima3 ja'no,u i 'lastima
80) mora blisko da koordinie sa onima koji su od$o'orni za odnose sa
in'estitorima3 odnose s ja'no,u3 finansije3 ljudske resurse3 operacije i odnose s
'lastima. )sim to$a3 od ruko'odioca bezbednosti mo2e da se zahte'a da uest'uje u
raz'oju medijskih inter'jua i s'edoenja pred dr2a'nim re$ulatornim a$encijama.
KLJUNE SPOSOBNOSTI
Oeneralno3 80) mora da bude 'ie strateki ne$o taktiki orijentisan. )sim to$a3 on
mora da poseduje izuzetno k'alitetne poslo'ne i interpersonalne 'etine. 1ozicija
ruko'odioca bezbednosti zahte'a izuzetno 'isok ni'o emocionalne zrelosti3 kao i
sposobnost razumno$ i smireno$ donoenja od$o'araju,e$ reenja tekih etikih i
kriznih situacija. 0posobnost analiziranja3 sh'atanja i objanjenja predlo$a
bezbednosnih inicijati'a 'iim ruko'odiocima i lano'ima )dbora bi,e kljuni zahte'
za o'u poziciju. 7aj'ero'atnije ,e strateke3 poslo'ne i interpersonalne sposobnosti
ruko'odioca bezbednosti da budu od 'e,e 'a2nosti ne$o tehnike 'etine u
bezbednosti3 od kojih su mno$e dostupne preko strunjaka za unutranja pitanja ili
preko spoljnih sa'etnika.
Qo jedna 'eoma 'a2na sposobnost je jasno komuniciranje3 'erbalno i pisano.
+nterakcija sa 'iim ruko'odiocima i lano'ima )dbora znai da pojedinac mora da
bude oputen u predsta'ljanju i posta'ljanju pitanja i pokretanju izazo'a koji se
odnose na predlo$e i preporuke ono$a to predsta'lja.
5uko'odilac bezbednosti mora da poseduje 'etine i sposobnosti kako bi uspeno
posti$ao slede,e;
(0
)dnos i komunikaciju sa 'iim ruko'odiocima3 )dborom direktora i nje$o'im
operati'nim odljenjima.
5azume'anje strateko$ smera i cilje'a poslo'anja3 kao i naina za
po'ezi'anje bezbednosnih potreba sa cilje'ima i zadacima or$anizacije. )'o
znai sposobnost usposta'ljanja 'izije $lobalnih i indi'idualnih poslo'nih
pro$rama bezbednosti i iz$radnja podrke za njiho'o spro'oenje i dalji raz'oj.
5azume'anje i procena uticaja promena u oblastima ekonomije3 $eopolitike3
or$anizaciono$ projekto'anja i tehnolo$ije3 i naina na koji se one odnose na
potencijalne pretnje i rizike po or$anizaciju.
)si$ura'anje da se bezbednosni incidenti i slini etiki problemi istra2uju i
rea'aju bez daljih ometanja3 i da se s'e to spro'odi na poten i objekti'an
nain u skladu sa or$anizacionim 'rednostima i kodeksom poslo'no$
ponaanja.
)laka'anje upotrebe tradicionalnih i naprednih tehnika planiranja scenarija u
proceni rizika i pretnji po or$anizaciju.
5azume'anje na koji se nain uspeno po'ezuju i raz'ijaju radni odnosi sa
kljunim pojedincima irom or$anizacije.
1romo'isanje or$anizaciono$ uenja i razmene znanja kroz uutranje i spoljne
informacione resurse3 a u skladu sa or$anizacionom kulturom.
1olitika otroumnost3 a ne politika moti'isanost.
5ealno sh'atanje potrebe za procenom uticaja finansija3 zaposlenih ili klijenata
na bilo koji plan ili preporuku.
Funkcionisanje kao inte$ralno$ dela 'ie$ menad2ment tima uz razmatranje
troko'a planiranja i ula$anja.
5az'oj bezbednosne kulture irom or$anizacije na nain na koji to od$o'ara
poslo'anju i kulturi or$anizacije.
)pis idealno$ ruko'odioca bezbednosti takoe treba da obuha'ti slede,e line
osobine;
0trateka orijentacija uz sposobnost taktiko$ delo'anja3 ukoliko je potrebno.
1ro'erene 'etine koje su po2eljne u matrinom okru2enju.
Olobalna perspekti'a3 multikulturalno razume'anje i pristup.
0olidno usmerenje na detalje3 ukoliko je potrebno.
)dline konceptualne i 'etine kritiko$ razmiljanja.
-isok inte$ritet.
4mocionalna zrelost.
E'rsto pre$o'aranje i iz$radnja konsenzusa.
Qasno razume'anje principa procesa menad2menta.
0posobnost interakcije na s'im ni'oima or$anizacije3 i osetlji'ost na pitanja
koja se odnose na odeljenja!or$anizaciju.
1okretanje promena.
(1
ISKUSTVO
Coprinos prethodno$ iskust'a na sposobnost procenji'anja i ut'ri'anja faktora
uspeha u kulturi or$anizacije bi,e kritini za proces odabira. Cemonstrirano iskust'o
je kljuno u o'om sluaju.
9irok i razno'rstan spektar 'etina3 obrazo'anje i iskust'o mo$u da se zahte'aju u
za'isnosti od analize pozicije koju 'ri or$anizacija koja 2eli da zaposli ruko'odioca
bezbednosti. 5uko'odilac ,e da bude pokreta promena3 sposoban da ubrzo bude
prepoznat kao 'isoko pouzdan resurs naj'ie$ ni'oa.
U za'isnosti od polo2aja or$anizacije na tr2itu3 kao i od opse$a posla3 mo2da ,e da
bude potrebno pokazati meunarodno iskust'o3 uz dodatno 'redno'anje pozna'anja
jedno$ ili 'ie stranih jezika.
5uko'odilac mora da poseduje razno'rsno iskust'o koje ,e da doz'oli or$anizaciji da
proceni da li ,e uspeno reeni izazo'i iz prethodno$ iskust'a mo,i da utiu na isti
ishod u budu,nosti. 1o2eljni kandidat bi,e spreman menad2er sa saradnikim
predispozicijama i pro'ereni timski i$ra i poslo'ni partner.
OBRAZOVANJE
5uko'odilac bezbednosti je pozicija 'ie$ menad2menta. &ao i kod prethodnih
zahte'a3 postoje znaajna oeki'anja i po pitanju obrazo'anja. Uni'erzitetske
diplome 'isoko se 'rednuju u s'akoj industriji i predsta'ljaju poslo'nu 'ezu koja ,e
naj'ero'atnije da st'ori poboljanu sliku o ruko'odiocu bezbednosti u mno$im
kompanijama. Ciplome iz pra'a3 poslo'anja3 finansija3 bezbednosno$ menad2menta3
menad2menta informacionih sistema ili kri'ino$ pra'a su dobar nain predsta'ljanja
i potrebno je razmotriti ih3 kao to je to sluaj sa sertifikatima iz bezbednosti i slinih
oblasti.
&'alifikacije za posao i obrazo'ne k'alifikacije moraju da se usklade sa
or$anizacionom kulturom. <ipina situacija je da ,e k'alitet3 'rsta iskust'a i ostale
k'alifikacije koje se direktno odnose na zaposlenje3 biti najpo2eljniji za or$anizaciju
koja 2eli da zaposli ruko'odioca bezbednosti.
PRILOG
O<0' 2/)*$, </.0;06*
0'rha pozicije
5uko'odilac bezbednosti slu2i kao ruko'odilac koji je od$o'oran za identifikaciju3
raz'oj3 spro'oenje i upra'ljanje or$anizacionim S$lobalnimT
7
bezbednosnim
strate$ijama i pro$ramima.
7
Celo'i u za$radi za'ise od opse$a i cilje'a s'ake or$anizacije pojedinano.
("
&ljune od$o'ornosti!nadle2nosti
U saradnji sa iz'rnim telom3 usmera'a raz'oj efekti'ne strate$ije za
ubla2a'anje rizika3 odr2a'a kontinuitet operacija i titi or$anizaciju.
Usmera'a doma,e Si meunarodnoT osoblje ka identifikaciji3 raz'oju3
spro'oenju i odr2a'anju bezbednosnih procesa3 prakse i politika irom
or$anizacije3 a zbo$ smanji'anja rizika3 reakcije na incidente3 i o$ranienja
izlo2enosti i nedostataka u s'im oblastima informacionih3 finansijskih3 fizikih3
linih i reputacionih rizika.
+stra2uje i koristi sa'remena tehnoloka reenja i ino'ati'ne tehnike
bezbednosno$ menad2menta zbo$ zatite imo'ine or$anizacije3 ukljuuju,i
intelektualno 'lasnit'o. Usposta'lja od$o'araju,e standarde i kontrolu rizika.
5az'ija odnose na 'isokom ni'ou sa policijom Si meunarodnim ek'i'alentimaT3
dr2a'nim slu2bama bezbednosti Si meunarodnim bezbednosnim a$encijamaT3
oba'etajnim slu2bama i pri'atnim sektorom u bezbednosti Si na $lobalnom
ni'ouT.
1reko potinjenih menad2era3 koordinie i spro'odi obezbeenje objekata3
operacije i akti'nosti zbo$ pru2anja zatite ruko'odiocima3 menad2erima3
zaposlenima3 klijentima3 partnerima3 posetiocima itd. i fizikoj i informacionoj
imo'ini3 uz optimalno an$a2o'anje osoblja i opreme.
&ljune 'etine i sposobnosti
5uko'ode,e 'etine zbo$ pru2anja smernica menad2mentu i profesionalnom
osoblju unutar or$anizacije.
0posobnost raz'ijanja konsenzusa u ok'iru or$anizacione klime razliitih
operati'nih akti'nosti i esto suprotsta'ljenih propisa koje name,u a$encije
koje imaju re$ulatornu nadle2nost.
0posobnost efekti'no$ komuniciranja sa s'im ni'oima or$anizacije3 ukljuuju,i
iz'rni menad2ment i odeljenja )dbora direktora o statusu bezbednosti
or$anizacije.
4mocionalna zrelost zbo$ razume'anja efekta i osetlji'osti pitanja bezbednosti.
0mernice za k'alifikacije
7ajmanje %B* $odina direktno$ iskust'a na ruko'ode,oj poziciji. Cemonstrirana
sposobnost raz'oja i upra'ljanja funkcionalnim sredst'ima i bud2etom.
>kademsko z'anje ili ek'i'alent u oblasti studija koji je rele'antan za o'u
poziciju i najmanje 10B1* $odina iskust'a u sektoru pri'atne korporati'ne
bezbednosti ili slinoj or$anizaciji ja'no$ sektora.
SCemonstrirano iskust'o i rad u meunarodnoj areni bezbednosti na poslo'ima
koji su 'ezani za bezbednostT.
(%
. BEZBEDNOST INFORMACIJA
/
POJAM BEZBEDNOSTI INFORMACIJA
0istem bezbednosti informacija obuh'ata ljude3 procese3 or$anizaciju i tehnolo$iju3
odnosno to je sistem koji se sastoji iz ura'note2eno$ skupa mera zatite;
bezbednosne pro'ere osoblja3 fizike bezbednosti3 bezbednosti podataka3
bezbednosti informacionih sistemaN koordinisano$ u'oenja formalnih procedura kao
to su procena rizika3 sertifikacija osoblja i opreme3 kao i akreditacija tehnikih
sistema za primenu u odreenom se$mentu poslo'no$ procesa. Ura'note2enost i
koordinacija bitnih mera i postupaka posti2u se or$anizacijom i upra'ljanjem
bezbedno,u informacija.
OSNOVNI POJMOVI
1re opisa i objanjenja bezbednosnih mera potrebno je definisati osno'ne pojmo'e
koji se koriste u o'om tekstu3 tj. definisati ta su to podatak3 informacija3 informacioni
sistem3 itd.
*odatak je skup prepoznatlji'ih simbola koji su zapisani na odreenom nosiocu.
nformacija je podatak s odreenim znaenjem3 odnosno saznanje koje se mo2e
preneti u bilo kom obliku =pisanom3 audio3 'izuelnom3 elektronskom ili nekom
dru$om?.
nformacioni sistem je s'aki sistem uz pomo, koje$ se prikupljaju3 unose3 u'aju3
obrauju3 prikazuju3 uzimaju i alju informacije tako da budu dostupne i upotreblji'e
s'akome ko ima pra'o da ih koristi.
nformaciona oprema su s'i fiziki ureaji i!ili sredst'a koji ine informacioni sistem.
Bezbednost informacija se definie kao ou'anje;
poverljivosti 6 obezbei'anje da je informacija dostupna samo onim licima
koja imaju o'la,eni pristup3
integriteta 6 zatita postojanja3 tanosti i kompletnosti informacije kao i
metoda za njiho'u obradu3
raspolo+ivosti 6 obezbei'anje da autorizo'ani korisnici imaju mo$u,nost
pristupa informaciji i pripadaju,im sredst'ima kad $od je to potrebno.
#a%tita je skup mera za ou'anje bezbednosti.
4adzor je pro'era'anje funkcionisanja sistema zatite.
Odgovornost je ponaanje prema unapred ut'renom skupu pra'ila.
Ovla%enje je pra'o postupanja u ut'renim ok'irima.
8
0tandard +0) 177993 nformacione tehnologije 6 *ravila prakse za upravljanje bezbedno%u
informacija3 +0)!+483 "000.
((
-lasnici podataka od$o'orni su za s'a postupanja s podacima koji su u njiho'oj
nadle2nosti3 tokom 2i'otno$ ciklusa podataka. 1ritom3 postupanje s podacima
podrazume'a nastanak3 obradu3 unos i arhi'iranje podataka.
+nformaciona infrastruktura obuh'ata s'u infrastrukturu u odreenom dr2a'nom telu
ili or$anizaciji koja na bilo koji nain utie na osobine po'erlji'osti3 raspolo2i'osti ili
inte$riteta podataka3 i u ok'iru koje podaci nastaju3 obrauju se ili unose.
-lasnici informacione infrastrukture od$o'orni su za planiranje i spro'oenje
or$anizacionih i tehnikih mera u skladu s 'a2e,im propisima koji se odnose na
bezbednost informacija.
1ra'o pristupa i pra'o na upotrebu informacionih resursa odreuju se iskljui'o po
naelu poslo'ne potrebe3 a ne po hijerarhijskom konceptu ran$a radno$ mesta.
Bezbednosna akreditacija
>kreditacija je uopteno postupak u kojem nadle2no neza'isno akreditaciono telo
z'anino pot'ruje pra'nom ili fizikom licu da je sposobno da oba'lja odreene
poslo'e. Bezbednosna akreditacija se odnosi na pro'eru sposobnosti pra'nih lica za
spro'oenje procesa bezbednosti informacija3 u skladu sa od$o'araju,im propisima
bezbednosti informacija. 1roces bezbednosti informacija sastoji se iz niza ut'renih
mera i metoda koje su u$raene u obliku or$anizacionih i tehnikih kontrola u
poslo'ne procese odreeno$ pra'no$ lica ili dr2a'no$ tela.
Bezbednosno akreditaciono telo
>kreditaciono telo je neza'isno pra'no lice o'la,eno zakonom ili akredito'ano od
strane odreeno$ centralno$ akreditaciono$ tela3 koja 'ri pro'eru sposobnosti
pra'nih lica za spro'oenje procesa bezbednosti informacija u ok'iru sopst'eno$
poslo'no$ procesa.
*otvrda o bezbednosnoj akreditaciji
>kreditaciono telo uopteno izdaje pot'rdu o akreditaciji pra'nom ili fizikom licu za
koje se ut'rdi da ispunja'a zahte'e akreditaciono$ procesa. 1ot'rda o bezbednosnoj
akreditaciji oznaa'a ispunja'anje propisanih zahte'a procesa bezbednosti
informacija od strane odreeno$ pra'no$ lica ili dr2a'no$ tela. 1ot'rda o akreditaciji
izdaje se u'ek na o$ranieni 'remenski rok. Uobiajeni roko'i za bezbednosne
akreditacije su d'e3 etiri i pet $odina. +stekom akreditaciono$ roka spro'odi se
pono'na pro'era3 koja osim propisanih zahte'a procesa bezbednosti informacija ima
za cilj da ut'rdi i k'alitet upra'ljanja 2i'otnim ciklusom podataka3 informacione
infrastrukture3 fizike bezbednosti i osoblja. 1ot'rdom o bezbednosnoj akreditaciji
daje se o'la,enje za oba'ljanje odreenih poslo'a.
Bezbednosni sertifikat
0ertifikat je uopteno pot'rda o usklaenosti odreeno$ proiz'oda3 procesa ili uslu$e
s nacionalnim propisom ili formalnim tehnikim zahte'ima za proiz'ode3 procese ili
uslu$e. Bezbednosni sertifikat odnosi se na lica3 proiz'ode ili sisteme bezbednosti
informacija. Bezbednosnim sertifiko'anjem se omo$u,a'a kori,enje pojedinih
(*
tr2inih proiz'oda u propisanim uslo'ima s ciljem sistematske realizacije projekata
informacione infrastrukture. 7a primer3 proiz'od fabrike U3 model R3 tip # 'erzija V3
mo2e da se koristi za razmenu podataka u dr2a'nim or$anima do stepena tajnosti
Lslu2bena tajna 6 tajnoL.
Bezbednosno sertifikaciono telo
0ertifikaciono telo ili telo za ocenu usklaenosti je laboratorija koja je neza'isna od
doba'ljaa3 telo za pot'ri'anje3 nadzorno ili dru$o telo koje uest'uje u postupku
ocenji'anja usklaenosti. Bezbednosna sertifikacija obino se or$anizuje u
centralnim dr2a'nim telima za bezbednost komunikacija =780> 6 7ational
8ommunications 0ecuritG >uthoritG?. <emeljan posao bezbednosno$ sertifikaciono$
tela je formiranje i redo'no a2uriranje spiska sertifiko'anih proiz'oda za upotrebu u
nacionalnom sistemu bezbednosti informacija. 1ostupci spro'oenja sertifikacije
sastoje se od laboratorijskih pro'era i!ili preuzimanja odreenih meunarodnih
spisko'a sertifikata po ut'renoj metodolo$iji. Aiste sertifiko'anih proiz'oda koriste
se u procesu bezbednosne akreditacije.
<ela ja'ne 'lasti su dr2a'na tela3 tela jedinica lokalne i pokrajinske samoupra'e3
pra'no$ lica s ja'nim o'la,enjima i dru$ih lica na koje su prenesena ja'na
o'la,enja.
B*.&*)+/'+* <5/4*5* /'/&$6,
Bezbednosna pro'era osoblja3 osim primarnih mera kojima se procenjuje mo$u,nost
dodelji'anja o'la,enja3 podrazume'a i akti'nu bri$u oko usmera'anja3 edukacije i
kontrole ispra'no$ postupanja s'ako$ pojedinca.
Bezbednosna pro'era osoblja pre s'e$a obuh'ata procenu da li se za neko$
pojedinca u po$ledu lojalnosti3 po'erlji'osti3 pouzdanosti i 'erodostojnosti mo2e dati
o'la,enje za pristup po'erlji'im informacijama3 a da to ne predsta'lja neprih'atlji'
rizik za bezbednost informacije. 1rocena proistie kao rezultat oba'ljene
bezbednosne pro'ere =pro'ere pouzdanosti? onih lica ije zapolja'anje ili
napredo'anje podrazume'a pristup po'erlji'im informacijama. Bezbednosnu pro'eru
je potrebno spro'oditi i za u$o'orne strane i za lica koja su samo pri'remeno u
kontaktu s po'erlji'im informacijama. Bezbednosne pro'ere spro'ode se u opse$u
koji je propisan za dostupan ni'o po'erlji'osti3 kao i uz znanje i pristanak osobe koja
se pro'era'a.
Bezbednosna pro'era osoblja podrazume'a i pra'o'remenu bezbednosnu
informisanost3 obrazo'anje i obuku. )soblje treba da bude upoznato sa s'ojim
bezbednosnim oba'ezama i propisanim postupcima3 i mora da bude redo'no
informisano o bezbednosnoj politici. @ora takoe da bude upoznato i sa slu2benom
procedurom iz'eta'anja za sluaj bezbednosnih incidenata ili nepra'ilnosti3 ali i sa
sankcijama za bezbednosne prekraje.
1utem pro$rama bezbednosno$ obrazo'anja potrebno je raz'iti s'est o
bezbednosnim pretnjama i brizi za informaciju3 kao i sposobnost pru2anja podrke
bezbednosnoj politici tokom oba'ljanja s'o$ redo'no$ posla.
(.
F0.08-, &*.&*)+/'(
Fizika bezbednost obuh'ata primenu fizikih i tehnikih mera zatite na mestima3 u
z$radama i prostorijama koje zahte'aju zatitu od $ubitaka ili kompromitacije
po'erlji'ih informacija. Ulo$a o'ih mera je sprea'anje nedoputeno$ i nasilno$
ulaska neo'la,enih lica3 zatim od'ra,anje3 otkri'anje i rea$o'anje na delo'anje
neo'la,enih lica.
Cefinisanje obima fizikih i tehnikih mera zatite treba da bude usklaeno sa
stepenom tajnosti podataka3 'ero'atno,om pretnje i koliinom informacija kojima je
potrebna zatita. U prostorijama u kojima se rukuje po'erlji'im podacima ut'ruju se
naela klasifikacije prostora na bezbednosne zone i administrati'ne zone. Fizika
bezbednost spro'odi se u$radnjom fizikih barijera3 sistema za detekciju
neo'la,eno$ pristupa3 kao i sistema za kontrolu ulaska i izlaska. Fizika bezbednost
spro'odi se dalje an$a2o'anjem slu2be obezbeenja i 'renjem pretresa3 pratnje i
nadzora posetilaca.
B*.&*)+/'( </),(,-,
Bezbednost podataka se ost'aruje na osno'u zakona3 sistematskom primenom
propisanih bezbednosnih i zatitnih mera i postupaka za o'la,eno prikupljanje3
obradu3 upotrebu i u'anje3 sprea'anje i opora'ak od $ubitka3 ili neo'la,eno
obja'lji'anje podataka.
1r'i i osno'ni korak u ost'ari'anju bezbednosti podataka je klasifikacija podataka u
odnosu na stepen rizika i potrebne mere za njiho'u zatitu. &lasifikacija podataka
propisana je zakonima i prate,im iz'rnim propisima koji zajedno omo$u,a'aju
jedinst'eno odrei'anje nazi'a klase ili razreda podatka3 od$o'araju,ih oba'eznih
oznaka i njima od$o'araju,ih postupaka3 metoda3 sredsta'a i iz'ritelja3 ali i pra'ne
sankcije za s'ako odstupanje od propisano$ postupka unutar klase i unutar
odreeno$ pra'no$ prostora. &lasifikacija treba da bude isto$ stepena koje$ je
naj'ii po'erlji'i deo3 ali treba izbe$a'ati i preteranu i preoskudnu klasifikaciju u
interesu efikasne bezbednosti. &lasifikacija sama po sebi nije zatita3 'e, smernica
koja ukazuje na potrebu za posebnim merama za ruko'anje i zatitu. &lasifiko'ana
informacija mora da se zatiti kroz s'oj ciklus trajanja do ni'oa koji je u skladu s
njenim ni'oom klasifikacije. 0 njom je potrebno ruko'ati na nain da je od$o'araju,e
oznaena3 jasno odreena kao klasifiko'ana i da ostaje klasifiko'ana samo onoliko
du$o koliko je to potrebno. )d$o'ornost za dodelu klasifikacije i njeno periodino
re'idiranje treba da ostane u ok'iru odreeno$ 'lasnika informacije. 1o isteku
potrebe za klasifikacijom potrebno je iz'riti deklasifikaciju. )znaka neklasifiko'ano ili
nepostojanje bilo kak'e klasifikacione oznake ne podrazume'a poimanje to$ podatka
kao ja'no$ i ne predsta'lja odobrenje za nje$o'o obja'lji'anje. )bja'lji'anje
neklasifiko'anih podataka mora da se iz'ri putem posebno propisanih formalnih
procedura.
U poslo'nom procesu =kancelarijsko poslo'anje? bezbednost podataka podrazume'a
postojanje bezbednosnih procedura za prijem3 upotrebu3 unos3 arhi'iranje3
unita'anje3 distribuciju3 umno2a'anje3 prepisi'anje3 pre'oenje3 izda'anje3 u'id i
obja'lji'anje podataka. Bezbednosne procedure ukljuuju i postojanje sistema
e'idencije kontrole pristupa i iz'renih radnji3 kao i o kretanju i lokaciji podataka.
(7
B*.&*)+/'( 0+:/52,;0/+0= '0'(*2, B INFOSEC
Bezbednost informacionih sistema =+7F)048? podrazume'a bezbednost podataka
na elektronskim medijima i raunarima =8)@1U048?3 bezbednost podataka u
sistemima za prenos podataka =8)@048? i obezbeenje informacione infrastrukture
u posebnim kate$orijama prostora od razliitih 'rsta pasi'no$ ili akti'no$
prisluki'anja =<48048?.
Bezbednost informacionih sistema obuh'ata primenu mera za zatitu podataka koji
su u obradi3 ili su uneseni3 ili je u toku njiho' prenos3 od $ubitka po'erlji'osti3
inte$riteta i raspolo2i'osti3 kao i zbo$ sprea'anja $ubitaka inte$riteta ili
raspolo2i'osti samih sistema. Bezbednosne mere ukljuuju mehanizme i procedure
koji treba da budu spro'edeni u s'rhu od'ra,anja3 pre'encije3 detekcije i opora'ka od
uticaja incidenata koji deluju na po'erlji'ost3 inte$ritet i raspolo2i'ost podataka i
prate,ih sistemskih uslu$a i resursa3 ukljuuju,i i iz'eta'anje o bezbednosnim
incidentima.
Bezbednost informacionih sistema je dinamian proces tokom celo$ 2i'otno$ ciklusa
sistema3 pa je potrebno razmotriti $a od faze nje$o'o$ planiranja3 raz'oja3
spro'oenja3 operati'nosti i rasta do rashodo'anja i unita'anja prema potrebi. <o je
zapra'o proces upra'ljanja rizikom koji se koristi za procenu3 nad$ledanje3 ukidanje3
izbe$a'anje ili prih'atanje rizika. Upra'ljanje rizikom je 'etina koja sta'lja u
ra'note2u troko'e primene dodatnih bezbednosnih proti'mera zbo$ koristi koja iz
to$a proistie. 0'rha procesa upra'ljanja rizikom je osi$uranje trajne funkcionalnosti
bezbednosnih cilje'a po'erlji'osti3 inte$riteta i raspolo2i'osti podataka.
Ki'otni ciklus informaciono$ sistema neizbe2no prati i dokumentacija koja se odnosi
na bezbednost. )na podrazume'a uzajamno delo'anje izmeu s'ih strana
ukljuenih u rad informaciono$ sistema3 od korisnika preko tela od$o'ornih za
planiranje3 implementaciju i operati'nost3 do tela za pru2anje bezbednosne
akreditacije za rad. U dokumentaciju koja se odnosi na bezbednost spadaju elaborat
o bezbednosti3 bezbednosna ocena3 uputst'a za operati'nu upotrebu sistema3 i na
kraju sa$lasnost za upotrebu sistema. Bezbednosna akreditacija sistema odredi,e da
je dosti$nut zado'olja'aju,i ni'o zatite informaciono$ sistema i da on treba da se
odr2a'a.
Uopteno3 mo2e da se ka2e da bezbednost informacionih sistema obuh'ata s'e ono
to i bezbednost informacija u irem smislu3 samo primenjeno u u2im tehnolokim
ok'irima.
B*.&*)+/'( <50'(%<, (5*@0= '(5,+, 0 '</$6+* ',5,)+6*
1ristup tre,ih strana obuh'ata uobiajene postupke naba'ke3 raz'oja i odr2a'anja
opreme3 u ok'iru e$a postoji razmena odreenih podataka o or$anizaciji i!ili
tehnolo$iji izmeu dr2a'no$ tela i ponuaa. 1ritom3 od$o'ornost za obradu
podataka ostaje u nadle2nosti dr2a'no$ tela =npr. raz'oj ili kupo'ina pro$rama za
pra,enje poslo'anja za potrebe dr2a'no$ tela?. 0poljna saradnja je dublji oblik
saradnje u kojoj spoljni poslo'ni subjekat ima od$o'ornost za obradu podataka
odreeno$ dr2a'no$ tela =npr. iznajmlji'anje uslu$e za obradu podataka u nekom
se$mentu poslo'anja dr2a'no$ tela3 kao to su plate ili st'aranje neke dru$e
namenske baze podataka i sl.?.
(/
U ok'iru s'ako$ pristupa tre,ih strana3 a naroito u ok'iru spoljne saradnje3 potrebno
je iz'riti identifikaciju rizika. 1rocena rizika obuh'ata elemente kao to su nain
pre$o'aranja i odobra'anja po'erlji'ih u$o'ora3 nain pristupa spoljnje$ osoblja
opremi i prostoru3 ut'ri'anje razlo$a i potreba za pristup3 potreba spro'oenja
bezbednosne pro'ere kompanije i njeno$ osoblja3 izbor 'rste u$o'ora3 ut'ri'anje
bezbednosnih zahte'a u u$o'orima3 razrada procedura za razmenu po'erlji'ih
podataka i sl.
U ok'iru o'o$ podruja bezbednosti poja'ljuju se i neke sa'remene kate$orije3 iji je
smisao i dalje bezbednost saradnje s tre,im stranama. <o su razliite inicijati'e za
pre'enciju monopola u pojedinim podrujima dr2a'ne naba'ke3 s obzirom na
injenicu da monopoli mo$u da izazo'u ozbiljne bezbednosne posledice.
7ajznaajnija tak'a inicijati'a danas je inicijati'a za ra'nopra'ni tretman pro$ramske
podrke ot'oreno$ iz'orno$ koda od strane dr2a'e =)pen 0ource 0oftHare 6 )003
razliite 'erzije operati'nih sistema zasno'anih na AinuJu i prate,e pro$ramske
aplikacije?. U o'om podruju postoji formalna inicijati'a 4U i formalno ocenji'anje
uspenosti )00 inicijati'e potencijalnih zemalja pristupnica 4U. U podruju iz$radnje
informacionoBkomunikaconih sistema3 usled liberalizacije tr2ita telekomunikacija3 ali
i uopte zbo$ k'aliteta raz'oja projekata3 nu2no je u dr2a'u u'esti praksu u$o'ora o
ni'ou uslu$e =0A> 6 0er'ice Ae'el >$reement?. <ak'i u$o'ori obuh'ataju sporazum
s pro'ajderom uslu$a o k'alitetu3 prioritetima3 roko'ima3 od$o'ornostima i sl.3 a
posledica su slo2eno$ poslo'no$ odnosa u kojem se radi o kompleksnim uslu$ama
ili uslu$ama koje realizuje 'ie kompanija3 od kojih poslednja u nizu sklapa u$o'or s
krajnjim korisnikom3 u o'om sluaju sa dr2a'om.
POJAM I ZNAAJ POSLOVNI! INFORMACIJA
9
U s'im oblastima s'o$ delo'anja o'ek s'oju akti'nost s'esno usmera'a ka cilju koji
2eli da dosti$ne koriste,i se raznim 'rstama saznanja. >nalizom postoje,e$ saznanja
B podatka i nje$o'om upotrebom3 podatak dobija no'u k'alitati'nu 'rednost i postaje
informacija. +nformacija se transformie u bitan element procesa upra'ljanja3 u irem
smislu3 sistema sa kojim je po'ezana. -aljana informacija u pra'om trenutku i na
pra'om mestu mo2e doneti ne'ero'atnu prednost i mo, onome ko je poseduje.
+nformacija je postala jedna 'rsta robe3 robe koja ima s'oju upotrebnu 'rednost a
samim tim i cenu3 roba koja se prodaje i kupuje. 9ta 'ie3 u modernom poslo'anju
informacija3 po nekima3 predsta'lja naj'redniju robu. 7aime3 u uslo'ima
kompjuterizacije i komunikacijsko$ buma3 informacijama se tr$uje kao sa s'akom
dru$om robom na 'rlo jednosta'an nain. @eutim3 njena specifinost u odnosu na
ostale 'rste roba o$leda se u tome to joj sa kori,enjem 'rednost u$la'nom ne
opada 'e, raste3 i to onaj ko je proda ne ostaje bez nje.
-rednost informacije 'ezuje se za odlui'anje i upra'ljanje konkretnim sistemom.
+nformacija se procenjuje na osno'u rezultata koji se pomo,u nje ost'aruju. 5azni
korisnici3 pa ak i jedan isti3 mo$u imati razliitu korist od iste informacije3 to za'isi
od lino$ iskust'a i znanja3 postojanja prethodnih informacija3 od trenutka u kom su
je dobili3 od naina kako su je dobili3 mo$u,nosti da se iskoristi kao i okru2enja.
-rednost3 odnosno upotreblji'ost poslo'ne informacije3 kojom se raspola2e3 u pr'om
redu za'isi od;
9
@iloe'i,3 @ilan; #a%tita poslovnih podataka i dokumenata3 1ra'ni informator3 HHH.informator.co.Gu.
(9
6 njene aktuelnosti3
6 njene tanosti3
6 njene pouzdanosti3
6 njene trajnosti3
6 njene raspolo2i'osti3 i
6 mere u kojoj zado'olja'a potrebe korisnika.
>ktuelna ili bla$o'remena poslo'na informacija obezbeuje donoenje odluke u
pra'o 'reme. >ktuelnost informacija najbolje mo2e da se obezbedi sa'remenim
informacionim sistemom3 primenom raunara i efikasnom obradom podataka i da se
na taj nain znatno po'e,a njiho'a 'rednost. 0 tim u 'ezi treba na$lasiti da se
informacione tehnolo$ije =+<? u sa'remenim or$anizacijama koriste u iz'rnim i
upra'ljakim procesima. U domenu iz'rnih procesa automatizuju se rutinske
operacije3 dok u upra'ljakim procesima +< obezbeuje podrku za donoenje
upra'ljakih odluka.
-rednost informacija za'isi i od to$a koliko su tane. <anost je odnos broja tanih i
ukupno prikupljenih informacija u odreenom 'remenskom periodu. >ko se rade
finansijske poslo'ne informacije moraju biti apsolutno tane. U s'im ostalim
sluaje'ima doz'oljena su manja odstupanja3 koja za'ise od to$a kolika tanost se
zahte'a i koliko je ruko'odna struktura spremna da ulo2i 'remena i sredsta'a.
Uslo'no se 'e,im izd'ajanjem sredsta'a i resursa preduze,a mo$u dobiti tanije
informacije.
#ahte'i za tano,u i bla$o'remeno,u informacija mo$u esto meusobno da
iskljue jedno dru$o. 7aime3 dea'a se da tane3 ali zakasnele informacije nemaju
'ie upotrebnu 'rednost zbo$ to$a to su bile 'remenski o$raniene3 zato to im je
istekao Wrok upotreblji'ostiX.
+nformacija je i 'remenski definisana3 pa iste informacije imaju razliito znaenje istim
ljudima u razliitim 'remenima. 1ouzdanost se mo2e sh'atiti kao stepen po'erenja u
informaciju i treba je razliko'ati od trajnosti3 jer informacija mo2e da bude pouzdana
ali ne i trajna i obrnuto.
-a2na osobina informacije je i njena raspolo2i'ost. )na mora da bude dostupna
samo ruko'odiocu B direktoru i u2em kru$u nje$o'ih saradnika. 9to se tie pojma
raspolo2i'osti3 poseban tretman imaju informacije koje se smatraju poslo'nom
tajnom.
7a kraju3 informacija koja je ispunila s'e prethodne uslo'e3 a ne treba preduze,u3 =ne
zado'olja'a nje$o'e potrebe? za ruko'odne strukture nema nikak'u upotrebnu
'rednost. +sta informacija ima razliito znaenje razliitim ljudima u za'isnosti od
njiho'o$ obrazo'anja i iskust'a.
<ermin WinformacijaX s'e se 'ie koristi u znaenju znanja koje mo2e da se upotrebi3
znanja da se pred'idi ta ,e se desiti ako se neka akcija preduzme i znanja koje je
samo po sebi mo,. 0'e o'o znai da je neophodno brzo i na 'reme dolaziti do pra'ih
poslo'nih informacija3 koristiti ih i pret'arati u profit. &ad posao nametne potrebu za
odreenim informacijama3 onda je skoro nemo$u,e ispuniti zahte'e. Ca bi se to
uspeno realizo'alo3 neophodno je imati unapred raz'ijen efikasan sistem poslo'nih
informacija. 0istem poslo'nih informacija kojim ruko'odst'o raspola2e treba da mu
*0
obezbedi efikasnost upra'ljanja preduze,em. <o zahte'a or$anizo'anost i
sistematski rad3 a ne Wad hocX akcije od sluaja do sluaja.
&onano interne informacije o kadro'skom3 materijalnoBtehnikom i finansijskom
potencijalu preduze,a ukazuju na stepen sposobnosti da se iskoristi deo mo$u,nosti
na tr2itu. +nformacije koje se koriste u s'akodne'noj akti'nosti treba da omo$u,e
neposredno rea$o'anje na zbi'anja u sredini.
0istem poslo'nih informacija u ok'iru preduze,a mora da sadr2i slede,e elemente;
1. prikupljanje i pro'era podataka iz iz'ora koji se nalaze u i 'an preduze,a3
". smetaj i u'anje3 odnosno WmemorizacijaX podataka za kasniju upotrebu
prema potrebi3
%. pronala2enje i obrada uskladitenih podataka3 koji na o'aj nain postaju
poslo'ne informacije3 i
(. distribucija i kori,enje poslo'nih informacija za donoenje odluke.
1osebno se treba u'ati nepro'erenih i po$renih podataka i informacija. &od njih
teko da se mo2e upotrebiti matematika3 jer zbir nula o'de daje 'eoma opasan broj.
)brada3 skladitenje i zatita od o'ih informacija3 odnosno dezinformacija3 je 'eoma
'a2na sta'ka u poslo'anju preduze,a.
U lancu akti'nosti koje preduze,e oba'lja u sklopu s'oje poslo'ne politike3 a koji za
krajnji cilj imaju to bolji plasman proiz'oda i uslu$a3 znaajno mesto zauzima dobro
pozna'anje kupca. 1oslo'ni sistem informacija3 o kojem smo $o'orili3 izmeu
ostalo$3 ima zadatak da u potpunosti sakupi s'e neophodne informacije o klijentima
kojima ,e preduze,e ponuditi s'oju robu ili uslu$u. <e informacije moraju biti 'eoma
detaljne i iscrpne3 jer se samo na osno'u njih dobija pra'a slika o kupcu.
Oeneralno kod sklapanja posla preduze,e kontaktira sa d'e 'rste klijenata; no'im i
starim. <o odreuje pristup samom poslu. &ada se poinje poslo'na saradnja sa
no'im klijentom3 neophodno je pro'eriti odakle je3 adresu sedita preduze,a3 bonitet3
da li su korektni u ispunja'anju s'ojih oba'eza3 kao i koliko su zado'oljni njiho'i
postoje,i poslo'ni partneri. 7ekada je nepotrebno pro'era'ati postojanje i sedite
ako su u pitanju 'elika i poznata preduze,a3 ali u s'akom sluaju treba pro'eriti
oba'ezno bonitet i unutranje stanje tak'o$ preduze,a. &od malih i srednjih3 a
posebno tr2itu nepoznatih preduze,a treba krajnje oprezno pristupiti poslu.
+z prethodno izneto$ se 'idi da je informacija dra$ocena roba koju nije lako dobiti3
upotrebiti i to je jo 'a2nije B sau'ati. #bo$ to$a je 'eoma 'a2no na pra'i nain i
od$o'araju,im sredst'ima zatiti informaciju u bilo kom obliku.
Z,7(0(, </'$/4+0= </),(,-, 0 </'$/4+0= )/-%2*+,(,
#ati,enost informacija od zloupotreba maksimalno po'e,a'a poslo'ne mo$u,nosti
kompanija. 0 tim u 'ezi3 postoje $eneralno d'a naina zatite 'a2nih poslo'nih
podataka i informacija.
Qedan nain zatite 'a2nih poslo'nih podataka i informacija je3 nazo'imo $a3
bezbednosnoBor$anizacioni i on u sebi sadr2i pozna'anje i poto'anje pra'ila kulture
*1
poslo'ne zatite3 pra'nu re$ulati'u s'e$a to$a i adek'atnu or$anizaciju i
sistematizaciju radnih mesta.
Cru$i nain zatite 'a2nih poslo'nih podataka i informacija se ost'aruje pra'ilnim
izborom i kori,enjem tehnikih i elektronskih sredsta'a za obezbeenje3 kontrolu
pristupa i nadzor objekata preduze,a3 kao i efikasnom upotrebom zaposlenih koji
rade poslo'e fizike zatite.
7eophodno je znati da samo kori,enje tehnike i elektronske zatite bez dobro
osposobljenih radnika fiziko$ obezbeenja i obrnuto3 ne daje pra'e rezultate u
procesu zatite. Qedino kompletan sistem zatite3 kontrole pristupa i nadzora
prostorija i objekata preduze,a daje pra'e rezultate i ost'aruje cilj zbo$ e$a je
projekto'an. Cru$i oblik zatite ujedno ima d'ojnu funkciju3 pored zatite poslo'nih
podataka i informacija3 slu2i i za zatitu osno'nih sredsta'a3 robe i proiz'oda
preduze,a od inkriminisanih radnji.
1r'i stepen zatite3 mo2da i naj'a2niji3 je da se kod zaposlenih3 a naroito kod
ruko'odst'a eliminie WuroenaX 2elja da se sa s'ima pria o poslo'nim uspesima i
neuspesima. 7isu tu u pitanju samo raz$o'ori koji se 'ode u poslo'nim prostorijama3
ne$o i oni neformalni raz$o'ori u restoranu3 proda'nici3 na ulici3 u autobusu i pijaci.
Ajudi se esto zabora'ljaju pa u toku s'ojih raz$o'ora iznose po'erlji'e podatke i
informacije.
1roblem koji se tu ja'lja je tano odrediti ta znai po'erlji' podatak i informacija.
@o2emo re,i da je to $eneralno $ledano s'e ono to se odnosi na poslo'anje
preduze,e3 sa tim to postoje 'a2ni =po'erlji'i? i manje 'a2ni =manje po'erlji'i? podaci
i informacije. 0'esno ili nes'esno iznoenje o'ih informacija mo2e imati 'eoma teke
posledice po$oto'o ako dou do ono$a ko zna da ih iskoristi. 7ije problem u jednom
ili d'a podatka3 ali oni se i ne koriste pojedinano ne$o kao deli,i od kojih se sklapa
celina. Cakle3 'eoma je 'a2no da se3 izmeu ostalo$3 na sastancima stalno
na$laa'a znaaj informacija3 da se ukazuje na tetne posledice koje preduze,e i
s'aki od zaposlenih mo2e imati ako doe do neo'la,eno$ otkri'anja o'ih
informacija.
0'akako da za preduze,e naj'e,i znaaj ima poslo'na tajna. U cilju
institucionalizacije poslo'ne tajne i to bolje zatite po'erlji'ih informacija 'eoma je
'a2na izrada +nterno$ akta o poslo'noj tajni3 koji treba predoiti s'im zaposlenima.
1ostojanje posebno$ dokumenta kojim se pred'ia zatita informacija i sankcije za
one koji postupaju proti'no nje$o'im odredbama3 si$urno ,e uticati na po'e,an
stepen opreznosti zaposlenih. U s'akom sluaju3 da bi se uspeno titile od
nele$alno$ kori,enja informacije moraju biti klasifiko'ane. &lasifikacija mora biti
iz'rena po stepenu po'erlji'osti odnosno tajnosti3 takoe se moraju razraditi i
standardizo'ati postupci sa dokumentima u za'isnosti od klase po'erlji'osti
podataka.
0 tim u 'ezi treba na$lasiti da Uredba o kancelarijskom poslo'anju or$ana dr2a'ne
upra'e =W0l. $lasnik 50X br. /0!9"? re$ulie postupak e'idencije dokumenata u
dr2a'nim or$anima. 7aroito se3 lanom 10. propisuje oba'eza funkcionera koji
ruko'odi or$anom dr2a'ne upra'e da posebno e'identira dokumenata koja su
oznaena nekim stepenom po'erlji'osti =dr2a'na tajna3 'ojna tajna ili slu2bena tajna?3
propie nain postupanja sa njima i ut'ri mere njiho'e zatite.
*"
Ca bi se do kraja ost'arila zatita poslo'ne tajne3 preduze,e mora da ima i interni akt
B )dluku o poslo'noj tajni. )na detaljno razrauje ispra'e i podatke koje predsta'ljaju
poslo'nu tajnu. 1o2eljno je iz'riti i kate$orizaciju stepena poslo'ne tajne3 iz razlo$a
praktine primene )dluke. )dluka o poslo'noj tajni mora sadr2ati i odredbe o
od$o'ornosti lica koja dolaze u dodir sa poslo'nom tajnom3 kao i oba'eze s'ih
zaposlenih u oblasti u'anja poslo'ne tajne ='idi prilo$?.
&od zatite informacija 'rlo je 'a2no poto'ati Wpra'ilo najmanja o'la,enjaX =rule of
the least pri'ile$e?3 odnosno3 obezbediti da zaposleni imaju o'la,enja samo za
pristup informacijama koje im omo$u,a'aju da iz're dobijeni zadatak3 a nikako ire
od to$a. <akoe3 pra'o pristupa podacima3 informacijama i dokumentaciji po principu
Wminimum o'la,enjaX treba doz'oliti samo kadro'ima kojima je to radno potrebno.
1ored to$a3 ako su u pitanju poslo'ne tajne pr'o$ stepena potrebno je uz dokumenta
koja se odnose na konkretni projekat uraditi i omot predmeta koji se sastoji iz pr'e
strane na kojoj je jasno napisano da je u pitanju dokumenat stepeno'an poslo'nom
tajnom pr'o$ stepena3 kao i iz'od iz 1ra'ilnika o poslo'noj tajni3 koji se odnosi na taj
pr'i stepen3 a na dru$oj strani spisak lica3 datum i po ijem nalo$u su upoznata sa
sadr2ajem dokumenta. 7a osno'u o'ak'o$ pristupa su2a'a se kru$ zaposlenih koji
dolaze u kontakt sa dokumentima3 a ujedno se i ustroja'a tana e'idencija lica koja
su radila ili bila upoznata sa sadr2ajem dokumenata.
U sluaju dosta'e dokumenata3 koji predsta'ljaju poslo'nu tajnu3 'an preduze,a3
mora postojati ustaljena procedura. Cokumenti se moraju dosta'ljati uz potpis i linu
dosta'u3 sa napomenom o 'a2nosti dokumenta.
1odatke koji se nalaze u $la'ama ljudi najte2e je tititi3 jer tu nikak'e tehnike mere
nisu primenlji'e. )'ak'e informacije3 odnosno podaci tite se3 kako je delimino i
reeno; or$anizacionim3 edukati'nim i pra'noBpre'enti'nim merama.
)r$anizacione mere kao i mere kadro'ske politike spadaju u $rupu netehnikih mera
i od njih u'ek treba poeti jer deluju kao samostalan i delot'oran instrument u pra'cu
pre'enti'no$ od'ra,anja od nedoz'oljenih akti'nosti3 ali isto tako predsta'ljaju sponu
koja s'a ostala sredst'a3 mere i postupke zatite po'ezuju u jedinst'eni zatitni
mehanizam. )'e mere se odnose na samu or$anizaciju procesa rada i distribuciju
podataka po s'im ni'oima =horizontalnim i 'ertikalnim? upra'ljanja preduze,a.
) edukati'nim merama 'e, je bilo rei3 ali je 'a2no napomenuti da one moraju da
pro2imaju s'e akti'nosti preduze,a i da su usmerene na podizanje opte$ ni'oa
poslo'ne3 a u sklopu to$a i kulture poslo'ne zatite. 7aime3 nema sumnje da u zatiti
po'erlji'osti informacija bezbednosna kultura ima 'a2nu ulo$u3 posebno bezbednost
u kulturi komunikacije3 jer ako se preko telefona ne saopta'aju po'erlji'e informacije
nikak'o prisluki'anje telefonskih 'eza ne daje rezultate.
1ra'noBpre'enti'ne mere moraju biti sadr2ane u s'akom dokumentu koji donosi
preduze,e. 0tatut preduze,a mora sadr2ati osno'ne napomene o zatiti informacija
koje ,e predsta'ljati osno'u za donoenje 1ra'ilnika o poslo'noj tajni. #nai da
1ra'ilnik o poslo'noj tajni treba da uredi nain rada sa po'erlji'om dokumentacijom i
da odredi sankcije za s'e koji rade suprotno nje$o'im odredbama.
0a aspekta zatite informacija i podataka nezaobilazna tema je i zatita kompjutera3
kako od neo'la,eno$ pristupa podacima i informacijama3 tako i od krae hard'era.
*%
)'a oblast rada bezbednosno zatitne komponente po s'om obimnu i znaaju3
u'eliko pre'azilazi prostor koji joj se mo2e pos'etiti u o'om radu. +sti principi koji
'a2e za zatitu podataka3 primenjuju se i kod zatite kompjutera i informacionih
sistema3 s tim to je o'de pristup daleko slo2eniji3 jer zahte'a dobro pozna'anje
hard'era3 soft'era i procedura rada od strane od$o'orno$ lica3 a u cilju zatite.
U zatiti o'o$ 'ida informacija posebno je 'a2no standardizo'ati postupke i u$raditi
ih u or$anizaciju i or$anizacionu kulturu kako bi bezbednosna klima u jednoj
or$anizaciji bila po'oljna. 0tandardizacija postupaka obezbeuje preduslo'e za
ponaanje u skladu sa posta'ljenim ciljem zatite informacija. 0tandardizacija
propisuje norme koje moraju biti zado'oljene. 7a primer3 +0) 17799;"000 i britanski
standard B0 7799 =British 0tandard 7799? re$ulisali su pitanje zatite informacija u
informacionim sistemima. +ako se radi o standardu koji se ba'i zatitom informacija u
informacionim sistemima3 nje$o'e norme se mo$u primeniti i na s'e ostale nosioce
informacija3 od pisanih do $o'ornih.
*(
". KRITINE INFRASTRUKTURE
10
REZIME
1redlo$ za usposta'ljanje @inistarst'a unutranje bezbednosti 0>C obuh'ata
funkcije iji zadatak obuh'ata koordinaciju politike i akcija usmerenih na zatitu
nacionalne kritine infrastrukture. @eutim3 predlo$ nije ut'rdio kriterijume za
odrei'anje koje infrastrukture treba da se smatraju kritinim.
U poslednjih nekoliko $odina3 'e,i broj dokumenata koji se odnosio na zatitu kritine
infrastrukture ponudio je opte definicije kritinih infrastruktura i pru2io kratke
spisko'e ono$a to kritine infrastrukture obuh'ataju. @eutim3 nijedan od o'ih
spisko'a ne mo2e da se smatra definiti'nim. U meu'remenu3 dolo je do ekspanzije
kriterijuma za ut'ri'anje ta mo2e da bude kritina inrastruktura3 i koje infrastrukture
se tako k'alifikuju. 1r'obitno se smatralo da su kritine infrastrukture one ijim bi se
produ2enim ometanjem rada izaz'ala znaajna 'ojna i ekonomska odstupanja.
&ritine infrastrukture danas obuh'ataju i nacionalne spomenike3 jer bi se u sluaju
napada na njih izaz'ali 'eliki $ubici 2i'ota3 ili bi dolo do uticaja na moral $raana.
)ne takoe obuh'ataju hemijsku industriju. Cok mo2e da se raspra'lja o tome zato
hemijska industrija nije bila ranije na spisku koji je posmatrao samo 'ojnu i
ekonomsku bezbednost3 ini se da je ona naknadno ubaena primarno zbo$ to$a to
pojedinane hemijske fabrike mo$u da postanu iz'or materijala koji mo2e da se
koristi kao oru2je za maso'no unitenje3 ili ijim bi se ote,enjem izaz'ale znaajne
pretnje po bezbednost zajednice koja se nalazi u okru2enju.
Fluidna definicija ono$a to konstituie kritinu infrastrukturu mo2e da iskomplikuje
planiranje politike i prate,e akti'nosti. U najmanju ruku3 s'e 'e,i spisak infrastruktura
kojima je potrebna zatita3 zahte'a,e od federalnih 'lasti da napra'e prioritete u
odnosu na napore koje ula2u. 7a kraju3 federalne 'lasti treba da umanje posledice
bilo ko$ budu,e$ teroristiko$ napada na nacionalne kritine infrastrukture3 tako to
,e da razmotre kak'e posledice to mo$u da budu i koja je 'ero'atno,a njiho'o$
poja'lji'anja.
1ostoje brojni naini na koje 'lasti mo$u da pra'e prioritete. 1r'o3 nisu s'i elementi
kritine infrastrukture kritini. 7eophodna su dodatna istra2i'anja za identifiko'anje
onih elemenata koji su najkritiniji. )stali pristupi treba da obuh'ate fokusiranje na
slabosti koje se pru2aju kroz 'ie infrastruktura3 na meuza'isnoti u kojima napad na
jednu infrastrukturu mo2e da utie na dru$e3 na $eo$rafske lokacije na kojima mo2e
da se nalazi 'ie objekata kritine infrastrukture3 ili fokusiranje na one infrastrukture
koje pripadaju iskljui'o federalnim 'lastima3 ili od kojih federalne 'lasti za'ise.
7acionalna strate$ija za unutranju bezbednost3 koja je us'ojena jula "00". $odine3
ka2e da ,e federalne 'lasti da ut'rde prioritete za zatitu kritine infrastrukture na
osno'u konzistentne metodolo$ije i pristupa koji ,e da doz'oli balansiranje izmeu
troko'a i oeki'anih koristi. @eutim3 0trate$ija ne razmatra pitanje o tome kak'a ta
metodolo$ija treba da bude.
10
@oteff Q.3 8opeland 8.3 Fischer Q.3 &ritical nfrastructures2 7hat Makes an nfrastructure &ritical83
8on$ressional 5esearch 0er'ice Y <he AibrarG of 8on$ress3 5eport for 8on$ress3 5ecei'ed throu$h
the 850 Veb3 )rder 8ode 5A%1**.3 Updated QanuarG "93 "00%3 pre'od; &lub studenata Fakulteta
bezbednosti.
**
UVOD
0ekcija ++ predlo$a za usposta'ljanje @inistarst'a unutranje bezbednosti iz juna
"00". $odine na'odi nadle2nosti 1odsekretara @inistarst'a za analizu informacija i
zatitu infrastrukture. )'e nadle2nosti obuh'ataju;
0'eobuh'atnu procenu slabosti kljunih resursa i kritinih infrastruktura u
0jedinjenim Cr2a'amaN
Zidentifiko'anje prioriteta zatite i prate,ih zatitnih meraZN
5az'oj s'eobuh'atno$ nacionalno$ plana za obezbei'anje kljunih resursa
i kritine infrastrukture u 0jedinjenim Cr2a'amaN i
1reduzimanje neophodnih mera za zatitu kljunih resursa i kritinih
infrastruktura u 0jedinjenim Cr2a'amaZ
11
&ritina infrastruktura nije definisana ni$de u zakonoda'st'u koje je predlo2ila
>dministracija. @eutim3 dru$i dokumenti3 ukljuuju,i prethodno zakonoda'st'o3
definisali su kritinu infrastrukturu i pru2ili spisak infrastruktura koje ulaze u ok'ire
o'ih definicija. 0lede,a diskusija preispituje nain na koji su se definicije =i spisak
ilustrati'nih primera? irile 'remenom3 i kaka' uticaj o'o mo2e da ima na raz'oj i
spro'oenje politike zatite kritine infrastrukture.
ISTORIJAT
(, 6* -50(08+, 0+:5,'(5%-(%5,?
1re ne$o to je Lkritina infrastrukturaL postala termin od intereso'anja za raspra'e o
terorizmu i unutranjoj bezbednosti3 naiz$led slian pojam LinfrastrukturaL bio je
subjekt raspra'a kreatora ja'ne politike. <okom 19/0Bih3 na primer3 diskuto'alo se o
tome da li je dolo do nacionalne krize u stanju amerike infrastrukture 6 pute'a3
mosto'a3 brana3 sistemima otpadnih 'oda3 itd. Bez ikak'ih standarda ili zajednike
definicije3 koncept infrastrukture u kontekstu politike bio je fluidan3 na nain na koji
tako iz$leda danas. =#a 'ie podataka o ranijim definicijama i raspra'ama po pitanju
LinfrastruktureL3 po$ledati 1rilo$e3 5ta je infrastruktura83 u o'om iz'etaju?.
U skorije 'reme3 nakon to je unutranjoj bezbednosti dodeljen naj'ii nacionalni
prioritet3 pojam Lkritina infrastrukturaL raz'io se u 'ode,e politiko pitanje.
Cokumenti koji se ba'e zatitom kritine infrastrukture pru2aju 'eliki broj definicija o
tome ta ini infrastrukturu kritinom.
+z'rna naredba 1%010
1"
3 koju je potpisao predsednik &linton 199.. $odine3 a koja
usposta'lja 1redsedniku komisiju za zatitu kritine infrastrukture3 aludira na ono
to odreenu infrastrukturu ini kritinom;
L)dreene nacionalne infrastrukture koje su toliko 'italne da bi ometanje njiho'o$
rada ili unitenje imalo efekat oslablji'anja odbrambene ili ekonomske si$urnosti
0jedinjenih Cr2a'a.L
1%
11
#a 'ie informacija o raznim aspektima o'o$ predlo$a3 kao i o reakciji &on$resa3 po$ledati
Domeland 0ecuritG na +nternet prezentaciji 850 Shttp;!!HHH.crs.$o'!T.
12
4Jecuti'e )rder 1%010 B 8ritical +nfrastructure 1rotection. Federal 5e$ister3 QulG 173 199.. -ol. .13
7o. 1%/. pp %7%(7B%7%*0. 5eferenca je na strani %7%(7.
13
+bid. str. %7%(7.
*.
1rema o'oj +z'rnoj naredbi3 o'e infrastrukture su obuh'atale;
telekomunikacijeN
1(
sistemi elektrine ener$ijeN
skladitenje i transport nafte i $asaN
bankarst'o i finansijeN
transportN
sistemi 'odeno$ snabde'anjaN
hitne slu2be =medicinske3 policijske3 'atro$asne i za spasa'anje?N i
kontinuitet 'lasti.
Uz upotrebu jezika iz o'e +z'rne naredbe3 konani iz'etaj &omisije
1*
1redsedniku
definie kritinu infrastrukturu u 5eniku pojmo'a kao;
L+nfrastruktura toliko 'italna da bi njeno onesposoblja'anje ili unitenje imalo efekat
oslablji'anja odbrambene ili ekonomske si$urnosti.L
1ru2ene su i prate,e definicije;
nfrastrukture; )k'ir meuza'isnih mre2a i sistema koji obuh'ataju odreene
industrije3 institucije =ukljuuju,i ljude i procedure? i kapacitete za distribuciju koji
pru2a pouzdan protok proiz'oda i uslu$a koji su neophodni za odbrambenu i
ekonomsku si$urnost 0jedinjenih Cr2a'a3 neometano funkcionisanje 'lasti na s'im
ni'oima3 i drut'a u celini.
Oslabljenost; 0tanje odbrambene ili ekonomske si$urnosti koje karakterie
neefikasnost.
Odbrambena sigurnost; 0tanje u kojem su 2i'ot i lina si$urnost $raana3 kako u
zemlji3 tako i u inostranst'u3 zati,eni3 a su'erenitet3 politika sloboda i neza'isnost
0jedinjenih Cr2a'a3 zajedno s njenim 'rednostima3 institucijama i ou'anom
teritorijom odr2ani.
9konomska sigurnost; 0tanje u kojem nacionalna dobra i uslu$e mo$u uspeno da
konkuriu na $lobalnim tr2itima3 dok se isto'remeno odr2a'a ili u'e,a'a dohodak
$raana.
+z'etaj &omisije takoe je definisao infrastrukture s'ako$ sektora koji je spomenut u
+z'rnoj naredbi.
Bankarstvo i finansije; 4ntiteti kao to su maloprodaje i komercijalne or$anizacije3
in'esticione institucije3 odbori za razmenu3 tr$o'ake ku,e i sistemi rezer'i3 i
pridru2ene operati'ne or$anizacije3 'ladine operacije i akti'nosti podrke koje su
ukljuene u s'e aspekte monetarnih transakcija3 ukljuuju,i u'anje zbo$ tednje3
in'esticije zbo$ dobiti3 razmenu zbo$ isplata i isplate u formi zajmo'a i dru$ih
finansijskih instrumenata.
14
&roz ceo iz'etaj3 sektori koji su identifiko'ani kao kritini bi,e boldo'ani kada se pr'i put poja'ljuju.
15
1resident[s 8ommission on 8ritical +nfrastructure 1rotection3 8ritical Foundations; 1rotectin$
>merica[s +nfrastructure3 )ctober 1997.
*7
Sistemi elektrine energije; 4lektrane i mre2e za prenos i distribuciju koji st'araju i
opskrbljuju elektrinom ener$ijom krajnje korisnike tako da oni posti2u i odr2a'aju
nominalnu funkcionalnost3 ukljuuju,i transport i skladitenje $ori'a koje je
neophodno za o'aj sistem.
:itne slu+be; @edicinske3 policijske3 'atro$asne slu2be i sistemi za spasa'anje3 kao i
osoblje koje je na raspola$anju onda kada su pojedinac ili zajednica suoeni s
'anrednom situacijom. )'e uslu$e se u$la'nom pru2aju na lokalnom ni'ou. )sim
to$a3 dr2a'ni i federalni plano'i imaju funkciju u pru2anju podrke prilikom
rea$o'anja i obno'e.
*roizvodnja! skladi%tenje i transport nafte i gasa; 1ostrojenja za proiz'odnju i u'anje
prirodno$ $asa3 siro'e i preraene nafte3 i naftnih $ori'a3 postrojenja za rafinisanje i
procesuiranje o'ih $ori'a3 i nafto'odi3 brodo'i3 kamioni i 2elezniki sistemi za
transport o'ih proiz'oda iz njiho'o$ iz'ora do sistema koji za'ise od nafte i $asa u
jednom od njiho'ih primenlji'ih oblika.
nformacije i komunikacije; &ompjuterska i telekomunikaciona oprema3 soft'er3
procesi i ljudi koji podr2a'aju;
1rocesuiranje3 skladitenje i prenos podataka i informacijaN
1rocese i ljude koji od podataka st'araju informacije3 a od informacija znanjeN
0ame podatke i informacije.
;ransport; 0istemi za fiziku distribuciju koji su kritini za podrku nacionalnoj
bezbednosti i ekonomskom bla$ostanju3 ukljuuju,i sisteme nacionalno$ 'azduno$
prostora3 'azdune linije3 'azduhoplo'e i aerodromeN pute'e i autopute'e3 kopnena
'ozilaN luke3 'odene pute'e i plo'ilaN ja'ni saobra,aj3 2elezniki i autobuskiN
ce'o'ode3 ukljuuju,i prirodni $as3 naftu i dru$e opasne materijaleN transportnu i
putniku 2eleznicuN i uslu$e dosta'ljanja.
Sistemi za snabdevanje vodom; +z'ori 'ode3 rezer'oari i postrojenja za skladitenje3
'odo'od i dru$i transportni sistemi3 sistemi za filtraciju3 i,enje i obradu 'ode3
ce'o'odi3 rashladni sistemi i dru$i mehanizmi isporuke koji obezbeuju doma,u i
industrijsku primenu3 ukljuuju,i sisteme za rad sa izli'ima3 otpadnim 'odama3 kao i
zatitu od po2ara.
&ao od$o'or na iz'etaj &omisije3 predsednik &linton potpisao je "". maja 199/.
$odine 1redsedniku direkti'u br. .% =1CCB.%?.
1.
Cirekti'a je definisala kritine
inrastrukture kao Lone fizike i kiber sisteme koji su 'italni za minimalno
funkcionisanje pri'rede i 'lade.L
17
1rema Cirekti'i3 o'o je obuh'atalo3 ali nije bilo
16
<he 8linton >dministration[s 1olicG on 8ritical +nfrastructure 1rotection; 1residential Cecision
Cirecti'e 7o. .%3 Vhite 1aper3 @aG ""3 199/.
17
5azliku izmeu fizike i kiber =sajber? bezbednosti je $oto'o nemo$u,e odrediti i jasno definisati. 7a
primer3 fizika sredst'a u infrastrukturi elektrine ener$ije tipino ,e da obuh'ataju $eneratore3 turbine
i ostalu opremu koja se nalazi u njoj3 kao i distribucionu mre2u. @eutim3 kompjuterski hard'er i
komunikacione linije koje poma2u u kontroli st'aranja i protoka struje mo$u da smatraju fizikim ili
sajber sredst'ima. 1odaci koji se prenose i skladite u kompjuterima i prenose komunikacionim
linijama3 kao i soft'er koji se koristi za obradu i kontrolu tih podataka se u$la'nom smatraju sajber
sredst'ima. Fizika bezbednost obino znai zatitu fizikih sredsta'a =ukljuuju,i kompjutersku
opremu? od ote,enja izaz'ano$ fizikom silom kao to su eksplozija3 udaraca3 'etra3 'atre i sl. 0ajber
bezbednost mo2e takoe da oznaa'a fiziku zatitu sajber sredsta'a. @eutim3 sajber bezbednost
oznaa'a zatitu i fizikih i sajber sredsta'a od operati'no$ pada3 ili od neo'la,eno$ kompjutersko$
pristupa =ukljuuju,i i udaljeni pristup? operati'nom soft'eru ili podacima. 1ru2anje fizike i sajber
*/
o$ranieno na3 telekomunikacije3 ener$iju3 bankarst'o i finansije3 transport3 'odene
sisteme i hitne slu2be.
Cirekti'a je takoe usmerila odreene a$encije da odrede kontakte u pomenutim3
kao i u slede,im sektorima;
+nteli$entni transportni sistemiN
Uslu$e kontinuiteta 'lastiN
Uslu$e ja'no$ zdra'lja =ukljuuju,i sprea'anje3 nadzor3 laboratorijske
uslu$e?N i
Uslu$e lino$ zdra'lja.
<akoe je identifiko'ala kritine infrastrukture koje su primarna od$o'ornost
federalnih 'lasti;
1olicija i postoje,e slu2be obezbeenjaN
)ba'etajne slu2beN
0poljni poslo'iN i
7acionalna odbrana.
Cirekti'a takoe posta'lja cilj po kojem za narednih pet $odina dr2a'a treba da bude
u stanju da zatiti nacionalne kritine infrastrukture od namernih napada koji bi
znaajno umanjili mo$u,nosti;
Federalnih 'lasti da spro'ode 'italne misije nacionalne bezbednosti i da
obezbede opte ja'no zdra'lje i si$urnostN
Cr2a'nih i lokalnih 'lasti da odr2a'aju red i da pru2aju minimum neophodnih
ja'nih uslu$aN i
1ri'atno$ sektora da obezbedi adek'atno funkcionisanje pri'rede i pru2anje
'italnih telekomunikacija3 ener$ije3 finansijskih i transportnih uslu$a.
L0'ako ometanje rada ili manipulacija o'im kritinim funkcijama moraju da budu
kratko$ trajanja3 slabe frek'encije3 upra'lji'i3 $eo$rafski izolo'ani i minimalno tetni
po bla$ostanje 0jedinjenih Cr2a'a.L
1/
1r'a 'erzija 7acionalno$ plana za kritinu infrastrukturu =na koji se takoe pozi'a
1CCB.%?
19
definisala je kritine infrastrukture kao Lone sisteme i objekte 6 kako
fizike tako i 'irtualne 6 koji su toliko 'italni za dr2a'u da bi njiho'o ote,enje ili
unitenje imalo oslabljuju,i efekat po nacionalnu bezbednost3 nacionalnu ekonomsku
si$urnost i!ili nacionalno ja'no zdra'lje i si$urnost.L
"0
Cok je 1lan koncentrisan na
sajberBbezbednost federalnih kritinih infrastruktura3 usmeren je na one infrastrukture
koje se pominju u Cirekti'i.
bezbednosti kritinim infrastrukturama zahte'a irok opse$ napora koji mo$u da 'ariraju =od u$radnje
fizikih barijera do fireHall soft'era?3 dok razliiti pojedinci ili politike mo$u da $o'ore o dru$im
akti'nostima.
18
+bid. str. ".
19
Cefendin$ >merica[s 8Gberspace; 7ational 1lan for +nformation 0Gstems 1rotection. -ersion 1.0. >n
+n'itation to a Cialo$ue. Vhite Douse. "000.
20
+bid. 4Jecuti'e 0ummarG. str. 1. 0ekcija 101. U0> 1atriot #akona =1.A.107B*.?3 us'ojeno$ 1..
oktobra "001. $odine3 koristi sutinski istu definiciju.
*9
U nasleu napada od 11. septembra "001. $odine3 predsednik Bu potpisao je no'u
+z'rnu naredbu koja se odnosi na zatitu kritine infrastrukture. +z'rna naredba
1%""/3
"1
koja je potpisana /. oktobra "001. $odine3 usposta'lja &ancelariju
unutranje bezbednosti i 0a'et unutranje bezbednosti. 7eki od zadataka
&ancelarije su;
Lkoordinisanje napora na zatiti kritinih infrastruktura i saradnja sa federalnim3
dr2a'nim i lokalnim a$encijama i pri'atnim telima na;
Qaanju mera za zatitu proiz'odnje i prenosa ener$ije3 uslu$a distribucije i
kritinih postrojenjaN ostalih postrojenjaN telekomunikacijaN </'(5/6*+6, -/6,
<5/0.4/)*A -/50'(*A '-$,)07(* 0$0 /)$,1% +%-$*,5+0 2,(*506,$N
&oordinisanju napora na zatiti kritinih ja'nih i pri'atnih informacionih
sistemaN
)si$ura'anju da su </'*&+0 )/?,9,60 koje su 'ii z'aninici odredili kao
do$aaje od nacionalno$ znaaja3 budu zati,eniN
#atiti transportnih sistema u ok'iru 0jedinjenih Cr2a'a3 ukljuuju,i 2eleznicu3
autopute'e3 luke i 'odene pute'e3 i aerodrome i ci'ilne 'azduhoplo'eN
#atiti </$6/<5045*)* i sistema za pru2anje 'ode i =5,+* za ljudsku upotrebu
i potronjuL
""
U dru$oj +z'rnoj naredbi 1%"%1
"%
3 koja je potpisana 1.. oktobra "001. $odine3
predsednik je usposta'io )dbor za zatitu kritine infrastrukture. +ako sam nazi'
o'o$ tela mo2e da na$o'esti irok mandat3 zadaci su usmereni primarno na
nacionalnu informacionu infrastrukturu. @eutim3 7aredba se takoe pozi'a na
znaaj informacionih sistema za dru$e kritine infrastrukture kao to su
Ltelekomunikacije3 ener$ija3 finansijske uslu$e3 <5/0.4/)+6,3 'oda3 transport3
zdra'st'ena zatita i hitne slu2be.L
"(
)'a +z'rna naredba takoe pona'lja cilj usposta'ljen u 1CCB.%3 mada u
o$ranienom kontekstu zatite od napada na nacionalnu informacionu infrastrukturu
kod koje su Ls'a ometanja do kojih doe retka3 minimalno$ trajanja i upra'lji'a3 i
izazi'aju najmanju mo$u,u tetu.L
"*
Ubrzo nakon to je >dministracija izdala o'e +z'rne naredbe3 &on$res je us'ojio
zakon U0> 1><5+)<. 0ekcija 101. o'o$ zakona3 naz'ana #akon o zatiti kritinih
infrastruktura "0013 definie kritine infrastrukture kao;
LZsistemi i sredst'a3 fiziki ili 'irtuelni3 koji su toliko 'italni za 0jedinjene Cr2a'e da bi
njiho'o onesposoblja'anje ili unitenje imalo oslabljuju,i efekat po bezbednost3
nacionalnu ekonomsku bezbednost3 nacionalno ja'no zdra'lje i si$urnost3 ili bilo koju
kombinaciju o'ih pitanja.L
".
21
4Jecuti'e )rder 1%""/\4stablishin$ the )ffice of Domeland 0ecuritG and the Domeland 0ecuritG
8ouncil. Federal 5e$ister3 -ol. ..3 7o. 19.3 )ctober /3 "001. str. *1/1"B *1/17.
22
+bid. 0ection % =e? =i?3 =ii?3 =i'?3 ='? and ='i?3 str. *1/%B*1/(.
23
4Jecuti'e )rder 1%"%1\8ritical +nfrastructure 1rotection in the +nformation >$e. Federal 5e$ister3
-ol. /.3 7o. "0". )ctober 1/3 "001. str. *%0.%B*%071.
24
+bid. 0ection 1 =a?3 str. *%0.%.
25
+bid. 0ection 1 =b?3 str. *%0.%.
26
D.5. %1."B1%0 =1.A. 107B*.?3 0ection 101.=e?. C'a predlo$a &on$resa kojima se usposta'lja
@inistarst'o unutranje bezbednosti =D.5. *00* and 0. "(*"? koriste o'u definiciju.
.0
7a poetku sekcije 101.3 zakonoda'st'o spominje tipo'e infrastruktura koje je
&on$res namera'ao da obuh'ati o'om definicijom; informacije3 telekomunikacije3
ener$ija3 finansijske uslu$e3 'oda i transport.
+ako nacrt zakona koji je predlo2io predsednik za usposta'ljanje @inistarst'a
unutranje bezbednosti nije definisao kritine infrastrukture3 pridru2eni dokument
"7
otiao je u detalje. +ako nije pru2io formalnu definiciju3 tekst usputno opisuje kritine
infrastrukture kao Lona sredst'a3 sisteme i funkcije koje su 'italne za nacionalnu
bezbednost3 'last3 ja'no zdra'lje i si$urnost3 ekonomiju i nacionalni moral.L
"/
<ekst takoe istie da ,e @inistarst'o da iz$radi i odr2a'a s'eobuh'atnu procenu
nacionalnih sektora infrastrukture;
hranaN
'odaN
poljopri'redaN
zdra'st'o i hitne slu2beN
ener$ija =elektrina3 nuklearna3 nafta i $as3 brane?N
transport ='azduni3 putni3 2elezniki3 pomorski3 'odeni?N
informacije i telekomunikacijeN
bankarst'o i finansijeN
hemijska industrijaN
odbrambena industrijaN
potanske uslu$eN i
nacionalni spomenici i obele2ja.
"9
>dministracija je 1.. jula "00". $odine obja'ila s'oju 7acionalnu strate$iju unutranje
bezbednosti.
%0
7a poetku 0trate$ije3 kritina infrastruktura definisana je kao i u
prethodno pomenutom dokumentu =ukljuuju,i i nacionalni moral?.
%1
U dru$oj sekciji3
koja se ba'i kritinim infrastrukturama3 0trate$ija se pozi'a na definiciju iz 1><5+)<
zakona.
%"
7acionalna strate$ija pominje malo dru$aiji spisak specifinih
infrastruktura3 i pra'i razliku izmeu sistema ja'no$ zdra'lja i sistema za 'anredne
situacije i izbacuje nacionalne spomenike i obele2ja. )'a kate$orija je izbaena zbo$
to$a to 0trate$ija pra'i razliku izmeu kritinih infrastruktura i kljunih objekata.
&ljuni objekti definisani su kao pojedinane mete ije Lunitenje ne bi u$rozilo
'italne sisteme3 ali bi mo$lo da izazo'e lokalne efekte unitenja ili bi mo$lo u
znaajnoj meri da narui nacionalni moral i po'erenje.L <ak'i objekti obuh'ataju
istorijske spomenike i obele2ja i dru$e lokalne objekte sa destrukti'nim potencijalom
ili 'isokom 'redno,u za zajednicu3 kao to su kole3 sudo'i i mosto'i. +ako su o'i
27
<he Cepartment of Domeland 0ecuritG. Qune "00". Vhite Douse.
28
+bid. str. 1*.
29
+bid. str. 1*.
30
)ffice of the 1resident. )ffice of Domeland 0ecuritG. 7ational 0trate$G for Domeland 0ecuritG. QulG
"00".
31
+bid. str. iJ
32
+bid. str. %0.
.1
objekti 'ie u nadle2nosti dr2a'nih i lokalnih 'lasti kad je u pitanju zatita3 0trate$ija
pru2a federalnu podrku tim 'lastima u zatiti kljunih objekata.
K/602 /&6*-(02, -50(08+* 0+:5,'(5%-(%5* 6* </(5*&+, .,7(0(,?
7akon to je identifiko'ala ta mo2e da se smatra kritinom infrastrukturom3
strate$ija zatite mora da odredi koji elementi infrastrukture su kritini po njenu
funkciju ili predsta'ljaju naj'e,u opasnost po 2i'ot i imo'inu. 7isu s'i objekti kritini3
dok neki to mo$u da budu 'ie od dru$ih. @eutim3 'eliina i kompleksnost o'ih
infrastruktura mo$u od identifiko'anja koji su objekti infrastrukture kritini da napra'i
izuzetno te2ak zadatak.
7a primer3 skoranji iz'etaj 7acionalno$ sa'eta za istra2i'anje opisuje 'eliinu
ameriko$ unutranje$ transportno$ sistema na slede,i nain;
>meriki sistem autopute'a sastoji se iz ( miliona meusobno po'ezanih milja
asfaltiranih pute'a3 ukljuuju,i (*.000 milja meudr2a'nih pute'a i .00.000 mosto'a.
@re2a 2elezniko$ transporta proirena je na 'ie od %00.000 milja3 dok putniki i
$radski 2elezniki sistemi obuh'ataju oko 10.000 milja. 8i'ilna a'ijacija ima oko *00
komercijalnih aerodroma i jo 1(.000 manjih aerodroma po celoj dr2a'i. )'e mre2e
takoe poseduju mno$e fiksne objekte kao to su terminali3 na'i$aciona podrka3
objekti za odr2a'anje i operati'ni kontrolni centri.
%%
+z o'o$ opisa transportnih sistema je izosta'ljena o$romna infrastruktura 'odeno$
transporta3 koja obuh'ata pomorske3 'odene pute'e na kopnu3 luke i plo'ila.
0lino3 infrastruktura elektrine ener$ije obuh'ata 9".000 elektrinih $eneratora
=ukljuuju,i one koje rade pomo,u fosilnih $ori'a3 zatim nuklearne i hidroelektrine
jedinice?3 %00.000 milja linija za prenos3 i 1*0 kontrolnih centara koji re$uliu protok
elektrine ener$ije. 7acionalna 'odna infrastruktura obuh'ata 7*.000 brana i
rezer'oara3 hiljade milja ce'i i 'odo'oda3 1./.000 postrojenja za 'odu za pi,e i
1..000 ja'nih postrojenja za preradu otpadnih 'oda. Demijska industrija obuh'ata
hiljade hemijskih postrojenja u kojima se rukuje opasnim i toksinim supstancama.
%(
7a sre,u3 razumna koliina informacija koje mo$u da se koriste za kate$orizaciju
infrastruktura 'e, je dostupna na federalnom ni'ou. 7a primer3 Federalna
administracija za autopute'e klasifikuje autopute'e po tipo'ima i daje o$romnu
statistiku o njima. 7eke od o'ih informacija mo$u da budu 'eoma korisne u diskusiji
o tome koji su delo'i transportne infrastrukture najkritiniji. 7acionalni sistem
autopute'a3 kate$orija pute'a koja obuh'ata meudr2a'ni sistem autopute'a3 ini
samo (P ukupno$ broja milja nacionalnih ja'nih pute'a3 ali zato podnosi preko ((P
s'ih puto'anja.
%*
0lina situacija postoji i u a'iosaobra,aju. )d *(. komercijalnih
aerodroma koji su pru2ali s'oje uslu$e u aprilu "001. $odine3 tano 70P s'ih
ukrca'anja putnika do$odilo se na samo %1 aerodromu.
%.
33
7ational 5esearch 8ouncil. <ransportation 5esearch Board. <5B 0pecial 5eport "70. Ceterrence3
1rotection3 and 1reparationBB<he 7eH <ransportation 0ecuritG +mperati'e. QulG "3 "00". >'ailable in
preprint form at Shttp;!!HHH.trb.or$!T
34
#a 'ie informacija o o'im infrastrukturama3 po$ledati 850 <errorism Briefin$ Book3 1re'ention;
0ecuritG 4nhancements. Shttp;!!HHH.con$ress.$o'!brbk!html!ebter1.shtmlT
35
Federalna administracija za autopute'e. )ur 7ations Di$hHaGs; "000.
Shttp;!!HHH.fhHa.dot.$o'!ohimT. str.1/.
36
<ransportation 5esearch Board. >'iation Oridlock; 1hase ++; >irport 8apacitG and +nfrastructure.
<ransportation 5esearch 4B8ircular. Shttp;!!trb.or$!trb!publications!circulars!ec0%"!ec0%".pdfT. @aG
."
)'de slede d'e kratke diskusije koje razmatraju kako sredst'a fiziko$ transporta i
transportni sistemi mo$u da se posmatraju u kontekstu da li su3 ili nisu kritini.
Ciskusija je takoe rele'antna i za dru$e infrastrukture.
K/<+*+0 (5,+'</5(C R*8+0 <5*$,.0
1ostoji 10 putnih mosto'a preko reke 1otomak u ok'iru -ain$ton C.8. oblasti. C'a
mosta3 VoodroH Vilson i >merican Ae$ion su deo meudr2a'no$ sistema
sutopute'a3 kao i most na 1(. ulici i most <heodore 5oose'elt. )stali mosto'i su
@emorial3 &eG i 8hain most. 1oslednje3 ali takoe 'a2ne komponente o'e oblasne
transportne infrastrukture su 2elezniki i metro mosto'i koji se pru2aju paralelno s
mostom na 1(. ulici. )sim o'ih3 postoji jo jedan dodatni prelaz3 a to je metro tunel. U
kontekstu nacionalne bezbednosti3 koji od o'ih prelaza su kritini: 7a pr'i po$led3
'e,ina ,e naj'ero'atnije da identifikuje VoodroH Vilson most kao najkritiniju
infrastrukturu u oblasti. )n je najoptere,eniji3 i preko nje$a 'odi meudr2a'ni autoput
9*3 koji je najmaso'niji autoput na istonoj obali oko -ain$tona. @eutim3 ukoliko
o'aj most bude onesposobljen za prelaz na odreeno 'reme3 koliko ,e lokalna
pri'reda i meudr2a'na tr$o'ina da iz$ube zbo$ to$a: )d$o'or na osno'u iskust'a
sa 'e,im saobra,ajnim nesre,ama i slinim 'anrednim situacijama je da ,e na kra,i
rok situacija 'ero'atno da bude haotina. 7a du2i period3 saobra,aj ,e da se
prila$odi na 'ie naina. @eudr2a'na tr$o'ina3 na primer3 preusmerila bi se na
dru$e pute'e koji idu kroz o'u oblast3 ili direktno kroz sam $rad. )'i pute'i su du2i3
dok njiho'o 'eliko optere,enje utie na po'e,anje troko'a i smanjenu efikasnost.
0'i dodatni troko'i dodaju se na troko'e pre'oza u re$ionu koji je po$oen. U
s'akom sluaju3 nemo$u,nost upotrebe jedno$ ili 'ie mosto'a naj'ero'atnije ,e da
bude pre'aziena3 uz odreene poteko,e.
<e2e pitanje poja'ljuje se u sluaju da je onesposobljeni most 2elezniki ili metro
most. 1relaz preko tunela je rezer'na 'arijanta za metro sistem3 dok klasine
2eleznike linije jed'a mo$u da podnesu normalan protok kroz tunele3 barem u nekim
delo'ima dne'no$ saobra,anja. Kelezniki prelaz koristi 'e,ina >mtrak 'ozo'a na
istonoj obali3 -ir$inia 5ail 4Jpress3 kao i 'e,i broj teretnih 'ozo'a. 7ajbli2a
alternati'a nalazi se (0 milja zapadno. )i$ledno je da o'o nije od$o'araju,a
zamena za uslu$e putnike 2eleznice kojoj je destinacija -ain$ton. #a teretne
'ozo'e o'o iz$leda kao manji problem3 meutim3 $ubitak o'o$ 2elezniko$ koridora
na bilo koji 'remenski period znaajno bi po$odio isporuke mno$ih dobara3 od kojih
samo neka mo$u da se pre'oze kamionima ili dru$im alternati'nim sredst'ima
transporta. #bo$ to$a3 ut'ri'anje ta je LkritinoL u 'elikoj meri za'isi od neije$ u$la
posmatranja.
T5,+'</5(+0 '0'(*20C K/+(5/$, 4,.)%7+/? ',/&5,@,6, DATCE
%7
0istem kontrole 'azduno$ saobra,aja je dru$i primer problema definisanja kritine
transportne infrastrukture. ><8 sistem je o$roman3 kompleksan i 'isoko inte$risan
sistem koji je izuzetno za'istan od tehnolo$ije. ><8 sistem poseduje (0.9"1
operati'ni objekat s'ako$ tipa3 i %..%(9 zaposlenih. 7ajznaajniji od s'ih o'ih
objekata su "1 centar za kontrolu 'azdunih linija =>5<88?3 (9. kontrolnih tornje'a3
7* stanica za 'azduhoplo'ne uslu$e i .1 automatizo'ana stanica za 'azduhoplo'ne
"001. str. *.
37
+nformacije o ><8Bu u o'om delu su dobijene od Federalne administracije za a'iosaobra,aj3 maj
"00".3 dostupno na Shttp;!!HHH.ama*00.jccbi.$o'!factbook!T.
.%
uslu$e. 0amo kroz >5<88 je prolo 7 miliona a'iona tokom januara i februara "00".
$odine. #bo$ bezbednosnih razlo$a u o'e sisteme je u$raeno 'ie sistema za
podrku.
U s'ojoj strukturi3 'isoko inte$risani sistem kao to je ><8 si$urno ima 'ie
zajedniko$ sa tlekomunikacionim kritinim infrastrukturama ne$o s tradicionalnim
transportnim sistemima. U sutini3 to je 'ie komandni i kontrolni sistem za nacionalni
'azduni saobra,aj. >'ioni danas mo$u da lete bez na'oenja3 dok mno$i od njih
koriste i 'izuelno na'oenje3 meutim3 sistemi a'iosaobra,aja ne mo$u da
funkcioniu bez ><8 sistema.
><8 sistem je strateki sistem i blisko je po'ezan sa 'ojnim ><8 sistemom3 ak
postoji i odreena saradnja sa @inistarst'om odbrane. 5azmiljalo se i o tome kako
bi ><8 sistemi funkcionisali u 'reme rata3 tako da su mno$i plano'i koji su raz'ijani
za o'aj proces napra'ljeni tako da imaju primenu u borbi proti' terorizma.
@o$u,e je3 meutim3 pokrenuti pitanje o tome koji pojedinani delo'i ><8 su kritini.
0istem3 na primer3 mo2e da funkcionie bez centara za kontrolu 'azdunih linija.
@eutim3 u tom sluaju pokri'anje je znaajno smanjeno u po$oenoj oblasti i
'azduni saobra,aj je dramatino usporen. Cu$oroni $ubitak tak'e uslu$e si$urno
bi izaz'ao dalja ometanja i mo$ao bi da do'ede do 'e,ih onesposoblja'anja tr$o'ine
u po$oenom re$ionu. Oubitak radara ili dru$o$ objekta za pra,enje leto'a na 'e,em
aerodromu u pojedinom trenutku bi3 u za'isnosti od okolnosti3 bio ili bez posledica ili
katastrofian.
R,.2,(5,+6,
7ajoi$lednija prednost transportno$ sistema 0>C u kontekstu teroristike pretnje je
nje$o'a preteranost. +ako su transportni sistemi esto za$ueni u urbanim oblastima3
obino postoje alternati'ni transportni pute'i koji u tim sluaje'ima mo$u da se
upotrebe. 1ostoji par primera u kojima to nije sluaj3 i o'o su naj'ero'atnije pra'e
LkritineL take transportne infrastrukture. +sto 'a2i i za dru$e infrastrukture.
ANALIZA
7ijedna od definicija ono$a to ini kritinu infrastrukturu3 a koje su se ule tokom
$odina3 ne mo2e da se smatra ri$oroznom. )ne donekle pokri'aju o'o pitanje3 ali
osta'ljaju dosta prostora za interpretaciju koja se infrastruktura uklapa u definiciju.
1ojedinani sektori su takoe na'edeni3 ali su ilustrati'ni i predsta'ljeni kao primeri3
ali ne ine iscrpan spisak. )sim to$a3 kako 'reme prolazi3 opta definicija kritinih
infrastruktura proirila se sa ono$a to je 'italno za nacionalnu odbranu i ekonomsku
si$urnost i kontinuitet 'lasti3 na ono to je 'italno za ja'no zdra'lje i si$urnost3 i na
kraju3 na ono to je 'italno po nacionalni moral. 0'e zajedno3 spisak infrastruktura
kojima je potrebna zatita proirena je sa onih koje su primarno neophodne za
funkciju nacionalne odbrane i pri'rede =npr. transport3 ener$etika3 bankarst'o i
finansije? na specifine infrastrukture koje mo$u da se koriste za izazi'anje
maso'no$ unitenja i!ili smrti =npr. proiz'odnja3 transport i skladitenje nuklearnih
materijala3 odreenih biolokih a$enasa i opasnih ili toksinih hemikalija?3 ali koje
mo$u ili ne moraju da budu kritini elementi u nacionalnoj odbrani ili pri'redi. 0pisak
nasta'lja da se iri i obuh'ata one se$mente koji su od znaaja za pojedinane
zajednice3 kao i nacionalne spomenike i obele2ja =7acionalna strate$ija unutranje
.(
bezbednosti?. Bez ri$oroznijih procesa za identifiko'anje kritine infrastrukture3
spisak ,e da nasta'i da se menja i dopunjuje.
Ca li je bitno ukoliko spisak infrastruktura ostane fluidan: Qedan od mo$u,ih
problema je da nejasno razume'anje ono$a to ini kritinu infrastrukturu mo2e da
'odi do nejasnih i difuznih politika i akcija. U najmanju ruku3 s'e 'e,i spisak
infrastruktura kojima je potrebna zatita znai i 'eliku od$o'ornost na strani federalne
'lasti. #akoni o kojima se raspra'lja3 kao i 7acionalna strate$ija3 tra2e od federalne
'lasti da se ba'i s'akom kritinom infrastrukturom ponaosob3 da podr2a'a i
os'e2a'a baze podataka o slabostima3 da inte$rie baze podataka sa analizama
pretnji3 da prati incidente u s'akoj od infrastruktura3 i da obja'ljuje upozorenja onda
kada je to potrebno. 0amo o'o ,e da zahte'a 'reme i resurse. Cok3 s jedne strane3
troko'i ubaci'anja dodatnih infrastruktura na spisak mo$u da budu mar$inalni3 oni
ne,e da budu nula. Federalna 'last mo2e takoe da bude poz'ana da finansijski
podr2i preduzimanje neophodnih mera zatite3 ne samo za infrastrukture koje su u
'lasnit'u i upotrebi dr2a'e i lokalnih 'lasti3 'e, i za pri'atne infrastrukture.
%/
@eutim3 jo u'ek nije jasno kolika je 'eliina potrebnih ili dostupnih resursa. 0i$urno
,e da bude potrebno napra'iti prioritete za preraspodelu o$ranienih resursa na
nain na koji mo$u da se umanje efekti bilo ko$ budu,e$ teroristiko$ napada na
nacionalnu infrastrukturu. >dministracija se posredno os'r,e na posta'ljanje
prioriteta kroz celu 7acionalnu strate$iju.
U sutini3 problem s kojim se federalna 'last suoa'a je umanji'anje3 uz o$ranienu
koliinu resursa3 oeki'ano$ udara na nacionalnu kritinu infrastrukturu bilo ko$
budu,e$ teroristiko$ napada. 4fekti mo$u da se mere iz$ubljenim 2i'otima3
ekonomskom preraspodelom3 $ubitkom 'ojnih kapaciteta3 $ubitkom nacionalno$
morala =izmereno$ na izborima?3 ili njiho'om kombinacijom. )eki'ani efekti ut'ruju
se odrei'anjem 'ero'atno,e poja'lji'anja neko$ do$aaja. )'o je 'a2no poto
politiari moraju da izbalansiraju one scenarije sa malom 'ero'atno,om do$aanja3
ali koji3 ukoliko do njih doe3 mo$u da budu katastrofini3 sa scenarijima koji su
manje katastrofini3 ali lake mo$u da se do$ode.
1ostoje brojni naini na koje politiari mo$u da napra'e prioritete. &ao to je
pomenuto3 neki elementi unutar kritine infrastrukture su mno$o kritiniji od dru$ih.
7eki elementi3 ili se$menti infrastruktura3 mo$u slabo da se koriste ili da budu 'iak.
Ukoliko su o'i se$menti nedostupni3 njiho' $ubitak bio bi nez$odan3 ali taka' $ubitak
bi teko mo$ao da bude destrukti'an. #bo$ to$a bi jedna opcija bila fokusiranje na
identifikaciju pra'ih kritinih sredsta'a i njiho'o jaanje u odnosu na napad ili
umanji'anje njiho'o$ $ubitka3 ili kroz izradu 'ika ili kroz preraspodelu ili izmenu
=kako bi se smanjila zajednika ote,enja? tokom 'remena.
Qo jedan nain za odrei'anje prioriteta prilikom preraspodele resursa je
identifiko'anje ranji'osti ili reenja koja se prostiru kroz 'ie razliitih infrastruktura.
Co odreene $ranice3 informacioni sistemi su zajednika slabost mno$ih dru$ih
infrastruktura. 5eenja za ranji'osti informacionih sistema mo$u da se primenjuju
$eneralno3 bez obzira da li je u pitanju usposta'ljanje ili spro'oenje najbolje prakse
ili raz'oj bezbednije$ soft'era. Cru$a tehnolo$ija koja pro2ima 'ie od jedne
infrastrukture su udaljeni kontrolni sistemi. -elika pa2nja 'e, je usmerena na slabosti
38
)p. cit. 7ational 0trate$G. str. %%B%(. 0trate$ija ka2e da ,e plan za zatitu nacionalnih infrastruktura
da opie naine na koje ,e da se koriste instrumenti politike za podizanje ni'oa bezbednosti. )'o
mo2e da obuh'ati federalne kredite dr2a'ama i lokalnim 'lastima3 i mo2da Lzakonoda'st'o koje ,e da
pokrene inicijati'e za prih'atanje mera bezbednosti i in'estiranje u napredne tehnolo$ije za zatitu u
pri'atnom sektoru.L
.*
sistema za nadzornu kontrolu i prikupljanje podataka =08>C>? koji se koriste u
ener$etskim3 'odnim3 transportnim i hemijskim infrastrukturama.
%9
Cru$i nain je identifiko'anje meuza'isnosti koje postoje izmeu infrastruktura.
7ijedna od pomenutih infrastruktura nije potpuno izolo'ana od dru$ih. 1roiz'odnja
ener$ije za'isi od informacionih mre2a. <ransport za'isi od ener$ije. + jedno i dru$o
za'ise od informacionih mre2a. +nformacione mre2e za'ise od ener$ije. #bo$ o'ih
meuza'isnosti3 napad na jedan se$ment infrastrukture mo2e da ima oslabljuju,i
efekat na dru$u infrastrukturu. +dentifiko'anje i usmera'anje na one delo'e koji
po'ezuju 'ie infrastruktura mo2e da bude isplati' nain za ubla2a'anje potpuno$
efekta napada. )'o je jedan od $la'nih zadataka 8entra za simulaciju i analizu
nacionalnih infrastruktura3 koji je usposta'ljen 1><5+)< zakonom
(0
i kome je
dodeljena funkcija zatite kritinih infrastruktura no'o$ @inistarst'a unutranje
bezbednosti.
7a slian nain3 mo$u da postoje $eo$rafske lokacije na kojima se nalazi 'ie
kritinih se$menata jedne ili 'ie infrastruktura za koje je potrebno ut'rditi prioritete.
Qedan od efekata koji se 'ezuje za napade na 0'etski tr$o'inski centar bio je taj da
se u oblasti nalazio 'eliki broj objekata 'ezanih za bankarst'o i finansije3 elektrinu
ener$iju i telekomunikacije3 od kojih neki nisu imali rezer'na sredst'a na nekom
dru$om mestu. Cok su efekti $ubitka o'ih sredsta'a lokalizo'ani na donji @enhetn ili
ubrzo usposta'ljeni na nekom dru$om mestu3 ostao je problem prebaci'anja kritinih
sredsta'a za pojedince koji su od$o'orni za obezbei'anje uslu$a.
Cru$i mo$u,i nain za ut'ri'anje prioriteta3 u kontekstu troko'a federalnih resursa3
je da se federalna 'last 'ie usmeri na one infrastrukture koje su ili u potpunosti u
njiho'om 'lasnit'u3 ili pri'atne i lokalne od kojih federalna 'last za'isi za
spro'oenje o'ih akti'nosti3 ili sa kojima federalna 'last ima du$u i blisku saradnju.
)'o znai preputanje onim infrastrukturama u kojima federalna 'last nije naroito
akti'na3 da preuzmu primarnu od$o'ornost za suoa'anje sa sopst'enim slabostima
i efektima.
1oto je definicija kritine infrastrukture iroka3 a broj onih infrastruktura koje se
smatraju kritinim raste3 o$rania'anje broja infrastruktura u studijama mo2e a priori
da izosta'i neke opasne slabosti. U odreenom trenutku3 meutim3 zahte'a,e se
dodelji'anje prioriteta. 1rema 7acionalnoj strate$iji unutranje bezbednosti3
federalna 'last primenji'a,e od$o'araju,u metodolo$iju kako bi usmerila s'oje
napore na naj'ie prioritete. 0trate$ija dalje na'odi da ,e predstoje,i s'eobuh'atni
plan za zatitu kritinih infrastruktura od teroristikih napada da pru2i pristup za
racionalno balansiranje troko'a sa koristima pojaane bezbednosti u odnosu na
pretnju. @eutim3 0trate$ija ne daje indikacije o tome kako ,e o'e metodolo$ije i
pristupi da iz$ledaju. &on$res ,e mo2da morati da usmeri s'oju pa2nju na naine
koje >dministracija predla2e za definisanje prioriteta i koji kriterijumi se za to koriste.
39
-ideti 850 5eport 5A%1*%(3 8ritical +nfrastructure3 5emote 8ontrol 0Gstems3 and the <errorist
<hreat3 autor Cana 0hea.
40
)p. 8it. U0> 1atriot >8<. 1.A. 107B*.. 0ec. 101..
..
PRILOZI
(, 6* 0+:5,'(5%-(%5,?
1re ne$o to je Lkritina infrastrukturaL postala tema intereso'anja u raspra'ama o
terorizmu i unutranjoj bezbednosti3 naiz$led slian pojam LinfrastrukturaL bio je
subjekat raspra'a politiara. Bez standardne ili sa$lasne definicije3 koncept je u
kontekstu politike bio fluidan3 kako se ini da je i danas3 ukljuuju,i i ja'ne i pri'atne
sisteme i uslu$e. 1re skoro "0 $odina3 o infrastrukturi se raspra'ljalo zbo$ to$a to je
nacionalna ja'na infrastruktura prolazila kroz ozbiljne probleme propadanja3
tehnoloke zastarelosti i nedo'oljno kapaciteta za budu,i raz'oj. #a razliku od
dananje$ fokusa na obezbeenje od fizikih i 'irtuelnih napada na sisteme3 u to
'reme fokus je bio na prirodi3 obimu i ozbiljno loem fizikom stanju3 adek'atnoj
tehnolo$iji i kapacitetu ja'nih sistema3 kao i na odlukama 'lasti na s'im ni'oima da
prioriteti troko'a izau u susret fizikim i potrebama menad2menta.
Qa'ni i pri'atni iz'etaji u to 'reme analizirali su i kritiko'ali o'aj problem3 dok su
mno$i 2eleli da definiu pojam LinfrastrukturaL. Qedan od o'ih iz'etaja3 koji je obja'io
0a'et dr2a'nih a$encija za planiranje3 definisao je pojam kao ja'ne uslu$e i
proiz'odna postrojenja koja obuh'ataju Lirok opse$ ja'nih postrojenja i opreme koja
je potrebna za pru2anje drut'enih uslu$a i podrke pri'rednim akti'nostima
pri'atno$ sektoraL. 1rema o'om iz'etaju3 infrastruktura obino obuh'ata pute'e3
mosto'e3 'odene i kanalizacione sisteme3 aerodrome3 luke i ja'ne objekte3 dok mo2e
da obuh'ati kole3 zdra'st'ene ustano'e3 zat'ore3 rekreacione objekte3 proiz'odnju
elektrine ener$ije3 proti'po2arne slu2be3 deponije otpada i telekomunikacije.
(1
U iz'etaju &on$resu iz 19/%. $odine o politici koja se odnosi na stanje nacionalne
infrastrukture3 &on$resna kancelarija za bud2et =8B)? analizira sedam kate$orija
infrastrukture; autopute'i3 sistemi ja'no$ saobra,aja3 postrojenja za preradu otpadnih
'oda3 'odni iz'ori3 kontrola a'iosaobra,aja3 aerodromi i optinski 'odni sistemi. )'i
sistemi3 prema 8B)3 Limaju zajednike karakteristike kapitalno$ intenziteta i 'isoko$
ja'no$ ula$anja na s'im ni'oima 'lasti. )ni su3 ta'ie3 direktno kritini po akti'nosti
nacionalne pri'rede.L 8B) na$laa'a da Lkoncept infrastrukture mo2e da ima iroku
primenu i da obuh'ati drut'ene objekte kao to su kole3 bolnice i zat'ori3 a esto
obuh'ata i industrijske kapacitete.L
("
U iz'etaju iz 19//. $odine3 8B) daje slinu3 ali dopunjenu kate$orizaciju
infrastrukture =autopute'i3 a'iosaobra,aj3 ja'ni pre'oz3 prerada otpadnih 'oda i 'odni
transport? na osno'u definicije po kojoj ta postrojenja;
L1ru2aju osno'u ili osno'ni ok'ir za nacionalnu pri'redu3 u kojoj federalna politika
i$ra znaajnu ulo$uZL )'a definicija iskljuuje neke objekte koji se esto smatraju
za infrastrukture 6 kao to su ja'ni smetaj3 dr2a'ne z$rade3 pri'atne 2eleznike
uslu$e i kole 6 i neke objekte koji su 'ezani za 2i'otnu sredinu =kao to su otpadi
opasnih i toksinih materijala?3 $de primarni teret od$o'ornosti pada na pri'atna
lica.
(%
41
-au$han3 5o$er3 and 5obert 1ollard. 54BU+AC+7O >@45+8>3 -)A. +3 1A>77+7O >7C
@>7>O+7O 1UBA+8 V)5&0 +7 <D4 19/00. 8ouncil of 0tate 1lannin$ >$encies. Vashin$ton C83
19/(; 1B".
42
U.0. 8on$ressional Bud$et )ffice. 1ublic Vorks +nfrastructure; 1olicG 8onsiderations for the 19/0s.
>pril 19/%; 1.
43
U.0. 8on$ressional Bud$et )ffice. 7eH Cirections for the 7ation[s 1ublic Vorks. 0eptember 19//;
JiBJii.
.7
&on$res je u mno$o sluaje'a u'odio zakone koji su se odnosili na jednu ili 'ie
kate$orija infrastrukture3 kao to su kopneni transport ili 'odni resursi3 ali je retko to
uradio tako s'eobuh'atno. <okom raspra'a /0Bih $odina o propadanju ja'nih
sistema3 &on$res je doneo zakon kojim se usposta'lja 7acionalni sa'et za
unapreenje sistema ja'nih uslu$a sa mandatom da analizira i iz'eta'a &on$res i
predsednika o stanju ja'nih infrastrukturnih sistema. 1rema sekciji ++ to$ zakona
predsednik je du2an da pru2i odreene informacije o bud2etskim sredst'ima koja se
izd'ajaju za ja'ne ci'ilne i 'ojne kapitalne in'esticione pro$rame u $odinjem
iz'etaju o bud2etu. <ema o'ih analiza trebalo je da bude s'eobuh'atna. 1rema
zakonu3 trebalo je da obuh'ata Ls'aki fiziki objekat koji se koristi za pru2anje uslu$a
ili pru2a dru$e koristi na du2i 'remenski periodL i trebalo je da obuh'ati ali da ne
bude o$ranien na Lpute'e ili mosto'eN aerodrome ili 'azduhoplo'ne objekteN sisteme
ja'no$ pre'ozaN preradu otpadnih 'oda ili slina postrojenjaN projekte za 'odne
resurseN bolniceN postrojenja za obna'ljanje resursaN ja'ne ustano'eN prostorne ili
komunikacione objekteN 2eleznike pute'eN i federalne z$rade.L
((
7acionalni sa'et za unapreenje sistema ja'nih uslu$a pru2io je dru$u definiciju
infrastruktura i obuh'atio de'et kate$orija sistema u s'ojim analizama; autopute'e3
ulice3 pute'e i mosto'eN aerodrome i pisteN ja'ni pre'ozN intermodalni transportN
snabde'anje 'odomN preradu otpadnih 'odaN 'odne iz'oreN 'rsti otpadN i otpade
opasnih materija. )'e kate$orije3 prema 0a'etu3 imaju jake 'eze sa pri'rednim
raz'ojem i $eneralno imaju tradiciju po'ezanosti sa ja'nim sektorom. 1ostrojenja i
objekti imaju 'isoke troko'e i du$ ekonomski 2i'ot. U celini3 prema 0a'etu3 uslu$e
koje pru2aju Line nacionalne odbrane3 jake pri'rede i zdra'lja i si$urnosti $raana.L
(*
)d 19/0Bih $odina3 pa2nja politiara znatno je pomerena sa razmatranja problema
infrastruktura s'eobuh'atno i na nain na koji je to raeno u to 'reme. #akonski
predlozi $eneralno su bili okrenuti potrebama pojedinanih sektora i uz definisanje
ulo$e federalne 'lasti3 posebno kad su u pitanju finansije. &ao to je spomenuto u
iz'etaju3 pojam Lkritine infrastruktureL tek skoro je poeo 'ie da se raz'ija i da se
poja'ljuje od'ojeno od politika koje se ba'e pojedinanim problemima infrastruktura
kao to su aerodromi i autopute'i. U s'akom sluaju mno$e definicije iz raspra'a
19/0Bih $odina o infrastrukturi 6 da je ona Ldirektno kritina po akti'nosti nacionalne
ekonomijeL i da predsta'lja Losno'u nacionalne odbraneL 6 uju se i danas u
raspra'ama o procenama infrastruktura i objekata koji su kritini po nacionalnu
bezbednost.
K,-/ '% '* -50(*506%20 0 -/2</+*+(* -50(08+* 0+:5,'(5%-(%5* 5,.406,$0 (/-/2
45*2*+,
<abela prikazuje na koji nain su se kriterijumi i komponente kritine infrastrukture
raz'ijali tokom 'remena. &ao to je spomenuto u o'om iz'etaju3 da bi infrastruktura
bila smatrana kritinom3 ona mora da bude 'italna za jednu ili 'ie rairenih
nacionalnih funkcija. <a $rupa funkcija raz'ijala se tokom 'remena3 poe'i sa
nacionalnom odbranom i ekonomskom si$urno,u3 obuh'atala je ja'no zdra'lje i
si$urnost3 a zatim i nacionalni moral. )'a ekspanzija prikazana je horizontalno3 s
le'a na desno u tabeli ispod. 7a slian nain3 po'e,a'ao se i broj komponenti =ili
44
1.A. 9/B*013 sec. "0%.
45
7ational 8ouncil on 1ublic Vorks +mpro'ement. Fra$ile Foundations; > 5eport on >merica[s 1ublic
Vorks3 Final 5eport to the 1resident and 8on$ress. Vashin$ton C.8. FebruarG 19//; %%.
./
sektora? koje su bile posebno identifiko'ane kao kritine infrastrukture. 9irenje o'o$
spiska prikazano je 'ertikalno3 od 'rha ka dnu tabele.
Unakrsno obele2a'anje3 LJL3 ima ilustrati'ni karakter i $eneralno se poja'ljuje sa
ubaci'anjem pojedine infrastrukture na spisak. 7a primer3 hemijska industrija nije se
nalazila ni na jednom spisku kritinih infrastruktura kada su kriterijumi bili o$ranieni
na 'italne za nacionalnu odbranu ili ekonomsku si$urnost. )na se poja'ljuje posle
11. septembra "001. $odine3 kada je pa2nja usmerena sa strate$ijsko$ razmiljanja
ranije politike na direktnu pre'enciju o$romnih pojedinanih 2rta'a neko$ do$aaja
='ie pitanje ja'no$ zdra'lja i si$urnosti?. <o ne znai da hemijska industrija nije
'a2an element pri'rede3 ili da ne postoji jedinst'eno postrojenje iji prestanak rada
mo2e da izazo'e udar na pri'redu.
T,&*$, 1. (, (/-/2 45*2*+, -/+'(0(%07* -50(08+% 0+:5,'(5%-(%5%
I+:5,'(5%-(%5, K50(*506%20 ., '2,(5,+6* -50(08+/2. V0(,$+, .,F
N,;0/+,$+%
/)&5,+%
E-/+/2'-%
'0?%5+/'(
J,4+/
.)5,4$6* 0
'0?%5+/'(
M/5,$
?5,9,+,
<elekomunikacije i
informacione mre2e
J J
4ner$ija J J
Bankarst'o!Finansije J
<ransport J J
-oda J
Ditne slu2be J
-lasti J
#dra'st'ene slu2be J
7acionalna odbrana J
)ba'etajne slu2be J
1olicija J
0poljni poslo'i J
7uklearna
postrojenja3 pored
elektrana
J
1osebni do$aaji J
Drana!1oljopri'reda J
.9
1roiz'odnja J
Demijska industrija J
)dbrambena
industrija
J
1otanske uslu$e J
7acionalnu
spomenici i obele2ja
J
R,.2*+, 0+:/52,;06,
Qedan od najbitnijih preduslo'a za efekti'no ue,e pri'atno$ sektora na polju borbe
proti' terorizma je s'akako neprestana razmena i protok informacija o rizicima i
pretnjama po ukupnu bezbednost 0jedinjenih Cr2a'a. )'o je od izuzetno$ znaaja3
poto se zna da se jedan od $la'nih propusta koji su izaz'ali napade od 11.
septembra 'ezuje za neadek'atnu razmenu oba'etajnih podataka izmeu
mno$obrojnih bezbednosnoBoba'etajnih slu2bi u 0>C.
U ok'iru napora 'lade 0>C da razmenjuju informacije sa pri'atnom industrijom3 'e,
du2e 'reme postoji 'ie z'aninih i nez'aninih kontakata po o'om pitanju u sferi
unutranje bezbednosti. 7eki od o'ih napora obuh'ataju i tradicionalne napore 'lade
koji se tiu ot'aranja linija komunikacije izmeu dr2a'e i pri'atno$ sektora 6 pru2anje
dr2a'nih uslu$a3 finansiranje3 odr2a'anje informacionih konferencija i pru2anje
pro$rama obuke.
Qedna od inicijati'a od posebno$ znaaja za unutranju bezbednost je osni'anje
&entara za razmenu i analizu informacija =+nformation 0harin$ and >nalGsis 8enters3
+0>8s?. +0>8s su u$la'nom or$anizacije ili mre2e or$anizacija pri'atno$ sektora3 ije
je osni'anje pomo$la 'lada 0>C da bi omo$u,ila irenje informacija u realnom
'remenu o pretnjama po kritinu infrastrukturu. )sim o'o$a3 o'i centri mo$u da slu2e
kao forumi koji bi pomo$li koordinaciju napora za identifiko'anje i smanji'anje
ranji'osti ukupne kritine infrastrukture =<abela ".?.
8entar za razmenu i analizu informacija za sada ne postoji jedino za sektor koji se
odnosi na nuklearnu ener$iju. <a funkcija je delom pokri'ena u centru za elektrinu
ener$iju3 dok ostale informacije o specifinim pretnjama po industriju nuklearne
ener$ije dolaze pr'enst'eno preko &omisije za nuklearna pitanja i raznih a$encija za
spro'oenje zakona3 mada su opte informacije operaterima nuklearnih elektrana
dostupne i preko +nstituta za nuklearnu ener$iju i ostalih tr$o'inskih asocijacija.
&ada su u pitanju odnosi izmeu dr2a'nih =ja'nih? institucija i pri'atno$ sektora po
pitanjima bezbednosti kod nas3 na tom polju mo2e 'eoma malo to$a da se izd'oji.
)sno'ni nedostatak 'ezuje se za nepostojanje zakona koji bi to preciznije re$ulisao
ulo$u pri'atno$ sektora u bezbednosti. <o pitanje3 iako formalne prirode3 reilo bi
mno$e probleme na o'om polju. &ada o'o bude reeno3 a nadamo se da ,e to da se
do$odi uskoro3 na mno$o laki nain mo,i ,e da se prie rea'anju ostalih pitanja.
70
T,&*$, 2. C*+(50 ., ,+,$0.% 0 5,.2*+% 0+:/52,;06,
% /),&5,+02 -50(08+02 0+:5,'(5%-(%5,2,
C*+(,5 DISACE I+)%'(506'-, ?5%<, P502,5+* ,-(04+/'(0
!*206'-,
0+)%'(506,
>meriki hemijski sa'et
=8hemtrec?
)bezbeuje ja'ni informacioni ser'is
'atro$asnim slu2bama3 policiji i ostalim
hitnim slu2bama radi priba'ljanja
informacija o podrci u incidentima sa
hemijskim i opasnim materijama. )dr2a'a
informacije o si$urnosti materijala i hitne
kontakte sa proiz'oaima i tr$o'cima.
E$*-(508+,
*+*5?06,
0e'ernoameriki sa'et za
elektrinu podrku =7458?
5azmenjuje indikatore pretnji3 analize i
upozorenja radi podrke uesnicima
matino$ sektora u preduzimanju
adek'atnih zatitnih mera. &oordinie
sajberBbezbednost3 fiziku i operacionalnu
bezbednost preko Komiteta za za%titu
kritine infrastrukture.
N,:(, 0 ?,' >meriki institut za naftu3
>merika naftna asocijacija3
7acionalna petrohemijska i
rafinerijska asocijacija =kojom
upra'lja @eunarodna
korporacija za primenu nauke?
)dr2a'a s'eukupnu industrijsku bazu
podataka o pretnjama po elektronsku
bezbednost3 slabostima3 incidentima i
reenjima. )bezbeuje pouzdana mesta
za razmenu informacija o bezbednosnim
slabostima3 kao i o najboljim reenjima.
P5*=5,2&*+,
0+)%'(506,
+nstitut za prehrambeni
marketin$
5azmenjuje upozorenja =preko Federalno$
istra2no$ biroa3 FB+? sa s'im uesnicima3
prija'ljuje incidente3 obezbeuje tehniku
ekspertizu za procenu iz'etaja3 i
koordinie s'eukupni industrijski od$o'or
na napade.
71
#. BIOMETRIJA
(.
UVOD
@no$i od nas 'ideli su i uli su za biometriju3 a mo2da je ak i po'ezali sa linim
identifikacionim karticama3 kontrolom pristupa putem otisaka prstiju3 ili sistemom
prepozna'anja lica koji je po'ezan sa 88<-3 ali je samo nekolicina razmiljala o
pra'om znaenju rei LbiometrijaL. 1rema najjednosta'nijoj definiciji3 koja je data u
)Jford 4nciklopediji3 &0/2*(506, 6* +,%-, -/6, <502*+6%6* '(,(0'(08-* 2*(/)* +,
&0/$/7-* 80+6*+0;*.
<o znai da biometrijska tehnolo$ija te2i da st'ori jedinst'enu identifikaciju pojedinca
kroz statistiko merenje nje$o'ih odreenih fizikih osobina ili ponaanja. )'e
jedinst'ene biometrijske informacije zatim mo$u da budu sau'ane u elektronskoj
formi3 i kasnije iskori,ene za uporei'anje3 ime postaju dokaz identifikacije. U
teoriji3 biometrijski sistemi bi trebalo u'ek da budu potpuno precizni3 meutim3 u
praksi to ipak nije tako jednosta'no.
K,5,-(*50'(08+* $6%)'-* /'/&0+*
&oncept biometrijske identifikacije je toliko napredo'ao da biometrijska industrija
danas an$a2uje 'rhunske naunike iz raznih oblasti3 koji proua'aju skoro s'aku
osobinu o'eka zbo$ pronala2enja jedinst'enih identifikacionih osobina. Biometrija je
u st'ari nauka koja uzima zapis jedne od tih osobina3 primenjuje je u pa2lji'o
proraunatoj matematikoj formuli ili al$oritmu3 i daje reenje u 'idu cifara koje ,e da
budu jedinst'ene za tu osobinu odreeno$ pojedinca. 1r'a istra2i'anja na o'om
polju3 poetkom osamdesetih $odina prolo$ 'eka3 bila su usmerena na otiske prstiju
i prepozna'anje mre2njae oka3 dok je pr'a u komercijalnu upotrebu ula biometrija
otisaka prstiju3 sredinom osamdesetih. )d o'ih pionirskih istra2i'anja3 pa do danas3
intereso'anje i zahte'i za biometrijom na$lo su se po'e,ali3 dok su se troko'i
ula$anja u biometrijska reenja3 kao rezultat intereso'anja3 dramatino smanjili. 7a
primer3 ita otisaka prstiju osamdesetih $odina kotao je oko 100 dolara3 dok danas
mo2e da se naba'i za deset do d'adeset puta manju cenu.
V,506,+(* &0/2*(506'-0= (*=+/$/?06,
+ako su neke kompanije koje se ba'e biometrijom3 poklekle zbo$ nedostatka
finansijskih sredsta'a3 jo u'ek postoji 'isok ni'o proakti'nih i uzbudlji'ih istra2i'anja
koja se trenutno 'ode zbo$ unapreenja postoje,ih mo$u,nosti biometrije. 7a o'om
polju do sada su istra2i'ane slede,e o'eko'e osobine;
)tisci prstiju
Oeometrija ake
)tisak dlana
5aspored 'ena ruke
Cinamika stiska ake
<ermo$rafija lica
C'odimenzionalni ="C? prikaz lica
46
Biometrija3 1rofessional 0ecuritG 0Gstems3 br. 9 =jul!a'$ust "00*?3 br. 10 =septembar!oktobar "00*?3
br. 11 =no'embar!decembar "00*?3 br. 1" =januar!februar "00.? i br. 1% =mart!april "00.?.
7"
<rodimenzionalni =%C? prikaz lica
#enica oka
@re2njaa oka
Olas
1otpis
Cinamika kucanja
C7&
Dod =koraanje?
+stra2i'anje prepozna'anja mre2njae oka zastalo je u poslednjih par $odina zbo$
problema oko jaine s'etlosti koja je potrebna za proces identifikacije3 meutim no'e
metode identifikacije koje koriste infracr'enu s'etlost 'ra,aju istra2i'anja na o'om
polju u normalu.
)d s'ih o'ih 'arijanti3 trenutno najrasprostranjenija je biometrija otisaka prstiju3 pre
s'e$a zbo$ iroke primene i malih troko'a. 1rema @eunarodnoj $rupi za
biometriju =+nternational Biometrics Oroup3 +BO?3 biometrijske tehnolo$ije otisaka
prstiju 'e, zauzimaju 'ie od *0P o'o$ tr2ita. 0lede,e po popularnosti zbo$ lake
u$radnje i isplati'osti3 su prepozna'anje potpisa i $lasa. 1repozna'anje lica3
skeniranje ake i skeniranje zenice manje se upotreblja'aju3 pre s'e$a zbo$
slo2enije u$radnje i 'e,ih finansijskih izd'ajanja3 kao i zbo$ problema oko zakonitosti
upotrebe i pri'atnosti. @no$e od ostalih tehnolo$ija su jo u'ek u raz'oju3 kao to su
prepozna'anje hoda3 dinamika stiska ake i %C prepozna'anje lica.
1oteno je re,i3 da u sluaju biometrijskih sistema3 iako su neke od tehnolo$ija
naprednije i3 ini se3 preciznije od dru$ih3 jo u'ek ne postoji L'ode,aL tehnolo$ija. <o
je zbo$ injenice da su najbolji kriterijumi ut'ri'anja koju tehnolo$iju koristiti B
prikladnost3 praktinost i bud2et3 tako da izbor sistema za'isi od sluaja do sluaja.
B0/2*(506'-0 <5/;*'
0'aki biometrijski sistem treba da poseduje od$o'araju,i soft'er i hard'er koji treba
da prorauna'a3 uzima3 u'a3 pronalazi3 uporeuje i prepoznaje!odbacuje s'aki
jedinst'eni biometrijski identifikator.
Biometrijski sistemi $eneralno rade na jedan od d'a mo$u,a naina3 to jest3 're
identifikaciju ili 'erifikaciju. U s'akom sluaju3 inicijalna posta'ka3 unoenje podataka
u sistem3 je 'eoma slina u oba sluaja3 i za'isi od pra'ilno$ unosa samih podataka.
1roces unoenja usposta'lja budu,u strukturu biometrijsko$ sistema3 i on se sastoji
iz pet delo'a;
U+/' &0/2*(506'-0= .,<0', =Ubaci'anje zapisa jedinst'enih biometrijskih osobina
u bazu podataka3 $de se esto uzima 'ie uzoraka iste osobine pojedinca3 zbo$
fluktuacija3 kao to su boja $lasa3 ili izrazi lica?N
U.02,+6* &0/2*(506* =@erenje i rasta'ljanje osno'nih informacija biometrijsko$
zapisa osobine?N
O&5,), &0/2*(506* =&on'erzija unetih podataka u numeriku informaciju zbo$
st'aranja jedinst'eno$ identifikaciono$ broja odreene osobine?N
P5/4*5,4,+6* &0/2*(506* =1ono'no unoenje biometrijskih osobina radi
ut'ri'anja da li je sistem prih'atio i pra'ilno prepoznao podatak?N
7%
S-$,)07(*+6* &0/2*(506* =<rajno unoenje pro'erenih biometrijskih podataka?.
5ezultat o'o$ procesa su tane i upotreblji'e3 elektronski predsta'ljene kombinacije
biometrijskih informacija3 koje se nalaze u bazi podataka3 kao i na +C!0mart
karticama.
)'o je proces u kome su potpuna saradnja s'ih onih koji uest'uju u izradi sistema3
kao i 'isoka preciznost u radu na s'akoj fazi procesa od naj'e,e$ znaaja3 zbo$ to$a
to ,e u budu,nosti upotreba i pouzdanost sistema da za'ise naj'ie od njih.
@eutim3 preciznost u radu na s'akoj fazi procesa ne za'isi samo od parametara
tehnolo$ije i opreme koja ,e da se koristi3 'e, i od zahte'a budu,ih korisnika
sistema.
8eo proces izrade biometrijsko$ sistema i nje$o'o$ usposta'ljanja zahte'a mno$o
'remena i to detaljnije planiranje. 9to se 'ie 'remena od'aja na proua'anje
biometrije3 izbor biometrijske tehnolo$ije3 mo$u,e izuzetke ili o$ranienja sistema3
sam projekat3 pred'iene troko'e i isplati'osti3 i upozna'anje sa specifinim
cilje'ima sistema i zahte'ima korisnika3 drastino ,e se po'e,ati efikasnost u odabiru
finalno$ sistema3 a to ,e doprineti i nje$o'om lakem usposta'ljanju. Canas su
dostupne razne knji$e3 prirunici3 uputst'a i soft'er koji nam daju pro'erene sa'ete
za planiranje i usposta'ljanje biometrijskih sistema3 koji 'ode korisnika prema
uporei'anju potrebnih informacija i njiho'om prebaci'anju u jedinst'ene
identifikacione broje'e koji treba da pru2e operati'nu kombinaciju parametara za
usposta'ljanje finalno$ sistema.
I)*+(0:0-,;06, 0 4*50:0-,;06,
I)*+(0:0-,;06, 6 centralna baza biometrijskih podataka uporeuje se sa
od$o'araju,im osobinama pojedinca3 izbacuje se lista najbli2ih po$odaka iz baze3 i
uzima pr'i na listi kao taan po$odak. =1oklapanje L1 prema nekolikoL?
V*50:0-,;06, 6 biometrija predsta'ljena elektronski =npr. smart kartica? uporeuje se
sa od$o'araju,im osobinama pojedinca =koji poseduje smart karticu?. =1oklapanje L1
prema 1L?
&ao to je 'e, napomenuto3 postoji 'ie pra'nih3 drut'enih i pitanja pri'atnosti koja
su se pokrenula poja'om biometrijske tehnolo$ije. <ako se u mno$o sluaje'a sistem
'erifikacije =jednosta'no L1 prema 1L poklapanje? pokazao kao drut'eno prih'atlji'ije
reenje3 poto se informacije koje se odnose na pojedinca nalaze samo na kartici
koju poseduje taj pojedinac3 a ne u centralnoj bazi podataka. )'a injenica je osno'a
ar$umentacije proti' u'oenja nacionalnih biometrijskih +C kartica3 koje se 'e,
planiraju u nekim dr2a'ama.
PKI 0 S2,5( -,5(0;*
4ksperti iz o'e oblasti ne 'ide biometriju kao jedino reenje za kontrolu pristupa. )ni
,e pr'i da posta'e pitanje; Ca li nam je o'de st'arno potrebna biometrija3 ili postoji
neka dru$a kombinacija koja ,e se pokazati efikasnijom: 1od pretposta'kom da je
sama tehnolo$ija pouzdana i precizna3 problemi ,e se poja'iti kad $od ukljuimo
ljudski faktor3 koji je neizbe2an u samom procesu st'aranja sistema3 a samim tim i
najslabija karika u lancu. 1roblemi izaz'ani ljudskim $rekama3 kao to su propusti
izaz'ani umorom3 nemarom ili nedostatkom koncentracije3 kao i problemi izaz'ani
7(
ljudskom prirodom3 kao to su odbijanje saradnje3 ista zla namera i kriminalna
akti'nost3 moraju da budu identifiko'ani i s'edeni na apsolutni minimum3 to i
predsta'lja deo usposta'ljanja samo$ sistema. @eutim3 ako poredimo o'ak'u
situaciju sa postoje,im sistemima kontrole pristupa danas3 bez biometrije bi problemi
ljudskih $reaka bili 'iestruko 'e,i3 dok bi kombino'anje biometrijskih sistema samo
unapredilo situaciju. 7a primer3 danas s'aka +C kartica sa foto$rafijom mora da bude
pro'erena od strane o'eka3 koji ,e ponekad da bude umoran3 nemaran ili
subjekti'an u proceni. 0 dru$e strane3 slina kartica mo2e da bude elektronski
pro'erena putem 1&+ =1ublic &eG +nfrastrusture? tehnolo$ije ili putem A+BBa3 ali ko
mo2e da $arantuje da je korisnik kartice i njen 'lasnik: Upotreba biometrije uz smart
kartice ili 1&+ tehnolo$iju unapredi,e performanse sistema i eliminisa,e s'e probleme
na polju bezbednosti3 kontrole pristupa i bezbednosti informacija. )ekuje se da ,e
o'e tehnolo$ije biti kori,ene zajedno sa biometrijom3 dok je industrija 'e, smislila
no'o ime za o'u kombinaciju 6 0iner$ijske tehnolo$ije.
IDENTIFIKACIJA OTISAKA PRSTIJU
1oto smo otkrili da se3 ne tako iznenauju,e3 biometrijske tehnolo$ije raz'ijaju i da
su dostupne jo od osamdesetih $odina prolo$ 'eka3 takoe ne iznenauje da se
ista tehnolo$ija nije samo izuzetno raz'ila od tada3 'e, se i pret'orila u kompleksnu
industriju sa mno$o pod$rupa. Oeneralno3 danas znamo da biometrijske tehnolo$ije
mo$u da nam pru2e sredst'a za st'aranje jedinst'ene identifikacije pojedinca kroz
merenje nje$o'ih odreenih biolokih karakteristika3 kao to su identifikacija na
osno'u otisaka prstiju3 ili soft'er za prepozna'anje lica. @eutim3 kada posmatramo
pojedinane biometrijske tehnolo$ije3 posebno je zanimlji'o primetiti da iako s'e
imaju isti zadatak i cilj3 proiz'oai3 npr. tehnolo$ija za identifikaciju otisaka prstiju3
nemaju istu filozofiju i metodolo$iju u postizanju to$ cilja3 i nara'no3 s'aki proiz'oa
'eruje da je nje$o'o reenje najefekti'nije. )'de ,emo da se ba'imo razliitim
tehnikama koje se koriste u tehnolo$ijama identifikacije otisaka prstiju3 kao i nekim
prednostima i nedostacima u ok'iru o'ih tehnika.
Ao$ino je da ponemo sa otiscima prstiju3 poto znamo da je u pitanju komercijalno i
tehniki najstariji sektor biometrijske industrije. &ao rezultat du$e istorije3 danas je
skoro s'ima dostupna 'eoma detaljna dokumentacija o identifikaciji otisaka prstiju3 s
obzirom da postoji 'eliki broj firmi na o'om polju. &ako konkurencija raste3 o'e firme
su s'e manje tajno'ite oko tehnike metodolo$ije koju koriste3 kao i oko
objanja'anja rada s'ojih soft'era i ureaja3 pre s'e$a zato to na kompetiti'nom
tr2itu moraju da predsta'ljaju ba te informacije kako bi dokazali s'etu i
potencijalnim klijentima da je njiho' proiz'od najbolji. 0to$a i ne udi da je
identifikacija otisaka prstiju najrasprostranjenija biometrija u s'etu3 $de obuh'ata
preko *0 procenata s'ih sa'remenih biometrijskih sistema. 1osebno se koristi u
policijskim slu2bama3 poto se akcenat na raz'oj o'e tehnolo$ije sta'lja 'e, preko
sto $odina3 otkad je 1/9%. $odine britanska 'lada prih'atila injenicu da ne postoje
d'e osobe koje imaju iste otiske prstiju. Qo od tada kompanije te2e raz'oju o'e
tehnolo$ije3 mo2da nas time na'ode,i da pretposta'imo kako je o'aj sektor skoro
sa'ren. 7a2alost3 tak'o razmiljanje je prena$lo3 zato to s'aki no'i tehnoloki
korak napred sta'lja no'e dileme pred tehniare da ih ree.
U.02,+6* /(0'-,
1r'obitni otisci prstiju uzimani su putem mastila3 ime se dobijala d'odimenzionalna
slika. #atim su kori,ene latentne slike otisaka3 a danas se koristi %C skeniranje. )d
7*
poslednjih procesa3 najdu2e je kori,eno skeniranje optikim senzorima3 ali se danas
takoe koriste i senzori pritiska3 termalni senzori3 'rsti senzori i ultrasonini senzori.
&'alitet i preciznost dobijene slike za'isi od brojnih faktora3 pre s'e$a tehnikih
=parametri opreme i soft'era? i biolokih =stanje i orijentacija prsta koji se skenira?.
1rema strunjacima3 ultrasoninim metodom dobijaju se najk'alitetniji otisci3 poto se
tako dobija 'isok kontrast izmeu kontura otiska prsta. 1utem o'o$ metoda3 kada se
prst sta'i na skener3 na nje$a deluju serije slabih elektronskih impulsa3 koji u
za'isnosti od proiz'oaa opreme3 mo$u da mere skoro s'e karakteristike otiska 6
rastojanje izmeu papilarnih linija3 dubinu izmeu linija3 broj nabora3 terminus3
luko'e3 petlje3 kru$o'e3 a kod sistema sa 'isokom rezolucijom 6 i lokaciju znojnih
pora. +sto'remeno3 dodatni senzor meri brzinu kojom se prst pomera preko skenera.
)'o omo$u,a'a da soft'er sakupi informacije kako bi se sklopila tana reprodukcija.
T*=+0-* %</5*904,+6,
Qednom kada je otisak uzet3 runo ili putem posebno$ soft'ersko$ pro$rama3 on se
koristi kako bi se uporedio sa postoje,im koji mo2e da se nalazi na smart kartici
=poklapanje 1 prema 13 1;1?3 ili u bazi podataka =poklapanje 1 prema nekoliko3 1;7?.
9to je 'e,a baza podataka3 'e,e je i 'reme uporei'anja3 mada mno$i 'ode,i
proiz'oai opreme za identifikaciju otisaka prstiju t'rde kako je 'reme pro'ere
manje od jedne sekunde3 ak i kada baza sadr2i stotine hiljada otisaka. )d 'remena
pr'ih otisaka uzimanih putem mastila3 promenilo se nekoliko tehnika uporei'anja3 a
danas su u upotrebi metode zasno'ane na soft'erskim al$oritamskim 'erzijama onih
manualnih metoda koji su se raz'ili pre mno$o $odina.
K$,'0:0-,;06, /(0',-,
7ekoliko kompanija smatra da otisci prstiju mo$u da budu kate$orizo'ani3 poto
postoji sa$lasnost oko to$a da s'aki otisak mo2e da se klasifikuje u jednu od pet ili
sedam =u za'isnosti od odabira podele? tipo'a. <ako bi u teoriji3 kada se odreeni
otisak uporeuje sa bazom podataka3 brzina procesa 'erifikacije bila dramatino
'e,a kada bi (!* =ili (!7? baze podataka bilo u startu eliminisano kao neod$o'araju,a3
tako to ,e se jednosta'no kate$orisati otisak koji se pro'era'a. )'o iz$leda kao
iz'anredan napredak3 ali na2alost3 on jo u'ek treba da se unapreuje. 1roblem je u
tome to ne postoje jasne i precizne smernice za ut'ri'anje parametara s'ake
kate$orije3 dok u testo'ima 'eliko$ broja otisaka3 strunjaci ne mo$u da se slo2e oko
kate$orije za oko 17P otisaka. )'o je definiti'no neprih'atlji' ni'o klasifikacije za bilo
koji sistem identifikacije otisaka prstiju. Bilo kako bilo3 kada po$ledamo unazad3 i
kada 'idimo koliko se napredo'alo do sada na o'om polju3 mo2emo sa si$urno,u
da oekujemo raz'oj i o'e metodolo$ije u ne tako dalekoj budu,nosti.
<ehnike uporei'anja koje se danas naje,e koriste su razne tehnike procene
detalja i tehnike zasno'ane na obrascu. 1r'a3 tehnika zasno'ana na detaljima3
rasporeuje $rupu koordinata na unapred odreen broj mapiranih $eo$rafskih taaka
na otisku prsta3 kao to su delte linija3 lokacije znojnih pora3 ili poeci nabora ili
udubljenja. )'e koordinate se zatim pret'araju u formulu zbo$ prorauna3 ime se
dobija jedinst'eni3 'iecifreni +C broj za s'aki otisak prsta3 koji se zatim uporeuje sa
najbli2im brojem u uporei'anju 1;7 ili slinim ciframa u uporei'anju 1;1. 1arametri
moraju da budu fleksibilni3 poto postoji 'elika 'ero'atno,a da proraun ne,e da
izbaci potpuno isti +C broj s'aki put za isti otisak3 zbo$ raznih uticaja3 kao to su
dru$aiji polo2aj prsta tokom skeniranja3 fizike promene na prstu3 elektronske
smetnje i brzina pomeranja prsta preko skenera.
7.
Cru$i naje,i metod je zasno'an na obrascu3 i on obuh'ata uzimanje slike otiska i
njeno direktno uporei'anje sa postoje,om kako bi se ut'rdio ni'o slinosti. )'aj
proces je oi$ledno mno$o sporiji za poreenje 1;73 ali je adek'atan za 1;1
'erifikaciju sa smart karticom ili ipom koji sadr2i samo jednu sliku. <akoe postoji
nekoliko dru$ih metoda koji su zasno'ani na 'arijacijama pomenutih metoda i koji
obuh'ataju al$oritamske proraune broja nabora3 rastojanje izmeu nabora ili
detaljno pre$ledanje celo$ otiska.
&ao i kod s'ih ostalih tehnolo$ija3 i u identifikaciji otisaka prstiju postoje prednosti i
nedostaci. @eutim3 uzimaju,i u obzir injenicu da je o'o trenutno naj'ie kori,ena
biometrijska tehnika3 prednosti imaju 'e,u te2inu od nedostataka3 poto se naj'e,e
prednosti odnose na praktinost3 prila$odlji'ost3 lako,u upotrebe3 i nara'no 6 cenu.
1rednosti
1ro'erena i testirana tehnolo$ija 6 du$a istorija upotrebe u odnosu na ostale
biometrije.
Cetalji otisaka prstiju su trajni.
Qeftino reenje 6 cene itaa otisaka drastino su pale3 sa 100] pre nekoliko
$odina3 na 10] danas.
5azumna prih'atlji'ost ni'oa tanosti u odnosu na dru$e biometrije i u odnosu
na cenu.
7enametlji'3 jednosta'an i lak za upotrebu.
Brojne mo$u,e primene.
Aak za u$rai'anje u dru$u opremu 6 mobilne telefone3 raunare3 smart
kartice.
7edostaci
7emo$u,nost prikri'ene upotrebe3 kao u nad$ledanju 6 potrebna je puna
saradnja sa korisnikom kako bi funkcionisao.
1o'ezi'anje identifikacije otisaka prstiju iskljui'o sa kriminalom.
@ali deo populacije ne mo2e da $a koristi zbo$ odreenih nesposobnosti.
Aoe prepozna'anje zbo$ trajnih promena na otisku 6 posekotine3 modrice3
bolesti3 prlja'tina ili istroenost postoje,e$ otiska.
Aoe prepozna'anje zbo$ dimenzija i orijentacije skenirano$ otiska kada se
uporeuje sa postoje,im.
1ostoji o$romno meunarodno intereso'anje za o'u tehnolo$iju3 na skoro s'akom
ni'ou i u skoro s'akoj oblasti industrije $de identifikacija otisaka prstiju mo2e da bude
relati'no lako inte$risana i isplati'a za postoje,i sistem obezbeenja ili kontrolu
pristupa. &ao rezultat3 postoji 'eliki broj kompanija s'ih 'eliina na s'akom kraju
s'eta3 koje su se specijalizo'ale za dizajn3 raz'oj3 proiz'odnju i inte$raciju
biometrijskih tehnolo$ija za identifikaciju otisaka prstiju. 7eke su relati'no male firme3
a neke su industrijski $i$anti3 pojedine su tek ule u o'u oblast3 dok su dru$e u o'om
poslu preko %0 $odina. 7a'e,emo samo deo izbora trenutno najjaih kompanija na
o'om polju;
748 4lectronics 8orp 6 0>C
+C<48& 8o. Atd 6 &oreja
77
+0A +nformer 0Gstems Atd 6 -elika Britanija
Ai$htunin$ 6 <aj'an
B@F 8orporation 6 Qapan
+dentiJ 6 -elika Britanija
Ci$ital 1ersona 6 0>C
Fin$erprint 8ards 6 9'edska
+dencom 6 7emaka
7eurotechnolo$ija Atd 6 Ait'anija
0>FA+7& 8orp 6 0>C
<echnoima$ia 8o. Atd 6 Qapan
<00+ 6 -elika Britanija
ODABIR BIOMETRIJSKI! REENJA
1oetkom "00(. $odine 0jedinjene Cr2a'e st'orile su medijski haos zbo$ naja'e da
s'i posetioci 0>C treba da poseduju neku 'rstu re$istro'anih biometrijskih
identifikacija do oktobra iste $odine. )'o otkri,e izaz'alo je 'eoma sna2ne reakcije
za i proti' irom s'eta3 a posebno u -elikoj Britaniji i 4'ropi. Britanska 'lada je3
meutim3 'e, istra2i'ala mo$u,nosti izda'anja nacionalnih +C kartica koje sadr2e
biometrijske podatke3 tako da je zbo$ amerike naja'e o'a ideja u -elikoj Britaniji
mno$o bli2a st'arnosti ne$o u ostatku s'eta.
<akoe3 poetkom "00(. $odine3 stano'nici 0>C bili su bombardo'ani tele'izijskim
dokumentarnim emisijama i 'estima koje ja'nost upoznaju sa realno,u biometrije
kao dodatka s'akodne'nom 2i'otu3 o 88<- kontroli na'ijaa na fudbalskim
utakmicama i tokom ulinih tua3 o zatiti od zloupotrebe kreditnih kartica kroz
upotrebu prepozna'anja $lasa ili potpisa3 o bezbednosti u ku,i =upotreba otisaka
prstiju kao kljua3 zatita lino$ raunara?3 itd.
P5/;*+, 50.0-,
5azumlji'o je da3 kada je u pitanju o'aj poslo'ni sektor3 'an biometrijske industrije
postoji 'eoma mali broj neza'isnih istra2i'anja na o'u temu. U ok'iru biometrijskih
or$anizacija znanje i iskust'o se konstantno nad$rauje3 ali su istra2i'anja3 nara'no3
stro$o u'ana. #bo$ to$a i nastaje problem za potencijalne kupce kojima je potrebna
ne samo precizna procena iz'odlji'osti njiho'o$ projekta3 ne$o i pouzdanost
tehnolo$ije koja ,e da bude kori,ena3 kao i kompanije koja ,e da pru2i tu
tehnolo$iju. 7aje,e posta'ljana pitanja su;
Ca li je biometrija najefekti'nije reenje:
&oja biometrija je najbolja za moju kompaniju i posao:
Ca li to treba da bude kombinacija 'ie biometrija:
Ca li je proiz'od pouzdan:
Ca li je proiz'od jednosta'an za u$radnju: Qednosta'an za upotrebu:
&oji ni'o preciznosti nam je potreban:
Ca li se proiz'od isplati:
Ca li postoje dodatni troko'i za projekat:
&oji su etiki problemi i problemi pri'atnosti:
Ca li je proiz'oa pouzdan 6 da li 're isporuku:
Ca li je proiz'oa upoznat sa stanjem na tr2itu:
Ca li je proiz'oa finansijski stabilan:
7/
9ta je sa du$oronim plano'ima3 $arancijom3 no'im proiz'odima3
odr2a'anjem:
1rema @eunarodnoj $rupi za biometriju =+nternational Biometrics Oroup3 +BO?3
preko 90P s'ih biometrijskih kompanija nije profitabilno. #a potencijalno$ partnera
bilo koje biometrijske kompanije o'o bi bio o$roman rizik. 0 dru$e strane3 kako jedna
biometrijska kompanija mo2e da se doka2e na tr2itu ukoliko nema kupce sa
postoje,im sistemima: #a rezultat3 samo manji broj o'ih kompanija dobija
najunosnije u$o'ore3 zato to su do sada samo one uspele da se doka2u na tr2itu.
Co sada je na$lasak u o'oj industriji bio na raz'oju sopst'ene tehnolo$ije3 meutim3
tek sada neke od o'ih primarno naunoBistra2i'akih kompanija poinju da sh'ataju
da3 ukoliko 2ele da os'oje klijente3 moraju da se doka2u kao komercijalno i finansijski
'ete or$anizacije3 sa jasnom predsta'om o tr2itu i konkurenciji3 i sa proiz'odima
koji ,e da funkcioniu u realnim situacijama.
I+)%'(506'-, 5*7*+6,
@no$e od od$o'ornih kompanija u'idele su da je presudno da o'i problemi budu
pre'azieni kako bi biometrijska industrija krenula napred. #bo$ to$a one danas
proakti'no uest'uju u pronala2enju no'ih reenja koja se stalno poja'ljuju i raz'ijaju.
7eke or$anizacije re$ruto'ale su iskusne 'rhunske poslo'ne strunjake koji bi ih
po'eli napred. Cru$e su 'idele u problemima no'u priliku3 i st'orile no'e neza'isne
or$anizacije $de su udru2eni strunjaci formirali sa'etoda'ne firme koje pru2aju
neza'isne uslu$e.
&rajem de'edesetih $odina3 dolo je do raz'oja tr$o'inskih asocijacija3 kao to su
@eunarodna asocijacija biometrijskih industrija =+nternational Biometrics +ndustrG
>ssociation3 +B+>? u -ain$tonu3 >socijacija za biometriju =>ssociation for Biometrics3
>fB? u )ksfordu3 i 4'ropski biometrijski forum =4uropean Biometrics Forum3 4BF? u
Cablinu. 0'e o'e asocijacije danas pru2aju sa'etoda'ne uslu$e i pokua'aju da
raz'iju prih'a,ene i usa$laene metode testiranja3 najbolje standarde za praksu3
etike principe i principe pri'atnosti3 i to uz podrku matinih dr2a'a.
<akoe3 osno'ani su i komiteti koji imaju za cilj usa$laa'anje standarda po pitanjima
interoperabilnosti proiz'oda3 kao to su +0) +48Q<813 Biometrijski konzorcijum3 i
@eunarodni komitet za informacione tehnolo$ije3 uz akti'no ue,e pojedinaca koji
predsta'ljaju dr2a'e3 asocijacije i industrije.
S(5,(*7-/ (*'(05,+6*
@no$e multinacionalne kompanije3 kao i dr2a'e3 prepoznale su biometriju kao 'eoma
'a2an korak napred za $lobalnu industriju3 i zbo$ to$a one ula2u 'elike sume no'ca
u raz'oj i3 to je 'a2nije3 u testiranje i praktinu primenu biometrijskih tehnolo$ija.
@eu njima su i @icrosoft3 DoneGHell3 Vells Far$o3 kao i mno$e 'elike bankarske
institucije i in'estitori. @no$a od o'ih ula$anja su do sada bila usmerena na
komparati'no testiranje performansi raznih biometrijskh tehnolo$ija3 zbo$ neza'isne
procene ne samo pouzdanosti i preciznosti3 'e, i zbo$ ut'ri'anja koja od o'ih
tehnolo$ija bi mo$la da postane komercijalno 'ode,a. Biometrija koja ,e
Lnaj'ero'atnije da uspeL sa komercijalno$ stano'ita3 ne mora nu2no da bude i ona
koja se pokazala najpreciznijom tokom testiranja3 ne$o ona koja ima dru$e k'alitete
bitne za korisnika3 kao to su drut'ena prih'atlji'ost3 mala nametlji'ost3
79
jednosta'nost u$radnje3 brzina rada ili troko'i proiz'odnje. Bitno je primetiti da
interpretacija bilo ko$ rezultata testiranja mo2e da se razlikuje kada se posmatra sa
komercijalno$ ili praktino$ aspekta3 i kada se posmatra iz naune i tehnike
perspekti'e. Cru$im reima3 ne postoji LnajboljaL biometrija. )dabir i uspena
u$radnja biometrijsko$ sistema je zato skoro potpuno za'isna od kombinacije bitnih
elemenata koji treba da budu potpuno razumlji'i i ut'reni za klijente od samo$
poetka.
M*(/)/$/?06* (*'(05,+6,
U odnosu na nekadanje stanje u biometrijskoj LareniL3 kada su proiz'oai3 pa ak i
krajnji korisnici bili Lod$o'orniL za testiranje3 danas postoji nekoliko priznatih
or$anizacija i ku,a koje iz'ode i raz'ijaju testo'e za biometrijske proiz'ode. Ola'ni
cilj industrije je usa$laa'anje oko jedinst'enih testo'a u realnim uslo'ima3 kako bi
se procenila pouzdanost i praktinost bilo ko$ biometrijsko$ proiz'oda3 bez obzira da
li se radi o proiz'odima za prepozna'anje lica3 otisaka prstiju3 ili 'erifikaciju potpisa.
<ermin koji se koristi za o'u 'rstu testiranja je komparati'no testiranje3 koje
funkcionie po slede,im principima;
7emo$u,nost unoenja =Failure to 4nrol3 F45?; )'o je termin koji se koristi
kada se meri koliko esto korisnici ne mo$u da unesu ori$inalni biometrijski
zapis u sistem. )'o se ja'lja kada fizike karakteristike sprea'aju osobu da
unese zapis =npr. bolesti ko2e3 katarakta3 protetika poma$ala?.
7emo$u,nost primanja =Failure to >c^uire3 F<>?; 0istem ne uspe'a da
identifikuje korisnika odmah po unoenju podatka. )'o je esto izaz'ano
pri'remenim fizikim stanjem korisnika =flaster na prstu3 promenjen potpis
zbo$ slomljene ruke3 itd.?.
1o$reno prih'atanje =False >cceptance 5ate3 F>5?; &oliko esto je
neautorizo'ana osoba prepoznata kao autorizo'ani korisnik3 i tako dobija
doz'olu za pristup.
1o$reno odbijanje =False 5ejection 5ate3 F55?; )'aj test meri koliko esto
sistem ne uspe'a da prepozna korisnika koji bi trebalo da bude prepoznat.
+zjednaeno odstupanje =4^ual 4rror 5ate3 455?; &ada se prika2e $rafiki3
455 predsta'lja trenutak kada su la2no odobrenje =F>5? i la2no odbijanje
=F55? izjednaeni 6 o'aj test se esto koristi kao standardno merenje prilikom
uporei'anja razliitih sistema.
5ezultati o'ih testo'a se predsta'ljaju u procentima. )ni su posebno 'a2ni3 i treba da
budu 'eoma pa2lji'o analizirani3 poto pokazuju ne samo koliko su sistem ili ureaj
efekti'ni3 'e, na$laa'aju nedostatke i $reke izaz'ane interakcijom ljudi sa
odreenom biometrijom.
L08+0 <,5,2*(50 <50'(%<,
&ada se razmatra u$radnja biometrijsko$ sistema3 'a2no je da korisnici uz pomo,
naba'ljaa odrede sopst'ene parametre pristupa3 i to u fazi projekto'anja sistema. U
nekim sluaje'ima o'i parametri su o$ranieni zbo$ opreme3 dok u pojedinim
okolnostima oni mo$u da budu odreeni kao dodatna mera bezbednosti ili dodatna
uslu$a za muterije. 7a primer3 po$reno prih'atanje =F>5? mo2e da do'ede do
'e,ih u$ro2a'anja3 dok po$reno odbijanje =F55? mo2e da bude prih'a,eno kao
manje kritino stanje. 0 dru$e strane3 jedna isposta'a banke mo2e da odredi
minimalne parametre za po$reno prih'atanje3 i tako da ponekad odobri pristup
/0
neautorizo'anim osobama3 ali si$urno ne 2eli da u'redi s'oje klijente po'e,a'anjem
parametara za po$reno odbijanje3 $de autorizo'ane muterije ne bi bile prepoznate
kao tak'e. )'aj scenario 'arira u za'isnosti od primene i zahte'a3 kao i od biometrije
koja se koristi3 poto s'aka od njih ima razliite prednosti i nedostatke.
M%$(03(*=+/$/?06*
Oeneralno3 biometrijska reenja dramatino su napredo'ala u poslednje d'e
decenije3 to i dokazuju od$o'orni proiz'oai tako to doz'olja'aju sebi i s'ojim
proiz'odima da budu testirani. 7ajjednosta'nije i najisplati'ije tehnolo$ije su nale
primenu u s'akodne'nom 2i'otu3 kao to su identifikacija otisaka prstiju3 dinamiko
prepozna'anje potpisa3 prepozna'anje $lasa3 dok kompliko'anije i skuplje3 kao to
su prepozna'anje lica3 zenice oka3 ili biometrijske kombinacije3 poinju da se
upotreblja'aju u dr2a'nim or$anizacijama3 kao i u or$anizacijama sa 'isokim
stepenom bezbednosti3 kao deo $lobalne borbe proti' kriminala i terorizma.
#ajedniko za obe tehnolo$ije je njiho'a upotreba uz odreene forme bezbednosnih
procedura ili ureaja3 kao to su 1+7 ili lozinka3 ili +C 0mart kartica i 1&+ tehnolo$ija.
#akljuak koji mo2e da se iz'ue iz injenice da postoji s'e ira upotreba biometrije3
je da si$urno postoje jaki ar$umenti za upotrebu multiBtehnolo$ije ili multiB
biometrijskih sistema3 poto je danas presudno imati neki sekundarni metod u
rezer'i3 za sluaj da iz bilo kojih razlo$a doe do kompromisa u bezbednosti ili do
smanjenja performansi sistema.
BIOMETRIJSKA REVOLUCIJA
-eoma malo st'ari na o'om s'etu je tako znaajno promenilo na nain 2i'ota. 7eke
do te mere da su uinile dramatian udar po na kratak 2i'otni 'ek3 pa ak i za
deceniju. &ada se poja'e3 si$urno ,emo da primetimo njiho'o s'e 'e,e prisust'o.
1ro'odimo nekoliko $odina preispituju,i njiho'o postojanje i proti'imo se promenama
i no'im pra'ilima koje one neizbe2no donose. )nda3 pre ne$o to ponemo da ih
prih'atamo kao deo s'akodne'nice3 zabora'imo i da postoje3 kao to su to bile
struja3 radio i tele'izija3 ku,ni raunari i +nternet3 mobilni telefoni i puto'anje a'ionom.
0'e je 'e,i broj ljudi koji pred'iaju da ,e biometrijska tehnolo$ija biti pridodata o'om
spisku.
@eunarodna $rupa za biometriju =+BO? definie biometriju kao Lautomatizo'anu
upotrebu fizikih ili bihej'ioralnih osobina radi ut'ri'anja ili 'erifikacije identitetaL.
+ndustrija bezbednosti postala je 'eoma s'esna rastu,e$ potencijala biometrije u
poslednjih nekoliko $odina3 posebno od kada su biometrijske kompanije izaz'ale
o$romno intereso'anje od strane izla$aa i posetilaca sajmo'a bezbednosne
opreme3 kao to je bio +F048 u Birmin$emu. Uprkos tome3 'e,inu ljudi iznenauje
injenica da istra2i'anja na polju biometrijskih tehnolo$ija postoje preko "0 $odina3 i
da je to 'e, afirmisana i neza'isna industrija na tom polju. 1r'i komercijalni
biometrijski sistem bio je dostupan jo 19/(. $odine3 i on se odnosio na identifikaciju
otisaka prstiju. <ek od skora3 zbo$ realne opasnosti od $lobalno$ terorizma3
popularnost biometrije je porasla3 pre s'e$a zbo$ po'e,ano$ intereso'anja dr2a'nih
or$anizacija i korporacija za njom.
#bo$ s'e$a na'edeno$3 ira ja'nost postala je 'remenom s'e 'ie informisana o
biometrijskim istra2i'anjima3 i postala je s'esna s'e 'e,e dostupnosti i napretka
tehnolo$ije. #bo$ to$a3 kao i zbo$ ponekad nepopularnih pritisaka na industriju
/1
biometrije koje su izaz'ali mediji i filmo'i kao to su L0u'ini iz'etajL i L@atriksL.
7a2alost3 o'aj neujednaeni i esto netaan i izmiljen protok o$ranienih informacija
'e, je izaz'ao duboke sumnje i ose,anje pribli2a'anja L-eliki Brat te posmatraL
re2ima i pretnje po linu pri'atnost u ja'nosti. @eutim3 o'o i ne iznenauje puno3
poto je s'e to ono na emu ja'nost treba da iz$rauje s'oj sta'. Ca bi biometrijska
re'olucija uspela3 sama industrija3 kao i zabrinute dr2a'e3 moraju da ubede s'oje
$raane u suprotno3 poto je saradnja korisnika kljuni i kritini element odabira i
u$radnje s'ako$ biometrijsko$ sistema.
1roblemi koji prate raz'oj biometrije nisu samo oni koji se odnose na otpor prema
promenama3 'e, i sti$matizo'anje koje 'e, prati neke tipo'e biometrije. 7a primer3
da'anje otisaka prstiju asocira na kriminalce i kriminalne dosijee u policiji. )sim to$a3
takoe postoje i drut'eni i pra'ni problemi3 kao to su zakoni o pri'atnosti i pra'ima
o'eka3 inte$ritet3 potencijalna zloupotreba biometrijskih zapisa3 pristanak na
upotrebu zapisa3 kao i tehniki problemi kao to su ni'oi tolerancije na pouzdanost i
preciznost3 testiranje3 prih'a,eni standardi3 interoperabilnost biometrijske opreme i
tako dalje. U meu'remenu3 dok se bude raspra'ljalo o o'im problemima3 postoje,i
sistemi ,e da ih rea'aju3 na$laa'aju,i pritom do tada neotkri'ene dodatne koristi i
st'ori,e isprobane i testirane hronoloke podatke koji ,e da ubrzaju budu,i raz'oj
proiz'oda3 i pomo,i ,e u podrci ar$umenata za budu,i odabir biometrijskih sistema.
B0/2*(506, % %</(5*&0
Uspeni sistemi koji su trenutno u upotrebi3 koji su bili predmet diskusije na 0ajmu
biometrije i prate,oj konferenciji u -estminsteru =Aondon?3 obuh'ataju i Bornholm
<rafikken FerrG uslu$e u Canskoj. )ni su u'eli biometrijsko reenje za re$istro'anje
dolaska i pla,anje3 i to na dobro'oljnoj bazi. U 'reme odr2a'anja konferencije3 "*P
njiho'ih muterija je odluilo da uest'uje3 i kao rezultat3 'reme za re$istro'anje
dolaska smanjeno je na manje od 1* sekundi3 dok su troko'i kompanije bili znatno
manji.
Dano'erski zooloki 'rt3 prema mno$ima najbolji e'ropski tematski zooloki 'rt3
takoe se okrenuo biometriji kako bi reio probleme na ulazima koji su primali do
1.000 ljudi po satu na 'rhuncu sezone =skoro milion posetilaca s'ake $odine?.
7jiho'o reenje obuh'ata line sezonske karte za ulazak koje koriste tehnike
prepozna'anja lica. U 'reme odr2a'anja konferencije imali su skoro 7%.000 ulazaka
prikazanih na ekranu.
N,;0/+,$+, ID 5*7*+6,
1rethodna biometrijska reenja koja su u upotrebi su si$urno manje oi$ledna od
onih reenja koja se oekuju3 kao to su 7acionalne +C kartice3 'ize ili pasoi. @no$i
nacionalni i dr2a'ni projekti su u upotrebi u ostalim delo'ima s'eta3 kao to su delo'i
Blisko$ +stoka3 $de pra'ni sistemi doz'olja'aju isto'remenu primenu3 poto nema ili
ima 'eoma malo pra'nih prepreka koje se odnose na ljudska pra'a ili pitanja
pri'atnosti. 1rojekti biometrijskih +C kartica3 koje sadr2e jedinst'ene biometrijske
informacije pojedinaca su na razliitim ni'oima raz'oja po celom Bliskom +stoku3
ukljuuju,i Bahrein3 )man3 0audijsku >rabiju3 Ujedinjene >rapske 4mirate3 kao i
Qemen3 $de polo'ina populacije 'e, poseduje s'oje +C kartice. 1oto se 'e,ina o'ih
projekata planira iz delo'a3 'remenom ,e cela populacija jedne zemlje imati s'oje
biometrijske identifikacione dokumente. @eutim3 najambiciozniji plan obuh'atio je
7i$eriju3 $de se raunalo da ,e za period od mesec dana biti re$istro'ano .0 miliona
/"
ljudi. )d o'o$ broja3 u periodu od februara do marta "00%. $odine3 re$istro'ano je
impresi'nih *" miliona3 to je podatak sa konferencije o biometriji koju je or$anizo'ao
4lse'ier.
0'e do danas3 industrija je bila isto istra2i'aki i in'estitorski poduh'at3 u$la'nom
putem kombino'anih dr2a'nih i uni'erzitetskih pro$rama u brojnim dr2a'ama irom
s'eta3 s'e s ciljem raz'ijanja efikasnih i preciznih biometrijskih sistema.
)no to je danas primarno3 poto su biometrijski proiz'odi od istra2i'anja tokom
osamdesetih $odina postali st'arnost3 to je da su troko'i neizbe2no smanjeni3 ime
se proirila populacija potencijalnih muterija3 dok zahte'i za o'im proiz'odima
dolaze sa s'ih strana. )sim to$a3 same kompanije morale su da postanu
komercijalno orijentisane i s'esne3 a ne samo okrenute istra2i'anjima3 poto je
konani cilj3 nara'no3 predsta'ljanje proiz'oda na tr2itu. <aj period bio je izuzetno
te2ak3 $de su brojne biometrijske kompanije ispale iz koloseka3 poto su njiho'i
in'estitori i sponzori 'remenom presuili3 bez iz'ora dohotka kojim bi ih podr2ali dok
proiz'od nije u potpunosti raz'ijen. &ao to smo 'e, 'ideli3 mno$i sistemi danas su u
upotrebi irom s'eta3 sa jo 'ie pilot projekata u pripremi3 kako za potrebe dr2a'e3
tako i za komercijalnu upotrebu. Uprkos tome3 mno$e kompanije nasta'ljaju da
propadaju3 poto se 'e,ina s'e2ih u$o'ora daje malom broju dobro finansiranih
kljunih i$raa koji su se odlino pripremili za ekonomsku klimu koja prati
biometrijsku industriju. 7eke od LjaihL kompanija st'araju sebi prihode luka'im
marketin$om dodatnih proiz'oda s'ojih istra2i'anja3 potpuno 'an oblasti biometrije3
kako bi finansirale raz'oj $la'no$ projekta.
I+)%'(506'-0 '(,+),5)0
&ao rezultat implementacije o'ih no'ih biometrijskih sistema3 postalo je jasno da su
neki industrijski standardi i interoperabilnost neophodni za napredak i jedinst'o
biometrijske industrije. <ek u poslednjih nekoliko $odina dolo je do okupljanja
strunjaka za biometrijske tehnolo$ije na naj'iem ni'ou3 sa s'ih kontinenata3 i
st'aranja zajednikih meunarodnih uputsta'a za praksu3 standarda za proiz'ode3
parametara i terminolo$ije za o'u jo u'ek mladu industriju. #bo$ to$a je
@eunarodna or$anizacija za standarde3 +0)3 i oformila no'i komitet3 naz'an 08!%73
za o'u s'rhu.
T5107+, <5*)409,+6,
)'o je 'eoma bitno 'reme za raz'oj industrije3 poto je @eunarodna $rupa za
biometriju =+BO? pred'idela da ,e samo u 4'ropi biti oko 1** miliona korisnika
biometrijskih proiz'oda za 'ize i pasoe3 i to do "007. $odine. 1ostoje brojna
pred'ianja na ni'ou tr2ita3 kao i brojne obja'ljene statistike3 u po$ledu monetarnih
'rednosti3 koje su zasno'ane na procenama profesionalnih or$anizacija kao to su
@eunarodna asocijacija biometrijskih industrija =+B+>?3 @eunarodna $rupa za
biometriju =+BO? i Frost _ 0ulli'an3 od kojih su s'e procenile 'eliinu tr2ita od (00 do
.00 miliona amerikih dolara danas3 i pred'idele spektakularan rast na " do (
milijarde dolara do "00.. ili "007. $odine. 1rikazani $rafikon je pred'ianje koje je
dala +BO.
/%
U-%<+0 )/=/),- &0/2*(506*
D% 20$0/+02, USDE
DI.4/5C IBGE
.01
9"/
1(.7
"199
%11"
(0%*
G
1GGG
2GGG
3GGG
GGG
"GGG
2GG2 2GG3 2GG 2GG" 2GG# 2GGH
U po$ledu primene3 osim 'e, pomenutih +C kartica3 'iza i pasoa3 postoje brojne3
naiz$led beskonane mo$u,nosti za inte$raciju biometrije u no'e i postoje,e
bezbednosne i sisteme za kontrolu pristupa. 1otencijal o'e tehnolo$ije ne,e biti
iskazan s'e dok upotreba ne bude s'e ira i dok se ne raz'iju no'e kombinacije
biometrije sa dru$im tehnolo$ijama i industrijama.
Eini se da su3 uprkos s'im problemima koji treba tek da se ree3 koristi tako iroko$
spektra primene si$urno nadjaali razne primedbe na biometriju do sada. U s'etu u
kome 2i'imo3 brzina3 cena3 lako,a upotrebe i efikasnost su od naj'e,e 'a2nosti.
0matra se da3 ukoliko nam neko ponudi neto no'o3 neto to bi nam olakalo 2i'ote
i utedelo 'reme i no'ac3 kao npr. da ne moramo da pamtimo razne A+BBo'e i
lozinke3 da ne moramo da nosimo posebne kljue'e3 kreditne kartice3 pasoe3
'ozake doz'ole3 karte3 i da ne moramo da brinemo da ,emo s'e to da iz$ubimo3
onda su 'elike anse =pod uslo'om da su s'i problemi 'ezani za o'o reeni? da
,emo naj'ero'atnije odmah to i da prih'atimo.
OSTALE TE!NOLOGIJE
P5*</.+,4,+6* $0;,
Canas se 'izuelno prepozna'anje esto koristi3 ali je u$la'nom za'isno od ljudske
inter'encije kojom se razjanja'a da li3 na primer3 lice od$o'ara slici na kartici.
1osmatrano sa stano'ita obrta kapitala3 prema podacima koje je "00%. $odine
predsta'ila @eunarodna $rupa za biometriju =+BO?3 skeniranje lica je dru$i naj'e,i
iz'or prihoda biometrijskoj industriji3 posle tehnolo$ije skeniranja otisaka prstiju.
0oft'ersko biometrijsko prepozna'anje lica ima za cilj da otkloni potrebu za ljudskim
prisust'om u procesu autentifikacije. )no se obino oslanja na ut'rene al$oritme
merenja3 kojima se interpretiraju karakteristike i sadr2aj predsta'ljeno$ lica3 radi
ut'ri'anja e'entualno$ poklapanja sa licima iz foto$rafske baze podataka3 ili sa Foto
+C!1+7 kartica. Qednosta'no reeno3 za s'aku sliku se kreira jedinst'ena
multikarakterna LlozinkaL lica. <ehniki3 o'o se posti2e raz'ijanjem soft'era koji3
pomo,u prorauna baziranih na od$o'araju,im al$oritmima3 izd'aja i interpretira
/(
informacije o s'akom licu3 slu2e,i se raznim naunim metodima3 kao to su;
izd'ajanje lokalnih karakteristika =Aocal features eJtraction?3 automatsko procesiranje
lica =automatic face processin$?3 4i$enface metod3 ili metodi neuralnih mre2a =7eural
netHorks methods?. 1odaci se prikupljaju na osno'u "C ili %C slika B statikih
snimaka3 kao i 2i'ih 'ideo zapisa B monohromatskih ili u boji. <akoe se koriste i
termo$rami3 odnosno slike st'orene bele2enjem isija'anja toplote iz lica.
<ehnika prepozna'anja lica je3 'ero'atno3 jedna od drut'eno najprih'atlji'ijih
biometrijskih tehnika3 poto su 'izuelna interakcija i prepozna'anje metodi kojima se
s'i slu2imo u s'akodne'nom 2i'otu. )'u tehnolo$iju je relati'no jednosta'no
inte$risati u ok'ire postoje,ih sistema3 jer foto$rafije predsta'ljaju osno'nu formu
autentifikacije u naim 'ozakim doz'olama3 pasoima i ostalim oblicima
identifikacionih dokumenata za kontrolu pristupa. 1riba'ljanje slika se3 $eneralno3 ne
smatra nametlji'o,u i narua'anjem pri'atnosti3 poto smo s'i s'esni konstantno$
prisust'a kamera oko nas 6 u kancelarijama3 tr2nim centrima i mno$im dru$im ja'nim
prostorima.
+zazo'i sa kojima se susre,e prilikom raz'ijanja sistema za prepozna'anje lica su3
kao to je to sluaj sa 'e,inom biometrijsko$ soft'era3 kompleksni i ujedno
obuh'ataju i ljudske i tehnike aspekte. Ajudsko lice se menja3 zah'aljuju,i delo'anju
iroko$ spektra uticaja3 kao to su starenje3 pi$mentacija ko2e3 reli$iozni ukrasi3
bolesti3 noenje naoara3 malja'ost lica3 kao i nje$o' izraz3 od kojih s'aki mo2e3
$o'ore,i u kontekstu kontrole pristupa3 izaz'ati probleme Lnarua'anjaL i koji mo$u
zahte'ati3 ili bazu podataka sa 'ie slika isto$ subjekta3 i!ili redo'no a2uriranje slika.
7i'oi os'etljenja3 'remenski uslo'i3 u$ao snimanja i stepen saradnje subjekta3 ima,e3
takoe3 znaajan uticaj na performanse soft'era. 9to se tie skri'ene upotrebe o'o$
tipa tehnolo$ije3 postoje mno$e primedbe koje se odnose na zatitu pri'atnosti
pojedinaca3 tamo $de bi mo$li biti identifiko'ani bez njiho'o$ znanja ili pristanka.
@eutim3 u na'edenim okolnostima3 pre,enim nizom slinih o$ranienja3 u sluaju da
pojedinac ne 2eli da bude identifiko'an 6 automatizo'ani sistem prepozna'anja lica3
sam za sebe3 'ero'atno ne bi bio mno$o efekti'no sredst'o.
T*=+0-* '-*+05,+6, ?$,',
Olas je3 'ero'atno3 jedina dostupna biometrijska karakteristika koja omo$u,a'a
autentifikaciju putem telefona3 a metodi nje$o'o$ prikupljanja i raspozna'anja su3
s'akako3 nenametlji'i i socijalno prih'atlji'i. -eruje se da s'aka indi'idua ima
jedinst'en z'uni obrazac 6 ablon3 koji je odreen polom3 fizikom $raom 6 kao to
su razlike u du2ini $lasnih 2ica3 obliku usta i nosnih upljina3 i slino3 ali i
karakteristikama kao to su frek'encija3 amplituda3 ritam i harmonici =mo2da su mislili
na alik'otne tono'e3 koji daju LbojuL3 odreenom tonu: #. &.?
7a slian nain3 kao i prilikom tehnike prepozna'anja lica3 L$laso'ni otisakL pojedinca
se analizira i dodeljuje mu se jedinst'eni muliticifarni 1+7 ili lozinka3 pomo,u
namenski napra'ljeno$ soft'era. Ki'i $o'or se tada poredi sa sau'anim L$laso'nim
otiskomL3 radi autentifikacije. )'aj metod bi se jednosta'no mo$ao inkorporirati u
postoje,e telefonske ili audioBzasno'ane bezbednosne ili procedure kontrole
pristupa3 poto omo$u,a'a simultanu autentifikaciju pomo,u lozinke i L$laso'no$
otiskaL.
-e, smo primetili da tehnika prepozna'anja lica ima ujedno i poziti'ne i ne$ati'ne
aspekte3 posmatrano sa stano'ita njene pouzdanosti i preciznosti. +sti sluaj je i sa
/*
tehnikama prepozna'anja $lasa. +ako su pojedinci obdareni sposobno,u
oponaanja tue$ $lasa3 proiz'oai t'rde da3 $eneralno3 sistemi 'erifikacije $lasa
ne mo$u biti za'arani mimikrijom i snimcima. @eutim3 i dalje postoje tehnika i
pitanja koja se tiu radno$ okru2enja3 koja bi trebalo razmotriti3 kao to su; meanje
pozadinske buke3 'arijacije u tonu3 koje proistiu iz same opreme i3 nara'no ljudsko$
inioca 6 'okalne karakteristike3 promene u tonu usled bolesti3 stresa3 raspolo2enja i
starosti.
F/-%'05,+6* /806%
#bo$ mno$ih tehnolokih i socioBhumanih razlo$a3 'ideli smo da tehnike
prepozna'anja lica i $lasa samostalno ne predsta'ljaju idealna reenja. 0a dru$e
strane3 tehnike prepozna'anja zenice se danas3 uz potrebnu kooperaciju lica nad
kojima se 'ri identifikacija3 a sude,i prema industrijskim testo'ima3 pokazuju kao
jedna od najpouzdanijih formi biometrijske identifikacije3 u situacijama kada
skeniranje mo2e biti iz'edeno na distancama manjim od3 pribli2no3 jedno$ metra.
+ako ima male dimenzije3 oko 11mm u preniku3 i uprkos mo$u,oj poja'i teko,a
prilikom foto$rafisanja3 ka2e se da je 'arijacija ablona zenice meu razliitim ljudima
o$romna3 poto je za s'aku pojedinanu zenicu izraunato oko ".0 unikatnih
s'ojsta'a. <a injenica3 uz st'aranje 'isokosofisticirano$ Lpametno$L soft'era3
doprinela je da test rezultati primene o'e tehnolo$ije uka2u na njenu 'isoku
preciznost3 to joj daje znaajnu prednost u sluaje'ima $de postoji potreba za
pretra$om 'eoma obimne baze podataka3 bez poja'e netanih rezultata3 uprkos
postojanju 'eliko$ broja alternati'a. U prilo$ o'oj tehnolo$iji ide i injenica da je
zenicu mo$u,e locirati na istom mestu kod s'ih pojedinaca3 kao i da je3 iako 'idlji'a
spolja3 dobro zati,ena od okru2enja3 to je ini 'eoma postojanim or$anom3 na
kojem tokom 2i'ota3 ima 'eoma malo3 ili nimalo promena. U$ao pod kojim pada
s'etlost 'eoma malo utie na k'alitet slike zenice3 a performanse nisu limitirane ni
raznim rasnim razlikama izmeu ljudi3 kao to su 'eoma tamna boja oiju3 ili u2e
rastojanje meu njima. Calje3 proces identifikacije je jednako uspean i kroz naoare3
kontaktna soi'a i zatitne maske3 a mo2e biti iz'edena i u mranim okru2enjima3 uz
kori,enje infracr'eno$ os'etljenja.
1ostoje3 nara'no3 i neki potencijalni problemi3 kao to su odreena medicinska stanja
=npr. formiranje katarakte?3 a smetnju performansama mo$u predsta'ljati naoare za
sunce3 koje imaju efekat o$ledala i razna obojena kontaktna soi'a3 ali te smetnje3
sutinski3 za'ise od stepena saradnje lica koje$ identifikujemo.
&ao dodatak tehnici prepozna'anja zenice3 skeniranje retine presta'lja korak dalje u
domenu biometrijskih identifikacionih metoda. 0keniranje retine =mre2nice? se bazira
na karakteristikama mre2e kr'nih sudo'a koji kroz nju prolaze. )'aj metod je u
prolosti kori,en u situacijama $de je bilo potrebno ost'ariti posebno 'isok stepen
obezbeenja i3 'ero'atno3 ima manje anse da postane ire primenji'an od
skeniranja zenice3 posebno zbo$ to$a to se smatra da je u odreenoj meri
intruzi'an i to su3 ranijih $odina3 dok tehnolo$ija jo nije bila do'oljno napredna3
postojali ar$umenti koji su ukazi'ali na potencijalnu tetnost o'o$ postupka3 po oi.
0nimanje retine mo2e biti 'remenski dosta zahte'nije3 u poreenju sa ostalim
biometrijskim metodima i zahte'a potpunu saradnju lica koje$ identifikujemo. <o lice
mora $ledati kroz specijalno napra'ljen ureaj3 kroz koji se u zenicu puta s'etlost
nisko$ intenziteta3 da bi os'etlilo retinu3 a zatim se 'ri cirkularno skeniranje =%.0
stepeni?. #ah'aljuju,i lokaciji retine i slo2enosti postupka3 o'a tehnolo$ija ima 'isok
stepen preciznosti i stabilnosti=pouzdanosti?. +ntruzi'na priroda opreme za skeniranje
/.
retine $arantuje dobar fokus i nale$anje i3 u 'e,oj ili manjoj meri3 eliminie pokuaje
neo'la,eno$ ulaska.
7i tehnolo$ija skeniranja zenice3 niti retine3 nisu u tako irokoj upotrebi kao neki slini
proiz'odi3 jer je oprema koja je potrebna 'eoma sofisticirana i ima usku namenu3 a
samim tim je i skupa. U s'akom sluaju3 tehnoloki raz'oj ide u korist oba na'edena
metoda3 ali kako prepozna'anje zenice bude postajalo s'e br2e i s'e manje
intruzi'no3 a tehnoloki pomaci budu omo$u,a'ali njeno kombino'anje sa istom
opremom koja se koristi za prepozna'anje lica3 pred'ia se da ,e ona biti uspeniji
metod3 od pomenuta d'a3 u budu,nosti.
U</(5*&, &0/2*(506* ),+,'
0a'remene banke i proda'nice poele su da primenjuju biometrijsku tehnolo$iju u
ok'iru s'ojih delatnosti3 za poslo'e kao to su3 npr3 'erifikacija du2niko$ stanja ili
kreditnih kartica. <ehnika koja se naje,e primenjuje jeste dinamika 'erifikacija
potpisa3 kojom se meri i procenjuje oblik3 brzina3 pritisak3 u$ao olo'ke i tok
potpisi'anja. )'aj metod je 'ie orijentisan ka 'erifikaciji =Lda li sam ja taj za ko$a se
predsta'ljam:L?3 ne$o identifikaciji =Lko sam ja:L? i posebno je kompatibilan sa
poslo'ima u ok'iru monetarnih transakcija3 potpisi'anja dokumenata3 pot'rdama
prispe,a i sl. -eoma je nenametlji' i socijalno prih'atlji'3 poto su ljudi 'e, na'ikli da
potpisom dokazuju s'oj identitet. @eutim3 poto je kri'ot'orenje mo$u,e3
samostalno3 bez dodatnih naina autentifikacije3 o'aj metod nije mno$o efektno
reenje.
Oeometrija ake takoe predsta'lja jednosta'nu biometrijsku tehniku3 koja se lako
mo2e upotrebiti u ok'iru aplikacija za kontrolu fiziko$ pristupa. 5az'ijeni su al$oritmi
pomo,u kojih soft'er meri i analizira dimenzije ake3 zajedno sa oblikom i du2inom
prstiju. Cosadanja oprema za spro'oenje o'e tehnike je bila dosta robusna i
skupa3 ali danas se to menja3 jer potencijalni no'i naini primene sta'ljaju 'isoke
zahte'e pred opremu.
Qo jedna bihej'ioralna biometrijska tehnika 'ezana za upotrebu ruku3 jeste analiza
dinamike kucanja na tastaturi. )'aj metod se zasni'a na hipotezi da se s'ako od nas
na jedinst'en nain slu2i kompjuterskom tastaturom. +pak3 treba napomenuti da on
daje bolje rezultate sa osobama koje su raz'ile 'etinu kucanja na LslepoL3 kao i
onima koje se s'akodne'no slu2e tastaturom3 poto ostali ne pokazuju raz'ijene
jedinst'ene line na'ike njeno$ kori,enja. )'a tehnika se zasni'a na ut'ri'anju
doslednosti prilikom pritiskanja tastera3 mere,i 'arijable kao to su 6 du2ina pritiska3
'reme izmeu d'a pritiska3 frek'entnost $reaka3 kao i jainu udarca!pritiska u taster.
)'o je jeftino biometrijsko reenje3 koje je idealno za soft'ersku kontrolu pristupa
raunaru3 ojaanu isto'remenom pro'erom lozinke.
B%)%@0 5,.4/6
Oeneralno posmatrano3 s'aka biometrijska tehnika je dosta neobina3 to bi trebalo
da ih ini jedinst'enim i sposobnim za identifikaciju pojedinca pomo,u odreene
ljudske osobine. 1ostoje3 meutim3 biometrijske tehnolo$ije koje su jo u'ek u fazi
raz'ijanja3 a 'eoma su interesantne i potencijalno korisne za neke specifine
zadatke3 pre ne$o za razne namene za koje su dananje poznate biometrijske
tehnolo$ije namenjene.
/7
>naliza stiska ake
Dolandski uni'erzitet <Hente raz'ija no'i koncept u domenu prepozna'anja dinamike
h'atanja. )ni su sko'ali no'u frazu 6 <>1 1itolj =<>1$un? i prih'atili izazo' da
izume no'i metod zatite policajaca. 0kra,enica <>1 znai <akeB>HaG 1rotection 6
zatita od oduzimanja B i namenjena je sprea'anju otimanja policijskih pitolja.
7aime3 statistiki podaci iz 1999. $odine3 ukazuju na injenicu da je3 od ukupno$
broja policajaca koji su po$inuli 're,i du2nost3 17P ubijeno iz njiho'ih slu2benih
pitolja. 1repozna'anje dinamike h'atanja je predlo2eno upra'o kao mo$u,e
jedinst'eno reenje3 potencijalno delot'ornije od ostalih 6 mehaniko$ i elektronsko$
zakljua'anja ili prepozna'anja otisaka prstiju 6 koja bi se mo$la3 u odreenim
situacijama3 okrenuti proti' onih koje bi trebalo da tite. 1repozna'anje dinamike
h'atanja bi omo$u,ilo pitolju da LprepoznaL s'o$ 'lasnika3 pomo,u unapred
pro$ramirano$ senzora3 u$raeno$ u drku pitolja. +ndi'idualne karakteristike
policajca 6 'lasnika ukljuuju dinamiku h'atanja3 $eometriju ake3 odraz i dinamiku
pritiska. <e osobine bi bile inkorporirane u memoriju senzora3 ime bi se onemo$u,ila
upotreba pitolja u rukama dru$o$ lica.
>naliza dinamike hoda
Ajudi esto mo$u da prepoznaju jedni dru$e i bez $ledanja lica3 samo na osno'u
naina hodanja ili stajanja. >nalo$no tome3 naunici su poeli da naja'ljuju da bi
prepozna'anje naina hoda3 iako jo u'ek u ranoj fazi raz'oja3 mo$lo postati
po2eljna biometrijska tehnika budu,nosti3 jer testo'i pokazuju postojanje znaajnih
razlika u nainu hoda3 izmeu pojedinaca. 1repozna'anje hoda bi mo$lo imati
mno$e prednosti u odnosu na postoje,e biometrijske metode3 poto subjekat ne
mora biti s'estan pokuaja da se identifikuje3 a sama identifikacija bi mo$la biti
spro'edena izdaleka3 bez potrebe da se subjekat suoa'a sa analitikim
instrumentima3 kao to je to sluaj sa 'e,inom metoda 'izuelno$ prepozna'anja.
<renutna istra2i'anja su usmerena na sasta'ljanje do sada naj'e,e baze podataka
koja se odnosi iskljui'o na o'u oblast i koja bi doz'olila dublju interpretaciju slika
sek'enci hodanja3 uz uzimanje u obzir karakteristika skeleta3 $ornje$ dela tela3 ali i
efekata koje bi na nain hoda mo$la imati razna ode,a i obu,a3 kao i predmeti koje
ljudi nose. )i$ledno je da je pred naunicima jo u'ek du$ put i potreba za
spro'oenjem 'eliko$ broja istra2i'anja3 pre ne$o to o'e zamisli prerastu u neto
konkretno3 ali je zanimlji'o 'ideti da se3 uporedo sa e'olucijom biometrijske industrije3
i dalje poja'ljuju no'e ideje i no'i biometrijski metodi.
//