V O V E D

Ponovoto razbirawe na konceptot za bezbednost, generalno, se sostoi

vo sogleduvaweto na negovite integralni kvaliteti i pomestuvaweto na
prioritetot na zakanite vrz bezbednosta na dr`avata. Inaku, se poso~uva deka
dr`avite izjasnuvaj}i se za prifa}awe na demokratskite principi vo razvojot,
sloboden pazar i po~ituvaweto na ~ovekovite prava, kako osnova i kako
nose~ki parametri vo nacionalnata i me|unarodnata aktivnost, imaat i novo
razbirawe za konceptot za bezbednost, koe e spomnato predmalku.
o sovremenite me|unarodni odnosi se prisutni tendencii kon konceptot
na bezbednost da se pristapi so po~ituvawe na univerzalnoto zna~ewe na
bezbednosta i zapazuvawe na celinata na site nejzini aspekti, od politi~kite,
socijalno ! ekonomskite, kulturnite, do razvojnite, ekolo"kite, voenite, kako i
pristapot kon mirot i bezebdnosta da go sodr`i po~ituvaweto na interesite na
site ~initeli na me|unarodnata zaednica. Pa, ottamu proizleguva i problemot na
ostvaruvaweto na osnovnite celi na #vetskata organizacija koi"to so
sovremenite me|unarodni odnosi dobija nov akcent na postavenite celi.
okabularot na politikata na $$ vek evidentno e zbogaten so referenci
koi"to se odnesuvaat na bezbednosta na me|unarodno nivo ! nacioanalna,
kolektivna, vzaemna, kooperativna, seopfatna, regionalna, legitimna i ednakva.
%a nekoi od ovie termini, koi"to podednakvo se sre}avaat i vo nau~nite
analizi i vo politi~koto sekojdnevie, mo`at da se nabrojat i soodvetni
referenci. &e|utoa, za pogolem del od niv mo`e da se konstatira deka pove}e
imaat retori~ka, otkolku analiti~ka vrednost.
&o`e da se konstatira deka su"tinata na problemot ne e sodr`ana vo
izmenite na paradigmata na bezbednosta, tuku da se precizira najsoodvetnoto
nivo za analiza na problemite.
Ponatamu, vo ponatamo"niot tekst }e se sretneme nakratko so
nacionalnata bezbednost kako integralen koncept, negoviot razvoj, kako i so
sovremenite aspekti na nacionalnata bezbednost.
KONCEPTOT NA BEZBEDNOST VO SOVREMENITE ME\UNARODNI
ODNOSI
okabularot na politikata na dvaesettiot vek evidentno e zbogaten so
referenci koi"to se odnesuvaat na bezbednosta na me|unarodno nivo !
nacionalna, kolektivna, vzaemna, seopfatna, legitimna, regionalna, kooperativna i
ednakva. %a nekoi od ovie termini, koi"to podednakvo se sre}avaat i vo
nau~nite analizi i vo politi~koto sekojdnevie, mo`at da se nabrojat i
soodvetni referenci. &e|utoa, za pogolem del od niv mo`e da se konstatira
deka pove}e imaat retori~ka, otkolku analiti~ka vrednost.
'ezbednosta na lu|eto vsu"nost se postavuva na stepen na
neprikosnoveno pravo i na toj na~in gi voveduva odbranata i opstanokot vo
funkcija na opredeluva~ki elementi na nadvore"nata politika na dr`avata. #o
toa I te`neeweto kon bezbednosta stanuva edna od glavnite determinanti na
me|unarodnite odnosi. #fatena vo toj kontekst, stabilnosta na dr`avata vo
zna~ajna mera e funkcija so razli~en stepen na vrednost, pri "to site dr`avi se
I se ~uvstvuvaat sebesi ranlivi od ma(inaciite na drugite.
'ezbednosta vsu"nost, pretstavuva razli~no ne"to vo razli~no vreme i
za da se utvrdi nejzinoto zna~ewe kako i da se razbere nacionalno
bezbednosnata politika na dr`avite e re~isi nevozmo`no bez potpolna ocenka
na rabotite koi"to pridonesuvaat za iracionalnoto odnesuvawe i pri~inite za
strav so koi"to se soo~uva dr`avata.
1. NACIONALNATA BEZBEDNOST KAKO INTEGRALEN KONCEPT
)azbiraweto na problemot na nacionalnata bezbednost vo sovremenite me|
unarodni odnosi podrazbira povisok stepen na tolkuvawe na analizite i na
problemskata sfera na me|unarodnite studii. Iako poimot nacionalna bezbednost
sugerira na fenomen opredelen na nivo na dr`avata, neodminliva e negovata
povrzanost so individualnata, regionalnata i sistemskata *me|unarodnata+ sfera na
problemot, koja"to e izrazena niz mnogubrojni i cvrsti interakcii.
Inaku, poimot nacionalna bezbednost upatuva i na centralnata pozicija na
politi~kiot i na voeniot sektor, niz koi"to dr`avata i najcvrsto se vospostavuva.
&e|utoa, negovoto problematizirawe }e bide nesoodvetno dokolku ne se
povrze so razli~nite akteri i so dinamikata na ekonomskata, socijalnata i
sferata na `ivotnata sredina. ,onceptot na bezbednost gi pribli`uva ovie
nivoa i sferi taka "to stanuva neop(odno tie da bidat tretirani kako
integralni.
Povrzanosta i kontradikciite koi"to proizleguvaat pri tretiraweto na
problemot na nacionalnata bezbednost se izra! zeni niz nekolku elementi i
toa -
Prvo, bezbednosta na poedinecot e zaklu~ena vo neskr"liviot paradoks
izrazen vo smisla deka taa e delumno zavisna i delumno zagrozena od
dr`avata. Poedincite mo`at da bidat zagrozeni od dr`avata na razli~en na~in,
no isto taka mo`at da bidat zagrozeni vo dr`avata kako rezultat na nejzinite
interakcii so drugite subjekti na me|unarodniot sistem. .o, sepak pra"aweto
2
na nacionalnata bezbednost ne mo`e da se reducira na nivoto na individualna
bezbednost.
toro, za pogolem del od dr`avite glavnata bezbednosna kontradikcija
proizleguva od nivniot odnos kon drugite dr`avi. /vaa kontradikcija e
opfatena vo idejata za dilemata sila bezbednost. 0ilemata sila ! bezbednost
mnogu opjasno e zabele`liva vo voeniot i ekonomskiot sektor. o ovoj doemn
postojat i realni mo`nosti za agresivno odnesuvawe.
Iako dilemata sila ! bezbednost pretstavuva fenomen i karakteristika na
me|unarodnot sistem, dinamikite koi"to ja kreiraat proizleguvaat od odnosite
pome|u samite dr`avi. %atoa i nacionalno!bezbednosnite problemi na dr`avite
ne mo`at soodvetno da se odmerat bez soodvetni referenci kon dr`avata.
Poradi toa, i samiot me|unaroden sistem stanuva nebezbeden dokolku negovite
strukturi se zagrozeni.
1reto, vo odnos na kontradikciite koi"to generiraat preku integralniot
kvalitet na nacionalnata bezbednost, vo smisla na razli~nite sektori, mo`e da
se konstatira deka niz mno"tvoto interakcii na sektorite kontradikciite se
manifestiraat vo pogolem obem vo samite niv, otkoku me|u niv.
1aka, vo politi~kiot sektor bezbednosnata logika se pokriva so analiza
na elementite na individualno, sistemsko i dr`avno nivo. oenata politika
koja"to vodi kon dilemata sila bezbednost pome|u dr`avite, isto taka ja
pottiknuva I odbranbenata dilema koja"to kako kontradikcija e distinktivna za
voeniot sektor. 2potrebata na sila vo sovremeni uslovi na vojuvawe ima
o~igledni implikacii vrz razvojot na `ivotnata sredina, dvi`ej}i se od
dolgotrajno (emisko zagaduvawe od nuklearna zima. 2potrebata na voena sila
e prosledeno i so te"ki socijalni i politi~ki posledici.
o ekonomskiot sektor distinktivnata kontradikcija se odnesuva na
odnosot pome|u ekonomskata ranlivost i ekonomska! ta produktivnost.
3konomskata politika se povrzuva so voenata bezbednost na kompleksen
na~in.
o domenot na ovoj sektor mo`e da se konstatira deka postoi i
zgolemena povrzanost na ekonomskiot sektor so `ivotnata sredina izrazena
preku te`nenieto kon masovno proizvodstvo i konsekvencite za ekosistemot.
3konomskata politika vr"i zna~ajno vlijanie i vrz politi~kiot i socijalniot
sektor. #lobodniot Pazar ja povlekuva socijalnata politi~kata struktura vo
kontinuirana silna sostojba na prilagoduvawe.
o socijalnikot sektor glavnata kontradikcija le`i vo dlaboko paro(alniot
kvalitet na etnokulturnite zaednici koi kako takvi egzistirale izvonredno dolg
istoriski period, i pome|u dlabokiot kosmopolitski kvalitet na skoro
promoviranata me|unarodna zaednica. &o`e da se ka`e deka odredeni normi vo
nekoi zaednici mo`e da dejstvuvaat kontradiktorno vo odnos na dominantnite
normi na globalniot poredok.
o odnos na sektorot na `ivotnata sredina ne bi mo`ele da konstatirame
deka e razviena kontradikcija vo kontekstot na samiot sektor. .o sepak,
3
najo~igledni se kontradikciite koi"to ovoj sektor gi razviva so politi~kite i
ekonomskite strukturi, ~ija fragmentacija go opstruira sozdavaweto entitet za
poli! ti~ko odlu~uvawe koj"to }e bide dovolno kompleksen za da se
spravi so planetarnite problemi.
/d sevo ova bi mo`elo da se konstatira deka povrzanosta na razli~nite
sektori i nivoa na problemot na bezbednosta se manifestira kako prirodno
integralna ideja. Iako individuite, dr`avite i me|unarodniot sistem pretstavuvaat
validna pojdovna osnova za istra`uvawe, za nitu edna od niv ne mo`e da se
ka`e deka pretstavuva edinstvena bazi~na kategorija na referentniot objekt na
konceptot za bezbednost.
Problemot na nacionalnata bezbednost treba da se sfati kako
sistemati~en bezbednosen problem vo koj"to i individuite i dr`avite i me|
unarodniot sistem imaat svoj del, vo koj"to ekonomskite, socijalnite i
faktorite od sferata na `ivotnata sredina, podednakvo se zna~ajni kako
politi~kite i voenite. Preku vakva integralna perspektiva, nivoata i sektorite na
nacionalnata bezbednost pretstavuvaat mnogu pokorisna platforma za
sogleduvawe na problemot.
RAZVOJ NA KONCEPTOT NA NACIONALNA BEZBEDNOST
%a da se razvie soodvetno razbirawe na problemot na nacionalnata
bezbednost, osobeno nejzinite me|unarodni dimenzii, prvenstveno treba da se
razbere konceptot za bezbednost.
Pocelosno razvien i po"iroko baziran koncept na bezbednost mo`e da
vodi kon konstruktivno redefinirawe na problemot na nacionalnata bezbednost.
su"nost, konceptot na bezbednost i ne e edinstven koncept preku koj"to
mo`e da mu se prijde na problemot na nacionalnata bezbednost.
#pored realisti~koto tolkuvawe, bezbednosta pretstavuva derivat na silata -
,,...akter koj ima dostatno sila da dostigne dominantna pozicija, kako rezultat
na toa }e se zdobie so bezbednost. o odnos na vakvoto razmisluvawe mo`e
da se konstatira deka e i razbirlivo, no edinstveno ako e potkrepeno so
dovolno "iroko poimawe na silata.
su"nost, mnogu porazvien koncept na bezbednost, nasproti
tradicionalniot, mo`e da se rasprostrani pome|u ekstremite na silata i mirot,
opfa}aj}i pove}e od nivnite obele`ja, i dodavaj}i pove}e elementi od niv.
1.1. Pro{iruva! "a #o"$!%&o& "a '!('!)"o*&
%a sovremenoto poimawe na konceptot za bezbednost, zna~ajna e
ulogata koja"to me|uzavisnosta ja ima vo sovremenata me|unarodna zaednica,
i koja"to fundamentalno se odrazi vrz tradicionalnite pristapi na problemot
na nacionalnata bezbednost vo me|unarodnite odnosi.
4
Preku realisti~kiot priod, me|uzavisnosta gi istaknuva ekonomskite,
socijalnite i problemite na `ivotnata sredina kako sprotivnost na tesnata i se
u"te dominantno nacionalisti~ka agenda na politikata na sila.
1.+. Ko"&ra)i#$ii vo #o"$!%&o& "a '!('!)"o*&
O)'ra,'!"a )i-!,a
2potrebata na zakana so sila kako sredstvo na politikata e vgradena
vo anar(i~nite me|unarodni odnosi. /d edna strana pozitivnite aspekti na
ovoj princip se vgradeni vo referencite na me|unarodnite dokumenti vo
smisla na nejzina zabrana kako sredstvo na politikata i na op"teweto me|u
dr`avite, no od druga strana upotrebata na sila e postajana e postojano
prisutna vo me|unarodnite odnosi.
o me|unarodniot sistem primarniot instrument na redot vooru`enite sili
isto taka, se primarna zakana za bezbednosta. 0r`avite sozdavaat voena sila
kako za sopstvena odbrana taka i za po"iroki bezbednostni celi. &e|utoa,
otkako tie edna" }e se formiraat, vakvata sila producira kontra ! bezbednosna
dinamika koja"to gi zagrozuva samite dr`avi no i me|u!narodniot sistem vo
celina.
#u"tinata na odbranbenata dilema primarno proizleguva od prirodata na
voenite sredstva, od nivniot razvoj i rasporeduvaweto vo edna dr`ava, duri
potoa od dinamikata na odnosite na dr`avite. 1aa proizleguva od
kontradikcijata "to postoi me|u voenata odbrana i nacionalnata bezbednost.
ooru`enite sili voobi~aeno se vospostavuvaat kako element na sistemot za
nacionalna bezbednost, i mo`e da se smeta za politi~ki gaf, dodeka voenite
sredstva pozitivno koreliraat so nacionalnata bezbednost. &e|utoa, kako "to
nitu eden od konceptite ne e podlo`en na kvantifikacija, onevozmo`eno e i
testiraweto na nivnite interakcii. .o zatoa mo`e da se konstatira deka ima
barem dva o~igledni slu~ai koga odbranata i bezbednosta mo`at da rabotat
eden protiv drug -
. koga odbranbenite tro"oci gi kompromitiraat, ili se sprotivstaveni na
ostanatite bezbednosti celi4
. koga odbranata gi nadminuva zagrozuvawata, a e dizajnirana za
odvra}awe.
,ongresniot sistem od 5657 god., 8igata na narodite i //.
pretstavuvaat rezultat na konceptualno dopolnuvawe na nacionalna odbrana so
kolektivna bezbednost. &e|utoa nikoj od ovie obidi ne e uspe"en kako glaven
kontrolira~ki element vo me|unarodnite bezbednosni odnosi.
o periodot po torata svetska vojna, konceptot na nacionalna odbrana e
zagrozen od nekolku aspekti. natre"nosta na dr`avata ne mo`e nitu da se
za"titi, nitu da se odbrani. 1otalna mobilizacija bara masovni promeni vo
5
socijalnite I politi~kite vrednosti, ~inej}i ja vojnata pove}e instrument na
op"testveni promeni otkolku na za"tita. /sven toa, sovremenoto vooru`uvawe
ja razni"a razlikata pome|u doma"niot *civilen+ front i voemiot front, so
"to odbranata vo smisla na zadr`uvawe na neprijatelot nadvor od granicite
stanuva nemo`no.
0estruktivnite karakteristiki na vooru`uvaweto ja reducira idejata za
nacionalna odbrana do apsurd, vo smisla na toa "to dr`avata mo`e da bide
zagrozena, pa duri i uni"tena od sredstvata koi"to se neop(odni za nejzinita
odbrana. 9ko kon ova se dodadat i dr`avnite interesi, osobeno ekonomskite i
ideolo"kite koi"to ne mo`e da se "titat soodvetno so voeni sredstva, se
sozdavaat uslovi za razvoj na po"irok koncept od odbranbeniot. 1oj treba da
ja za"titi dr`avata od pove}e as!pekti. /ttuka se promovira idejata za
konceptot na nacionalna bezbednost.
Di-!,a *i-a . '!('!)"o*&
o sovremenite me|unarodni odnosi dr`avite nastojuvaat da ja obezbedat
svojata blagosostojba i kontinuitet, odnosno opstanok na svoite politi~ki i
op"testveni vrednosti. /nie dr`avi koi"to nedostatno i neume"no go pravat
toa, vo najdobar slu~aj rizikuvaat zaguba na mo}ta, dodeka vo najlo" slu~aj,
zaguba na nezavisnost, ili ponekoga" na opstojuvaweto.
o vkupnata struktura na problemot, neogvoto teorisko objasnuvawe e
fokusirano vrz odnesuvaweto na dr`avite vo me|unarodniot sistem, taka "to
im se pridodavaat interakciite I nivoto na analiza na strukturata. /vie teoriski
aspekti se delat vo dva op"ti vida -
Prvo, onie koj"to go istra`uvaat direktnoto, svesno natprevaruvawe i
neprijatelstvo me|u dr`avite kako primeren izvor na konflikti i
toro, onie koj"to go istra`uvaat odnesuvaweto na dr`avite koja"to
producira konflikt, ili primerot na odnosi vo sistemot vo koj"to
neprijatelstvata se nenamerni./voj koncept mo`e da se protolkuva kako
povisoko koncepcisko postavuvawe na kontradikciite sodr`ani vo
bezbednosniot koncept. %atoa razvivaweto na konceptot za dilemata sila !
bezbednost, namesto tradicionalnata bezbednosna dilema, mo`e da se sfati
deka e napraveno so cel da se voo~i razlikata pome|u sprotivnite tezi koi"to
gi ~inat nedorazbirawata. #pored ovoj koncept razbiraweto na me|unarodnite
odnosi mo!`e da se zajakne so razdvojuvawe na konceptot za bezbednost od
konceptot na sila.
0istinkcijata pome|u borbata za sila i borbata za bezbednost e zna~ajna
od pri~ina "to se ozna~uvaat fundamentalno razli~ni obrazlo`enija za
nesigurnosta vo anar(i~nite me|unarodni odnosi, i zatoa "to se zazemaat
razli~ni politi~ki pozicii za problemot.
+. SOVREMENI ASPEKTI NA NACIONALNATA BEZBEDNOST
6
Pri~inite za pro"iruvawe na tradicionalniot koncept na bezbednost i
prodlabo~uvawe na negovata agenda se izvlekuvaat od slednite elementi -
Prvo/ od izmenetiot prioritet pome|u bezbednosnite sferi predizvikan od
raste~kata povrzanost i me|uzavisnosta vo sovremenite me|unarodni odnosi4
V&oro/ od politi~kite karakteristiki na konceptot, kako i od
Tr!&o. .egovite integrativni intelektualni kvaliteti.
%golemenata me|uzavisnost go menuva profilot na zakanite i
~uvstvitelnosta i izlo`enosta kon niv, so "to go definiraat bezbednosniot
problem. %a pove}eto dr`avi koi"to egzistiraat vo porazvienite delovi na me|
unardniot sistem, stravot od vooru`en napad ili agresija e namalen ili pak e
vo is~eznuvawe. /va, delumno pretstavuva rezultat na namaluvaweto na
stepenot na nuklearnoto zastra"uvawe i na istoriski predispozicioniranite pri~ini
za strav od vojna, od edna strana, a od druga e rezultat na sozdavaweto
bezbednosni zaednici koi"to posebe
pretstavuvaat rezultat na izmeneti socijalni normi, politi~ki percepcii i
ekonomski interes. akviot trend osobeno se manifestira"e so zavr"uvaweto
na #tudenata vojna.
torata pri~ina za pro"iruvawe na konceptot e povrzana so ona "to
pretstavuva upotrebliv politi~ki kvalitet na bezbednosta. Idejata za
bezbednosta nudi mnogu na onie ~ija glavna gri`a e samoza"titata. &e|utoa,
nudi malku nudi za onie ~ija vode~ka ideja e dominacija preku akumulirawe
sila, a isto taka, go distancira agresivnoto, od elementite koi"to izvorno
proizleguvaat od samoza"titata. :vrstoto vsaduvawe na konceptot na
podednakvo vo anar(ijata i me|uzavisnosta, ovozmo`uva da se razbijat brojnite
iluzii prisutni kako ekstremi vo dvata pristapa, a koi gi optovaruvaat
politi~kite debati.
Inaku, generalniot koncept na nacionalna bezbednost postaven vo me|
unaroden kontekst i komplementaren so me|unarodnata i vzaemnata
bezbednost, pretstavuva neop(oden del na po"irokata bezbednosna agenda.
Preku nego, ili negovite elementi, mo`e da se problematizira me|udejstvoto na
zagrozuvawata i izlo`enosta na niv od strana na dr`avite. .o taa mo`e da se
locira i vo kontekstot na me|uzavisnosta koja"to e karakteristi~na za mnogu
sferi od me|unarodnite odnosi voeni, no i nevoeni. 1oa zna~i deka
nacionalnata bezbednost }e se zadr`i kako potencijalen i relevanten koncept,
so toa "to bezbednosnata logika sodr`i strogi me|unarodni i kolektivni
dimenzii.
1retata pri~ina za prilagoduvawe kon po"iroka bezbednosna agenda
pretstavuva intelektualnata privle~nost na integrativnite kvaliteti na samata
ideja. 1oa e privle~nosta od nejzinoto akademsko prou~uvawe. #u"tinata se
sostoi vo toa "to konceptot na bezbednost go ovozmo`uva na~inot na
povrzuvawe vo edinstvena celina na pove}e sferi na teritorijata i anali!zite vo
me|unarodnite studii, koi"to inaku se izolirani edna od druga. :entralnoto
7
mesto na bezbednosta vo studiite za me! |unarodnite odnosi e potcrtano so
faktot deka od negovata koncepcija i idei mo`e da proizlezat- bezbednosnite
kompleksi, odbranbenata i dilemata sila ! bezbednost, slaba i silna dr`ava i
zrela i nezrela anar(ija. /vie idei mo`at da ja podnesuvaat komparacijata so
onie koio"to proizleguvaat od konceptot na sila. Inaku, spored nekoi analizi,
bezbednosta pretstavuva realna organizaciona ideja za &e|unarodnite studii,
koja"to vo najmala raka e efikasna pri obedinuvaweto na subjektite isto
kolku i silata, no e pomalku destruktivna vo nejzinite politi~ki
konsekvenci.
3dna od ideite kako da se obedinat ovie analizi e preto~ena vo
za~etocite na &e}unarodnite bezbednosni studii. 1uka se nao|a i atraktivnosta
na idejata za prifa}awe po"irok koncept za bezbednost.
0.1. Pr!)u*-ovi (a *o()ava! "a *ovr!,!" #o"$!%& "a
'!('!)"o*&
#ekoga" koga stanuva zbor za bezbednosta, diskusiite se odnesuvaat
na potragata po sostojba koja"to mo`e da se ozna~i kako otsustvo od strav.
I ako takvata diskusija e vo kontekstot na me|unarodniot sistem, bezbednosta
ja opfa}a sposobnosta na dr`avata i op"testvoto da go odr`at svojot nezavisen
identitet kako i svojot funkcionalen integritet. .o ponekoga", vo potragata
kon bezbednost, zaednicite, odnosno dr`avite se vo me|usebna (armonija, a
nekoga" se i sprotivstaveni. Inaku vo kakov I da se odnos, bezbednosta na
~ovekovite kolektiviteti ja opredeluvaat pet glavni sektori.
o poinakva smisla, odnosno vo generalna smisla, voenata bezbednost
se odnesuva na tolkuvaweto na dve nivoa - na voenite ofanzivni i defanzivni
sposobnosti na dr`avata za namerite na drugite. Politi~kata bezbednost se
odnesuva na organizaciskata stabilnost na dr`avata, sistemot na vladeewe i
ideologijata koja"to mu dava legitimitet. 3konomskata bezbednost se odnesuva
na pristapot kon resursite, finansiite i pazarot ne!op(odni da ostvarat
prifatlivo nivo na blagosostojba i dr`av! na mo}. #ocieatalnata bezbednost se
odnesuva na opstojuvaweto, sodr`ana od prifatlivi uslovi za napredok, od
tradicionalen jazik, kultura i religija i nacionalen identitet i obi~ai.
'ezbednosta na `ivotnata sredina se odnesuva na odr`uvaweto na lokalnata i
planetarnata biosfera kako osnoven potporen sistem od koj"to zavisat site
drugi ~ove~ki potfati. /va se tie pet glavni sektori, koi"to ne funkcioniraat
vo izolirana forma. #ekoj od ovie sektori pretstavuva fokusna na
bezbednosnata problematika, a i domen za vospostavuvawe prioriteti, no site
zaedno se povrzani so cvrsti interakcii.
#o ova vsu"nost donekade se rasvetluva smislata okolu toa na "to se
odnesuva bezbednosta.
'ezbednosta kako koncept bara jasno definiran referenten objekt, bidej}i,
bez da se dade odgovor na pra"aweto ! bezbednost na "to; i samiot koncept
8
vsu"nost i nema nekoja smisla. .o, i simplificiran odgovor kako bezbednost
na dr`avata, ne gi zadovoluva sovremenite dimenzii na ovoj koncept. 1aka e
bidej}i, bezbednosta na koj bilo od referentnite objekti ili razli~nite nivoa ne
mo`e da se vospostavi vo vakuum ili pak izolacija od drugite akteri na me|
unarodniot sistem. 'ezbednosta na eden od niv pretstavuva sostojba !
preduslov za bezbednost na drugite subjekti. Pa taka, edna od osnovnite
pretpostavki e da se utvrdi referenten objekt na bezbednosta na nekolku
razli~ni nivoa.
S O D R 1 I N A 2
oved ................................................................................................................5
,onceptot na bezbednost vo sovremenite me|unarodni odnosi......+
5..acionalnata bezbednost kako integralen koncep....................0
<. )azvoj na konceptot na nacionalna bezbednost.............................3
<.5. Pro"iruvawe na konceptot na bezbednost..........................3
<.<. ,ontradikcii vo konceptot na bezbednost.........................4
/dbranbena dilema.......................................................................4
0ilema sila ! bezbednost .........................................................=
>. #ovremeni aspekti na nacionalnata bezbednost .........................6

>.5. Preduslovi za sozdavawe sovremen koncept na
bezbednost....................................................................................5
9
KORISTENA LITERATURA
8idija ?eorgieva, Tvorewe na mirot, #kopje 5@@@ g.
10