KOMPLEKSOMETRIJA

Volumetrijske metode su analitike metode zasnovane na mjerenju volumena dodanog

reagensa. Odreivanja se izvode na nain da se otopini supstance koja se odreuje dodaje
otopina reagensa poznate koncentracije sve dok odreivana supstanca potpuno ne izreagira s
reagensom.
Opisana operacija se naziva titracija, dodavani reagens kojim se vri titracija naziva se titrant,
a titrirana tvar analitom. Zbog toga se volumetrijske metode analize nazivaju titrimetrijskim.
Kompleksometrija obuhvata skup volumetrijskih metoda koje se temelje na svojstvu
aminopolikarbonskih kiselina, da s !, "!, i #!valentnim metalnim jonima stvaraju u vodi lako
rastvorljive ali slabo disocirane komplekse. $ analitici lijekova se koristi za odreivanje jona
%l
"&
, 'i
"&
, (a
&
, (u
&
, )g
&
, *g
&
, Zn
&
u gotovim preparatima, galenskim preparatima i
raznim rastvorima.
Ligandi su naje+e neutralne ili negativno naelektrisane vrste ,molekuli ili anjoni- sposobne
da grade koordinativne veze sa metalima.
Koordinacioni broj . broj monodentatnih liganada vezaanih za centralni jon
/igandi ,adendi-, / . joni ,anjoni . (0!, 1(0!, 1

O
"
!
i dr.- ili molekule ,0)
"
, )

O- koji se
ve2u za centralni jon
Monodentatni ligandi daju jedan elektronski par ! grade necikline
komplekse
Polidentatni ligandi ,bi!, tri!, tetra!, itd.- daju dva ili vie elktronskih
parova ! grade cikline ili helatne komplekse ,helati-
*onodentatni ligandi
,)

O, 0)
"
, 3!, (l!, 'r!, 4!, (0!, 1(0!...-
'identatni ligandi
,(O
"

!, 1O
#

!, 1O
"
!
, (

O
#
!
, (
#
)
#
O
5
!
, )

0!()

!()

!0)

, ...-
6etradentantni ligand
,)

0,()

!0)!,()

!0)!,()

!0)

Uslovi za primjenu reakija s!varanja kompleksa u volume!riji

reakcija stvaranja kompleksa mora da bude stehiometrijska
brzina reakcije mora da bude velika
stabilnost nagraenog kompleksa mora da bude dovoljno velika, jer se u protivnom ne
dobija otra taka ekvivalencije zbog disocijacije kompleksa
reakcija stvaranja kompleksa treba da obuhvati to manje stupnjeva, da bi se dobila
otra taka ekvivalencije
prilikom reakcije stvaranja kompleksa ne smije istovremeno da se deava ni jedna
sporedna reakcija, jer mo2e da dovede do pogrenih rezultata
7
KOMPLEKSIRAJU"I REA#E$SI
Kompleksiraju+i reagensi se dijele na one koji stvaraju nerastvorljive komplekse u vodi a
rastvorljive u organskim rastvaraima. 6o su8 %ime!il&lioksim, saliilal%oksim, '(
)i%roksi)inolin i %r.
Kompleksiraju+i reagensi koji stvaraju rastvorljive komplekse u vodi su8 7,!diamino!etan,
etilendiaminotetrasir+etna kiselina ,komplekson 44, titriple9 44-, natrijumova so
etilendiaminotetrasir+etne kiseline,:;6%, komplekson 444, 6itriple9 444- , cikloheksan
diamin!7, !tetrasir+etna kiselina ,komplekson 4V-
$EOR#A$SKI LI#A$*I
$aj+e,-e se koris!e.
titracije sa neorganskim monodentatnim kompleksiraju+im reagensima
/neikli+ni kompleksi0
POLI*E$TAT$I LI#A$*I

KOMPLEKSOMETRI! /ikli+ni kompleksi0
0aje+e se koriste8
aminopolikarboksilne kiseline, tzv. kompleksoni
Titracije koje se "asnivaju na nastajanju neorganski# kompleksa
Ti!ran! Anali! $apomena
1&/$O203
4r(, 5l(, S5$(, 5$(
!iourea
Proizvo%i su neu!ralni kompleksi
6ive /II07
koris!e se razli+i!i in%ika!ori
A&$O2 5$(
Proizvo% je 8A&/5$039(7
in%ika!or je jo%(7
!i!rira se %o pojave zamu-enja
A&I
$iSO: 5$(
Proizvo% je 8$i/5$0:93(7
in%ika!or je jo%(7
!i!rira se %o pojave zamu-enja
A&I
K5$ 5u3;, 1&3;, $i3;
Proizvo%i. 85u/5$0:93(,
1&/5$03, 8$i/5$0:93(7
koris!e se razli+i!i in%ika!ori

Kompleksome!rija
Kao standardna otopina u kompleksometriji naje+e se koristi otopina etilendiamin!
tetrasir+etne kiseline ,:;6%-.
:;6% je stabilna organska kiselina, koja disocira u etiri stepena.
:;6% je slabo rastvorliva u vodi, te se kao reagens u kopleksometriji koristi se njena
dinatrijeva sol ,0a)<-.
6o je primarni standard koji se na tr2itu mo2e na+i pod razliitim trgovakim
imenima ,Komplekson III, 5)ela!on, Ti!riple< III, =ersone, i!%.0.
:;6% je polidentantni ligand koji posjeduje 5 koordinacijskih mjesta, dva preko
nitrogenovih atoma i etiri preko kisikovih atoma iz acetatnih grupa.
$ reakciji s centralnim metalnim ionom mo2e stvarati stabilne helatne komplekse sa
#, = ili 5 koordinatnih mjesta.
>eakcija jona metala, bez obzira na njihov oksidacioni broj, sa :;6% je u
stehiometrijskom odnosu 787.
Men; ; 13>3( Me>/n(:0 ; 31;
>eakcijski produkt *e<,n!#- naziva se kompleksni jon.
>eakcija izmeu metalnog jona i :;6% odvija se u tano odreenom i konstantnom
p) podruju.
:;6%!kompleksi sa %vovalen!nim metalnim jonima s!a?ilni samo u ?aznoj sre%ini,
a s !rovalen!nim i +e!verovalen!nim metalnim jonima s!a?ilni su i u kiselim
o!opinama.
"
O ) < ) 0a O )
(OO) () ( 0aOO()
0 ! () () ! 0
(OO0a () ( )OO()

Raspo%jela poje%ini) o?lika E*TA u zavisnos!i o% vrije%nos!i p1 ras!vora

p1 najprisu!niji o?lik
@3 1:>
3.A B 3.C 12>(
3.C B D.3 13>3(
D.3 B EA.2 1>2(
@EA.2 >:(
I$*IKATORI
$ kompleksometrijskoj titraciji koriste se organske supstance koje s metalnim jonima stvaraju
helate. 6i se indikatori nazivaju metalohromni indikatori i prikazuju se optom ?ormulom
)
"
4n. *etalo indikatori sa jonima metala pri odreenom p) daju obojene komplekse pri emu
se boja nastalog kompleksa razlikuje od boje slobodnog indikatora.
6okom titracije joni metala ve2u se u stabilniji kompleks s :;6%, pa je boja otopine u
ekvivalentnoj taki jednaka boji slobodnog indikatora.
'oja metal!indikator kompleksa se razlikuje od boje slobodnog indikatora..
1ve dok postoje nekompleksirani metalni joni, indikator je vezan za metal i rastvor ima
odreenu boju. $ taki ekvivalencije vezani indikator se oslobaa i boja rastvora se mijenja..
Uslovi koje !re?a %a ispunjava svaki me!alo)romni in%ika!or
stabilnost kompleksa metal!indikator mora biti manja od stabilnosti kompleksa
metal!:;6%
stabilnost metal!indikator kompleksa ne smije biti suvie mala koncentracija
indikatora mora biti mala ,c,4- @ A,A7 c,*--
indikatorska reakcija mora biti brza i reverzibilna
#
In%ika!ori u kompleksome!riji i nji)ova primjena
In%ika!or
p1 opse&
kori,-enja
Upo!re?a
za o%reFivanje
Kal&ami! G ( EE 4a, 5a, M&, Hn
Erio)rom rno T C,I B EA,I P?, 1&, M&, Hn, 5%
Erio)rom plavo rno
R
' B E3 5a, M&, Hn, 5u
Mureksi% D B E2 5a, $i, 5u
PA$ 3 B EE 5%, 5u, Hn
Saliilna kiselina 3 ( 2 Je
ERIO1ROM 5R$O T
Koristi se za odreivanje jona
Hg, Mg, Zn, Pb, Cd, Mn, In (direktna titracija)
Hg, Ga, Ba, r (indirektna titracija)
MUREKSI* B amonijumova so purpurne kiseline
Koristi se za odreivanje jona!
Ca, "i, Co, Zn, Cd, C#$
=RSTE KOMPLEKSOMETRIJSKI1 TITRA5IJA
*irek!na !i!raija . metalni jon se direktno titrira standardnim rastvorom :;6% uz
odgovaraju+i indikator.
Re!i!raija . rastvoru jona metala doda se poznata zapremina standardnog rastvora :;6% u
koliini ve+oj nego to je potrebno, a viak :;6% se retitrira standardnim rastvorom nekog
drugog metalnog jona uz odgovaraju+i indikator.
Ti!raija zamjene . rastvoru jona metala koji se odreuje dodaje se viak, obino *g<!
kompleksa ,manje stabilan od ve+ine metal!:;6% kompleksa-B dolazi do reakcije zamjene8
(a& & C*g<D! E C(a<D! & *g&
In%irek!na !i!raija B slu2i za odreivanje aniona koji ne reagiraju sa helacionim agensima.
'arbiturati se mogu kvantitativno istalo2iti u baznoj sredini sa 2iva ,44- jonom, pri emu
nastaje kompleks sastava 787. 1tvoreni talog se odvoji i rastvori u dodatku vika :;6% koji
nagradi kompleks sa 2iva ,44- jonom. Viak dodanog :;6% se odredi retitracijom sa
rastvorom soli cinka. Koliina barbiturata se odredi na taj nain indirektno, poto je
ekvivalentna koliini 2ive.
=