OBRAZOVANJE ODRASLIH I CELOIVOTNO

OBRAZOVANJE U OBLASTI TEHNIKE I

INFORMATIKE


Autor: Silvija Nikoli
Fakultet tehnikih nauka aak
Tehnika i informatika
e-mail:nikol.sn1@gmail.com
Mentor rada: dr eljko Papi, vanredni profesor

Apstrakt: Ovaj rad se bavi pitanjima obrazovanja odraslih i celoivotnim obrazovanjem kao potrebom stalnog
uenja i usvajanje novih znanja i vetina koje nam donosi novo doba i razvoj tehnologije.
Obradiu temu obrazovanja odraslih i celoivotnog obrazovanja u oblasti tehnike i informatike, gde u uraditi
istraivanje o nivou primene raunara i interneta u okviru grupe ljudi obuhvaene projekatom Druga ansa
koji je pokrenut kao pilot program. Projekat je u finalnoj fazi, inae predvidjen da traje tri godine nakon ega
bi se napravio osvrt na ciljeve i ishode programa i utvrdila efikasnost i potreba za njegovim prihvatanjem kao
standardnim programom za obrazovanje odraslih.
Rad prikazuje rezultate istraivanja u kome su ukljueni polaznici jedne kole ukljuene u ovaj pilot projekat.

Kljune re - Obrazovanje odraslih; Celoivotno obrazovanje; Tehnika i informatika;


1. Uvod

Savremeno drutvo je drutvo tehnike, posebno informatike, drutvo komunikacija i
informacija.
Znanje predstavlja glavni pokretaki faktor privrednog i drutvenog rasta i razvoja savremene
drave i kao takvo je dobilo mesto kljunog resursa u novom drutvu - zvanom drutvo znanja.
Nivo znanja u jednoj dravi opredeljuje nivo privrednog i drutvenog razvoja. Ulaganje u znanje je
u savremenoj ekonomiji najisplativija investicija. Najrazvijenije zemlje sveta su danas zemlje koje
imaju visok nivo ulaganja u obrazovanje i nauku.
Imajui u vidu postojeu obrazovnu strukturu stanovnitva ( tabela1.) i veliku nezaposlenost,
potrebno je stvarati uslove za razvoj programa obrazovanja i obuke koji bi zadovoljavali potrebe
za znanjima i vetinama odraslih.


Popis stanovnitva 2011.
Ukupno %
Republika Srbija 6 161 584 100
Bez kolske spreme 164 884 2,68
Nepotpuno osnovno
obrazovanje
677 499 11,00
Osnovno obrazovanje 1 279 116 20,76
Srednje obrazovanje 3 015 092 48,93
Vie obrazovanje 348 335 5,65
Visoko obrazovanje 652 234 10,59
Nepoznato 24 424 0,40
Sl.1.Stanovnitvo staro 15 i vie godina prema kolskoj spremi, po popisima zavoda za statistiku
2011.godine
Pojedinci korisnici raunara, prema godinama starosti

Ukupno
55,0 %
16-24 95,5%
25-34 77,6%
35-44 69,8%
45-54 46,8%
55-64 25,0%
64-74 9,3%
Pojedinci korisnici Interneta, prema godinama starosti

Ukupno
48,8%
16-24 93,2%
25-34 73,9%
35-44 59,7%
45-54 38,1%
55-64 16,8%
65-74 4,4%

Sl. 2. Korisnici raunara i Interneta prema godinama starosti prikazano u procentima
(podaci zavoda za statistiku iz 2012.godine)



Obrazovanje odraslih

Obrazovanje je organizovani proces uenja, odnosno sticanja znanja, vetina, navika i
razvijanja sposobnosti.
Obrazovanje odraslih je bilo koji oblik i forma uenja omoguena odraslima.
Obrazovanje odraslih posmatra se danas kao uslov opstanka i razvoja modernih drutava.
U uslovima brzih demografskih, socijalno-politikih, ekonomskih i nauno-tehnolokih promena
njegov znaaj izuzetno je porastao. On ima vitalnu ulogu u ekonomskom razvoju savremenih
drutava i otvaranju stvarnog prostora za delotvorno uee gradjana u reavanju razliitih
drutvenih, profesionalnih, porodinih i individualnih problema. Sticanja i upotreba znanja,
posebno u odraslom dobu, postali su klju za reavanje najznaajnijih drutvenih i individualnih
problema kao to su:
unapredjenje medjuljudskih i medjuetnikih odnosa,
unapredjenje ljudskih prava i gradjanskih sloboda,
zatita ivotne sredine,
zatita i unapredjenje zdravlja,
ishrana stanovnitva,
briga za roditeljstvo i porodicu,
emancipacija ena,
zatita i emancipacija hendikepiranih, marginalnih i ugroenih grupa,
zapoljavanje stanovnitva,
ekonomski rast,
unapredjenje produktivnosti i ekonomske efikasnosti,
postizanje linog identiteta i pronalaenje smisla ivota.
Razvoj novih informativnih i komunikacionih tehnologija nosi novi rizik drutvenog i
profesionalnog iskljuivanja grupa, pojedinaca, pa ak i profesija, koji nisu u stanju da se
prilagode ovom konceptu. Jedna od uloga obrazovanja odraslih je smanjenje takvog rizika i
pruanje pomoi informatikom drutvu u ouvanju humanistike dimenzije.




Celoivotno obrazovanje

Celoivotno obrazovanje je aktivno uenje koje ne prestaje zavretkom kolovanja nego
se nastavlja i traje sve dok je ovek sposoban da usvaja nove pojmove i da ih logiki povezuje.
Razvoj nauke, inovacija, tehniko-tehnoloka, informaciona i komunikaciona dostignua i
svakodnevne promene, novosti i usavravanja na tim podrujima zahtevaju celoivotno uenje
uenje od predkolskog doba do razdoblja nakon penzije.
Koliina postojeeg znanja postala je prevelika da bi se mogla nauiti tokom redovnog
kolovanja. Proizvodnja novog znanja se ubrzava, pa tako i ono bre zastareva. Odgovor na taj
problem ne moe da da formalni kolski sistem, koji po svojoj prirodi mora da ima odredjenu
stabilnost i duinu ciklusa. Zato je formalno obrazovanje danas samo osnov za nadogradnju niza
obrazovnih aktivnosti tokom celog radnog, pa i ivotnog veka, kojima je cilj prilagodjavanje
postojeih znanja i sposobnosti zaposlenih novim zahtevima rada. Naime, strunjaci su
izraunali, na primer, da srednjokolska znanja zastarevaju za 20 godina, fakultetska znanja
zastarevaju za 10, znanja raznih strunih i proizvodnih zanimanja za 5, tehnoloka znanja za 3, a
informatika znanja za 1 godinu.
Mladje generacije su ve ukljuene u novi nain i pristup uenju i poduavanju, a to je
kritiko, emancipacijsko i kreativno uenje i poduavanje koje ima za cilj ostvarivanje uenikove
kritike i kreativno-inovativne pozicije, kao i razvoj kompleksne linosti koja e odgovarati
potrebama modernog drutva, drutva znanja. A odrasli ije je dosadanje obrazovanje i uenje
bilo utemeljeno na nekim drugim principima, morae se prilagoditi novim uslovima i konstantno
uiti i usvajati nova znanja, sposobnosti i vetine.
Celoivotno uenje je i neka vrsta druge anse za unapredjivanje temeljnih vetina i nudi
mogunost uenja na naprednijim nivoima. Sve to znai da formalni oblik obrazovanja odraslih
mora biti otvoreniji i fleksibilniji kako bi mogunosti za celoivotno uenje bile skrojene prema
potrebama polaznika ili potencijalnih polaznika.


Druga ansa

Projekat Druga ansa je pilot program koji je pokrenut po ugledu na projekte te vrste u
Evropi, prilagodjen potrebama polaznika i zahtevima trita radne snage. Dakle, partneri u ovom
projektu su: Nacionalna sluba za zapoljavanje, Centar za socijalni rad, kola i Lokalna
samouprava.
Popisom iz 2002.godine utvrdjen je visok nivo nepismenih lica u Srbiji ( to se moe videti u
tabeli 1.) i drava je prepoznala potrebu za pokretanjem ovakvog pilot programa koji e biti
prilagodjeniji odraslima i njihovim potrebama, odnosno programom koji obezbedjuje funkcionalno
obrazovanje.
Program obuhvata obrazovanje osoba starijih od 15 godina koji su iz nekog razloga prekinuli
kolovanje ili ga nisu ni zapoeli. Ovaj program podrazumeva uenje, obuavanje polaznika
znanjima i vetinama koji su njima potrebni u svakodnevnom ivotu, odnosno, akcenat je stavljen
na to da polaznici ovladaju praktinim znanjima.
Nastava predmeta Digitalna pismenost kao jednog od predmeta u okviru projekta Druga
ansa podrazumeva 55 sati obuke koja je organizovana u vidu blok nastave. Ovaj oblik
organizovanja nastave je predvidjen za osposobljavanje polaznika za samostalnu upotrebu
raunara i informacionih servisa kao predpostavke aktivnog uea odraslih u svakodnevnim
situacijama kako privatnog tako i poslovnog okruenja.
Program je podeljen u tri ciklusa, gde svaki ciklus traje jednu kolsku godinu. Prvi ciklus
obuhvata pohadjanje od 1. do 4. razreda osnovne kole, drugi ciklus obuhvata 5. i 6. razred, a
trei ciklus 7.i 8. razred i obuku za izabrana zanimanja.
Trite rada u sve veoj meri zahteva strunost u upotrebi digitalnih sredstava i usluga, i
izvesno je da e u veoma bliskoj budunosti praktino svaki posao zahtevati odredjeni stepen
digitalne pismenosti.


Ovladavanjem osnova digitalne pismenosti polaznici sebi otvaraju put daljem obrazovanju i
samoobrazovanju. Kompjuterski pismena osoba je ona koja poseduje odredjena znanja, vetine i
sposobnosti vezane za rad na raunaru, koje joj pomau da uz pomoc raunara zadovolji svoje
mnogobrojne potrebe, da ispolji i razvije potencijale svoje linosti u svakodnevnom ivotu i radu.
Proces digitalizacije drutva je istovremeno proces marginalizacije onog dela populacije koji
ovom svetu digitalnih informacija i usluga ne ume da pristupi. Ovo raslojavanje dodatno ubrzavaju
mogunosti koje informaciono-komunikacijske mree pruaju realizaciji koncepta celoivotnog
uenja.
Prosean polaznik programa projekta Druga ansa ima 28 godina, nezaposlen je, u
detinjstvu je zavrio etiri razreda osnovne kole u koju se vraa nakon 13 godina van sistema
obrazovanja.
Obzirom da je projekat podeljen u tri ciklusa, treba spomenuti da je najmanja motivisanost
polaznika prvog ciklusa i oni su ti koji najee odustaju posle upisa u program; zatim polaznika
drugog ciklusa, koji su obino opismenjeni ali su imali neki problem koji ih je sputao u zavretku
kolovanja ( esto navode ekonomski status, porodine probleme, este selidbe) i oni su
motivisaniji od polaznika prvog ciklusa; a da su najmotivisaniji polaznici treeg ciklusa.
Pokazalo se medju polaznicima sva tri ciklusa da su ene motivisanije.
Socijalni momenat povezivanja unutar porodice je esto jak motivacioni faktor, roditelji koji
pohadjaju ovaj program postaju bliskiji sa svojom decom koja su ve obuhvaena sistemom
obrazovanja, deca pomau roditeljima oko uenja, a roditelji mogu da prate i aktivnije uestvuju u
ivotu svoje dece i njihovom obrazovanju. Polaznici programa su esto iz porodica u kojima ili
nijedan lan porodice nema zavrenu osnovnu kolu ili mali broj njih zavrilo osnovnu kolu, tako
da, roditelji koji su polaznici projekta pokazuju dobar primer svojoj deci da i ona trebaju da ue i
da se obrazuju.


O Heroj Radmila ikovi

Pilot projekat Druga ansa je uao u treu godinu svog postojanja u Srbiji, posle koje e se
odluiti da li e ovaj program biti prihvaen kao stalni program osnovnog funkcionalnog
obrazovanja odraslih u Srbiji.
U osnovnu kolu Heroj Radmila ikovi u Smederevskoj Palanci u kolskoj 2011/2012.
godini prijavilo se 77 polaznika; u okviru prvog ciklusa upisano je 25 polaznika, od kojih je 12 i
zavrilo prvi ciklus; u okviru drugog ciklusa upisano je 25 polaznika, od kojih je 10 zavrilo drugi
ciklus; u okviru treeg ciklusa upisalo se 27 polaznika i njih 17 je zavrilo trei ciklus. 16 polaznika
je izalo na zavrni ispit, a dva polaznika su upisala srednju kolu.
U kolskoj 2012/2013. u osnovnu kolu Heroj Radmila ikovi prijavilo se ukupno 60
polaznika programa Druga ansa, od toga, u okviru prvog ciklusa 20 polaznika, u okviru drugog
ciklusa 20 polaznika i u okviru treeg ciklusa takodje 20 polaznika; obzirom da je kolska godina
u toku, jo uvek ne moemo znati koliko polaznika e svoje obuke privesti kraju, ali za sada dva
kandidata ispunjavaju uslov da upiu srednju kolu kao redovni uenici.

Metodologija

Projekat Druga ansa se sprovodi u 36 osnovnih kola u Srbiji. Jedna od tih kola je i kola
Heroj Radmila ikovi u Smederevskoj Palanci koju sam posetila i u kojoj je uradjena
anonimna anketa sa pitanjima o obrazovnom statusu polaznika, nivou korienja raunara,
interneta.
Cilj istraivanja je bio da se utvrdi koliko su polaznici upoznati i koliko koriste raunar i ta je
to to ih najvie motivie za uenje.
U postupku istraivanja koriena je metoda upitnika, pri emu je analiza uradjena nad 60
polaznika projekta, koliko ih je ove godine i upisano.




Rezultati i diskusija

Prema anonimnoj anketi koju smo uradili medju polaznici programa, na pitanje Da li
poseduju raunar kod kue?, veina, od 60 ispitanika, ih je odgovorila da nema raunar kod
kue.

0
5
10
15
20
I ciklus II ciklus III ciklus
poseduje raunar



Na pitanje Da li su uopte imali pristup raunaru pre prikljuivanja projektu? polaznici sva
tri ciklusa su u vie od 50% odgovorila da su imala pristup raunaru i pre prikljuivanja proktu.
Ako znamo da svaki ciklus ima po 20 polaznika, sa grafikona se moe uoiti da je 10 polaznika
prvog ciklusa odgovorilo potvrdno, 11 polaznika drugog ciklusa i 13 polaznika treeg ciklusa.

0
5
10
15
20
I ciklus II ciklus III ciklus
imalo pristup raunaru





Na pitanje Da li su koristili Internet i pre pohadjanja asova digitalne pismenosti? jedan
polaznika prvog ciklusa je odgovorilo potvrdno, dok je bilo vie polaznika drugog i treeg ciklusa
koji su koristili internet pre prikljuivanja projektu Druga ansa, u drugom ciklusu njih etvoro je
koristilo internet, a u treem njih petoro.
0
5
10
15
20
I ciklus II ciklus III ciklus
koristilo internet


Na pitanje ta je to to im je najzanimljivije vezano za predmet digitalna pismenost najee
su odgovarali: You tube, drutvene mree poput Facebook-a i korienje pretraivaa kako bi na
taj nain mogli pre svega da pregledaju konkurse za posao, slanje elektronske pote kako bi
konkurisali za posao.

0
5
10
15
20
You tube Facebook korienje
pretraivaa
slanje
elektronske
pote
I ciklus
II ciklus
III ciklus


Zakljuak

Iskustva programa funkcionalnog obrazovanja odraslih pokazuju da upotreba raunara
snano pospeuje motivaciju odraslih za uee u ovakvim obrazovnim programima.
Program, kako je koncipiran program Druga ansa je priblieniji odraslima, njihovim potreba
i mogunostima; fleksibilnost ovakvog obrazovanja je odraslima dostupnija i prihvatljivija.
Program predstavlja priliku za funkcionalno nepismene, socijalno iskljuene i nezaposlene
odrasle osobe da nadoknade nedostatak vetina i znanja neophodnih za zapoljivost i ivot.
Obrazovanje moe da doprinese ekonomskom razvoju direktno, ono treba da ostvari i
osposobi ljude da budu aktivni inioci drutva u skladu sa promenama u tehnologiji i promenama
ekonomskog ambijenta.


Literatura

[1] Bjeki, D., Bjeki, ., Papi, . (2009) Pedagoko-metodiki prirunik za Praktian rad buduih profesora tehniko
informatikog podruja Praktikum 1, Tehniki fakultet, aak
[2] Trnavac, N., orevi, J. (2010.) Pedagogija, Nauna KMD, Beograd
[3] www.drugasansa.rs
[4] www.rzs.rs
[5] www.wikipedia