ISTRAIVANJE I RAZVOJ I deo

1. Navedite i objasnite vrste inovacija?

Proces inovacije je svaki system organizovanih i svrsishodnih aktivnosti usmerenih na stvaranje
promena. Inovacije se mogu klasifikovati sa stanovita porekla ideje za inovaciju, postoje one
koje gura nauka ili tehnologija i inovacije koje vude tranja ili trite. OECD-ova klasifikacija
inovacija je: inovacije proizvoda, inovacije procesa, inovacije organizacije, inovacije u
marketingu.

2. Objasniti pojmove invencija, inovacija i difuzija?

Invencija predstavlja koncipiranje nove ideje, kreaciju nove mogudnosti za novi ili poboljani proizvod ili
process. Inovacija je uvoenje. Inovacija je uvoenje nove ideje ili nove primene u optu upotrebu. Da bi
invencija postala inovacija treba da postigne uspeh na tritu. Difuzija predstavlja process kojim inovacija
komunicira sa odreenim kanalima u odreenom vremenskom period meu lanovima jednog
drutvenog sistema.
3. Klasifikovanje IiR aktivnosti?

Istraivanje predstavlja plansko traganje ili kritiko ispitivanje u cilju otkrivanja novog znanja da bi to
znanje bilo korisno za razvoj novih proizvoda (procesa) i usluga ili za nastanak znatnog poboljanja
postojedih proizvoda ili usluga. Razvoj je prevoenje rezultata istraivanja ili drugog znanja u neki plan ili
skicu za nove, modifikovane ili poboljanje proizvode ili usluge, bilo da su namenjeni prodaju ili
sopstvenoj upotrebi.
4. Navedite OECDOVU klasifikaciju IiR aktivnosti?
OECD-ova klafifikacija IiR aktivnosti deli se na fundametalna istraivanja, primenjena istraivanja i
eksperimentalni razvoj. Fundametalno je teorijski rad koji se preduzima prevashnodno u sticanju novih
znanja. Primenjeno istraivanje usmereno je prema nekom cilju ili odreenoj praktinoj svrsi.
Eksperimentalni razvoj je sistematski rad zasnovan na znanjima koja se stiu putem istraivanja i
praktinog iskustva, u cilju proizvodnje ili poboljanja onog to se proizvodi.
5. IiR kao strategijski resurs?
Ii Rima posebno znaajnu ulogu za implementaciju strategija tehnolokog liderstva. Tehnoloko liderstvo
predstvalja strategijsko opredeljenje u pogledu toga da se bude prvi u uvoenju tehnoloke promene
koja podrava odreenu strategiju





6. Uloga IiR u strategiji rasta?
IiR je bitan factor koji doprinosi stvaranju konkurentske prednosti.Formulisanja uloge IiR u strategiji
preduzeda mogude je analizirati sa stanovita: 1. Postojedeg biznisa, 2. irenja postojedeg biznisa, gde se
irenje moe ostvariti uvoenjem srodnih biznisa ili angaovanjem u biznisima koji su van postojedeg
portfolio biznisa i 3. Kreiranja potpuno nove poslovne aktivnosti koja za rezultat ima pruanje novih
proizvoda ili usluga drutvu.
7. Objasniti kako karakteristike trita utiu na izbor da li uopte koristiti IiR ili
koju vrstu IiR koristiti?
Kod razmatranja razliitih modaliteta koridenja IiR u strategijske svrhe, potrebno je poznavati trine
karakteristike odreenih industrijskih grana. Kod grana koje podleu brim tehnolokim naprecima i ije
proizvode koriste tehniki obrazovani kupci, opredeljenje za velike inovacije se moe pokazati korisnim.
A u granama koje proizvode uglavnom nediferencirane proizvode tehnologijom koja se sporo menja, gde
je mogude oekivati reakciju na tritu zbog razlike u ceni, pravac koji najvie obedava moe da bude
alociranje znaajnog dela ukupnog rada na IiR tako da omogudi sniavanje trokova
8. Kako konkurentska pozicija utie na izbor IiR?
U upravljanu IiR neophodno je voditi rauna o konkurentskoj poziciji odreenog biznisa. Ako je
preduzede liderna tritu, onda strategija IiR treba da podrava orijentaciju na odravanje te pozicije.
Ukoliko preduzede zaostaje, trai se izlaz iz te pozicije, ili ako je mogude dam da se loe strane svedu na
minimum. U tesnoj vezi sa tim je i pitanje tehnoloke snage i IiR strategije konkurenata. Ako se
preduzede suoava sa snanim konkurentima na tritima koja su osetljiva na preformanse proizvoda,
tehnologija mora da omogudava naglaavanje preformansi proizvoda. U sluaju kad konkurencija
naglaava adekvatne tehnike preformanse kojima se istiu niski trokovi i brzo reagovanje, preduzede
treba da oceni relativne prednosti od sueljavanja sa konkurencijom po osnovu trokova u poreenju sa
traenjem superiornih proizvoda iju cenu kupac nede smatrati atraktivnom.
9. Objasniti kako stanje tehnologije utie na izbor IiR?
Tehnologija kao proizvod ima svoj ivotni vek. Poznavanje ivotnog ciklusa tehnologije omogudava
menaderskom timu da locira proizvode bazirane na specifinoj tehnologiji na krivi ivotnog ciklusa
(nastanak, primena, rast primene, zrelost i degradacija). Nakon pojave nove tehnologije, stvara se novo
podruje ansi a tehnoloki napredak postaje sve skuplji to su blie granice te tehnollogije. to je
tehnologija blia fazi zrelosti, odnosno, ako se tehnologija dugo koristi, manje su anse za postizanje
konkurentske prednosti. I suprotno, za preduzede koje je uspostavilo snanu konkurentsku poziciju
koridenjem tehnologije za koju se sagledavaju dugoroni putevi napretka, predlozi ua istraivanje
alternativnih pristupa verovatno nede biti atraktivni.










10. Navedite vrste strategija i posebno objasniti optimalnu strategiju?
U procesu suoavanja sa tehnolokim promenama preduzedu stoje na raspolaganju razliite IiR
strategije. U naelu preduzede ima na raspolaganju sledee mogudnosti: pre drugih uvoditi proizvod na
trite (prvi na tritu), slediti vodedeg, modifikovati proizvod u skladu sa zahtevima odreenih trinih
segmenata na ved razvijenom tritu (aplikativni inenjering) ili se u koridenju inovacija oslanjati na
superiorniju proizvodnu efikasnost i kontrolu trokova, jedna od mogudih podela IiR strategija je na: 1.
Ofanzivna strategija, 2. Defanzivna strategija, 3. Imitatorska strategija, 4. Aplikativni ininjering 5.
Strategija zavisnosti.
Optimalna strategija se sastoju u iznalaenju najboljih reenja za slededa pitanja: a) na koje oblasti de se
skoncetrisati IiR napor i koje linije proizvoda moraju braniti po svaku cenu, b) koje oblasti sadre najvede
tehnoloke mogudnosti, c) u kojim oblastima su mogua iznenadna otkrida.


11. Ofanzivna strategija?
Svrha ofanzivne strategije je da se postigne vodeda pozicija na tritu i u oblasti uvoenja novih
proizvoda. Karakterie je visok rizik i visoke potencijalne zarade. Kad je tehnologija uticajna
determinanta u strategiji rasta, ofanzivna strategija ne predstavlja samo zatitno sredstvo ved i
instrument za odravanje vitalnosti preduzeda. Ova strategija zahteva sposobnost brzog uoavanja
promena u tehnologiji i marketngu. Posveduje se veliki znaaj patentnoj zatiti. Sektor IiR ima kljunu
ulogu kod ofanzivne stragije, kako u vezi dolaenj do potrebnih naunih i tehnolokih informacija, koje
su interno ili eksterno dostupne, tako i u vezi dovoenja ideje do stadijuma da je mogude zapoeti
proizvodnju.
12. Defanzivna strategija?
Mali je broj preduzeda koja mogu dosledno i u duem vremenskom periodu da slede ofanzivnu
strategiju. Defanzivni inovator ne eli da ulazi u velike rizike koje sa sobom nosi tenja da bude prvi na
tritu. Atratikvnost defanzivne strategije doprinosi veliki broj faktora, pa se razlog za njeno prihvatanje
ne moe vezivati samo za uticaj jednog faktora. Defanzivni inovator mora da bde snaan u
eksperimentalnom razvoju, kod stvaranja dizajna, u sukcesivnim fazama tehnolokog razvoja i u
proizvodnji proizvoda superiornijih preformansi. Najznaajniji razlog za prihvatanje defanzivne strategije
proizilazi iz shvatanja da je manje rizino ostati pratilac nego postati voa. Intentzivno angaovanje u IiR
zahteva i defanzivna strategija, jer uspeh zavisi od sposobnosti identifikovanja i proizvodnje njene
poboljane verzije, dok marketing sposobnost defanzivnog inovatora moe biti znatno iznad snage
kojom raspolau ofanzivni inovatori.











13. Imitatorska strategija?
Preduzeda koja slede imatorsku strategiju nemaju aspiracije da prednjae u inoviranju, niti ak da ,,prate
igru. Zadovoljavaju se da prate vodede konkurente ustaljenom tehnologijom, esto daleko iza njih.
Preduzede imitator moe angaovati svoja sredstva za tehnike usluge i obuku, s tim da je to od mnogo
manjeg znaaja nego to je sluaj sa inovatorom, jer de se imitatori oslanjati na pionirsku delatnost
drugih i na podrutvljavanju ovih aktivnosti kroz sistem obrazovanja.
Postoje dve vrste imitaora. Prvi, su obino zainteresovani da proizvode identinu kopiju tuih proizvoda.
Ukoliko je inovacija zatidena, kopiranje zatidenog reenja inovatora nije ostvaljivo. Drugi, su kreativni
imitatori. Oni imaju ambicije da konkuriu, pre svega putem poboljanja dizajna. Imitatorsku strategiju
karakterie: odsustvo IiR ili neznatno angaovanje na razvoju, snana funkcija proizvodnjem dominantan
dizajn proizvoda, konkurentske cene i preformanse vezane za isporuku, sposobnost brzog kopiranja
novog dizajna i njegovog modifikovanja, posebno kad doprinosi sniavanju trokova.

14. Aplikativni inenjering?
Primarni inovatori esto nisu bili u mogudnosti da zadovolje razliite potencijalne aplikacije ili trine
segmente. Analiza primarnih slabih i jakih strana inovatora i njegovih strategija rasta u kombinaciji sa
traganjem za neostvarenim aplikacijama esto ukazuje na odreene trine segmente na kojima je
mogude rentabilno eksploatisati inovacije. Slina je strategija imitiranja sa eventualnom razlikom koja se
ogleda u jo manjem naglasku na razvoju a vie na zadovoljenju specifinih potreba i servisiranju
korisnika. Postoje varijante ove strategije koje mogu zahtevati znatan napor u primarnom razvoju. Jedna
je strategija ,,meuprostora (intersitial) a druga je strategija ,,otpadnitva (maverick). Primenom
strategije meuprostora preduzede nalazi prazninu ili meuprostor na tritu koje je suvie malo da bi
interesovalo velike inovatore. Maverick strategija se koristi u sluaju kad lideri na tritu nerado
primenjuju novootkrivenu tehnologiju, jer moe da teti ved uspostavljenoj poziciji na tritu.



15. Strategija meuzavisnosti?
Ova strategija podrazumeva prihvatanje u osnovi pratede ili podreene uloge u odnosu na neko jako
preduzede. Zavisno preduzede moe da obavlja proizvodnju odreenih komponenti kompleksnih
proizvoda ili da bude u odnosu kooperacije. Zavisno preduzede ne pokuava ni da prati tehnike
promene na svom proizvodu ukoliko se ne upute specijalni zahtevi od strane korisnika. Ova se preduzeda
oslanjaju na svoje komitente kod formulisanja tehnike specifikacije za novi proizvod i kod njegovog
uvoenja. Promene na proizvod su rezultat inicijativa ili zahteva spolja. Ovako podreena uloga se
odrava i na karakter tehnoloke aktive, slaba IiR pozicija gde se mogu zbog malih trokova imati odline
zarade, poznavanje specijalnih vetina i dr.







16. ta je svrha sastavljanja IiR programa i kako se vre planirana ulaganja u ove
programe?
Program IiR predstavlja skup trenutno aktivnih i prihvadenih projekata IiR koji imaju odloen poetak.
Primarna svrha sastavljanja programa IiR je da se odredi potreban iznos ulaganja u IiR i da se program IiR
izbalansira sa stanovita razliitih dimenzija. Planiranje ulaganja je, u naelu, mogude vriti po pristupu
odozgo na dole i odozdo na gore. U prvom sluaju prvo se odreuje mogudi iznos ulaganja, a zatim se
vri ocenjivanje projekata koji treba da budu ukljueni u program IiR. U tom sluaju odluka o visini
izdvajanja prethodi procesu ocene projekta. Po pristupu, odozdo prema gore nije unapred izriito
odreen iznos ulaganja, ved se na osnovu razmatranja poeljnosti pojedini projekata utvruje program
IiR.
17. Objasnite kratko ako u nova podruja idemo internim rastom, eksternim
rastom i zajednikim ulaganja kakva de kod svakog od ovih vidova biti ulaganja
u IiR?
Kad je u pitanju ulazak na nova podruja, razliite zahteve postavljaju pojedini metodi rasta u pogledu
izdvajanja za IiR jer nije svejedno da li preduzede namerava da koristi metod eksternog rasta, zajedniko
ulaganje i/ili koridenje licence ili samstolni ulazak na novo podruje.
U sluaju koridenja eksternog metoda rasta, potrebno je minimalno ulaganje u IiR, u sluaju zajednikih
ulaganja potreban je vedi napor, a u sluaju razvoja novog proizvoda na osnovu sopstvenog IiR potrebno
je najvede angaovanje na IiR.
18. Koje se metode koriste kao pomod pri odreivanju potrebnih iznosa ulaganja i
da li postoje direktna veza izmeu IiR i njegovog uspeha?
Mogude je koristiti razliita merila za utvrivanje potrebnog ulaganja u IiR, kao to su fiksna stopa
izdvajanja, proccenat od prodaje, procenat od dobiti, izdvajanje konkruencije, prosena izdvajanja u
grani i dr. Neki od njih povezuju veliinu programa sa nekim poslovnim faktorom ili merilom preformansi
pogreno implicirajudi da bi trebala da postoji direktna veza izmeu, na primer, IiR i dobiti ili IiR i
prodaje.



19. ta se odreuje strukturom projekta i koje odnose treba izbalansirati?
Strukturom projekta se odreuje uede pojedinih tipova projekata u programu. Potreba za
uravnoteavanjem programa je strategijskog karaktera. Balansiranjem programa IiR dolazi se do eljenog
portfolija projekata za podravanje strategijskih opredeljenja i od znaaja je za sam proces ocene i
selekcije. Zato je uslov uspenog upravljanja IiR u razumevanju znaaja izbalansiranosti programa sa
stanovita razliitih dimenzija a posebno se ogleda u odnosu izmeu: prinosa i rizika, ofanzivnog
naspram defanzivnog istraivanja; kratkoronih, srednjoronih i dugoronih projekata; projekata
razliitog nivoa rizika; istraivanja naspram razvoja; fundametalnog naspram primenjenog istraivanja;
proizvoda naspram procesa.


20. Za sagledavanje jakih i slabih portfolia koristi se matrica prinos rizik odnosno
komercijalnog potencijala i tehnikih potekoda. Objasniti sa ovog aspekta 4
vrste projekata?
IiR projekte treba klasifikovati u sledede etiri grupe:
Hleb i maslac, ostrige, biseri i beli slonovi.
Hleb i maslac karakterie velika verovatnoda tehnikog uspeha, ali relativno mala komercijalna
vrednost. To su po pravilu postepena poboljanja na proizvodu ili procesu.
Ostrige se odnose na istraivake projekte koji imaju nisku verovatnodu tehnikog uspeha i izuzetnu
komercijalnu vrednost a ovi projekti imaju svoj potencijal na dugi rog.
Biseri predstavljaju projekte na kojima se gradi poslovni uspeh. To poretpostavlja po pravilu,
viegodinje eksperimentisanje i znatno ulaganje u cilju razreenja glavnih tekoda. Ovi projekti imaju
veliku verovatnodu tehnikog uspeha i visoku komercijalnu vrednost.
Beli slonovi Odreeni poslovi gde ukoliko se na vreme ne okona rad sa njima izazivaju visoke
trokove, jer je u pitanju angaovanje na dugi rok koje karakterie mali potencijal.
21. Kontrola programa IiR?
Da bi program IiR mogao doprinositi ostvarivanju planiranih ciljeva, nephodna je odgovarajuda kontrola
koja moe biti tekuda ili prateda i naknadna.
Tekudom se utvruje da li se program realizuje prema planu i vre se eventualna prilagoavnja
izmenjenim zahtevima. Dva su kljuna problema koja prate merenje efikasnosti IiR: kako meriti doprinos
funkcije IiR odvojeno od ostalih funkcija i vremensko nepoklapanje izmeu uloenih sredstava i
ostvarenih rezultata.
Korisnu indikaciju za kontrolu predstavlja pradenje napredovanja projekta sa stanovita trokova i
vremena. Kad se otkriju odstupanja od preformansih sadranih u planu sagledava se njihov uticaj na
ukupno napredovanje projekta. Odluka o prekidu rada na nekom IiR projektu je jedna od najteuh
odluka kojom se susrede rukovodstvo IiR. Mreni modeli PERT, CPM mogu biti od znaajne pomodi za
kontrolu IiR projekata.

22. U emu se ogleda rizik i neizvesnost kod izbora projekata IiR i na koje projekte
se odnosi proces ocene i slekcije ( u toku, budude projekte i odbaene projekte)
Rizik i neizvesnost koji su imanentni procesu IiE prouzrokuju rizik i neizvesnost i kod IiR projekata.
Mogude su dve vrste greaka: da se ne prihvate dobri projekti ili da se prihvate loi projekti. to se dalje
ide u realizaciji projekata rizik i neizvesnost se smanjuju, ali zato progresivno rastu trokovi. Mnoge je
faktore teko vrednovati pa je neophodno prikupljati dodatne informacije. Zato sam proces ocene i
selekcije treba shvatiti kao jedan dinamian proces.
23. Objasnite proces ocene i selekcije preko preliminarne analize?
Modelima preliminarne analize kandidovani projekti se vrednuju na bazi znaajnih kriterijuma i
karakteristika. Ova vrsta razmatranja predstavlja neku vrstu brze i jeftine analize na prvom nivou.
Rezultat ovog procesa moe da bude da ideja nije prihvatljiva, pa de biti odbaena ili da je projekat
prikladan ali de se rad na njemu odlae za kasnije i kao takva moe biti rezerva. Moguda je situacija da je
ideja toliko dobra da dobija prioritet u odnosu na ostale i da odmah treba pristupiti njenoj realizaciji
(urgentna situadija). Moe se konstatovati da je projekat prihvatljiv, ali da je za konanu odluku
potrebna jo ira analiza.

24. Objasnite proces ocene i selekcije preko preliminarne analize?
U fazi ocene obavlja se mnogo rigoroznija, produbljenija i sveobuhvatnija analiza karakteristika
potencijalnih predloga. Proces ocene moe da ima za rezultat: a) odbijanje prjekata ili njegovo dranje u
rezervi, b) konstatovanje da je projekat prihvatljiv i da ga treba finansirati i predloiti u tekudi portfolio;
ili c) da je toliko dobar da bi odmah trebalo pokrenuti rad na njemu. Najznaajniji modeli iz grupe
modela za ocenu su: modeli bodovanja, modeli rizika, stablo odluivanja, modeli bazirani na teoriji
odluivanja i modeli granice.
25. Objasniti utvrivanje prioriteta i navedite modele koji se koriste prilikom
utvrivanja prioriteta?
Utvrivanje prioriteta kandidovanih projekata vri se pomodu indeksnog broja koji se dobija iz odnosa
dve li vie vrednosti. Za ove svrhe razvijen je itav niz razliitih indeksnih modela. Malo je preduzeda koja
imaju dovoljno resursa da mogu raditi na svim dobrim idejama istovremeno. Zato se esto javlja potreba
da se ideje rangiraju ili postave prioriteti, jer su neke ideje bolje, neke loije od drugih a neke hitnije.
26. Portfolio analiza u procesu selekcije i ocene IiR projekata?
Portfolio modelima se odreuju najbolji nalini za alokaciju raspoloivih sredstava izmeu svih
alternativnih projekata, ukljuujudi nove i tekudi portfolio projekata koji se finansira. Poto portfolio
koncept oznaava razliito kombinovanje ulaganja sredstava u cilju maksimiranja ukupne dobiti, sugerie
se upotreba portfolio koncepata u upravljanju i budetiranju programa IiR polazedi od zahteva za
izbalansiranodu programa i budeta sa stanovita itavog niza projekta.
27. Navedite najznaajnije faktore koji su doveli do brih tehnolokih promena?
Dinamizam faktora okruenja, poslovanje u uslovima diskontinuiteta, informatika revolucija,
konkurentnost bazirana na znanju, globalizacija trita i mogudnost i neophodnost brzih izmena
proizvodnog programa imaju snanu podrku u tehnolokim promenama.
28. ta moe da ini tehnologiju?
Tehnologiju mogu da ine kadrovi, materijali, kongnitvni i fiziki procesi, pogoni, oprema i alati.
Tehnologije mogu da se odnose kako na fiziku komponentu poslovanja, tako i na dobijanje, obradu i
prenos informacija. Tehnologija proima sve aktivnosti koje konstitutiu lanac vrednosti preduzeda.
29. Objasnite oko 3 tipa tehnologije?
Postoje 3 tipa tehnologije: tehnologija proizvoda, tehnologija procesa i tehnologija marketinga.
Tehnologija proizvoda je znanje o fizikim svojstvima i karakteristikama materijala i sposobnostima
njihovog ukljuivanja u stvaranje proizvoda i usluga koji mogu imati vrednost za drugo preduzede i
pojedinca. Tehnologija procesa je znanje o nainima proizvodnje proizvoda i usluga i sposobnostima
tako da od njihove proizvodnje drugi ima koristi. Tehnologija marketinga je znanje o nainima
pribavljanja tehnologije proizvoda i procesa za pojedine primene i sposobnostima da se to sprovede.






30. Navedite najznaajnija pitanja u vezi sa tretiranjem tehnologija kao
strategijskog resursa?
Najznaajnija pitanja u vezi sa tretiranjem tehnologije kao strategijskog resursa odnose se na:
Kako alocirati resurse (ljudske, finansijske, itd) tako da tehnoloki portfolio preduzeda evoluira i
prilagoava se bududim strategijskim potrebama i
Kako moe preduzede bolje eksploatisati znanje i kompetencije zaposlenog osoblja u cilju stvaranja
ansi za novi posao u skladu sa svojim strategijskim opredeljenjima?
31. Navedite osnovne karakteristike portfolio tehnologije, ta su i koje su
karakteristike?
Portfolio tehbologija jednog preduzeda ine razliite tehnologije koje nemaju isti znaaj za ostvarivanje
planiranih ciljeva. Polaznu osnovu za uspeno upravljanje sloenim portfoliom tehnologija ini
istraivanje razliitih naina kombinovanja trita i proizvoda kao osnovnih potencijalnih izvora rasta
preduzeda.
32. Nabrojte i kratko objasnite klasifikaciju prema konkurentskoj strategiji?
Klasifikacija tehnologije prema njihovom konkurentsko-strategijskom potencijalu na:
Naputene tehnologije. U pitanju su tehnologije koje su zamenje drugim tehnologijama;
Bazne tehnologije. Ovim tehnologijama su ovladali konkurenti, u vedini sluajeva su dostupne, mala
je verovatnoda da se putem njih ostvari relevantna konkurentska prednost i faktor su ,,jueranjeg
uspeha;
Kljune tehnologije. Preko ovih tehnologija se obezbeuje konkurentska prednost, faktor su
,,dananjeg uspeha, nalaze se u fazi primene, konkurenti sa njima nisu jo dovoljno ovladali, a znaajnu
ansu nude za diferenciranje i za proirivanje primene;
Dolazne tehnologije. To su tehnologije ije trino-konkurentski potencijal moe biti znaajan, ali ga
nije mogude sa sigurnodu predvideti. Stoga je vrlo znaajno to ranije spoznati njihove mogudnosti jer
su faktor ,,sutranjeg uspeha;
Tehnologije bududnosti. Ove tehnologije se nalaze u stadijumu istraivanja, najvie su udaljenje od
komercijalne primene i predstavljaju ptencijalnu pretpostavku za ,,prekosutranju uspeh.
33. Navedite 2 kljune opasnosti od nepravilnog upravljanja tehnolokim
resursima?
Dve su osnovne opasnosti od nepravilnog upravljanja tehnolokim resursima. Prvo, ugroenosti od
tradicionalnih konkurenata koji imaju kvantitativno superiornije tehnoloke prednosti sa stanovita
trokova, produktivnosti ili drugih slinih faktora. Drugo, nespremnost prihvatanja tehnologije koja se
stvara u drugim industrijama a koja je kvalitativno superiornija.
34. Navedite koristi od aktivnog upravljanja tehnologijom?
Koristi od aktivnog upravljanja tehnologijom su u tome to:
Upozorava na pretnje, kako postojede tako i od nove konkurencije;
Identifikuje nove anse zasnovane na tehnolokim sredstvima;
Definie raspon raspoloivih strategijskih mogudnosti;
Identifikuje odgovarajude strategijske akcije u cilju kapitalizacije postojedih tehnolokih sredstava;
Ukazuje koja tehnoloka sredstva nedostaju i identifikuju korektivne akcije neophodne za dugoroni
uspeh;
Stvara osnovu za koordinaciju disperzivnih aktivnosti u procesu poslovnog planiranja;
Identifikuje i razvija prednosti tehnologije, naroito u odnosu na konkurente.
35. Objasnite probleme neusklaenosti tehnologije sa poslovnom strategijom?
Tehnoloka strategija treba da bude usklaena sa poslovnom strategijom. Ukoliko se tehnologija ne
ukljui u formulisanje poslovne strategija javlju se dva problema. Jedan je da tehnoloka sredstva nisu
usklaena sa strategijskim prioritetima. Preduzede ne moe adekvatno da koncetrie tehnoloka
sredstva i da odredi prioritete tehnolokih opcija. Sredstva za IiR projekte se ne alociraju na osnovu
strategijskog plana, ved na osnovu dogaaja iz prolosti ili na osnovu sopstvenih kriterijuma menadera
IiR, koji se ne moraju poklapati sa ciljevima i poslovnom strategijom. Drugi znag neintegirisanja tehnoke
sa poslovnom strategijom je u proputenom potencijalu baziranom na razvoju odreene tehnolgije.
36. Objasnite veze izmeu poslovne i tehnoloke strategije?
Veze izmeu poslovne i tehnoloke strategije se mogu klasifikovati u slededih pet kategorija: izraeno
poverenje, nedostatak poverenja, tehologija kao pokretaka snaga, kupci kao pokretaka snaga i
tehnologija kao strategijsko sredstvo.
Situacija izraenog poverenja je kad najvie rukovodstvo trai ili odobrava odreene iznose sredstava za
IiR ne ispitujudi posebno niti shvatajudi razloge za to. Nedostatak poverenja je sluaj kad se vri stalna
kontrala novca. 3. tehniko otkride ili tehniko napredovanje odreuje snagu preduzeda, 4. sa
tehnologijom se upravlja na bazi impulsa trita, a strategija se oslanja na potrebe kupca. 5. kada je
tehnologija strategijsko sredstvo.
37. Objasniti tehnoloke promene na primeru Canon?
Jedan od razloga zato je Canon beleio kontinuirani uspeh bio je u tome to je ova kompanija umela da
prepozna nove tehnoloke promene i nova trita na koja moe koristiti svoju najnoviju tehnologiju.
Canon je takoe uspeno smanjivao svoju zavisnost od pojedinih proizvoda/trita kada se u tim
oblastima konkurencija zaotri, a tranja opadne. Canon se planski i uspeno preorijentisao sa
proizvodnje kamera na proizvodnju fotokopir maina, zatim na kompjuterske tampae i faks maine,
zadravajudi pri tome i dalje strategijsku usmerenost na odreeni posao.
38. Definiite tehnoloku strategiju i objasnite naine pribavljanja tehnologije?
Tehnolokom strategija definee se kao onaj aspekt preduzeda koji se bavi koridenjem, razvojem i
odravanjem sume ukupnog znanja i sposobnosti preduzeda. Tehnologija moe interno da se generie ili
eksterno da se kupi. Tehnoloka stretegija je iri pojam od IiR strategije jer se ne odnosi samo na sticanje
tehnologije putem aktivnosti unutar samog preduzeda. Pribavljanje tehnologije putem vlastitog IiR ima
za rezultat stvaranje vlastitih bazinih znanja. Kupovanje tehnologije pretpostavlja malo ili nikakvo IiR,
male tehnike finansijske rizike i mogudnost brzog otpoinjanja proizvodnje.
39. Navedite dileme koje se javljaju pri odluci da li investirati u koridenje vlastite
tehnologije ili je prodati drugom preduzedu i navedite kako se utvruje cena?
Dilema da li investirati u koridenje vlastite tehnologije ili je prodati drukom preduzedu prouzrokuje
brojne tekode koje prate proces odreivanja vrednosti nove tehnologije. To je zato jer vrednost nove
tehnologije odreuju proizvodi, procesi ili usluge koji predstavljaju njen rezultatm a trite uz to esto
moe biti nedovoljno definisano. Koliina i kvalitet raspoloivih informacija o novoj tehnologiji moe da
utie na verovatnodu pogrenog odluivanja.
Kupac i prodavac ele maksimizirati koristi od transfera tehnologije da obezbedi adektvatnu naknadu a
kupcu postizanje zadovoljavanje dobiti i likvidnosti. To moe da ima za rezultat stvaranje jaza izmeu
cene koje je odredio vlasnik tehnologije i vrednost za kupca. esto u praksi cena nove tehnologije
utvruje se preko ueda u ostvarenoj prodaju, obino od 0,5 do 15%.
40. Objasniti tradicionalnu i novu tehnologiju?
Tradicionalne i nove tehnologije se opisuju pomodu ekonomije obima, ekonomije krive iskustva,
specijalizacije zadataka, trinog fokusiranja, standardizacije i skupe fleksibilnosti varijateta. Nove
tehnolgije imaju za rezultat ekonomiju irine, nepravilnosti ivotnog ciklusa proizvoda, vienamenske
poslove, segmentacija trita, varijatet i fleksibilnost. Primena novih tehnologija transformie
tradicionalnu industrijsku proizvodnju i povedava tehnoloku sadrinu proizvoda.
41. ta je to fleksibilnost? Objasnite statiku i dinamiku fleksibilnost?
Fleksibilnost trai vreme i novac, predstavlja nain prilagoavanja na tritu. Fleksibilnost ima statiku i
dinamiki kopmponentu. Statika fleksibilnost oznaava sposobnost preduzeda da prilagodi svoje
operacije promenljivim uslovima na tritu, kao to su pad ili rast tranje za odreenim proizvodom ili
asortiman proizvodnje. Dinamika fleksibilnost je sposobnost povedanja efektivnosti i efikasnosti kroz
stalno poboljanje proizvoda, inovacije i uvoenju u proizvodni program novih proizvoda.
42. IT u strategijskom menadmentu?
Informacije predstavljaju ,,gorivo koje je potrebno i koje se koristi u procesu odluivanja. Ukoliko
menaderi i zaposleni poseduju vie informacija o preduzedu i njegovom okruenju, oni de modi da
donose kvalitetnije planske odluke. Poto svaka aktivnost u lancu vrednosti istovremeno stvara ali i
koristi informacije, IT znaajno utiu na obavljanje ovih aktivnosti. Osim toga, tehnologija infomacionih
sistema ima znaajnu ulogu u povezivanju razliitih aktivnosti lanca vrednosti preduzeda.
43. Kojih 5 ciljeva podravaju IT tehnologije?
IT podravaju slededih pet poslovnih ciljeva: poboljanje produktivnosti, smanjenje trokova,
poboljanje odluivanja, poboljanje odnosa sa kupcima i razvijanje novih strategijskih aplikacija.
44. Navedite faze u razvoju informacionih tehnologija?
Razvoj IT je proao kroz nekoliko karakteristinih faza:
Prva faza, eru obrade podataka 60-te koridenje manframe raunara u komercijalna svrhe, koji je sluio
za elektronsku obradu podataka
Druga faza, pojavljivanje mini kompjutera, 70-te, omogudilo preduzedima da razviju primene koje su
sluile odreenim odeljenjima ili grupama, gde su se podaci obraivali i razmenjivali pomoi tzv.
Distribucionih grupa,
Teda faza, gde su korisnicima podaci bili dostupni na kompjuterskim terminalima ili u odtampanoj
formi. Ovi centri su takoe bili odgovorni da u vidu podrke vode razliite aplikativne softvere za obradu
podataka i auriranje podataka korisnika.
etvrta faza, 80-te pojavljivanje personalnih raunara i profileracije hardverskih i softverskih standarda
to je dovelo do promene tradicionalnih struktura. Rukovodioci pojedinih organizacionih celina poeli su
da razvijaju pojedinane upotrebe, vezane za prikupljanje, analizu i prezentiranje podataka izvan
kontrolnog centra.
Peta faza, 90-te, pojava novog poslovnog koncepta koncepta poslovne mree. Poslovnu mreu ine
razliita preduzeda, institucije i drugi uesnici koji konkuriu na globalnom tritu. Ova faza predstavlja
eru raunarskih mrea i karakterie je eksterni fokus.




45. Objasnite osnovne koristi od interneta?
Globalno umreeno okruenje poznato je kao internet ili mrea. Njegova zamena unutar preduzeda
natuva se intarnat. Osnovne koristi interneta su:
Znaajno smanjuje troak, prikupljanje informacija i olakava pristup tim informacijama,
Obezbeuje informacije zahvaljujudi kojima se znaajno olakava proces odluivanja
Omogudava preduzedima da reklamiraju i promoviu sebe, svoje proizvode i usluge
Ubrzava i obezbeuje kvalitetnu i direktnu komunikaciju sa dobavljaima i kupcima,
Omogudava elektronsku trgovinu
46. Kako preme Poteru IT uite na konkurenciju
IT moe uticati na prirodu svake od konkurentske sile i da na taj nain pojedine grane uini manje ili vie
privlanim. Ovo posebno vai za grane koje karakteriu znaajne informacione potrebe. IT omogudava
preduzedima da ostvare konkurentsku prednost po osnovu niih trokova ili diferenciranja proizvoda,
smanjenje trokova radne snage, bolje koridenje opreme i dr.