Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu

Profesor: prof. dr. Milorad Mladenovi

Student: Milo Mitrovi 19!"#1#
$i%ski se%estar "#1#!"#11
&1.#1."#11.
Pred%et rada: Pop'art i (o) *ihtenta)n
+urs: U%etnost danas
Pop'art nasta)e ,#'ih godina --. veka i korene vu.e iz dadaiz%a i ku/iz%a. 0asta)e kao
posledi1a nekontrolisanog potroa.kog 2ivota posle drugog svetskog rata. Prava1 ko)i
reproduku)e posto)ei propagandni %ateri)al izra2ava)ui vrline i %ane3 kvalitet i loe
strane tog perioda. Pop art ozna.ava a%eri.ku i zati% interna1ionalnu u%etnost
zasnovanu na prikazivan)u %asaovnog3 potroa.kog i poznoindustri)skog drutva
visokog %oderniz%a. +reator ter%ina )e kriti.ar *orens Alove) 4#'ih i kreira )e kao
oznaku za popularnu u%etnost %asovne kulture. 5d kra)a 4#'ih i ranih ,#'ih naziv pop
art se odnosi na visoku u%etnost ko)a za %otiv3 te%u i sadr2a) uzi%a potroa.ku
popularnu i %asovnu u%etnost i kulturu.
Pop'art )e i%ao )ako .udnu istori)u. Pri)e% pop'arta u a%eri1i /io )e druga.i)i od pri)e%a
ostalih %odernisti.kih stilova. Period po.etka )e takorei /io 6underground7 sve dok ni)e
isplivao3 a kada se to desilo nailazio )e na trenutak otpora3 pose/no u 0)u )orku z/og
istori)sih razloga. Apstraktni ekspresioniza% )e u A%eri1i i%ao glavni 1il) da preovlada
8vropo% ali i 1eli% sveto%. +riti.ari su u to vre%e govorili da sve a%eri.ko nasle9e i
dotadan)e dostignue /a1ano u vodu i da kao to )e :arold (ozen/erg rekao za pop3
da )e 6doprinos u%etni.ko) kriti1i7 i da 1eo prava1 uopte ne posto)i. Uprkos ovi%
su%n)a%a i protesti%a pop art )e uspeo na %ateri)alno% nivou. Pro/io se do pu/like3
%nogi kolek1ionari su kupovali dela a vodei pop'art u%etni1i postali su popularni3 .ak i
/ogati u zapan)u)ue kratko% vre%ensko% periodu.
S o/ziro% da )e veo%a sli.an dadi i da koreni poti.u iz tog stila pa )e .ak i ;ian rekao:
<5va neodada3 ko)u zovu 0ovi realiza%3 pop'art3 asa%/la2 itd. )e lak izlaz i 2ivi od onoga
to )e dadaiza% postigao. +ada sa% otkrio read='%ade 2eleo sa% da o/eshra/ri%
estetiku. Ba1io sa% i% u li1e pisoar kao izazov a sada %u se oni dive z/og n)egove
estetske lepote<. ;ian tako9e govori o to%e kako )e pop na neki na.in %rtav3 hladan i
kako se ne pozna)e e%otivna vezanost u%etnika za te%u ko)u predstavl)a. $a razliku od
dade pop'art %o2e i da tra2i neto pozitivno u svo)i% potezi%a.
Stil ko)i )e zapan)io i zadivio %noge ali naravno
ostavio ogro%an utisak na 1eo svet a pogotovo u
a%eri1i. >il) ni)e o.igledno originalnost ve isti1an)e
posto)eeg i kritika ko)a )e u glavi u%etnika. Svaki
pripadnik )e doprineo na svo) na.in i svaki )e
o/ele2io pop3 ostavio pe.at ko)i )e sa% izradio.
Bave se preslikavan)e% pa sve do korien)a
%atri1e sa ponavl)an)e% u razli.iti% tonovi%a. 8ndi
?orhol3 ko)i )e )edan od osniva.a i sigurno )edan
od na)zna.a)ni)ih pripadnika ove pop kulture3 )e /a
na ta) na.in naslikao portret fa%ozne glu%i1e
Merlin Monro i stavio )e na platno gde )e slika
And= @arhol A 'Marlyn Monroe'
sadr2ala "4 istih portreta. Mnogi kriti.ari su od/a1ivali ova) stil ali na po.etku svega sto)i
i ide)a i ona )e ta ko)a se vrednu)e.
Bo )edan od pripadnika )e /io (o) *ihtenta)n. Slikar ko)i )e spo)io za%isli read= %ade'a3
nove tehnologi)e slikan)a sa slikarski% eksperi%ento% /riii grani1e iz%e9u
for%alisti.ke podele na figurativno i apstraktno slikarstvo. 0)egove slike su apstraktne
%ada prikazu)u l)udsku figuru i narativne s1ene. $apo.eo )e doslovni% kopiran)e%
novinskih fotografi)a3 karikatura i stripa. ;oslovnost se ogleda u poentalisti.ko) tehni1i
ko)a i%itira raster ta.aka ko)e i%a)u novinske fotografi)e. 0)egov postupak )e istovetno
reprodukovan i parodi)ski.
0)egovo prvo delo ra9eno /en'de)
ta.ka%a dolo )e kao izazov od )ednog
od n)egovih sinova ko)i %u )e rekao:
6+ladi% se da ne %o2e ovako da
1rta3 tataC7. Slika se zove 6Gledaj miki
i na n)o) su ilustrovani Miki Maus i Pa)a
Patak kako pe1a)u. Mogue )e da
natpis na ko)e% Pa)a ka2e Miki)u da )e
uhvatio )ednu veliku ri/u govori o to%e
da toliko hitro 2ivi da ne o/raa pa2n)u
na to koliko %o2da teti okolini i da za
to ne %ari.
0)egova na)poznati)a slika se zove
Whaam! na ko)o) se nalazi vazduni duel dva vo)ni.ka aviona gde )edan pora2ava
drugog ispal)u)ui raketu3 a kao to sa%o i%e ono%atope)ski govori udara1 )e poenta
slike. Mada )e /it slike o.igledan )ako )e interesantan sa% oda/ir kadra ko)i na neki
na.in oslikavala krvolo.nost i ogro%nu vo)nu fokusiranost politi.ke s1ene tadan)e
A%erike.
+riti1i su ga .esto napadali kako n)egov rad ni)e dovol)no originalan ali )e on kao
odgovor na to i%ao da ka2e da to su n)egovi radovi originalni)i to su kriti.ni)i. Dovorio )e
da su vitalno pro%en)eni ali da )e to ne%ogue dokazati ra1ionalni% raz%il)an)e%. ;a
se pretpostaviti da )e n)egova glavna us%erenost /ila oda/ir kadra. 0)egov rad )e uvek
pratila tenden1i)a za hu%oro%E %ogu se pogledati svi n)egovi radovi i sa%o se par
oda/rati ko)i nisu3 kao to su n)egove slike prevaza na vrhu stu/a ali i oni su .ak
naslikani da /udu parodi)ski i hu%orni zato to oslikava)u i%peri)sku %o.
(o= *i1htenstein A Look Mickey
*ihtenta)n )e ipak svo)e %il)en)e stalno izkazivao %nogo/ro)ni% deli%a. Bavio se svi%
aspekti%a l)udskog tela3 e%otivnog3 so1i)alnog3 l)u/vnog aspekta .oveka3 drutvo% i
svi% pro/le%i%a ko)i su u to vre%e /ili aktuelni itd. Fako su sva dela /ila parodi)ska3
n)egove kritike su otre i )ake i ostavl)a)u utisak i na potroa.e ali i na kritike.
(o= *i1htenstein A 'Whaam!'
(o= *i1htenstien A Drowning Girl (o= *i1htenstien A Crying Girl