Komunikacione vetine diktatora

Seminarski rad
DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM AZARU
De!artman "a #iomedicinske nauke
Studi$ski !ro%ram& #io'o%i$a
redmet& Komuniko'o%i$a
Tema& Komunikacione vetine diktatora
1
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
2
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
SADRA(
Uvod.................................................................................................................................... 4
Komunikacione vetine diktatora.........................................................................................5
Adolf Hitler.......................................................................................................................... 5
Josif Visarionovi Du!avili "tal#in.....................................................................................$
%idel Kastro....................................................................................................................... 1&
'akl#uak........................................................................................................................... 1(
)iteratura*.......................................................................................................................... 1+
&
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
Uvod
Termin komunikacija potie od latinske rei communicare to znai uiniti
zajednikim, saoptiti, obraati se. Osnovno pojmovno odreenje ovog pojma upuuje na
injenicu da delatnost optenja koja je temelj komunikacije dovodi do uspostavljanja
zajednice, tj. drutvenosti.
Komunikaciju moemo deinisati na razliiti naine u zavisnosti od raznovrsni!
kriterijuma. "rema jednoj od deinicija, komunikacija je prenos inormacija od poiljaoca
ka primaocu uz uslov da primalac razume inormaciju. "rema navodima knjige ,,"oslovne
komunikacije#, autora $neane %eki i $lavice &andi, komunikaciju moemo deinisati
na sledei nain'
,,Komunikaciju definiemo kao proces na osnovu koga neka osoba, grupa ili
organizacija (poiljalac) prenosi neku vrstu informacije (poruku) nekoj drugoj osobi, grupi
ili organizaciji (primalac).#
(
)naaj komunikacije je veoma veliki. Ona je sastavni deo jedne kulture, predstavlja
osnovu napretka i uenja, a bez nje oveanstvo u dananjem smislu ne bi bilo odrivo.
Komunikacija se javlja u vie nivoa' moe postojati izmeu individua, zatim izmeu
individue i grupe, kao i izmeu grupa. "osebno je zanimljiva komunikacija izmeu
individue i grupe. Ova komunikacija podrazumeva proces prenoenja inormacija od
pojedinca prema grupi. *edan od oblika ovakve komunikacije je i politika komunikacija
gde se pojedinci obraaju birakom telu ili svojim sledbenicima.
+spena komunikacija za!teva posedovanje komunikacioni! vetina i sposobnosti,
kako verbalni! tako i neverbalni!. ,storija nam pokazuje primere dobri! komunikatora,
pojedini! diktatora koji su posedovali komunikacione vetine i sposobnosti dovoljne da
zavedu cele grupe i mase stanovnitva.
"redmet ovog rada su komunikacione vetine i sposobnosti pojedinaca, koje istorija
pamti kao velike diktatore, a koji su za!valjujui svojim komunikacionim vetinama,
sposobnostima i linom !arizmom uspeli da pridobiju iroke narodne mase.
1
%eki, $- &andi, $ ./0(/1' Poslovne komunikacije, 2"3 4 53$$, 2eograd' ((.
4
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
6ilj rada je da obradi temu ,,Komunikacione vetine diktatora#, pri emu e ukazati
na neke od najpoznatiji! diktatora i komunikacione vetine koje su oni koristili u
komunikaciji sa irokim narodnim masama.
Komunikacione vetine diktatora
"reduslov za eektivno komuniciranje je motivisanost, koja se ispoljava kroz
dinaminost, inormisanost i sigurnost u toku govora. Kreativnost se ispoljava kroz
plasiranje inormacija na jedan individualan nain, kombinovanjem inormisanosti,
obavetenosti i te!nike i praktine pripremljenosti za nastup.
+ razvoju ljudske civilizacije pojavljivali su se pojedinci sa izuzetnim
komunikacionim vetinama kojim su mogli da pridobiju veliki broj ljudi, koji su i! slepo
podravali. Takvi su na primer, pojedinci poput nemakog nacistikog voe 7dola 8itlera,
ruskog lidera $taljina ili kubanskog komunistikog ideologa 9idela Kastra.
+ daljem radu bie predstavljene komunikacione vetine i sposobnosti ovi! veliki!
diktatora.
Ado') *it'er
5
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
8itler je bio voa nemake nacional4socijalistike radnike partije. )alagao se za
ideologiju ista krv : ista rasa i teeo je stvaranju istokrvnog, arijevskog nemakog
drutva. Takve njegove ideje podstakle su razvoj ovinizma, antisemitizma i aizma to je
prouzrokovalo razbuktavanje ;rugog svetskog rata i stradanje velikog broja ljudi, pre
svega *evreja i <oma.
Osnovni cilj 8itlerovi! javni! nastupanja bio je da proklamuje svoje politike ideje
i da te ideje budu pri!vaene od iroki! narodni! masa. $matrao je da se politike strasti
mogu pokrenuti jedino bujicom vatrenih rei baenih u mase.
8itlerove komunikacione vetine zasnovane su na paljivo uvebanim elementima
verbalne i neverbalne komunikacije. =jegova verbalna nastupanja su karakteristina po
dugo spremanim i uvebavanim govorima koje je on izgovarao vatreno, sigurno i
samopouzdano. Osnovne karakteristike njegove verbalne komunikacije su sledee'
4 >ovori su bili unapred naueni i uvebani. Tako na primer, pripremajui govor
za desetogodinjicu svoje diktature, vie puta je uvebavao govor dok nije bio siguran da e
on ostaviti snaan utisak na sluaoce. "ripremajui govor, u poetku je tekst izgovarao
jedva ujno i u sebi, ali bi postepeno upadao u vatru govornitva, postajao energian i
trudio se da bude to uverljiviji i originalniji.
4 $voje tekstove je izgovarao sigurno i samouvereno. + iznoenju tekstova bio je
samouveren. $vojim muklim, !rapavim glasom sa austrijskim akcentom privlaio je
sluaoce. + govoru, najpre je bio odmeren i smiren ali je kasnije postajao vatren, buan i
besan. "onekada, ali nakratko bio je ak i !isterian.
4 "otovao je osnovno pravilo uspene komunikacije : sluaoci su morali da ga
razumeju. "aljivo je osmatrao mimiku i reakciju i poslednjeg sluaoca. 7ko bi primetio da
ga sluaoci ne razumeju u svojim objanjenjima je postajao tako primitivan i jasan da je i
poslednji slualac morao da ga razume.
4 "ratio je mimiku slualaca da bi utvrdio da li ga prate u izlaganju. $luaoci su
morali ne samo da ga razumeju, ve da ga prate iz rei u re, iz ideje u ideju. 7ko bi
primetio da neki slualac ne moe da ga prati onda je on pajivo i polako gradio i razvijao
svoje ideje sve dok i poslednji slualac ne bi bio ukljuen.
4 >ovor je morao biti takav da sluaoce uveri u ideju. +koliko bi posumnjao da
sluaoci nisu uvereni u ispravnst ili istinitost onoga to on govori, 8itler bi onda svoju ideju
(
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
u govoru vie puta ponavljao stalno je ilustrujui novim primerima. $ve prigovore koje bi
mu sluaoci mogli prigovoriti, on je sam iznosio navodei zatim argumente kojim se taj
prigovor pobija.
"ored verbalne komunikacije kojoj je 8itler pridavao primarni znaaj, vetina
njegovog govornitva znaajnim delom je zasnovana i na elementima neverbalne
komunikacije. Odea, gestikulacija rukama, paradiranja, odabir govornice i ambijenta nisu
bili sluajnost u njegovim govorima. $vi elementi neverbalne komunikacije bili su
usmereni u pravcu dobre i uspene komunikacije, odnosno uspenog prenoenja ideja na
iroke narodne mase.
"rema navodima sajta http: novinar !me inde" !php svijet item #$%& zagovornici &
diktatorskih &rezima &adolf &hitler &ii , 8itlerovom otograu nikada nije bilo dozvoljeno
snimiti ga sa naoarima ili u kupaim gaama jer se 8itler strano bojao da ne ispadne
smean.
/
$lika br.(' 8itler dri govor
Odei kao elementu neverbalne komunikacije, 8itler je posveivao posebnu panju.
+ poetku, kada je tek poinjao sa govornitvom i proklamacijom svoji! ideja praktikovao
je da oblai crna odela, jer je to boja koja simbolizuje stra!opotovanje i dominaciju. Tek
e kasnije kombinujui crnu, crvenu i belu boju sa elementima kukastog krsta stvoriti
2
!ttp'??novinar.me?inde@.p!p?svijet?item?ABC4zagovornici4diktatorski!4rezima4adol4!itler4ii
+
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
prepoznatljive znake nacistike =emake. + kasnijoj dobi kada je ve stekao politiku
dominaciju i postao znaajan politiki akter praktikovae i militaristiki stil odevanja, pa se
na govorima pojavljuje u uniormi.
8itler je rastom bio nizak ovek. )bog toga je u svojim govorima praktikovao da
svoje telo ne zaklanja iza visoki! govornica ili visoki! stolova. Trudio se da se iziki
uklopi u ambijent i da taj ambijent bude to prilagoeniji njegovim izikim osobinama.
+ govorima, trudio se da masi bude to blii. Tako, u svojim poetnim obraanjima,
8itler je najee bio ovek u sredini mase koja ga slua, malo uzdignut na nekoj stolici,
kako bi se istakao.
,zbegavao je da ita svoje govore. Trudio se da deluje sigurno i samouvereno osim
u situacijama kada je govor drugaije za!tevao.
$lika br. /' 8itler u neposrednom kontaktu sa masom
8itler je smatrao da samo dobar slualac moe biti dobar govornik. 5eliku panju je
posveivao povratnoj inormaciji koju bi dobijao od slualaca o eektima i snazi njegovog
govora. On moe da ita sa lica svoji! slualaca' prvo da li ga razumeju, drugo, da li mogu
da ga prate, tree, da li mu veruju.
=emaka nacional4socijalistika radnika partija iji je 8itler bio lider,
organizovala je najpre jednom meseno, a zatim dva puta, skuptine sa ciljem pridobijanja
novi! lanova. =a tim skuptinama 8itler je drao svoje govore. Tu su njegove govornike
,
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
mogunosti dolazile do izraaja. On je pokazivao veliku mo zapaanja. Tako je u toku
govora brojao koliko je ljudi dolo da ga uje, zatim koliko je ljudi napustilo njegovo
izlaganje, kako ljudi reaguju na odreene teme, paljivo pratei izraze lica i poglede svoji!
slualaca. 6ilj mu je bio da na osnovu ti! inormacija stvori govor prilagoen sluaocima.
)ato se u govoru maksimalno prilagoavao sluaocima govorei im ono to oni vole ili ele
da sluaju plasirajui kroz to svoje ideje.
Dekti govora su bili brzo vidljivi. 2roj slualaca se iz dana u dan poveavao a
8itler dobija sve veu politiku ulogu, dok konano nije postao prvi ove =emake.
8itlerove govornike sposobnosti su u velikoj meri doprinele njegovoj popularnosti i
uzdizanju do nivoa voe =emake. Kasnije, kada je njegov politiki uticaj ojaao, 8itleru
su na raspolaganju bila i druga sredstva zavoenja narodni! masa kao to je tajna policija :
>estapo, zatim razna propagandna sredstva poput paradiranja vojni! trupa ulicama ime se
ulivala sigurnost kod naroda u 8itlerovu snagu i ozbiljnost. 7li na poetku njegove
,,karijere# govornitvo je bilo njegovo skoro jedino sredstvo da se istakne i dobije poetni
zama! i bude primeen.
(osi) Visarionovi+ D,u%avi'i Sta'$in
$taljin je jedna od najpoznatiji! linosti EE veka. 5odio je <usiju tokom ;rugog
svetskog rata i zalagao se za irenje socijalistiki! i komunistiki! politiki! ideja.
$
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
,storijski podaci ga optuuju da je za vreme njegove vladavine ubijen, zatvoren ili muen
vrlo veliki broj ljudi, pre svega njegovi! politiki! protivnika i neistomiljenika.
Komunikologija $taljina opisuje kao loeg govornika ali i kao lidera koji je ipak
imao veliki, manipulativni uticaj i sposobnost da zavede iroke narodne mase. *edan od
aktora kojim se objanjava njegov politiki uticaj i popularnost je veliko siromatvo i kriza
zbog koje diktatori poput njega dobijaju na popularnosti.
"ripoveda se da je trideseti! godina EE veka traio savet od glumaca &oskovskog
dravnog pozorita o tome kako da izgradi imid lidera i diktatora. ;alje, prema navodima
sajta http: novinar !me inde" !php drustvo item #%%& zagovornici &diktatorskih &rezima &
staljin &iii , nji!ovi saveti su uticali na izgradnju njegovi! govorniki! i komunikacioni!
vetina'
,,Pria se da je tridesetih godina tra'io od lanova (oskovskoga dr'avnog
kazalita poduku za stil diktatorskoga imid'a! )avjetovali su mu va'niji stav, da se koristi
lulom kao rekvizitom, da govori polako, s dugim stankama koje bude napetost i da se
povremeno zajedljivo smjeka*!
+
,pak, u njegovim govorima moemo prepoznati nekoliko govorniki! vetina
kojima je nastojao da uspostavi to bolju komunikaciju sa sluaocima i na nji! ostavi to
pozitivniji utisak. =eke od karakteristika njegovog govornitva su sledee'
4 >ovorio je polako i sa stankama .pauzama1 u govoru. ;obar govornik mora
posedovati ,,energiju govora#, ali ne treba potcenjivati ni ,,mo pauze#. + govoru, drama i
mo se sastoje u tiini koju govornik proizvodi dok se kree od take do take. Kada
govorimo snano i samouvereno kao da poznajemo temu, i verujemo u znaaj misli i
stavova koje iznosimo, publika e takoe pri!vatiti stavove o kojima se govori. Kad
govorimo sporije, na glas zvui mono i autoritativno. Tada publika ima priliku da upija
svaku re i da razmisli o tome o emu se govori. =a taj nain rei se ine vanijima. Kada
govorimo prebrzo glas postaje vii, i esto zvui piskavo i detinjasto. )bog toga uticaj rei i
osobe koja govori moe da opadne, jer i! publika u tom sluaju doivljava manje
znaajnim ili vrednim.
4 ,mao je interaktivnu komunikaciju sa sluaocima. Kad bi govorio u javnosti,
nije mu se urilo i katkada bi zastajkivao. $tenogrami pokazuju kako nije bilo zanji!ane,
&
!ttp'??novinar.me?inde@.p!p?drustvo?item?ACC4zagovornici4diktatorski!4rezima4staljin4iii
1-
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
suzne gomile nego sme!a ili glasnog sme!a, a povremeno glasnog i dugog
pljeskanja! %judima je bilo doputeno da ga prekidaju dok je govorio. Kada -i %a neko
!rekinuo. on $e "nao da sas'ua !a da na ironi+an. du/ovit i a'$iv na+in od%ovara0
4 =jegovi tekstovi su ima'i svo$ uvod. %'avno i"'a%an$e i "ak'$u+ak0 )adatak
uvoda je da govornik privue panju slualaca. $vr!a izlaganja je da govornik pred
sluaocima iznese misao koja mu je predmet govora, i da s njom to jasnije upozna
sluaoce. $vr!a zakljuka je da jo jednom podvue glavnu misao govora, te da se obrati i
razumu i oseanjima slualaca, s namerom da se utie na nji!ovu volju.
"ored govornitva, $taljin je posebnu panju posveivao neverbalnoj
komunikaciji. + tom smislu trudio se da razvije prepoznatljiv imid i bude jedinstven.
*edan od elemenata njegovog imida je lula koju je puio. Trudio se da ostavi utisak
oveka koji se sa roditeljskom panjom stara o svom narodu. =a otograijama ga esto
vidimo u militaristikim odelima, ime je eleo da svom liku dodeli dodatnu ozbiljnost i
znaaj.
&nogo je vodio rauna o tome kako ga javnost doivljava, zato je na
otograijama eleo da se prikae kao krupan i patrijar!alan ovek, pre svega ozbiljan emu
je doprinosila lula, njegovi brkovi i naizgled krupan izgled. "osmatrajui njegove
otograije stiemo utisak da se radilo o visokom i kurpulentnom oveku. &eutim, i takav
njegov prikaz bio je deo manipulacije narodnim masama. *edan od mnogobrojni!
$taljinovi! biograa 7nton 7ntonov Ovsejenko tvrdi da je $taljin zbog svoje visine .(AF
cm1 za otograisanje birao nie ljude kako bi on ispadao vii .na veini otograija koje
moemo videti, on se zaista ini veoma visok i snaan ovek1. Kult linosti kojeg je stvorio
olakavao mu je da bude prikazan kao oinski lik koji pui lulu, voli decu i ima jednostavan
ukus.
11
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
$lika br. F' $taljin u svom govoru
"ored toga njegovi govori su imali dosta mana i nedostataka. + tekstu, na sajtu
http: novinar !me inde" !php drustvo item #%%& zagovornici &diktatorskih &rezima &staljin &iii se
pominje vei broj njegovi! govorniki! slabosti'
,,)taljin je bio vrlo vet organizator i manipulator, sposoban oarati i zavarati
narod, iznositi uverljiva objanjenja svoje politike, ali je bio slab govornik, bezbojna glasa,
koji je esto itao iz pripremljenih tekstova, sa povremenim pauzama i mucanjem, te bez
modulacije radi potrebnog naglaavanja odre,enih delova! -a sastancima je esto sedeo
postrani, govorio malo, ili .utao, pue.i cigaretu ili lulu napunjenu smrdljivim duvanom,
ali budan i pa'ljiv!*
/
, pored toga, komunikacione vetine su u znatnoj meri doprinele njegovom uspe!u i
politikoj poziciji. &eutim, ne treba zaboraviti injenicu i da je $taljin bio ovek sklon
politikim manipulacijama, uticajan u vlasti i spreman na rtve ljudski! ivota posebno ako
su ti ivoti pripadali njegovim rivalima. Ovakva njegova politika i odlunost da se ouva
vlast je takoe imala uticaja na njegove politike uspe!e.
4
!ttp'??novinar.me?inde@.p!p?drustvo?item?ACC4zagovornici4diktatorski!4rezima4staljin4iii
12
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
1ide' Kastro
Kastro je Kubanski marksistiki revolucionar i lider koji je vodio Kubu veim
delom druge polovine EE veka. )a vreme njegove vladavine Kubi su nametnute
ekonomske sankcije to je ovu zemlju dovelo u red siromaniji! svetski! zemalja.
&eutim, snaan kult linosti i izraene komunikacione vetine idela Kastra uspele su da
do dananji! dana odre popularnost njegove politike.
Kastro je dobar govornik. $voje retorike vetine uio je i razvijao jo od najmlai!
dana. + tome se u velikoj meri ugledao na antike govornike poput ;emostena i 6icerona.
=jegove nastupe karakteriekarakterie primena vetina verbalne i neverbalne
komunikacije. , jednom i drugom obliku komunikacije Kastro je pridavao veliki znaaj.
&ogao je da dri vieasne govore i da za svo vreme odri budnu panju kod svoji!
slualaca. + svojim govorima, nastojao je ne da dri govore ve da se iskreno obraa
sluaocima gradei na taj nain kod nji! poverenje i simpatije.
5oleo je da se javno obraa svojoj naciji i koristio je gotovo svaku pa ak i
najobiniju priliku da svojoj naciji odri neki politiki govor. =jegovi govori su svakako
bili retoriki dobro obraeni i u njima je utkano mnogo govornike vetine. =eke od
vetina komunikacije koje je Kastro koristio u svojim govorima su sledee'
4 Kastro je bio energian govornik. + svojim govorima znao je da svoju ideju
izlae energino ali iskreno podseajui svoj narod na postojanje stalni! neprijatelja koji im
ele naneti zlo. "ri tome je uzbueno ma!ao pesnicom dovodei svoje sluaoce do punog
uzbuenja. &eutim, u nekim trenucima, svojim sluaocima se obraao ti!o i paljivo, kao
da im saoptava neku tajnu, odnosno kao da sa njima eli da podeli neku svoju ideju a ne
da im je prosto saopti. $luati Kastrov ti!i, uverljiv i ozbiljan glas tada je dobijalo novo
znaenje i novu svr!u. )averenika, revolucionarna tajnost bila je deo cilja koji je !teo
postii. Kastro je govorio vrlo ti!oG priao bi sluaocima kao da e im rei neku tajnu, pa
bi se oseali kao da imaju zajedniku tajnu.
4 Obraao se narodu ak i zbog najmanji! povoda. , najmanji svakodnevni povodi
bili su prilika da se Kastro obrati naciji. 2ez obzira da li se radilo o otvaranju neke
diskoteke ili nestaici krompira, on je bio tu, bio je deo naroda, prisustvovao je otvaranju
1&
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
diskoteke za mlade, iznosio je svoje vienje i analizu svakodnevni! problema obinog
oveka. Trudio se da bude deo obinog naroda. =a primer, u vie je prilika govorio due
od sat vremena o dostavi krompira, pri emu je objanjavao zato vlada nestaica, opisivao
to se radi da se povea proizvodnja, davao detaljne statistike o saenju u razliitim
pokrajinama, razglabao o prednostima razni! sorti krompira, analizirao kako vreme utie
na rast, i tako dalje. >ovori nisu mogli pomoi potroaima koji nisu imali krompir, ali
barem su znali da je Kastro svestan situacije i da radi to moe kako bi je popravio. $lino
tome, kada je otvarao nove disko4klubove i sportske centre, te nedugako govorio o njima,
Kastro je pokazivao da savreno dobro zna za dosadu i nervozu mnogi! mladi! ljudi.
4 +speno je koristio prednosti televizije. Televizija kao novi medij koji se
pojavio u vreme Kastrove vladavine postala je znaajno sredstvo njegove komunikacije sa
stanovnitvom. On je ubrzo uvideo njene prednosti i gotovo svakodnevno je imao svoja
izlaganja na televiziji, tako je stalno odravao panju naroda i podseao ga na sebe.
4 Teme njegovi! govora su esto bili svakodnevni problemi stanovnitva. Te teme
Kastro je razraivao i tano je odreivao koliko e da govori. =a taj nain njegovi govori
nisu sebi dozvoljavali razglabanje nakon to se iscrpe tema. >ovorio je jezgrovito. , pored
toga to je esto znao dugo da govori, njegovi govori su se zavravali onda kada bi se ta
tema iscrpela.
&eutim, pored verbalne komunikacije kojom je Kastro uspeno vladao, vrlo
vaan i veliki deo njegovi! komunikacioni! vetina je u oblasti neverbalne komunikacije.
=jegov prepoznatljiv imid bio je bitan element neverbalne komunikacije. $astavni deo
njegovog imida je duga brada. $matrao je da njegovi gerilci ne trebaju brijati bradu, jer
vojska s bradama izgleda egzotinije i privlanije za medije. , danas, duga brada je jedno
od prepoznatljivi! obeleja ovog viedecenijskog dravnika.
$astavni deo njegovog imida, ali i bitan element neverbalne komunikacije je
militaristiki stil odevanja. Kastro je uvek nosio uniormu i u javnim nastupima se
pojavljivao u uniormi.
14
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
$lika br. H' 9idel Kastro
"rema navodima sajta http:novinar!meinde"!phpsvijetitem#01&zagovornici&
diktatorskih&rezima&fidel&castro&i, Kastro je i u privatnom ivotu nosio uniormu'
,,2rideset sedam godina nije obukao civilnu ode.u! )pavao je u pid'ami, kupao se u
kupa.im ga.ama, ali u svim drugim prigodama uvek je nosio maslinastozelenu vojnu
ode.u, bilo obinu pamunu uniformu zakopanu do grla, bilo sveaniju uniformu s
kouljom i kravatom!3
$
+ svojim nastupima sluio se i paradama i reiranim nastupima kojima je na
teatralan i pomalo pozorini nain uticao na svoje sledbenike koristei se nji!ovim
praznoverjem i religijskim s!vatanjima. =a primer, jedne prilike dok je govorio, putene su
bele golubice kao znak mira, a jedna mu je sletela na rame. To je gotovo sigurno bilo
unapred dogovoreno, ali je uverilo mnoge Kubance da je Kastro uistinu u milosti 2oga,
svetaca ili aro4karipski! du!ova.
+ komunikaciji sa svojim sledbenicima, Kastro je bio svestran. Koristio se
vetinama verbalne i neverbalne komunikacije. Trudio se da do detalja isplanira svoje
nastupe i odri prepoznatljiv i jedinstven imid.
Tokom /00C. godine, Kastra je na dunosti ea drave zamenio njegov brat <aul
Kastro.
5
!ttp'??novinar.me?inde@.p!p?svijet?item?A/(4zagovornici4diktatorski!4rezima4idel4castro4i
15
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
Zak'$u+ak
*edno od znaajni! pitanja koje se namee kada se govori o komunikacionim
vetinama poznati! diktatora i lidera jeste' da li se dobar komunikator raa ili se
komunikacija moe nauitiI &oemo rei da dobar komunikator mora imati talenta za
uspenu komunikaciju ali se mnoge komunikacione vetine mogu i stei praksom i
uenjem. To nam objanjava zato su neki lideri bili bolji a neki neto loiji u komunikaciji.
,z rada moemo da zakljuimo da svi uspeni lideri znaajnu panju posveuju i
verbalnim i neverbalnim komunikacionim vetinama. >ovori uspeni! lidera kojima se oni
obraaju masama su najee energini, paljivo osmiljeni i interaktivni, odnosno tokom
takvi! govora lideri su u direktnoj vezi sa sluaocima, oslukuju nji!ove reakcije i zapaaju
nji!ovo interesovanje za temu o kojoj se govori. <azliiti lideri su imali razliite pristupe
govorima. =eki poput 8itlera i Kastra govore energino sa visoko podignutim pesnicama
izazivajui oduevljenje i ar u masi slualaca. ;rugi pak, poput $taljina, govore polako i
odmereno, esto pravei pauze pridajui svojim reima na taj nain veliki smisao i znaaj.
+ komunikaciji sa svojim sledbenicima svi lideri znatnu panju posveuju
razliitim vidovima neverbalne komunikacije. $vi oni tee izgradnji prepoznatljivog i
jedinstvenog imida. Tako je deo jedinstvenog imida kod $taljina njegova lula, kod Kastra
njegova brada, kod 8itlera njegova nacistika uniorma i sl. =ajvei broj diktatora se u
javnim nastupima pojavljuje u uniormi ime svom liku ele pridodati posebnu snagu,
ozbiljnost i znaaj.
$vi veliki lideri i diktatori kao poseban oblik neverbalne komunikacije koriste razna
propagandna sredstva kojim deluju na sledbenike. Tako je Kastro bio umetnik u korienju
televizije putem koje se svakodnevno obraao stanovnitvu. "arade i radijska obraanja su
bile vrlo znaajne za 8itlera, dok je na primer $taljin posebnu panju pridavao svojim
otograijama na kojima se pokuavao .uspeno1 predstaviti kao krupan, ozbiljan i oinski
nastrojen rodoljub, ovek iz naroda : pravi <us. &ada, svi veliki lideri istovremeno koriste
parade, otograije, radio i druga dostupna medijska sredstva u cilju svoje promocije i
airmacije u stanovnitvu.
1(
Komunikacione vetine diktatora
Seminarski rad
2iteratura&
4 7damovi 5. ./00C1' Tri diktatora, inormatika, 2eograd
4 %eki, $- &andi, $ ./0(/1' "oslovne komunikacije, 2"3 4 53$$, 2eograd
4 !ttp'?? novinar .me ?inde@ .p!p ?svijet ?item ?ABC4 zagovornici 4diktatorski! 4rezima 4
adol 4!itler 4ii
4 !ttp'?? novinar .me ?inde@ .p!p ?svijet ?item ?A/(4 zagovornici 4diktatorski! 4rezima 4
idel 4castro 4i
4 !ttp'?? novinar .me ?inde@ .p!p ?drustvo ?item ?ACC4 zagovornici 4diktatorski! 4rezima 4
staljin 4iii
1+