Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 1

Mainski materijali
- Predavanje (SS) 11a
b
b
b
Tehniko drvo, papir, lepkovi i
zatitne prevlake
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 2
Drvo
Koristi se u:
mainstvu (manje)
graevinarstvu (vie)
Drvo je najvie upotrebljavana
industrijska sirovina u svetu. Iz njega se
dobija oko 2600 organskih jedinjenja i
izradjuje oko 25000 razliitih predmeta.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 3
U pogledu hemijskog sastava drvo se sastoji iz:
ugljenika (50%)
kiseinika (40%)
vodnika, azota, pepela (ostalo)
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 4
Sve vrste drvea se dela na tvrda i meka
hrast jela
brest bor
javor tisa
breza omorika
trenja smreka
bukva lipa
grab topola
klen vrba
Meka Tvrda
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 5
Prstenovi (godovi)
rano proleno drvo (svetla boja earlywood) i
pozno letnje drvo (tamna boja - latewood)
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 6
Osobine drveta
U ivom (sirovom) drvetu: 150% vlage u beljiki, 50% u sriki
U tehniki upotrebljivom (suvom) drvetu: 10-15% (postie se uglavnom
vetakim suenjem)
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 7
Skupljanje i bubrenje su povratne pojave koje imaju veliki praktini
znaaj i zavise od pravca
uzdu vlakana 0.1-0.8%,
radijalno 3.0-5%,
popreno 6-13%,
zapreminsko 7-22%
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 8
Mehanike osobine drveta
U velikoj meri zavise od procenta vlage. Drvo je anizotropno.
Gustina, kg/m
3
Jaina, MPa (pri 15% vlanosti)
na pritisak na zatezanje
Uzdu
vlakna
Popreno
na vlakna
Uzdu
vlakana
Popreno
na vlakna
Bagrem 870 770 59 13 16 148 4.3 120
Breza 960 650 43 - 12 137 7 125
Bukva 990 730 53 9 8 135 7 105
Hrast 1080 710 47 11 7.5 90 4 92.5
Grab 1080 830 66 - 8.5 107 - 107
Javor 980 630 49 10.4 9 82 - 95
Jasen 920 740 47 11 6.5 104 7 99
Jela 1000 450 31 4.5 5.1 84 43 60
Lipa 730 530 44 9.5 4.5 85 - 90
Orah 990 680 58 12 - 100 3.5 119
Bor 700 550 43.5 7.5 10 104 3 78
Smreka 740 470 43.7 6 6.7 90 2.7 66
Vrba 1000 560 28 - 7 64 - -
Statiko
Savijanje
popreno
na vlakna
na cepanje
du drveta
Sirovo
(svee)
sa 15%
vlage
vrsta
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 9
Defekti drveta
Deformacije pri suenju i bubrenju
Prsline
vorovi
Oteenja koja su izazvali insekti
(drvoder, iak), gljivice, bakterije
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 10
Proizvodi
od drveta
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 11
Lanac prerade drveta
Naini seenja drveta
Od stabla do gotovog
proizvoda
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 12
Preraevine od drveta
Lepljena ploa ili ukrteno drvo (laminat)
Dobija se lepljenjem vie slojeva drveta
tako da vlakna budu ukrtena.
Ovako lepljene ploe jae su od punog
drveta iste debljine, imaju osobine
nezavisne od pravca i manje se
skupljaju, bubre ili savijaju.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 13
per ploe
per ploe se izradjuju od drvene strugotine uz dodatak mehanikog sredstva
protiv bubrenja. Takva masa se najpre sui i potom presuje na toplo.
per ploe mogu biti prevuene s jedne strane ljutenim drvetom ili plastikom
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 14
Iverice
Iverice su proizvodi dobijeni od drvenih otpadaka koji se zagrevaju i
presuju zajedno sa sintetikim smolama. Zahvaljujui pritisku poveava se
gustina, a smanjuje poroznost polaznih sirovina odnosno drvena masa se
zasiuje smolama ili vodootpornim lepkovima.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 15
Furniri
Furniri su tanki listovi drveta, dobijeni ljutenjem, debljine 0.6-2 mm,
koji se upotrebljavaju za lica nametaja i enterijera (oblaganjem iverica
i per ploa).
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 16
Lesonit ploe
Lesonit ploe se izrauju presovanjem drvenih vlakana, uz dodatak veziva
ili bez njih. Razlikuju se ekstratvrde, tvrde, polutvrde i izolacione (porozne)
lesonit ploe.
Tvrde ploe
Tvrde ploe izraduju se od drvenih otpadaka koji se izlau dejstvu toplote i
hemikalija tako da se izdvajaju celulozna vlakna i lignin; njihovim meanjem
i presovanjem na toplo proizvode se razne vrste ploa. Standardne klase
ovih ploa mogu biti glatke sa jedne strane ili sa obe strane.
Impregniranjem standardnih ploa pomou polimernih materijala, proizvode
se temper klase tvrdih ploa koje imaju veu tvrdou i gustinu od obinih
ploa. Koriste se za spoljne konstrukcije jer su vodootporne.
Izradjuju se i tvrde ploe manje gustine, tzv. panel ploe koje na povrini
mogu imati razliite oblike koji imitiraju kou, drvena vlakna i sl.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 17
FINALNI DRVENI PROIZVODI
Enterijer
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 18
Objekti za stanovanje
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 19
Stolarija
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 20
Za pakovanje ....!!!
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 21
Za umetnike predmete
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 22
Nametaj
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 23
Automobile,
podmornice ??????
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 24
Zatita drveta (konzervacija)
od bakterija, gljivica, insekata (hemijskim sredstvima)
vlage, sunca (boje, lakovi, katransko ulje, ...)
poara (fosfati, borati)
Zatita se izvodi:
premazivanjem,
natapanjem,
impregnisanjem,
plastificiranjem,
metaliziranjem
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 25
Papir kao inenjerski materijal
Papir je celulozni materijal dobijen odstranjivanjem lignina iz drveta ili
drugih materijala i valjanjem preostale celulozne mase u tanke slojeve.
Postupak proizvodnje papira zavisi od
izvora celuloze (meko drvo, tvrdo drvo,
pamuni otpaci, slama, stare krpe) i
naina na koji se ona preradjuje.
U toku kuvanja lignin i druge smolaste
materije veinom prelaze u rastvor, a
celuloza ostaje nepromenjena.
Celuloznoj masi se jo dodaju punioci
kao kaolin, talk, gips, barijum-sulfat i
dr., koji ispunjavaju sve neravnine na
papiru.
Za medjusobno povezivanje smee dodaju se kolofonijum, soda, stipsa.
Iz ovako pripremljene mase izradjuje se papir na specijalnim mainama.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 26
Pisai papir se proizvodi od
pamunih belih krpa (80%), a
najfiniji od 100% belih pamunih
krpa.
Paus papir za crtanje i
kopiranje, proizvodi se od krpa
tretiranih polimerom. Prihvata
tu ili olovku i lako se brie.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 27
U inenjerskoj praksi koriste se razne vrste papira za izolaciju.
Izradjuju se od azbestnih vlakana, a slue za termiku izolaciju
sudova i cevi koji rade na povienim temperaturama.
Karton se pravi od
seckanog starog papira
koji se presuje u ravne
table debljine 5-10
mm, ili se najpre
izradjuje rebrasti
karton koji se zatim
lepi izmedju dve ravne
table.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 28
Gipsane ploe predstavljaju sendvi
konstrukciju dobijenu od gipsa umetnutog
izmedju dva kartona. One su vatrostalne i
njima se uglavnom oblau tavanice.
Slamena ploa je laminat sa jezgrom od
presovane slame u sendviu izmedju dva
gipka kartona.
Ploe od mineralne vune prave
se presovanjem mineralne vune ili
staklene vune i jednostranim
oblaganjem sa kartonom
premazanim bitumenom. Tako se
postie da ove ploe pored dobre
termike i zvune izolacije budu i
vodootporne.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 29
Lepkovi
Lepkovima nazivamo nemetalne supstancije koje, kad se premau preko
naleglih povrina lepljenih delova, mogu da ih vrsto poveu, a da pri tome
ne menjaju strukturu tih delova.
Odredjene varijante lepkova su:
paste (paste ili cementi su na bazi lepkova ali se kombinuju sa
odgovarajuim puniocima)
zaptivni materijali (zaptivni materijali (kitovi) nemaju jainu kao lepkovi
ve slue da se obezbedi nepropustljivost spojeva, popune prsline i
neravnine)
Mogu se lepiti kako nemetali tako i metali.
Sintetiki lepkovi u mnogim sluajevima daju spojeve ija jaina ne
zaostaje za zakovanim ili zavarenim spojevima.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 30
Ogranienja za primenu lepljenja su:
pad jaine spoja na visokim temperaturama,
relativno brzo starenje nekih lepkova,
osetljivosti lepljenog spoja na lokalnu koncentraciju napona i
osetljivosti na delovanje vlage i hemikalija.
Osnovni sastojci lepka su:
supstancija koja ima svojstva lepljivosti + punioci, rastvarai, otvrdnjivai
Stvrdnjavanje lepka, tj. njegov prelazak iz tenog u vrsto stanje moe
nastati usled:
fizikih promena (nastaju zbog isparavanja ili difuzije rastvaraa)
hemijskih promena (usled hemijskih reakcija)
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 31
Vrste lepljenih spojeva
Vrste lepkova
Razlikuju se:
lepkovi prirodnog porekla (biljni, ivotinjski) i
sintetiki (uglavnom organski, redje neorganski)
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 32
Lepkovi prirodnog porekla
Ovi lepkovi su obino na bazi:
skroba,
tutkala ili
celuloze.
Skrobni lepkovi upotrebljavaju se za koverte, marke, i sl.
Samolepljive trake izradjuju se od papira ili tekstila koji se sa jedne strane
prevlae ivotinjskim lepkom (tutkalom), odnosno skrobnim ili dekstrinskim
lepkom (skrob i kiselina).
Celulozni lepkovi se prave od nitroceluloze i hemijskih rastvaraa kao to je
etil alkohol (etanol). Obino se dodaju plastifikatori kao to su gumi-
arabika (biljni lepak dobijen suenjem soka afrikih vrsta akacija) i smole.
Ovo su tzv. kuni lepkovi, kojima se moe lepiti im ispari rastvara. Slabo
su otporni na toplotu i zapaljivi su.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 33
Organski sintetiki lepkovi (imaju najveu primenu u automobilskoj
industriji). To su:
hloropren lepkovi proizvedeni iz vetakog kauuka (otporni su na ulje i
vodu i mogu se upotrebiti za lepljenje delova koji rade na temperaturi
ispod 60C)
lepak na bazi butaprena sa dodatkom izocijanida (do 5%) (ima
otpornost na viim temperaturama - do 80C, a kratkovremeno ak i
do 100C). Koriste se za spajanje kombinacija:
lim-gumeni zaptivai,
lim-koa,
lim-PVC,
drvo-koa,
staklo-filc.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 34
Polimerni sintetiki lepkovi se izradjuju od sintetikih smola, kao i
od celuloze i mogu biti:
termoreaktivni (duroplasti) i
termoplastini.
Termoreaktivni lepkovi ovravaju posle zagrevanja. Izradjuju se od razliitih vrsta
smola.
Epoksidni lepkovi upotrebljavaju se za staklo, keramiku, elik, drvo.
Fenolni lepkovi, dobijeni od smole i formaldehida otvrdnjavaju istovremenim dejstvom
toplote i pritiska. Koriste se za lepljenje abrazivnih materijala za papirnu osnovu (mirgl
papir, trake za poliranje i sl.). Osim toga, od fenolnih smola prave se lepkovi za metale.
Isporuuju se u obliku praka i u tenom stanju.
Melamin-formaldehid lepkovi aktiviraju se samo pod pritiskom i toplotom. Ponekad se
kombinuju sa uretanskom smolom da se dobije vodootporan lepak za ukrteno drvo.
Poliuretanski lepkovi se koriste za lepljenje drveta, metala ili plastika.
Poliesterski lepkovi polimerizuju se meanjem alidnih smola i stirena. Variraju od grupe
vrlo vrstih lepkova do testasto elatinske mase. Otporni su i nerastvorljivi u vodi ali nisu
termo-postojani.
Silikonski lepkovi se koriste zajedno sa lepkovima na bazi kauuka za lepljenje plastike,
metala, keramike u irokom dijapazonu radnih temperatura.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 35
Termoplastine paste se odlikuju time to pri naknadnom zagrevanju ponovno
omekavaju. Izradjene su od celuloze, akrilata i polivinila.
Polihlorpropen (neopren) lepkovi su najire korieni termoplastini lepkovi.
Isporuuju se u tenom obliku, a kombinuju se sa puniocem za ojaavanje i
agensom za stvrdnjavanje. Ove se komponente meaju neposredno pre
upotrebe.
Polivinil alkohol lepkovi se upotrebljavaju kao zatitne prevlake, ali i kao
lepkovi za kou, papir, tekstil. Polivinil acetat lepkovi namenjeni su za
prevlaenje gumenih traka, brodske opreme i za lepljenje poroznih i
neporoznih materijala (stakla, metala).
Polivinil butil lepkovi se upotrebljavaju za izradu vieslojnog sigurnosnog
stakla.
Akrilati, kao to su npr. lucit i pleksiglas, rastvaraju se u acetonu i u tom
obliku upotrebljavaju. Etil akrilni lepak moe biti korien za lepljenje
pritiskom poto je gibak i uvek zadrava dobru prionljivost za osnovni
materijal.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 36
Tehnologija lepljenja
Tehnologija lepljenja se sastoji iz sledeih operacija:
pripreme povrina za lepljenje,
pripreme lepka,
nanoenja lepka,
ovravanja lepka i
kontrole lepljenog spoja.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 37
Zatitne i dekorativne prevlake
Prevlake su tanki slojevi materijala koji slue da zatite metale i nemetale od
spoljnih uticaja korozije, oksidacije, absorpcije vode i vlage, habanja i drugih
uticaja.
Zatitne prevlake mogu se na povrinu naneti:
elektrolitiki
stvaranjem povrinskih oksida (neorganskih filmova),
premazivanjem
potapanjem ili
metalizacijom
Prevlake mogu da budu:
boje i lakovi
elektrolitike prevlake
prevlake dobijene metodom kontakta, toplog potapanja i prskanja
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 38
Boje i lakovi slue za zatitu povrina od korozije, oksidacije, vlage
dejstva hemijski agresivnih sredina, kao i za njihovu dekoraciju. U svom
sastavu mogu da sadre:
vezivna sredstva (veziva su povrinski aktivni teni polimeri koji
prekrivaju metal i zadravaju pigmente i aditive na tienoj povrini.
Pored prirodnog ulja, veziva mogu biti i mnoge vrste smola, celulozni
polimeri i fluorokarbonske smole),
pigmente (pigmenti slue da se postigne odredjena boja, omogui
poliranje i sprei rdjanje),
inhibitore rdje (crvena i plava olovna boja, cink hromat i olovo hroma),
rastvarae i
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 39
Elektrolitike prevlake se nanose uspostavljanjem strujnog kola preko
elektrolita u kome se nalazi radni predmet i zatitni metal. Radni predmet
postaje katoda, a zatitni metal anoda kada se kroz elektrolit propusti
jednosmerna struja. Elektrolitike prevlake su od Cr, Sn, Cu, Pb, Zn, Cd,
Ni i dragocenih metala.
Katoda
Prevlaka
Anoda
(Cr, Sn, Ni)
- +
Shema platiranja
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 40
Hromiranje moe biti dekorativno, porozno i tvrdo.
Dekorativno hromiranje se obino obavlja na delovima koji su prethodno bili
platirani bakrom ili niklom.
Porozno hromiranje izvodi se na tarnim povrinama koje u toku rada treba da
zadre mazivo ulje, kao to je to na primer sluaj kod cilindara malih
dvotaktnih motora.
Tvrdo hromiranje se koristi radi poveanja korozione otpornosti elinih i
aluminijumskih povrina.
Kalaisanje se primenjuje za kuhinjsko posudje, jer kalaj nije toksian, ne
korodira i ne tamni sa vremenom.
Bakarne ili mesingane prevlake uglavnom slue kao podloga za hromiranje ili
pozlaivanje.
Olovo, cink, kadmijum i nikal upotrebljavaju se za zatitu elinih delova od
korozije.
Platiranje zlatomi srebrom najbolja je zatita metalnih delova od hemikalija i
oksidacije.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 41
Neorganski filmovi nastaju reakcijom metala sa spoljnom sredinom koja sadri
zatitne materije koje postaju sastavni deo osnovnog materijala. Ovde spadaju:
Anodna oksidacija aluminijuma poznata kao eloksiranje, ima iroku primenu za
zatitu od korozije, za poveanje otpornosti na habanje (velika povrinska
tvrdoa), za pripremu za bojenje i lakiranje i za povrinsku elektro-izolaciju (Al2O3
je izolator). U toku procesa aluminijum je anoda, dok katoda moe da bude svaki
metal rastvorljiv u kiselini (15-20% H
2
SO
4
) za eloksiranje.
Oksidne prevlake na povrinama metala mogu se takodje obrazovati njihovim
izlaganjem gasovima ili rastvorima na povienim temperaturama. Tako se npr.
povrinskom oksidacijom elika ili gvodja postie ne samo zatita od korozije ve
i lepi izgled. elini delovi dobijaju crnu ili mrku boju (bruniranje).
Fosfatne prevlake se dobijaju potapanjem elinih delova u kade koje sadre
rastvore fosfata cinka ili mangana. One se uglavnom nanose na eline delove, a
ponekad i na legure aluminijuma.
Difuznom hromiranju se uglavnom podvrgavaju elini delovi u sredini bogatoj
hromom i vodonikom.
Siliciranje je takodje postupak povrinske impregnacije legura gvodja na
povienoj temperaturi i u sredini koja sadri silicijum karbid i hrom.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 42
Prevlake dobijene metodom kontakta, toplog potapanja i prskanja
Kontaktna metoda se zasniva na elektro-hemijskom nanoenju prevlaka bez
korienja elektrine struje iz spoljanjeg izvora. Tako se, na primer, nanose nikal
ili kalaj na eline delove, ili kalaj na mesingane delove.
Toplo potapanje ostvaruje se unoenjem osnovnog materijala u toplo kupatilo
zatitnog metala. U stvari, metali niske temperature topljenja slue za platiranje
metala visoke temperature topljenja. To znai da se elik ili mesing mogu zatititi
potapanjem u kupatilo cinka, kalaja, aluminijuma ili olova (pocinkovavanje,
kalaisanje, alitiranje, poolovljavanje).
Platiranje metala prskanjem (metalizacijom) ostvaruje se rasprivanjem
istopljenog metala po komadu koji se titi. Kad rasprene estice udare u povrinu
metala one vrsto naleu na nju. Dodatni materijal u obliku praha ili ice, topi se u
gasnom plamenu, odnosno u elektrinom luku, a zatim raspruje u sitne kapljice
dejstvom komprimovanog vazduha. Uglavnom se nanose W, Mo, te legure tipa
NiCr i Co za zatitu elika od hemijske (gasne) korozije.