Odrustva

Vladimir olovi
Institut za uporedno pravo

OSIGURAVAJUA DRUTVA
Zakonodavstvo Srbije,
pravo EU, uporedno pravo
Vladimir olovi
Institut za uporedno pravo, Beograd
OSIGURAVAJUA DRUTVA
(zakonodavstvo Srbije, pravo EU, uporedno pravo)
Izdava
Institut za uporedno pravo
Za izdavaa
Dr Jovan iri
Recenzenti
Prof. dr Zdravko Petrovi
Dr Duko Dimitrijevi
Prof. dr dr Wolfgang Rohrbach
Tira
300 primeraka
ISBN 978-86-80059-70-9
Priprema i tampa
Dosije studio, Beograd
Objavljivanje ove knjige pomoglo je Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj
Republike Srbije.
Prof. dr Vladimir olovi
OSIGURAVAJUA DRUTVA
Zakonodavstvo Srbije, pravo EU, uporedno pravo
Beograd, 2010
5
SADRAJ
PREDGOVOR IZVODI IZ RECENZIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Prvi deo:
OSIGURAVAJUE DRUTVO KAO POSEBAN OBLIK
PRIVREDNOG DRUTVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1. Osiguravajue drutvo kao poseban oblik privrednog drutva . . . . . . . 13
Poslovi osiguranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Oblici osiguravajuih drutava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Posredovanje i zastupanje u osiguranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Filijale stranih osiguravajuih drutava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Osiguranje imovine i lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Dobrovoljno penzijsko i zdravstveno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Obavezno osiguranje u saobraaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Druga pitanja vezana za funkcionisanje osiguravajuih drutava . . 21
2. Retroaktivnost ZO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
3. Istorija osiguravajuih drutava na naim prostorima . . . . . . . . . . . . . . 28
Istorija osiguranja i osiguravajuih drutava na naim prostorima do
Prvog svetskog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Osiguranje kod nas izmeu dva svetska rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Osiguranje kod nas posle Drugog svetskog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
4.Osiguravajua drutva danas u Srbiji i u drugim zemljama . . . . . . . . 33
Drugi deo:
OSIGURAVAJUA DRUTVA U ZAKONODAVSTVU
REPUBLIKE SRBIJE, PRAVU EU I UPOREDNOM ZAKONODAVSTVU. . . . 38
I) AKCIONARSKO DRUTVO ZA OSIGURANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
1. Akcionarsko drutvo za osiguranje pojam, uslovi osnivanja, davanje i
gubitak dozvole za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja . . . . . . . . . 39
Pojam i uslovi za osnivanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
6 Osiguravajua drutva
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i
reosiguranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Dozvola za obavljanje poslova osiguranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Odbijanje zahteva za izdavanje dozvole za obavljanje
poslova osiguranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Prestanak vaenja dozvole za obavljanje poslova osiguranja. . . . . . . 44
Firma i sedite akcionarskog drutva za osiguranje . . . . . . . . . . . . . . 44
Saglasnost za ulaganja u druga pravna lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
2. Organi akcionarskog drutva za osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Izbor lanova uprave i nadzornog odbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Obaveze i odgovornosti lanova uprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Nadlenost nadzornog odbora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Organi osiguravajueg drutva u pojedinim evropskim zemljama . 48
3. Akti akcionarskog drutva za osiguranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
4. Uee i kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva . . . . . 50
Uee i kvalifikovano uee u kapitalu privrednog subjekta . . . . . 50
Povezana lica i kvalifikovano uee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Pravila o kvalifikovanom ueu u zakonodavstvima
BiH i u Hrvatske. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Kvalifikovano uee u pojedinim evropskim zemljama . . . . . . . . . . 55
Zakljuna razmatranja o kvalifikovanom ueu u kapitalu
osiguravajueg drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
5. Povezana lica u osiguravajuem drutvu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Povezana lica zajedniki interes i uticaj na poslovanje
privrednog subjekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Pojam povezanih lica u osiguravajuem drutvu . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Zakljuna razmatranja o povezanim licima u
osiguravajuem drutvu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
6. Osnivanje akcionarskog drutva za osiguranje u zemljama u regionu. 63
Osnivanje osiguravajuih drutava u Hrvatskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Republika Srpska (BiH). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Crna Gora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
7. Postupak dobijanja dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja u
pojedinim evropskim zemljama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
II) DRUTVO ZA UZAJAMNO OSIGURANJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Sadraj 7
1. Opti pojmovi o drutvu za uzajamno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
2. Status, upravljanje i ulozi i doprinosi osnivaa i lanova . . . . . . . . . . . . 69
3. Drutvo sa neogranienim i drutvo sa ogranienim doprinosom. . . . 70
4. Neke specifinosti osnivanja drutva za uzajamno osiguranje . . . . . . . 71
5. Odnos akcionarskog drutva za osiguranje i drutva za uzajamno
osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
6. Primena pravila o kvalifikovanom ueu u kapitalu na drutvo za
uzajamno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
7. Drutvo za uzajamno osiguranje u zakonodavstvima
Republike Srpske i Hrvatske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
8. Drutva za uzajamno osiguranje u drugim zemljama. . . . . . . . . . . . . . . 77
9. Pogled na regulisanje drutva za uzajamno osiguranje u ZO . . . . . . . . 79
III) POSREDOVANJE I ZASTUPANJE U OSIGURANJU . . . . . . . . . . . . . . . 80
1. Posrednici u osiguranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Drutvo za posredovanje u osiguranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Posredovanje u osiguranju po pravu EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
2. Zastupnici u osiguranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Osnivanje drutva za zastupanje u osiguranju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
3. Agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
IV) IMOVINA I UPRAVLJANJE IMOVINOM U
OSIGURAVAJUEM DRUTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
V) PORTFELJ OSIGURANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
1. Pojam portfelja osiguranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
2. Prenos portfelja osiguranja u domaem zakonodavstvu. . . . . . . . . . . . . 97
Pojedine odredbe o prenosu portfelja osiguranja u zakonodavstvu
Republike Hrvatske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
3. Prenos portfelja kod ugovora o osiguranju ivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
4. Prenos portfelja osiguranja u sluaju pokretanja steajnog
postupka protiv osiguravajueg drutva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
5. Primeri iz domae prakse koja se odnosi na prenos portfelja . . . . . . . . 106
VI) NADZOR NAD RADOM OSIGURAVAJUIH DRUTAVA . . . . . . . . . 108
1. Nadzor nad radom osiguravaa po ZO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
2. Nadzor nad poslovanjem osiguravajuih drutava u drugim zemljama . . . 120
3. Nadzor nad obavljanjem poslova osiguranja autoodgovornosti . . . . . . 121
4. Nadzor Narodne banke Srbije nad sprovoenjem graninog osiguranja 125
5. Revizija i interna revizija u osiguravajuem drutvu. . . . . . . . . . . . . . . . 129
VII) DELATNOST AKTUARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
VIII) STATUSNE PROMENE OSIGURAVAJUIH DRUTAVA . . . . . . . . . 136
1. Pretvaranje drutva za uzajamno osiguranje u akcionarsko drutvo za
osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
2. Udruenje drutava za osiguranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
IX) STATUS OSIGURAVAJUIH DRUTAVA U PRAVU EU . . . . . . . . . . . 140
Trei deo:
STATUS STRANIH OSIGURAVAJUIH DRUTAVA VAN DRAVE
OSNIVANJA (SEDITA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
1. Status filijala uopte. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
2. Filijale osiguravajuih drutava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
3. Regulisanje statusa filijala osiguravajuih drutava u EU. . . . . . . . . . . . 149
4. Status filijala osiguravajuih drutava u pojedinim lanicama EU. . . . 155
5. Regulisanje statusa filijala osiguravajuih drutava u
Hrvatskoj i Republici Srpskoj (BiH) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
6. Status filijala stranih osiguravajuih drutava u Republici Srbiji. . . . . . 167
7. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
etvrti deo:
PRESTANAK OSIGURAVAJUIH DRUTAVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
1. Prestanak osiguravajuih drutava u zakonodavstvu Republike Srbije 174
Uopte o steajnom i likvidacionom postupku protiv osiguravajuih
drutava kao posebnom steajnom postupku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Steajni postupak protiv osiguravajuih drutava. . . . . . . . . . . . . . . . 176
Likvidacija osiguravajuih drutava po zakonodavstvu Srbije . . . . . 183
Sadraj 9
Retroaktivnost Zakona o steaju i likvidaciji banaka
i osiguravajuih drutava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
2. Prestanak osiguravajuih drutava u pravima zemalja u regionu . . . . . 186
Zakonodavstvo Republike Hrvatske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
Steaj i likvidacija osiguravajuih drutava po zakonodavstvu
Crne Gore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
Steaj i likvidacija osiguravajuih drutava po zakonodavstvu
Republike Srpske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
3. Prestanak osiguravajuih drutava u pravu EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
Preambula Direktive i osnovne odredbe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
Mere reorganizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Likvidacioni postupak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Zajednike odredbe Direktive 2001/17/EU za postupak
reorganizacije i likvidacioni postupak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
4. Predlozi za budue regulisanje steaja i likvidacija
osiguravajuih drutava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
5. Solventnost II. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Tri stuba projekta Solventnost II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
Organizacija osiguravajuih drutava sa aspekta savladavanja
rizika u zemljama EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206
Primena projekta Solventnost II u osiguravajuim
drutvima u regionu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206
Posledice primene projekta Solventnost II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
Zakljuna razmatranja o projektu Solventnost II . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Peti deo:
ZAKLJUNA RAZMATRANJA (Predlozi za budue regulisanje statusa
osiguravajuih drutava) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
1. Predlozi za izmene ZO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213
SUMMARY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
LITERATURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
11
PREDGOVOR
Zakon o osiguranju Republike Srbije je donesen 2004. godine. Kasnije je
usledilo vie izmena i dopuna tog Zakona, koje nisu promenile sutinu odreda-
ba tog akta. Ova monografija se bavi, pre svega, kritikom analizom odredaba
pomenutog Zakona, kao i analizom zakonodavstava pojedinih zemalja u ovoj
oblasti. Isto tako, panja je posveena i regulisanju poloaja osiguravajuih dru-
tava u pravu EU.
Zakon o osiguranju Republike Srbije je imao i ima zadatak da stvori
bolje uslove za funkcionisanje trita osiguranja. To se odnosilo kako na funk-
cionisanje samih osiguravajuih drutava, tako i na zatitu osiguranika. No, ono
to je najbitnije, ovaj Zakon treba da stvori uslove za stvaranje veeg poverenja
u sistem osiguranja koje je poljuljano, ako ne i izgubljeno, naroito, u zadnje
dve decenije. Meutim, ovaj Zakon je doneo i dosta toga negativnog. To se, na
prvom mestu, odnosi, na injenicu da je njegovim donoenjem i stupanjem na
snagu veliki broj osiguravajuih drutava izgubilo dozvolu (razlog tome je bila
nemogunost ispunjenja uslova koji su se ticali osnivakog kapitala), a, drugo,
ovaj Zakon nije regulisao mnoge institute koji su neophodni za nesmetano funk-
cionisanje pomenutog trita osiguranja.
Ova monografija bi trebalo da prui odgovore na neka od pitanja koja se
tiu statusa osiguravajuih drutava, kao i svih elemenata koja ine taj status.
Odgovori ne bi mogli biti dati da se nisu analizirali i drugi zakonski akti, koji
imaju neposredne i posredne veze sa ovom oblau. U svakom sluaju, osnovni
cilj ove monografije je da se predstavi slika o osiguravajuim drutvima, danas,
nakon dugog niza godina u kojima nismo mogli da govorimo o tome da je tri-
te osiguranja u Srbiji u potpunosti funkcionisalo.
Beograd, 2010. Autor
12
IZVODI IZ RECENZIJA
Prilagoavanje zakonodavstva Republike Srbije pravu Evropske unije je-
dan je od osnovnih ciljeva koje treba postii u narednom periodu do lanstva
nae zemlje u toj organizaciji. Osiguranje, kao izuzetno znaajna i osetljiva (u
smislu regulisanja) oblast, predstavlja vanu kariku u navedenom prilagoava-
nju. Monografija Prof.dr Vladimira olovia Osiguravajua drutva pokazuje
da to prilagoavanje nije nimalo jednostavno. Naime, status osiguravajuih dru-
tava u naoj zemlji je, u velikoj meri, drugaiji od zakonodavstava pojedinih
zemalja, koje su lanice EU, kao i od samih akata ove organizacije, koje reguliu
status osiguravajuih organizacija.
Imajui u vidu da se autor dugi niz godina bavi Pravom osiguranja, kao i
da je, iz navedenih razloga, veoma kompetentan u ovoj oblasti, smatram da e
ovaj rad izazvati veliku zainteresovanost i kod drugih italaca, tj. onih koji ele
da se upoznaju sa ovom materijom i iz drugih razloga. Isto tako, verujem da e
autor u sledeim radovima, u kojima se bude bavio ovom materijom, istai i
injenicu da je, praktino, dosadanje regulisanje statusa osiguravajuih organi-
zacija u naoj zemlji bilo pod uticajem raznih negativnih okolnosti.
Prof.dr Zdravko Petrovi
*
Rukopis za monografiju Osiguravajua drutva predstavlja rad koji na
izuzetan nain spaja zakonodavstvo i praksu, ukazujui na probleme koji, u ovoj
oblasti, postoje u pravnom sistemu nae zemlje, kao i u pojedinim pravnim si-
stemima lanica Evropske unije. Naravno, ovaj rad se bavi i regulisanjem statusa
osiguravajuih organizacija u aktima Evropske unije.
Treba, naroito, istai da je autor dao i pregled situacija u naoj i u drugim
zemljama, kad je u pitanju osnivanje osiguravajuih organizacija, kao i broj tih
drutava, koja obavljaju razliite vrste osiguranja. Isto tako, autor se osvrnuo i
na regulisanje prestanka osiguravajuih drutava u naoj zemlji, uporeujui za-
konodavstvo Srbije, pre svega, sa aktima Evropske unije u toj oblasti. Prestanak,
odnosno, steaj i likvidacija osiguravajuih drutava su regulisani Zakonom o
steaju i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje. Autor istie sve negativnosti
regulisanja prestanka banaka i osiguravajuih drutava istim zakonskim aktom.
Takoe, u radu se postavlja pitanje zbog ega na zakonodavac ne regulie reor-
ganizaciju osiguravajuih drutava, kao to to ini pravo Evropske unije.
Dr Duko Dimitrijevi
13
Prvi deo:
OSIGURAVAJUE DRUTVO KAO
POSEBAN OBLIK PRIVREDNOG DRUTVA
1. Osiguravajue drutvo kao poseban oblik
privrednog drutva
Da bi mogli da govorimo o statusu osiguravajuih drutava, moramo, prvo,
da definiemo sve institute vezane za ovaj poseban oblik privrednog drutva, koji
se razlikuje od ostalih oblika privrednih drutava koja se ne bave specifinim
delatnostima. Jedna od tih delatnosti je i osiguranje. Osiguravajue drutvo ili
osigurava je pravno lice koje se bavi delatnou osiguranja. Da bi osiguravaju-
e drutvo moglo da obavlja delatnost osiguranja, ono mora zakljuiti ugovor o
osiguranju sa osiguranikom. Obaveze osiguravajueg drutva predstavljaju sve
obaveze koje je ono preuzelo ugovorom o osiguranju, a to su razni oblici isplate
ugovorenih suma ili naknada, koji su detaljno definisani ugovorom o osiguranju,
polisom osiguranja, kao i uslovima osiguranja. Znai, ugovor o osiguranju za-
kljuuju ugovara osiguranja i osigurava, u kome se ugovara osiguranja obave-
zuje da isplati odreeni iznos osiguravau, odnosno, osiguravajuem drutvu, a
osigurava se obavezuje da, ako se desi dogaaj, koji predstavlja osigurani sluaj,
isplati osiguraniku ili nekom treem licu naknadu, tj. ugovorenu sumu ili uini
neto drugo. Iz navedenog moemo zakljuiti, da su ugovorne strane ugovara
osiguranja i osigurava, ali da se, kod osiguranog sluaja, pojavljuju i druga lica,
odnosno, ili osiguranik ili osigurano lice ili tree lice, koje nazivamo i korisni-
kom osiguranja.
1
Osiguranik je fiziko ili pravno lice koje zakljuuje ugovor o osiguranju u
svoje ime i za svoj raun
2
, obezbeujui se od neeljenog dejstva pokrivenih rizi-
ka. Da bi mogao pribaviti osiguravajuu zatitu, osiguranik treba da je poslovno
sposobno lice koje, kao ravnopravna ugovorna strana, stoji naspram osiguravaa,
sa svim pravima i obavezama koji proistiu iz njihovog odnosa. U praksi se naj-
ee deava da je osiguranik istovremeno i ugovara i korisnik osiguranja (kada
su njegova dobra ili on sam izloeni riziku), ali to nije uvek sluaj. Dogaa se
da su opasnostima izloena i tua dobra ili neka druga linost sve to naravno
mora imati uske veze sa osiguranikom. Tako, recimo, kod imovinskih osigura-
nja osiguranik ne mora uvek biti i sopstvenik osigurane stvari ve, recimo, njen
uivalac. Kod linih osiguranja rizik smrtnog ili nesrenog sluaja moe pre-
titi nekom drugom licu (branom drugu, deci ili osiguranikovim roditeljima).
1 Mrki D., Petrovi Z., Ivanevi K., Pravo osiguranja, Beograd 2006., str. 69; l. 897.
ZOO
2 uleji P., Pravo osiguranja, Beograd 2005., str. 155
Korisnik osiguranja je fiziko ili pravno lice kome pripada naknada iz osigura-
nja. U svojstvu i korisnika i ugovaraa osiguranja javlja se, najee, jedno te isto
lice osiguranik. Stoga, naziv korisnik osiguranja treba upotrebljavati, pre svega,
kada je lice koje koristi osiguranje bilo van ugovora, u trenutku njegovog zaklju-
ivanja, ne pojavljujui se, ni lino, niti preko zastupnika. Razlika izmeu nave-
denih uloga u praksi se, naroito, pojavljuje kod ugovora o osiguranju u svoje
ime, a za tu raun. Korisnik osiguranja za tu raun ne mora uvek biti unapred
poznat osiguravau, pa ak ni ugovarau osiguranja. Dovoljno je da ugovorom
budu utvrena nepristrasna merila za njegovo odreivanje
3
. Zato korisnik moe
biti bilo odreen, bilo odrediv, npr., kod osiguranja za raun neodreenog lica.
Osiguranje za tu raun nastalo je u pomorskom osiguranju, ali je nalo prime-
nu i u mnogim drugim vrstama osiguranja. Pojam korisnika izdvaja se i kod
osiguranja u korist treeg lica, najee kod osiguranja ivota, gde ga moe pred-
stavljati bilo ko (roak, staratelj ili neko drugo lice, dobrotvorna ustanova, neko
preduzee, udruenje, itd.).
No, u ovom radu, bie rei samo o statusu osiguravaa, odnosno, osigu-
ravajueg drutva, koji je jedna od ugovornih strana u ugovoru o osiguranju.
Kad je u pitanju naa zemlja, status osiguravajuih drutava se ureuje Zako-
nom o osiguranju Republike Srbije (dalje: ZO)
4
, koji je donesen 2004.godine. ZO
ureuje osnivanje i poloaj osiguravajuih drutava ili drutava za osiguranje,
kako se ta drutva nazivaju u ZO. Osim statusa drutva koja obavljaju poslove
osiguranja, odnosno, bave se pruanjem usluga osiguranja, a to su akcionarsko
drutvo za osiguranje i drutvo za uzajamno osiguranje, ZO regulie i status dru-
tava za posredovanje i zastupanje u osiguranju, odnosno, agencija za pruanje
drugih usluga u osiguranju. Takoe, ZO ureuje delatnost osiguravajuih dru-
tava, poloaj i ovlaenja njihovih organa, status njihove imovine, kao i nadzor
nad njihovim radom.
Meutim, kad govorimo o statusu osiguravajuih drutava, govorimo i o
njihovom prestanku, odnosno, o steaju i likvidaciji. Steaj i likvidacija osigu-
ravajuih drutava se ureuje posebnim zakonskim aktom, Zakonom o steaju
i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje Republike Srbije (dalje: ZSLBO)
5
.
Steajni i likvidacioni postupak protiv osiguravajuih drutava ima svoje speci-
finosti koje se mogu regulisati ili posebnim zakonskim aktom ili u okviru statu-
snog zakona koji ureuje i poloaj osiguravaa. Na zakonodavac se opredelio za
poseban zakonski akt, ali je napravio greku, jer istim zakonom regulie i steaj i
likvidaciju banaka. No, o tome e biti rei kasnije.
Posebna panja e se posvetiti i statusu stranih osiguravajuih drutava u
naoj zemlji, kao i u drugim zemljama. Radi se o mogunosti poslovanja osigu-
ravajueg drutva u drugoj zemlji direktno ili preko filijala. Na zakonodavac i u
ovoj oblasti, pokazuje odreene nedoslednosti, iako i u pravu EU, kao i u zako-
3 uleji P., nav.delo, str. 245
4 Zakon o osiguranju Republike Srbije (Sl.glasnik R.Srbije br. 55/04, 70/04-ispravka, 61/05,
61/05-dr. zakon, 85/05-dr. zakon, 101/07, 63/09-US, 107/09)
5 Zakon o steaju i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje Republike Srbije (Sl.glasnik R.
Srbije br. 61/05).
Osiguravajue drutvo kao poseban oblik privrednog drutva 15
nodavstvima pojedinih zemalja u susedstvu, postoje reenja koja su dobra i koja
se mogu prihvatiti.
Poslovi osiguranja
Delatnost osiguranja, kojima se bave akcionarsko drutvo za osiguranje i
drutvo za uzajamno osiguranje su poslovi osiguranja, poslovi saosiguranja i po-
slovi reosiguranja, kao i poslovi neposredno povezani sa poslovima osiguranja.
Poslovi osiguranja su zakljuivanje i izvravanje ugovora o osiguranju i preduzi-
manje mera za spreavanje i suzbijanje rizika koji ugroavaju osiguranu imovinu
i lica. Navedeno osiguranje moemo nazvati i direktnim osiguranjem, obzirom
da osigurava direktno zakljuuje ugovor o osiguranju sa ugovaraem. O direk-
tnom osiguranju e se raditi i kad ugovor zakljuuje drutvo za zastupanje u
osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju.
Sa druge strane, poslovi saosiguranja su zakljuivanje i izvravanje ugo-
vora o osiguranju sa vie drutava za osiguranje koja su se sporazumela o za-
jednikom snoenju i raspodeli rizika. Znai, ovde imamo vie osiguravaa koji,
zajedniki, zakljuuju ugovor o osiguranju i srazmerno snose rizik, odnosno,
srazmerno isplauju ugovorenu sumu, ako doe do tete, tj. osiguranog sluaja
6
.
Re je o neposrednoj, horizontalnoj raspodeli rizika izmeu saosiguravaa koji
individualno preuzimaju svoj deo obaveze. Nijedan saosigurava ne odgovara za
obaveze drugih saosiguravaa. Saosiguranje se primenjuje samo u izuzetnim slu-
ajevima, kada se radi o krupnim i tekim rizicima, koje ne moe da preuzme
jedan osigurava. Ugovorom o saosiguranju stvara se lanana obaveza nekoliko
saosiguravaa prema istom osiguraniku. Horizontalnom deobom jednog rizika,
svaki od saosiguravaa preuzima svoj deo obaveze, odnosno, pokriva svoj deo
sudelovanja u snoenju rizika. Kod saosiguranja se podrazumeva prisustvo dva
ili vie osiguravaa neposredno u zakljuivanju jednog ugovora o osiguranju,
tako da svaki osigurava preuzima pokrie odreenog dela rizika. Saosiguranje,
u sutini, predstavlja raspodelu jednog rizika na nekoliko delova koje svaki osi-
gurava preuzima u direktno pokrie iz zajednikog ugovora ili zajednike polise
osiguranja. Osigurava koji je pokreta obaveze iz osiguranja, putem ugovora
o saosiguranju, jeste takozvani vodei osigurava
7
. Njemu obino ostali saosi-
guravai poveravaju izvrenje obrauna i naplatu premije osiguranja, koju on
zatim raspodeljuje na ostale saosiguravae. Kod ugovora o saosiguranju postoji
samostalnost i nezavisnost obaveza svakog saosiguravaa. Obaveza svakog sao-
siguravaa iskljuivo je njegova i ni u kom sluaju se ne prenosi na ostale sao-
siguravae. Drugim reima, kao da je ugovara osiguranja zakljuio sa svakim
saosiguravaem poseban ugovor o osiguranju. Saosiguranje je neophodno razli-
kovati od viestrukog osiguranja, tj. kada je neki predmet osiguran kod neko-
liko osiguravaa od istog rizika, za isti interes i na isto vreme. U saosiguranju se
zakljuuje jedan ugovor o osiguranju, a kod viestrukog osiguranja zakljuuje
6 aruk M., Jakovevi D., Osiguranje i rizici, Zagreb 2007., str. 282
7 Mrki D., Petrovi Z., Ivanevi K., nav.delo, str. 157
se nekoliko samostalnih ugovora. Pri tom pojedini osiguravai u trenutku za-
kljuenja ugovora ne znaju za ostale ugovore. I saosiguranje predstavlja direktno
osiguranje, s tim to, ovde, imamo vie osiguravaa kao ugovornu stranu. Inae,
organizacija raspodele rizika kod saosiguranja je mogo sloenija u odnosu na
organizaciju rizika kod reosiguranja
8
.
Poslovi reosiguranja su zakljuivanje i izvravanje ugovora o reosiguranju
osiguranog vika rizika iznad samopridraja jednog drutva za osiguranje kod
drugog drutva za osiguranje koje je dobilo dozvolu za obavljanje poslova reosi-
guranja. Ako jedno osiguravajue drutvo ne moe da podnese veliki rizik, koji
proistie iz jednog ugovora o osiguranju, odnosno, ako taj viak rizika prelazi sa-
mopridraj, pod kojim podrazumevamo iznos ugovorom preuzetih rizika koji
drutvo uvek zadrava u sopstvenom pokriu i koji moe pokriti sopstvenim
sredstvima
9
, tada zakljuuje ugovor o reosiguranju. Reosiguranjem se postie
dodatna sigurnost, jer se rizik rasporeuje na vei broj osiguravajuih drutava,
a posebno to je, po pravilu, drutvo koje preuzima funkciju reosiguranja jaa.
Institucija reosiguranja, koja udruuje osiguravajua drutva, poveava sigurnost
osiguranika sa velikim tehnikim i finansijskim potencijalom. Na taj nain su
stvorene mogunosti da se osiguraju i najtei rizici u savremenoj visokorazvije-
noj privredi. to se tie pravnog odnosa izmeu osiguranika i osiguravaa, re-
osiguranjem se nita ne menja osiguranik i osigurava neposredno sklapaju
ugovor o osiguranju, a u narednoj fazi dolazi do ugovornih odnosa izmeu osi-
guravajueg drutva koje je izvrilo osiguranje (osiguravaa) i organizacije koja
prihvata reosiguranje. Meutim, iako ne postoji pravna veza izmeu osiguranika
i reosiguravaa, ona je od znaaja za opredeljenje osiguranika, koji e se, po pra-
vilu, pre odluiti za osiguranje sa reosiguranjem.
Oblici osiguravajuih drutava
Kao to smo, napred, rekli, osiguravajua drutva se mogu osnovati u obli-
ku akcionarskog drutva za osiguranje i u obliku drutva za uzajamno osigu-
ranje
10
. Pomenuemo sada, samo osnovne karakteristike ovih drutava. Akci-
onarsko drutvo za osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja
imovine i lica radi sticanja dobiti. Akcionarsko drutvo za osiguranje osnivaju
najmanje dva pravna, odnosno, fizika lica
11
. Strano pravno i fiziko lice mogu,
pod uslovima uzajamnosti, osnovati akcionarsko drutvo za osiguranje zajed-
no sa domaim pravnim ili fizikim licima. Akcionarsko drutvo za osiguranje
moe obavljati poslove: 1) jedne ili vie vrsta osiguranja; i 2) reosiguranja. Shod-
no navedenom, proizilazi da akcionarsko drutvo za osiguranje moe obavljati
delatnosti osiguranja kao specijalizovano (kada obavlja jednu vrstu osiguranja)
8 Jankovec I., Saosiguranje kao pravni odnos, Anali PF u beogradu, br.1-4, beograd 1983.,
str. 369
9 Andrijani I., Klasi K., Tehnike osiguranja i reosiguranja, Zagreb 2002. str. 141
11 Mrki D., Pravni poloaj osiguravajuih organizacija u jugoslovenskom pravu osiguranja,
SORS 2001., Sarajevo 2001., str. 3
ili kao opte (kada obavlja vie vrsta osiguranja)
12
. Takoe, akcionarsko drutvo
moe obavljati samo delatnost reosiguranja. to se tie pravnog poloaja akcio-
narskog drutva za osiguranje, bitno je naglasiti da je organizacija za osiguranje
pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja imovine i lica. Akcionarsko drutvo
posluje kao jedinstvena organizacija, sa izvornim pravnim subjektivitetom, koji
stie upisom u sudski registar. Delovi akcionarskog drutva su: direkcije, glavne
filijale i filijale. Direkcije su delovi akcionarskog drutva u okviru koji se objedi-
njavaju pojedine funkcije akcionarskog drutva. Glavna filijala je deo akcionar-
skog drutva koji u pravnom prometu sa treim licima ima ovlaenja da u ime
i za raun akcionarskog drutva obavlja sve poslove iz delatnosti akcionarskog
drutva, izuzev poslova reosiguranja. Filijala je deo akcionarskog drutva koji
u pravnom prometu sa treim licima ima ovlaenja, da u ime i za raun akci-
onarskog drutva obavlja poslove zakljuenja i izvrenja ugovora o osiguranju.
Izuzetno, ukoliko ekspozitura ili poslovna jedinica kao deo akcionarskog drutva
ima odreena ovlaenja u pravnom prometu sa treim licima i one se upisuju
u sudski registar
13
. U teoriji je opte prihvaeno pravilo, koje je nalo svoju pri-
menu i u praksi, da postoje dva osnovna naina osnivanja akcionarskih drutava:
prvi, kada osnivai akcionarskog drutva osnuju akcionarsko drutvo otkupom
svih akcija pri osnivanju, to se naziva simultano osnivanje i drugi, kada se upu-
uje javni poziv za otkup akcija, to se naziva sukcesivno osnivanje
14
.
Drutvo za uzajamno osiguranje je, takoe, kao i akcionarsko drutvo,
pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja imovine i lica u interesu svojih la-
nova osiguranika. Bitna razlika u odnosu na akcionarsko drutvo je da se dru-
tvo za uzajamno osiguranje ne osniva radi sticanja dobiti
15
. Drutvo za uzaja-
mno osiguranje osniva najmanje 250 fizikih lica za osiguranje ivota, odnosno,
300 pravnih, odnosno, fizikih lica za ostala osiguranja. Strano pravno i fiziko
lice moe, pod uslovom uzajamnosti, osnovati drutvo za uzajamno osiguranje
zajedno sa domaim pravnim ili fizikim licima. Drutvo moe obavljati samo
poslove jedne ili vie vrsta osiguranja. Drutvo za uzajamno osiguranje ne moe
da obavlja poslove reosiguranja i poslove obaveznih osiguranja
16
. Status drutava
za uzajamno osiguranje je u naoj zemlji uvek izazivao nedoumice. To pokazuje i
broj osnovanih drutava za uzajamno osiguranje u Srbiji, do sada.
Posredovanje i zastupanje u osiguranju
Poslove posredovanja u osiguranju obavlja drutvo za posredovanje u osi-
guranju koje je dobilo dozvolu nadlenog organa za obavljanje tih poslova. Po-
slove zastupanja u osiguranju obavlja drutvo za zastupanje u osiguranju i fiziko
lice, koji su dobili dozvolu nadlenog organa za obavljanje tih poslova. Poslo-
vi neposredno povezani sa poslovima osiguranja su posredovanje i zastupanje
12 Mrki D., nav.delo, str. 4
13 Ibidem
u osiguranju, utvrivanje i procena rizika i teta, posredovanje radi prodaje i
prodaja ostataka osiguranih oteenih stvari i pruanje drugih intelektualnih i
tehnikih usluga u vezi sa poslovima osiguranja. Ovim, zadnje navedenim, po-
slovima se bave drutva za posredovanje i zastupanje u osiguranju, kao i agencije
za pruanje drugih usluga u osiguranju. Zakonodavac posveuje posebnu panju
ovim oblicima drutava, predviajui za njih drugaije uslove osnivanja i rada.
Naravno, ovde moramo razlikovati poslove posredovanja od poslova zastupanja,
tako da zastupanje moemo posmatrati kao vru vezu izmeu osiguravaa i
drutva za zastupanje. Osim toga, zastupnik ima vea ovlaenja od posrednika.
Drutva za posredovanje i drutva za zastupanje se mogu osnovati u dva oblika,
u obliku akcionarskog drutva i u obliku drutva sa ogranienom odgovornou.
Poslove neposredno povezane sa poslovima osiguranja, obavljaju i agencije za
pruanje drugih usluga u osiguranju i preduzea i druga pravna lica koja imaju
posebno organizovan deo za obavljanje tih poslova, koji su dobili dozvolu nadle-
nog organa za obavljanje tih poslova.
Filijale stranih osiguravajuih drutava
ZO propisuje da delatnost osiguranja obavlja drutvo za osiguranje koje je
dobilo dozvolu nadlenog organa za obavljanje te delatnosti, kao i ogranak stra-
nog drutva za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadlenog organa za obav-
ljanje te delatnosti. Ogranak ili filijala stranog drutva za osiguranje moi e da
obavlja poslove osiguranja na teritoriji nae zemlje, tek, nakon proteka perioda
od pet godina nakon prijema nae zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju
17
.
Posvetiemo posebnu panju ovoj injenici, imajui u vidu da, kao tmo smo re-
kli, rad filijale stranog osiguravajueg drutva nije na adekvatan nain regulisan
u ZO. No, na ovom mestu emo rei da je ovakav nain regulisanja statusa stra-
nih osiguravajuih drutava pogrean, jer se radi o ispunjenju nekih okolnosti
koje e se, tek, dogoditi, odnosno, radi se o proteku jednog, relativno dugog, za
nae uslove u smislu promene zakonodavstva, vremenskog perioda. Najverovat-
nije je zakonodavac iao za tim da, koliko toliko, uskladi pojedine odredbe ZO
u ovom smislu, ne vodei rauna o nekim drugim nedoslednostima, o emu e
biti rei kasnije.
Osiguranje imovine i lica
Osiguranje imovine i lica je dobrovoljno
18
. U sluajevima koji su propi-
sani, osiguranje imovine i lica moe biti i obavezno u sluajevima propisanim
zakonom. Osiguranje zakljueno slobodnom voljom, iz isto ekonomskih pobu-
da zainteresovane strane ugovaraa osiguranja, odnosno, osiguranika kako bi
zatitio imovinu, imovinski interes, odgovornost, zdravlje ili ivot. Dakle, ono
proistie iz razvijenosti svesti o postojanju potrebe koja se zadovoljava sklapa-
17 olovi V., Odgovornost filijala stranih osiguravajuih drutava, Pravo i privreda broj 4-6,
2010., Beograd 2010., str. 378
18 lan 6. ZO
njem ugovora o osiguranju sa osiguravajuim drutvom. Veina osiguranja spa-
daju upravo u dobrovoljna. Prema naim zakonskim reenjima, a slino je i u
drugim zemljama, osiguranje imovine i osiguranje lica su naelno dobrovoljni.
ZO navodi, da imovina i lica u Republici Srbiji mogu da se osiguraju samo kod
osiguravajueg drutva, osnovanog po ovom Zakonu. Ugovor o osiguranju za-
kljuen suprotno navedenom je nitav. Izuzetno, kod stranog drutva za osigu-
ranje mogu se osigurati imovina i lica od rizika od kojih se u Republici ne vri
osiguranje, kao i druga imovina i lica, za koje to propie Vlada Republike Srbi-
je
19
. No, napred smo rekli, da e i strana osiguravajua drutva moi da vre de-
latnost osiguranja na naoj teritoriji, direktno ili preko filijala, ukoliko se ispune
odreeni uslovi. Postavlja se pitanje zbog ega je zakonodavac, uopte, regulisao
ovu odredbu, ne menjajui ostale i stvarajui jednu vrstu zabune u tumaenju
odredaba o vrenju poslova osiguranja na teritoriji Srbije.
Poslovi osiguranja, u smislu ovog zakona, su poslovi ivotnih osiguranja
i poslovi neivotnih osiguranja. Naveemo vrste ivotnih osiguranja. To su: 1)
osiguranje ivota; 2) rentno osiguranje; 3) dopunsko osiguranje uz osiguranje
ivota; 4) dobrovoljno penzijsko osiguranje; 5) druge vrste ivotnih osiguranja.
ivotno osiguranje ima tedni karakter i predstavlja dobar vid ivotne utedje-
vine
20
. Po isteku polise osiguranja, novac se isplauje odjednom ili u ratama, u
zavisnosti od izbora osiguranika. Rentno osiguranje predstavlja osiguranje i isto-
vremeno siguran i unosan oblik ulaganja koje omoguava isplaivanje mesene
rente do kraja ivota ili ogranienog perioda
21
, ukoliko se izabere ovakav oblik
rentnog osiguranja. U sluaju mesenog plaanja premije, dok traje plaanje, osi-
guranje obuhvata i sluaj smrti sa dogovorenom visinom osigurane sume. Visina
rente zavisi od pristupne starosti osiguranika, visine premije osiguranja, vreme-
na plaanja premije, ukoliko se ona plaa u godinjim ili mesenim, odnosno,
kvartalnim ratama, kao i od vremena trajanja isplate rente (u zavisnosti da li se
ugovara doivotna ili privremena isplata rente). Rentno osiguranje je kompati-
bilno sa ostalim vrstama osiguranja ivota, tako to se osigurana suma, koja se
isplauje nakon isteka osiguranja, moe upotrebiti kao jednokratna uplata pre-
mije za osiguranje doivotne ili privremene rente.
Dobrovoljno penzijsko i zdravstveno osiguranje
Dobrovoljno penzijsko osiguranje je osiguranje kojim se, na osnovu ugo-
vora, mogu obezbediti prava za sluaj starosti, invalidnosti, smrti i drugih rizika
osiguranja, u obimu propisanim zakonom kojim se ureuje obavezno penzijsko
i invalidsko osiguranje ili u veem obimu. Zakonom o dobrovoljnim penzijskim
fondovima i penzijskim planovima, ija je primena poela 1. aprila 2006. godine,
na nae trite i formalno je uveden tzv. trei stub penzijskog osiguranja. Inae,
prvi stub penzijskog osiguranja predstavlja obavezno dravno penzijsko osi-
guranje, odnosno, sistem meugeneracijske solidarnosti. Drugi stub je obavezno
19 lan 7. ZO
dopunsko penzijsko osiguranje, koje se odnosi samo na zaposlene, a koje admi-
nistriraju privatni penzijski fondovi. Ono funkcionie tako to se zakonom odre-
di da se deo procenta obaveznih doprinosa namenjenih za finansiranje prvog
stuba usmeri u drugi, tako da zaposleni ostvaruju pravo na dve penzije, dravnu
iz prvog i privatnu iz drugog stuba. Na kraju, trei stub predstavlja dobrovolj-
no dopunsko penzijsko osiguranje, namenjeno svim graanima, bez obzira da
li su zaposleni ili ne, da li imaju redovne prihode, studiraju, bave se samostal-
nom delatnou, itd. Dobrovoljno penzijsko osiguranje e u Srbiji imati sve vei
znaaj, obzirom da postojei sistem penzijsko-invalidskog osiguranja u naoj ze-
mlji, zasnovan na tzv. pay-as-you-go principu, sve vie zapada u krizu finansijske
odrivosti. Aktivnosti preduzete u zadnjoj deceniji su dale neke rezultate, koji,
meutim, nisu dovoljni da se, u narednom periodu, obezbede stabilne i dovoljne
penzije za sve i povea pravednost penzijskog sistema. Zbog toga se dalji reform-
ski zahvati nameu kao nunost, gde svoje mesto nalazi i dobrovoljno penzijsko
osiguranje
22
.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se, na osnovu
ugovora, mogu obezbediti prava iz zdravstvenog osiguranja licima koja nisu osi-
gurana po zakonu, kojim se ureuje obavezno zdravstveno osiguranje, kao i li-
cima koja su osigurana po tom zakonu, a kojima se obezbeuje vei obim prava
od obima, koji se obezbeuje po tom zakonu i druge vrste prava iz zdravstve-
nog osiguranja koja nisu obezbeena tim zakonom
23
. Dobrovoljno ili privatno
zdravstveno osiguranje ne treba meati sa obaveznim dravnim zdravstvenim
osiguranjem, koje po osnovu radnog odnosa ostvaruje zaposleni i predstavlja
socijalni program svake drave. Dobrovoljno ili dopunsko zdravstveno osigura-
nje se moe ostvariti uplatama kod osiguravajuih kua. Ova vrsta osiguranja
obezbeuje ekonomsku zatitu pojedinca i njegove porodice za vreme bolesti.
U Srbiji, trenutno, dodatno zdravstveno osiguranje, moe se uplaivati uz polisu
ivotnog osiguranja, ali moe da se uplauje i kao poseban vid osiguranja.
Obavezno osiguranje u saobraaju
Obavezno osiguranje u saobraaju utvruje se i ureuje posebnim zako-
nom. Taj zakon je Zakon o obaveznom osiguranju u saobraaju Republike Srbije
(dalje: ZOOS)
24
. Kad govorimo o obaveznim osiguranjima u saobraaju, govo-
rimo, na prvom mestu, o osiguranju od odgovornosti. Osim toga, uobiajeno
da kada govorimo o obaveznim osiguranjima, tada mislimo, na prvom mestu, o
osiguranju od autoodgovornosti ili automobilske odgovornosti. Zbog razliitih
shvatanja oko navedenih termina, kao i zbog mogunosti korienja drugih, mi
emo, ipak, da, u ovom radu, koristimo izraz koji se najee i koristi u literaturi
i praksi, a to je osiguranje od autoodgovornosti. No, u obavezna osiguranja ne
22 Petrakovi D., Reforma sistema penzijsko-invalidskog osiguranja u Srbiji, asopis Industri-
ja br.2, vol.35, god.2007., str. 29
23 Prikaz najznaajnijih sistema zdravstvenih osiguranja, http://tmg.org.rs/v320405.htm
24 Zakon o obaveznom osiguranju u saobraaju Republike Srbije (Sl.glasnik R.Srbije br.
51/09)
spada samo osiguranje od autoodgovornosti, ve i druge vrste obaveznih osigu-
ranja. Vrste obaveznih osiguranja u saobraaju su sledee: 1. osiguranje putnika u
javnom prevozu od posledica nesrenog sluaja; 2. osiguranje vlasnika motornih
vozila od odgovornosti za tetu priinjenu treim liciima; 3. osiguranje vlasnika
vazduhoplova od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima i putnicima; i
4. osiguranje vlasnika amaca od odgovornosti za tetu priinjenu treim lici-
ma. Obavezno osiguranje ne moe nastati, ukoliko nema ugovora o obaveznom
osiguranju, odnosno, vozilo prevozno sredstvo se ne moe staviti u saobraaj,
ako on nije zakljuen. Znai, vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni
prevoz putnika i vlasnici drugih prevoznih sredstava, koje smo, napred, pome-
nuli, duni su da zakljue ugovor o obaveznom osiguranju, pre nego to se pre-
vozno sredstvo stavi u saobraaj. Jedna od tema, kojoj e biti posveena panja, a
koja se tie statusa ugovora o obaveznom osiguranju, jeste i steaj osiguravajuih
drutava. Ako se pokrene steajni postupak protiv osiguravajueg drutva, tada
zakljueni ugovori o obaveznom osiguranju ostaju na snazi do isteka vremena na
koje su zakljueni.
Osiguravajue drutvo je duno da zakljui ugovor o obaveznom osigura-
nju u skladu sa uslovima osiguranja i tarifama premija koji su na snazi u vreme
zakljuenja tog ugovora. Meutim, osiguravajue drutvo ne moe odbiti ponu-
du za zakljuenje ugovora o obaveznom osiguranju, ako ugovara osiguranja pri-
hvata uslove osiguranja i tarifu premija drutva za odnosnu vrstu osiguranja koji
vae u vreme dostavljanja ponude za zakljuenje ugovora o osiguranju.
Druga pitanja vezana za
unkcionisanje osiguravajuih drutava
Pomenuemo jo neke karakteristike osiguravajuih drutava, koje se tiu
osnivanja, kao i obavljanja delatnosti. Jedno osiguravajue drutvo ne moe isto-
vremeno obavljati poslove ivotnih i poslove neivotnih osiguranja, osim, u slu-
aju, kada jedno drutvo, uz poslove osiguranja ivota, obavlja izuzetno i poslove
osiguranja od prikljune nezgode i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u delu
koji pokriva trokove leenja, pod uslovom da se ta osiguranja odnose na lice,
koje je zakljuilo ugovor o osiguranju ivota. Ovu odredbu emo kasnije kritiko-
vati, smatrajui da je necelishodno razdvajati ove dve vrste osiguranja u obavlja-
nju delatnosti jednog osiguravajueg drutva.
Osiguravajue drutvo je duno da reosigura obaveze iz ugovora o osigura-
nju iznad samopridraja. Samopridraj osiguravajueg drutva je iznos ugovorom
preuzetih rizika koji drutvo uvek zadrava u sopstvenom pokriu i koji moe po-
kriti sopstvenim sredstvima. Osiguravajue drutvo je duno da uvek zadri deo
rizika u samopridraju. Osiguravajue drutvo je duno da deo rizika iznad samo-
pridraja reosigura kod drutva za reosiguranje. Drutvo za reosiguranje duno je
da deo rizika koji ne moe pokriti svojim sredstvima ili reosiguranjem u zemlji,
reosigura u inostranstvu. U vezi sa ovim, portfelj osiguranja je skup svih osigura-
nih rizika kod nekog osiguravaa. Moe se iskazivati ukupnim brojem ugovora o
osiguranju, zbirom suma osiguranja ili zbirom premija osiguranja.
Osniva osiguravajueg drutva ili drugog pravnog lica koje obavlja po-
slove neposredno povezane sa poslovima osiguranja obezbeuje novani deo
osnovnog kapitala u visini propisanoj ovim zakonom. Osiguravajue drutvo je
duno da u svom poslovanju obezbedi da osnovni kapital drutva bude uvek u
visini, koja nije manja od iznosa koji je predvien zakonom.
25
Osiguravajua drutva koja su, napred, spomenuta, za svoje obaveze odgo-
varaju celokupnom svojom imovinom. Imovinu osiguravajuih drutava ine
novana sredstva, svojina nepokretnih i pokretnih stvari, hartija od vrednosti
i druga imovinska prava. Takoe, znaajan deo imovine osiguravajueg drutva
postoji i u robi. Osnovni kapital drutva ine ulozi osnivaa, koji moraju biti u
novanom obliku. Nenovani ulozi osnivaa i akcionara izraavaju se novano.
Sva sredstva kojima jedno osiguravajue drutvo posluje i kojima odgovara
moemo razlikovati na:
1) sredstva osnovnog kapitala;
2) premije osiguranja;
3) sredstva tehnikih rezervi;
4) sredstva garantne rezerve; kao i druga sredstva. Posebnu panju emo
posvetiti imovini i prihodima osiguravajueg drutva.
Narodna banka Srbije vri nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja i
obavlja druge poslove propisane ovim zakonom. Ovo reenje, predvieno u ZO,
doivelo je kritiku u naoj strunoj javnosti. U svetu se, inae, sprovodi nadzor
nad radom osiguravajuih drutava preko nadzornih tela koja predstavljaju orga-
nizacioni deo pri Ministarstvima finansija ili preko agencija koje su neposredno
odgovorne vladi.
26
Narodna banka Srbije vri nadzor i nad drutvima za posre-
dovanje i drutvima za zastupanje u osiguranju. Pored poslova nadzora, Narod-
na banka Srbije izdaje dozvolu za obavljanje delatnosti osiguranja, reosiguranja,
posredovanja i zastupanja u osiguranju, kao i poslova neposredno povezanih sa
poslovima osiguranja. Narodna banka Srbije i odizima dozvolu za rad osigura-
vajuem drutvu, odnosno, drutvu za posredovanje i drutvu za zastupanje u
osiguranju.
27
Pravno lice i preduzetnik ne mogu koristiti pojam osiguranje niti pojam
izveden iz tog pojma u svojoj firmi ili nazivu, odnosno, nazivu svog proizvoda ili
usluge, osim ako te pojmove koriste na osnovu ovog zakona ili posebnog zakona
28
.
To znai, da bi jedno drutvo moglo da u svom nazivu koristi navedeni pojam,
ono mora biti osnovano, odnosno, mora da ispunjava uslove po ZO ili po nekom
drugom zakonu koji ureuje ime, odnosno, firmu drutva. Mi neemo posveivati
posebnu panju ovom pitanju, ali injenica je da se, u praksi nae zemlje, o ovom
pitanju vodilo rauna. I to ne samo o korienju pojma osiguranje, ve i o kori-
enju pojedinih imena, koje bi u nazivu nosilo osiguravajue drutvo.
28 lan 19. ZO
Na osiguravajue drutvo, drutvo za posredovanje u osiguranju, drutvo
za zastupanje u osiguranju i agenciju za pruanje drugih usluga u osiguranju pri-
menjuje se zakon kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, ako ovim zakonom
pojedina pitanja nisu drukije ureena. Na fiziko lice koje obavlja poslove za-
stupanja u osiguranju primenjuje se zakon kojim se ureuje pravni poloaj pre-
duzetnika, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukije ureena
29
.
Osiguravajue drutvo i drugo lice, koje obavlja poslove neposredno po-
vezane sa poslovima osiguranja, duno je da svoju delatnost obavlja u skladu sa
pravilima struke osiguranja, dobrim poslovnim obiajima i poslovnom etikom.
Ovo su najvanija pitanja koja se tiu osiguravajuih drutava, odnosno,
akcionarskog drutva i drutva za uzajamno osiguranje, kao i drutava i lica koja
se bave posredovanjem, zastupanjem i drugim poslovima u vezi osiguranja. Ta
pitanja regulie i ZO. No, veoma vano je imati u vidu i poslovanje osigurava-
juih drutava u drugim dravama. Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama
statusa osiguravajuih drutava u drugim dravama je bitno i zbog eventualnog
budueg obavljanja delatnosti osiguranja na naoj teritoriji od strane tih druta-
va, a to regulie ZO, ako se ispune uslovi vezani za status nae zemlje. Zbog toga
e se posvetiti panja statusu osiguravajuih drutava u drugim zemljama i to, ne
samo, lanicama Evropske unije, ve i dravama u regionu, odnosno, prostoru
zapadnog Balkana. Takoe, posvetie se panja i regulisanju prestanaka osigura-
vajuih drutava u tim zemljama. Isto tako, analizirae se i pravo, odnosno, akti
Evropske unije u ovoj oblasti.
2. Retroaktivnost ZO
Jedan od problema kome moramo da posvetimo panju na poetku ovog
rada, kako bi shvatili sadanji poloaj osiguravajuih drutava u naoj zemlji, je-
ste problem retroaktivnosti ZO. Naime, mnoge odredbe ZO vae unazad, to
je dovelo do toga da mnoga osiguravajua drutva nisu mogla da ispune uslove
po ovom zakonskom aktu, tako da su izgubila dozvolu za rad. Ako govorimo o
optem pravilu u oblasti primene novog zakona, onda bi rekli da zakon vai za
ubudue. Novi zakon, po optem pravilu, moe da menja ili ukida samo prea-
nji propis, a ne prava i obaveze, koji su nastali u vreme njegovog vaenja. Pravilo
da zakon ne moe vaiti za prolo vreme postalo je opte, to znai da se ono ne
primenjuje samo u izuzetnim sluajevima. Ako pojedine odredbe zakona vae i
za prolo vreme, onda kaemo da je taj zakon retroaktivan. Retroaktivnost ozna-
ava da odreene odredbe zakonskog akta vae i u prolosti, odnosno, da njiho-
vo vaenje ima povratno dejstvo, a o emu odluuje zakonodavac.
30
Meutim,
kasnije, naelo zabrane retroaktivnosti nije bilo vie neprikosnoveno. Vremenom
je naputena i ideja o steenim pravima, koja je osnov pravila o zabrani retroak-
tivnosti zakona.
31
U dananjem pravnom sistemu je prihvaeno kompromisno
29 lan 20. ZO
30 Gifis S., Law Dictionary, New York 1991., str. 421
31 Nikoli D., Uvod u sistem graanskog prava, Novi Sad 2004., str. 118
reenje. I dalje postoji opte naelo zabrane retroaktivnosti, koje se zasniva na
potrebi pravne sigurnosti,
32
ali se i odstupa od tog naela. I u naem pravnom
sistemu, samo pojedine odredbe zakona mogu imati retroaktivno dejstvo, kada
to nalae opti interes. Odstupanja su restriktivno postavljena.
33
Zakonodavac
moe odluiti da se pojedine odredbe zakona primenjuju retroaktivno, to znai
da se one mogu primeniti i na graanskopravne odnose, koji su, ve, nastali.
U krivinom pravu, opte je pravilo, da je retroaktivnost doputena, samo ako
je novi zakon povoljniji za uinioca krivinog dela. U graanskom pravu nema
takvog ogranienja. Odredba novog zakona moe imati povratno dejstvo, ak i
kada je manje povoljna ili nepovoljna za lica u graanskopravnom odnosu.
34
Kao to smo rekli, zakonodavac moe razliito postupati, kada u prela-
znim i zavrnim odredbama regulie pitanje vremenskih granica jednog zakona.
Razliito postupanje nije rezultat proizvoljnosti, ve ocena odgovarajuih rele-
vantnih injenica. Po tome, moemo zakljuiti, da zakoni ne mogu imati po-
vratno dejstvo, ve samo pojedine odredbe, i to, samo onda, ako to zahteva opti
interes. Ipak, zakon moe da ima i retroaktivno dejstvo, ako se, sam taj zakon,
proglasi punovanim.
35
U sluaju da postoje neki opravdani razlozi za prime-
nu principa retroaktivnosti odreenog zakona, u sluaju promenjenih okolno-
sti, ipak moramo postaviti pitanje primene pomenute teorije steenih prava, kao
tvorevine jedne reakcionarne teorije. Po teoriji apsolutnog dejstva novog zakona,
novi zakon je retroaktivan kada vrea steena prava pod reimom starog zakona.
A zatita prava pojedinaca od retroaktivnosti novog zakona treba da se regulie
ustavnim odredbama.
36
Kada govorimo o ZO, moramo rei da, velika veina odredaba tog zakona,
ima povratno dejstvo, tako da su sva, ve postojea, osiguravajua drutva mor-
ala uskladiti svoje poslovanje i veliinu svoje imovine sa njegovim odredbama.
injenica je da, u ovakvoj situaciji, ne moemo govoriti samo o drutvenoj
opravdanosti ili neopravdanosti retroaktivnosti ove vrste zakona, ve i o pravnoj
sigurnosti, odnosno, o stabilnosti pravnog sistema. Ovoj materiji treba pos-
vetiti panju, zbog poloaja ve postojeih osiguravajuih drutava, kao i zbog
osnivanja novih. Iz dva razloga proizlazi sigurnost postojeih i novostvorenih
osiguravajuih drutava, koja zavisi od mogunosti ili nemogunosti povrat-
nog dejstva pojedinih kljunih odredaba novog zakona. Ti razlozi su zatita
osiguranika i oteenika u osiguranju, kao i zatita drutva. Poloaj jednog
osiguravajueg drutva, u naim uslovima, direktno zavisi od zakonodavca, kao
i od odluka nadlenog dravnog organa za kontrolu rada tih drutava. Naravno,
opravdanost retroaktivnosti zakona, koji su doneti u oblasti osiguranja, moemo
traiti i u slabostima celokupnog sistema osiguranja u naoj dravi, koje egzisti-
32 Stankovi O., Vodineli V., Uvod u graansko pravo, Beograd 1996., str. 262
33 Nikoli D., nav.delo, str.119
34 Ibidem
35 Perovi, Retroaktivnost zakona i drugih optih akata (Teorija sukoba zakona u
vremenu) Beograd 1987., str. 24-26
36 Perovi, nav.delo, str. 137
raju, naroito, u zadnjih dvadeset godina. Retroaktivnosti ZO je posveen veliki
broj odredaba, tako da emo sve njih grupisati u etiri dela. Naime, govoriemo
o retroaktivnosti ZO u pogledu:
1) Poloaja osiguravajueg drutva. Postojee osiguravajue drutvo mo-
ralo da obavi sledee poslove po ZO, da bi i dalje egzistiralo: usklaiva-
nje poslovnih akata, razgranienje pojedinih vrsta osiguranja i reosigu-
ranja, usklaivanje samog poslovanja drutva, itd;
2) Osnivakog kapitala. Postojee osiguravajue drutvo moralo da uskla-
di iznose osnivakog kapitala (poetnog fonda sigurnosti) sa iznosima
navedenim u ZO;
3) Poloaja pojedinih lica. lanovi upravnog i nadzornog odbora osigura-
vajueg drutva morali su da pribave saglasnost za obavljanje navede-
nih funkcija. Zatim, aktuari, kao i posrednici i zastupnici u osiguranju
morali su da usklade poloaj i ovlaenja u skladu sa ZO; i
4) Postupaka u vezi sa osiguranjem. Zapoeti postupci, koji se odnose na
osnivanje osiguravajuih drutava, zavrie se u skladu sa ZO.
Poloaj osiguravajueg drutva
Prilikom osnivanja, jedno osiguravajue drutvo mora da donese statut i
druge opte akte, odreene zakonom, kao i da definie osnove poslovanja. No,
kao to emo videti, ne samo u ZO, nego i u drugim zakonima, u oblasti osigu-
ranja, predviena je retroaktivnost u ovom delu. Postojea osiguravajua drutva
morali su da usklade svoj statut i druge opte akte sa novim ZO i to u roku od
godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.
37
Ako pojedina preduzea
u svom sastavu imaju posebno organizovan deo za obavljanje poslova pruanja
drugih usluga u osiguranju, koji je osnovan po bivem zakonodavstvu u ovoj
oblasti, tada su i oni bili obavezni da usklade svoj poloaj i akte sa ZO u roku od
godinu dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona.
38
Iz navedenog moemo
zakljuiti, da e osiguravajua drutva, uvek, kada se donosi novi zakon, mora-
ti da odrede svoj status u skladu sa novodonetim odredbama. Zatim, postojea
osiguravajua drutva, koja imaju dozvolu za obavljanje i ivotnih i neivotnih
osiguranja, imala su obavezu da usklade svoje poslovanje u skladu sa lanom
14. ZO, to znai da navedena osiguravajua drutva nee moi istovremeno da
obavljaju poslove obe vrste osiguranja. Ta drutva su bila u obavezi da do kraja
2005. godine razgranie poslove navedenih vrsta osiguranja.
39
Isto tako, osigu-
ravajua drutva, koja se istovremeno bave i poslovima osiguranja i poslovima
reosiguranja, bila su u obavezi da razgranie navedene poslove, takoe, do kraja
2005.godine.
40
Postavlja se pitanje opravdanosti ovakvog razgranienja razliitih
vrsta osiguranja i tete, koja, zbog toga, moe nastati.
37 lan 229., st. 2. ZO
38 lan 232., st.1. ZO
39 lan 234., st.1. ZO
40 lan 235., st.1. ZO
Osnivaki kapital
Pravilo je, u oblasti osiguranja, da osiguravajua drutva moraju obezbe-
diti iznos osnivakog kapitala po odredbama novog zakona. U suprotnom izgu-
bie dozvolu za rad i protiv njih e biti pokrenut likvidacioni, odnosno, steajni
postupak. Postojea osiguravajua drutva imala su obavezu da obezbede iznos
poetnog fonda sigurnosti (osnivakog kapitala) po ZO. Naime, osiguravajua
drutva su bila u obavezi da obezbede dve treine kapitala, koji se navodi u ZO,
u roku od sedam meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, dok su pre-
ostali iznos bila u obavezi da uplate do 31. decembra 2005.godine.
41
Praktino,
veinu iznosa osnivakog kapitala su osiguravajua drutva morala da obezbede
do kraja 2004.godine, to znai da su za navedeno imali na raspolaganju oko se-
dam meseci. Napominjemo, da su iznosi poetnog fonda sigurnosti mnogo vei
od iznosa u prethodno vaeem Zakonu. Sigurno je da poveanje osnivakog
kapitala (poetnog fonda sigurnosti) doprinosi zatiti osiguranika, ali, sa druge
strane, pitanje je da li e vei poetni fond sigurnosti doprineti likvidnosti osigu-
ravajueg drutva, tj. efikasnijem izvravanju obaveza od strane tog drutva.
Poloaj lica u osiguravajuem drutvu
Kada govorimo o poloaju lica u osiguravajuem drutvu, mislimo na
lanove upravnog i nadzornog odbora, zatim na aktuare, kao i na posrednike i
zastupnike. Naime, lanovi upravnog i nadzornog odbora morali su da pribave
saglasnost za obavljanje ovih funkcija, i to, takoe, u roku od godinu dana od
dana stupanja na snagu ZO.
42
to se tie aktuara, smatrae se, po ZO, da lica
koja su stekla zvanje ovlaenog aktuara do donoenja ZO, da su stekla to zvanje
po odredbama tog Zakona.
43
U vezi posrednika i zastupnika u osiguranju, po
ZO, ukoliko ta lica imaju najmanje tri godine iskustva na poslovima osiguranja,
tada e Narodna banka Srbije priznati svojstvo posrednika, odnosno, zastupnika
tim licima i upisati ih u registar ovlaenih posrednika, odnosno, zastupnika.
44

Naravno, Narodna banka Srbije je imala obavezu da izvri navedeni upis u regi-
star, ukoliko su ta lica podnela zahtev u roku od godinu dana od dana stupanja
na snagu ZO.
45
Lica, koja ele da budu upisana u registra ovlaenih posrednika
i zastupnika, morae, sem uslova, koje se tie iskustva, da ispune i ostale uslove
za sticanje ovlaenja, definisane u ZO.
46
Postupci
Opte pravilo o neretroaktivnosti, odnosi se i na zapoete postupke. Me-
utim, u zakonima u oblasti osiguranja je drugaije, kada su u pitanju postupci
41 lan 233., st.1. ZO
42 lan 230. ZO
43 lan 240. ZO
44 lan 241., st.1 ZO
45 lan 241., st.2. ZO
46 lan 241., st.3. ZO
za osnivanje osiguravajuih drutava, koji su bili u toku u vreme stupanja na
snagu ZO. Ukoliko su bili u toku postupci za dobijanje dozvola za rad osigurava-
juih drutava, koji su pokrenuti u vreme vaenja Zakona o osiguranju imovine
i lica iz 1996.godine (dalje: ZOIL)
47
, odnosno, do donoenja ZO, ti postupci su
bili okonani po novom Zakonu, odnosno, ZO.
48
To znai, da su osiguravajua
drutva, za ije je osnivanje postupak zapoeo pre donoenja novog Zakona, mo-
rala da ispune sve uslove po novom Zakonu.
*
* *
Retroaktivnost pojedinih odredaba novog Zakona predviena je i u dru-
gim oblastima, koje nismo analizirali u prethodne etiri. Pitanje retroaktivno-
sti, pre svega, srpskog ZO su veoma aktuelne iz dva razloga. Prvi se tie broja
odredaba, koje reguliu ovu materiju. Obuhvaeno je celokupno poslovanje i
organizacija osiguravajuih drutava, a, takoe, i lanovi upravnog i nadzornog
odbora u tim drutvima. Znai, jedno osiguravajue drutvo, praktino, moralo
je da obezbedi ispunjenje svih pretpostavki, kao da je u pitanju ponovno osni-
vanje. Drugi razlog se tie oduzimanje dozvola za rad nekolicini osiguravajuih
drutava, od strane Narodne banke Srbije, kao novog nadzornog organa. Zbog
toga, opravdanost i potrebu retroaktivnosti zakona u oblasti osiguranja, treba
paljivo analizirati, s tim to treba poi od sledeih pitanja i problema, na koje se
nije odmah reagovalo: 1) Bilo je neophodno izvriti detaljnu analizu razgranie-
nja poslova ivotnih i poslova neivotnih osiguranja; 2) Takoe, bilo je potrebno
definisati jedinstveni rok za obezbeenje iznosa osnivakog kapitala po ZO; 3)
Trebalo je definisati posebna pravila za osiguravajua drutva, ije je osnivanje
bilo u toku rokova u kojima su osiguravajua drutva morala da ispune uslove
po ZO; i 4) Imajui sve navedeno u vidu, kao i opte pravilo o neretroaktivnosti
novog zakona, treba analizirati iroku primenu retroaktivnosti zakona, koji regu-
liu osiguranje.
Sigurnost jednog pravnog sistema ogleda se u postojanosti zakona i
retkoj primeni retroaktivnosti pojedinih odredaba novodonetog zakona. To
ne znai da ne treba predvideti povratno dejstvo pojedinih delova zakonskog
akta, kada to zahteva obezbeenje nesmetanog funkcionisanja jedne privred-
ne grane. No, iroka retroaktivna primena ZO, govori o slabosti sistema osi-
guranja.
Naveli smo osnovne karakteristike osiguravajuih drutava i poslova koji-
ma se bave. Takoe, osvrnuli smo se na probleme koji su prisutni u definisanju
njihovog statusa u naoj zemlji. Korienje iskustava i reenja koja su prihvaena
u drugim zemljama je veoma korisno. Meutim, uvek treba voditi rauna o ra-
zvoju osiguranja kod nas u zadnjim decenijama, kao i o mestu koje osiguranje
ima u Srbiji.
47 Zakon o osiguranju imovine i lica (Sl.list SRJ br. 30/96, 57/98, 53/99 i 55/99)
48 lan 242. ZO
3. Istorija osiguravajuih drutava
na naim prostorima
Govorei o osiguravajuim drutvima, ne moemo da ne govorimo o na-
stanku osiguranja i o nastanku i razvoju osiguravajuih drutava kod nas. Osi-
guranje, kakvo danas, poznajemo i osiguravajue kue, kakve se danas osniva-
ju, ne moemo vezivati za neka starija vremena. Tu mislimo na period do kraja
XVIII i poetka XIX veka. Moderno osiguranje i osiguravajua drutva, koja su
organizovana na na naunoj osnovi i koja su voena od strane lica koja se pro-
fesionalno i kvalifikovano bave tim poslovom, u razvijenim pravnim oblicima u
kojima se pojavljuje, i sa odreenom intervencijom drave u organizaciji i poslo-
vanju drutava, vezujemo za novije vreme. O modernom osiguranju i modernim
osiguravajuim drutvima moe se govoriti tek od druge polovine XIX veka i
poetkom XX veka
49
. Meutim, ove usavrene forme su rezultat jednog razvoja
koji se protee kroz itavu istojiju i iji se zaeci naziru jo kod Vavilonaca pre
etiri hiljade godina: u sluaju gubitka broda, vlasniku se nadoknaivala teta, a
u sluaju da brod stigne na destinaciju, vlasnik je bio duan da isplati odreeni
deo dobiti.
Pisani tragovi starih naroda, kao to su Grci, Feniani i Rimljani, ukazuju
na to da je u tadanjoj proizvodnji i prekomorskoj trgovini postojala potreba za
odreenim nainom osiguranja pomorskih prevoza od teta i gubitaka na moru.
U pomorskom prevozu se ve tada sve vie traila, ali i dobijala sigurnost da e
skupoceni tereti, kao i brodovi koji taj teret prevoze, bezbedno prispeti na odre-
dite, tj. da e se u protivnom za njih obezbediti potpuna naknada za pretrpljenu
tetu.
Meutim, mi emo govoriti samo o istoriji osiguravajuih drutava na na-
im prostorima, pod kojima neemo podrazumevati samo teritoriju Srbije, ve i
teritorije koje su, na bilo koji nain, bile u vezi sa Srbijom. Istorija osiguravajuih
drutava na tim prostorima imala je i ima veliki uticaj i na razvoj osiguravajuih
drutava u naoj zemlji. No, moramo znati, da je razvoj osiguravajuih drutava
kod nas zavisio i od istorijskih okolnosti, kao i od promena drutveno politikih
sistema.
Istorija osiguranja i osiguravajuih drutava
na naim prostorima do Prvog svetskog rata
Poetni oblik obaveznog osiguranja kod nas nalazimo u statutima gradova
na Jadranu i u tri zakonika: Vinodolski zakonik iz 1288. godine; Zakonik cara
Stefana Duana 1349. i 1354. godine; Poljiki statut 1440. godine. Karakteristike
ovih zakonika su izraene u kolektivnoj odgovornosti, i to posebno u selima u
kojima je stanovnitvo ivelo, da nadoknade tetu koja nastane.
U prvoj polovini XV veka i to u Dubrovniku, gde je bila jako razvijena
trgovina, javljaju se prvi ugovori o osiguranju, a zatim se osiguranje iri na ostale
49 uleji P. nav.delo, str.30
gradove. U dubrovakom statutu bila je uneta odredba za brodove koji su plovili
u skupinama. Te skupine su se zvale Conserve. Svi uesnici su bili u obavezi
da, ukoliko doe do unitenja broda, kao prevoznog sredstva ili robe, uestvu-
ju u nadoknadi tete. Ovo je bila vrsta zajednikog meusobnog osiguranja za
tete koje bi mogle nastati u plovidbi, kako na robi, tako i na samom brodu.
Godine 1562., Dubrovaka republika donela je Zakon o pomorskom osigura-
nju, koji predstavlja prvi istorijski spomenik prava u oblasti osiguranja na na-
im prostorima
50
. Pored toga to je upuivao na veoma razvijeno obiajno pravo
toga doba, on je potrivao i znaajan uticaj drave u ove poslove: slubenici
dravne kancelarije su utvrivali premije na osnovu procene rizika, ugovor se
sklapao sveano u prisustvu notara, kod osiguranja brodova bilo je odreeno
minimalno trajanje osiguranja, kao i maksimalni iznos do koga se brod mogao
osigurati (radi onemoguavanja prevare). Karakteristino je da je u Dubrovniku
od 1794. godine, pa do propasti Dubrovake republike 1808. godine poslovalo 5
osiguravajuih drutava.
Prvo osiguranje u Srbiji pominje se 1839. godine. Te godine osigurao je u
Beogradu izvesni Zuban svoju kuu. Srbske novine su pisale: Posle nekoliko
dana kua izgori i agent Transkog osiguravajueg drutva, koji se nalazio u
Zemunu i kod koga je bilo izvreno osiguranje, isplati odmah osiguranu sumu
od 175 talira.
U Srbskim novinama od 11. oktobra 1844. godine, Vojinovi i Sodrug
saoptavaju: Beko glavno drutvo osiguranja, imajui kapital od 36 miliona
groa, opunomoilo je nas potpisane za svoje glavne zastupnike za Beograd i
celu Srbiju, da se kod nas sva pokretna i nepokretna dobra, kao: kue, duani i
druge staje, nametaj kuni, duanski espap itd., od vatre, groma i zemljotresa,
isto tako i espap, koji iz Srbije za Austriju ide, od potopa za malu nagradu osigu-
rati mogu, i obvezuje se svako kod nas osigurano dobro, ako propadne, po glasu
istiniti dokazatelstva isplatiti.
U Srbiji su se prvo osnivale filijale stranih osiguravajuih drutava. Prvu
filijalu osnovalo je drutvo Anker (1861.godine), zatim Transko opte
osiguravajue drutvo (1867.), Greem (1877) i Njujork (1886). Strana drutva
imala su monopol u osiguranju sve do kraja 19. veka. Prva domaa osiguravajua
kua, Beogradska zadruga, osnovana je 1897. godine. Zatim se 1902. godine po-
javljuje jo jedno strano drutvo Rosija, a 1906. domae Srbija.
Osiguranje kod nas izmeu dva svetska rata
Prve poslove osiguranja kod nas su obavljali stranci: Italijani, Francuzi,
Nemci i Englezi. Najvea osiguravajua drutva bila su Jadransko i Assicurazi-
oni generalli, koja su bila italijanska, a od domaih Jugoslavija sa seditem
u Beogradu i Croatia sa seditem u Zagrebu. Domaa osiguranja su dobila
na znaaju tek izmeu dva svetska rata i bilo ih je oko 30, pri emu je opta
ocena naeg osiguranja u tom periodu prilino nepovoljna ono se jo uvek
nalazilo pri dnu liste evropskih zemalja po svom razvoju. Osiguranje tog vre-
mena karakteriu sledei elementi:
a) zasnovanost na slaboj tehnikoj organizaciji i bez dovojno strunih ka-
drova (zbog ega je bilo preskupo);
b) do 1937. godine bez ikakve dravne kontrole (to je uticalo na prihva-
tanje rentabilnih, ali i rizinih poslova, tako da je dolazilo i do krahova
pojedinih velikih osiguravajuih drutava i izazivanja nepoverenja u
osiguranje uopte);
c) veliki uticaj iz inostranstva (dve treine svih osiguravajuih drutava
su bile filijale stranih osiguravaa) to je naroito karakteristino bilo
za reosiguranje, preko koga su bili ugroeni viestrani domai interesi:
ekonomski, politiki, itd.;
d) ostvarivanje profita i podela to veih dividendi akcionarima kao glav-
ni cilj, a potpuno zapostavljanje prevencija to su ukratko, karakteri-
stike osiguranja u Jugoslaviji toga vremena
51
.
Bankrotstvom 1937. godine velikog austrijskog osiguravajueg drutva
Feniks koje je imalo najvei portfelj osiguranja ivota u Jugoslaviji
52
, povere-
nje u osiguranje je bilo jako poljuljano to se najpre odrazilo na privredu. Pod
pritiskom javnosti i samih osiguravajuih drutava doneta je uredba kojom je za-
vedena dravna kontrola putem regulisanja plasmana rezervi, zabrane otuenja
i optereenja imovine,itd, odnosno, stupila je na snagu Uredba o nadzoru nad
osiguravajuim preduzeima
53
.
Osiguranje kod nas posle Drugog svetskog rata
Po zavretku Drugog svetskog rata dolo je do znaajnih promena u oblas-
ti osiguranja, obzirom na promenu drutveno politikog sistema. U tom razvoju
zapaa se nekoliko jasno odvojenih etapa, odnosno u Jugoslaviji do sada, imali
smo definisanih 5 sistema:
1) sistem centralizovanog dravnog osiguranja;
2) sistem decentralizovanog komunalnog osiguranja;
3) sistem komercijalizovanog trinog osiguranja;
4) sistem osiguranja na naelima Ustava iz 1974. godine; i
5) sistem trinog osiguranja.
Sistem centralizovanog dravnog osiguranja (19451961)
54
. Moe se
zakljuiti da su do zavretka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji trite osiguranja
predstavljale inostrane osiguravajue kompanije. Odluka o spajanju u dravni
osiguravajui zavod za osiguranje i reosiguranje, osiguravajuih preduzea koja
53 Ibidem
prelaze u dravnu svojinu je doneta 1. marta 1945. godine. Takozvani DOZ
prelazi u nadlenost ministarstva finansija, ime je oznaeno njegovo uvoenje u
dravni kreditni sistem. Zakonom je propisan radi delovanje dravanog zavoda.
DOZ treba da:
1. obavlja osiguranje protiv poara i drugih rizika;
2. sprovodi sva obavezna osiguranja osim socijalnog;
3. vri sva reosiguranja po svim poslovima osiguranja;
4. obavlja ulaganje dugoronih sredstava iz svojih tehnikih i ostalih re-
zervi u dravne hartije od vrednosti, tj. u dravnu hipotekarnu banku.
Ranija privatna osiguravajua preduzea koja nisu bila konfiskovana na-
stavila su sa radom. Meunarodnim zakonskim propisom bilo je utvreno da
se dravna imovina mora osigurati kod dravnog osiguravajueg zavoda. To je
uslovilo da privatna osiguravajua drutva nisu vie imala uslove za rad, posle
ega nastaje i njihova likvidacija. DOZ je 1947. godine postao jedini osigurava i
reosigurava u zemlji. Rukovoenje ovim zavodom bilo je centralizovano i funk-
cionisao je preko administrativnih dravnih direkcija.
Zatim je stupio period za koji vezujemo funkcionisanje sistema decentra-
lizovanog komunalnog osiguranja od 1962. do 1967.godine
55
. U ovom perio-
du osnovano je vie osiguravajuih zavoda i zajednica osiguranja. Osiguravaju-
i zavodi su se osnivali za jednu ili vie optina. Vie osiguravajuih zavoda na
teritoriji jedne republike, sainjavali su Republiku zajednicu osiguranja, a sve
republike formirale su jugoslovensku zajednicu za osiguranje i reosiguranje
56
.
Poetkom 1962. godine imali smo 142 osiguravajua zavoda i 8 zajednica osi-
guranja. Osiguravajui zavodi sprovodili su sve vrste osiguranja imovine i lica,
osim osiguranja koje su sprovodili zavodi za socijalno osiguranje. Osiguravajui
zavodi vrili su poslove osiguranja na teritoriji optina, dok su zajednice osigura-
nja vrile reoiguranje zavoda koji su se u njih udruivali.
Kontrolisali su pravila osiguranja i tarife premija, dok je Jugoslovenska za-
jednica za osiguranje i reosiguranje donosila pravila i sprovodila reosiguranje.
Prikupljala je i obraivala statistike podatke i uestvovala u radu meunarodne
osiguravajue organizacije. Decentralizovanje osiguravajuih zavoda trebalo je
da dovede do ire afirmacije osiguranja i racionalnog korienja sredstava Jedan
od osnovnih razloga, zbog koga nisu postignuti oekivani rezultati, bio je taj to
decentralizacija DOZ-a, koja je izvrena delimino, nije ukljuila decentatizaciju
odnosa u osiguranju, i to su u osnovi zadrani preraeni metodi administrative
regulative odnosa u osiguranju.
Zatim, u periodu od 1968. do 1974.godine funkcionie sistem komercijali-
zovanog trinog osiguranja
57
. Ova faza u razvoju osiguranja poinje 1. januara
1968. godine. Nedostaci sitema uvedenog 19611962. godine morali su dovesti
do reorganizacije kojom bi se slabosti dotadanjeg sistema otklonile. Osnovne
karakteristike osiguranja u ovoj etapi su:
55 uleji P. nav.delo, str.36-37
1. dobrovoljnost;
2. naputanje sistema jedinstvenih tarifa i premija;
3. ukidanje teritorijalnog monopola i slobodna utakmica osiguravajuih
zavoda;
4. ukidanje automatskog izravnanja rizika (reosiguranje);
5. okrupnjavanje osiguravajuih preduzea;
6. osnovni nosioci osiguranja su osiguravajui zavodi;
7. osiguravajui zavod je privredna organizacija koja sprovodi osigurnje
(delatnost od posebnog drutvenog ineteresa);
8. zavode mogu osnivati radne organizacije, drutveno-politike zajedni-
ce i graani;
9. funkcije osiguranja su prikupljanje sredstava radi naknade tete u slu-
aju nastupanja tetnog dogaaja i uestovanje u preuzimanju preven-
tivnih i represivnih mera;
10. zavodi posluju na teritoriji itave SFRJ;
11. osiguravajui zavod je slobodan u izboru reosiguravaa;
12. radna zajednica svojim sredstvima odgovara za izvrenje preuzetih
obaveza po osnovu osiguranja.
Od brojnih osiguravajuih zavoda koji su postojali do 1967. godine (njih 128),
krajem 1967. godine u SFRJ formirano je 11 zavoda: po jedan u SR BiH i u SR Make-
doniji, po dva u SR Sloveniji, SR Srbiji i SAP Vojvodini i tri zavoda u SR Hrvatskoj.
Zatim, za 1974.godinu vezujemo poetak funkcionisanja sistema osiguranja na
naelima Ustava iz navedene godine
58
. Ipak, ova, etvrta, faza u razvoju osig-
uranja poinje 1972. godine. Zapravo, to je period realizacije ustavnih amand-
mana (XXI, XXII i XXIII) donetih 1971. godine. Sutina ustavnih amandmana
bila je sledea:
eliminisanje otuenja vika rada od onoga ko ga je stvorio; i
poslovima i sredstvima osiguranja u osiguravajuim organizacijama
upravljaju osiguranici, tj. organizacije udruenog rada i druga drutveno-
pravna lica koja s organizacijama osiguranja udruuju svoja sredstva.
Dok se mnoge osiguravajue organizacije nisu ni ustanovile u duhu us-
tavnih amandmana, 4. februara 1974. godine donet je novi ustav SFRJ. Osnovne
karakteristike razvoja u ovoj etapi su:
1. formirane su zajednice rizika kao nov oblik organizovanja i udruiva-
nja u zajednice osiguranja i reosiguranja koji nije postojao do donoe-
nja Ustava;
2. Ustavom i zakonom izjednaavaju se dve osnovne funkcije osiguranja
imovine i lica, a to su naknada tete i prevencija;
3. meusobni odnosi su regulisani samoupravnim sporazumima
59
;
58 uleji P. nav.delo, str.38-39
4. zakonom se ne predvia mogunost formiranja meovitog osiguranja;
5. radnici u radnim zajednicama uestvuju u upravljanju zajednicama za
osiguranje i reosiguranje.
Raspadom SFRJ 1991. godine i formiranjem SRJ, na podruju republike
Srbije i Crne Gore formira se preko 40 i vie novih drutava za osiguranje i reo-
siguranje. Ove organizacije osnivaju se kao akcionarska drutva i drutva za uza-
jamno osiguranje. Donoenjem mera ekonomske blokade 1992. godine od strane
Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija osiguravajua i reosiguravajua drutva u
SRJ stavljaju se u veoma teak poloaj. Ukidanjem ekonomskim tokova, visokom
stopom inflacije istopljeni su osiguravajui fondovi, to je uslovilo pad ekonom-
skog potencijala osiguranja, gubitak osnovne funkcije osiguranja kroz obezbe-
enje sigurnosti svojih osnivaa (akcionara), a time i osnovnih postulata zbog
kojih osiguranje i postoji.
Posmatrajui s aspekta funkcije osiguranja i reosiguranja, period od uvo-
enja blokade najtei je period za poslovanje osiguranja i reosiguranja u novijoj
istoriji bive i sadanje Jugoslavije. Ovako neto nije poznato u istoriji postoja-
nja osiguravajue i reosiguravajue delatnosti. Donoenjem Zakona o osigura-
nju imovine i lica 1996.godine, ovakva situacija je nezantno popravljena, ali su
problemi i dalje postojali. Najzad, aktuelni ZO se donosi 2004.godine, koji, po
nama, oznaava novu etapu u razvoju osiguravajuih drutava kod nas.
4. Osiguravajua drutva danas u Srbiji
i u drugim zemljama
Iako je, od donoenja ZO, ve broj osiguravajuih drutava u Srbiji izgubio
dozvolu za rad, mi emo dati pregled sadanje situacije u ovoj delatnosti, odno-
sno, naveemo koja osiguravajua drutva egzistiraju, danas, u naoj zemlji, bez
obzira na eventualne promene koje mogu nastati. Isto tako, posvetiemo panju
pojedinim evropskim zemljama, tj. koja su napoznatija osiguravajua drutva u
tim zemljama. Veina tih, evropskih zemalja, su lanice EU, ali smo posvetili
panju i dvema zemljama koje to nisu.
Srbija
U Srbiji, danas, po podacima Narodne banke Srbije posluje 26 osigurava-
juih drutava. Ta drutva su sledea: 1) A.D. za ivotno osiguranje ALICO 2)
A.D. za neivotno osiguranje AS OSIGURANJE 3) A.D. za osiguranje AMS
OSIGURANJE 4) A.D. za osiguranje BASLER neivotno osiguranje 5) A.D. za
osiguranje BASLER ivotno osiguranje 6) A.D. za osiguranje CREDIT AGRI-
COLE LIFE 7) A.D. za osiguranje DDOR NOVI SAD 8) A.D. za reosigura-
nje DDOR RE 9) A.D. za osiguranje DELTA GENERALI OSIGURANJE 10)
A.D. za reosiguranje DELTA GENERALI REOSIGURANJE 11) A.D. za osi-
guranje DUNAV OSIGURANJE 12) A.D. ZA za reosiguranje DUNAV-RE
13) A.D. za osiguranje ENERGOPROJEKT GARANT 14) A.D. za osiguranje
GLOBOS-OSIGURANJE 15) A.D. za osiguranje GRAWE 16) A.D. za osigu-
ranje MERKUR 17) . A.D. za osiguranje MILENIJUM OSIGURANJE 18)
A.D. za osiguranje SAVA OSIGURANJE 19) A.D. za osiguranje SAVA I-
VOTNO OSIGURANJE 20) A.D. za ivotno osiguranje SOCIETE GENERA-
LE OSIGURANJE 21) A.D. za osiguranje TAKOVO 22) A.D. za osiguranje
TRIGLAV KOPAONIK 23) A.D. za osiguranje UNIQA ivotno osiguranje
24) A.D. za osiguranje UNIQA neivotno osiguranje 25) A.D. za osiguranje
WIENER STADTISCHE OSIGURANJE 26) A.D. ZA za reosiguranje WIE-
NER RE
Osim osiguravajuih drutava, u Srbiji je registrovano 89 drutava za po-
sredovanje u osiguranju, drutava za zastupanje u osiguranju i agencija i poslov-
nih jedinica za poslove pruanja drugih usluga u osiguranju
60
. Neemo navoditi
lica koja obavljaju poslove posredovanja u osiguranju i poslove zastupanja u osi-
guranju. Ovde mislimo na fizika lica.
Austrija
Osiguranje u Austriji je u ekspanziji i broj osiguravajuih drutava je u
skladu sa veliinom zemlje i brojem stanovnika. Vodee osiguravajue kompanije
su: 1: U oblasti ivotnog osiguranja: Wiener Stdtische Insurance; Raiffeisen
Insurance; Uniqa Personenversicherung Insurance; Allianz Elementar Leben
Insurance; Finance Life Insurance. 2. U oblasti neivotnih osiguranja: Gene-
rali Insurance; Allianz Elementar Insurance; Uniqa Sach Insurance; Donau
Insurance; Zurich Insurance; Niedersterreichische Insurance; Wustenrot
Insurance. Nadzorni organ je Savezno ministarstvo finansija
61
.
vajcarska
Uopte, trite osiguranja u vajcarskoj je veoma razvijeno. Samim tim, to
moemo rei i za trite osiguranja. Savezna sluba privatnog osiguranja je nad-
zorni organ u sektoru osiguranja u vajcarskoj. Vodee osiguravajue kompanije
u vajcarskoj su: 1. U oblasti ivotnog osiguranja: Winterthr Leben Insurance;
Rentenanstalt Insurance; Basler Leben Insurance; Zrich Leben Insurance;
Allianz Suisse Leben Insurance; Pax Insurance. 2. U oblasti neivotnih osigu-
ranja: Zrich Insurance; Swiss Mobilar Insurance; Allianz Suisse Insurance;
CSS Insurance; Visana Insurance; Swiss National Insurance
62
.
Nemaka
U Nemakoj je velika veina osiguranja obavezna. Trite osiguranja u
Nemakoj se razvija veoma brzo. Jedna od najmonijih osiguravajuih kompa-
nija ima svoje sedite u Nemakoj, a to je Allianz. Ta kompanija je osnovana
1890.godine u Berlinu. Nadzorni organ u oblasti osiguranje je Savezni organ za
60 Izvor: Narodna banka Srbije. http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/60/60_1/index.html
61 http://finance.mapsofworld.com/insurance/austria-insurance.html
62 http://finance.mapsofworld.com/insurance/switzerland-insurance.html
nadzor nad finansijskim uslugama. U Nemakoj egzstira oko 500 osiguravajuih
drutava. Vodee osiguravajue kompanije koje se bave ivotnim osiguranjem
su: Allianz Leben Insurance; Aachenmnchener Leb Insurance; DT. He-
rold Leben Insurance; Victoria Leben Insurance; Debeka Leben Insurance;
AXA Leben Insurance. Vodee osiguravajue kompanije u nemakoj koje se
bave neivotnim osiguranjima su: Allianz Vers. Insurance; AXA Vers. Insu-
rance; R+V Allgemeine Vers. Insurance; Zrich Vers. AG; Victoria Vers.
Insurance; Wurtt. Vers Insurance; LVM Sach Insurance
63
.
Italija
I u Italiji se osiguranje razvija brzo. Na tritu finansija se velika panja
poklanja osiguranju. Najvee osiguravajue kompanije u SAD su poele svo-
je poslovanje u Italiji. U oblasti ivotnog osiguranja najpoznatije osiguravajue
kompanije u Italiji su sledee: Intesa Vita Insurance; Creditras Vita Insuran-
ce; Ina Vita Insurance; Montepaschi Vita Insurance; BNL Vita Insurance;
CNP Capitalia Vita Insurance. Napozantije osiguravajue kompanije u oblasti
neivotnih osiguranja su: Fondaria-SAI Insurance; Assicurazioni Generali
Insurance; Aurora Assicurazioni Insurance; Assitalia Insurance; Compa-
gnia Ass. Unipol Insurance; Lioyod Adriatico Insurance; AXA Assicurazioni
Insurance
64
.
Velika Britanija
U Velikoj Britaniji trite osiguranja je jedno od najstarijih na svetu. Neke
do najveih multinacionalnih osiguravajuih kompanija posluju na teritoriji Ve-
like Britanije jo od 17 veka. Trite osiguranja u Velikoj Britaniji je najvee u
Evropi. Ono kontrolie vie od 15% investicija na tritu akcija. Neke od vodeih
osiguravajuih kompanija u Velikoj Britaniji, u oblasti ivotnog osiguranja, su:
Prudential Insurance; Standard Life Insurance; Aviva Plc Insurance; HBOS
Insurance; Lloyds TSB Group Insurance; AXA Insurance; Aegon Insuran-
ce. Vodea osiguravajua drtva u oblasti neivotnih osiguranja su: Aviva Insu-
rance; Zrich Financial Services; Royal & SunAlliance Insurance; Allianz
Cornhill Insurance; BUPA Insurance; NFU Mutual Insurance
65
.
Grka
Ako bi uporedili sektor osiguranja u Grkoj sa osiguranjima u drugim, po-
menutim zemljama, morali bi da primetimo, da je on, manji u odnosu na one u
tim zemljama. No, panju zasluuje razvoj ivotnog osiguranja. Mnoge osigura-
vajue kompanije koje posluju u Grkoj su u rukama inostranih vlasnika. Banke,
u veini sluajeva, imaju u vlasnitvu velike osiguravajue kompanije. Nadzorni
organ, Direktorat za osiguravajue kompanije i aktuare predstavlja regulatorno
telo sektora osiguranja u Grkoj. Najvanije osiguravajue kompanije u oblasti
63 http://finance.mapsofworld.com/insurance/germany-insurance.html
64 http://finance.mapsofworld.com/insurance/italy-insurance.html
65 http://finance.mapsofworld.com/insurance/uk-insurance.html
ivotnog osiguranja su: Interamerican Life Insurance; EFG Life Insurance;
ALICO AIG Life Insurance; ING Life Insurance; Allianz Life Insurance;
Commercial Value Insurance; Agrotiki Insurance. Glavne osiguravajue kom-
panije u oblasti neivotnih osiguranja u Grkoj su: Ethniki Insurance; Agro-
tiki Insurance; Alpha Insurance; International Union Insurance; Egnatia
General Insurance; Allianz General Insurance
66
.
Francuska
Osiguranje u Francuskoj je veoma razvijeno u odnosu na ostale zemlje
EU. Velike osiguravajue kompanije nude razliite proizvode osiguranja. Neke
od najveih osiguravajuih kompanija na svetu imaju poreklo u Francuskoj. Re-
gulatorno telo u oblasti osiguranja u Francuskoj je Komisija za kontrolu osigura-
nja. Vodee osiguravajue kompanije u oblasti ivotnog osiguranja u Francuskoj
su: CNP Insurance; AXA Insurance; BNP Insurance; AGF Insurance;
ACM Insurance; AVIVA France Insurance. Vodee osiguravajue kompanije
koje se bave neivotnim osiguranjima su: AXA Insurance; AGF Allianz In-
surance; Generali Insurance; MACIF Insurance; AZUR GMF Insurance;
MAIF Insurance; MAAF Insurance; ACIVI Insurance.
panija
U prethodnih nekoliko godina, osiguranje u paniji belei veliki rast. Tri-
te osiguranja ini 6 % ukupnog bruto drzutvenog proizvoda panije. Generalni
Direktorat za osiguranje predstavlja regulatorno telo u oblasti osiguranja. Vodee
osiguravajue kompanije u oblasti ivotnog osiguranja u paniji su: MAPFRE
Vida Insurance; VidaCaixa Insurance; BBVA Seguros Insurance; Ibercaja
Insurance; Caser Insurance; Zrich Vida Insurance. Vodee osiguravajue
kompanije u oblasti neivotnih osiguranja su: Allianz Insurance; AXA Aurora
Iberica Insurance; Zrich Espana Insurance; Caser Insurance; Adeslas In-
surance; Santa Lucia Insurance; Mutua Madrilena Automovilista Insurance
67
.
vedska
ivotno osiguranje u vedskoj je veoma razvijeno. Prihvatanjem zakon-
skih akata koji su doveli do deregulacije trita i poslovanja na tritu, osam-
desetih godina prolog veka, date su velike mogunosti bankama i finansijskim
institucijama da mogu da posluju i u sektoru osiguranja. Finansijski nadzorni
organ predstavlja u vedskoj regulatorno telo u ovoj oblasti. Vodee osigurava-
jue kompanije u oblasti ivotnog osiguranja u vedskoj su: Alecta Insurance;
AMF Pension Insurance; Skandia Liv Insurance; Robur Insurance; LF
Liv Insurance; Handelsbanken Liv Insurance. Vodee osiguravajue kompanije
u oblasti neivotnih osiguranja su: AFA Sjuk Insurance; Trygg-Hansa Insu-
rance; LF Sak Insurance; LF Stockholm Insurance; LF Goteborg Insurance;
AGRIA Insurance
68
.
66 http://finance.mapsofworld.com/insurance/greece-insurance.html
67 http://finance.mapsofworld.com/insurance/spain-insurance.html
68 http://finance.mapsofworld.com/insurance/sweden-insurance.html
Rusija
Zadnjih godina se i u Rusiji razvija osiguranje. Osim toga, rusko trite
osiguranja je otvoreno za strana ulaganja. Vodea osiguravajua drutva koja se
u Rusiji bave ivotnim osiguranjem su: Stolichnoe Insurance; Delta Polis In-
surance; Russo-Garant Insurance; Standart Reserv Insurance; Vita Polis
Insurance; Yakor Insurance; Skala Garant Insurance. Vodee osiguravajue
kompanije koje obavljaju poslove neivotnih osiguranja su: Rosgosstrakh In-
surance; Ingosstrakh Insurance; Sogaz Insurance; Rosno Insurance; VSK
Insurance; Soglasiye Insurance
69
.
69 http://finance.mapsofworld.com/insurance/russia-insurance.html
38
Drugi deo:
OSIGURAVAJUA DRUTVA U
ZAKONODAVSTVU REPUBLIKE SRBIJE, PRAVU
EU I UPOREDNOM ZAKONODAVSTVU
Dva oblika osiguravajuih drutava su akcionarsko drutvo za osiguranje
i drutvo za uzajamno osiguranje. ZO regulie sve aspekte statusa ovih oblika
osiguravajuih drutava. U ranijem zakonodavstvu (ZOIL) bila je predviena
mogunost osnivanja sopstvenog osiguravajueg drutva captive, o emu emo
neto rei u zadnjem delu.
Da bi definisali status osiguravajueg drutva, moramo analizirati sve ele-
mente vezane za taj status. To se ne odnosi samo na osnivanje i nain osnivanja
osiguravajueg drutva, ve i na sve ono to ini osiguravajue drutvo i obavlja-
nje delatnosti tog drutva. Da bi pravilno mogli da odredimo poloaj osigurava-
juih drutava, moramo da odredimo i delatnosti kojima se drutvo bavi, zatim
ta je imovina osiguravajueg drutva i ta je sadrina te imovine. Ne samo to,
moramo analizirati i poslove i ovlaenja organa osiguravajueg drutva, kao i
poloaj akcionara u akcionarskom drutvu, odnosno, osnivaa i lanova drutva
za uzaajamno osiguranje. U vezi sa tim, potrebno je posvetiti panju i obinom
i kvalifikovanom ueu u kapitalu osiguravajueg drutva, kao i pojmu pove-
zanih lica. Naravno, treba analizirati i razloge za oduzimanje dozvole, odnosno,
prestanka rada osiguravajueg drutva. Ovo su samo neki od elemenata statusa
osiguravajueg drutva, obzirom da e se analizirati i drugi instituti, kao to su
prenos portfelja, mogunost statusnih promena, itd, a koji su, takoe, od vano-
sti za poloaj osiguravajueg drutva. Da bi osiguravajue drutvo pravilno funk-
cionisalo, potreban je nadzor nad njegovim radom. Osim unutranjeg, postoji i
spoljni nadzor, koji obavlja nadleni dravni nadzorni organ, a to je, prema ZO,
Narodna banka Srbije. No, ak i kad analiziramo sve ono to ini poloaj osigu-
ravajueg drutva, to nee biti dovoljno da napravimo i u potpunosti shvatimo
razliku izmeu akcionarskog drutva i drutva za uzajamno osiguranje. Drutvo
za uzajamno osiguranje ima svoje specifinosti koje ga razlikuju od akcionarskog
drutva, ali na te specifinosti zakonodavac nije obratio dovoljnu panju. No, o
tome e biti, posebno, rei.
U ovom radu e se posvetiti panja i posredovanju i zastupanju u osigura-
nju, bez kojih ni osiguranje ni osiguravajua drutva ne bi mogla da funkcioniu.
Poslove posredovanja i zastupanja, po naem zakonodavstvu, mogu obavljati i
pravna i fizika lica. Isto tako, bie rei i o subjektima koji vre druge poslove u
vezi sa osiguranjem.
Na prvom mestu, analiziraemo navedene elemente statusa osiguravajuih
drutava u naem pravu, odnosno, u ZO. No, da bi mogli bolje da razumemo po-
Osiguravajua drutva u zakonodavstvu Republike Srbije, pravu EU... 39
loaj osiguravaa, uopte, posvetiemo panju i pojedinim aspektima regulisanja
navedenih pitanja i u pravu EU, kao i u pravima pojedinih zemalja, od kojih su
neke lanice EU.
Iako je ZO detaljnije uredio materiju poloaja osiguravajuih drutava,
mnoga pitanja zahtevaju dodatna objanjenja. U prvom delu smo, ve, pome-
nuli jedan problem koji je, velikim delom, doveo do oduzimanja velikog broja
dozvola za rad osiguravajuim drutvima. No, postoje i drugi problemi, koji nisu
vezani samo za status drutva za uzajamno osiguranje, ve i za kontrolu drutva
i uee u kapitalu, status matematike rezerve ivota kod ivotnih osiguranja,
povezana lica i uticaj na upravljanje osiguravajuim drutvom, kao i nadzor nad
poslovanjem drutava. Mi emo se kritiki osvrnuti na sva ova pitanja, obzirom
da je svakoj zemlji, pa i Srbiji, potreban stabilan sistem osiguranja, to mogu da
obezbede samo stabilna osiguravajua drutva. Ta stabilnost zavisi, pre svega, od
stabilnog zakonodavstva i od stabilnog finansijskog sistema u jednoj dravi, ime
se naa zemlja nije mogla pohvaliti.
I) AKCIONARSKO DRUTVO ZA OSIGURANJE
1. Akcionarsko drutvo za osiguranje pojam,
uslovi osnivanja, davanje i gubitak dozvole
za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja
Pojam i uslovi za osnivanje
70
Akcionarsko drutvo za osiguranje predstavlja osnovni oblik osiguravaju-
eg drutva po odredbama ZO. Akcionarsko drutvo za osiguranje mogu osno-
vati najmanje dva pravna, odnosno, fizika lica. Pravna i fizika lica strane dr-
avne pripadnosti ili stranog dravljanstva mogu, pod uslovima uzajamnosti,
osnovati akcionarsko drutvo za osiguranje ili ulagati sredstva u akcionarsko
drutvo za osiguranje. Takva akcionarska drutva predstavljaju domaa osigura-
vajua drutva. Akcionarsko drutvo za osiguranje moe obavljati samo poslove
jedne ili vie vrsta osiguranja, u okviru iste grupe osiguranja ili samo poslove
reosiguranja. Akcionarsko drutvo za osiguranje moe obavljati i poslove nepo-
sredno povezane sa poslovima osiguranja.
Poslove reosiguranja moe obavljati samo akcionarsko drutvo za osigura-
nje koje je dobilo dozvolu za obavljanje poslova reosiguranja. Znai, osiguravaju-
e drutvo se ne moe baviti drugim oblicima osiguranja.
Akcionarsko drutvo za osiguranje ne moe poeti da obavlja poslove osi-
guranja ili reosiguranja bez osnivakog kapitala. Novani ili osnivaki kapital,
odnosno, poetni fond sigurnosti, potreban za osnivanje akcionarskog drutva
za osiguranje odreen je u evrima, ali se obraunava u dinarskoj protivvrednosti
70 Pojam i uslovi za osnivanje akcionarskog drutva za osiguranje reguliu se u lanovima
26.-28. ZO
obraunate po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan njegove uplate. Po
odredbama ranijeg zakonodavstva, osnivaki kapital je bio odreen u amerikim
dolarima. Inae, poetni fond sigurnosti je viestruko povean u odnosu na
iznose osnivakog kapitala u, pomenutom, ranijem zakonodavstvu. Sada, po ZO,
osnivaki kapital, odnosno, poetni fond sigurnosti iznosi:
1) Ako se akcionarsko drutvo za osiguranje osniva za obavljanje ivot-
nih osiguranja, poetni fond sigurnosti e iznositi: a) 2.000.000 evra za
obavljanje ivotnih osiguranja, osim dobrovoljnog penzijskog osigura-
nja; b) 3.000.000 evra, ako e osiguravajue drutvo pruati usluge do-
brovoljnog penzijskog osiguranja; i c) ako osiguravajue drutvo obav-
lja sve vrste ivotnih osiguranja, onda e morati da uplati 4.000.000
evra na ime osnivakog kapitala.
2) Ako e se osiguravajue drutvo baviti neivotnim osiguranjima, tada
e poetni fond sigurnosti iznositi: a) za osiguranje od nezgode i do-
brovoljno zdravstveno osiguranje 1.000.000 evra; b) za osiguranje
motornih vozila-kasko, inskih vozila-kasko i obavezno osiguranje od
odgovornosti u saobraaju 2.500.000 evra; c) za ostala osiguranja
imovine, ostala osiguranja od odgovornosti i druge vrste neivotnih
osiguranja 2.000.000 evra; i d) za sve vrste neivotnih osiguranja
4.500.000 evra.
3) ako se osiguravajue drutvo osniva za obavljanje poslova reosigura-
nja, onda e morati da uplati 4.500.000 evra na ima poetnog fonda
sigurnosti.
Akcionarsko drutvo za osiguranje duno je da u svom poslovanju obez-
bedi da osnovni kapital drutva uvek bude u visini koja nije manja od navedenih
iznosa, u zavisnosti koju e vrstu osiguranja obavljati. Uvek se postavljalo pita-
nje da li iznos osnivakog kapiatal mora, uvek, da bude na raunu akcionarskog
drutva za osiguranje. Kako vidimo, po odredbama ZO, mora, ali, po nekim ra-
nijim tumaenjima, bilo je dovoljno da taj iznos bude na raunu na kraju poslov-
ne godine, odnosno, prilikom predaje tzv. zavrnog rauna. U svakom sluaju,
ova odredba ZO doprinosi veoj sigurnosti osiguranika.
Akcije akcionarskog drutva za osiguranje mogu glasiti samo na ime
71
. Da
se podsetimo, akcije na ime se izdaju na ime njihovog vlasnika, odnosno, ima-
oca i u njima je navedeno ime ili firma, mesto stanovanja i zanimanje vlasnika.
Ti podaci se moraju uneti u knjigu akcionara akcionarskog drutva (akcionarsku
knjigu). Osnivake akcije se najee izdaju kao akcije na ime, ne samo, kada je u
pitanju osnivanje akcionarskog drutva za osiguranje. Akcije na ime mogu glasiti
samo na jedno lice, pravno ili fiziko, kada pravo koje je u toj akciji zagarantovano
moe ostvariti samo lice koje je u njoj naznaeno, tj. upisano u knjigu akcionara,
ili njegov pravni naslednik. Akti, tj. statut akcionarskog drutva mogu predvideti
prenos akcije na ime samo uz njegovu saglasnost. Tada je re o tzv. vinkuliranoj
akciji na ime, koja je, prema zakonskoj regulativi, hartija od vrednosti po naredbi.
Opta karakteristika akcija na ime je da je njihov promet otean.
71 lan 29. ZO
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje
poslova osiguranja i reosiguranja
72
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i poslova re-
osiguranja podnose osnivai akcionarskog drutva za osiguranje ili, u njihovo
ime, lice koje oni ovlaste.
Uz zahtev za izdavanje dozvole podnosi se: 1) ugovor o osnivanju; 2) pred-
log statuta; 3) dokaz da je na privremeni raun kod banke uplaen novani deo
osnovnog kapitala, koji je, napred, naveden; 4) poslovni plan akcionarskog dru-
tva za osiguranje; 5) predlog akata poslovne politike, sa miljenjem ovlaenog
aktuara; 6) spisak akcionara po prezimenu, imenu i adresi, odnosno, firmi i se-
ditu, sa ukupnim nominalnim iznosom akcija i procentom uea u osnovnom
kapitalu akcionarskog drutva za osiguranje; 7) za akcionare pravna lica koji su
kvalifikovani imaoci: a) reenje o upisu u registar, b) prepis akcionara iz knjige
akcionara, odnosno, dokaz iz drugog odgovarajueg javnog registra, ako je ak-
cionar akcionarsko drutvo za osiguranje, c) finansijski izvetaji, sa miljenjem
ovlaenog revizora za poslednje tri godine, d) dokaz nadlenog organa uprave
o izmirenju poreza, ne stariji od est meseci, e) overenu kopiju reenja nadle-
nog organa uprave o utvrivanju i naplati poreza za tekuu, odnosno, prethodnu
godinu, f) i druge dokaze od znaaja za ocenu boniteta akcionara; 8) za akcio-
nare fizika lica, koji su kvalifikovani imaoci: dokaz da to lice u poslednje tri
godine nije bilo lan uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlaenja u
pravnom licu nad kojim je otvoren ili sproveden postupak prinudne likvidacije,
odnosno, steaja, dokaz da to lice nije bezuslovno osuivano za krivina dela
protiv privrede, imovine, slubene dunosti i korupcije, na kaznu zatvora due
od tri meseca, dokaz nadlenog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji
od est meseci, overenu kopiju reenja nadlenog organa uprave o utvrivanju
i naplati poreza za tekuu, odnosno, prethodnu godinu; 9) spisak lica koja su
povezana sa kvalifikovanim imaocima, sa dokazom o nainu povezanosti; 10)
za fizika lica koja su predloena za lanove uprave (lanovi upravnog odbora i
direktor) i nadzornog odbora: a) dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu kolske
spreme, kvalifikacije i profesionalnog iskustva, b) dokaz da to lice u poslednje tri
godine nije bilo lan uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlaenja u
pravnom licu nad kojim je otvoren ili sproveden postupak prinudne likvidacije,
odnosno steaja, c) dokaz da to lice ne podlee ogranienjima izbora propisanim
ovim zakonom, a koja se odnose na lanove uprave i nadzornog odbora akcio-
narskog drutva za osiguranje, zatim, dokaz da to lice nije bezuslovno osuivano
na kaznu zatvora duu od tri meseca, e) dokaz nadlenog organa uprave o izmi-
renju poreza, ne stariji od est meseci, f) overenu kopiju reenja nadlenog orga-
na uprave o utvrivanju i naplati poreza za tekuu, odnosno, prethodnu godinu;
11) ime i prezime lica koje e obavljati poslove ovlaenog aktuara ili predugovor
sa pravnim licem registrovanim za obavljanje aktuarskih poslova, kao i dokaz o
osiguranju od odgovornosti za tetu koju ovlaeni aktuar moe prouzrokovati
datim miljenjem; 12) dokaz o propisanoj organizacionoj, kadrovskoj i tehnikoj
72 lan 39. ZO
osposobljenosti akcionarskog drutva za osiguranje za obavljanje poslova iz ugo-
vora o osnivanju i akata poslovne politike.
Ukoliko su osnivai lica strane dravne pripadnosti ili stranog dravljan-
stva, tada se navedena dokumentacija podnosi u overenom prevodu na srpski
jezik.
Kao to je reeno, Narodna banka Srbije je nadzorni organ osiguranja. Sa-
mim tim, Narodna banka Srbije blie propisuje uslove i nain dokazivanja ispu-
njenosti uslova za osnivanje osiguravajueg drutva, kao i potrebnu organizacio-
nu, kadrovsku i tehniku osposobljenost akcionarskog drutva za osiguranje.
Uz navedena dokumenta, kod osnivanja akcionarskog drutva se podnosi
i poslovni plan drutva koji sadri sledee:
1) osnove poslovne politike;
2) grupu ili vrstu osiguranja za koju se izdaje dozvola;
3) program reosiguranja;
4) iznos oekivane margine solventnosti, utvrene u skladu sa odredba-
ma ovog zakona;
5) planirani iznos trokova osnivanja i nain pokria tih trokova;
6) plan likvidnosti drutva;
7) elaborat o oekivanim rezultatima poslovanja sa miljenjem ovlaenog
aktuara za trogodinji period, a naroito oekivani prihod od premija,
oekivani rashod po osnovu teta i iznos tehnikih rezervi i rezervi
utvrenih u skladu sa ovim zakonom, oekivane vrednosti sredstava
i njihovih izvora i predraun trokova sprovoenja osiguranja, sa oce-
nom ekonomske opravdanosti osnivanja u odnosu na veliinu i struk-
turu trita
73
.
Dozvola za obavljanje poslova osiguranja
74
Dozvola za obavljanje poslova osiguranja izdaje se za obavljanje jedne ili
vie vrsta osiguranja kojima e se akcionarsko drutvo za osiguranje baviti. O
zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, na osnovu ocene
ispunjenosti zakonskih uslova i opravdanosti osnivanja akcionarskog drutva za
osiguranje, Narodna banka Srbije odluuje reenjem, u roku od 60 dana od dana
prijema zahteva. U dispozitivu reenja Narodne banke Srbije izriito se navode
vrste osiguranja za koje se izdaje dozvola. Ako se reenje izdaje za sve vrste osi-
guranja iz jedne grupe osiguranja, u dispozitivu reenja, navodi se samo ta grupa
osiguranja.
Osnivai akcionarskog drutva za osiguranje duni su da prijavu za upis u
registar nadlenog organa podnesu u roku od 30 dana od dana dobijanja dozvole
za obavljanje poslova osiguranja. Uz prijavu za upis u registar podnosi se i do-
zvola za obavljanje poslova osiguranja. Akcionarsko drutvo za osiguranje duno
73 lan 40. ZO
74 lanovi 41.-43. ZO
je da reenje o upisu u registar dostavi Narodnoj banci Srbije, u roku od sedam
dana od dana prijema tog reenja.
Akcionarsko drutvo za osiguranje, radi obavljanja odreene vrste osigu-
ranja koja nije navedena u dozvoli, odnosno, za prestanak obavljanja neke vrste
osiguranja za koju ima dozvolu, podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za prome-
nu dozvole za obavljanje poslova osiguranja.
Na izdavanje dozvole za obavljanje poslova reosiguranja akcionarskom
drutvu, shodno se primenjuju odredbe ZO koje se odnose na izdavanje dozvole
za obavljanje poslova osiguranja.
Odbijanje zahteva za izdavanje dozvole
za obavljanje poslova osiguranja
75
ZO taksativno navodi razloge zbog kojih e se odbiti dozvola za rad
osiguravajuem drutvu. Jedan od njih je diskrecionog karaktera. Narodna banka
Srbije e odbiti zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, ako:
1) akcionarsko drutvo za osiguranje ne dostavi dokaze o ispunjenosti
uslova za osnivanje koji su predvieni u ZO;
2) akcionari kvalifikovani imaoci nemaju saglasnost za sticanje kvalifi-
kovanog uea, o emu e biti, posebno, rei;
3) odredbe ugovora o osnivanju, odnosno statuta akcionarskog drutva za
osiguranje nisu u skladu sa zakonom;
4) lanovi uprave ili nadzornog odbora akcionarskog drutva za osigura-
nje ne podnesu potrebne dokaze za obavljanje funkcije lana uprave ili
nadzornog odbora, odnosno, ako predloena lica ne ispunjavaju propi-
sane uslove;
5) iz statuta akcionarskog drutva za osiguranje i druge podnete doku-
mentacije proizlazi da nisu obezbeeni uslovi propisani za poslovanje
drutva;
6) iz statuta akcionarskog drutva za osiguranje, drugih akata i podnete
dokumentacije i podataka proizlazi da akcionarsko drutvo za osigura-
nje nije organizaciono, kadrovski i tehniki osposobljeno za obavljanje
poslova osiguranja u obimu predvienom poslovnim planom;
7) ne postoji opravdanost osnivanja akcionarskog drutva za osiguranje;
8) akcionarsko drutvo za osiguranje ne ispunjava druge uslove propisane
zakonom.
Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev za izdavanje dozvole za obavlja-
nje poslova osiguranja, duna je da navede razloge za odbijanje zahteva. Osniva
kome je zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja odbaen
ili odbijen, ne moe ponovo podneti isti zahtev u roku od godinu dana od dana
odbacivanja ili odbijanja tog zahteva.
75 lan 44. ZO
Prestanak vaenja dozvole za obavljanje poslova osiguranja
76
Dozvola za obavljanje poslova osiguranja akcionarskom drutvu za osig-
uranje prestaje da vai:
1) ako drutvo, u roku od 30 dana od dana izdavanja dozvole, ne podnese
prijavu za upis u registar;
2) ako drutvo ne otpone sa poslovanjem u roku od est meseci od dana
upisa u registar;
3) ako drutvo ne obavlja poslove osiguranja due od jedne godine ne-
prekidno;
4) prenosom portfelja osiguranja na drugo drutvo za osiguranje;
5) otvaranjem postupka likvidacije;
6) pokretanjem steajnog postupka.
U navedenim sluajevima, Narodna banka Srbije donosi reenje o pre-
stanku vaenja dozvole za obavljanje poslova osiguranja. No, posledice gubljenja
dozvole za rad nisu iste. One, naroito, nisu iste, ako je u pitanju prenos portfelja
osiguranja, odnosno, likvidacija osiguravajueg drutva ili pokretanje steajnog
postupka. O svim ovim institutima bie, posebno, rei.
Firma i sedite akcionarskog drutva za osiguranje
Firma akcionarskog drutva za osiguranje sadri oznaku a.d.o.. Akcionar-
sko drutvo za osiguranje duno je da zatrai od Narodne banke Srbije saglasnost
na predlog odluke o promeni firme i sedita drutva. O ovom zahtevu Narodna
banka Srbije odluuje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Navedeni akti i
radnje su nitavi, ako se preduzmu bez saglasnosti Narodne banke Srbije.
Saglasnost za ulaganja u druga pravna lica
Akcionarsko drutvo za osiguranje duno je da zatrai od Narodne banke
Srbije saglasnost za ulaganja na osnovu kojih drutvo, posredno ili neposredno,
stie kvalifikovano uee u drugom pravnom licu, kao i o svakom sledeem
ulaganju u to pravno lice. O tom zahtevu Narodna banka Srbije odluuje u roku
od 30 dana od dana prijema zahteva, shodnom primenom odredaba ZO o da-
vanju, odnosno, oduzimanju saglasnosti na ulaganje u akcionarsko drutvo za
osiguranje.
2. Organi akcionarskog drutva za osiguranje
Uprava, kao i nadzorni odbor imaju znaajnu ulogu, tako da njihova
struna i profesionalna osposobljenost za obavljanje poslova iz delatnosti osigu-
ranja, moraju biti na visokom nivou, kako bise realizovali ciljevi zbog kojih se
76 lan 45. ZO
osiguravajue drutvo i osniva
77
. Na organe akcionarskog drutva za osiguranje
primenjuje se, pre svega, zakon kojim se ureuje pravni poloaj privrednih dru-
tava, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukije ureena. No, i ZO sa-
dri potrebne odredbe za regulisanje organa akcionarskog drutva za osiguranje.
Moramo rei, da se ove odredbe ZO primenjuju i na organe drutva za uzajamno
osiguranje. Mi se neemo, ovde, baviti svim poslovima koje obavljaju i ovlae-
njima koja imaju organi akcionarskog drutva za osiguranje. Rei emo, samo,
da akcionarsko drutvo za osiguranje ima sledee organe: skuptinu, upravni od-
bor, nadzorni odbor i direktora. Samu upravu akcionarskog drutva za osigura-
nje ine upravni odbor i direktor.
Izbor lanova uprave i nadzornog odbora
Na prvom mestu emo spomenuti direktora kao izvrnog organa osi-
guravajueg drutva. Direktor akcionarskog drutva za osiguranje mora biti u
radnom odnosu u tom drutvu, a ako drutvo nema direktora, onda u radnom
odnosu mora biti predsednik upravnog odbora. Kandidat za direktora akcio-
narskog drutva za osiguranje mora da podnese svoj program poslovoenja
drutvom
78
.
Akcionarsko drutvo za osiguranje podnosi zahtev Narodnoj banci Srbije
za dobijanje saglasnosti na predlog odluke o izboru lanova uprave, odnosno,
lanova nadzornog odbora drutva. O tom zahtevu odluuje Narodna banka Sr-
bije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Ako je lan uprave, odnosno,
lan nadzornog odbora akcionarskog drutva za osiguranje izabran bez sagla-
snosti Narodne banke Srbije, izbor se smatra nitavim.
Narodna banka Srbije e odbiti zahtev za dobijanje saglasnosti za obav-
ljanje funkcije lana uprave, odnosno, lana nadzornog odbora akcionarskog
drutva za osiguranje, ako lice ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom ili
ako iz podataka kojima raspolae proizlazi da bi zbog delatnosti ili poslova koje
lice obavlja, odnosno, radnji koje je lice izvrilo moglo biti ugroeno poslovanje
drutva u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom.
Narodna banka Srbije e reenjem oduzeti datu saglasnost za obavljanje
funkcije lana uprave, odnosno, lana nadzornog odbora akcionarskog drutva
za osiguranje, ako:
1) je saglasnost data na osnovu neistinitih i netanih podataka;
2) lan uprave, odnosno lan nadzornog odbora prestane da ispunjava
uslove iz ZO;
3) lan uprave, odnosno, lan nadzornog odbora ne postupa u skladu sa
obavezama lana uprave, odnosno, lana nadzornog odbora, u skladu
sa odredbama ZO.
77 Ivanevi K., Struna osposbljenost lanova uprave i nadzornog odbora organizacije za
osiguranje i obrazovanje za rad u osiguranju, Savetovanje Pravo osiguranja u tranziciji,
Pali 2003., Zbornik radova, str. 37
78 lan 48. ZO
Narodna banka Srbije moe da naloi akcionarskom drutvu za osiguranje
da razrei dunosti lana, odnosno lanove uprave ili nadzornog odbora drutva
i imenuje novog lana, odnosno lanove:
1) ako drutvo ne postupi u skladu sa nalogom za otklanjanje utvrenih
nezakonitosti i nepravilnosti;
2) ako uprava drutva ne sprovede mere nadzora propisane ovim zakonom;
3) ako drutvo ne postupa u skladu sa obavezom blagovremenog i istini-
tog izvetavanja, odnosno, obavetavanja Narodne banke Srbije i posle
pismenog upozorenja Narodne banke Srbije ili ako na bilo koji nain
ometa vrenje nadzora nad njegovim poslovanjem.
Ako je zapoet postupak za oduzimanje dozvole za obavljanje poslova osi-
guranja akcionarskom drutvu za osiguranje, Narodna banka Srbije e u tom po-
stupku odluivati i o oduzimanju saglasnosti za obavljanje funkcije lana uprave,
odnosno, lana nadzornog odbora drutva.
Iako emo, kasnije, posvetiti panju institutu povezanih lica u
osiguravajuem drutvu, ovde emo, samo, rei da za lana uprave akcionarskog
drutva za osiguranje, pored lica propisanih zakonom kojim se ureuje pravni
poloaj preduzea, ne moe biti izabrano ni lice koje je:
1) povezano sa pravnim licem u kojem akcionarsko drutvo za osiguranje
ima vie od 5% uea u kapitalu ili uea u pravu glasa;
2) lan uprave ili nadzornog odbora u drugom akcionarskom drutvu za
osiguranje
79
.
Obaveze i odgovornosti lanova uprave
80
lanovi uprave akcionarskog drutva za osiguranje, pored obaveza propi-
sanih zakonom kojima se ureuje pravni poloaj preduzea, duni su da obezbe-
de da se poslovanje tog drutva vodi u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom,
propisanim odredbama ZO, kao i propisima donetim na osnovu ZO. Zatim, oni
su duni da obezbede praenje rizika u osiguranju, kao i da preduzmu odgovara-
jue mere za upravljanje rizikom. Isto tako, oni moraju da vode poslovne i druge
knjige i poslovnu dokumentaciju, zatim da sastavljaju raunovodstvene isprave i
finansijske i druge izvetaje, u skladu sa ZO. lanovi uprave akcionarskog dru-
tva za osiguranje moraju da sastavljaju izvetaje i drugu dokumentaciju koja se
dostavlja Narodnoj banci Srbije, u skladu sa ZO. Oni obavljaju i internu reviziju,
u skladu sa pravilima definisanim u ZO. Na kraju, ta lica su duna da obezbede
da pravni poslovi zakljueni sa akcionarima, povezanim licima i drugim licima
koja imaju dunost prema drutvu, ne budu nepovoljniji po akcionarsko drutvo
za osiguranje od istih poslova zakljuenih po trinim uslovima. lanovi uprave
akcionarskog drutva za osiguranje solidarno su odgovorni drutvu za tetu koja
je nastala kao posledica proputanja propisanih obaveza.
79 lan 50. ZO
80 lanovi 51. i 52. ZO
Uprava akcionarskog drutva za osiguranje duna je da odmah pismeno
obavesti nadzorni odbor drutva, ako:
1) je ugroena likvidnost, odnosno, solventnost drutva;
2) nastupe razlozi za prestanak vaenja ili za oduzimanje dozvole za obav-
ljanje poslova osiguranja, odnosno, razlozi zazabranu obavljanja poje-
dinih vrsta osiguranja;
3) se garantna rezerva drutva smanji ispod nivoa margine solventnosti.
O nastupanju ovih okolnosti, direktor akcionarskog drutva za osiguranje
mora da obavesti Narodnu banku Srbije.
Osim toga, lan uprave akcionarskog drutva za osiguranje duan je da
odmah pismeno obavesti nadzorni odbor drutva i Narodnu banku Srbije o:
1) imenovanju, odnosno, prestanku njegove funkcije u organu uprave,
odnosno nadzornom organu drugih pravnih lica;
2) pravnim poslovima na osnovu kojih je on, odnosno lan njegove ue
porodice posredno ili neposredno stekao akcije, odnosno, udele prav-
nog lica, na osnovu kojih je lan uprave sam ili zajedno sa lanovima
svoje ue porodice u tom pravnom licu stekao kvalifikovano uee,
odnosno, ako se njegovo uee smanjilo ispod granice kvalifikovanog
uea propisane u odredbama ZO.
Nadlenost nadzornog odbora
81
Nadzorni odbor akcionarskog drutva za osiguranje, osim poslova pro-
pisanih zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, obavlja i sledee
poslove:
1) praenje rada interne revizije drutva;
2) razmatranje obavetenja uprave i obavetavanje uprave drutva i Na-
rodne banke Srbije o svom stavu povodom obavetenja uprave;
3) razmatranje nalaza Narodne banke Srbije i drugih nadzornih i inspek-
cijskih organa u postupku nadzora i kontrole nad obavljanjem delatno-
sti osiguranja od strane osiguravajueg drutva;
4) razmatranje finansijskih izvetaja i godinjih izvetaja o poslovanju
drutva, sa miljenjem ovlaenog aktuara, kao i davanje miljenja sa
obrazloenjem, skuptini drutva i Narodnoj banci Srbije;
5) razmatranje izvetaja o sprovoenju politike saosiguranja i reosigura-
nja, sa miljenjem ovlaenog aktuara;
6) davanje komentara na izvetaj o obavljenoj reviziji skuptini drutva.
lan nadzornog odbora akcionarskog drutva za osiguranje duan je da
odmah pismeno obavesti Narodnu banku Srbije o:
81 lan 53. ZO
1) imenovanju, odnosno, prestanku njegove funkcije u organu uprave,
odnosno nadzornom organu drugog pravnog lica;
2) pravnim poslovima na osnovu kojih je on, odnosno lan njegove ue
porodice posredno ili neposredno stekao akcije, odnosno, udele prav-
nog lica, na osnovu kojih je lan nadzornog odbora sam ili zajedno sa
lanovima svoje ue porodice u tom pravnom licu stekao kvalifikovano
uee, odnosno, ako se njegovo uee smanjilo ispod granice kvalifi-
kovanog uea propisane ovim zakonom.
lanovi nadzornog odbora akcionarskog drutva za osiguranje solidarno
su odgovorni drutvu za tetu koja je nastala kao posledica proputanja propisa-
nih obaveza.
Organi osiguravajueg drutva
u pojedinim evropskim zemljama
Veina evropskih zemalja predvia, u svom zakonodavstvu, postojanje
skuptine i upravnog odbora u osiguravajuem drutvu. Postojanje nadzornog
odbora nije predvieno na Kipru i Malti, u Letoniji, Federaciji BiH i Rumuniji.
Poto postoje velike razlike meu zakonodavstvima navedenih zemalja u pogle-
du uslova koje lanovi uprave osiguravajueg drutva moraju da ispune, mora-
emo za svaku pojedinu zemlju da ih navedeno. U Nemakoj, lanovi uprava
osiguravajuih drutava moraju da isupne sledee uslove: da uivaju dobar
ugled; da su struno osposobljena; da poseduju upravljake sposobnosti. Po
ekom zakonodavstvu, uz zahtev za izdavanje dozvole za rad, moraju se podneti
odgovarajui dokazi o ispunjenosti uslova koji se tiu lanova uprave, kao to su:
dobar ugled, vlasnitvo nad akcijskim kapitalom, kolska sprema, profesionalno
iskustvo, i dr
82
. Na Kipru se za lana uprave osiguravaa trai da ima posebno
znanje, zatim da ima iskustvo u finansijskoj oblasti, kao i da nije osuivan za
odreeno krivino delo i da je dravljanin Kipra. U ekoj se trai da ima isku-
stvo u struci i da nije osuivan za odreeno krivino delo. U Estoniji se trai
da ima akademsko obrazovanje, zatim radno iskustvo u osiguranju ili drugim
finansijskim poslovima, kao i da nije prouzrokovao steaj preduzea. U Letoniji
je potrebno da lan uprave ima potrebno obrazovanje, najmanje 3 godine radnog
iskustva u relevantnoj oblasti, zatim da je dravljanin Letonije, da je poslovno
sposoban, kao i da nije osuivan za krivino delo. U Litvaniji se, takoe, trai
da lan uprave ima potrebno obrazovanje, zatim iskustvo, kao i da nije osui-
van za planirano krivino delo i da ne uiva droge ili alkohol. U Maarskoj se
trai da ima univerzitetsku diplomu, najmanje 5 godina radnog iskustva u osi-
guranju ili slinoj delatnosti, kao i da nije upisan u evidenciju o kanjavanju.
Na Malti se trai da ima univerzitetsku diplomu, zatim radno iskustvo od 1, 2
ili 4 godine u zavisnosti od toga ta je, prethodno, radio, kao i da nije osuivan
za krivino delo. U Poljskoj se trai da ima visoko obrazovanje, zatim iskustvo,
82 Nenadi B., Uslovi za izbor lanova uprave drutva za osiguranje, Savetovanje Privreda i
pravo osiguranja u tranziciji, Pali 2004., Zbornik radova, str. 18
koje garantuje da e savesno obavljati poslove osiguranja, kao i da nije osuivan
za planirano krivino delo i da je poslovno sposoban. U Slovakoj se trai da
ima univerzitetsku diplomu i 3 godine radnog iskustva na podruju finansijskog
trita. U Sloveniji se trai da lan uprave osiguravaa ima zadovoljavajua teo-
rijska i praktina znanja za voenje poslova osiguranja, zatim najmanje 4 godine
radnog iskustva u voenju poslova osiguranja ili drugih slinih poslova, kao i
da nije pravosnano bezuslovno osuen kaznom zatvora od vie od 3 meseca
koja jo nije ukinuta. U Hrvatskoj se trai da ima visoko obrazovanje, zatim,
najmanje 3 godine radnog iskustva na poslovima upravljanja u osiguravajuem
drutvu ili najmanje 6 godina iskustva u voenju poslova u preduzeu, kao i
da nije bio na upravljakom poloaju u drutvu protiv kog je pokrenut steajni
postupak ili u drutvu kome je oduzeta dozvola za rad. U Makedoniji se trai da
lan uprave osiguravaa ima visoko obrazovanje VII stepena, zatim, najmanje 3
godine radnog iskustva u upravljanju poslovima osiguranja ili finansija, kao i da
nije osuivan za delo koje je kanjivo po imovinskom ili finansijskom krivinom
zakonu. U Bugarskoj se trai da ima univerzitetsku diplomu, zatim, najmanje 3
godine radnog iskustva u osiguranju ili na upravljakom poloaju u banci ili bilo
kojoj drugoj finansijskoj instituciji, odnosno, kao predvaa u oblasto prava ili
ekonomije, kao i da nije osuivan za kkrivino delo koje je izvrio sa namerom,
da nije izgubio poslovnu sposobnost ida nije bio lan izvrnog ili kontrolnog
organa u preduzeu protiv kojeg je pokrenut steajni postupak. U Rumuniji se
trai da lan uprave ima najmanje 3 godine radnog iskustva na poslovima uprav-
ljanja u osiguranju, zatim, da nema kvalifikovano uee u kapitalu drutva za
posredovanje u osiguranju, da je moralna i potena osoba koja nije osuivana za
krivino delo lanog upravljanja, zloupotrebe ovlaenja, falsifikovanja, lai pro-
tiv javne ili privatne svojine, pronevere, lanog svedoenja i sl. Isto tako, trai se
da mu nije izreena zabrana rada u banci ili nekoj drugoj finansijskoj instituciji.
U Rusiji se trai da ima visoko obrazovanje ekonomskog ili finansijskog smera,
dve godine radnog iskustva u oblasti osiguranja ili finansija, kao i da nije osui-
van za krivino delo
83
.
3. Akti akcionarskog drutva za osiguranje
Akcionarsko drutvo za osiguranje donosi statut, druge opte akte, godinji
plan poslovanja i akte poslovne politike. No, ZO detaljno ureuje koje akte ak-
cionarsko drutvo za osiguranje mora da donese. Ti akti su sledei:
1) opti i posebni uslovi osiguranja i tarife premija. Bez ovih akata, osigu-
ravajue drutvo ne bi moglo da egzistira;
2) odluka o tehnikim osnovama osiguranja;
3) odluka o kriterijumima, nainu utvrivanja i tabeli maksimalnog sa-
mopridraja i ukupnom iznosu samopridraja;
83 tiblar F. ,Normativno ureenje hrvatskog osiguranja u komparaciji s drugim europskim
zemljama, preuzeto sa: http://hgk.biznet.hr/hgk/fileovi/4279.ppt#266,1, sl.23
4) pravilnik o uslovima i nainu deponovanja i ulaganja sredstava drutva;
5) pravilnik o maksimalnim stopama reijskog dodatka;
6) pravilnik o formiranju i nainu obraunavanja i visini prenosnih premija;
7) pravilnik o formiranju i nainu obrauna matematike rezerve;
8) pravilnik o formiranju i korienju rezervi za uee u dobiti (samo za
ivotna osiguranja);
9) pravilnik o nainu utvrivanja dela tehnike premije za isplatu nastalih
neisplaenih obaveza (rezervisane tete);
10) pravilnik o formiranju i korienju rezervi za izravnavanje rizika (samo
za neivotna osiguranja);
11) pravilnik o uslovima i nainu saosiguranja i reosiguranja;
12) pravilnik o uslovima i nainu ostvarivanja regresa;
12a) pravilnik o postupanju sa obrascima evidencije o polisama;
13) drugi akti poslovne politike
84
.
Navedeni akti imaju funkciju obavljanja delatnosti osiguranja i reosigura-
nja. Od vrste i oblika osiguranja, zavisi koje e, od navedenih akata, akcionarsko
drutvo za osiguranje morati da donese.
4. Uee i kvalifikovano uee
u kapitalu osiguravajueg drutva
Uee i kvalifikovano uee u kapitalu privrednog subjekta
Uee u kapitalu privrednog drutava je u direktnoj vezi sa kontrolom
tog drutva, kao i sa upravljanjem tim drutvom. U zavisnosti od visine uea u
kapitalu, zavisie i mogunost kontrole i upravljanja. I kod osiguravajuih dru-
tava se regulie uee u kapitalu, bez obzira da li se radi o osnivakom kapitalu,
tj. poetnom fondu sigurnosti ili o kasnijem sticanju udela. U ZO, ovo pitanje
se regulie na slian nain, kao i u uporednom zakonodavstvu, a i u skladu sa
osnovnim pravilima o sticanju uea u kapitalu jednog drutva. Osnovna pita-
nja koja se, ovde, postavljaju su: 1) da li visina uea u kapitalu ima uticaja na
status imaoca uea? 2) da li i na koji nain uee u kapitalu osiguravajueg
drutva utie na upravljanje tim drutvom? 3) da li se uee u kapitalu moe
stei, jedino, na samostalan (direktan) nain ili i preko drugog lica? 4) u vezi
sa pitanjem, navedenim pod 3), na koje naine povezana lica utiu na sticanje
kvalifikovanog uea u osiguravajuem drutvu? i 4) da li se pravila o ueu
u kapitalu osiguravajueg drutva mogu primenjivati na sva drutva, koja se, na
bilo koji nain, bave tom delatnou ili samo na akcionarska drutva za osigu-
ranje? Odgovori na ova pitanja predstavljaju i posledice sticanja kapitala koje
predstavlja kvalifikovano uee.
84 lan 58. ZO
U zavisnosti od visine uea u kapitalu jednog privrednog drutva, ra-
zlikujemo obino i kvalifikovano uee. Naroito je bitno kvalifikovano uee,
jer takva vrsta uea, odnosno visina kapitala utie na upravljanje i kontrolu
drutva.
Pojam kvalifikovanog uea
Opta definicija kvalifikovanog uea razlikuje se od definicije kvalifi-
kovanog uea u kapitalu osiguravajueg drutva. Naime, kvalifikovano uee
postoji kada jedno lice ima: 1) direktno ili indirektno pravo ili mogunost da
ostvari najmanje 5 procenata glasakih prava u pravnom licu, odnosno, direk-
tno ili indirektno vlasnitvo nad najmanje 5 procenata kapitala tog pravnog lica,
ili 2) mogunost efektivnog vrenja uticaja na upravljanje pravnim licem ili na
poslovnu politiku tog lica.
85
Opti pojam kvalifikovanog uea je postavljen
alternativno. Smatramo da su, napred definisani, uslovi za sticanje kvalifikova-
nog uea povezani. Znai, osim prava glasa na osnovu kvalifikovanog uea,
koje imalac tog uea ima na osnovu uloenog kapitala, vano pitanje je i na
koji nain to lice stie kvalifikovano uee, kao i uticaj na kontrolu drutva i
upravljanje.
Pitanje kvalifikovanog uea u kapitalu osiguravajueg drutva je od zna-
aja za odluivanje u tom drutvu. Pravila o kvalifikovanom ueu u kapitalu
osiguravajueg drutva su, u naem zakonodavstvu, predviena samo za akcio-
narska drutva za osiguranje, a ne i za drutva za uzajamno osiguranje. Sa time
se ne moemo, u potpunosti, sloiti, imajui u vidu zajednike odredbe ZO i za
akcionarska drutva i za drutva za uzajamno osiguranje, o emu emo, kasni-
je, govoriti. Kod osiguravajuih drutava, jedno lice ima kvalifikovano uee u
drugom licu, ako je posredno ili neposredno imalac akcija, odnosno, drugih pra-
va, na osnovu kojih stie vie od 10 procenata uea u kapitalu drugog lica ili
uea u pravu glasa drugog lica.
86
Odredbe o ueu i kvalifikovanom ueu u
kapitalu osiguravajueg drutva, koje se nalaze u ZO, odnose ce, samo, na akcio-
narska drutva za osiguranje, to odreuje i zakonodavac, jer i ne spominje drugi
oblik drutva koji se bavi delatnou osiguranja. Naime, akcionarsko drutvo za
osiguranje, akcionarsko drutvo za reosiguranje, drutvo za zastupanje u osigu-
ranju, drutvo za posredovanje u osiguranju, agencija za pruanje drugih usluga
u osiguranju i preduzee i drugo pravno lice koje ima posebno organizovan deo
za pruanje drugih usluga u osiguranju ne mogu imati uzajamno uee u kapi-
talu, odnosno u pravu glasa.
87
Napominjemo, da se drutva za zastupanje i posredovanje u osigura-
nju, kao i agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju, mogu osnovati i
u drugom pravnoorganizacionom obliku, a ne samo u obliku akcionarskog
drutva.
85 Definicija kvalifikovanog uea sa sajta Narodne banke Srbije, www.nbs.yu/internet/
latinica/glossary.html
86 lan 30. ZO
87 lan 31. ZO
Saglasnost Narodne banke Srbije za sticanje kvalifikovanog uea
Da bi jedno lice steklo akcije u osiguravajuem drutvu, na osnovu kojih
e na posredan ili neposredan nain stei kvalifikovano uee u kapitalu, po-
trebna je saglasnost Narodne banke Srbije, koja vri nadzor i kontrolu rada osi-
guravajuih drutava. Saglasnost Narodne banke Srbije je potrebna i kada nave-
deno lice za svako naredno sticanje akcija osiguravajueg drutva, odnosno, kada
novim sticanjem prelazi iznos 20, 33, 50 i 66 posto uea u kapitalu drugog lica,
odnosno, uea u pravu glasa drugog lica.
88
Ako se uee akcionara smanji is-
pod 10 posto kapitala u osiguravajuem drutvu, to drutvo je obavezno da oba-
vesti Narodnu banku Srbije.
89
Znai, za svako sticanje kapitala u osiguravajuem
drutvu koje prelazi 10 procenata udela u tom drutvu, potrebna je saglasnost
Narodne banke Srbije. Sa druge strane, kod smanjenja kapitala akcionara ispod
10 procenata, dovoljno je samo obavestiti Narodnu banku.
Razlozi za odbijanje zahteva za dobijanje saglasnosti
za sticanje kvalifikovanog uea i gubitak prava glasa
Kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva nee biti mogue
stei, ako postoje razlozi vezani, pre svega, za status i delatnost samog sticaoca,
kao i lica koje je povezano sa njim. Naime, Narodna banka Srbije e odbiti zahtev
za dobijanje saglasnosti za sticanje kvalifikovanog uea, ako iz dokumentacije
i podataka kojima raspolae proizlazi: 1) da bi, zbog delatnosti ili poslova koje
obavlja ili zbog radnji koje je izvrio podnosilac zahteva, odnosno, sa njim po-
vezano lice, moglo biti ugroeno poslovanje akcionarskog drutva za osiguranje;
2) da bi, zbog delatnosti ili poslova koje obavlja podnosilac zahteva, odnosno, sa
njim povezano lice ili naina povezanosti izmeu tih lica, moglo biti onemogu-
eno, odnosno, oteano vrenje nadzora nad akcionarskim drutvom za osigu-
ranje; 3) da je podnosilac zahteva, odnosno, sa njim povezano lice u poslednje
tri godine bilo lan uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlaenja
u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno steaja;
4) da bi sticanje kvalifikovanog uea bilo suprotno uslovima propisanim za-
konom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti; 5) da upravlja drutvom
tako, da se pogorava finansijsko stanje drutva ili da drutvo posluje na nain
suprotan propisima.
90
Ako Narodna banka Srbije uskrati saglasnost licu koje je
steklo akcije na osnovu kojih ima kvalifikovano uee u akcionarskom drutvu
za osiguranje, tada ono nema pravo glasa u upravljanju tim akcionarskim dru-
tvom za osiguranje po osnovu tako steenih akcija.
91
Oduzimanje saglasnosti za sticanje kvalifikovanog uea
Zakonodavac predvia i razloge za oduzimanje, ve date, saglasnosti
za sticanje kvalifikovanog uea. Narodna banka Srbije e reenjem oduzeti
navedenu saglasnost iz sledeih razloga:
89 lan 32. ZO
90 lan 35. ZO
91 lan 36 ZO
1) ako je saglasnost data na osnovu neistinitih i netanih podataka. U ZO
se ne kae nita blie o vrsti podataka, na koje se odnosi odredba;
2) ako je zbog delatnosti i poslova koje obavlja ili zbog radnji koje je iz-
vrio kvalifikovani imalac, odnosno, sa njim povezano lice ugroeno
poslovanje akcionarskog drutva za osiguranje;
3) ako je zbog delatnosti i poslova koje obavlja kvalifikovani imalac, od-
nosno, sa njim povezano lice ili naina povezanosti izmeu tih lica
onemogueno, odnosno, oteano vrenje nadzora nad akcionarskim
drutvom za osiguranje;
4) ako kvalifikovani imalac ne pribavi saglasnost za sticanje kvalifikova-
nog uea, odnosno, poveanje tog uea ili na drugi nain ometa
vrenje nadzora nad akcionarskim drutvom za osiguranje.
Na osnovu odluke Narodne banke Srbije o oduzimanju saglasnosti za sti-
canje kvalifikovanog uea, koja se donosi u obliku reenja, kvalifikovani imalac
uea gubi pravo glasa iz akcija na osnovu kojih je njegovo uee u pravu glasa
vee od 10 procenata.
92
Gubitak prava glasa nema uticaja na sticanje kapitala.
Posebne obaveze imalaca kvalifikovanog uea kod podnoenja
zahteva za izdavanje dozvole za rad osiguravajuem drutvu
Kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva ima velikog uticaja
i na momenat osnivanja tog drutva. Naime, kao to smo rekli, na zakonodavac
odreuje, na prvom mestu, da zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslo-
va osiguranja i poslova reosiguranja podnose osnivai akcionarskog drutva za
osiguranje ili, u njihovo ime, lice koje oni ovlaste. Zatim, navodi se posebna do-
kumentacija koju su imaoci kvalifikovanog uea duni da, uz napred navedeni
zahtev, podnesu.
93
Spomenuemo samo neka od dokumenata, o kojima je bilo
rei, ali je uputno da ih i na ovom mestu pomenemo, zbog lakeg razumevanja
instituta kvalifikovanog uea. Ta dokumentacija je sledea: 1) za akcionare
pravna lica koji su kvalifikovani imaoci: a) reenje o upisu u registar, b) prepis
akcionara iz knjige akcionara, odnosno, dokaz iz drugog odgovarajueg javnog
registra, ako je akcionar akcionarsko drutvo za osiguranje, c) finansijski izve-
taji, sa miljenjem ovlaenog revizora za poslednje tri godine. 2) za akcionare
fizika lica, koji su kvalifikovani imaoci: a) da to lice u poslednje tri godine nije
bilo lan uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlaenja u pravnom
licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno, steaja, b) dokaz da
to lice nije bezuslovno osuivano za krivina dela protiv privrede, imovine, slu-
bene dunosti i korupcije, na kaznu zatvora due od tri meseca, c) dokaz nadle-
nog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od est meseci. Isto tako, treba
dostaviti i spisak lica koja su povezana sa kvalifikovanim imaocima, sa dokazom
o nainu povezanosti. Ukoliko su, ipak, odluke u osiguravajuem drutvu donete
uz uee glasova kvalifikovanog imaoca koji nema saglasnost Narodne banke
92 lan 37.ZO
93 lan 39.ZO
Srbije, tada one nemaju pravno dejstvo, odnosno nitave su.
94
Napominjemo, to
ne znai da lica koja su stekla kvalifikovano uee nemaju kapital, ve znai da
nemaju pravo glasa i da ne mogu donositi odluke, odnosno glasati za njih.
95
Povezana lica i kvalifikovano uee
Iako emo o povezanim licima u osiguravajuem drutvu posebno govo-
riti, ovde emo rei da njih moemo definisati kao lica, koja su povezana, pre
svega, sa kvalifikovanim imaocem kapitala, a i meusobno, kao i sa pravnim
licima, koja su meusobno povezana. Prilikom podnoenja zahteva za izdava-
nje dozvole za rad akcionarskog drutva za osiguranje, neophodno je, izmeu
ostalih dokumenata, podneti i spisak lica, koja su povezana sa kvalifikovanim
imaocem kapitala u osiguravajuem drutvu.
96
Povezana lica mogu, kroz kvalifi-
kovano uee u kapitalu, uticati na poslovanje osiguravajueg drutva. Kao to
smo, napred, rekli Narodna banka Srbije e odbiti zahtev za davanje saglasnosti
za sticanje kvalifikovanog uea u kapitalu osiguravajueg drutva, ukoliko bi,
zbog akata ili delatnosti, koje obavlja podnosilac zahteva ili, sa njim, povezano
lice, bilo ugroeno poslovanje osiguravajueg drutva. Kroz kontrolu fondova u
osiguravajuem drutvu vri se uticaj na upravljanje u tom drutvu, kao i uti-
caj na nadzor. Zakonodavac je, ovom odredbom eleo da sprei, da podnosioci
zahteva za saglasnost za sticanje kvalifikovanog uea u kapitalu i sa njima po-
vezana lica, vre taj uticaj, koji bi bio praen i njihovim drugim radnjama, koje
bi ugroavale poslovanje osiguravajueg drutva. Uee u kapitalu uvek moe
opredeliti uticaj na poslovanje jednog pravnog subjekta. Iz istih razloga, Narod-
na banka Srbije moe oduzeti, ve datu, saglasnost.
Pravila o kvalifikovanom ueu
u zakonodavstvima BiH i u Hrvatske
I u zakonodavstvima susednih republika predviena su pravila o kvalifi-
kovanom ueu u kapitalu osiguravajueg drutva. Naime, u zakonodavstvima
Federacije BiH
97
i Republike Srpske
98
, jedno lice ima kvalifikovano uee, ako je
na neposredan ili na posredan nain steklo 10 procenata i vie kapitala. Dozvolu
daje Agencija za nadzor. Osim toga, Agencija za nadzor ima diskreciono pravo
da odbije zahtev licima stranog dravljanstva za sticanje kapitala u ovom obimu,
kada su u pitanju osiguravajua drutva osnovana u Federaciji BiH. Zakon o osi-
guranju Hrvatske (dalje: ZOSH)
99
na neto drugaiji nain regulie kvalifikovani
udeo u kapitalu osiguravajueg drutva u odnosu na zakonodavstvo Srbije. To
se odnosi na procenat uea kod daljih sticanja kapitala, kao i na situacije kada
94 Vasiljevi M., Kompanijsko pravo, Beograd 2007., str.485
95 lan 38. ZO
96 lan 39., st.2., t.9. ZO
97 Zakon o drutvima za osiguranje u privatnom osiguranju (Slubene novine FBiH
br.24/05)
98 Zakon o drutvima za osiguranje Republike Srpske (Slubeni glasnik R.Srpske br. 17/05),
lan 2.
99 Zakon o osiguranju Republike Hrvatske (Narodne novine br. 151/05)
jedno lice stekne i manji procenat od onog koji predstavlja kvalifikovano uee,
ako to lice ima kljuni uticaj na upravljanje osiguravajuim drutvom. Mi emo
spomenuti neka od vanijih reenja. Kvalifikovano uee, po odredbama ZOSH,
jeste posredno ili neposredno vlasnitvo poslovnog udela, akcija, odnosno, dru-
gih prava na osnovu kojih imalac stie udeo od 10 procenata ili vie u glasakim
pravima, odnosno kapitalu odreenog pravnog lica, odnosno i vlasnitvo manje
od 10 procenata, ako postoji uticaj na upravljanje pravnim licem, odnosno osi-
guravajuim drutvom.
100
Imalac kvalifikovanog uea duan je za svako dalje
sticanje akcija osiguravajueg drutva, na osnovu kojih stie ili prelazi 20%, 33%
ili 50% udela u glasakim pravima ili kapitalu drutva, odnosno, ako bi drutvo za
osiguranje postalo njeno drutvo ker, prethodno zatraiti odobrenje nadzornog
tela.
101
Lice koje stekne ili poseduje akcije u suprotnosti, nema pravo glasa, odno-
sno, uestvovanja u upravljanju osiguravajuim drutvom na osnovu akcija koje je
pribavilo na taj nain.
102
Saglasnost za navedeno daje Direkcija za nadzor. Vidi-
mo da se kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva regulie u BiH i
u Hrvatskoj, na slian, ako ne i isti, nain kao i u ZO. Naime, izmeu ZOSH i ZO
postoji razlika, kad je u pitanju regulisanje uticaja na upravljanje osiguravajuim
drutvom i u sluaju uea manjeg od 10 procenata, koje ZO ne naziva kvalifiko-
vanim. Naravno, u vezi sa ovim, moemo postaviti pitanje uticaja povezanih lica
u ovom sluaju, kao i pitanje na koje sve naine, lice koje poseduje manje od 10
procenata kapitala moe uticati na upravljanje osiguravajuim drutvom.
Kvalifikovano uee u pojedinim evropskim zemljama
Naveemo procente koji predstavljaju kvalifikovano uee u kapitalu
osiguravajuih drutava u nacionalnim zakonodavstvima pojedinih zemalja, od
kojih su, veina, lanice EU, a jedna nije. Propisani iznos kvalifikovanog uea
u kapitalu osiguravajueg drutva, to se mora prijaviti nadzornom organu je
sledei: 1. 10%, 20%, 33%, 50% sledee zemlje: Kipar, eka, Estonija, Letonija,
Litvanija, Malta, Poljska, Slovenija; 2. 10%, 20%, 33%, 50%, 75 % Maarska,
Makedonija, 3. 10%, 20%, 33%, 50%, 66% Slovaka; 4. 5%, 25%, 34%, 50%,
67% Bugarska; 5. 5% Rumunija. Od navedenih zemalja jedino Makedonija
nije lanica EU. Moemo konstatovati da je iznos, odnosno, procenat kvalifiko-
vanog uea u kapitalu osiguravajueg drutva, manje-vie, isti, u navedenim
zemljama. Jedini izuzetak je Rumunija
103
.
Zakljuna razmatranja o kvalifikovanom ueu
u kapitalu osiguravajueg drutva
Kontrola osiguravajuih drutava je od velikog znaaja za funkcionisanje
sistema osiguranja u jednoj zemlji. Telo koje vri nadzor nad osnivanjem i ra-
dom osiguravajueg drutva, odnosno, Narodna banka Srbije, ima obavezu da
100 lan 9., st.2 ZOSH
102 lan 24. ZOSH
103 tiblar F., nav.delo, sl.7
ogranii, ispunjenjem pojedinih uslova, sticanje kapitala, odnosno, udela u osi-
guravajuem drutvu. Priroda delatnosti osiguranja to i zahteva, bez obzira da li
se radi o ivotnom ili neivotnom osiguranju. Regulisanje kvalifikovanog uea
u kapitalu osiguravajueg drutva, u naem zakonodavstvu, ima i svojih nedo-
stataka. To se, naroito, odnosi na proputanje blieg definisanja gubitka prava
glasa usled odbijanja saglasnosti za sticanje kvalifikovanog uea. Predlozi koji
se, u ovoj oblasti, mogu izneti, tiu se budueg regulisanja ove materije. To se
odnosi na: 1) razlikovanje kvalifikovanih uea u kapitalu u zavisnosti od visine
tih uea, to znai da bi trebalo, blie, regulisati situacije, kada jedno lice ima
10 procenata uea, od situacija kada lice ima preko 10, 20, 30 procenata, to
se mora odraziti i na status tog lica i na upravljanje, odnosno na kontrolu osi-
guravajueg drutva; 2) neophodnost blieg definisanja statusa osnivaa i lano-
va drutva za uzajamno osiguranje, a u vezi sticanja kvalifikovanog uea; i 3)
neophodnost regulisanja odnosa lica koja imaju obino uee i lica koja imaju
kvalifikovano uee, a to se odnosi na zatitu lica koja imaju ispod 10 proce-
nata uea
104
.
5. Povezana lica u osiguravajuem drutvu
Povezana lica zajedniki interes i uticaj
na poslovanje privrednog subjekta
Nakon izlaganja o ueu i kvalifikovanom ueu u kapitalu osiguravajueg
drutva, logino je, sada, analizirati ta su povezana lica u osiguravajuem drutvu
i kakav uticaj ona imaju na rad tog drutva. Povezana lica su lica, koja su povezana
zajednikim interesom, koji se ogleda u zajednikom upravljanju i zajednikom
ueu u kapitalu u jednom ili vie privrednih subjekata. Na taj nain, povezana
lica utiu na poslovanje, kao i na kapital (fondove) tih privrednih subjekata, ime
se mogu otetiti interesi drugih lica, koji uestvuju u poslovanju tih subjekata, kao
i interesi drugih privrednih subjekata. Povezana lica treba razlikovati od povezanih
preduzea, koji se, kao institut, pojavljuje u nemakom pravu. Povezana preduzea
su pravno nezavisna preduzea, koja su u uzajamnim odnosima, zatim preduze-
a sa veinskim ueem, zavisna i dominantna preduzea, preduzea sa uzaja-
mnim ueima, kao i preduzea, koja su ugovorne strane u meupreduzimakom
ugovoru.
105
Mi emo posvetiti panju regulisanju ovog instituta u osiguranju, ali i
drugi zakoni reguliu ovaj pojam, definiui zato je bitno regulisati lini i zajed-
niki interes pojedinih lica, koja su vezana meusobno ili sa nosiocem kapitala
u jednom privrednom subjektu. Zadraemo se, samo, na zakonskim reenjima,
uzimajui u obzir da je ovaj institut relativno nov u naem pravu.
Zakon o privrednim drutvima Republike Srbije
106
definie povezana lica
kroz lini interes tih lica. Pre svega, taj Zakon odreuje da lica, koja imaju lini
104 olovi V., Kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva i pravo glasa u uprav-
ljanju, Pravo i privreda br. 5-8/2008, Beograd 2008., str. 770
105 Vasiljevi M., Trgovinsko pravo, Beograd 1993., str.203
106 Zakon o privrednim drutvima (Sl.glasnik Republike Srbije br. 125/04)
interes u privrednom drutvu, ne smeju da upotrebljavaju imovinu drutva u
linom interesu, zatim ne smeju da koriste povlaene informacije, koje se tiu
poslovanja drutva, u cilju linog bogaenja, zatim, da ne koriste poloaj, koji
imaju u drutvu, takoe, za ostvarenje linog interesa, itd.
107
Lica, koja mogu
imati lini interes, su, po ovom Zakonu, ortaci ortakog drutva i komplementa-
ri komanditnog drutva, lica koja su kontrolni lanovi drutva sa ogranienom
odgovornou ili kontrolni akcionari akcionarskog drutva, zastupnici drutva,
lanovi upravnog, izvrnog i nadzornog odbora, kao i odbora revizora, zatim
lica, kojima je dato ovlaenje da upravljaju privrednim drutvom, kao i likvida-
cioni upravnik tog drutva.
108
Naravno, Zakon o privrednim drutvima definie
da navedena lica, kao i lanovi njihovih porodica, mogu imati lini interes, ako
su ugovorne strane u pravnom poslu sa odnosnim privrednim drutvom (ali se,
u ovom sluaju, ne smatra da se radi o povezanim licima), zatim, ako su u finan-
sijskom odnosu sa licem, koje zakljuuje ugovor sa privrednim drutvom, tj. sa
licem, koje ima neki interes u vezi sa poslom, u vezi koga se zakljuuje navedeni
ugovor, kao i u sluaju, kad su pod kontrolnim uticajem jedne od ugovornih
strana iz ugovora, koji se zakljuuje sa odnosnim privrednim drutvom, odno-
sno, pod uticajem lica, koje ima neki interes u tom pravnom poslu.
109
Isto tako,
Zakon o privrednim drutvima definie ko su lanovi porodice lica, koja imaju
lini interes, a koja su, napred, odreena. To su brani drugovi tih lica, njihova
deca, roditelji, brat, sestra, unuk (odnosno brani drug ovih lica), krvni srodnici
u pravoj liniji, kao i u pobonoj do drugog stepena, usvojilac i usvojenik, srod-
nici po tazbinskoj liniji do prvog stepena, kao i lica, koja sa licem, koje ima lini
interes, ive u zajednikom domainstvu.
110
Meutim, o institutu povezanih lica, ne govorimo samo u privrednim de-
latnostima. Naime, Zakon o spreavanju sukoba javnih interesa pri vrenju jav-
nih funkcija Republike Srbije
111
odreuje, u lanu 2., da su povezana lica pored
srodnika i sva druga lica, koja se prema drugim osnovama i okolnostima mogu
opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom, U lanu 7. se odre-
uje da su funkcioneri obavezni da, u sluajevima, kada organ odluuje o stvari,
u kojoj povezano lice ima interes, to saopte, pre svog uea u raspravi, a najka-
snije pre poetka odluivanja. Praktino, ovde se radi o povezanosti odreenih
lica sa licem, koje vri odreene javne funkcije.
Znai, termin povezana lica se upotrebljava i kod poslovanja privred-
nih subjekata, kao i kod vrenja javnih funkcija. Isto tako, navedeni termin je
povezan i sa steajnim postupkom. Moemo postaviti pitanje, da li je potpuno
pravilno koristiti navedeni termin, obzirom da Steajni zakon Hrvatske
112
, koji,
takoe, regulie ovu oblast, koristi termin bliske osobe.
113
Smatramo da je ovaj
107 lan 33., st.2 Zakona o privrednim drutvima
108 lan 31. st.1. Zakona o privrednim drutvima
109 lan 34., st.1. Zakona o privrednim drutvima
110 lan 34., st.2. Zakona o privrednim drutvima
111 Zakon o spreavanju sukoba javnih interesa pri vrenju javnih funkcija (Sl.glasnik R.Srbije
br. 43/04)
112 Steajni zakon Republike Hrvatske (Narodne novine br.44/96, 29/99, 129/2000)
113 lan 136. Steajnog zakona Hrvatske, Erakovi A., Steajni zakon s komentarom i primje-
rima, Zagreb 1997., str. 100
termin (bliska lica) trebalo preuzeti i u oblasti zatite poslovanja privrednih sub-
jekata, kao i u oblasti osiguranja, obzirom da on, na bolji nain, definie sta-
tus, pre svega, lica, koja su srodnici i koja su, na taj nain, bliska licima, koja
su osnivai, nosioci kapitala, kao i upravljai u jednom privrednom subjektu,
odnosno, osiguravajuem drutvu. Ta lica su meusobno bliska, po osnovu krv-
nog i drugog srodstva i za njih ne moemo rei da su povezana. Naravno, za
ostala lica, koja su povezana zajednikim ueem u kapitalu ili zajednikim up-
ravljanjem bi trebalo koristiti termin povezana. Mi smo, koristei odredbe dva
Zakona, jednog koji regulie poloaj i poslovanje privrednih subjekata i drugog,
koji regulie sukob interesa u vrenju javnih funkcija, pokuali da odredimo po-
jam i osnovne karakteristike ovog instituta. Da bi odredili svrhu regulisanja ovog
pojma u osiguravajuem drutvu, moramo odgovoriti na dva osnovna pitanja.
Ta pitanja su:
a) Koja lica mogu biti povezana, tj. bliska u jednom osiguravajuem dru-
tvu? i
b) Koji je njihov osnovni cilj u poslovanju jednog privrednog subjekta?
Ta dva pitanja su definisana u ZO, tako to se odreuje krug tih lica, koja
imaju odreeni interes, koji moe biti razliit, u zavisnosti od statusa samog lica.
Naravno, taj interes je vezan za kontrolu poslovanja i kontrolu kapitala (fondo-
va) osiguravajueg drutva. Uticaj na poslovanje i kapital osiguravajueg drutva
moe se vriti na neposredan i posredan nain. Zbog toga je veoma vano defi-
nisati ulogu povezanih lica.
Pojam povezanih lica u osiguravajuem drutvu
Povezanim licima u osiguravajuem drutvu smatraju se lica, koja su
povezana, pre svega, sa kvalifikovanim imaocem kapitala, a i meusobno, kao
i sa pravnim licima, koja su meusobno povezana. To znai, da povezana lica u
osiguravajuem drutvu mogu biti i pravna i fizika lica. Kad govorimo o fizikim
licima, mislimo, pre svega, na srodnike (bliska lica), kao i na lica, koja su pov-
ezana na drugaiji nain (onako kako su povezana i pravna, zajednikim kapita-
lom i upravljanjem). Veoma je bitno odrediti krug tih lica, od ega moe zavisiti
i dobijanje dozvole za rad jednog osiguravajueg drutva, kao i opstanak tog
drutva. Naime, kao to smo, napred, rekli, prilikom podnoenja zahteva za izda-
vanje dozvole za rad akcionarskog drutva za osiguranje, neophodno je, izmeu
ostalih dokumenata, podneti i spisak lica, koja su povezana sa kvalifikovanim
imaocem kapitala u osiguravajuem drutvu.
114
Uticaj, koji mogu imati poveza-
na lica na poslovanje osiguravajuih drutava, pre svega, na njihov kapital, moe
biti veliki, tako da se mora odrediti na koji nain moe doi do zloupotrebe u
ovoj oblasti. Mogue je neposredno i posredno ulagati u jedan privredni subjekt,
a, samim tim, i u osiguravajue drutvo. Zbog toga je potrebno odrediti ulogu
povezanih lica, jer je osnovni cilj ovakvog naina poslovanja, kontrola fondova
drutva, kao i njegove organizacije. ZO odreuje krug povezanih lica. Povezana
lica u osiguravajuem drutvu mogu biti sledea:
114 lan 39., st.2., t.9. ZO
a) Pravna lica povezana upravljanjem i kapitalom;
b) Lica koja su povezana ueem u kapitalu drugog lica (privrednog su-
bjekta);
c) Fizika lica srodnici; i
d) Povezana lica kao lanovi upravnog i nadzornog odbora osiguravaju-
eg drutva.
115
U ZO su, na drugaiji nain, odreene grupe povezanih lica. U tom Za-
konu se odvojeno govori o pravnim licima, a ostala povezana lica su podeljena u
zavisnosti da li su lanovi porodice, odnosno, da li ta lica imaju zajedniki kapital
u jednom licu, sa kojim su povezana ili imaju zajedniki kapital u dva lica, koja
su meusobno povezana. Takoe, posebno su pomenuti lanovi uprave i nadzor-
nog odbora, kao povezana lica. Napred navedena podela je izvrena, na osnovu
ueg grupisanja, po zajednikim karakteristikama pojedinih povezanih lica. Mi
emo, kratko, posvetiti panju svakoj od navedenih grupa povezanih lica, imajui
u vidu da je ono to je najbitnije, u ovoj oblasti, kontrola celokupnog poslovanja
osiguravajueg drutva. Ipak, radi se o, kao to smo, ve, rekli, dve grupe poveza-
nih lica, pravnim i fizikim licima, s tim to je uloga fizikih lica, kao povezanih,
sloenija, jer se ova lica mogu pojavljivati u razliitom odnosu sa kvalifikovanim
imaocem kapitala, kao i sa drugim subjektima, koji su odreeni u ZO.
Pravna lica kao povezana lica
Pre svega, dva ili vie osiguravajuih drutava mogu biti meusobno po-
vezana, tako da meusobno mogu uticati na poslovanje. ZO odreuje da, ako se
radi o dva ili vie pravnih lica, koja su povezana zajednikim ueem u kapitalu
ili zajednikim upravljanjem, za njih kaemo da su povezana.
116
Povezanost tih
lica e postojati, ako postoji zajedniki cilj tih lica, koji se ogleda u meusobnom
uticaju na poslovanje svakog od tih lica. Zakonodavac nije odredio visinu kapita-
la, koji bi jedno osiguravajue drutvo moglo da ulae u drugo, da bi se smatralo
da se radi o povezanim licima (na jednom mestu je reeno pet posto, ali, o tome,
kasnije). Isto tako, u ZO nije odreeno, koji nain i oblici postizanja zajednikih
ciljeva u poslovanju, mogu dovesti do kontrole upravljanja u ovim osigurava-
juim drutvima. Povezanost osiguravajuih drutava pravnih subjekata, bie
tetna, jedino ako, na ovaj nain, doe do ugroavanja poslovanja ovih subjekata
i nedozvoljene kontrole. Naravno, o tome odluuje Narodna banka Srbije.
117
To
se, pre svega, odnosi na kontrolu kapitala, odnosno, na uee u kapitalu, kao i
na upravu i unutranji nadzor.
Lica povezana zajednikim ueem u kapitalu
ZO odreuje da i druga lica moemo definisati kao povezana. Lica, koja
su povezana zajednikim ueem u kapitalu i upravljanju, ne moraju biti samo
115 lan 33., ZO
116 lan 33., st.1. ZO
117 lan 142., st.1. ZO
pravna lica, ve i fizika. To se moe zakljuiti iz odredaba ZO, obzirom da se
odvojeno reguliu pravna lica, kao povezana lica i druga lica, koja, takoe, mogu
biti povezana na navedeni nain. Naime, jedno ili vie lica mogu svojim kapita-
lom uestvovati u drugom licu, na posredan ili neposredan nain. Ovde se radi
o sluaju, kada dva ili vie lica imaju akcije ili udele u drugom licu. Osim toga,
lice ili lica, koja su na ovaj nain povezana, mogu imati uee u kapitalu u oba
povezana lica.
118
Zakljuili smo, iz odredbe ZO, da se radi o fizikim licima, jer
se, posebno, reguliu pravna lica kao povezana lica. No, ta lica mogu uestvovati
sa kapitalom u drugom ili drugim pravnim licima, to, takoe, proizlazi iz ree-
nja sadranog u ZO.
Interesantno je da se ZO poziva i na Zakon o privrednim drutvima. Sma-
trae se, po ZO, da su odreena lica povezana, ako su povezana na nain, koji
definie pomenuti Zakon.
119
Rekli smo da navedeni Zakon definie povezana
lica kroz lini interes, dok krug ovih lica odreuje na slian nain, kao i ZO. Mi-
slimo da je i ZO trebalo da definie lini interes, kao veoma bitan element, kod
definisanja povezanih lica.
Srodnici kao povezana (bliska) lica
lanovi porodice, koje moramo definisati kao iru porodicu, su pov-
ezana lica, ako zajednikim upravljanjem ili kapitalom utiu na poslovanje
osiguravajueg drutva. ZO pod lanovima porodice podrazumeva i lanove ire
porodice, odnosno ne pominje lica, koja ive u zajednikom domainstvu, to
je, po nama, bitno, obzirom da se, u ZO, pominju i lica, koja su u tazbinskom
srodstvu, kao i druga lica. Kada govorimo o srodnicima lanovima porodice,
kao o povezanim (bliskim) licima, ZO detaljno odreuje, koja lica to mogu biti.
To su sledea lica:
a) brani drug, odnosno lice, koje ivi u vanbranoj zajednici;
b) deca i usvojenici;
c) srodnici do treeg stepena srodstva, kao i srodnici po tazbini; i
d) lica, koja se nalaze pod starateljstvom lica, odnosno lica, koja nemaju
poslovnu sposobnost.
Vidimo da se na drugaiji nain definie krug srodnika, u odnosu na
odredbe Zakona o privrednim drutvima. No, ne odstupa se od sutine, tj. da ta
lica mogu uticati na poslovanje osiguravajueg drutva.
lanovi upravnog i nadzornog odbora kao povezana lica
Povezanim licima smatraju se i lanovi uprave, odnosno, nadzornog od-
bora osiguravajueg drutva, odnosno, lanovi njihovih porodica. Krug tih lica
moe biti veoma irok. Ukoliko je jedno lice povezano sa pravnim licem, u kome
jedno akcionarsko drutvo ima vie od pet posto uea u kapitalu (ili pravu
118 lan 33., st.2., t.2. i 3. ZO
119 lan 33., st.2., t.4 ZO
glasa), ono ne moe biti izabrano za lana upravnog odbora akcionarskog dru-
tva za osiguranje.
120
Ovo lice ima isti tretman, tj. ne moe biti izabrano za lana
uprave, kao i lice, koje je, ve, lan upravnog ili nadzornog odbora u drugom
osiguravajuem drutvu. Znai, dovoljno je da jedno lice bude povezano sa bilo
kojim pravnim subjektom (da spada u povezana lica odreena u lanu 33. ZO),
koje u jednom osiguravajuem drutvu ima vie od pet posto kapitala, pa da ne
moe biti izabrano u upravu tog drutva. Zakonodavac je, oigledno, eleo da
obezbedi nezavisnost lanova upravnog i nadzornog odbora prilikom donoenja
odluka. Zatim, lan upravnog odbora akcionarskog drutva za osiguranje mora
da obavesti nadzorni odbor tog drutva, kao i Narodnu banku Srbije, ukoliko on
ili lice, koje je lan njegove ue porodice, posredno ili neposredno stekne akcije
ili udele drugog pravnog lica, tako da iznos tih akcija ili udela predstavlja kvalifi-
kovano uee u kapitalu, odnosno, ako se to kvalifikovano uee smanji ispod
granice odreene ZO.
121
Po ovoj odredbi, lice, koje je, ve, lan uprave osigura-
vajueg drutva, ne moe, dalje, vriti tu funkciju, ako on ili sa njim povezano
lice, stekne akcije ili udele u drugom pravnom licu, ako bi taj iznos predstavljao
kvalifikovano uee. Isto tako, ova lica imaju obavezu da obaveste nadlene or-
gane, ako bi se taj iznos smanjio (prodajom akcija ili udela, ustupanjem, itd.)
ispod minimuma potrebnog za kvalifikovano uee. Ovde se radi o direktnom
ueu ovih lica u drugom pravnom licu. Ona nisu povezana preko pravnog lica
sa drugim osiguravajuim drutvom, kao to je, napred, reeno.
Na kraju, lan nadzornog odbora, takoe, mora da obavesti Narodnu ban-
ku Srbije, ako on ili lice, koje je lan njegove ue porodice, posredno ili nepo-
sredno stekne akcije ili udele pravnog lica, tako da iznos tih akcija ili udela pred-
stavlja kvalifikovano uee u kapitalu, odnosno, ako se to kvalifikovano uee
smanjilo ispod granice odreene u ZO.
122
Ovde su u pitanju lanovi nadzornog
odbora, za koje je, takoe, bitno da ostanu nezavisni u vrenju svoje funkcije.
Na slian nain je regulisana zabrana ostanka na toj funkciji, kao i za lanove
upravnog odbora osiguravajueg drutva, s tim to, ovde, zakonodavac pominje
lanove ue porodice, a ne povezana lica. Interesantno je da se radi o lanovima
ue porodice, kao povezanim licima, obzirom da se u ZO, definie, samo, koji
lanovi porodice e se smatrati povezanim, a ne odreuje se ko je lan ue poro-
dice, tako da bi, od sluaja do sluaja, trebalo odreivati ovaj pojam, obzirom da
je on relativan. Da li su to, samo, brani drugovi i deca, odnosno usvojenici, ili to
mogu biti i druga lica, koja ive u zajednikom domainstvu.
Povezana lica i kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva
Bitno je odrediti odnos povezanih lica i uea u kapitalu u jednom osi-
guravajuem drutvu. Ponoviemo, po ZO, jedno lice ima kvalifikovano uee
u kapitalu drugog lica, ako je vlasnik akcija i drugih prava, tako da stie vie od
deset posto uea u kapitalu tog lica, bez obzira da li je posredni ili neposredni
120 lan 50. ZO
121 lan 52., st.2., t.2. ZO
122 lan 54., st 1., t.2. ZO
vlasnik (imalac).
123
To znai, da ako jedno lice ima ispod deset procenata akcija
ili udela, smatrae se da ima obino uee ili, samo, uee u kapitalu. Navede-
no je veoma bitno definisati, obzirom da povezana lica mogu, kroz kvalifikovano
uee u kapitalu, uticati na poslovanje osiguravajueg drutva. Kod izlaganja o
kvalifikovanom ueu u kapitalu smo rekli da e Narodna banka Srbije odbiti
zahtev za davanje saglasnosti za sticanje kvalifikovanog uea u kapitalu osigu-
ravajueg drutva, ako bi, zbog akata ili delatnosti, koje obavlja podnosilac zah-
teva ili, sa njim, povezano lice, bilo ugroeno poslovanje osiguravajueg drutva.
To se odnosi i na ugroavanje nadzora nad radom osiguravajuih drutava. Zna-
i, navedeni zahtev e se odbiti, ako bi podnosilac zahteva ili, sa njim, povezano
lice, vrili akte, odnosno, delatnost, koji bi poremetili vrenje nadzora nad tim
osiguravajuim drutvom
124
. Na kraju, ovaj zahtev e Narodna banka Srbije od-
biti, ako su navedena lica bila lanovi upravnog ili nadzornog odbora, tj. nosio-
ci drugih, posebnih, ovlaenja u pravnom subjektu, protiv kojeg je pokrenut i
sproveden likvidacioni, odnosno steajni postupak.
125
Kroz vrenje redovnog nadzora nad osiguravajuim drutvima, Narodna
banka Srbije moe utvrditi navedene nepravilnosti u poslovanju. No, ono to je
bitno, jeste da imalac akcija ili udela u osiguravajuem drutvu nije jedino lice, iji
se akti moraju kontrolisati, ve su to i lica, koja su, na nain definisan u ZO, pove-
zana sa njim. Mora se rei, da u ZO, nisu odreeni detaljni kriterijumi oko akata i
delatnosti navedenih lica, koja mogu ugroziti poslovanje osiguravajueg drutva.
Zakljuna razmatranja o
povezanim licima u osiguravajuem drutvu
Povezana lica se, kao subjekti sa specifinom ulogom u poslovanju jednog
privrednog subjekta, mogu pojavljivati u svim delatnostima. No, osiguranje je
osetljiva i specifina delatnost, tako da uloga ovih lica u poslovanju tih drutava
moe biti veoma znaajna. Imajui u vidu regulisanje ove materije, pre svega, u
ZO i u Zakonu o privrednim drutvima, kao i u ostalim zakonskim aktima, koji
definiu ovaj institut, moemo postaviti nekoliko zakljuaka, koji bi predstavljali,
ne samo pojam i ulogu povezanih lica, ve i ulogu drugih subjekata u jednom
pravnom licu osiguravajuem drutvu, a koja se ogleda u upravljanju i nadzoru
u jednom osiguravajuem drutvu. Ti zakljuci su sledei:
1) Za povezana lica vezujemo zajedniko uee u kapitalu, odnosno, za-
jedniko upravljanje u osiguravajuem drutvu. Tada mislimo na kor-
porativnu povezanost, pa i to govori da treba koristiti drugaije termi-
ne za definisanje navedene povezanosti od srodnike povezanosti;
2) Ta lica mogu biti povezana ili sa imaocem kapitala ili sa samim prav-
nim licem osiguravajuim drutvom;
3) Povezana lica mogu imati uticaj na poslovanje osiguravajueg drutva;
123 lan 30., st.2. ZO
124 lan 37., st.1., t.2. i 3. ZO
125 lan 35., t.1., 2. i 3. ZO
4) Povezana lica mogu imati uticaj i na vrenje nadzora nad radom osigu-
ravajueg drutva od strane Narodne banke Srbije;
5) Tom uticaju, naroito, treba posvetiti panju, kada on ugroava to poslo-
vanje, a to moe dovesti u pitanje opstanak osiguravajueg drutva;
6) U vezi sa navedenim pod 4), postavljamo pitanje, koji koraci treba da
se preduzmu, ako uticaj povezanih lica ne ugroava poslovanje osigu-
ravajueg drutva;
7) Uticaj je vei, ako se radi o kvalifikovanom ueu u kapitalu, znai,
kada jedno lice stekne vie od 10 posto uea u kapitalu;
8) ZO razlikuje pravna i fizika lica, kao povezana lica; i
9) Na zakonodavac nije jasno odredio, koji akti povezanih lica e uticati
na poslovanje osiguravajueg drutva, tako da odluka o tome zavisi i od
diskrecionog ovlaenja nadlenih organa u ovoj oblasti. To se odnosi
i na akte koji e ugroziti vrenje nadzora nad radom osiguravajuih
drutava. Smatramo da je ovaj zakljuak i najbitniji i da nije najbolje
reenje da nadzorni organ odluuje u svakom pojedinanom sluaju.
Treba rei, da ovaj institut zasluuje panju i iz razloga, koji se odnosi na
sticanje povoljnijeg poloaja na tritu na tetu drugih privrednih subjekata, to
se, takoe, moe postii delovanjem povezanih lica. Veoma je bitno odrediti, na
koji nain odreena lica mogu biti imaoci kapitala, kao i drugih prava, da li di-
rektno, odnosno preko povezanih (bliskih) lica. Trebalo je i ZO da definie lini
interes, prilikom odreivanja pojma povezanih lica. Time bi se jasnije definisao
poloaj povezanih lica u odnosu na sve subjekte, koji su vezani sa njima, na, ve,
spomenute naine
126
.
6. Osnivanje akcionarskog drutva
za osiguranje u zemljama u regionu
Kad govorimo o osnivanju osiguravajuih drutava u zemljma u regionu,
odnosno, u bivim republikama SFRJ, moemo nai vie slinosti u odredbama
koje reguliu navedeno. Analiziraemo odredbe zakonodavstava Hrvatske, Crne
Gore i Republike Srpske (BiH), zadravjui se samo na onim osnovnim pravili-
ma za osnivanje osiguravajuih drutava, imajui u vidu da emo se i kod drugih
tema osvrnuti na ova i druga zakonodavstva.
Osnivanje osiguravajuih drutava u Hrvatskoj
Oblik osiguravajueg drutva
ZOSH predvia da osiguravajue drutvo mogu osnovati pravna i fizi-
ka lica, bez obzira da li su domaeg ili stranog dravljanstva, odnosno, dravne
pripadnosti. Osiguravajua drutva se osnivaju po uslovima koji su predvieni u
126 olovi V., Povezana lica u osiguravajuem drutvu, Pravo i privreda vol.42, 5-8/2005, Be-
ograd 2005., str.604
ZOSH. Osiguravajue drutvo moe biti osnovano samo kao akcionarsko dru-
tvo za osiguranje ili kao drutvo za uzajamno osiguranje (o kome emo malo ka-
snije). Osiguravajue drutvo koje obavlja poslove reosiguranja, moe biti osno-
vano, samo kao akcionarsko drutvo
127
.
Akcionarsko drutvo za osiguranje u Hrvatskoj
Akcionarsko drutvo za osiguranje je akcionarsko drutvo koje je upisa-
no u sudski registar na osnovu dozvole nadzornog organa za obavljanje poslova
osiguranja
128
. Osnivaki kapital akcionarskog drutva za osiguranje ne moe biti
manji od: 1. 15.000.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove osiguranja samo iz
pojedine vrste neivotnih osiguranja; 2. iznosa 22.500.000,00 kuna ako drutvo
obavlja poslove osiguranja iz svih vrsta neivotnih osiguranja ili pojedine vrste
osiguranja, to je predvieno u ZOH, to ovde neemo spominjati; 3. iznosa
22.500.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove ivotnih osiguranja; i 4. iznosa
22.500.000.00 kuna ako drutvo obavlja poslove reosiguranja
129
. No, sa druge
strane, ZOSH predvia drugaije iznose osnivakog kapitala koji e se prime-
njivati kada republika Hrvatska bude postala lan EU. Naime, danom prijema
Republike Hrvatske u Evropsku uniju osnivaki kapital akcionarskog drutva za
osiguranje ne sme biti manji od: 1. iznosa 17.500.000,00 kuna ako drutvo obav-
lja poslove osiguranja samo iz pojedine vrste neivotnih osiguranja; 2. iznosa
26.250.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove osiguranja iz svih vrsta neivot-
nih osiguranja ili pojedine vrste osiguranja to je predvieno u ZOSH; 3. iznosa
26.250.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove ivotnih osiguranja; 4. iznosa
26.250.000.00 kuna ako drutvo obavlja poslove reosiguranja
130
.
Sredstva osnivakog kapitala osiguravajueg drutva ne smiju da potiu iz
zajmova ili kredita niti biti optereena na bilo koji nain
131
. Iznosi osnivakog
kapitala koji su predvieni u odredbi koja e se primenjivati kada Hrvatska bude
primljena u EU, kontroliu se godinje od dana prijema Republike Hrvatske u
EU kako bi se uzele u obzir promene u evropskom indeksu potroakih cena koji
obuhvata sve drave lanice kako to objavljuje Eurostat. Iznosi se prilagoavaju
automatski na nain, da se osnovni iznos osnivakog kapitala poveava u iznosu
procenta promene u indeksu potroakih cena, koji je nastao u toku vremena
od dana stupanja na snagu ove odredbe i datuma kontrole, odnosno, jednom
godinje.
Akcije akcionarskog drutva za osiguranje moraju glasiti na ime. Akcije
akcionarskog drutva za osiguranje moraju da budu u celosti uplaene u novcu,
pre upisa osnivanja ili upisa poveanja osnivakog kapitala akcionarskog dru-
tva za osiguranje u sudski registar. Povlaene akcije akcionarskog drutva za
127 lan 15. ZOSH
128 lan 18. ZOSH
129 lan 19., st.1 ZOSH. Napominjem, u trenutku pisanja ovog rada 1 evro iznos 7,3 7,4
kune.
130 lan 19., st.7 i 8 ZOSH
osiguranje mogu iznositi najvie 25% ukupnih akcija akcionarskog drutva za
osiguranje. Akcije akcionarskog drutva za osiguranje moraju biti izdate u nema-
terijalizovanom obliku
132
.
Specifinosti dobijanja dozvole
za rad osiguravajuih drutava u Hrvatskoj
Pomenuemo nekoliko specifinosti u postupku dobijanja dozvole za rad
osiguravajuih drutava u Hrvatskoj. Pre svega, na odgovorn nadzornog organa
se eka 6 meseci. To je dosta dugaak rok. Razlozi za odbijanje su navedeni u
Zakonu, a mogu je i upravni spor. Osim u Hrvatskoj, voenje upravnog spora je
mogue i u Federaciji BiH. Za dobijanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja
osnivai moraju uloiti zahtev kome treba priloiti dokumentaciju.
Zajedniki zahtev u velikoj veini zemalja je: 1) poslovni nacrt (osno-
ve poslovne politike, vrste osiguranja, procena potreba po osiguranju, procena
predviene likvidnosne situacije i raspoloivih finansijskih sredstava, elaborat o
oekivanim poslovnim rezultatima za 3 godine unapred); 2) statut, 3) lista akci-
onara i kvalifikovanih vlasnika.
U odnosu na druge zemlje, hrvatsko zakonodavstvo je najpovoljnije, kada
je u pitanju kvalifikovano uee u kapitalu. Naime, dozvola nadzornog organa
je potrebna kada se prekorai 15% vlasnitva nad akcijama, ne kod niih, kao ni
kod viih udela.
U Hrvatskoj dravni nadzor obavlja Ured za nadzor koji je samostalno
pravno lice i koje odgovara iskljuivo Vladi Republike Hrvatske. Takvo je ure-
enje ovog pitanja u veini zemalja. U pojedinim zemljama i entitetima postoji
zajedniki nadzor za sve institucije finansijskog sektora. U drugima zemljama
poseban biro za nadzor osiguravajuih drutava nije samostalan (nije pravno
lice), ve deluje u okviru ministarstva za finansije.
Hrvatska je u pogledu osnivanja kompozitnih drutava osiguranja restrik-
tivnija i od ureenja EU. Naime, u Hrvatskoj nije dozvoljeno osnivanje meovitih
osiguravajuih drutava, kao to je to sluaj, uostalom, i u EU. Ali, u Hrvatskoj
je jo stroiji sistem nego u EU. Naime, hrvatsko zakonodavstvo ne dozvoljava
da osiguravajua drutva koja obavljaju poslove ivotnog osiguranja, obavljaju i
poslove zdravstvenog osiguranja, kao i osiguranja nezgode. Suprotno ureenju u
EU, postoje zemlje koje dozvoljavaju osnivanje i kompozitnih (meovitih) dru-
tava osiguranja, kao to su Rumunija, Crna Gora i Estonija.
Minimalni osnivaki kapital je za Hrvatsku za neke vrste neivotnih osi-
guranja meu najniima (nii je samo u Estoniji). Za ivotno osiguranje mini-
malni traeni osnivaki kapital je u Hrvatskoj iznad proseka veine zemalja. Za
reosiguranje minimalni osnivaki kapital je na nivou proseka. Kod drutva za
uzajamno osiguranje minimum je u Hrvatskoj 30% minimuma za akcionarsko
drutvo za osiguranje, s neogranienim doprinosom, a 50% s ogranienim do-
prinosom.
132 lan 20. ZOSH
Republika Srpska (BiH)
Pomenuemo i odredbe o osnivanju osiguravajuih drutava u Republici
Srpskoj. Republika Srpska kao entitet u okviru Bosne i Hercegovine je donela
Zakon o drutvima za osiguranje (dalje: ZDO)
133
koji ureuje osnivanje i po-
loaj osiguravajuih drutava, kao i njihov prestanak. Da bi jedno osiguravajue
drutvo bilo upisano u sudski registar, ono mora imati dozvolu za rad, kao uslov
za navedeno. U sudski registar se upisuju i filijale drutva za osiguranje, u skladu
sa propisima o upisu u sudski registar. Zahtev za izdavanje dozvole za rad osigu-
ravajueg drutva se moe podneti samo uz podnoenje sledeih dokumenata: 1.
Osnivaki akt i Statut osiguravajueg drutva; 2. Dokaz o uplati sredstava akcio-
narskog (osnivakog) kapitala propisanog odredbama ZDO; 3. Plan poslovanja;
4. Podaci o licima na znaajnim poloajima u osiguravajuem drutvu; i 5. Ostali
dokumenti u skladu sa odlukom o dokumentima Agencije RS. Ako smatra da je
neophodno, Agencija RS moe sprovesti kontrolu u predmetu podnosioca zah-
teva za izdavanje dozvole za rad, zatim, moe saraivati sa drugim nadlenim
upravnim organima i zatraiti bilo koje neophodne podatke koji se tiu linih
podataka i podataka o bankarskom raunu podnosioca zahteva. Agencija RS
donosi reenje o izdavanju dozvole za rad osiguravajuem drutvu, ako su ispu-
njeni navedeni uslovi propisani u ZDO. Osiguravajua drutva mogu osnovati
nezavisna udruenja osiguravajuih drutava kao dobrovoljne neprofitne institu-
cije. Statut udruenja osiguravajuih drutava mora obezbediti da ta drutva ne
mogu potpisati ugovore sa drugim osiguravajuim drutvima ili udruenjima, a
koji bi mogli ograniiti princip slobodnog trita i transparentne konkurencije u
poslovanju drutava za osiguranje
134
. Osiguravajue drutvo je obavezno da, u
roku od tri meseca od dana donoenja reenja od strane Agencije RS kojim se iz-
daje dozvola za rad osiguravajueg drutva, podnese Agenciji RS kopije ugovora
o reosiguranju. Agencija RS moe da zahteva i druge dokumente o reosiguranju,
a to ima za cilj nadzor nad radom osiguravajueg drutva
135
.
Akcionarsko drutvo za osiguranje u Republici Srpskoj
Na akcionarska drutva za osiguranje se, pre svega, primenjuje ZDO. Ako
neto nije ureeno u ZDO, a tie se akcionarskih drutava, tada se primenjuje
Zakon o preduzeima. ZDO propisuje minimalni osnivaki kapital osigurava-
jueg drutva za osiguranje. On ne moe iznositi manje od: 1) 2.000.000,00 KM
ako osiguravajue drutvo obavlja jednu ili vie slijedeih vrsta: osiguranje od
odgovornosti za motorna vozila, osiguranje od odgovornosti za vazduhoplove,
osiguranje od odgovornosti za brodove, osiguranje od opte graanske odgo-
vornosti, osiguranje kredita, garancijska osiguranja; 2) 2.000.000,00 KM ako
osiguravajue drutvo obavlja jednu ili vie slijedeih vrsta osiguranja: osiguranje
133 Zakon o drutvima za osiguranje Republike Srpske (Slubeni glasnik R.Srpske br. 17/05)
134 lan 34. ZDO
135 lan 35. ZDO
od posledica nesrenog sluaja, zdravstveno osiguranje, osiguranje putnikih
vozila-kasko, osiguranje vozila koja se kreu po inama-kasko, osiguranje
vazduhoplova-kasko, pomorski, reni i kasko na unutranjim vodama, osi-
guranje robe u prevozu, osiguranje od poara i drugih opasnosti, osiguranje
razliitih finansijskih gubitaka, osiguranje turistikih usluga; 3) 1.000.000,00
KM ako osiguravajue drutvo obavlja jednu ili vie slijedeih vrsta osiguranja:
ostala osiguranja imovine, osiguranja pravne zatite; 4) 3.000.000,00 KM ako
osiguravajue drutvo obavlja ivotno osiguranje; 5) 3.000.000,00 KM ako osigu-
ravajue drutvo obavlja iskljuivo reosiguranje.
Osnivaki akcionarski kapital mora biti u potpunosti uplaen u novcu pri
osnivanju, i ne sme poticati: iz sredstava kredita koji je odobrilo drutvo u iji
se kapital vri uplata; iz kredita koji je banka ili druga finansijska institucija
odobrila za drugu namenu; ili iz sredstava za iji povrat je garantovalo osigura-
vajue drutvo u iji kapital se vri uplata. Kada se kod korisnika kredita ili nje-
govog povezanog lica moe utvrditi veza izmeu dobijenog kredita i uplaenog
akcionarskog kapitala, ili uplaenog akcionarskog kapitala osiguravajueg dru-
tva i dobijenog kredita, takav uplaeni akcionarski kapital nema pravno dejstvo
bez obzira da li su uinjeni na isti ili na drugi nain
136
.
Crna Gora
Vrlo kratko emo se osvrnuti i na osnovna pravila o osnivanju
osiguravajuih drutava u Republici Crnoj Gori. Naime Zakon o osiguranju
Crne Gore (dalje: ZOCG)
137
, predvia da poslove osiguranja mogu vriti, jedino,
akcionarska drutva za osiguranje. Osnivaki kapital predvien u ZOCG iznosi:
1. za obavljanje poslova ivotnih osiguranja 800.000 evra,
2. za obavljanje poslova neivotnih osiguranja:
a) osiguranje od nezgode i dobrovoljno zdravstveno osiguranje
500.000 evra,
b) obavezno osiguranje u saobraaju 1.250.000 evra,
c) ostala osiguranja od imovine, kao i kasko osiguranje motornih
vozila 1.000.000 evra,
d) sve vrste neivotnih osiguranja 2.250.000 evra,
3. za obavljanje poslova reosiguranja 2.000.000 evra
138
.
Osiguravajua drutva koja obavljaju poslove osiguranja, zatim osigurava-
jua drutva koja obavljaju poslove reosiguranja, kao i drutva za posredovanje i
drutva za zastupanje u osiguranju ne mogu imati uzajamno uee u kapitalu i
u pravu glasa.
136 lan 49. ZDO
137 Zakon o osiguranju Republike Crne Gore (Sl.list crne Gore br. 078/06-1, 019/07-4, 053/09-
14)
138 lan 21. ZOCG
7. Postupak dobijanja dozvole za obavljanje delatnosti
osiguranja u pojedinim evropskim zemljama
Analiziraemo neke karakteristike postupka dobijanja dozvole za obavlja-
nje poslova osiguranja u pojedinim zemljama, od kojih su neke lanice EU, neke
su kandidati za ulazak u tu organizaciju, a neke od njih nemaju ni takav status.
Naime, kada je re o roku u kome nadzorni organ (organ koji izdaje dozvole za
rad osiguravajuim drutvima) mora odluiti o izdavanju dozvole za obavljanje
ove delatnosti, na Kipru, u ekoj, Litvaniji, na Malti i u Makedoniji je rok 6
meseci. Zatim, u Estoniji, Letoniji i Slovakoj je rok 3 meseca, a 2 meseca je u Fe-
deraciji BiH, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Rusiji, i Bugarskoj. etiri meseca je
u Rumuniji, a rok nije odreen u Sloveniji, Poljskoj i Maarskoj. Inae, malteko
zakonodavstvo predvia poseban rok za izdavanje dozvole za obavljanje poslova
reosiguranja, a on iznosi 3 meseca. Kad je u pitanju mogunost albe na odluku
nadzornog organa o izdavanju dozvole za rad osiguravajuem drutvu, ta mo-
gunost postoji na Kipru i na Malti, zatim u Estoniji, Litvaniji, Letoniji, Slova-
koj, Makedoniji i Rumuniji. To nije mogue u Crnoj Gori i u Bugarskoj, a zakon
o tome nita ne kae u ekoj, Maarskoj, Poljskoj, Sloveniji i Rusiji. Mogue je
pokrenuti upravni spor u Federaciji BiH, Republici Srpskoj i Hrvatskoj. Kad su
u pitanju razlozi za odbijanje izdavanja dozvole za rad osiguravajuem drutvu,
uvek je uputno da zakonodavac ovo pitanje uredi. Meutim, i ovde postoje ra-
zliita reenja, kada su u pitanju napred navedene zemlje. Razlozi za odbijanje
izdavanja dozvole za rad su navedeni u zakonodavstvima Kipra, eke, Letonije,
Litvanije, Maarske, Malte, Poljske, Slovake, Slovenije, Hrvatske, Makedonije,
Bugarske i Rusije. Zatim, u pojedinim zemljama, razlozi su za odbijanje izdava-
nja navedene dozvole su odreeni u zakonu, ali postoji mogunost i diskrecione
odluke. Takva situacija je u Estoniji i Rumuniji. Postoje i zemlje u ijim zakono-
davstvima nije ureeno ovo pitanje. To su zakonodavstva Federacije BiH, Repu-
blike Srpske i Crne Gore
139
.
II) DRUTVO ZA UZAJAMNO OSIGURANJE
1. Opti pojmovi o drutvu za uzajamno osiguranje
Drutvo za uzajamno osiguranje odlikuje nekoliko posebnosti, koje ga ra-
zlikuju od ostalih subjekata, koji se bave poslovima osiguranja. To se, odnosi,
kako na cilj osnivanja i poslovanja, tako i na nain formiranja osnivakog ka-
pitala i drugih fondova drutva, za vreme obavljanja delatnosti. U vezi sa tim,
razlikujemo dve vrste lica, koja upravljaju ovim drutvom, a to su osnivai i la-
novi. Status ovih lica je veoma bitno odrediti, obzirom da iz same definicije ovog
drutva proizlazi da su osnivai i lica, koja upravljaju drutvom, istovremeno i
osiguranici.
140
140 Barbi J., Pravo drutva, knjiga II Drutvo kapitala, Zagreb 2000., str. 1065
Drutvo za uzajamno osiguranje se osniva, pre svega, radi zadovoljava-
nja potreba njegovih lanova. Tu mislimo na pokrivanje rizika, ijim ispunje-
njem moe nastati teta na strani lanova drutva. Sredstva drutva za uzajamno
osiguranje prikupljaju se od lanova uplatom doprinosa, a ne premija i ona se
akumuliraju samo za potrebe naknade teta i stvaranja rezervi.
141
Sva sredstva
drutva pripadaju osiguranicima i ona im se, ako na kraju poslovne godine osta-
ne viak, mogu vratiti, ukoliko drutvo nije pretrpelo gubitke, kada ti isti osigu-
ranici moraju da uplate dodatne iznose.
142
Drutvo za uzajamno osiguranje nije ni drutvo kapitala ni drutvo lica.
Ono je posebno. Elemente drutva lica moemo prepoznati u injenicama da su
lanovi drutva i osiguravai i osiguranici, kao i da je cilj postojanja i poslovanja
drutva podreen njima. Sa druge strane, imajui u vidu nain osnivanja ovog
drutva, njegov kapital podeljen u fondove, organe upravljanja, kao i njegova
obeleja (firma, sedite), onda moramo zakljuiti da su, ipak, preovlaujui ele-
menti drutva kapitala, obzirom da se veina odredaba ZO zajedniki primenju-
je, kako na akcionarsko drutvo, tako i na drutvo za uzajamno osiguranje.
143
Drutvo za uzajamno osiguranje je drugi oblik drutva za osiguranje, po-
red akcionarskog, koji se, po ZO, moe baviti delatnou osiguranja. Drutvo za
uzajamno osiguranje se ne moe baviti poslovima reosiguranja.
144
Ali, ono moe
biti osnovano za obavljanje ostalih vrsta osiguranja, kao i akcionarsko drutvo
za osiguranje. Videemo da u drugim zakonodavstvima nije tako. Za osnivanje
ovog drutva je, uvek, potrebno 300 osnivaa fizikih i pravnih lica, za svaku
vrstu osiguranja, ako ono nije ivotno. Ovo drutvo nema lukrativni karakter.
Ako se drutvo za uzajamno osiguranje osniva za obavljanje delatnosti ivotnog
osiguranja, tada je potrebno 250 osnivaa, i to, samo, fizikih lica. Mora se rei
da ZO ne sadri odredbe o potrebnom broju osnivaa, ve, jedino, regulie da
drutvo za uzajamno osiguranje mogu osnovati i fizika i pravna lica.
145
Za osni-
vanje drutva za uzajamno osiguranje predvieni su isti iznosi poetnog fonda
sigurnosti, kao i za osnivanje akcionarskog drutva za osiguranje. Znai, osnivai
drutva za uzajamno osiguranje moraju obezbediti isti osnivaki kapital, kao i
akcionari u akcionarskom drutvu za osiguranje. Ovo su neke od osnovnih ka-
rakteristika drutva za uzajamno osiguranje, koje su neophodne i u definisanju
statusa njegovih osnivaa i lanova.
2. Status, upravljanje i ulozi
i doprinosi osnivaa i lanova
Dok akcionarskim drutvom za osiguranje upravljaju akcionari, dotle
drutvom za uzajamno osiguranje upravljaju, kako osnivai, tako i lanovi. Da-
kle, postoji razlika izmeu lica, koja osnivaju drutvo za uzajamno osiguranje i
142 Ibidem
144 lan 60., st.2. ZO
145 lan 61. ZO
lica, koja predstavljaju lanove, odnosno, osiguranike tog drutva. lan drutva
za uzajamno osiguranje je osiguranik, koji stie to svojstvo, zakljuenjem ugovo-
ra o osiguranju sa drutvom. lan drutva ne odgovara za obaveze drutva. Ali,
skuptina drutva za uzajamno osiguranje se sastoji i od osnivaa i od lanova.
Oni upravljaju drutvom u skladu sa uloenim ulozima i doprinosima.
146
Narav-
no, moe se ova odredba tumaiti, na taj nain, da e osnivai imati vea prava
od lanova, ako pretpostavimo da su njihovi ulozi daleko vei od doprinosa la-
nova, imajui u vidu i osnivake uloge. Osnivakim aktima drutva se definiu
upravljaka prava i osnivaa i lanova. ZO nije definisao vea upravljaka prava
osnivaa, ve je odredio da svi lanovi imaju pravo upravljanja srazmerno uloe-
nim sredstvima.
Ono to nas interesuje, odnosi se na status tih lica prema drutvu za uza-
jamno osiguranje. Kada se definie status tih lica prema drutvu, lako je odrediti
i njihov meusobni odnos. Najvanija pitanja, koja je, u tom smislu, potrebno
definisati, odnose se na uloeni kapital i druge doprinose i davanja od strane tih
lica, kao i na upravljanje drutvom za uzajamno osiguranje. ZO nije, detaljnije,
definisao ova pitanja, tako da se ureivanje statusa drutva za uzajamno osigu-
ranje preputa osnivakim aktima tog drutva, odnosno, njegovim osnivaima.
Zbog toga se mora definisati da li su ova lica ravnopravna, odnosno, da li uloe-
ni kapital na poetku rada drutva mora imati uticaja na njihov status, kao i na
rad drutva. Ako uzmemo u obzir prirodu i cilj osnivanja drutva za uzajamno
osiguranje, onda moramo definisati ko ima vie prava u tom drutvu osnivai
ili lanovi. Da bi se odredila prava tih lica, moraju se staviti u odnos akcionari
u akcionarskom drutvu za osiguranje prema osnivaima drutva za uzajamno
osiguranje, s jedne strane, kao i lanovi (osiguranici) drutva za uzajamno osi-
guranje prema osiguranicima akcionarskog drutva, sa druge strane. Da bi se
odredili ovi odnosi potrebno je poi od svojstava samih navedenih drutava za
osiguranje.
Osim toga, da bi odredili status osnivaa i lanova drutva za uzajamno
osiguranje, potrebno je definisati bitne elemente tog drutva. Ali, mora se imati
na umu da su i osnivai ovog drutva lanovi i da lica u ovom drutvu, bez obzi-
ra da li su uestvovali u osnivanju drutva ili ne, stiu prava na osnovu uloenih
sredstava i doprinosa.
3. Drutvo sa neogranienim i
drutvo sa ogranienim doprinosom
Drutvo za uzajamno osiguranje se osniva kao drutvo sa ogranienim i
kao drutvo sa neogranienim doprinosom.
147
Ovo pitanje mora biti ureeno
osnivakim aktom, kao i statutom drutva. Dve vrste drutva za uzajamno osi-
guranje predviene su u cilju definisanja naina pokrivanja gubitaka drutva na
146 lan 70., st.2. ZO
147 lan 63., st.1. ZO
kraju poslovne godine. Naime, nepokriveni rashodi, odnosno, gubici, kod dru-
tva sa neogranienim doprinosom, pokrivaju se putem uplata doprinosa od stra-
ne lanova, odnosno, osiguranika, i to bez ogranienja. To znai da e svaki lan
biti obavezan da, bez obzira na ve uplaene iznose, dodatno pokrije sve gubitke
drutva (radi se o neplaenim tetama), na kraju poslovne godine. To, takoe,
praktino, znai da dodatni doprinosi mogu biti i nekoliko puta vei od uloe-
nog iznosa prilikom osnivanja drutva. No, ovde se moe postaviti pitanje dalje
egzistencije drutva za uzajamno osiguranje, ako se radi o gubicima, koji vie
puta premauju osnivaki kapital, imajui u vidu iznose predviene za poetni
fond sigurnosti, koji je isti kao i za akcionarska drutva za osiguranje, izuzimaju-
i iznose predviene za drutva, koja se bave reoisguranjem, kao to je reeno.
Sa druge strane, kod drutva sa ogranienim doprinosom, od lanova se
moe traiti da uplate dodatni doprinos u visini uplaenog iznosa u prethodnoj
poslovnoj godini. Znai, lan drutva nee biti u obavezi da uplati vei iznos
od onoga, koji je uplatio u prethodnoj godini. Visina uplaenog iznosa u pret-
hodnoj godini predstavlja limit eventualne uplate na kraju poslovne godine, ako
se za to ukae potreba. Naravno, pretpostavlja se da su gubici i rashodi vei od
prethodnog uplaenih iznosa i ostalih prihoda drutva za uzajamno osiguranje.
Ukoliko je drutvo za uzajamno osiguranje osnovano za vie vrsta osiguranja,
tada se moe predvideti obaveza plaanja dodatnog doprinosa, na kraju poslov-
ne godine, za svaku vrstu osiguranja, posebno. To znai da e se, posebno, za
svaku vrstu osiguranja, utvrivati gubici i neplaene tete, a ne na nivou celog
drutva. U vezi sa tim, opet emo rei da se ovo drutvo moe baviti svim vr-
stama osiguranja, pa i osiguranjem od odgovornosti. Zakonodavac je predvideo
takvu mogunost, to znai da e se navedeno urediti statutom drutva.
4. Neke specifinosti osnivanja
drutva za uzajamno osiguranje
Strana pravna i fizika lica mogu osnivati drutva za uzajamno osiguranje,
pod uslovom uzajamnosti. Ugovor o osnivanju drutva za uzajamno osiguranje
mora sadrati, izmeu ostalog, i podatke o imenima, odnosno firmama, kao i o
adresama osnivaa, zatim podatke o visini i broju uloga osnivaa, kao i o nai-
nu, uslovima i rokovima vraanja uplaenih uloga osnivaa, posledicama pro-
putanja uplate uloga, minimalnom doprinosu, eventualnim posledicama, koje
mogu nastati usled neispunjavanja uslova u pogledu minimalnog broja osniva-
a, i sl.
148
Osnivai drutva za uzajamno osiguranje osnivaju osnivaki odbor,
koji, kao i kod akcionarskog drutva za osiguranje, preduzima potrebne mere za
odravanje osnivake skuptine drutva. Osnivaki odbor drutva za uzajamno
osiguranje podnosi zahtev za osnivanje drutva. Poslovi oko osnivanja drutva
za uzajamno osiguranje, pod kojima podrazumevamo postupak podnoenja za-
hteva, sastav i delokrug rada osnivakog odbora, izdavanje dozvole za rad i dr.,
148 Mrki D., Pravni poloaj osiguravajuih organizacija u jugoslovenskom pravu, SORS, Sa-
rajevo 2001., str. 13
isti su, kao i kod akcionarskog drutva za osiguranje. Osim ugovora o osnivanju,
i statut drutva za uzajamno osiguranje sadri bitne elemente, koji se odnose na
osnivae i lanove drutva. To se odnosi na broj i visinu pojedinanih osnivakih
uloga, uslove i rokove uplate doprinosa, ograniene i neograniene doprinose,
dodatne doprinose (u sluaju gubitaka), poetak i prestanak lanstva u drutvu,
prava i obaveze lanova osiguranika, koji istupe iz drutva i dr. Osnivai odlu-
uju do povraaja uplaenih uloga.
149
Drutvom za uzajamno osiguranje uprav-
ljaju skuptina, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor, kao i kod akcionarskog
drutva za osiguranje.
150
5. Odnos akcionarskog drutva za osiguranje i
drutva za uzajamno osiguranje
Iako je dominantan oblik osnivanja drutva u oblasti osiguranja ak-
cionarsko drutvo, znaaj imaju i drutva za uzajamno osiguranje. Drutvo za
uzajamno osiguranje, kao i akcionarsko drutvo za osiguranje, obavlja delatnost
osiguranja u interesu osiguranika. Osnovna razlika drutva za uzajamno osigu-
ranje u odnosu na akcionarsko drutvo, jeste cilj u poslovanju. Kao to je ree-
no, drutvo za uzajamno osiguranje se ne osniva radi sticanja dobiti. Drutvo za
uzajamno osiguranje regulie se, kako posebnim odredbama ZO (koje su pred-
viene samo za to drutvo), tako i onim odredbama, kojima se, istovremeno,
regulie i status akcionarskog drutva za osiguranje. To nisu samo odredbe o
osnivakom kapitalu, odnosno, o poetnom fondu sigurnosti, ve i o postupku
osnivanja drutva, izdavanju dozvole za rad drutva, odbijanju izdavanja dozvo-
le za rad drutva, prestanku vaenja te dozvole, organima drutva, o davanju i
oduzimanju saglasnosti obavljanje funkcije lana upravnog i nadzornog odbora,
odgovornosti lanova uprave, obavezi obavetavanja nadzornog odbora i Narod-
ne banke Srbije, poslovnim aktima drutva, saglasnosti za ulaganje u poveza-
na pravna lica (radi se o davanju saglasnosti na kvalifikovano uee u drugom
pravnom licu), itd.
151
Ostale odredbe su posebne i odnose se samo na drutvo za
uzajamno osiguranje. No, iako se na oba subjekta primenjuju i zajednike odred-
be ZO, akcionarsko drutvo za osiguranje i drutvo za uzajamno osiguranje se
razlikuju po svojoj prirodi, cilju osnivanja i po licima koja ine ta drutva.
Iako se ranije smatralo, u vreme donoenja ZOIL, kao i kasnije, da e dru-
tvo za uzajamno osiguranje zauzeti znaajnije mesto u oblasti osiguranja, to se,
do sada, nije dogodilo.
152
Prave razloge za to, nalazimo u prirodi ovog drutva,
odnosno, u injenici da se radi o neprofitnom drutvu za osiguranje, kao i u, jo
149 Ibidem
150 Barbi J., nav.delo, str. 1075
151 U lanu 71. ZO je reeno da se na drutvo za uzajamno osiguranje primenjuju i odredbe
lanova 26, 39 do 55, kao i 57 do 59. te odredbe se primenjuju i na akcionarsko drutvo za
osiguranje.
152 Marovi B., arkovi N., SR Jugoslavija i integracijski procesi u evropskom osiguranju
ocene i perspektive, SORS, Sarajevo 2001., str. 5
uvek, nedovoljno jasno odreenim odredbama ZO. Sigurno je da bi osnivanje
ovih drutava imalo najvie smisla u okviru veih pravnih subjekata, gde bi se
bavila, pre svega, ivotnim osiguranjem i osiguranjem od posledica nezgode.
Inae, sem zajednikih odredaba koje predvia ZO za ova drutva, zajed-
nike odredbe predvia i ZSLBO, koje se odnose na specifinosti steajnog po-
stupka protiv ovih drutava. Poseban deo e biti posveen prestanku osigurava-
juih drutava, pa, samim tim, i steajnom postupku protiv ovih subjekata. No,
mora se rei, da se steajni postupak protiv akcionarskog drutva za osiguranje
mora razlikovati od steaja drutva za uzajamno osiguranje. ZSLBO ne pravu tu
razliku. Na ovom mestu, spomenuemo samo one odredbe ZSLBO, koje se od-
nose na isplatne redove. Naime, osim optih odredbi, u vezi isplatnih redova, a
koje su sadrali i raniji izvori u ovoj oblasti, a to se odnosi na potraivanja, koja
imaju prvenstvo prilikom naplate, a to su potraivanja iz ugovora o osiguranju i
reosiguranju ivota, ugovora o osiguranju od posledica nezgode, kao i ugovora
o osiguranju i reosiguranju svih drugih vrsta osiguranja, predviena je i isplata
potraivanja ostalih poverilaca (koja ne proizlaze iz ugovora o osiguranju), kao
i akcionara, odnosno, lanova drutva za uzajamno osiguranje. Vidimo da ZSL-
BO spominje lanove drutva za uzajamno osiguranje, tako da se ova odredba
odnosi i na osnivae. Ovde se mora postaviti pitanje statusa osnivaa, njihovih
potraivanja, odnosa prema lanovima i sl.
6. Primena pravila o kvalifikovanom ueu
u kapitalu na drutvo za uzajamno osiguranje
Imajui u vidu odredbe ZO koje reguliu zajednika pravila i za akcionar-
ska drutva za osiguranje i za drutva za uzajamno osiguranje, moemo zaklju-
iti da se pravila o kvalifikovanom ueu ne odnose i na drutva za uzajamno
osiguranje. No, problem kvalifikovanog uea u kapitalu i uticaja na upravljanje
moe se pojaviti i kod drutava za uzajamno osiguranje. Sigurno je da bi kvali-
fikovano uee trebalo regulisati i kad je u pitanju sticanje udela u drutvu za
uzajamno osiguranje, ali na drugaiji nain imajui u vidu prirodu ovog osigu-
ravajueg drutva, kao i status osnivaa i lanova tog drutva. Naime, za osni-
vanje drutva za uzajamno osiguranje predvieni su isti iznosi poetnog fonda
sigurnosti, kao i za osnivanje akcionarskog drutva. Znai, osnivai drutva za
uzajamno osiguranje moraju obezbediti isti osnivaki kapital, kao i akcionari u
akcionarskom drutvu. Drutvo za uzajamno osiguranje se osniva kao drutvo
sa ogranienim i kao drutvo sa neogranienim doprinosom. Dve vrste drutva
za uzajamno osiguranje predviene su u cilju definisanja naina pokrivanja gu-
bitaka drutva na kraju poslovne godine. Naime, nepokriveni rashodi, odnosno,
gubici kod drutva sa neogranienim doprinosom pokrivaju se putem uplata do-
prinosa od strane lanova, odnosno osiguranika, i to bez ogranienja. Sa druge
strane, kod drutva sa ogranienim doprinosom, od lanova se moe traiti da
uplate dodatni doprinos u visini uplaenog iznosa u prethodnoj poslovnoj godi-
ni. Ukoliko je drutvo za uzajamno osiguranje osnovano za vie vrsta osiguranja,
tada se moe predvideti obaveza plaanja dodatnog doprinosa, na kraju poslovne
godine, za svaku vrstu osiguranja, posebno. Skuptina drutva za uzajamno osi-
guranje se sastoji i od osnivaa i od lanova. Oni upravljaju drutvom u skladu
sa uloenim ulozima i doprinosima. Akcionarsko drutvo za osiguranje i drutvo
za uzajamno osiguranje razlikuju se, najvie, po svojoj prirodi, cilju osnivanja i
po licima koja ine ta drutva, ali to ne znai da se pitanje kvalifikovanog uea
ne moe postaviti i kod drutva za uzajamno osiguranje. Moda je razlog ova-
kvog regulisanja sticanja uea u drutvu za uzajamno osiguranje i nedovoljno
jasno regulisana mogunost transformacije tog drutva u akcionarsko drutvo za
osiguranje. Moramo rei, da u ZO, razlika izmeu drutva za uzajamno osigura-
nje i akcionarskog drutva za osiguranje nije jasno postavljena.
7. Drutvo za uzajamno osiguranje u
zakonodavstvima Republike Srpske i Hrvatske
Zakonodavstva Republike Srpske i Hrvatske na precizniji nain reguliu
drutvo za uzajamno osiguranje, kao i status osnivaa i lanova drutva u odno-
su na zakonodavstvo Srbije. Naroito je znaajno preciznije definisanje osnivaa
drutva, kao lanova. Isto tako, priroda i cilj ovog drutva su jasnije odreeni, isti-
canjem dva osnovna naela njegovog postojanja, a to su uzajamnost i solidarnost.
Na prvom mestu, ZDO na detaljniji nain definie drutvo za uzajamno
osiguranje u odnosu na ZO. U ZDO je drutvo za uzajamno osiguranje defini-
sano kao drutvo za osiguranje u kome lanovi, uplatom doprinosa, meusobno
garantuju da e na naelima uzajamnosti i solidarnosti isplatiti tete nastale ostva-
rivanjem ugovorenih rizika.
153
Znai, po ZDO, drutvo za uzajamno osiguranje
je drutvo u kome lanovi zajedniki garantuju da e finansirati i isplatiti nakna-
du nakon osiguranog sluaja (koji proizlazi iz rizika predvienog ugovorom o
osiguranju), na osnovu dva navedena naela, koja predstavljaju osnov funkcio-
nisanja drutva. Ovo drutvo je privredno drutvo, koje ima pravni subjektivitet
i ogranienu odgovornost svojih lanova za obaveze tog drutva. I ZDO definie
opte elemente ovog drutva, kao i druga zakonodavstva. To znai da drutvo za
uzajamno osiguranje osnivaju fizika i pravna lica, a osnovni cilj tog osnivanja je
obavljanje delatnosti neposrednog osiguranja. Drutvo za uzajamno osiguranje
se, po ZDO, takoe moe osnivati kao drutvo sa ogranienim ili kao drutvo sa
neogranienim doprinosom
154
.
Sredstva, koja su neophodna za pokrivanje iznosa osiguranja, koja e se
platiti po deavanju rizika, odnosno osiguranog sluaja, prikupljaju se dopri-
nosom samo u obimu, koji je neophodan za ispunjenje obaveza drutva prema
osiguranicima, kao i za stvaranje rezervi. Takoe, ZDO predvia da najmanje
jedna polovina od doprinosa drutva za uzajamno osiguranje, moraju obezbediti
lanovi drutva. Isto tako, po ovom Zakonu, drutvo za uzajamno osiguranje ne
153 lan 2. ZDO
154 olovi V., Drutvo za uzajamno osiguranje u zakonodavstvu Republike Srpske nedou-
mice i greke, Pravna rije br. 24/2010, Banja Luka 2010., str. 592
sme imati godinji promet vei od 2 miliona konvertibilnih maraka. ZDO, tako-
e, odreuje kojim poslove osiguranja drutvo za uzajamno osiguranje ne moe
obavljati. U odnosu na ZO, radi se o vie vrsta osiguranja, a, pre svega, o vie
vrsta osiguranja od odgovornosti. Drutvo za uzajamno osiguranje nee obavljati
poslove u sledeim vrstama osiguranja: osiguranje od odgovornosti vlasnika ili
korisnika motornih vozila; osiguranje od odgovornosti vlasnika ili korisnika
vazduhoplova; osiguranje od odgovornosti vlasnika ili korisnika brodova;
osiguranje od opte graanske odgovornosti (osim u sluaju ako ne predstavlja
osiguranje sprednih rizika, koji su odreeni odlukom Agencije Republike Srpske
o vrstama osiguranja); osiguranje kredita; i osiguranje garancija.
155
ZOSH definie drutvo za uzajamno osiguranje kao drutvo, koje obavlja
poslove osiguranja samo za svoje lanove, po osnovu uzajamnosti.
156
Drutvo
za uzajamno osiguranje osniva se tako da osnivai kao lanovi donose statut i
uplauju osnivaki kapital. Osnivaki kapital obezbeuju osnivai, koji imaju
status lanova, a najmanje 250 lica osniva ovo drutvo, bez obzira za koju vrstu
osiguranja se drutvo osniva.
157
Osnivaki kapital kod osnivanja drutva za uza-
jamno osiguranje mora biti najmanje u iznosu trokova osnivanja i organiza-
cije drutva, kao i drugih trokova vezanih za poetak poslovanja. Izuzetno od
navedenog, osnivaki kapital drutva za uzajamno osiguranje mora biti najmanje
jednak iznosu jemstvenog kapitala koji ne sme biti manji od:
iznosa 15.000.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove osiguranja
samo iz pojedine vrste neivotnih osiguranja:
iznosa 22.500.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove osiguranja iz
svih vrsta neivotnih osiguranja ili pojedine vrste osiguranja, koji su
navedeni u ZOSH;
iznosa 22.500.000,00 kuna ako drutvo obavlja poslove ivotnih osi-
guranja.
Osnivaki kapital drutva za uzajamno osiguranje mora biti u celosti upla-
en u novcu pre upisa osnivanja drutva za uzajamno osiguranje u sudski re-
gistar. Statutom se moraju odrediti uslovi i nain vraanja uplaenih sredstava
osnivakog kapitala. Ako je statutom odreeno da se uplaena sredstva osniva-
kog kapitala ne vraaju, statutom mora biti odreen nain upotrebe ovih sredsta-
va. Uplaena sredstva osnivakog kapitala mogu se vraati samo iz dobiti dru-
tva u pojedinoj poslovnoj godini. Povraaj u pojedinoj godini ne sme biti vii od
iznosa koji je u toj godini bio namenjen za oblikovanje rezervi sigurnosti.
Statutom drutva za uzajamno osiguranje moe biti odreeno da osnivaki
kapital drutva za uzajamno osiguranje ine i sredstva na raunima lanova
drutva za uzajamno osiguranje. Sredstva na raunima lanova drutva za uza-
jamno osiguranje mogu initi osnivaki kapital drutva za uzajamno osiguranje
ako je statutom odreeno da:
155 lan 50. ZDO
156 lan 36. st.2. ZOSH
157 lan 38. ZOSH
su isplate sa rauna lanova mogue, ukoliko to ne ugroava adekvat-
nost kapitala drutva, odnosno, ako su po zavretku postupka likvida-
cije podmirene sve obaveze drutva za uzaja,mo osiguranje;
drutvo za uzajamno osiguranje mesec dana pre isplate s rauna lano-
va o nameri isplate obavesti nadzorni organ, osim povraaja u sluaju
prestanka lanstva;
drutvo za uzajamno osiguranje ne sme menjati Statut, u delu koji
se odnosi na raune lanova, bez prethodnog odobrenja nadzornog
organa
158
.
Statutom se moraju odrediti uslovi i nain obezbeenja sredstava za po-
slovanje drutva za uzajamno osiguranje od strane lanova. Sredstva za poslo-
vanje drutva za uzajamno osiguranje u pojedinoj godini pokrivaju se iz una-
pred odreenih doprinosa (premija) lanova. Statutom se moraju odrediti uslovi
i nain dodatne uplate sredstava ako napred navedena sredstva nisu dovoljna
za pokrie obaveza drutva za uzajamno osiguranje. Naknadne uplate sredstava
moraju uplatiti i lica koje su postala lanovi tokom godine, odnosno, lica ije
je lanstvo prestalo u toj godini, i to ravnomerno trajanju lanstva u toj godini.
Ako se tokom poslovne godine menjaju doprinosi (premije) na osnovu kojih se
odreuje visina naknadnih uplata, naknadne se uplate izraunavaju na osnovu
vieg iznosa. Statutom se mora odrediti nain oblikovanja rezervi za pokrie
gubitaka u poslovanju (rezerve sigurnosti) i odrediti koji e se doprinosi (pre-
mije) godinje upotrebiti za oblikovanje rezervi sigurnosti, te najnii iznos tih
rezervi
159
. ZOSH predvia da se lanstvo u drutvu za uzajamno osiguranje stie
zakljuenjem ugovora o osiguranju sa drutvom, prihvatanjem statuta drutva
i uplatom srazmernog dela osnovnog (temeljnog) kapitala.
160
Odnos lanova i
drutva, ZOSH ureuje na isti nain, kao i ZO, ali vie panje posveuje organi-
ma drutva. Izmeu ostalog, predvieno je da se skuptina drutva moe orga-
nizovati kao skuptina svih lanova drutva ili kao skuptina zastupnika lanova,
koji i sami moraju da budu lanovi.
161
Posebne odredbe ZOSH posveuje i pre-
stanku drutva za uzajamno osiguranje, prenosu portfelja drutva i pripajanju i
spajanju drutva. Osim toga, ovim Zakonom je predviena mogunost prenosa
cele imovine drutva za uzajamno osiguranje na akcionarsko drutvo za osigura-
nje.
162
Ne samo to, ZOSH regulie i pretvaranje drutva za uzajamno osiguranje
u akcionarsko drutvo za osiguranje.
163
Oba zakonodavstva susednih drava reguliu status drutva, kao i status
lica, koja ine to drutvo, na nain, koji doprinosi da se svi instituti, vezani za
ovo drutvo i njegovo poslovanje, jasnije odreuju. To se, naroito, odnosi na:
158 lan 41. ZOSH
159 lan 42. ZOH
160 lan 44. ZOSH
161 lan 49., st.2. ZOSH
162 lan 54., st.1. ZOSH
163 lanovi 55. do 57. ZOSH
1) vrste osiguranja, kojima se drutvo za uzajamno osiguranja moe bavi-
ti (ZDO);
2) jasno razdvajanje osnivaa drutva, koji imaju status lanova i lanova
osiguranika, koji zakljuuju ugovor o osiguranju sa drutvom;
3) posebno definisanje osnovnog kapitala drutva (ZOSH);
4) prestanak drutva i ostale statusne promene (ZOSH); i
5) mogunost transformacije drutva.
Da zakljuimo, po ZOSH je drutvo za uzajamno osiguranje pravno lice
koje je upisano u sudski registar na osnovu dozvole nadzornog organa za obav-
ljanje poslova osiguranja. Drutvo za uzajamno osiguranje obavlja poslove osi-
guranja samo za svoje lanove po naelu uzajamnosti. Drutvo za uzajamno osi-
guranje moe obavljati poslove osiguranja u svim vrstama osiguranja iz grupa
neivotnih i ivotnih osiguranja osim sledeih vrsta osiguranja: osiguranje
od odgovornosti za upotrebu motornih vozila; osiguranje od odgovornosti
za upotrebu vazduhoplova; osiguranje od odgovornosti za upotrebu amaca
i ostalih plovila; ostala osiguranja od odgovornosti; osiguranje kredita; i
osiguranje jemstva. Drutvo za uzajamno osiguranje ne moe obavljati poslove
reosiguranja
164
.
Firma drutva za uzajamno osiguranje mora sadravati oznaku da se radi
o drutvu za uzajamno osiguranje. Termin drutvo za uzajamno osiguranje, od-
nosno, njegov izvod u firmi ili skraenoj firmi moe se upisati u sudski registar i
koristiti u pravnom prometu samo drutvo koje je dobilo dozvolu za rad
165
.
*
* *
Smatramo da bi i zakonodavstvo Srbije, u oblasti osiguranja, trebalo da
prihvati neka od navedenih reenja, obzirom da je drutvo za uzajamno osigura-
nje, po nainu osnivanja, nainu obavljanja delatnosti osiguranja, vrsti interesa,
koji se titi, kao i po licima, koja ine ovo drutvo, potpuno drugaije od akcio-
narskog drutva za osiguranje. U ZO, razlika izmeu drutva za uzajamno osigu-
ranje i akcionarskog drutva za osiguranje nije jasno postavljena.
8. Drutva za uzajamno osiguranje
u drugim zemljama
Kad govorimo o ulozi drutava za uzajamno osiguranje u drugim zemlja-
ma, moramo rei da je ta uloga ogromna, odnosno, da postoji veliki broj ovih
drutava, kao i da se u njima ostvaruje veliki doprinos, kao kapital drutva, od-
nosno, kao portfelj osiguranja. Inae, drutva za uzajamno osiguranje su, prak-
164 lan 36. ZOSH
165 lan 37. ZOSH
tino, reakcija na profitna kapitalistika drutva, pa, samim tim, i na akcionarska
drutva za osiguranje. Kod ovih drutava, veliki znaaj ima solidarnost lanova,
ali nije samo ona sutina rada drutva za uzajamno osiguranje. Iznos doprinosa
u pojedinim drutvima za uzajamno osiguranje je veliki
166
. Npr., iznos doprino-
sa u 2006 g. u Francuskoj je bio 11 milijardi evra, od ega je 8,4 milijardi evra
uplaeno na ime osiguranja ivota. Ostala osiguranja kojima se bave drutva za
uzajamno osiguranje su osiguranje od autoodgovornosti, osiguranje domain-
stva, pravne zatite, graanske odgovornosti, zdravstvenog osiguranja, rizika u
poljoprivredi. Drutva za uzajamno osiguranje koja se bave osiguranjem rizika
u poljoprivredi, pokazala su najbolji nain sveobuhvatne zatite od ovih rizika.
Osim toga, drutva za uzajamno osiguranje osnivaju se u na regionalnoj osnovi
ili za pojedine profesije. Ova drutva uspeno konkuriu akcionarskim drutvi-
ma i doprinose razvoju osiguranja i onih rizika koje akcionarska drutva ne osi-
guravaju
167
.
Naveemo nekoliko drutava za uzajamno osiguranje u drugim zemlja-
ma, elei da ukaemo na njihov znaaj, odnosno, ulogu koju imaju u pruanju
osiguravajueg pokria. Prvo emo spomenuti, Drutvo za uzajamno osiguranje
Amika (Amica Mutual Insurance Company). Ovo drutvo je osnovano jo 1907.
godine. Sedite ovog drutva se nalazi u Linkolnu, RodAjlend, SAD i zapoljava
vie od 3000 ljudi u vie od 39 biroa irom SAD. Ovo drutvo se, izmeu ostalog,
bavi i osiguranjem od odgovornosti
168
.
Sledee drutvo je Nacionalna unija poljoprivrednika za uzajamno osigu-
ranje (National Farmers Union Mutual Insurance Society Limited). Ono je osno-
vano kao drutvo sa ogranienom odgovornou, skraenica ovog drutva je
NFU. Ovo drutvo je registrovano u Velikoj Britaniji. U 2008.godini, ovo drutvo
je ostvarilo vie od jedne milijarde funti godinjeg doprinosa u ivotnom osigu-
ranju, kao i optem osiguranju u ruralnim zajednicama u Britaniji
169
.
Zatim, Drutvo za uzajamno osiguranje iz Madrida (Mutua Madrilea) je
veliki neprofitna organizacija. Ovo pansko osiguravajue drutvo je osnovano
1930. godine i bavi se osiguranjem ivota, osiguranjem automobila, zdravstve-
nim osiguranjem i osiguranjem od nezgode, kao i poslovima oko penzionih i
investicionih fondova
170
.
Vavanesa uzajamno osiguranje (Wawanesa Mutual Insurance Co.) je ka-
nadsko drutvo. Trenutno, sedite izvrne kancelarije ovog drutva se nalazi u
Vinipeg,a vri usluge u vie kancelarija irom Kanade. Drutvo zapoljava 1800
lica u Kanadi i SAD, kao i 1300 nezavisnih brokera u Kanadi
171
.
Ovo su samo neka od mnogih drutava za uzajamno osiguranje koja us-
peno posluju i ostvaruju velike doprinose.
166 olovi V., nav.delo, str. 601
167 www.aktuari.googlepages.com/Pak.ppt
168 www.amica.com/
169 www.nfumutual.co.uk
170 www.mutua-mad.es/webmma/jsp/IN/18index.jsp
171 www.wawanesa.com/
9. Pogled na regulisanje drutva
za uzajamno osiguranje u ZO
Osnivai i lanovi drutva za uzajamno osiguranje nemaju i ne mogu imati
isti status. Iako su i jedna i druga lica lanovi skuptine drutva, njihov status za-
visi, pre svega, od njihovih uloga i doprinosa. ZO ne regulie, na detaljniji nain,
razliku izmeu ovih lica. Ovaj Zakon samo navodi postojanje tih lica, kao i nji-
hovo uee u upravljanju. Na osnovu samog teksta ZO, kao i optih pojmova o
ovoj vrsti drutva osiguranja, dolazimo do sledeih zakljuaka:
1) osnovna razlika izmeu drutva za uzajamno osiguranje i akcionarskog
drutva za osiguranje je u cilju njihovog osnivanja. Od toga treba poi
i prilikom definisanja statusa osnivaa i lanova drutva za uzajamno
osiguranje;
2) kod drutva za uzajamno osiguranje postoje dve vrste subjekata, koji
imaju i upravljaka prava, od kojih su jedna vrsta osiguranici, dok
kod akcionarskog drutva osiguranici nemaju takva prava;
3) mogunost osnivanja drutva za uzajamno osiguranje sa ogranienim i
neogranienim doprinosom odnosi se na obaveze lanova i visinu nji-
hovih doprinosa, uloenih u toku godine;
4) vano pitanje za poslovanje drutva za uzajamno osiguranje je i garan-
tni fond, odnosno, minimalni kapital drutva. Trebalo bi predvideti
tane iznose sa kojima drutvo za uzajamno osiguranje morada raspo-
lae, imajui u vidu vrste osiguranja, kojima se ono bavi, kao i predvi-
eni godinji promet;
5) pretpostavka je da su ulozi i ostale uplate osnivaa drutva za uza-
jamno osiguranje su vee od doprinosa lanova osiguranika. Kad
kaemo pretpostavka, mislimo, pre svega, na visinu poetnog fonda
sigurnosti; i
6) osnovnim aktima drutva za uzajamno osiguranje se definie vanija
uloga osnivaa u upravljanju.
Na osnovu svega, moemo rei, da je status osnivaa detaljnije definisan,
ne u tekstu ZO, ve u aktima drutva. Priroda drutva za uzajamno osiguranje
odreuje drugaije regulisanje i definisanje statusa ovih lica. Cilj drutva za uza-
jamno osiguranje jeste pokrivanje rizika i naknada eventualnih teta, a ne sti-
canje dobiti. Zbog toga i lanovi drutva, odnosno, osiguranici imaju navedena
prava. U svakom sluaju, drutvo za uzajamno osiguranje je specifino, iako se
na njegovo osnivanje i poslovanje primenjuje velika veina odredaba, koje se od-
nose na akcionarsko drutvo za osiguranje. Moda, u ovom pogledu, kao za-
merku, mada se to ne odnosi, samo na ZO, moemo uputiti ka odredbama, koje
predviaju isti poetni fond sigurnosti za osnivanje i jedne i druge vrste drutva
za osiguranje.
III) POSREDOVANJE I ZASTUPANJE
U OSIGURANJU
1. Posrednici u osiguranju
172
Drutvo za posredovanje u osiguranju
Poslovi posredovanja u osiguranju su poslovi koji se odnose na dovoenje
u vezu osiguranika, odnosno, ugovaraa osiguranja sa osiguravajuim drutvom
radi pregovaranja o zakljuenju ugovora o osiguranju, na osnovu naloga osigura-
vajueg drutva osnovanog u skladu sa odredbama ovog zakona ili naloga osigu-
ranika, odnosno, ugovaraa osiguranja
173
.
Poslove posredovanja u osiguranju, kao jedinu delatnost, obavlja drutvo za
posredovanje u osiguranju koje je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije za obav-
ljanje tih poslova. Uz poslove posredovanja u osiguranju, drutvo za posredovanje
u osiguranju moe obavljati i poslove savetovanja i pomoi u obradi teta i pro-
ceni rizika i teta. Drutvo za posredovanje u osiguranju ne moe obavljati po-
slove zastupanja u osiguranju. U izuzetnim sluajevima, drutvo za posredovanje
u osiguranju moe obavljati i poslove zastupanja u osiguranju za odreenu vrstu
osiguranja pod uslovom da ispunjava uslove koji su predvieni u ZO za obavljanje
poslova zastupanja, a o emu emo, kasnije, govoriti, kao i da ima dozvolu Na-
rodne banke Srbije za obavljanje tih poslova, s tim to u istom pravnom poslu ne
moe biti zastupnik za jednu, a posrednik za drugu ugovornu stranu.
Drutvo za posredovanje u osiguranju ne moe posredovati radi zakljue-
nja ugovora o osiguranju sa osiguravajuim drutvom, ako bi zakljuenje ugo-
vora o osiguranju bilo suprotno propisima koji se odnose na obavljanje poslova
osiguranja na teritoriji nae zemlje. Firma drutva za posredovanje u osiguranju
mora sadrati i oznaku delatnosti posredovanje u osiguranju.
Posrednik u osiguranju mora, na prvom mestu, da bude sposoban da na-
pravi analizu rizika i koncept osiguranja osiguraniku obzirom na rizike od kojih
je ugroen.
174
Tana analiza rizika je ocena moguih opasnosti, koje ugroavaju
budueg osiguranika i slui kao pretpostavka za izradu koncepta osiguranja, kao
i osnova za donoenje odluka o izboru osiguravaa.
175
Za posrednika je bitna
uloga savetnika, koju on ima u odnosu na osiguranika, a kod izbora vrste i obi-
ma osiguravajueg pokria i u izboru osiguravaa.
176
172 Posredovanje i posrednike u osiguranju reguliu lanovi 72.-86. ZO
174 Musi F., Iskreno ulaganje u sebe siguran dobitak za sve, Svijet osiguranja, Zagreb, broj
1/2004, str. 61.; Musi F., Pasivna prodaja polica osiguranja, Svijet osiguranja, broj 1/2003,
str. 63.; Musi F., Kvalitetna organizacija kunog ureda - uvjet uspjenog rada, Svijet osigu-
ranja, broj 2/2004, str. 63., Musi F., Kako postati i ostati vrlo dober posrednik i zastupnik
u osiguranju, Svijet osiguranja, broj 5/2003, str. 63.
175 U Nemakoj se trai, da posrednik u osiguranju mora pismeno voditi razgovore sa svojim
komitentom, odnosno, mora voditi poseban zapisnik o razgovorima sa komitentom.
176 Ivanjko ., Zavarovalni posrednik in svetovalec - poklic prihodnosti. Agens, Ljubljana
1999.,br.7, str. 14
Osnivanje drutva za posredovanje u osiguranju
Drutvo za posredovanje u osiguranju osniva se kao akcionarsko drutvo
ili drutvo s ogranienom odgovornou, na osnovu zakona kojim se ureuje
pravni poloaj preduzea, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukije
ureena.
Ako se drutvo za posredovanje u osiguranju osniva kao akcionarsko
drutvo, novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 25.000 evra u di-
narskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
Ako se drutvo za posredovanje u osiguranju osniva kao drutvo s ogra-
nienom odgovorniu, novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od
12.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbi-
je na dan uplate. Ako drutvo za posredovanje u osiguranju obavlja i poslove za-
stupanja u osiguranju, iznos navedenog, osnovnog, kapitala uveava se za 30%.
Drutvo za posredovanje u osiguranju duno je da u svom poslovanju
obezbedi da osnovni kapital drutva uvek bude u visini koja nije manja od na-
vedenih iznosa, s tim to u novcu, kratkoronim hartijama od vrednosti i krat-
koronim plasmanima mora imati najmanje 50% ukupnog iznosa osnovnog ka-
pitala. Akcije akcionarskog drutva za posredovanje u osiguranju mogu glasiti
samo na ime.
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova posredovanja u osigu-
ranju podnose osnivai drutva za posredovanje u osiguranju ili, u njihovo ime,
lice koje oni ovlaste. Uz ovaj zahtev podnosi se: 1) osnivaki akt; 2) dokaz da
je na privremeni raun kod banke uplaen novani deo osnovnog kapitala; 3)
spisak akcionara, odnosno vlasnika udela; 4) poslovni plan drutva; 5) dokaz da
fizika lica koja su predloena za lanove uprave i nadzornog odbora drutva
ispunjavaju uslove iz ZO koji reguliu izdavanje dozvole za obavljanje poslo-
va osiguranja i reosiguranja; 6) dokaz o kadrovskoj i tehnikoj osposobljenosti
drutva; 7) predugovor ili ugovor o osiguranju od odgovornosti za tete koje na-
stanu obavljanjem delatnosti ili bezuslovnu finansijsku garanciju banke koja je
prihvaena od Narodne banke Srbije na sumu osiguranja, odnosno na iznos od
najmanje 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne
banke Srbije na dan uplate; 8) dokaz o povezanosti po osnovu kapitala ili na
drugi nain sa drutvima za osiguranje, drutvima za zastupanje u osiguranju ili
drutvima za posredovanje u osiguranju.
O zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje poslova posredovanja u osi-
guranju Narodna banka Srbije odluuje reenjem, u roku od 60 dana od dana
prijema zahteva. Osnivai drutva za posredovanje u osiguranju duni su da pri-
javu za upis u registar nadlenog organa podnesu u roku od 30 dana od dana
dobijanja dozvole za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju. Uz prijavu
za upis u registar podnosi se i dozvola za obavljanje poslova posredovanja u osi-
guranju. Drutvo za posredovanje u osiguranju duno je da reenje o upisu u
registar dostavi Narodnoj banci Srbije, u roku od sedam dana od dana prijema
tog reenja.
Oduzimanje dozvole drutvu za posredovanje u osiguranju
Narodna banka Srbije e oduzeti drutvu za posredovanje u osiguranju
dozvolu za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju, ako:
1) drutvo za posredovanje u osiguranju prestane da ispunjava jedan od
uslova iz ZO koji reguliu sadrinu zahteva za izdavanje dozvole za
obavljanje poslova posredovanja i akte koji se podnose uz taj zahtev;
2) je poslovanjem drutva za posredovanje u osiguranju ugroen interes
osiguranika ili je utvreno nepotovanje zakona i drugih propisa;
3) drutvo za posredovanje u osiguranju posreduje za drutvo za osigura-
nje koje nema dozvolu za obavljanje poslova osiguranja.
Ovlaenje za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju
Poslove posredovanja u osiguranju u drutvu za posredovanje u osig-
uranju mogu obavljati samo zaposleni u tom licu koji imaju ovlaenje Narodne
banke Srbije, koje nazivamo i ovlaeni posrednici. Narodna banka Srbije izdaje
ovlaenje za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju licu koje ispunjava
sledee uslove:
1) ima prebivalite na teritoriji Republike;
2) punoletno je i ima potpunu poslovnu sposobnost;
3) poloilo je struni ispit za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju;
4) pravnosnanom sudskom odlukom nije mu izreena mera bezbednosti
ili zatitna mera zabrane obavljanja delatnosti.
Narodna banka Srbije blie propisuje sadrinu i nain polaganja ispita.
Strano fiziko lice koje, po pravu drave iji je dravljanin, ispunjava uslove za
obavljanje poslova posredovanja u osiguranju, moe obavljati te poslove, pod
uslovima uzajamnosti.
Narodna banka Srbije e oduzeti ovlaenje za obavljanje poslova posre-
dovanja u osiguranju licu koje:
1) ovlaenje dobije na osnovu neistinitih i netanih podataka;
2) prestane da ispunjava uslove potrebnih za dobijanje ovlaenja;
3) ne postupa u skladu sa ovim zakonom.
*
* *
Drutvo za posredovanje u osiguranju koje obavlja poslove posredovan-
ja u osiguranju na osnovu naloga osiguranika, duno je da osiguraniku prui
objanjenja i savete o okolnostima koje su od znaaja za zakljuenje ugovora o
osiguranju. U izvravanju ove obaveze, drutvo za posredovanje u osiguranju je
duno da naroito:
1) izradi odgovarajuu analizu opasnosti i predloi odgovarajue pokrie;
2) izradi procenu solventnosti osiguravajueg drutva, na osnovu podata-
ka o poslovanju tog drutva;
3) posreduje, radi pregovaranja o zakljuenju ugovora o osiguranju sa osi-
guravajuim drutvom koje, u odnosu na okolnosti pojedinog sluaja,
osiguraniku nudi najpovoljniju zatitu;
4) obavesti osiguravajue drutvo o osiguranikovoj nameri da zakljui
ugovor o osiguranju i da osiguraniku ponudi uslove osiguranja i upo-
zna ga sa pravilima za izraunavanje premije;
5) proveri sadrinu polise osiguranja;
6) ponudi pomo osiguraniku za vreme trajanja ugovora o osiguranju,
pre i posle nastupanja osiguranog sluaja, a naroito da vodi rauna
o tome da osiguranik u utvrenim rokovima izvri radnje koje su od
znaaja za ouvanje, odnosno, ostvarivanje prava iz ugovora o osigu-
ranju;
7) prati izvravanje ugovora o osiguranju koji je osiguranik zakljuio uz
njegovo posredovanje;
8) izradi predlog za izmenu zakljuenog ugovora o osiguranju, radi vee
sigurnosti osiguranika.
Drutvo za posredovanje u osiguranju duno je da upozna osiguranika sa
svim pravnim i ekonomskim odnosima sa osiguravajuim drutvom koji utiu
na nepristrasnost drutva za posredovanje u osiguranju u ispunjavanju obaveza
prema osiguraniku. Pod pravnim i ekonomskim odnosima smatraju se, naroito,
odredbe ugovora o posredovanju zakljuenog izmeu drutva za posredovanje u
osiguranju i osiguravajueg drutva, na osnovu kojih je drutvo za posredovanje
u osiguranju: 1) duno posredovati iskljuivo u zakljuenju ugovora o osiguranju
sa odreenim osiguravajuim drutvom; i 2) ugovorilo pravo na uveanu pro-
viziju, u odnosu na uobiajenu proviziju za posredovanje kod odreenih vrsta
osiguranja.
Na pitanja dozvola i saglasnosti koje drutvu za posredovanje u osiguranju
izdaje Narodna banka Srbije i upisa u registar nadlenog organa, koja nisu ure-
ena odredbama ovog odeljka, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje
se odnose na akcionarska drutva za osiguranje.
Posredovanje u osiguranju po pravu EU
Vanost posrednika u osiguranju u EU pokazuje i injenica, da su u pret-
hodne tri decenije donesene dve direktive i jedna preporuka o poloaju, pravima
i obvezama posrednika u osiguranju sa aneksima. Posrednik u osiguranju igra,
ne toliko, vanu ulogu u prodaji osiguravajuih i reosiguravajuih proizvoda u
EU.
177
Prvi korak ka ostvarivanju prava posrednika osiguranja je bio uinjen do-
177 Kraus H., Sedanja in prihodnja ureditev statusa in dejavnosti zavarovalnih posrednikov v
Evropi, Dnevi slovenskega zavarovalnitva, Zbornik, Ljubljana, 1999, str. 25.
noenjem Direktive EEZ broj 77/92 od 13.12.1976. godine o merama za efikasno
provoenje prava do osnivanja i slobode obavljanja usluga u oblasti osiguranja.
Ova Direktiva primenjivala se do poetka primene odredaba nacionalnog zako-
nodavstva, u koja je ova Direktiva bila implementirana. Obzirom na promene na
tritu osiguranja, u Evropskoj zajednici je 18.12.1991. godine donesena i Pre-
poruka komisije broj 92/48 EEZ o posrednicima osiguranja, koja je pomogla u
usklaivanju nacionalnih zakonskih odredbo o uslovima za obavljanje poslova
posredovanja. Sredinom devedesetih godina pristupilo se izradi posebne Direk-
tive o posrednicima u osiguranju, koja bi obuhvatila nove promene na tritu
osiguranja, a, posebno, dala osnovu za obavljanje posrednikih poslova banaka i
nekih financijskih institucija. Cilj ove Direktive je bila njena primena na sva lica,
ija je delatnost obavljanje usluga posredovanja izmeu treih osoba prema na-
knadi, koja moe biti u novcu ili u nekom drugom obliku, zavisno od efikasnosti
delovanja posrednika. Direktiva je trebalo da dorinese usklaivanju delovanja
posrednika i s ostalim Direktivama, a, naroito sa onima koje se odnose na pita-
nje usluga informativnog drutva i zatite potroaa na financijskom tritu.
178
Na osnovu navedenog, donesena je, 09.12.2003. godine, Direktiva 2002/92/
EZ Evropskog parlamenta i Saveta, dok je Direktiva 77/92/EEZ ukinuta, a deo
odredaba Preporuke Komisije 98/257 EEZ od 30.03.1998. godine je ostao na
snazi, a to se odnosi na vansudsko reavanje sporova potroaa i posrednika u
osiguranju. Navedena Direktiva jasnije odreuje odreene pojmove, kao to je
posrednik u osiguranju i razgraniava poslove posredovanja od slinih poslova,
koji se obavljaju u oblasti osiguranja. Direktiva se ne odnosi na usluge posredo-
vanja, ako se radi o zakljuenju ugovora o osiguranju, za koje je potrebno pozna-
vati samo sadraj jednog ugovora o osiguranju, i ako se takav ugovor odnosi na
imovinsko osiguranje, ija premija godinja nije vea od 500 EUR, a trajanje nije
due od pet godina. Direktiva detaljnije propisuje obavezu drava lanica EU, da
urede pitanje registracije posrednika u osiguranju, kako fizikih lica, koja se time
bave, tako i pravnih. Prema Direktivi, svaki posrednik u osiguranju, a odnosi se
to i na posrednike u reosiguranju, moraju imati odgovarajue znanje i sposob-
nosti, a moraju da ispunjavaju i uslove za obavljanje tog posla, koje odreuju
lanice u svom zakonodavstvu. Nain proveravanja tog znanja je u nadlenosti
pojedinih drava. Posrednici moraju biti ugledna lica u svojoj sredini. Posrednici
ne smeju da budu kanjeni za krivina dela iz oblasti zatite svojine i krivina
dela u vezi sa finansijskim uslugama. Kako posrednici nastupaju za svoje ime i
za svoj raun i odgovaraju za moguu tetu nastalu neprofesionalnim radom sa
svojim klientima, Direktiva odreuje, da mora svaki posrednik biti osiguran od
odgovornosti, tako da suma osiguranja ne sme biti manja od 1 miliona evra za
svaki pojedinani zahtev, odnosno, ukupno 1,5 miliona evra godinje za sve mo-
gue odtetne zahteve, a ako to nije sluaj, onda posrednik mora imati na raspo-
laganju imovinsku vrednost, iju visinu propisuje drava lanica. Posebni uslov
po Direktivi je, da posrednici moraju imati stalna finansijska sredstava u visini 4
% godinje sume primljenih premija, od ega je minimum 15.000 evra.
178 Furminski A., Das Image der Versicherung, Zeitschrift fr die ges. Versicherungs vesseb.,
broj 3/1979.
2. Zastupnici u osiguranju
179
Poslove zastupanja u osiguranju obavlja pravno ili fiziko lice na osnovu
ugovora o zastupanju, u ime i za raun drutva za osiguranje osnovanog u skladu
sa ZO.
Poslove zastupanja u osiguranju, kao jedinu delatnost, obavlja drutvo za
zastupanje u osiguranju i fiziko lice preduzetnik, odnosno, zastupnik u osi-
guranju, koji su dobili dozvolu za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju u
skladu sa ovim zakonom. Uz poslove zastupanja u osiguranju drutvo za zastu-
panje u osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju mogu obavljati i poslove sa-
vetovanja i pomoi u obradi teta i proceni rizika i teta. Osiguravajue drutvo
vodi evidenciju drutava za zastupanje u osiguranju i zastupnika u osiguranju
koji za to drutvo obavljaju poslove zastupanja u osiguranju. Narodna banka Sr-
bije ima pravo da izvri uvid u tu evidenciju.
Drutvo za zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju moe
da obavlja poslove zastupanja samo za jedno drutvo za osiguranje. Izuzetno, dru-
tvo za zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju moe zastupati
vie drutava za osiguranje, uz njihovu pismenu saglasnost. Osim toga, drutvo
za zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju duan je da u svojim
poslovnim prostorijama ima na vidnom mestu istaknut naziv drutva za osigura-
nje koje zastupa. Firma drutva za zastupanje u osiguranju, odnosno zastupnika u
osiguranju mora sadrati i oznaku delatnosti zastupanje u osiguranju.
Osnivanje drutva za zastupanje u osiguranju
Drutvo za zastupanje u osiguranju osniva se kao akcionarsko drutvo ili
drutvo s ogranienom odgovornou, na osnovu zakona kojim se ureuje pravni
poloaj preduzea, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukije ureena.
Ako se drutvo za zastupanje u osiguranju osniva kao akcionarsko drutvo,
novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 25.000 evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Ako se
drutvo za zastupanje u osiguranju osniva kao drutvo s ogranienom odgovor-
niu, novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 12.500 evra u dinar-
skoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Ak-
cije akcionarskog drutva za zastupanje u osiguranju mogu glasiti samo na ime.
Drutvo za zastupanje u osiguranju duno je da u svom poslovanju obez-
bedi da osnovni kapital drutva uvek bude u visini koja nije manja od navedenih,
s tim to u novcu, kratkoronim hartijama od vrednosti i kratkoronim plasma-
nima mora imati najmanje 50% ukupnog iznosa osnovnog kapitala. Zastupnik u
osiguranju mora uvek imati na raunu najmanje 1.500 evra u dinarskoj protiv-
vrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije.
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju
podnose osnivai drutva za zastupanje u osiguranju ili, u njihovo ime, lice koje
oni ovlaste. Uz ovaj zahtev podnosi se:
179 Zastupanje i zastupnike u osiguranju reguliu lanovi 87.-99. ZO
1) osnivaki akt;
2) dokaz da je na privremeni raun kod banke uplaen novani deo
osnovnog kapitala;
3) spisak akcionara, odnosno vlasnika udela;
4) poslovni plan drutva;
5) dokaz da fizika lica koja su predloena za lanove uprave i nadzornog
odbora drutva ispunjavaju uslove iz ZO koji reguliu izdavanje dozvo-
le za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja;
6) dokaz o kadrovskoj i tehnikoj osposobljenosti drutva za zastupanje u
osiguranju;
7) predugovor ili ugovor o zastupanju sa osiguravajuim drutvom koji
mora da sadri odredbu o pravu osiguravajueg drutva na trajni nad-
zor nad izvravanjem tog ugovora;
8) dokaz o povezanosti po osnovu kapitala ili na drugi nain sa osigura-
vajuim drutvima, drutvima za zastupanje u osiguranju ili drutvima
za posredovanje u osiguranju.
Zastupnik u osiguranju upisuje se u registar kod nadlenog organa uprave, na
osnovu dozvole za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju koju izdaje Narodna
banka Srbije na njegov zahtev, odnosno zahtev lica koje on ovlasti. Uz taj zahtev pod-
nosi se: 1) osnivaki akt; 2) dokaz o identitetu zastupnika u osiguranju (lino ime,
broj line karte i jedinstveni matini broj graana); 3) dokaz o prebivalitu zastupni-
ka u osiguranju; 4) dokaz da na raunu ima uplaena sredstva, koja su, napred, na-
vedena; 5) dokaz o strunoj spremi zastupnika u osiguranju; 6) dokaz da zastupnik u
osiguranju u poslednje tri godine nije bio lan uprave, nadzornog odbora ili nosilac
posebnih ovlaenja u pravnom licu nad kojim je otvoren ili sproveden postupak
prinudne likvidacije, odnosno, steaja; 7) dokaz da zastupnik u osiguranju nije be-
zuslovno osuivan na kaznu zatvora duu od tri meseca; 8) dokaz nadlenog organa
uprave o izmirenju poreza, ne stariji od est meseci; 9) overena kopija reenja nad-
lenog organa uprave o utvrivanju i naplati poreza za tekuu, odnosno, prethodnu
godinu; 10) dokaz da zastupnik u osiguranju poseduje ovlaenje za zastupanje u
osiguranju; 11) poslovni plan; 12) predugovor ili ugovor o zastupanju sa osigurava-
juim drutvom koji mora da sadri odredbu o pravu drutva za osiguranje na trajni
nadzor nad izvravanjem tog ugovora; 13) dokaz o kadrovskoj i tehnikoj osposo-
bljenosti zastupnika u osiguranju; 14) dokaz o povezanosti po osnovu kapitala ili na
drugi nain sa osiguravajuim drutvima, drutvima za zastupanje u osiguranju ili
drutvima za posredovanje u osiguranju. Zastupnik u osiguranju duan je da reenje
o upisu u registar kod nadlenog organa uprave dostavi Narodnoj banci Srbije, u
roku od sedam dana od dana prijema reenja.
Ovlaenje za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju
Poslove zastupanja u osiguranju u drutvu za zastupanje u osiguranju
i kod zastupnika u osiguranju mogu obavljati samo zaposleni u tom licu koji
imaju ovlaenje Narodne banke Srbije, odnosno, ovlaeni zastupnici. Narodna
banka Srbije izdaje ovlaenje za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju licu
koje ispunjava sledee uslove: 1) postojanje prebivalita na teritoriji Republike; 2)
punoletnost i potpuna poslovna sposobnost; 3) poloen struni ispit za obavlja-
nje poslova zastupanja u osiguranju; 4) da ne postoji pravosnana sudska odluka
kojom je tom licu izreena mera bezbednosti ili zatitna mera zabrane obavljanja
delatnosti. Narodna banka Srbije propisuje sadrinu i nain polaganja ispita za
ovlaene zastupnike. Strano fiziko lice koje, po pravu drave iji je dravljanin,
ispunjava uslove za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju, moe obavljati te
poslove, pod uslovima uzajamnosti.
*
* *
Ugovor o zastupanju u osiguranju uva se u poslovnim prostorijama
ugovornih strana. Narodna banka Srbije ima pravo da izvri uvid u taj ugovor.
Drutvo za zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju duan je
da novana sredstva i ostale instrumente plaanja i obezbeenja plaanja, koja
je naplatio, odnosno preuzeo od osiguranika, odnosno, ugovaraa osiguranja, u
ime i za raun osiguravajueg drutva, uplati u korist tog drutva istog ili, naj-
kasnije, narednog radnog dana od dana naplate ili preuzimanja, odnosno, da u
istom roku preda ostale instrumente plaanja i obezbeenja plaanja. Drutvo
za zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnik u osiguranju vri naplatu premi-
je osiguranja, u skladu sa propisima i aktima osiguravajueg drutva. Navedena
sredstva i instrumente plaanja i obezbeenja, drutvo za zastupanje u osigura-
nju, odnosno, zastupnik u osiguranju duan je da uva na sigurnom mestu do
uplate, odnosno, predaje osiguravajuem drutvu.
Za radnje preduzete u obavljanju poslova zastupanja u osiguranju odgo-
vara osiguravajue drutvo. Drutvo za zastupanje u osiguranju, odnosno, zastu-
pnik u osiguranju odgovara osiguraniku za tetu koja nastane usled lanog pred-
stavljanja ili nepanje drutva za zastupanje, odnosno, zastupnika u osiguranju,
odnosno, zbog toga to drutvo za zastupanje, odnosno, zastupnik u osiguranju
nije otkrio da obavlja delatnost u svojstvu zastupnika. Direktor osiguravajueg
drutva, tj. lice sa posebnim ovlaenjima koje je zakljuilo ugovor o zastupanju,
odgovara osiguravajuem drutvu za tetu prouzrokovanu drutvu koja je nasta-
la iz tog ugovora.
Na izdavanje i oduzimanje dozvole i saglasnosti drutvu za zastupanje u
osiguranju i zastupniku u osiguranju, ovlaenja za obavljanje poslova zastupa-
nja u osiguranju i dokaz o upisu u registar, shodno se primenjuju odredbe ZO
koje se odnose na drutvo za posredovanje u osiguranju.
3. Agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju
180
U okviru dela o posredovanju i zastupanju u osiguranju, govoriemo i o
pruanju drugih usluga u osiguranju, koje ne spadaju u poslove posredovanja i
zastupanja, ali se vre u vezi sa osiguranjem. Naime, Agencija za pruanje drugih
180 lanovi 100.-105. ZO
usluga u osiguranju (dalje: Agencija) je pravno lice koje obavlja poslove utvri-
vanja i procene rizika i teta, posredovanja radi prodaje i prodaju ostataka osigu-
ranih oteenih stvari i poslove pruanja drugih intelektualnih i tehnikih usluga
u vezi sa poslovima osiguranja
181
. Agencija se osniva kao akcionarsko drutvo ili
drutvo s ogranienom odgovornou, na osnovu zakona kojim se ureuje prav-
ni poloaj preduzea, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukije ureena.
Agencija ne moe obavljati poslove osiguranja, poslove posredovanja i poslove
zastupanja u osiguranju.
Ako se Agencija osniva kao akcionarsko drutvo, novani deo osnovnog
kapitala ne moe biti manji od 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po sred-
njem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Ako se Agencija osniva kao
drutvo s ogranienom odgovorniu, novani deo osnovnog kapitala ne moe
biti manji od 12.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narod-
ne banke Srbije na dan uplate. Agencija je duna da u svom poslovanju obezbedi
da osnovni kapital agencije uvek bude u visini koja nije manja od navedenih
iznosa, s tim to u novcu, kratkoronim hartijama od vrednosti i kratkoronim
plasmanima mora imati najmanje 50% ukupnog iznosa osnovnog kapitala. Zna-
i, kad je u pitanju osnivaki kapital, on je isti kao i kod drutva za posredova-
nje, odnosno, zastupanje u osiguranju. To se odnosi i na oblik, u kome Agencija
moe biti osnovana.
Zahtev za izdavanje dozvole
za pruanje drugih usluga u osiguranju
Zahtev za izdavanje dozvole za pruanje drugih usluga u osiguranju pod-
nose osnivai Agencije ili, u njihovo ime, lice koje oni ovlaste. Uz taj zahtev pod-
nosi se: 1) osnivaki akt; 2) dokaz da je na privremeni raun kod banke uplaen
novani deo osnovnog kapitala; 3) poslovni plan agencije; 4) spisak akcionara,
odnosno, vlasnika udela; 5) dokaz da fizika lica koja su predloena za lanove
uprave i nadzornog odbora agencije ispunjavaju uslove iz ZO koji reguliu izda-
vanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i reosiguranja; 6) dokaz o kadrov-
skoj i tehnikoj osposobljenosti agencije; 7) dokaz da sa drutvima za osiguranje,
drutvima za posredovanje u osiguranju ili drutvima za zastupanje u osiguranju
ne ini povezano lice u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje
pravni poloaj preduzea.
*
* *
Poslovima iz delokruga rada Agencije mogu se baviti i preduzea i dru-
ga pravna lica, pod uslovom da imaju posebno organizovan deo za obavljanje
tih poslova, koji je kadrovski i tehniki osposobljen za pruanje drugih usluga u
osiguranju i da na poseban raun uplate i vode iznos od 12.500 evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
Na pitanja izdavanja i oduzimanja dozvole i saglasnosti i na dokaz o upisu
u registar Agencija, preduzea i drugih pravnih lica, koja bi se bavila ovim poslo-
vima, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na drutva za
posredovanje u osiguranju.
IV) IMOVINA I UPRAVLJANJE IMOVINOM
U OSIGURAVAJUEM DRUTVU
Imovina osiguravajueg drutva se sastoji iz: novca, pokretnih i nepokret-
nih stvari, hartija od vrednosti, kao i od drugih prava. Celokupna imovina pripa-
da osiguravajuem drutvu, bez obzira da li je akcionarsko drutvo za osiguranje
ili drutvo za uzajamno osiguranje, a ne njihovim delovima. U dananjim uslovi-
ma, imovina osiguravajueg drutva se, uglavnom, sastoji iz nepokretnih stvari i
novca, to je i logino, obzirom na uslove poslovanja i mesto osiguranja u naoj
zemlji. Stvaranjem bezbednijih uslova poslovanja i razvojem trita hartija od
vrednosti, moe se oekivati da e, i u naoj zemlji, osiguravajua drutva ulagati
svoj kapital u hartije od vrednosti, u veem procentu
182
. Mi emo posvetiti pa-
nju regulisanju ovog pitanja u ZO, definiui sve delove koje moe sadrati imo-
vina osiguravajueg drutva, bez obzira na vrstu osiguranja kojom se bavi
183
.
Premija
Imovina osiguravajueg drutva se, pre svega, formira od premije osigu-
ranja. Premija osiguranja sastoji se od funkcionalne premije i reijskog dodatka.
Funkcionalna premija sastoji se od tehnike premije, a moe sadrati i doprinos
za preventivu, ako je uraunat u premiju osiguranja. Inae, premiju moemo da
definiemo kao novani iznos koji je ugovara osiguranja, odnosno, osiguranik
duan da plati kao naknadu za obezbeenje osiguravajueg pokria. U uslovima
osiguranja naih osiguravajuih drutava, premija se, jednostavno, oznaava kao
iznos koji ugovara treba da plati za osiguranje. Ona, zapravo, predstavlja cenu
rizika. Izmeu rizika i premije osiguranja postoji veoma uska povezanost. Visi-
na premije odreuje se prema prosenoj veliini rizika, ija se svaka promena
mora iskazati u promeni premije. Sem toga, premija mora odgovarati riziku i u
odreenom vremenskom razdoblju, odnosno, treba da je srazmerna duini dela
vremena u kome se pokriva rizik. Uvaavajui neto iri pristup, moe se kazati
da je premija i cena osiguranja zbog toga to pored rizika na nju utiu i drugi
inioci kao to su suma osiguranja, trajanje osiguranja, prinos koji se stie ulaga-
njem sredstava osiguranja, trokovi osiguravanja i slino. Za osiguravaa premija
osiguranja bruto premija predstavlja iznos sainjen iz vie delova s razliitom
namenom (za naknadu teta, isplatu ugovorenih osiguranih svota, za spreavanje
teta, za pokrie trokova).
182 arkovi N., Upravljanje organizacijama za osiguranje i reosiguranje, preuzeto sa Interneta
183 Imovina i upravlajnje imovinom se ureuje u lanovima 106.-134. ZO
Vrste tehnikih rezervi
Osiguravajue drutvo je duno da, na kraju obraunskog perioda,
utvrdi tehnike rezerve za pokrie obaveza iz obavljanja poslova osiguranja.
Osiguravajue drutvo koje obavlja poslove jedne ili vie vrsta ivotnih osiguran-
ja utvruje tehnike rezerve za:
1) prenosne premije;
2) rezervisane tete;
3) uee u dobiti;
4) matematiku rezervu.
Osiguravajue drutvo koje obavlja poslove jedne ili vie vrsta neivotnih
osiguranja utvruje tehnike rezerve za:
1) prenosne premije;
2) rezervisane tete;
3) izravnanje rizika.
Tehnike rezerve obrazuju se korienjem naela aktuarske matematike,
pravila struke osiguranja i odgovarajuih statistikih podataka. Narodna banka
Srbije propisuje blie kriterijume i nain obraunavanja tehnikih rezervi.
Prenosne premije, rezervisane tete i
rezerva za uee u dobiti
Deo premije koji se mora preneti u narednu godinu, adekvatno vremen-
skom periodu, dok traje vanost ugovora o osiguranju, naziva se prenosna pre-
mija. Osnovica za obraun prenosne premije je obraunata fakturisana premija
osiguranja, umanjena za onaj deo, koji je ustupljen u saosiguranje, odnosno, re-
osiguranje drugim osiguravajuim drutvima, a uveana za prenosne premije od
primljenih saosiguranja od drugih osiguravajuih drutava.
Po ZO, prenosne premije obrazuju se izdvajanjem iz ukupne premije osi-
guranja na kraju tekueg obraunskog perioda, odvojeno za svaku vrstu osigu-
ranja, srazmerno vremenu trajanja osiguranja. Prenosne premije su deo premije
koji se koristi za pokrie obaveza iz osiguranja koje nastaju u narednom obra-
unskom periodu.
Rezervisane tete (vrsta tehnikih rezervi) predstavljaju procenjeni iznos
obaveza drutva za osiguranje za nastale, a nereene tete do kraja tekueg obra-
unskog perioda. Po ZO, rezervisane tete obrazuju se u visini procenjenog iznosa
obaveza za nastale prijavljene, a nereene tete i za nastale neprijavljene tete u te-
kuem periodu. Ako se tete za pojedine vrste osiguranja pojavljuju u obliku rente,
rezevisane tete utvruju se u kapitalizovanom iznosu svih buduih obaveza.
Rezerve za uee u dobiti obrazuju se u visini iznosa na koji osiguranici
imaju pravo po osnovu uea u dobiti iz ugovora o osiguranju ivota, ako su
osiguranici prihvatili da uestvuju u riziku deponovanja i ulaganja sredstava teh-
nikih rezervi.
Matematika rezerva ivota
Matematika rezerva je, takoe, vrsta tehnikih rezervi, koja se obrazuje i
obraunava za izmirenje buduih obaveza po osnovu dugoronih ugovora o i-
votnom osiguranju. Jednostavnije reeno, matematika rezerva je tehnika rezer-
va osiguravajueg drutva namenjena izmirivanju buduih obaveza po osnovu
ugovora o ivotnom osiguranju. Matematika rezerva se izraunava posebno za
svaki ugovor o osiguranju ivota, tako to se vrednost obaveza iskazuje u vreme
izraunavanja matematike rezerve. U delu o prestanku osiguravajuih drutava,
posebno emo posvetiti panju statusu matematike rezerve ivota u sluaju po-
kretanja steaja protiv osiguravajueg drutva.
Rezerva za izravnavanje rizika
Rezerve za izravnanje rizika obrazuju se na teret rashoda osiguravajueg
drutva, posebno za svaku vrstu neivotnih osiguranja i koriste se za vremensko
izravnanje toka teta u pojedinim vrstama osiguranja. Rezerve za izravnavanje
rizika se obrazuju na osnovu standardnog odstupanja merodavnih tehnikih re-
zultata u tekuoj poslovnoj godini od prosenog merodavnog tehnikog rezulta-
ta za svaku vrstu neivotnih osiguranja, kojima se osiguravajue drutvo bavi u
posmatranom periodu.
Likvidnost osiguravajueg drutva
Osiguravajue drutvo je duno da obezbeuje likvidnost i da blagovre-
meno isplauje tete i druge obaveze drutva. Osiguravajue drutvo moe slo-
bodna sredstva deponovati i ulagati, uz uslov odravanja stalne likvidnosti dru-
tva i blagovremene isplate teta i drugih obaveza drutva. Osiguravajue drutvo
je duno da u poslovanju sredstvima osiguranja preduzima potrebne mere za
obezbeenje sigurnosti deponovanja, odnosno, ulaganja, sa ciljem da se ne ugro-
zi njihova realna vrednost i likvidnost drutva u izvravanju obaveza iz ugovora
o osiguranju i drugih obaveza. Narodna banka Srbije blie propisuje nain utvr-
ivanja i praenja likvidnosti osiguravajueg drutva.
Sredstva tehnikih rezervi
Ulaganje sredstava tehnikih rezervi je regulisano u ZO. Izbor ulaganja je
utvren obzirom na odreene ciljeve osiguravajueg drutva. Ti ciljevi su sledei:
a) ulaganje sredstava tehnikih rezervi mora da odgovara javnom interesu
modernizacija privrede, razvoj nacionalnog osiguranja u stranim zemljama i sl.;
b) sigurnost ulaganja ovih sredstava u interesu zatite osiguranika nisu doz-
voljene spekulativne hartije od vrednosti ili potraivanja koja su bez garancije; c)
ulaganje mora biti rentabilno prioritet imaju obveznice sa fiksnom dobiti; d)
ulaganje ovih sredstava mora biti u likvidne hartije od vrednosti, kako bi se na
vreme izvravale obaveze prema osiguranicima. Najbolje je ulagati u hartije od
vrednosti koje se kotiraju na berzi, jer se lake prenose. Isto tako, osiguravajua
drutva, koja se bave osiguranjem ivota, moraju da raspolau plasmanima,
odnosno, ulaganjima koja se mogu lako realzovati, imajui u vidu pravo osigu-
ranikana otkup polise, kod ove vrste osiguranja; i e) ulaganja (plasmani sredsta-
va) moraju da budu lako procenjivi i nesporni. Po ZO, sredstva tehnikih rezervi
mogu se deponovati i ulagati u:
1) hartije od vrednosti izdate od strane drave, centralne banke, meu-
narodnih finansijskih organizacija, odnosno, u hartije od vrednosti za
koje garantuje neki od navedenih subjekata;
2) obveznice, odnosno, druge dunike hartije od vrednosti kojima se tr-
guje na organizovanom tritu hartija od vrednosti u zemlji;
3) obveznice, odnosno, druge dunike hartije od vrednosti kojima se ne
trguje na organizovanom tritu hartija od vrednosti, iji je izdavalac
pravno lice sa seditem u zemlji;
4) akcije kojima se trguje na organizovanom tritu hartija od vrednosti u
zemlji;
5) akcije kojima se ne trguje na organizovanom tritu hartija od vredno-
sti, ako je njihov izdavalac domae pravno lice i ako su izdate kao har-
tije od vrednosti u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite hartija
od vrednosti;
6) deponovanja i ulaganja kod banaka sa seditem u zemlji;
7) nepokretnosti i druga stvarna prava na nepokretnostima, ako su upi-
sane u zemljine, odnosno, druge javne knjige, ako donose prinos, od-
nosno, ako je u vezi sa njima mogue oekivati prinos i ako je njihova
kupovna cena odreena na osnovu procene ovlaenog procenjivaa.
Sredstva tehnikih rezervi mogu se drati u gotovini u blagajni i na rau-
nima kod banke. Izuzetno, Narodna banka Srbije moe propisati i druge vrste
deponovanja i ulaganja koja su, s obzirom na sigurnost, i prinos, odgovarajua za
deponovanje i ulaganje.
Narodna banka Srbije propisuje ogranienja pojedinih oblika deponova-
nja i ulaganja sredstava tehnikih rezervi. Osiguravajue drutvo je duno da
tromeseno obavetava Narodnu banku Srbije o deponovanju i ulaganju ovih
sredstava.
Garantna rezerva
Radi obezbeenja trajnog izvravanja obaveza, osiguravajue drutvo mora
imati garantnu rezervu. Garantnu rezervu ine: 1) osnovni kapital; 2) rezerve iz
dobiti i rezerve utvrene aktima drutva; 3) nerasporeena dobit iz ranijih godi-
na, do 50%; 4) deo nerasporeene dobiti tekue godine, do 50%, pod uslovom da
utvreni iznos ne prelazi prosenu vrednost neto dobiti ostvarene u poslednje tri
godine i da ne prelazi 25% od garantne rezerve; 5) revalorizacione rezerve.
Narodna banka Srbije moe propisati i druge oblike sredstava koja ine
garantnu rezervu, kao i iznos uea tih sredstava u garantnoj rezervi. Rezerve
iz dobiti i rezerve utvrene aktima osiguravajueg drutva, kao i revalorizacione
rezerve ne mogu initi vie od 20% garantne rezerve. Garantna rezerva umanjuje
se za otkupljene sopstvene akcije, gubitak iz ranijih godina i gubitak iz tekue
godine. Ukupan iznos garantne rezerve ne moe biti manji od iznosa osnivakog
kapitala, odnosno, poetnog fonda sigurnosti.
Osiguravajue drutvo sredstva garantne rezerve deponuje i ulae u oblike
u koje se deponuju i ulau i sredstva tehnikih rezrevi, a to je, napred, navede-
no, kao i u druge oblike utvrene poslovnom politikom drutva. Osiguravajue
drutvo je duno da tromeseno obavetava Narodnu banku Srbije o deponova-
nju i ulaganju sredstava garantne rezerve.
Sredstva osiguravajueg drutva
Sredstva osiguravajueg drutva deponuju se i ulau u Republici Srbiji. Ta
sredstva osiguravajue drutvo moe deponovati i ulagati i u inostranstvu u vi-
sini do 20% iznosa osnovnog kapitala, uz prethodnu saglasnost Narodne banke
Srbije.
Obaveza osiguravajueg drutva se sastoji u obezbeivanju propisane
margine solventnosti iz njegove slobodne sopstvene imovine, kao i u garantova-
nju da e obaveze osiguravajueg drutva na isplatu osigurane sume i naknade
tete osiguranicima biti izvrene i kada se nae u finansijskim tekoama. Zakon
zahteva od osiguravajueg drutva da u svom poslovanju obezbedi marginu sol-
ventnosti u odgovarajuem minimalnom iznosu. Nain izraunavanja margine
utvren je aktom nadlenog organa.
Margina solventnosti osiguravajueg drutva odgovara ukupnoj aktivi
umanjenoj za nematerijalna ulaganja, aktivna vremenska razgranienja, gu-
bitak, obaveze (ukljuujui matematiku rezervu osiguranja ivota) i za pre-
nosne pozicije (prenosne premije i rezervisane tete). Osiguravajue drutvo
izraunava marginu solventnosti odvojeno za ivotna, a odvojeno za neivot-
na osiguranja.
Osiguravajue drutvo, za prvu godinu poslovanja, marginu solventnosti
izraunava primenom premijske osnove. Osiguravajue drutvo je duno da u
svom poslovanju obezbedi da margina solventnosti uvek bude u visini utvrenoj
na nain koji propie Narodna banka Srbije.
Visina garantne rezerve
Garantna rezerva predstavlja iznos sredstava koje osiguravajue drutvo
mora imati radi obezbeenja trajnog izvravanja obaveza i ne moe biti nia od
izraunate margine solventnosti. Znai, garantna rezerva osiguravajueg drutva
uvek mora biti vea od izraunate margine solventnosti. Ako garantna rezerva
osiguravajueg drutva ne dostie izraunatu marginu solventnosti, drutvo je
duno da u roku od 30 dana od dana utvrivanja neusklaenosti garantne rezer-
ve i margine solventnosti donese program mera za usklaivanje garantne rezerve
i margine solventnosti i dostavi ga Narodnoj banci Srbije.
Upravljanje rizikom
Osiguravajue drutvo mora da postupa u skladu sa pravilima o upravl-
janju rizikom ako u svom poslovanju obezbeuje:
1) saosiguranje i reosiguranje vikova rizika iznad maksimalnog samopri-
draja, u skladu sa pravilima koja reguliu poslove reosiguranja;
2) plaanje teta, ugovorenih suma osiguranja i izvravanje drugih oba-
veza iz osnova osiguranja, u skladu sa primenom drugih zakona, kao i
pravilima struke osiguranja, dobrih poslovnih obiaja i poslovne etike;
3) osnovni kapital najmanje u visini osnivakog kapitala, odnosno, poet-
nog fonda sigurnosti;
4) tehnike rezerve, u skladu sa odredbama ZO o tehnikim rezervama;
5) likvidnost drutva, u skladu sa odredbama ZO;
6) deponovanje i ulaganje sredstava tehnikih rezervi;
7) garantnu rezervu;
8) deponovanje i ulaganje sredstava garantne rezerve;
9) marginu solventnosti;
10) druge aktivnosti radi ispunjenja navedenih obaveza, kao i drugih oba-
veza propisanih ovim zakonom koje se odnose na upravljanje rizikom.
Prihodi i rashodi
Prihode osiguravajueg drutva ine premije osiguranja i aktivnih poslova
reosiguranja i drugi prihodi od poslova osiguranja, prihodi od finansiranja i ne-
poslovni i vanredni prihodi.
Rashodi osiguravajueg drutva jesu rashodi za tete i ugovorene sume
osiguranja, rashodi za tete po osnovu aktivnih poslova reosiguranja, rashodi
za premije po osnovu pasivnih poslova reosiguranja i drugi rashodi od poslova
osiguranja, rashodi za obavljanje delatnosti osiguranja i reosiguranja (trokovi za
sprovoenje osiguranja i reosiguranja), kao i rashodi finansiranja i neposlovni i
vanredni rashodi. Rashodima za tete smatraju se i trokovi utvrivanja i procen-
jivanja teta, trokovi ostvarivanja regresnih zahteva, sudski trokovi i takse u spo-
rovima po obavezama iz osnova osiguranja, trokovi vetaenja i drugi trokovi u
vezi sa isplatom teta. Osim toga, u rashode osiguravajueg drutva spadaju i:
1) rezervisanja za tete iz osiguranja, saosiguranja i reosiguranja;
2) izdvajanja iz premije osiguranja ivota za matematiku rezervu;
3) izdvajanja na ime uea osiguranika za poveanje sume osiguranja i
slina davanja kod osiguranja ivota, u skladu sa uslovima osiguranja
ivota;
4) izdvajanja za rezerve za izravnanje rizika.
Trokovi pribavljanja osiguranja mogu se razgraniiti u srazmeri prenosne
premije i ukupne premije, u skladu sa zakonom.
Rezultat poslovanja akcionarskog drutva za osiguranje ini ostvareni dobit
ili gubitak. Drutvo za uzajamno osiguranje utvruje ostvareni viak ili manjak.
Iz ostvarene dobiti odnosno vika, drutvo za osiguranje naknauje porez
na dobit, odnosno, viak, a ostatak predstavlja nerasporeenu dobit, odnosno
viak. Osiguravajue drutvo nerasporeenu dobit, odnosno viak iz ranijih go-
dina rasporeuje po sledeem redosledu: 1) za pokrie gubitka, odnosno manjka
iz ranijih godina; 2) za izdvajanja u rezerve; 3) za druge namene utvrene statu-
tom drutva.
Osiguravajue drutvo pokriva gubitak, odnosno manjak iz ranijih godina
prema sledeem redosledu, iz: 1) nerasporeene dobiti, odnosno, vika; 2) rezer-
vi; 3) osnovnog kapitala.
Drutvo za uzajamno osiguranje, pre poetka korienja osnovnog kapita-
la, pokriva manjak iz dodatnog doprinosa lanova (osiguranika) ili srazmernim
umanjenjem naknade teta svim lanovima (osiguranicima), odnosno, istovre-
meno iz dodatnog doprinosa i srazmernog umanjenja naknade tete.
Pokrie gubitka i manjka, utvrivanje dobiti
Osiguravajue drutvo je duno da u tekuoj poslovnoj godini pokrije
nepokriveni gubitak, odnosno, manjak iz prethodne godine, kao i da naknadi
osnovni kapital u iznosu iskorienom za pokrie gubitka, odnosno, manjka, ako
je osnovni kapital drutva smanjen ispod iznosa potrebnog za osnivanje osigura-
vajueg drutva, odnosno, ispod iznosa poetnog fonda sigurnosti.
Osiguravajue drutvo obavetava Narodnu banku Srbije o nastalom gu-
bitku, odnosno manjku i dostavlja program mera za pokrie nastalog gubitka,
odnosno manjka, danom utvrivanja gubitka, odnosno, manjka, a najkasnije u
roku od 15 dana od dana utvrenog za predaju finansijskog izvetaja pravnom
licu nadlenom za voenje registra boniteta pravnih lica u skladu sa zakonom.
Izuzetno, osiguravajue drutvo koje nastali gubitak, odnosno, manjak pokrije iz
nerasporeene dobiti, odnosno, vika ili iz osnovnog kapitala iznad iznosa po-
trebnog za osnivanje osiguravajueg drutva, nije duno da izradi i dostavi pro-
gram mera za pokrie nastalog gubitka, odnosno manjka.
Narodna banka Srbije odreuje struno lice koje, na teret osiguravajueg
drutva, kontrolie sprovoenje programa mera za pokrie nastalog gubitka, od-
nosno, manjka i o tome obavetava to drutvo. Narodna banka Srbije moe, na
predlog strunog lica, da naloi preduzimanje mera za pokrie nastalog gubitka,
odnosno manjka u osiguravajuem drutvu.
Osiguravajue drutvo koje se bavi poslovima ivotnih osiguranja du-
no je da utvruje dobit, odnosno, viak i gubitak, odnosno, manjak, posebno
za dobrovoljno penzijsko osiguranje, posebno za ostale vrste ivotnih osiguranja
i posebno za poslove reosiguranja. Osiguravajue drutvo koje se bavi poslovi-
ma neivotnih osiguranja duno je da utvruje dobit, odnosno, viak i gubitak,
odnosno, manjak, posebno za osiguranje od nezgode i dobrovoljno zdravstveno
osiguranje, osiguranje motornih vozila-kasko, inskih vozila-kasko i obavezno
osiguranje od odgovornosti u saobraaju, kao i ostalih vrste osiguranja imovine i
osiguranja od odgovornosti, a posebno za poslove reosiguranja.
Godinji izvetaj o poslovanju
Osiguravajue drutvo je duno da sastavlja finansijski izvetaj i godi-
nji izvetaj o poslovanju, u skladu sa zakonom. Kontni okvir i sadraj pojedinih
rauna u kontnom okviru za osiguravajue drutvo propisuje Narodna banka
Srbije. Obrasce finansijskih izvetaja za potrebe jedinstvenog informisanja i sta-
tistike obrade, odnosno, minimum sadraja i formu podataka u njima propisuje
Narodna banka Srbije.
Tehnike i matematike rezerve
osiguravajueg drutva u pravu EU
Iako emo vie da govorimo o regulisanju rezervi osiguravajueg drutva
u pravu EU u posebnom odeljku, ovde emo, samo, navesti, koje rezerve se re-
guliu u Direktivama EU. Naime, Direktive EU ureuju samo neke od rezervi
osiguravajueg drutva i to: rezerve za prenosne premije, fond rezervisanih
teta, namirene rezervacije, matematike rezerve i rezerve za nepodmirene
rizike. Ne reguliu: rezerve za bonuse i popuste, rezerve za obezbeenje kod
kojih osigurava preuzima rizik poslovanja, kao ni druge tehnike rezerve.
V) PORTFELJ OSIGURANJA
1. Pojam portfelja osiguranja
Portfelj osiguranja predstavljaju sva prava i obaveze po ugovoru ili ugo-
vorima o osiguranju. Portfelj ne ini samo imovina, odnosno, novana sredstva
po ugovoru o osiguranju, nego i prava i obaveze koja proizlaze iz tog ugovora.
Pogreno bi bilo rei da portfelj jednog osiguravajueg drutva predstavlja kapi-
tal tog drutva. Portfelj osiguranja je neophodno jasno definisati, obzirom da kad
govorimo o tom institutu, govorimo, na prvom mestu, o statusnim promenama u
jednom osiguravajuem drutvu. Pod prenosom portfelja osiguranja podrazume-
vamo ustupanje od strane jednog osiguravajueg drutva drugom osiguravajuem
drutvu, na osnovu sporazuma tih drutava, kao i odobrenja za prenos od strane
nadlenog dravnog organa, svih ili dela ugovora o osiguranju sa svim pravima i
obavezama na dan ustupanja.
184
Ovde se pojavljuju drutvo ustupilac, za koga su
vezane statusne promene, odnosno prestanak, kao i drutvo prijemnik portfelja,
koje preuzima prava i obaveze po ugovorima o osiguranju od drutva ustupioca.
Prenos portfelja osiguranja se vri pravnim poslom. Najee je prenos
portfelja praen promenama vezanim za osiguravajue drutvo, kada je potrebna
i dozvola nadlenog dravnog organa. Meutim, prenos portfelja se moe izvriti
i bez postojanja statusnih promena, odnosno, dva osiguravajua drutva se mogu
184 Slavni J., Prenos portfelja osiguranja, Pravni ivot br. 11/97, str. 503
sporazumeti o prenosu prava i obaveza po ugovorima o osiguranju, obzirom da
za navedeno nije potrebna saglasnost osiguranika.
185
Prenos portfelja se vri, pre
svega, zbog blagovremenog i potpunog ispunjenja obaveza prema osiguranicima,
kada jedno osiguravajue drutvo nije vie u mogunosti da u potpunosti ili deli-
mino ispunjava svoje obaveze, zbog razliitih okolnosti. Sa druge strane, osigu-
ravajue drutvo prijemnik, odnosno, ono koje preuzima prava i obaveze po ugo-
vorima o osiguranju, mora imati dobar bonitet, obzirom da se radi i o prenosu
rizika, a o emu se mora voditi rauna kod davanja dozvole za prenos portfelja.
Iako emo govoriti o prenosu portfelja u svim situacijama koje je zakono-
davac predvideo, moramo, posebno, istai probleme koji se vezuju za prenos port-
felja kod prestanka osiguravajueg drutva, odnosno, kod pokretanja steajnog
postupka. Problemi, koji se, ovde, pojavljuju vezani su za sledee:
1) Prenos portfelja se regulie u dva zakonska izvora, koji reguliu osni-
vanje i status osiguravajuih drutava, odnosno, steajni i likvidacioni
postupak protiv osiguravajuih drutava;
2) Odredbe o prenosu portfelja se primenjuju i u sluaju steaja, kao i u
sluaju drugih statusnih promena, koje ne moemo izjednaiti sa ste-
ajnim postupkom;
3) Razliita opta pravila za ugovore o neivotnom i ugovore o ivotnom
osiguranju, o emu zakonodavac nije nije dovoljno vodio rauna;
4) Pitanje saglasnosti osiguranika na prenos portfelja osiguranja, to se,
naroito, odnosi, na neivotna osiguranja; i
5) Uloga Agencije za osiguranje depozita u prenosu portfelja, a u vezi sa
odlukom Narodne banke Srbije o dozvoli, odnosno, odbijanju prenosa
portfelja osiguranja.
Ovo su samo neka od pitanja, koja se pojavljuju, moramo rei, kao pro-
blemi, a koja emo pokuati da analiziramo. No, ako bi sva navedena pitanja ili
probleme morali da svedemo u jedan opti, on bi se svodio na injenicu da je ova
materija regulisana na nain koji ne odgovara posebnoj prirodi steajnog postup-
ka protiv osiguravajuih drutava, a to znai da se nije smelo dogoditi da se istim
zakonskim izvorom reguliu steaj protiv banaka i protiv osiguravajuih drutava.
O tome e biti rei u posebnom delu. No, osim toga, odredbe o prenosu portfelja
odnose na sve situacije, kada se prenose prava i obaveze po ugovorima o osigura-
nju sa jednog na drugo osiguravajue drutvo. Te odredbe su regulisane u ZO.
2. Prenos portfelja osiguranja
u domaem zakonodavstvu
Odrebe ZO o prenosu portfelja se, kao to smo rekli, odnose na sve situacije
vezane za statusne promene, prestanak drutva ili druge okolnosti vezane za si-
gurnost samog drutva ili osiguranika. Odreena reenja stvaraju nedoumice kod
primene, u sluaju pokretanja steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva.
Podnoenje zahteva za prenos portfelja
drugom osiguravajuem drutvu
Osiguravajue drutvo, nakon dobijanja saglasnosti od Narodne banke Sr-
bije, moe da prenese ceo ili deo portfelja osiguranja na jedno ili vie drugih
osiguravajuih drutava koja imaju dozvolu za obavljanje poslova osiguranja koji
se prenose, uz njihovu saglasnost. Uz zahtev za davanje saglasnosti za prenos
portfelj osiguranja, Narodnoj banci Srbije se podnosi sledea dokumentacija:
a) ugovor o prenosu portfelja osiguranja, u kojem mora biti utvrena vr-
sta i visina sredstava tehnikih rezervi koja se zajedno sa portfeljom
ustupaju osiguravajuem drutvu koje preuzima portfelj, kao i rok do
kojeg se mora izvriti prenos portfelja. Radi se o sporazumu osigurava-
jueg drutva ustupioca i osiguravajueg drutva prijemnika. Iz nave-
denog se moe zakljuiti da se radi o ugovornom odnosu, bez primesa
prinude, to ne moe biti sluaj kod steaja;
b) spisak ugovora o osiguranju po pojedinim vrstama osiguranja koji su
predmet prenosa sa optim uslovima za ta osiguranja. Moraju se nave-
sti svi ugovori po vrstama, kao i po sredstvima, koja se prenose. Narav-
no, vodei rauna o interesima osiguranika, taj spisak mora sadrati i
opte uslove osiguranja;
c) obrazloenje razloga za prenos portfelja osiguranja i izjanjenje o oeki-
vanim efektima prenosa portfelja osiguranja. Razlozi za prenos portfe-
lja su napred navedeni, s tim to, ovde, moramo dodati da bi obrazlo-
enje moralo da sadri i odluku nadlenog organa, odnosno Narodne
banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad ili neki drugi akt o statusnoj
promeni;
d) izmenu poslovnog plana drutva koje preuzima portfelj osiguranja koji
je neophodan zbog preuzimanja portfelja osiguranja. Osiguravajue
drutvo prijemnik mora da menja poslovni plan, obzirom da ono na
sebe preuzima dodatni skup prava i obaveza prema osiguranicima;
e) izvetaj o finansijskom poslovanju drutva koje prenosi portfelj osigu-
ranja i drutva koje preuzima portfelj osiguranja, sa miljenjem ovla-
enog aktuara;
f) miljenje ovlaenog aktuara na prenos portfelja osiguranja. Aktuar je
lice koje daje miljenje o finansijskom poslovanju i stanju osiguravaju-
eg drutva. Bez finansijskog izvetaja nemogue je izvriti prenos por-
tfelja osiguranja. Smatramo da navedeni izvetaj mora biti dostavljen i
nadlenom organu, odnosno, sudu koji vodi steajni postupak protiv
osiguravajueg drutva.
ZO navodi da za prenos portfelja osiguranja nije potrebna saglasnost osi-
guranika.
186
Takvo reenje nije dobro za osiguranike neivotnog osiguranja, ob-
zirom da za ugovore o osiguranju ivota i prenos portfelja u tim sluajevima,
186 lan 209. ZO
vae posebna pravila, o emu e, kasnije, biti rei. Osiguranici po ugovorima o
neivotnom osiguranju morali bi, takoe, da imaju odreenu kontrolu nad pre-
nosom portfelja osiguranja, koji se tie njihovih prava po tim ugovorima. i-
njenica je da drugo osiguravajue drutvo preuzima obaveze prema njima, ali o
bonitetu osiguravajueg drutva prijemnika, morali bi da odluuju i osiguranici.
Nakon dobijanja zahteva o prenosu portfelja, Narodna banka Srbije odlu-
uje donoenjem reenja u roku od 60 dana od dana prijema zahteva. Ta odluka
se objavljuje Slubenom glasniku Republike Srbije. Ne moe se izvriti prenos
portfelja osiguranja na osiguravajue drutvo koje preuzima portfelj, pre nego
to istekne rok koji je predvien za odluivanje od strane Narodne Banke Srbi-
je. To znai da bi osiguravajua drutva mogla da izvre samo pripremne rad-
nje oko prenosa portfelja, dok do samog prenosa ne bi smelo da doe. Narodna
banka Srbije e, samim davanjem reenja o dozvoli prenosa portfelja osiguranja,
odluiti i o primeni odluke o dozvoli za obavljanje poslova osiguranja osigurava-
juem drutvu ustupiocu.
187
To znai da osiguravajue drutvo nee moi da se
bavi odreenom vrstom osiguranja, ali, samo, ako se radi o statusnoj promeni.
Ta odluka e sadrati niz izmena, o emu nee biti rei.
Obaveze osiguravajueg drutva ustupioca
Osiguravajue drutvo ustupilac duno je da, u roku od 15 dana od dana
prijema reenja kojim se daje saglasnost za prenos portfelja osiguranja, obavesti
ugovarae osiguranja, iji su ugovori o osiguranju obuhvaeni prenosom portfe-
lja osiguranja o firmi i seditu osiguravajueg drutva koje je preuzelo portfelj
osiguranja i o danu, do kojeg se mora zavriti prenos portfelja osiguranja, ne-
posredno pismenim putem ili putem sredstava javnog informisanja. Osiguranik
ima pravo da raskine ugovor pismenim putem, u roku od 30 dana od dana pri-
jema obavetenja.
Osiguranici neivotnog osiguranja, imaju pravo na deo premije koji odgo-
vara ostatku trajanja osiguranja, a osiguranici ivotnog osiguranja imaju pravo
na iznos matematike rezerve obraunate na dan prenosa portfelja osiguranja,
ako su fondovi osiguranja ivota dovoljni za pokrie tog iznosa ili na iznos sma-
njen proporcionalno umanjenju fondova osiguranja ivota.
188
Odbijanje zahteva za dobijanje saglasnosti
za prenos portfelja osiguranja
Narodna banka Srbije moe da odbije zahtev za davanje saglasnosti za
prenos portfelja osiguranja, ako oceni da bi tim prenosom bila ugroena spo-
sobnost osiguravajueg drutva prijemnika da ispuni obaveze iz ugovora o osi-
guranju koji su predmet prenosa portfelja osiguranja ili ako bi prenosom portfe-
lja osiguranja bila ugroena likvidnost i solventnost osiguravajueg drutva koje
prenosi portfelj osiguranja.
189
Narodna banka Srbije moe odluiti o navedenom
187 lan 210. ZO
188 lan 211. ZO
189 lan 212. ZO
na osnovu finansijskog izvetaja i miljenja aktuara. Osnovni cilj je zatita osigu-
ranika, kao i trita osiguranja.
Danom prenosa portfelja osiguranja, osiguravajue drutvo prijemnik po-
staje strana u ugovorima o osiguranju koji su mu prenosom portfelja osiguranja
ustupljeni i preuzima sva prava i obaveze iz tih ugovora, a osiguravajue drutvo
ustupilac oslobaa se obaveza prema osiguranicima. Prenos portfelja osiguranja,
za koji nije dobijena saglasnost Narodne banke Srbije nema pravno dejstvo.
190
Pojedine odredbe o prenosu portfelja osiguranja
u zakonodavstvu Republike Hrvatske
Spomenuemo nekoliko reenja iz ZOSH o prenosu portfelja osiguranja.
ZOSH regulie sva pitanja o prenosu portfelja, slino kao i ZO. Portfelj osigura-
nja se moe preneti na osiguravajue drutvo prijemnika, kada ono dobije dozvo-
lu od strane nadzornog tela za preuzimanje portfelja osiguranja. Osiguravajue
drutvo prijemnik je duno da o prenosu portfelja osiguranja obavesti ugovarae
osiguranja, odnosno, osiguranike putem sredstava javnog informisanja na po-
druju na kojem osiguranja, koja su predmet prenosa, pokrivaju rizike.
Osiguravajue drutvo u Republici Hrvatskoj moe preneti portfelj osig-
uranja na:
1) drugo osiguravajue drutvo u Hrvatskoj;
2) svoju filijalu, odnosno na filijalu drugog osiguravajueg drutva sa se-
ditem u Hrvatskoj;
3) osiguravajue drutvo drave lanice, odnosno na njegovu filijalu u Hr-
vatskoj, odnosno, drugoj dravi lanici (misli se na dravu lanicu EU);
4) filijalu stranog osiguravajueg drutva, ako je sedite filijale u Hrvatskoj;
5) filijalu stranog osiguravajueg drutva, ako je sedite filijale u dravi
lanici, kao i ako osiguranja, koja su predmet prenosa, pokrivaju rizik,
iskljuivo, u toj dravi lanici.
Osiguravajue drutvo duno je da portfelj osiguranja prenese na osigu-
ravajue drutvo prijemnika u roku od tri meseca, od dana prijema dozvole za
prenos portfelja od strane nadzornog tela.
191
Odredbe ZOSH smo spomenuli, pre svega, zbog prenosa portfelja osigu-
ranja na filijale domaih i stranih osiguravajuih drutava, odnosno, filijala osi-
guravajuih drutava u zemljama lanicama Evropske unije. Zakonodavstvo u
Srbiji, jo uvek, na ovaj nain, ne regulie status filijala, ali smatramo da je neop-
hodno da definiemo status filijala osiguravajuih drutava (naravno, moemo
koristiti i drugi termin) u Srbiji. Prvo pitanje, koje se postavlja, jeste da li filijala
mora imati dravnu pripadost zemlje, u kojoj obavlja svoju delatnost, odnosno,
u kojoj je osnovana ? Miljenja smo da mora, iako se, ovde, mora postaviti pi-
tanje, koje se odnosi na nemogunost izvravanja obaveza prema treim licima,
190 lan 213. ZO
191 lan 70. ZOSH
odnosno, pitanje steaja. Ali, i pitanje dravne pripadnosti i pitanje pokretanja
steajnog postupka, zavisi, opet, od zakonodavnog sistema zemlje u kojoj se ona
osniva.
Ono to moramo rei je sledee: kad govorimo o filijali stranog subjekta,
govorimo o prisustvu elementa inostranosti u jednom graanskopravnom odno-
su, u naem sluaju, u osiguranju. Koje e pravo biti primenjeno na poloaj filija-
le stranog subjekta i delatnost, koju ona obavlja na teritoriji druge drave, zavisi
od toga, da li zemlja, u kojoj filijala obavlja delatnost, definie filijalu kao pravno
lice ili ne. Ako bi definisali filijalu kao pravno lice, onda emo istu definisati kao
samostalnu organizacionu celinu.
192
Bitan je status filijale u odnosu na strano osiguravajue drutvo, odnosno,
da li je u zavisnom odnosu ili ne (mora se voditi rauna i o postojanju odnosa
drutva keri prema matinom drutvu). Uslovi, po kojima se filijala osniva na
teritoriji druge zemlje, ako je ona pravno lice, moraju biti isti ili slini sa uslovi-
ma osnivanja posebnog osiguravajueg drutva, da bi mogla da obavlja delatnost
osiguranja. Osim toga, posebni uslovi su, takoe, predmet zakonodavstva zemlje
osnivanja filijale. Kad su u pitanju ugovori o osiguranju, koje filijala moe za-
kljuiti, moramo imati u vidu da mnoge zemlje dozvoljavaju da se filijale bave ili
samo ivotnim ili samo neivotnim osiguranjem.
Znai, da bi mogli da govorimo o prenosu portfelja na filijale osigurava-
juih drutava, moramo definisati njihov status u domaem zakonodavstvu. Mi
emo poseban deo posvetiti status ustranih osiguravajuih drutava, pa, samim
tim, i statusu filijala tih drutava. No, ovde emo, samo, rei, da se po ZO, poslo-
vima osiguranja, na teritoriji Republike Srbije, mogu baviti samo osiguravajua
drutva sa seditem u naoj zemlji.
193
Po ZO nije dozvoljeno stranim osigura-
vajuim drutvima da osnivaju filijale, poslovne jedinice i sline subjekte, preko
kojih bi obavljali delatnost osiguranja u Republici Srbiji. Strana osiguravajua
drutva, da bi obavljali delatnost osiguranja, jedino mogu da osnivaju osigurava-
jua drutva u skladu sa domaim zakonima ili da ulau sredstva u, ve postoje-
a, drutva.
3. Prenos portfelja kod ugovora
o osiguranju ivota
O prenosu portfelja bie rei, kao to je reeno, u delu koji se bavi pre-
stankom osiguravajuih drutava, pa, samim tim, i o prenosu portfelja kod ugo-
vora o ivotnom osiguranju, ali u mnogo manjem obimu, nego u ovom delu.
Samim tim, na ovom mestu, detaljnije e biti analiziran prenos portfelja, ne
samo, kad su u pitanju ugovori o osiguranju ivota, ve i druge situacije kada se
govori o primeni ovog instituta, osim kada je u pitanju steaj protiv osigurava-
juih drutava.
192 Naroito u zakonodavstvima nekih bivih republika SFRJ.
193 lan 23., st.1. ZO
Kod ugovora o osiguranju ivota, odnosno, kod osiguravajuih drutava
koja se bave poslovima osiguranja ivota, postoje odreene specifinosti koje se
primenjuju samo u ovoj oblasti osiguranja, a tiu se tri situacije, u sluaju pokre-
tanja steajnog postupka protiv drutva koje se bavi ovom vrstom osiguranja. To
se odnosi na prenos portfelja kod ugovora o osiguranju ivota na drugo osigura-
vajue drutvo, smanjenje ugovorne sume osiguranja i osnivanje novog osigura-
vajueg drutva koje bi se bavilo samo poslovima osiguranja ivota, a to ZO nije
regulisao svojim odredbama.
Naime, ZO predvia da se, u sluaju donoenja reenja o pokretanju ste-
ajnog postupka nad osiguravajuim drutvom koje obavlja poslove osiguranja
ivota, ugovori o osiguranju ivota sa sredstvima prenose drugim osiguravaju-
im drutvima, ako ih oni prihvate. Sve preuzete obaveze prema osiguranicima
se ne menjaju, ukoliko se odnose na navedeno reenje.
194
Slino predvia i Za-
kon o steaju i likvidaciji drutava za osiguranje Republike Crne Gore
195
, u ijim
odredbama se navodi da e se sva prava, sredstva i obaveze po ugovorima o osi-
guranju ivota preneti sa jednog na drugo osiguravajue drutvo, ako se, protiv
prvonavedenog osiguravajueg drutva pokrene steajni postupak.
196
Smanjenje ugovorene sume osiguranja
Ako ugovori o osiguranju ivota sa sredstvima ne budu prihvaeni od
strane drugih osiguravajuih drutava na nain propisan ovim zakonom, osigu-
ranici obrazuju odbor koji preduzima pripremne radnje za prenos ugovora o osi-
guranju ivota sa sredstvima drugim osiguravajuim drutvima, sa smanjenim
sumama osiguranja. Za smanjenje ugovorenih suma osiguranja, napred navede-
ni odbor osiguranika zatraie miljenje ovlaenog aktuara i o tom miljenju
obavestie Narodnu banku Srbije.
197
Isto navodi i pomenuti Zakon o steaju i
likvidaciji drutava za osiguranje Republike Crne Gore. Naime, ako ugovori o
osiguranju ivota ne budu prihvaeni od strane drugih osiguravajuih drutava,
odnosno prava i obaveze po tim ugovorima, tada osiguranici ivota mogu obra-
zovati odbor koji preduzima pripremne radnje za prenos ugovora o osiguranju
ivota na druga osiguravajua drutva. Tako oformljeni odbor osiguranika za-
traie miljenje ovlaenog aktuara, ako doe do smanjenja ugovorenih suma
osiguranja i o tome e obavestiti nadleni organ.
198
No, postavlja se pitanje da li, uopte, treba da doe do smanjenja ugovo-
renih suma osiguranja. Ako pogledamo redosled namirenja poverilaca u steaj-
nom postupku protiv osiguravajuih drutava, videemo da se, na prvom mestu,
izmiruju obaveze po potraivanjima proisteklim iz ugovora o osiguranju i reosi-
guranju ivota, tako da je to prvi razlog, zbog ega ne treba da doe do smanje-
nja ugovorenih suma osiguranja. Osim toga, sredstva osiguranja ivota ne mogu
194 lan 203. ZO
195 Zakon o steaju i likvidaciji drutava za osiguranje Crne Gore (Sl.list Crne Gore br. 11/07)
196 lan 9. Zakona o steaju i likvidaciji drutava za osiguranje Crne Gore
197 lan 204. ZO
198 lan 10. Zakona o steaju i likvidaciji drutava za osiguranje Crne Gore
biti predmet izvrenja, niti se mogu druge obaveze osiguravajueg drutva nami-
rivati iz tih sredstava. Ta sredstva su dovoljna da bi iz njih mogle da se namire
sve ugovorne obaveze po osiguranju ivota. Naravno, steajni upravnik moe da,
u toku steajnog postupka, odlui o smanjenju ugovornih obaveza po zakljue-
nim ugovorima, ali se postavlja pitanje, da li bi to moglo da se odnosi na ugovore
o osiguranju ivota. Smatramo da se ne mogu, kod ovog pitanja, primenjivati
opta pravila steajnog postupka, koja se odnose na dvostrano teretne ugovore i
postupanje steajnog upravnika sa tim ugovorima.
Osim toga, ZO nije jasno odredio, na koji nain se obrazuje odbor osi-
guranika, koji e odluivati o smanjenju ugovorenih suma. Da li je kriterijum
izbora osiguranika u odbor iznos u polisi osiguranja ivota ili neki drugi ? Kod
smanjenja ugovorenih suma osiguranja moramo voditi rauna i o formiranju
matematike rezerve ivota.
Osnivanje novog osiguravajueg drutva
sredstvima osiguranja ivota
U ranijem zakonodavstvu nae zemlje, odnosno, u ZOIL, bila je definisa-
na mogunost osnivanja novog osiguravajueg drutva sredstvima po ugovorima
o osiguranju ivota. To drutvo bi se bavilo samo poslovima osiguranja ivota.
Naravno, radi se o sluaju pokretanja steajnog postupka protiv osiguravajueg
drutva i izdvajanju sredstava po ugovorima o osiguranju ivota. Ukoliko je po-
krenut steajni postupak protiv osiguravajueg drutva, koje se bavi osiguranjem
ivota, tada su sami osiguranici mogli sredstvima, koja predstavljaju sredstva
osiguranja ivota tog drutva, osnovati novo osiguravajue drutvo, koje bi se,
takoe, bavilo poslovima osiguranja ivota
199
. Navedena sredstva predstavljaju
posebna sredstva i ona se vode na posebnom raunu osiguravajueg drutva. Ta
sredstva su zatiena, na taj nain, to se protiv njih ne moe dozvoliti izvre-
nje, niti se ona mogu koristiti za neke druge obaveze osiguravajueg drutva. Na
osnovu toga, a radi zatite osiguranika, predviena je mogunost da se osnu-
je, tim sredstvima, drugo osiguravajue drutvo, ukoliko bi se ispunili uslovi po
ZOIL. Naravno, bilo je potrebno da ta sredstva budu dovoljna za poetni fond
sigurnosti, a potrebna je i dozvola nadlenog organa za poslove finansija. Sa dru-
ge strane, moe se desiti da ne mogu biti ispunjeni uslovi za osnivanje novog
osiguravajueg drutva, na ovaj nain, tako da bi se, u tom sluaju, svi ugovori
o osiguranju ivota ustupili drugim osiguravajuim drutvima. Potrebno je bilo
da ih ta osiguravajua drutva i prihvate, a to zavisi, pre svega, od iznosa samih
sredstava, koja se, takoe, prebacuju na raun tog osiguravajueg drutva, kao i
od toga, da li e taj iznos biti dovoljan za namirenje obaveza iz ugovora o osigu-
ranju ivota.
200
ZOIL ne precizira da li je bio potreban pristanak i samih osigu-
ranika, odnosno, da li su oni mogli da podnesu zahtev za isplatu otkupne vred-
nosti polise, ukoliko su protiv ovakvog ustupanja ugovora o osiguranju ivota
drugim osiguravajuim drutvima. Obzirom da je protiv jednog osiguravajueg
199 lan 131. st.1 ZOIL
drutva, koje se bavi osiguranjem ivota pokrenut steajni postupak, tada steaj-
ni upravnik odluuje o svim poslovima, koji bi se sprovodili u steajnom postup-
ku, pa bi tako on doneo odluku i o ustupanju tih ugovora. Iz toga sledi da se ne
bi traio pristanak osiguranika, ali bi oni, tada, po optim pravilima, mogli da
trae naknadu u iznosu, koji je naveden. U jednom ili u drugom sluaju (osni-
vanje novog drutva, odnosno ustupanje ugovora) obaveze prema osiguranicima
se nisu smanjivale. To je i logino, obzirom da se ni sredstva osiguranja ivota ne
smeju smanjivati, usled pokretanja steajnog postupka.
201
Ukoliko doe do osni-
vanja novog drutva, odnosno ustupanja ugovora, tada steajni postupak miruje
sve do okonanja navedenih postupaka.
202
Kod pitanja mirovanja steajnog po-
stupka, mogu se pojaviti dve situacije. Prva, kada se jedno osiguravajue drutvo
bavi samo poslovima osiguranja ivota i druga, kada se drutvo bavi i drugim
vidovima osiguranja. Ukoliko bi bila u pitanju druga situacija, onda bi steajni
postupak mogao da se vodi protiv drugih sredstava osiguranja, obzirom da sred-
stva osiguranja ivota ne mogu biti predmet izvrenja.
4. Prenos portfelja osiguranja u sluaju pokretanja
steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva
Kao to smo, napred, rekli, u ovom delu neemo veliku panju posveivati
prenosu potrtfelja u sluaju pokretanja steajnog postupka protiv osiguravajueg
drutva, imajui u vidu da e, u posebnom delu, o tome biti dosta rei. No, ovde
emo istai najvanije karakteristike prenosa portfelja u navedenoj situaciji. U
steajnom postupku koji se vodi protiv osiguravajuih drutava data je znaajna
uloga Agenciji za osiguranje depozita. U ovom postupku, Agencija vri funkciju
steajnog upravnika. Veina pitanja, vezana za prenos portfelja osiguranja, regu-
liu se u odredbama ZO, ali samo iz razloga, koji su navedeni u ZO, a ne u slua-
ju pokretanja steajnog postupka. Takav prenos portfelja osiguranja vri se uz sa-
glasnost i nadzor Narodne banke Srbije, tako da Agencija nema nikakvu ulogu u
tom postupku, za razliku od prenosa portfelja osiguranja kod steajnog postupka
protiv osiguravajuih drutava, a to regulie zakonodavstvo koje ureuje steaj
osiguravajuih drutava. Agencija sprovodi postupak prenosa portfelja osigura-
nja, u skladu sa veliinom sredstava osiguravajueg drutva steajnog dunika,
kao i u skladu sa isplatnim redovima.
Kada su u pitanju osiguravajua drutva, protiv kojih je otvoren steaj, za-
konodavac definie i prenos portfelja na drugo osiguravajue drutvo, to uklju-
uje i prenos novanih sredstava. Prenos portfelja ne sme ugroziti finansijsku
stabilnost drutva, to znai da prenos ne sme ugroziti izvrenje obaveza po ugo-
vorima o osiguranju od strane tog drutva. Kada se izvri prenos portfelja osi-
guranja na drugo osiguravajue drutvo, izvrie se i prenos novanih sredstava
koja odgovaraju visini portfelja.
203
201 lan 131. st. 3 ZOIL
203 lan 11., st.2. ZSLBO
Inae, u ZO se uloga Agencije u prenosu portfelja osiguranja ne navodi.
Ponovimo, u ZO se navodi da Narodna banka Srbije moe, ako utvrdi nepravil-
nosti i nezakonitosti u radu osiguravajueg drutva naloiti da to drutvo prenese
svoj portfelj na drugo.
204
Znai, poseban odeljak je predvien u ZO, koji je po-
sveen prenosu portfelja osiguranja, ali se te odredbe ne odnose na prenos por-
tfelja osiguranja u sluaju pokretanja steajnog postupka. Naime, radi se o pre-
nosu portfelja osiguranja kada jedno osiguravajue drutvo ne moe da izvrava
obaveze po ugovorima o osiguranju. Uloga Narodna banka Srbije kod prenosa
portfelja osiguranja je glavna i ZO ne spominje Agenciju. Meutim, odredbe ZO
koje se odnose na prenos portfelja osiguranja primenjuju se i u sluaju pokre-
tanja steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva. Meutim, zakonodavac
kae da se to ini shodno, to se moe tumaiti na taj nain da e se odredbe ZO
prilagoditi steajnom postupku. To je u vezi sa korekcijom koja se odnosi na na-
voenje razloga za prenos portfelja, obzirom da se ovde radi o razlogu pokreta-
nja steajnog postupka. Zatim, to se odnosi i na prava osiguranika, to proizlazi
iz vrste zakljuenog ugovora o osiguranju, kao i na status osiguravajueg drutva
steajnog dunika koje je prenelo portfelj osiguranja na drugo drutvo.
Ono to emo jo rei, odnosi se na injenicu da je nemogue, na primer,
regulisati u ZO prenos portfelja u svim situacijama vezanim za status osigurava-
juih drutava, a da se ne spomene steajni postupak.
*
* *
Napred smo naveli pet pitanja, odnosno, problema koji se pojavljuju kod
regulisanja prenosa portfelja osiguranja, u sluaju pokretanja steajnog postupka
protiv osiguravajuih drutava. Sledei zakljuci e se sastojati u odgovorima na
tih pet pitanja, tj. u pokuaju reavanja problema, koji proizlaze, pre svega, iz
injenice, to prenos portfelja nije posebno regulisan u sluaju otvaranja steaja.
Ti odgovori su sledei:
1) Materija prenosa portfelja se regulie u dva zakonska izvora, u ZO i u
ZSLBO, s tim to se odredbe ZSLBO o prenosu portfelja pozivaju na
ZO, koji, uopte, ne regulie, posebno, prenos portfelja kod pokretanja
steajnog postupka protiv osiguravajuih drutava. Reenje bi se sasto-
jalo u tome da, materija prenosa portfelja osiguranja bude regulisana u
posebnom zakonskom izvoru koji bi regulisao, samo, steajni postupak
protiv osiguravajuih drutava. Naravno, u ZO bi se, kao i do sada, re-
gulisao prenos portfelja na dosadanji nain, uz neke izmene, koje bi
se ticale saglasnosti osiguranika na prenos portfelja, osnivanje novog
osiguravajueg drutva, koje bi se bavilo samo poslovima osiguranja
ivota i sl.;
2) Odredbe iz ZO o prenosu portfelja osiguranja bi se primenjivale u ste-
ajnom postupku protiv osiguravajueg drutva, jedino, u smislu optih
204 lan 165. ZO
pojmova o prenosu portfelja, dok bi se detaljnije regulisanje prebaci-
lo na zakonodavstvo koje regulie steaj osiguravajuih drutava;
3) Zakonodavstvo bi moralo da pravi jasniju razliku izmeu ivotnog i
neivotnog osiguranja, to, sada, nije sluaj. Prenos portfelja ima svoje
specifinosti vezane za pojedine vrste osiguranja;
4) Napred smo rekli da je potrebna saglasnost osiguranika i u sluaju kad
se radi o neivotnom osiguranju. Bonitet osiguravajueg drutva pri-
jemnika je veoma bitan za osiguranike, tako da bi oni morali da daju
svoj glas za prenos portfelja, s tim to bi se utvrdili kriterijumi glasanja
osiguranika; i
5) Uloga Agencije za osiguranje depozita u steajnom postupku protiv
osiguravajuih drutava, nije jasna. To proizlazi, kako iz same funkcije
Agencije, tako i iz naina regulisanja ove materije.No, o tome e biti
rei kasnije.
Necelishodnost ovakvog naina regulisanja ove materije, ogleda se, pre sve-
ga, u tome, to vie zakona ureuju ovu oblast, ali na neusaglaen nain. Steajni
postupak protiv osiguravajuih drutava je posebna vrsta promene u odnosu na
statusne promene i druge situacije, kada dolazi do prenosa portfelja. Zakonom,
koji regulie steaj osiguravajuih drutava, potrebno je jasnije odrediti poloaj
Narodne banke Srbije i u odnosu na osiguravajua drutva izmeu kojih dolazi
do prenosa portfelja, kao i u odnosu na Agenciju za osiguranje depozita
205
.
5. Primeri iz domae prakse
koja se odnosi na prenos portfelja
Naveemo dva primera koji se odnose na prenos portfelja, s tim to se
prvi primer odnosi na prenos portfelja u sluaju osnivanja osiguravajueg dru-
tva, dok se drugi odnosi na prenos portfelja osiguravajueg drutva kome je
oduzeta dozvola za rad. Naravno, mi emo navesti celu odluku Narodne banke
Srbije, u ovom drugom sluaju.
I) Narodna banka Srbije je 18. maja 2007.godine, izdala dozvolu za rad
Akcionarskom drutvu za neivotno osiguranje Uniqa neivotno osiguranje sa
seditem u Beogradu. Delokrug ovog drutva su sve vrste neivotnih osiguranja.
Direktor Drutva je Gerald Miler, a veinski osniva pravno lice Uniqa Interna-
tional Beteiligungs Verwaltungs GmbH iz Bea, Austrija. Re je o pravnom
licu u sastavu renomirane poslovne grupe Uniqa, koja se bavi pruanjem svih
vrsta usluga osiguranja u petnaest zemalja, prvenstveno centralne i jugoisto-
ne Evrope. Uniqa grupa je u 2005. imala obim ostvarenih premija od 3.385,6
miliona evra i obim isplaenih ostvarenih suma i teta od 2.585,5 miliona evra.
Poznata rejting agencija Standard&Poors je glavne kompanije Uniqa grupe,
kao emitente hartija od vrednosti, ocenila rejtingom A.
205 olovi V., Prenos portfelja u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava, Tradici-
onalno 6. savetovanje pravosua Vrac 2009., Zbornik radova str. 143
Inae, to pravno lice je prethodne godine izvrilo preuzimanje veinskog
paketa akcija Cepter osiguranja (danas Uniqa osiguranja). Novo drutvo
za osiguranje preuzee portfelj neivotnih osiguranja od Uniqa osiguranja,
koje e se ubudue baviti samo poslovima ivotnih osiguranja. Nakon izdava-
nja dozvola Credit Agricole Life i Uniqa neivotnom osiguranju, oekuje se
izdavanje jo nekoliko novih dozvola za rad (greenfield licenci). To e dopri-
neti daljem razvoju trita osiguranja Srbije, jaanju konkurencije i pobolja-
nju kvaliteta usluga, to i jeste cilj aktivnosti Narodne banke Srbije kao organa
supervizije.
206
II) Narodna banka Srbije je 20. aprila 2006.godine, nakon sprovedene ne-
posredne supervizije i analize primljenih godinjih finansijskih izvetaja koja su
dostavila sama drutva, zbog brojnih nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju
izrekla mere prema dva drutva za osiguranje SIM osiguranju iz Beograda i
Prizmi iz Topole. Ove mere NBS je preduzela radi obezbeenja finansijski pouz-
danog i stabilnog trita osiguranja, zbog zatite interesa osiguranika i korisnika
osiguranja i obezbeivanja usluga i proizvoda osiguranja na kvalitetan i transpa-
rentan nain.
Akcionarskom drutvu SIM osiguranje iz Beograda, NBS je oduzela do-
zvolu za rad i zabranila raspolaganje imovinom do otvaranja postupkalikvidaci-
je, jer je ustanovljeno da je ovo drutvo nesolventno i da ne raspolae dovoljnim
sredstvima za izmirenje svojih obaveza po osnovu ugovora iz osiguranja. Pri tome
NBS podsea da je ovoj osiguravajuoj kui jo 9.11.2005. godine izrekla privre-
menu meru zabrane zakljuivanja ugovora o osiguranju od autoodgovornosti,
kao i da su na snazi svi ugovori zakljueni sa SIM osiguranjem do 10.11.2005.
godine do isteka roka njihovog vaenja, odnosno do objavljivanja zavretka po-
stupka likvidacije ili steaja u sredstvima javnog obavetavanja.
Narodna banka je svesna injenice da ova mera pogaa graane, ali nije
imala alternativno reenje. NBS, takoe, naglaava da prevashodna odgovornost
za tetu nanetu graanima lei najpre na samim vlasnicima drutva, zatim direk-
torima, lanovima upravnog i nadzornog odbora, revizorima i aktuarima koji su
pokrivali njegovo nesavesno poslovanje. Akcionarskom drutvu za osiguranje
Prizma osiguranje iz Topole NBS je naloila da svoj portfelj osiguranja prenese
na drugo drutvo za osiguranje u roku od 90 dana i zabranila mu je zakljuiva-
nje novih ugovora i proirivanje obaveza iz preuzetih ugovora, kao i raspolaga-
nje imovinom i sprovoenje odluka upravnog odbora i skuptine drutva bez
saglasnosti NBS. Odluujui se na meru prenosa portfelja na drugo drutvo za
osiguranje kojim sankcionie ovu osiguravajuu kuu, zbog postojanja brojnih
nezakonitosti i nepravilnosti, NBS je istovremeno korisnicima osiguranja omo-
guila da svoja prava ostvaruju kod drutva koje e preuzeti portfelj. Pri tome,
NBS istie da e saglasnost za preuzimanje portfelja biti data samo drutvu koje
moe da izvri sve preuzete obaveze iz zakljuenih ugovora.
207
206 http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=1899&konverzija=no
207 http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=1241&konverzija=no
VI) NADZOR NAD RADOM
OSIGURAVAJUIH DRUTAVA
Donoenjem ZO, poslovi nadzora nad radom osiguravajuih drutava su
preli na Narodnu banku Srbije. Ranije, nadzor je vrilo savezno Ministarstvo
finansija. U veini zemalja, nadzor nad radom osiguravaa obavlja Ministarstvo
finansija, odnosno, organ u sastavu tog ministarstva ili Agencija. Nije uobia-
jeno, po praksi drugih zemalja, da nadzor ove vrste obavlja centralna banka u
jednoj dravi. Moe se postaviti pitanje, bez dublje analize, zbog ega nije pred-
viena posebna organizacija, koja bi vrila nadzor nad osiguranjem, kao to je
to predvieno u nekim zakonodavstvima susednih drava.
208
Naravno, u vezi sa
ovim, postavlja se pitanje i odgovornosti nadzornog organa za izvreni nadzor
nad poslovanjem osiguravajuih drutava. Efikasnost kontrole, odnosno, nadzo-
ra je obezbeena od strane Narodne skuptine Republike Srbije, obzirom da ona
kontrolie rad Narodne banke Srbije.
209
Ne samo to, ve, kad govorimo o vrenju
nadzora od strane Narodne banke Srbije nad poslovima osiguranja, govorimo i o
osnovnoj funkciji tog nadzornog organa, a ona je bankarske prirode i usmerena
je ka tom sektoru.
210
Mi emo analizirati odredbe ZO koje reguliu nadzor
211
, ali emo posve-
titi panju i nadzoru nad osiguravajuim drutvima u drugim zemljama. Osim
toga, obzirom na vanost osiguranja autoodgovornosti, uopte, posebno emo
analizirati nadzor u ovoj vrsti osiguranja.
1. Nadzor nad radom osiguravaa po ZO
Delokrug Narodne banke Srbije
Kao to smo rekli, nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja vri Na-
rodna banka Srbije, prvenstveno, u cilju zatite interesa osiguranika i drugih ko-
risnika osiguranja. Pored nadzora, Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za obav-
ljanje poslova osiguranja, reosiguranja, posredovanja i zastupanja u osiguranju i
poslova neposredno povezanih sa poslovima osiguranja, daje saglasnost na akte i
radnje propisane ovim zakonom, donosi akte propisane ZO, obrauje statistike
i druge podatke, vodi registre u skladu sa ovim zakonom i razmatra prigovore
osiguranika, korisnika osiguranja i treih oteenih lica na rad osiguravajuih
drutava i drugih lica koja obavljaju delatnost osiguranja. Narodna banka Srbije
sarauje sa drugim nadzornim organima u zemlji i inostranstvu i obavlja i druge
208 R.Srpska, Hrvatska
209 Nenadi B., Ovlaenje dravnih organa u postupku osnivanja drutva za osiguranje u
uporednom pravu, s posebnim osvrtom na ovlaenja Narodne banke Srbije, savetovanje
Osiguranje u susret procesu pridruivanja Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji, Pali 2006.,
Zbornik radova, str. 277
210 Nenadi B., nav.delo, str. 278
211 Nadzor nad radom osiguravajuih drutava regulie se u lanovima 142.-180a. ZO
poslove propisane ovim i drugim zakonom. Saradnja Narodne banke Srbije sa
drugim nadzornim organima u inostranstvu bila bi jasnija, kada bi strana osi-
guravajua drutva mogla obavljati delatnost osiguranja na naoj teritoriji, bilo
direktno, bilo preko filijala. No, na to treba saekati i o tome e biti rei kasnije.
Ovako, saradnju Narodne banke Srbije kao nadzornog organa u osiguranju sa
drugim nadzornim organima u stranim dravama, treba shvatiti kao saradnju u
oblasti boljeg informisanja, korienja tuih iskustava i sl. Osim toga, Narodna
banka Srbije je duna da donosi propise radi sprovoenja odredaba ZO.
Narodna banka Srbije posreduje u reavanju zahteva za naknadu tete
radi spreavanja nastanka spora iz osnova osiguranja, razmatra prigovore osi-
guranika, korisnika osiguranja i treih oteenih lica i titi prava i interese tih
lica. Narodna banka Srbije podnosi Narodnoj skuptini Republike Srbije, najma-
nje jednom godinje, izvetaj o stanju na tritu osiguranja, koji naroito sadr-
i podatke o obimu poslovanja osiguravajuih drutava po vrstama osiguranja,
stepenu aurnosti u isplati teta, iznosu i strukturi kapitala, kretanju ostvarene
likvidnosti i solventnosti, ostvarenoj efikasnosti u poslovanju (produktivnosti,
ekonominosti i rentabilnosti) i o drugim pitanjima od znaaja za ocenu stanja
na tritu osiguranja.
Narodna banka Srbije reenjem odluuje o izdavanju, promenama, odno-
sno, oduzimanju dozvole, izdavanju, odnosno oduzimanju saglasnosti, o mera-
ma koje se izriu u postupku vrenja nadzora i o drugim pitanjima iz nadleno-
sti Narodne banke Srbije. Ovo reenje se donosi u pismenom obliku. Reenje je
konano i protiv njega nije dozvoljena alba, ali se moe pokrenuti upravni spor.
Reenja o izdavanju i oduzimanju dozvola objavljuju se u Slubenom glasniku
Republike Srbije.
Registar podataka
Narodna banka Srbije vodi registar podataka o osiguravajuim drutvima
kojima je izdala dozvolu za obavljanje poslova osiguranja, sa podacima o osniva-
ima drutva, kvalifikovanim imaocima, lanovima uprave i nadzornog odbora
drutva, kao i o poslovanju osiguravajuih drutava i merama koje se izriu u
postupku vrenja nadzora nad radom drutava.
Pored ovog registra, Narodna banka Srbije vodi registar podataka o dru-
tvima za posredovanje u osiguranju, drutvima za zastupanje u osiguranju i
zastupnicima u osiguranju, kojima je izdala dozvolu za obavljanje poslova po-
sredovanja i zastupanja u osiguranju, registar izdatih ovlaenja ovlaenim
posrednicima i ovlaenim zastupnicima, registar izdatih dozvola za pruanje
drugih usluga u osiguranju, registar pravnih lica koja poslove posredovanja i za-
stupanja u osiguranju obavljaju na osnovu posebnog zakona, kao i registar izda-
tih ovlaenja ovlaenim aktuarima.
Vrenje nadzora
Narodna banka Srbije vri nadzor nad poslovanjem osiguravajueg drutva,
kao i drutva za posredovanje u osiguranju i drutva za zastupanje u osiguranju,
odnosno, zastupnika u osiguranju, agencije za pruanje drugih usluga u osigu-
ranju, preduzea i drugih pravnih lica koja imaju posebno organizovan deo za
pruanje drugih usluga u osiguranju i pravnih lica koja poslove posredovanja
i zastupanja u osiguranju obavljaju na osnovu posebnog zakona. U izuzetnim
sluajevima, Narodna banka Srbije moe da izvri nadzor i nad pravnim licima
koja su povezana sa navedenim pravnim subjektima i da ostvari uvid u poslovne
knjige svih uesnika u poslu koji je predmet nadzora, ako je to neophodno radi
vrenja nadzora nad poslovanjem osiguravajueg drutva. Ako nadzor nad odre-
enim navedenim pravnim licem vri drugi nadzorni organ, Narodna banka Sr-
bije e nadzor nad poslovanjem ovog lica izvriti u saradnji sa tim organom.
Predmet nadzora
Kad govorimo o predmetu nadzora nad osiguravajuim drutvima, govo-
rimo, praktino, o svim poslovima koje ini delatnost jednog osiguravaa. Znai,
nadzor Narodne banke Srbije nad poslovanjem drutva za osiguranje obuhvata:
1) obavljanje delatnosti osiguranja u skladu sa izdatom dozvolom; 2) usklaenost
optih akata i akata poslovne politike sa zakonom i drugim propisima; 3) nadzor
nad zakonitou rada drutva; 4) likvidnost i solventnost u obavljanju delatnosti
osiguranja; 5) nain utvrivanja tehnikih rezervi; 6) izvravanje preuzetih obave-
za po osnovu ugovora o osiguranju; 7) deponovanje i ulaganje sredstava osigura-
nja u skladu sa zakonom; 8) sastavljanje knjigovodstvene i druge dokumentacije,
voenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izvetaja u skladu sa zakonom,
drugim propisima, optim aktima i aktima poslovne politike drutva; 9) sprovo-
enje mera koje je naloila Narodna banka Srbije; 10) nain obavljanja interne
revizije; 11) ispunjenost uslova propisanih ovim zakonom za osnivae drutva i
kvalifikovane imaoce i za lica koja obavljaju funkcije lana uprave i nadzornog
odbora drutva; 12) kadrovsku i tehniku osposobljenost drutva; 13) trokove
provizije za posredovanje i zastupanje u osiguranju; 14) trokove uprave i nadzor-
nog odbora; 15) nenaplaene premije i druga potraivanja drutva; 16) sprovoe-
nje politike saosiguranja i reosiguranja; 17) druga pitanja propisana zakonom.
Narodna banka Srbije ovaj nadzor nad poslovanjem osiguravajueg dru-
tva moe vriti ili posrednom kontrolom, odnosno, prikupljanjem, praenjem i
proveravanjem izvetaja i obavetenja osiguravajueg drutva koje je u skladu sa
odredbama ZO, drutvo duno da dostavlja Narodnoj banci Srbije ili neposred-
nom kontrolom nad poslovanjem osiguravajueg drutva. Narodna banka Srbije
blie propisuje nain vrenja nadzora.
Na osnovu izvrenog nadzora, Narodna banka Srbije izrie mere nadzo-
ra, u skladu sa ovim zakonom i podnosi prijave nadlenim organima u sluaju
osnovane sumnje da utvrene nezakonitosti i nepravilnosti sadre obeleja kri-
vinog dela, privrednog prestupa ili prekraja.
Inspektori osiguranja
Nadzor nad poslovanjem osiguravajueg drutva vri ovlaeno lice Na-
rodne banke Srbije inspektor osiguranja. Inspektor osiguranja moe biti lice
koje, pored optih uslova propisanih zakonom, ispunjava i sledee uslove: 1)
mora imati visoku kolsku spremu ekonomskog ili pravnog smera; 2) mora da
bude strunjak iz oblasti osiguranja; 3) mora da ima radno iskustvo na finansij-
sko raunovodstvenim, aktuarskim ili drugim odgovarajuim poslovima u osi-
guranju od najmanje tri godine; 4) da nije bezuslovno osueno na kaznu zatvora
duu od est meseci; 5) da se protiv njega ne vodi krivini postupak.
Pri vrenju poslova, inspektor osiguranja mora imati legitimaciju kojom
se utvruje njegovo slubeno svojstvo. Narodna banka Srbije propisuje obrazac
legitimacije inspektora osiguranja, nain njenog izdavanja i nain korienja le-
gitimacije. U vrenju nadzora nad poslovanjem osiguravajueg drutva inspektor
osiguranja ima pravo da: 1) ostvari uvid u opta akta, akta poslovne politike i
poslovne knjige drutva i sva druga akta, dokumentaciju i podatke koja se od-
nose na poslovanje drutva u Republici i inostranstvu; 2) zahteva od lanova
uprave, nadzornog odbora, internog revizora, ovlaenog aktuara i lica sa po-
sebnim ovlaenjima drutva, da prue informacije i objanjenja u okviru svog
delokruga koja se odnose na poslovanje drutva; 3) privremeno oduzme isprave
i predmete ako utvrdi da su oni upotrebljeni, odnosno, namenjeni za izvrenje
krivinog dela, privrednog prestupa ili prekraja.
U vrenju nadzora nad poslovanjem osiguravajueg drutva, inspektor
osiguranja duan je da sveobuhvatnom kontrolom, utvrdi naroito:
1) pravilnost utvrivanja i izraunavanja tehnike rezerve;
2) pravilnost deponovanja i ulaganja sredstava tehnikih rezervi;
3) obezbeenje garantne rezerve osiguravajueg drutva;
4) pravilnost deponovanja i ulaganja sredstava garantne rezerve;
5) obezbeenje margine solventnosti;
6) pravilnost obrauna teta i pridravanje rokova za isplatu teta;
7) pravilnost primene uslova osiguranja i tarifa premija i drugih akata po-
slovne politike drutva;
8) tanost finansijskih i drugih izvetaja koje drutvo sainjava, u skladu
sa zakonom.
Inspektor osiguranja vri nadzor na osnovu naloga koji izdaje guverner
Narodne banke Srbije ili lice zaposleno u Narodnoj banci Srbije koje on ovla-
sti. U postupku vrenja nadzora inspektor osiguranja, prvo, sainjava zapisnik
o izvrenoj kontroli, a zatim, predlae mere radi otklanjanja utvrenih nezako-
nitosti i nepravilnosti. Zapisnik se dostavlja osiguravajuem drutvu, kod kojeg
je izvren nadzor, najkasnije, u roku od osam dana, od dana izvrenog nadzora.
Na zapisnik o nadzoru, osiguravajue drutvo moe podneti primedbe u roku od
osam dana od dana prijema zapisnika, o kojima se pismeno izjanjava inspektor
osiguranja, i zavisno od osnovanosti primedaba, sainjava dopunu zapisnika, od-
nosno, slubenu beleku.
Obaveze osiguravajueg drutva u postupku nadzora
Osiguravajue drutvo duno je da inspektoru osiguranja, na njegov za-
htev: 1) omogui kontrolu poslovanja u seditu drutva i drugim prostorijama
u kojima osiguravajue drutvo, odnosno, drugo lice po njegovom ovlaenju
obavlja delatnost i poslove nad kojima Narodna banka Srbije vri nadzor; 2)
omogui kontrolu poslovne i druge dokumentacije, aurnosti i ispravnosti po-
slovnih i drugih knjiga i drugih evidencija, ispravnosti i tanosti sastavljanja fi-
nansijskih izvetaja i godinjih izvetaja o poslovanju drutva, kao i izvetaja i
obavetenja koja su dostavljena Narodnoj banci Srbije; 3) stavi na uvid rauno-
vodstvenu i drugu dokumentaciju, poslovne knjige ili pojedine delove poslovnih
knjiga i drugu evidenciju; 4) obezbedi izvod podataka na mediju koji inspektor
osiguranja odredi, kao i da omogui potpuni uvid u elektronski sistem medija
raunovodstvenih podataka. Inspektor osiguranja duan je da vri nadzor nad
poslovanjem osiguravajueg drutva tako da u to manjoj meri ometa redovno
poslovanje tog drutva.
Osiguravajue drutvo dostavlja Narodnoj banci Srbije,
za potrebe nadzora, dostavlja sledee akte:
1) finansijski izvetaj i godinji izvetaj o poslovanju, sa miljenjem ovla-
enog aktuara i nadzornog odbora sa obrazloenjem;
2) kopiju izvetaja o obavljenoj reviziji, sa komentarom tog izvetaja od
strane skuptine drutva i nadzornog odbora;
3) izvetaj o sprovoenju politike saosiguranja i reosiguranja, sa milje-
njem ovlaenog aktuara;
4) poslovni plan drutva;
5) statut i druge opte akte, kao i izmene i dopune tih akata;
6) akte poslovne politike, kao i izmene i dopune tih akata, sa miljenjem
ovlaenog aktuara;
7) obavetenje o promenama u strukturi kapitala drutva;
8) obavetenje o promeni ovlaenog aktuara;
9) dokaze o izmenama podataka koji se upisuju u registar;
10) obavetenje o sazivanju skuptine i zapisnik sa sednice skuptine;
11) druga obavetenja, izvetaje i podatke propisane zakonom.
Osim toga, osiguravajue drutvo je duno da tromeseno izvetava Na-
rodnu banku Srbije o: 1) strukturi kapitala, sa promenama akcionara; 2) sao-
siguranju i reosiguranju vikova rizika iznad maksimalnog samopridraja, sa
miljenjem ovlaenog aktuara; 3) visini i strukturi ostvarenih premija, po vr-
stama osiguranja; 4) broju i visini prijavljenih i reenih teta i teta u sporu, sa
miljenjem ovlaenog aktuara; 5) tehnikim rezervama i deponovanju i ulaga-
nju sredstava tehnikih rezervi, sa miljenjem ovlaenog aktuara; 6) stanju i
promenama na ostaloj imovini; 7) likvidnosti osiguravajueg drutva, sa milje-
njem ovlaenog aktuara; 8) garantnoj rezervi i deponovanju i ulaganju sredstava
garantne rezerve, sa miljenjem ovlaenog aktuara; 9) margini solventnosti, sa
miljenjem ovlaenog aktuara; 10) nalazima interne revizije, sa ocenom nadzor-
nog odbora; 11) drugim propisanim podacima.
Osiguravajue drutvo je duno da, na zahtev Narodne banke Srbije, do-
stavlja i druge izvetaje, informacije i podatke koji su od znaaja za vrenje nad-
zora Narodne banke Srbije. Sadrinu navedenih obavetenja i podataka, kao i
nain njihovog dostavljanja, blie propisuje Narodna banka Srbije.
Osiguravajue drutvo je duno da dostavlja Narodnoj banci Srbije stati-
stike i druge podatke po grupama i vrstama osiguranja, u rokovima i na nain
koji propisuje Narodna banka Srbije. Obraeni podaci koriste se za izradu teh-
nikih osnova i tarifa premija i za obavljanje aktuarskih poslova.
Mere nadzora
U vrenju nadzora nad poslovanjem osiguravajueg drutva, Narodna ban-
ka Srbije moe: 1) naloiti mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti; 2)
naloiti mere zbog nepostupanja u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom; 3)
naloiti prenos portfelja osiguranja na drugo osiguravajue drutvo; 4) preuzeti
kontrolu nad poslovanjem osiguravajueg drutva; 5) oduzeti dozvolu za obav-
ljanje pojedinih ili svih poslova osiguranja za koje je izdata dozvola; 6) naloiti
privremene mere; 7) predloiti mere prema lanovima uprave, lanovima nad-
zornog odbora, licima sa posebnim ovlaenjima i kvalifikovanim imaocima.
Ako je u ZO propisano da Narodna banka Srbije moe izrei vie mera,
najpre e izrei onu meru koja je najmanje nepovoljna za osiguravajue drutvo.
Izuzetno, ako zbog ponaanja lica nad kojim se vri nadzor mogu nastupiti neotk-
lonjive tetne posledice, Narodna banka Srbije e preduzeti drugu odgovarajuu
meru. Narodna banka Srbije nalae osiguravajuem drutvu da otkloni nezakon-
itosti i nepravilnosti u poslovanju ako utvrdi da:
1) je prestalo da ispunjava neki od propisanih uslova za obavljanje poslo-
va osiguranja;
2) obavlja poslove koje po ovom zakonu ne moe obavljati;
3) postupa suprotno pravilima o voenju poslovnih knjiga i poslovnih
izvetaja, internoj reviziji, odnosno reviziji finansijskih izvetaja;
4) postupa suprotno obavezi izvetavanja i obavetavanja Narodne banke
Srbije;
5) lan uprave ili nadzornog odbora drutva ne ispunjava uslove propisa-
ne ovim zakonom;
6) postupa suprotno odredbama zakona, drugih propisa i optih akata
kojima je ureeno poslovanje osiguravajueg drutva;
7) se prema osiguranicima i drugim korisnicima osiguranja, ponaa pro-
tivno pravilima struke osiguranja, dobrim poslovnim obiajima i po-
slovnoj etici;
8) ne ispunjava druge obaveze propisane zakonom.
Narodna banka Srbije donosi reenje, kojim odreuje meru i odreuje rok
za otklanjanje utvrenih nezakonitosti i nepravilnosti. Osiguravajue drutvo je
duno da, u roku koji je odredila Narodna banka Srbije, otkloni utvrene neza-
konitosti i nepravilnosti i Narodnoj banci Srbije dostavi izvetaj o sprovoenju
naloenih mera. Uz taj izvetaj, prilau se isprave i drugi dokazi o otklanjanju
utvrenih nezakonitosti i nepravilnosti.
Narodna banka Srbije moe, na osnovu tog izvetaja, izvriti ponovnu
kontrolu poslovanja osiguravajueg drutva, u obimu koji je neophodan za utvr-
ivanje da li su nezakonitosti i nepravilnosti otklonjene. Ako je izvetaj o spro-
voenju mera za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti nepotpun, Narodna
banka Srbije moe naloiti osiguravajuem drutvu dopunu izvetaja i odredi-
ti rok za dostavljanje. U sluaju da se na osnovu navedenog izvetaja utvrdi da
nezakonitosti i nepravilnosti nisu otklonjene, Narodna banka Srbije preduzima
druge mere, u skladu sa zakonom.
Mere Narodne banke Srbije kod nepostupanja
po pravilima o upravljanju rizikom
Ako Narodna banka Srbije utvrdi da drutvo za osiguranje ne postupa u
skladu sa pravilima o upravljanju rizikom, naloie osiguravajuem drutvu da
obezbedi:
1) saosiguranje i reosiguranje vikova rizika iznad maksimalnog samopridr-
aja;
2) plaanje teta, ugovorenih suma osiguranja i izvrenje drugih obaveza
iz osnova osiguranja;
3) osnovni kapital u propisanoj visini;
4) propisane tehnike rezerve;
5) likvidnost drutva;
6) eponovanje i ulaganje sredstava tehnikih rezervi prema propisanoj vi-
sini i strukturi;
7) garantnu rezervu;
8) deponovanje i ulaganje sredstava garantne rezerve prema propisanoj
visini i strukturi;
9) marginu solventnosti;
10) druge aktivnosti radi ispunjenja navedenih obaveza.
Osim toga, Narodna banka Srbije moe osiguravajuem drutvu: 1) za-
braniti zakljuivanje novih ugovora o osiguranju, u pojedinim ili svim vrstama
osiguranja i proirenje ve preuzetih obaveza; 2) naloiti raskid ugovora o osi-
guranju, ugovora o posredovanju, odnosno, zastupanju u osiguranju, ako bi nji-
hovo dalje vaenje nanelo tetu drutvu; 3) ograniiti visinu rizika koji moe da
preuzme u osiguranju; 4) zabraniti vrenje odreenih isplata; 5) zabraniti zaklju-
ivanje poslova sa pojedinim akcionarima, lanovima uprave, lanovima nadzor-
nog odbora, povezanim licima ili drugim pravnim licima; 6) naloiti imenovanje
savetnika za oblast poslovanja u kojoj su utvrene nezakonitosti i nepravilno-
sti; 7) naloiti promenu organizacije rada; 8) naloiti naplatu potraivanja; 9)
privremeno zabraniti, odnosno, ograniiti raspolaganje imovinom; 10) naloiti
auriranje poslovnih knjiga, popis imovine i obaveza, usaglaavanje potraivanja
i obaveza, procenjivanje bilansnih i vanbilansnih pozicija; 11) naloiti pobolja-
nje sistema elektronske obrade podataka; 12) naloiti poboljanje organizacije
i naina obavljanja interne revizije; 13) naloiti preduzimanje drugih radnji u
skladu sa zakonom. Narodna banka Srbije reenjem nalae mere i odreuje rok
za otklanjanje nepravilnosti u vezi sa pravilima o upravljanju rizikom.
Prenos portfelja osiguranja kao mera nadzora
O prenosu portfelja bilo je i bie jo rei, ali, ovde emo rei da, u situaciji,
kad Narodna banka Srbije utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju osi-
guravajueg drutva koje mogu da ugroze ili ugroavaju sposobnost drutva da
ispuni obaveze nastale iz obavljanja poslova osiguranja, tada ona moe naloiti
osiguravajuem drutvu da svoj portfelj osiguranja prenese na drugo osigurava-
jue drutvo. Prenos portfelja osiguranja se mora izvriti u skladu sa odredbama
ZO o prenosu portfelja osiguranja.
Preuzimanje kontrole nad poslovanjem
osiguravajueg drutva
Po ZO, u tano definisanim sluajevima, Narodna banka Srbije moe
preuzeti kontrolu nad obavljanjem delatnosti osiguranja od strane osiguravaa.
Narodna banka Srbije e doneti takvu odluku, ako oceni da:
1) osiguravajue drutvo nije izvrilo svoje obaveze iz ugovora o osigura-
nju ili nee biti u mogunosti da izvri obaveze o njihovoj dospelosti;
2) sredstva osiguravajueg drutva nisu dovoljna da prue ugovorenu za-
titu osiguranicima ili poveriocima drutva;
3) deo imovine koji se vodi u poslovnim knjigama ili evidenciji osigura-
vajueg drutva, ili koji je predmet njegovog upravljanja, nije na propi-
san nain procenjen i prikazan;
4) je kapital osiguravajueg drutva na takvom nivou ili mu vrednost opa-
da u toj meri da moe imati tetne posledice po osiguranike ili poveri-
oce drutva;
5) je osiguravajue drutvo nepravilno ili nezakonito utvrdilo ili iskazalo
rezultat svog poslovanja;
6) je zbog izreene mere koja se odnosi na delatnost i poslove koje je
obavljao kvalifikovani imalac uea u kapitalu, onemoguen rad orga-
na osiguravajueg drutva;
7) osiguravajue drutvo ne postupa saglasno izreenim merama Narod-
ne banke Srbije.
Preuzimanje kontrole nad poslovanjem osiguravajueg drutva ne moe
trajati due od jedne godine. Reenjem Narodne banke Srbije o preuzimanju
kontrole nad poslovanjem osiguravajueg drutva, odreuje se preuzimanje kon-
trole nad poslovanjem drutva, ime, prezime i jedinstveni matini broj graana
vanrednog upravnika, kao i vreme trajanja kontrole nad poslovanjem drutva.
Navedenim reenjem se mogu imenovati dva ili vie vanrednih upravnika, koji
ine vanrednu upravu drutva za osiguranje.
Donoenjem reenja Narodne banke Srbije o preuzimanju kontrole nad
poslovanjem osiguravajueg drutva ovlaenja uprave drutva prelaze na van-
rednu upravu i suspenduje se nadlenost drugih organa drutva. Odluke iz
nadlenosti organa uprave osiguravajueg drutva donosi vanredna uprava, na
osnovu saglasnosti Narodne banke Srbije. Vanredna uprava je duna da preduz-
me mere neophodne za povratak stabilnosti i likvidnosti osiguravajueg dru-
tva. Vanredna uprava duna je da najmanje svaka tri meseca dostavlja Narodnoj
banci Srbije izvetaj o finansijskom stanju i uslovima poslovanja osiguravajueg
drutva. Vanredna uprava duna je da u roku od devet meseci od imenovanja
dostavi Narodnoj banci Srbije izvetaj sa ocenom ekonomske stabilnosti osigu-
ravajueg drutva i mogunostima za njegovo dalje poslovanje, koji sadri: 1)
ocenu i posledice preuzimanja pokria gubitka drutva od strane akcionara osi-
guravajueg drutva; 2) mogunosti otklanjanja nepokrivenog gubitka drutva;
3) neiskazane rashode koji mogu uticati na obaveze drutva; 4) ocenu moguih
mera za otklanjanje nelikvidnosti drutva, sa procenom trokova sprovoenja tih
mera; 5) ocenu razloga za pokretanje postupka likvidacije, odnosno, steajnog
postupka protiv osiguravajueg drutva.
Poveavanje osnovnog kapitala zbog
ekonomske stabilnosti osiguravajueg drutva
Ako Narodna banka Srbije, na osnovu izvetaja vanredne uprave, oceni da
je radi obezbeenja margine solventnosti osiguravajueg drutva, odnosno, radi
otklanjanja uzroka nelikvidnosti ili nesolventnosti drutva neophodno na od-
govarajui nain poveati osnovni kapital drutva sa novim novanim ulozima,
moe da naloi vanrednoj upravi drutva da sazove skuptinu akcionara drutva
i predloi joj donoenje odluke o poveanju osnovnog kapitala. Vanredna uprava
duna je da objavi sazivanje skuptine radi odluivanja o poveanju osnovnog
kapitala, najkasnije, u roku od osam dana, od dana prijema naloga Narodne ban-
ke Srbije.
Narodna banka Srbije najmanje jednom u tri meseca ocenjuje rezultate
vanredne uprave. Narodna banka Srbije donosi konanu ocenu rezultata van-
redne uprave, najkasnije u roku od 60 dana od prijema izvetaja vanredne upra-
ve. Ako Narodna banka Srbije oceni da se za vreme vanredne uprave poboljalo
ekonomsko stanje drutva za osiguranje, tako da je drutvo dostiglo marginu
solventnosti koja je odreena u ZO, kao i da redovno ispunjava svoje dospe-
le obaveze, donee reenje o ukidanju vanredne uprave i razreenju vanrednog
upravnika. No, ako Narodna banka Srbije oceni da se za vreme vanredne uprave
nije poboljalo ekonomsko stanje osiguravajueg drutva, tako da drutvo nije
dostiglo potrebnu marginu solventnosti, odnosno, da drutvo nije sposobno da
redovno ispunjava dospele obaveze, donee reenje o oduzimanju dozvole dru-
tvu za obavaljanje poslova osiguranja i pokrenue postupak likvidacije, odnosno,
steajnog postupka.
*
* *
Vanredna uprava osiguravajueg drutva prestaje danom: 1) uruenja
osiguravajuem drutvu reenja od Narodne banke Srbije o ukidanju vanredne
uprave; 2) isteka 12 meseci od njenog uvoenja; 3) donoenja reenja o pokreta-
nju postupka likvidacije, odnosno, postupka steaja. Vanredna uprava upisuje se
u registar nadlenog organa, u skladu sa zakonom. U registar se unose i podaci o
vanrednom upravniku, njegovom razreenju i prestanku vanredne uprave.
Oduzimanje dozvole osiguravajuem drutvu
ZO propisuje sluajeve kada Narodna banka Srbije moe oduzeti dozvo-
lu za obavljanje pojedinih ili svih poslova osiguranja osiguravajuem drutvu.
No, oduzimanje dozvole ne oslobaa drutvo za osiguranje obaveza po osnovu
zakljuenih ugovora o osiguranju. U svakom sluaju, Narodna banka Srbije moe
osiguravau oduzeti dozvolu za rad, ako:
1) utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju drutva, a dalje obav-
ljanje delatnosti osiguranja bi ugrozilo interese osiguranika i drugih
korisnika osiguranja;
2) osiguravajue drutvo zakljui ugovor o posredovanju i zastupanju u
osiguranju sa drutvom za posredovanje, odnosno, zastupanje u osigu-
ranju ili zastupnikom u osiguranju, koji ne poseduju dozvolu Narodne
banke Srbije;
3) osiguravajue drutvo ne obavlja delatnost u skladu sa pravilima struke
osiguranja, dobrim poslovnim obiajima i poslovnom etikom;
4) nastupe razlozi za oduzimanje saglasnosti na akte i radnje drutva;
5) osiguravajue drutvo obavlja delatnost na nain kojim se povreuju
prava osiguranika, korisnika osiguranja, odnosno, treih oteenih lica,
tj., ako drutvo ne isplauje tete ili ne izvrava druge obaveze;
6) je osiguravajue drutvo dalo netane podatke o svom poslovanju ili
podatke koji mogu dovesti u zabludu osiguranike, korisnike osigura-
nja, odnosno, trea oteena lica;
7) prema izvetaju ovlaenog aktuara, odnosno, ovlaenog revizora ili
nalazu Narodne banke Srbije osiguravajue drutvo nije solventno;
8) osiguravajue drutvo usvoji finansijski izvetaj i godinji izvetaj o po-
slovanju, odnosno, donese akt poslovne politike, a da prethodno nije
razmotrilo miljenje ovlaenog aktuara;
9) osiguravajue drutvo nije omoguilo vrenje nadzora, na propisani
nain;
10) osiguravajue drutvo nije omoguilo ovlaenom revizoru da izvri
reviziju, na propisani nain;
11) osiguravajue drutvo nije obezbedilo obavljanje aktuarskih poslova,
na propisani nain;
12) osiguravajue drutvo nije dostavilo izvetaje, dokumenta i druge po-
datke, na nain i u rokovima propisanim ovim zakonom;
13) je portfelj osiguranja prenet bez saglasnosti Narodne banke Srbije;
14) osiguravajue drutvo, u ostavljenom roku, nije sprovelo mere koje mu
je naloila Narodna banka Srbije, odnosno nije otklonilo razlog za pre-
duzimanje tih mera;
Osim navedenog, Narodna banka Srbije e osiguravajuem drutvu odu-
zeti dozvolu za obavljanje poslova osiguranja, i ako: 1) je dozvola dobijena na
osnovu neistinitih i netanih podataka; 2) osiguravajue drutvo prestane da is-
punjava uslove za dobijanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja; 3) se broj
akcionara akcionarskog drutva za osiguranje, odnosno, broj lanova (osigura-
nika) drutva za uzajamno osiguranje smanji ispod broja propisanog u ZO, a u
roku od est meseci se nije poveao do tog broja; 4) osiguravajue drutvo obav-
lja poslove osiguranja za koje nema dozvolu Narodne banke Srbije, osim u slu-
aju kada osiguravajue drutvo koje obavlja poslove osiguranja ivota izuzetno
obavlja i poslove osiguranja od prikljune nezgode i dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja, u delu koji pokriva trokove leenja, pod uslovom da se ta osiguranja
odnose na lice koje je zakljuilo ugovor o osiguranju ivota; 5) osiguravajue
drutvo ne odrava osnovni kapital u visini propisanoj za osnivaki kapital; 6)
osiguravajue drutvo ne izdvaja, ne obrazuje i ne odrava tehnike rezerve pro-
pisane zakonom; 7) osiguravajue drutvo ne obezbedi sigurnost deponovanja i
ulaganja sredstava osiguranja, odnosno, nije ouvalo njihovu realnu vrednost; 8)
osiguravajue drutvo nije usvojilo ili ne sprovodi program mera za pokrie gu-
bitka, odnosno, manjka; 9) osiguravajue drutvo nije u ostavljenom roku postu-
pilo prema merama Narodne banka zbog nepostupanja u skladu sa pravilima o
upravljanju rizikom; 10) osiguravajue drutvo nije uplatilo doprinos u garantni
fond, ne izvrava obaveze po osnovu meunarodne karte osiguranja ili ako ne
ispunjava druge zakonom i meunarodnim ugovorima propisane obaveze; 11)
vanredna uprava nije dovela do stabilnosti i likvidnosti osiguravajueg drutva. I
u ovim sluajevima, oduzimanje dozvole ne oslobaa drutvo za osiguranje oba-
veza po osnovu zakljuenih ugovora o osiguranju.
Predlog za pokretanje likvidacionog,
odnosno steajnog postupka
Narodna banka Srbije, istovremeno sa donoenjem reenja o oduzimanju
dozvole zaobavljanje poslova osiguranja, pokree postupak likvidacije, odno-
sno, steaja protiv osiguravajueg drutva. Reenjem o oduzimanju dozvole za
obavljanje poslova osiguranja osiguravajuem drutvu, Narodna banka Srbije e
odrediti i meru zabrane raspolaganja imovinom drutva do otvaranja postupka
likvidacije, odnosno donoenja reenja o pokretanju steajnog postupka.
Privremene mere
Ako Narodna banka Srbije, u vrenju nadzora nad poslovanjem osigu-
ravajueg drutva, utvrdi da je neophodno izrei privremenu meru kojom se
obezbeuje zatita interesa osiguranika i drugih korisnika osiguranja ili izvre-
nje reenja o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova osiguranja, izrei e tu
meru. Privremenom merom moe se naloiti osiguravajuem drutvu da: 1) ne
zakljuuje nove ugovore o osiguranju i ne proiruje obaveze iz preuzetih ugovora
o osiguranju; 2) ne raspolae svojom imovinom bez saglasnosti Narodne banke
Srbije; 3) ne sprovodi odluke upravnog odbora i skuptine drutva, bez sagla-
snosti Narodne banke Srbije. Privremena mera traje do isteka razloga za njeno
uvoenje, a najdue est meseci od dana donoenja reenja o izricanju te mere.
Mere prema lanovima organa uprave, imaocima
kapitala i ostalim ovlaenim licima osiguravajueg drutva
Ako Narodna banka Srbije u postupku vrenja nadzora utvrdi da lan up-
rave ili nadzornog odbora, lice sa posebnim ovlaenjima i kvalifikovani imalac
ne postupa u skladu sa odredbama zakona i drugih propisa i optih akata i time
osiguravajuem drutvu prouzrokuje materijalnu tetu ili pribavi protivpravnu
imovinsku korist ili preduzme radnju koja predstavlja lou poslovnu praksu,
Narodna banka Srbije moe predloiti osiguravajuem drutvu preduzimanje
odgovarajuih mera prema tom licu. U navedenom sluaju Narodna banka Sr-
bije moe predloiti sledee:
1) razreenje, odnosno, prestanak radnog odnosa tog lica u osiguravaju-
em drutvu;
2) privremenu zabranu obavljanja poslova osiguranja, do donoenja odlu-
ke nadlenog organa;
3) predloiti osiguravajuem drutvu da od lica naknadi tetu prouzroko-
vanu protivpravnim radnjama.
Ako se protiv lana uprave ili nadzornog odbora, lica sa posebnim ovla-
enjima i kvalifikovanog imaoca osiguravajueg drutva vodi krivini postupak
za navedene radnje, Narodna banka Srbije moe predloiti suspenziju tog lica sa
radnog mesta u drutvu i suspendovanje prava glasa po osnovu uea u kapitalu
drutva, do okonanja krivinog postupka. Ako lice, u skladu sa merom Narod-
ne banke Srbije, bude suspendovano ili mu prestane radni odnos u osiguravaju-
em drutvu, ne moe biti lan uprave, odnosno nadzornog odbora, niti moe
uestvovati u delatnosti lica povezanog sa osiguravajuim drutvom za vreme od
pet godina od dana izricanja mere.
*
* *
Odredbe ZO o postupku i merama nadzora koji vri Narodna banka Srbi-
je, shodno se primenjuju i na drutva za posredovanje u osiguranju, drutva za
zastupanje u osiguranju, odnosno, zastupnike u osiguranju, agencije za pruanje
drugih usluga u osiguranju, preduzea i druga pravna lica koja imaju posebno
organizovan deo za pruanje drugih usluga u osiguranju, kao i na pravna lica
koja poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju obavljaju na osnovu poseb-
nog zakona.
Narodna banka Srbije i zaposleni u Narodnoj banci Srbije, kao i lice koje
po nalogu Narodne banke Srbije vri dunost utvrenu ovim zakonom, ne odgo-
varaju za tetu koja nastane vrenjem te dunosti, osim ako se dokae da je teta
prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom. Ova lica ne mogu odgovarati
za tetu iz tog stava ni nakon prestanka radnog odnosa u Narodnoj banci Srbije,
odnosno, prestanka vrenja dunosti. Narodna banka Srbije nadoknadie troko-
ve zastupanja zaposlenih u Narodnoj banci Srbije u sudskim i upravnim postup-
cima pokrenutim u vezi s dunostima koje ti zaposleni obavljaju ili su obavljali
na osnovu ovog zakona. Narodna banka Srbije nadoknadie trokove i licima
kojima je prestao radni odnos u Narodnoj banci Srbije.
2. Nadzor nad poslovanjem osiguravajuih drutava
u drugim zemljama
Kad je u pitanju nadzor nad radom osiguravajuih drutava u drugim
zemljama, tu postoje razlike izmeu razvijenih zemalja i zemalja koje su, pre
kratkog vremena, postale lanice EU. Naime, u skandinavskim zemljama postoji
integrisan nadzor, zbog dobro razvijenog finansijskog sektora. Nadzor obavlja
Agencija za osiguranje, a Ministarstvo finansija posredno kontrolie njihov rad.
No, Finska je jedina koja nema jedinstven nadzor. Razlog lei u veoma bitnoj
ulozi osiguranja, a to je obavljanje poslova obaveznog zdravstvenog i socijalnog
osiguranja U Finskoj, nadzor vri Ministarstvo za zdravlje i socijalna pitanja
212
.
Sa druge strane, u Belgiji, nadzor obavlja Biro za integrisani nadzor i Ko-
misija za osiguranje. Komisija ima vea ovlaenja (davanje dozvole za rad) i ono
podnosi izvetaje Ministarstvu finansija
213
. U Francuskoj, osiguranje je dobro
razvijeno i ono predstavlja oslonac ekonomskog razvoja. Francuska ima i razvi-
jen zakonodavni sistem u ovoj oblasti. Nadzor nad osiguravajuim drutvima
vre 2 komisije: 1. Komisija za kontrolu osiguranja; i 2. Komisija za organizaciju
osiguranja. U obe Komisije su ukljueni najeminentniji strunjaci iz oblasti osi-
guranja. Komisija se sastaje dva puta godinje
214
.
Kad su u pitanju druge zemlje, u njima je prisutan tradicionalni koncept
nadzora u osiguranju. Uglavnom, nadzor vri Ministarstvo finansija, Centralna
banka (retki sluajevi) ili Agencije za osiguranje. U Bugarskoj nadzor obavlja:
1) Uprava za nadzor koja donosi odluke vezane za poslovanje osiguravajuih
212 Balaban M., Nadzor u osiguranju, sl.12, http://www.swot.ba/dokumenti/pdf_20090717105911.
pdf
213 Ibidem
214 Balaban M., nav.delo, sl. 13
drutava i podnosi izvetaje Ministarstvu finansija; i 2) Nacionalni savet osigu-
ranja, koji daje i oduzima dozvole za rad osiguravajuim drutvima. U ekoj,
nadzor vri Ministarstvo finansija koje podnosi izvetaje Vladi eke. Finansijski
inspektori moraju biti ugledne linosti iz oblasti osiguranja i moraju ispunjavati
uslove propisane zakonom. U Sloveniji nadzor obavlja Agencija za osiguranje
koje je u svojstvu pravnog lica podnosi izvetaje o radu Vladi Slovenije. Pitanja
vezana za davanje dozvola za rad donosi Senat kao nadzorno telo Agencije za
osiguranje
215
.
Naveemo koji organi obavljaju nadzor nad radom osiguravajuih dru-
tava u pojedinim zemljama, koje, napred, nismo spomenuli: 1. Kipar nad-
zornik nad radom osiguravajuih drutava (Superintenedent of Insurance); 2.
eka Ministarstvo finansija; 3. Estonija Biro za finansijski nadzor; 4. Leto-
nija Komisija za finansijsko i trite kapitala; 5. Litvanija Nadzorna komisija
za osiguranje, 6. Maarska Biro za finansijski nadzor; 7. Poljska Nadzorna
komisija za osiguranje i penzione fondove; 8. Malta Biro za finansijske poslo-
ve; 9. Slovaka Biro za finansijsko trite; 10. Federacija BiH Biro za nadzor
osiguranja; 11. Republika Srpska Ministarsvo finansija; 12. Crna Gora Mini-
starstvo finansija; 13. Makedonija Ministarstvo finansija; 14. Rumunija Nad-
zorna komisija za osiguranje; 15. Rusija Sluba za nadzor osiguranja
216
.
3. Nadzor nad obavljanjem poslova
osiguranja autoodgovornosti
Kao to smo rekli, Narodna banka Srbije vri nadzor nad celokupnom de-
latnou osiguranja, pa i nad obavljanjem poslova osiguranja autoodgovornosti,
dok je po ranijem zakonodavnom reenju, odnosno, po ZOIL iz 1996.godine,
nadzor nad osiguranjem vrilo Savezno ministarstvo finansija. Znai, ZO defi-
nie da Narodna banka Srbije vri nadzor, pre svega, zbog zatite osiguranika.
217

Narodna banka Srbije, praktino, vri sve poslove, koji se tiu osiguranja.
Na osnovu odredaba ZO, Narodna banka Srbije vri nadzor i nad poslovi-
ma osiguranja autoodgovornosti. U vezi sa tim, Narodna banka Srbije vri nad-
zor nad poslovanjem svih osiguravajuih drutava, kao i nad poslovanjem subje-
kata, koji se bave poslovima, koji imaju veze sa osiguranjem, kao to su drutva
za posredovanje u osiguranju, drutva za zastupanje, agencije za pruanje dru-
gih usluga u osiguranju, itd.
218
Moramo rei, da kod obaveznog osiguranja od
autoodgovornosti, Narodna banka Srbije vri kontrolu ne samo osiguravajuih
drutava, ve i organizacija, kao to je Garantni fond (koji je po zakonodavstvu
koje ureuje obavezna osiguranja u saobraaju, pravno lice). Isto tako, Narodna
banka Srbije ima posebnu ulogu i kod graninog osiguranja. Meutim, ZO nije
predvideo odredbe, koje se odnose na posebne oblike osiguranja, pa samim tim,
215 Balaban M., nav.delo, sl. 14 i 15
217 lan 142., st.1. ZO
218 lan 148., st.1. ZO
i na obavezno osiguranje od autoodgovornosti. Znai, reenja, koja se nalaze u
ZOOS, a koja se tiu nadzora nad obaveznim osiguranjem od autoodgovorno-
sti, imaju osnov u ZO, ali samo uz posebno tumaenje. No, moramo znati da
obavezno osiguranje od autoodgovornosti ima svoje specifinosti i da je o tome
trebalo voditi rauna i prilikom donoenja ZO. Naravno, ZOOS definie ulogu
Narodne banke Srbije kod nadzora, ali ne odreuje sve mere, koje ona moe
primenjivati prilikom vrenja nadzora, a definie i situacije kada Narodna banka
Srbije ne vri, direktno, nadzor nad poslovima obaveznog osiguranja od autood-
govornosti. U prilog tome, govori i injenica da je u ZOOS predvieno osnivanje
Informativnog centra, koji deluje u okviru Udruenja osiguravajuih organizaci-
ja, a koji ima posebnu ulogu kod ostvarivanja prava oteenih lica po saobraaj-
nim nezgodama, a o emu e biti rei kasnije. Naravno, treba rei da nadzor nad
Udruenjem osiguravajuih organizacija vri Ministarstvo finansija.
Nadzor nad obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti
u domaem zakonodavstvu specifinosti
Analizu odredba domaeg zakonodavstva (mislimo na ZOOS), u ovoj ob-
lasti, usmeriemo ka sledeem:
1) uloga Narodne banke Srbije u regulisanju premija i uslova obaveznog
osiguranja od autoodgovornosti;
2) uloga Narodne banke Srbije u funkcionisanju Garantnog fonda;
3) uloga navedenog nadzornog organa u sprovoenju graninog osigu-
ranja; i
4) vrenje nadzora nad vrenjem zakonom odreenih javnih ovlaenja
od strane Udruenja osiguravajue organizacije, od strane Ministarstva
finansija.
Ponoviemo, funkcija Narodne banke Srbije, kao nadzornog organa, nad
vrenjem delatnosti osiguranja, definisana je u ZO, to znai da su tim zako-
nom, definisane i mere, koje ona preduzima prema osiguravajuim drutvima i
drugim institucijama, kod vrenja delatnosti osiguranja autoodgovornosti, iako
takav nain regulisanja nije celishodan. No, mere su definisane i u ZOOS, dok je
tim Zakonom predviena i uloga Ministarstva finansija kao nadzornog organa.
Uloga Narodne banke Srbije u definisanju uslova i
premije obaveznog osiguranja od autoodgovornosti,
kao i polise osiguranja
Uslovi osiguranja i tarife premija
Narodna banka Srbije daje saglasnost i na izmenu ili dopunu uslova osi-
guranja i tarifa premija. Naime, osiguravajue drutvo je duno da, pre poetka
primene, dostavi Narodnoj banci Srbije izmene i dopune uslova osiguranja i tarifa
premija, na prethodnu saglasnost. Uz navedene izmene i dopune, dostavlja se i
miljenje ovlaenog aktuara. Narodna banka Srbije mora da dostavi svoju sagla-
snost u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za saglasnost.
219
ZOOS, inae,
predvia da Narodna banka Srbije utvruje osnove premije, odnosno, sledee ele-
mente premijskog sistema u osiguranju autoodgovornosti: 1) kriterijumi za izra-
uvanje premije, kao i strukturu premije. Kad je u pitanju ova vrsta osiguranja,
ne moe se puno odstupiti od osnovnih pravila, kad je u pitanju struktura, a to
je da se premija, pre svega, deli na funkcionalnu premiju i reijski dodatak. Ista
je situacija i kada je u pitanju izraunavanje premije, gde se, takoe, primenju-
ju opta pravila; 2) minimalni iznos tehnike premije za obavezno osiguranje od
autoodgovornosti. Naravno, tehnika premija je najvaniji deo premije i iz nje se
izdvajaju sredstva za izvravanje obaveza i stvaranje rezervi. Narodna banka Srbije
je ovlaena da odredi minimalni procenat bruto premije, koji e se izdvojiti za
tehniku premiju; 3) maksimalni iznos bruto premije, koji e se koristiti kao reij-
ski dodatak. Reijski dodatak se koristi za funkcionisanje osiguravajueg drutva,
a to obuhvata trokove, dohotke, doprinose, itd. Narodna banka Srbije je dobila
ovlaenje da, ovim postupkom, sprei preveliko izdvajanje za reijski dodatak,
kao i nemogunost plaanja teta, usled toga; i 4) najvii iznos naknade, kao i pro-
vizije, koji e se izdvajati za poslove zatsupanja i posredovanja u osiguranju, kao
i za druge poslove vezane za osiguranje autoodgovornosti. Navedena naknada,
odnosno, provizija se plaa, pre svega, licima, koja se bave poslovima posredo-
vanja i zastupanja (drutvima i fizikim licima), ako imaju dozvolu od Narodne
banke Srbije za obavljanje navedenih poslova
220
. Navedeno reenje je predvieno,
radi spreavanja zloupotreba i nelojalne konkuerncije u ovim poslovima. Smatra-
mo da je, od svih navedenih elemenata, koji su vezani za premijski sistem, a koje
odreuje Narodna banka Srbije, najvaniji, za funkcionisanje ovog sistema osigu-
ranja, odreivanje minimalnog iznosa za sredstva tehnike premije.
221
Kada je u pitanju uloga Narodne banke Srbije kod odreivanja uslova osigu-
ranja i tarifa premija, ovde se mogu postaviti dva pitanja. Prvo se tie jedinstvenih
tarifa premija osiguranja autoodgovornosti, a drugo se odnosi na davanje sagla-
snosti od nadzornog organa. Opti uslovi obaveznog osiguranja od autoodgovor-
nosti su, uglavnom, iste ili sline sadrine, tako da moemo da kaemo da su jed-
noobrazni.Osiguranje od autoodgovornosti je obavezno, tako da su i opti uslovi
jedinstveni. Sa tarifama premija je slina situacija. One se odreuju na nivou cele
Republike u zavisnosti, a razlikuju se s obzirom na snagu vozila u KW. Narodna
banka Srbije moe uticati na tarife premija, ali se postavlja pitanje njihove jedno-
strane izmene od strane osiguravajueg drutva. ZOOS regulie i situaciju kada se
Narodna banka Srbije ne izjasni o zahtevu osiguravajueg drutva, u roku od 30
dana. Tada, osiguravajue drutvo nee moi da primenjuje uslove i tarife.
Polisa osiguranja
Sadraj polise osiguranja, kao i nain njenog izdavanja propisuje Narodna
banka Srbije. ZOOS ne govori nita o obrascu polise. Interesantno je da ZOOS
219 lan 6. ZOOS
220 olovi V., Regulisanje nadzora nad osiguranjem autoodgovornosti, Pravni ivot br.
11/2006, Beograd 2006., str. 533
221 uleji P., Novi propisi u obaveznom osiguranju u saobraaju, savetovanje Osiguranje u
svetlu novog zakonodavstva, Pali 2005., Zbornik radova, str. 88
predvia da sadrinu polise odreuje Narodna banka Srbije, obzirom da Zakon
o obligacionim odnosima predvia isto u lanu 902., st.1.
222
Iz toga proizlazi da
Narodna banka Srbije mora poi od odredba tog Zakona, prilikom odreivanja
sadraja polise. Po tome, polisa osiguranja, po ZOOS, je jednoobrazna za celu
teritoriju Srbije.
223
Meutim, to se odnosi samo na sadrinu, a ne i na obrazac
polise, to dovodi do zakljuka da su, po tom pitanju, osiguravajua drutva slo-
bodna. Da li je to, ba, tako? Navedena reenja jesu korak napred u odnosu na
prethodno vaea pravila, ali smatramo da su nedoreena. Da li je bilo potrebno
da se regulie sadraj polise i nain izdavanja, kao i da se, u toj oblasti, daju ovla-
enja nadzornom organu, ako je navedeno, ve, regulisano starijim zakonskim
izvorom.
Isto tako, Narodna banka Srbije propisuje obrazac zahteva za naknadu te-
te, koji oteeno lice upuuje osiguravajuem drutvu, kod nastanka tete po sa-
obraajnoj nezgodi. ZOOS ne govori nita vie od navedenog, tako da moemo
zakljuiti da e se raditi o jednoobraznom obrascu, koji e distribuirati sama Na-
rodna banka Srbije ili e ovlastiti neki drugi organ za to. Naravno, moe se oeki-
vati da sama osiguravajua drutva tampaju obrasce tih zahteva, po jednoobra-
znom obrascu, a kontrolu tampe i korienja vrie Narodna banka Srbije. No,
moemo postaviti pitanje, da li e ova odredba usporiti reavanje podnetih zahte-
va za naknadu tete a samim tim i isplatu iste? U svakom sluaju, ovo je jedan od
vidova efikasne kontrole isplate teta od strane osiguravajuih drutava
224
.
Nadzor nad Garantnim fondom
Uloga Narodne banke Srbije u funkcionisanju Garantnog fonda
Po odredbama ZOOS, Garantni fond odgovara Narodnoj banci Srbije.
225

Inae, da ponovimo, institut Garantnog fonda se, u ZOOS, drugaije regulie nego
u ZOIL. Garantni fond je, kao to je reeno, po novom zakonodavstvu, pravno
lice. Meutim, isti su sluajevi, kada e se koristiti sredstva Garantnog fonda, od-
nosno, kada e se isti aktivirati: 1) u sluaju kada neosigurano vozilo izazove sa-
obraajnu nezgodu; 2) kada saobraajnu nezgodu izazove nepoznato vozilo, kada
se isplauju samo nastale tete na licima; i 3) kada tetu u saobraajnoj nezgo-
di naini vozilo, koje je u momentu nezgode, bilo osigurano kod osiguravajueg
drutva, protiv kojeg je pokrenut steajni postupak. No, postoji i dosta novih ree-
nja, koja se tiu organa Garantnog fonda, izdvajanja sredstava za Fond (izdvajaju
vlasnici vozila, na nain predvien u ZOOS), poslovanja Garantnog fonda, itd.
Meutim, nas, na ovom mestu, interesuje uloga Narodne banke Srbije u
funkcionisanju Garantnog fonda. Narodna banka Srbije daje saglasnost na Statut
Garantnog fonda. Sa druge strane, Upravni odbor uz saglasnost Vlade imenuje
i razreava Direktora Garantnog fonda, Predsednika i lanove Upravnog odbo-
223 lan 19. ZOOS
225 lan 88. ZOOS
ra.
226
Jedan lan Upravnog odbora se imenuje na predlog Narodne banke Srbije.
227
Ali, kad je u pitanju poslovanje Garantnog fonda, ZOOS precizira da nad-
zor nad radom Garantnog fonda vri Narodna banka Srbije.
228
Godinji raun
za prethodnu godinu, sa izvetajem o poslovanju i izvetajem ovlaenog revi-
zora, Garantni fond podnosi Narodnoj banci Srbije i ministarstvu nadlenom
za poslove finansija do 30. aprila tekue godine
229
. Meutim, smatramo da je u
ZOOS trebalo definisati, kada bi i u kojim sluajevima, Narodna banka Srbije
mogla kontrolisati rad Garantnog fonda i kada bi mogla donositi mere, koje bi
se primenjivale. Osim toga, uloga Narodne banke Srbije u radu Garantnog fonda
bi se morala blie definisati i u sluajevima, koji su navedeni, a odnose se na
naknadu tete, koja je nastala upotrebom motornog vozila, koje je osigurano
kod osiguravajueg drutva nad kojim je otvoren steajni postupak. U ZOOS
je predvieno da na Garantni fond, koji je isplatio tetu po polisi, koju je izdalo
osiguravajue drutvo, protiv kojeg je pokrenut steajni postupak, prelaze sva
prava oteenog lica iz steajnog postupka. Znai, Garantni fond stie odreena
prava prema steajnoj masi, odnosno stie status steajnog poverioca, jer
ima poloaj oteenika, ije je potraivanje nastalo pre pokretanja steajnog
postupka. Postavlja se pitanje gubitaka, koje Garantni fond moe da ima, a tiu
se nedovoljnosti steajne mase, kada se Fond moe naplatiti manje od isplaenog
iznosa oteeniku, odnosno, moe se desiti da ne naplati nita. To je pitanje,
koje nije reeno u ZOOS, a gde bi Narodna banka Srbije mogla da reaguje,
odreivanjem veeg procenta doprinosa, koji bi izdvajale osiguravajua drutva.
Sigurno je da, u ovakvim situacijama, treba da reaguje i drugi nadleni dravni
organ (ne samo Narodna banka Srbije), obzirom na vei broj oduzetih dozvola i
pokrenutih likvidacionih postupaka protiv domaih osiguravajuih drutava.
4. Nadzor Narodne banke Srbije nad
sprovoenjem graninog osiguranja
O graninom osiguranju govorimo, onda kada vozilo, koje ulazi u pose-
enu zemlju ne poseduje zelenu kartu, kao dokaz o postojanju osiguranja, kao
ni bilo koje drugo osiguravajue pokrie, koje se predvia sporazumima izmeu
Biroa. U tom sluaju, vozilo, odnosno imalac ili voza istog, mora na granici
poseene zemlje, zakljuiti granino osiguranje sa nekim od domaih osigura-
vajuih drutava, koja imaju dozvolu za bavljenje ovom vrstom osiguranja. To
osiguranje je kratkorono, obzirom da se zakljuuje za odreeni krai vremenski
period.
Nas, na ovom mestu, najvie interesuje zadnji, navedeni, princip, koji se
odnosi na ulogu Udruenja osiguravajuih organizacija (Nacionalnog biroa)
kod ove vrste osiguranja, zbog toga, to nae zakonodavstvo nije, jasno, odredilo
226 lan 82. i 84. ZOOS
227 lan 82. ZOOS
228 lan 88. ZOOS
229 lan 89. ZOOS
ulogu ovog instituta kod ove vrste osiguranja, ve je i po ZOIL, kao i po ZOOS,
za nadzor nad sprovoenjem graninog osiguranja, bilo nadleno Ministarstvo
finansija, odnosno, po ZOOS, Narodna banka Srbije. Treba rei da i organ unu-
tranjih poslova vri nadzor nad ispunjavanjem obaveze zakljuenja graninog
osiguranja od strane vozaa vozila sa stranom registracijom
230
. O drugim obave-
zama organa unutranjih poslova, ZOOS ne govori.
Visinu i strukuru premije za granino osiguranje propisuje Narodna banka
Srbije. Narodna banka Srbije odreuje i elemente za izraunavanje premije.Kao
to smo rekli, ZOOS predvia da Narodna banka Srbije predvia kriterijume
za izraunavanje premije, kao i za strukturu premije, zatim odreuje minimal-
ni iznos tehnike premije, kao i maksimalni procenat bruto premije, koji jedno
osiguravajue drutvo moe da izdvoji za reijski dodatak. Ako Narodna banka
Srbije, prilikom kontrole poslovanja osiguravajueg drutva, utvrdi da navedeni
elementi nisu uopte primenjeni ili nisu primenjeni na pravilan nain, tada e
naloiti njihovu primenu. U ZOOS nisu spomenute konkretne mere, koje Na-
rodna banka Srbije moe preduzeti prema osiguravajuem drutvu.
Nadzor Ministarstva finansija nad vrenjem javnih ovlaenja
od strane Udruenja osiguravajuih organizacija
Ministarstvo finansija vri nadzor nad vrenjem javnih ovlaenja od stra-
ne Udruenja osiguravajuih organizacija (dalje: Udruenje), a ukoliko utvrdi
da se ta javna ovlaenja ne vre u skladu sa Zakonom, tada e naloiti da se
preduzmu mere da se nepravilnosti, uoene u vrenju javnih ovlaenja, uklo-
ne.
231
Da ponovimo koja javna ovlaenja vri Udruenje: 1) obavlja poslove
nacionalnog biroa osiguranja koji proizlaze iz meunarodnog sporazuma o osi-
guranju vlasnika motornih vozila od odgovornosti za tete nastale upotrebom
motornih vozila u zemlji ili inostranstvu; 2) propisuje i tampa obrasce i vri
kontrolu upotrebe meunarodne karte osiguranja vlasnika motornih vozila od
odgovornosti za tete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji ili inostran-
stvu, kao i obradu odtetnih zahteva u vezi s tim osiguranjem (zelena karta);
3) vodi Informacioni centar, Biro za naknadu tete i Registar tetnih dogaa-
ja; 4) prikuplja, obrauje, uva, dostavlja, odnosno objavljuje na svom veb sajtu
podatke od znaaja za obavljanje poslova poverenih ovim zakonom, ukljuuju-
i i podatke o postavljenim odtetnim zahtevima po svakoj polisi osiguranja za
primenu bonus-malus sistema, koje su drutva za osiguranje duna da dostav-
ljaju Udruenju; 5) predstavlja drutva za osiguranje pred dravnim i drugim
nadlenim organima u zemlji i meunarodnim organizacijama za osiguranje; 6)
utvruje visinu doprinosa koji uplauju drutva za osiguranje radi obezbeivanja
sredstava za izvrenje poslova Udruenja poverenih ovim zakonom; 7) donosi
kodeks o ponaanju u poslovima obaveznog osiguranja; 8) obavlja druge poslove
utvrene ovim zakonom.Meutim, mora se rei da Udruenje ima obaveze i pre-
ma narodnoj banci Srbije. Naime, Udruenje mora da obavesti Narodnu banku
230 lan 38. ZOOS
231 lan 71. ZOOS
Srbije o visini doprinosa koji uplauju drutva za osiguranje radi obezbeivanja
sredstava za izvrenje poslova Udruenja, a, isto tako, mora navedenom organu
da dostavi podatke i o primeni bonus-malus sistema
232
.
ZOIL je detaljnije regulisao odnos Udruenja i nadlenih dravnih orga-
na. ZOOS se ne bavi razliitim situacijama, koje mogu nastati, kada je u pitanju
nepotovanje odredaba Zakona. Na primer, kod zloupotrebe zelenih karata, na
bilo koji nain, zatim kod neplaanja teta po predmetima zelene karte i dr. Zna-
i, mora se definisati ne samo odnos Udruenja i osiguravajuih organizacija,
ve i odnos Udruenja i nadlenih dravnih organa. Ipak, moemo zakljuiti da
je ZOOS, u definisanju navedenih odredaba, poao od regulisanja ovog sistema
putem meunarodnog sporazuma.
Mere koje preduzima Narodna banka Srbije
u sluaju povreda odredaba ZOOS
ZOOS odreuje i mere koje Narodna banka Srbije moe preduzeti, ako
doe do povreda odredaba navedenog Zakona. Te mere su iskljuivo usmerene
ka osiguravajuim drutvima, odnosno, lanovima njihovih poslovodstava. Mere
predviene u ZOOS su nezavisne u odnosu na mere koje su predviene u ZO.
U svakom sluaju, ovde se radi o merama koje se preduzimaju samo u vrenju
nadzora nad obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti. Te mere su sledee:
1) Narodna banka Srbije moe javno objaviti informacije o neizvrava-
nju ili neblagovremenom izvravanju obaveza drutva ili o poslovanju
drutva suprotno propisima, na teret drutva;
2) Narodna banka Srbije moe oduzeti saglasnost direktoru ili drugom
odgovornom licu u drutvu, datu saglasno Zakonu o osiguranju;
3) Narodna banka Srbije moe privremeno zabraniti drutvu obavljanje
poslova obaveznog osiguranja;
4) Narodna banka Srbije moe oduzeti drutvu dozvolu za obavljanje po-
slova obaveznog osiguranja;
5) Narodna banka Srbije moe izrei novanu kaznu drutvu, kao i pred-
sedniku, odnosno lanu organa drutva.
Pozitivne i negativne strane regulisanja nadzora nad obaveznim
osiguranjem od autoodgovornosti u ZOOS
Iako se ZOOS primenjuje neto vie od godinu dana, u vreme pisanja
ovog rada, mogu se istai neke njegove pozitivne i negativne strane. No, neemo
govoriti o opravdanosti vrenja nadzora nad osiguranjem, uopte, od strane Nar-
odne banke Srbije, to je regulisano u ZO. Narodna banka Srbije vri nadzor i
nad osiguranjem autoodgovornosti, i to nad svim iniocima ove vrste osiguranja.
Znai, to nije nadzor, samo, nad obavljanjem delatnosti i nad zakonitou rada
jednog osiguravajueg drutva, ve navedeni nadzorni organ ima svoje mesto i
232 lan 70. ZOOS
kod kontrole drugih institucija, bez kojih ne bi ni moglo da funkcionie obavezno
osiguranje od autoodgovornosti. Pozitivne strane navedenog regulisanja nadzora
nad obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti su sledee:
1) Osnivanje Informativnog centra, ije podatke koriste, pre svega, ote-
ena lica. Osim oteenih lica, ti podaci su od velike vanosti i za osi-
guravajua drutva, koja se bave ovom vrstom osiguranja, kao i za sam
nadzorni organ; i
2) Uloga Narodne banke Srbije u odreivanju elemenata premije je veo-
ma znaajna, jer se radi o specifinoj vrsti osiguranja, gde moe doi
do zloupotreba i oteenja treih lica. Zbog toga je bitno da Narodna
banka Srbije odreuje, pre svega, minimalni iznos tehnike premije,
kao i procenat, koji se izdvaja za naknade.
Sa druge strane, vie je negativnih elemenata, koje nalazimo u odredbama
ZOOS, a odnose se na vrenje nadzora. Negativnosti proizlaze, pre svega, iz
nedoreenosti odreenih odedbi, tako da se stie utisak da ZOOS, u ovom delu,
ima dosta praznina, koja se moraju, posebno, tumaiti. Negativne strane navede-
nog regulisanja nadzora u ZOOS odnose se na sledee:
1) Odreivanje sadrine polise osiguranja od strane Narodne banke Sr-
bije, iako Zakon o obligacionim odnosima predvia isto. Ako je zako-
nodavac hteo da definie obaveznost istovetne sadrine polise za sva
osiguravajua drutva, koja se bave osiguranjem od autoodgovornosti,
on se morao pozvati na Zakon o obligacionim odnosima;
2) Nadzor nad vrenjem graninog osiguranja vri Narodna banka Srbije,
kako propisuje ZOOS. To proizlazi iz odredbe, koja se odnosi na odre-
ivanje premije za granino osiguranje od strane navedenog nadzornog
organa. Ako je, ve, definisano da premiju odreuje Narodna banka
Srbije, zato nije navedeno da ovaj organ vri nadzor i nad zakljuenim
polisama osiguranja, po ovoj vrsti osiguranja, kao i nad nezgodama,
koje nastanu po tim polisama. Sa druge strane, ZOOS je definisao nad-
zor nad obavljanjem poslova zelene karte, tako da je regulisao nadzor
nad obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti, kad je prisutan ele-
ment inostranosti, ako granino osiguranje, uslovno, moemo uvrstiti
u ovu grupu osiguranja;
3) ZOOS nije naveo mere, koje Ministarstvo finansija, moe da preduzme
u sluaju nepridravanja pravila i neizvrenja naloga od strane osigu-
ravajuih drutava i drugih organizacija. To se odnosi na nadzor nad
vrenjem javnih ovlaenja od strane Udruenja osiguravajuih organi-
zacija. injenica je da je ZO definisao mere, koje Narodna banka Srbije
moe preduzeti, a to smo i pomenuli na poetku rada, ali je bilo bitno
definisati ovlaenja Ministarstva finansija kod vrenja javnih ovlae-
nja od strane Udruenja osiguravajuih organizacija nad predmetima
zelene karte; i
4) Nadzor Narodne banke Srbije nad Garantnim fondom, morao je biti
definisan na celishodniji nain, kod pitanja naknade tete koju je prou-
zrokovalo vozilo osigurano kod osiguravajueg drutva protiv kojeg je
pokrenut steajni postupak. To se odnosi na status Garantnog fonda u
steajnom postupku i mogunost naplate svih isplaenih teta iz steaj-
ne mase, a o emu je bilo rei.
ZOOS je, prilikom regulisanja obaveznog osiguranja od autoodgovornosti,
stavio u prvi plan Narodnu banku Srbije. To je i oekivano, ako se uzmu u obzir
odredbe ZO. Isto tako, osiguranje od autoodgovornosti je obavezno, tako da je
intervencija drave ovde neophodna. Ipak, ini se da su, u drugi plan, potisnuta
osiguravajua drutva, koja bi trebala da imaju vei uticaj na rad Udruenja osi-
guravajuih organizacija, kao i na Garantni fond.
5. Revizija i interna revizija u osiguravajuem drutvu
233
Revizija u osiguravajuem drutvu
O reviziji u osiguravajuim drutvima govorimo u okviru dela o nadzo-
ru nad radom tih drutava, iako se praktino radi o davanju miljenja strunog
lica na finansijski izvetaj. Revizija finansijskih izvetaja osiguravajueg drutva
vri se u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji
234
kojim se ureuje re-
vizija finansijskih izvetaja, ako u ZO nije drukije ureeno. Sadrinu izvetaja
o obavljenoj reviziji finansijskih izvetaja osiguravajueg drutva blie propisuje
Narodna banka Srbije.
Osiguravajue drutvo obavetava Narodnu banku Srbije o izboru revizo-
ra u roku od sedam dana od dana izbora. Narodna banka Srbije daje saglasnost
na izbor revizora u roku od 15 dana od dana prijema tog obavetenja. Prilikom
odluivanja o davanju te saglasnosti Narodna banka Srbije polazi od strune
osposobljenosti revizora i istinitosti i objektivnosti ranije datih izvetaja, odno-
sno, od toga da li su raniji izvetaji revizora izraeni u skladu sa meunarodnim
standardima revizije. Narodna banka Srbije moe da trai od revizora i dodatna
objanjenja u vezi sa obavljenom revizijom.
Narodna banka Srbije moe u toku vrenja nadzora da zahteva proveru
izvetaja ovlaene revizije od strane ovlaenog revizora koga ona odredi, ako
postoje razlozi za sumnju u ispravnost miljenja ovlaenog revizora. Troko-
ve tog postupka snosi prvobitno ovlaeni revizor, osim ako miljenje ovlae-
nog revizora koga odredi Narodna banka Srbije ne potvrdi razloge zbog kojih je
Narodna banka Srbije ispitivala ispravnost prvobitnog miljenja, u kom sluaju
trokove snosi Narodna banka Srbije.
O ustanovljenim propustima i nepravilnostima u izvetaju o obavljenoj re-
viziji i u radu ovlaenog revizora, prilikom obavljanja revizije u osiguravajuem
drutvu, Narodna banka Srbije obavetava organ nadlean za nadzor nad radom
preduzea za reviziju. Narodna banka Srbije posebno obavetava navedeni organ
233 Interna revizija i revizija se regulie u lanovima 135.-141. i 196.-201. ZO
234 Zakon o raunovodstvu i reviziji Republike Srbije (Sl.glasnik R.Srbije br. 46/06 i 111/09)
o preduzeima za reviziju koja su obavljala reviziju kod osiguravajuih drutava
kojima je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za obavljanje poslova osigura-
nja i o razlozima za oduzimanje dozvole.
Osiguravajue drutvo dostavlja Narodnoj banci Srbije finansijski izvetaj
na koji je miljenje dala ovlaena revizija. Uz taj izvetaj, osiguravajue drutvo
dostavlja i skraeni finansijski izvetaj, koji objavljuje Narodna banka Srbije.
Interna revizija
Pre nego to preemo na analizu regulisanja interne revizije u osigurava-
juim drutvima u ZO, rei emo neto o optim pojmovima vezanim za ovaj
institut. Prilikom sprovoenja interne revizije glavni akteri su subjekat i objekat
ispitivanja. Subjektom interne revizije smatra se organizacija, kompanija, predu-
zee (pravno lice) koje je uspostavilo internu reviziju. Objekat interne revizije
je obiman i heterogen. Internu reviziju obavljaju interni revizor (fiziko lice) ili
revizorski tim. Informacije dobijene iz oblasti interne revizije utiu na donoenje
vitalnih odluka o buduim namerama kompanije kojima se formuliu poslovne
politike i strategije. U toku istorijskog razvoja poslovnih sistema i interne revi-
zije, osnovni predmet ispitivanja su bile poslovne knjige, efikasnost knjigovod-
stva i nedozvoljeni delikti. Ovaj predmet je evoluirao u predmete operativnog
nadzora i kontrole nad segmentima kompanije, znaajnim za njeno odravanje i
rast. Struktura uloge interne revizije zavisi od sledeih faktora: 1. veliine kom-
panije, 2. geografske lokacije, 3. delatnosti kojom se kompanija bavi, 4. poloaja
interne revizije u kompaniji i 5. postojanja i efikasnosti drugih oblika eksternog
nadzora i kontrole i kvaliteta njihovog delovanja. U literaturi razlikujemo po-
delu predmeta interne revizije na tri segmenta: 1. finansijska revizija (Financial
Auditing), 2.revizija poslovanja (Operational Auditing) i 3. revizija usklaenosti
(Compliance Auditing). Bitni okvirni zadaci u sprovoenju interne revizije su:
finansijska revizija, revizija poslovanja, otkrivanje uzroka slabih taaka u po-
slovanju, otkrivanje krivinih dela, vetaenja, savetovanja, razvoj kompanije i
uspostavljanje plana zadataka interne revizije za celu kompaniju i smernice za
upravljanje rizicima
235
.
Osnivanjem Instituta internih revizora u SAD 1941. godine i Institutom
internih revizora u Nemakoj 1956. godine, znatno je ubrzan razvoj interne re-
vizije u preduzeima, a kasnije i u bankama. Ispitivanjem poslovanja u bankama,
lake se shvataju i ocenjuju rizici vezani za ekonomski i finansijski poloaj banke,
bonitet sredstava, dinamika likvidnosti i realnost bilansiranja. Predmet ispitiva-
nja interne revizije u bankama je sloen i heterogen i proao je kroz vie etapa.
No, interna revizija je veoma vana i u osiguravajuim drutvima. Svuda
u svetu, delatnost osiguranja je predmet kako dravnog tako i internog nadzora.
Interni nadzor je: 1. sistem internih kontrola obavljaju ga svi zaposleni tokom
procesa rada u okviru svojih redovnih radnih obaveza i 2. interna revizija is-
235 Interna i operativna revizija, www.kontroling.ftn.uns.ac.rs/.../INTERNA%20I%20OPERA-
TIVNA%20REVIZIJA%201.pdf
pituje poslovanje kroz poslovne promena. Interne kontrole u osiguranju su sin-
tetiki predmet ispitivanja interne revizije. Pored ispitivanja internih kontrola,
interna revizija procenjuje i rizike vezane za status, pravilnike, opte i posebne
uslove osiguranja, tehnike osnove osiguranja, nain i postupak procene i likvi-
dacije teta, rezervaciju teta, prenosne premije, plasmane, reosiguranja i druge
najosetljivije rizike. Poseban akcenat se stavlja na praenju najvanijih postupaka
prilikom sainjvanja godinjih finansijskih izvetaja
236
.
Osiguravajue drutvo je duno da organizuje internu reviziju, koja je sa-
mostalna i nezavisna u obavljanju svojih poslova. Internu reviziju osiguravajueg
drutva obavlja posebni organizacioni deo u drutvu utvren statutom. Interna
revizija osiguravajueg drutva za svoj rad neposredno odgovara nadzornom od-
boru drutva. Organi osiguravajueg drutva i zaposleni u osiguravajuem dru-
tvu ne smeju spreavati, ograniavati ili oteavati izvetavanje o nalazima i pro-
cenama zaposlenih na poslovima interne revizije u osiguravajuem drutvu. Rad
interne revizije osiguravajueg drutva ureuje se pravilnikom o radu interne
revizije, koji donosi upravni odbor drutva.
Kontrola osiguravajueg drutva
Interna revizija osiguravajueg drutva sprovodi stalnu i sveobuhvatnu
kontrolu svih aktivnosti iz poslovanja drutva, a naroito:
1) kontinuirano praenje, proveru i unapreenje sistema rada u osigura-
vajuem drutvu;
2) identifikaciju rizika kojima je osiguravajue drutvo izloeno ili se
moe oekivati da bude izloeno;
3) ocenu i vrednovanje uspostavljenog sistema interne kontrole;
4) izdavanje odgovarajuih preporuka za otklanjanje uoenih nepravil-
nosti i nedostataka i za unapreenje primenjenih postupaka i sistema
rada.
Pod sistemom interne kontrole podrazumevaju se odgovarajue procedu-
re, postupci i radnje, koje je uprava osiguravajueg drutva duna da organizuje
na nain koji odgovara prirodi, sloenosti i rizinosti posla, kao i promenama
uslova poslovanja osiguravajueg drutva koje se mogu predvideti, a u cilju spre-
avanja nepravilnosti i nezakonitosti u poslovanju drutva.
Interna revizija kontrolie i procenjuje: 1) adekvatnost i primenu propisa-
nih politika i procedura kontrole rizika; 2) raunovodstvene postupke i organi-
zaciju obavljanja raunovodstvenih poslova; 3) pouzdanost i aurnost finansij-
skih i upravljakih informacija.
Osiguravajue drutvo je duno da pravilnikom o radu interne revizije i
programom rada interne revizije propie obavljanje funkcije interne revizije u
skladu sa naelima struke i praksom interne revizije, meunarodno priznatim
standardima interne revizije i etikim principima interne revizije.
236 Ibidem
Interni revizori
Za obavljanje poslova interne revizije osiguravajue drutvo mora imati
zaposleno najmanje jedno lice. Osiguravajue drutvo je duno da utvrdi uslove
za imenovanje i razreenje internog revizora, kao i raspored ostalih zaposlenih
u organizacionom delu interne revizije. Lice koje obavlja poslove interne revizije
ne moe obavljati druge poslove u osiguravajuem drutvu, nema ovlaenja i
odgovornost za pripremu akata i druge dokumentacije koja moe biti predmet
interne revizije, niti moe biti lan uprave i nadzornog odbora drutva. Inter-
ni revizor, za svaku obavljenu internu reviziju, sastavlja izvetaj. Interni revizor
obavlja poslove interne revizije na nain propisan ovim zakonom.
Rad interne revizije
Program rada i godinji plan rada interne revizije osiguravajueg dru-
tva usvaja nadzorni odbor drutva. Programom rada interne revizije ureuje se,
naroito: jasno i detaljno definisani rizici u oblasti poslovanja u kojima ti rizici
mogu nastati, ciljevi i zadaci interne revizije, kao i prioriteti u vrenju funkci-
je interne revizije, periodinost, odnosno uestalost aktivnosti interne revizije,
nain sprovoenja programa interne revizije i odgovornost internog revizora s
realizacijom tog programa i stepen obuhvatnosti i detaljnosti interne revizije po
odreenim podrujima poslovanja osiguravajueg drutva. Godinjim planom
rada interne revizije utvruju se planirane aktivnosti interne revizije, a, naroito,
u oblasti poslovanja u kojima e interna revizija izvriti kontrolu poslovanja i
rokove za izvrenje planiranih aktivnosti. Pored obavljanja interne revizije utvr-
ene navedenim programom i planom, interna revizija obavlja pojedinanu re-
viziju na zahtev nadzornog odbora, odnosno, uprave osiguravajueg drutva.
Interna revizija osiguravajueg drutva sastavlja estomesene i godinje
izvetaje o internoj reviziji. estomeseni izvetaj o internoj reviziji sadri:
1) opis izvrenih kontrola poslovanja (predmet revizije);
2) ocenu naina obrade dokumentacije i postupka zakljuivanja ugovora
o osiguranju i izdavanja polisa i likvidacije teta;
3) nezakonitosti i druge nepravilnosti koje je utvrdila interna revizija u
postupku revizije, sa objanjenjima i posledicama uoenih nepravilno-
sti i naznaenjem odgovornih lica;
4) predlog mera za otklanjanje utvrenih nepravilnosti i rokove za njiho-
vo sprovoenje;
5) druge konstatacije, ocene i predloge vezane za otklanjanje nepravilno-
sti koje je utvrdila interna revizija.
Godinji izvetaj o internoj reviziji sadri i: 1) izvetaj o realizaciji programa
rada i godinjeg plana rada interne revizije; 2) rezime znaajnih konstatacija o obav-
ljenoj reviziji; 3) ocenu preduzetih mera za otklanjanje uoenih nepravilnosti.
Interna revizija podnosi izvetaje, istovremeno, i nadzornom odboru i
upravi osiguravajueg drutva. Godinji izvetaj o internoj reviziji, sa miljenjem
nadzornog odbora, upravni odbor osiguravajueg drutva razmatra istovremeno
sa finansijskim izvetajem drutva. Upravni odbor osiguravajueg drutva duan
je da uz godinji izvetaj o internoj reviziji, sa miljenjem nadzornog odbora,
skuptini dostavi i izvetaj o merama koje su preduzete povodom nalaza interne
revizije i nadzornog odbora za otklanjanje uoenih nepravilnosti.
Ako interna revizija utvrdi da osiguravajue drutvo ne postupa u skladu
sa pravilima o upravljanju rizikom i zbog toga drutvu preti nelikvidnost ili ne-
solventnost ili utvrdi da je ugroena sigurnost poslovanja, odnosno, da su ugro-
eni interesi osiguranika, duna je da o tome odmah, a najkasnije u roku od
24 asa od trenutka saznanja, obavesti upravu i nadzorni odbor osiguravajueg
drutva. Ako interna revizija utvrdi da uprava, odnosno, lanovi uprave ili lica sa
posebnim ovlaenjima osiguravajueg drutva ne postupaju u skladu sa pravili-
ma o upravljanju rizikom, duna je da o tome odmah, a najkasnije u roku od 24
asa od trenutka saznanja, obavesti nadzorni odbor tog drutva.
VII) DELATNOST AKTUARA
Nauna disciplina kojom se bave aktuari naziva se aktuarstvo. Aktuar je
strunjak koji poseduje znanja iz matematike, finansijske matematike, matema-
tike osiguranja, matematike statistike i teorije rizika
237
i koji se koristei ma-
tematike metode teorije verovatnosti, statistike i matematike bavi problemima
finansijske neizvesnosti i rizika. Posao aktuara za projekciju buduih dogadaja
ukljuuje analizu podataka iz prolosti, razvoj modela i procenu postojeih rizi-
ka. Veina aktuara radi poslove koji su vezani u delatnosti, kako osiguranja, tako
i penzijskog osiguranja. Aktuarska znanja potrebna su dravnim organima od-
govornim za nadgledanje rada i poslovanja osiguravajuih drutava i penzijskih
fondova. Aktuari rade na kalkulacijama premija osiguranja, odreivanju rezervi
osiguranja, razvoju osiguravajuih proizvoda, kao i upravljanju imovinom i ob-
vezama i drugim poslovima vanim za rad osiguravajuih drutava. No, na pr-
vom mestu, aktuarstvo i rad aktuara je neophodan za egzistenciju osiguravajuih
drutava.
Definisanje aktuarstva u ZO
238
Aktuarske poslove, u smislu ovog zakona, obavljaju ovlaeni aktuari.
Ovlaeni aktuar je lice koje je dobilo ovlaenje Narodne banke Srbije za obav-
ljanje aktuarskih poslova. Uslove za sticanje zvanja ovlaenog aktuara propisu-
je Narodna banka Srbije. Ovlaenog aktuara imenuje direktor osiguravajueg
drutva.
Ovlaeni aktuar daje miljenje o sledeem: 1) nain izraunavanja tarifa
premija; 2) formiranje tehnikih rezervi koje moraju biti obrazovane u skladu sa
237 Koovi J., Uloga i znaaj aktuarske profesije u razvoju trita osiguranja, Savetovanje
Pravo osiguranja u tranziciji, Pali 2003., Zbornik radova, str.221
238 Aktuarstvo se u ZO regulie u lanovima 181.-195.
ZO; 3) akti poslovne politike u postupku njihovog donoenja, odnosno, u po-
stupku izmena i dopuna i primeni akata poslovne politike; 4) finansijski izve-
taji i godinji izvetaj o poslovanju drutva; 5) izvetaj o sprovoenju politike
saosiguranja i reosiguranja; 6) obraunavanje matematike rezerve, to mora biti
u skladu sa ZO; 7) prenos portfelja osiguranja. Ovlaeni aktuar izraunava, od-
nosno, daje miljenje o margini solventnosti i obavlja druge aktuarske poslove,
u skladu sa ZO. Nadleni organi osiguravajueg drutva duni su da u postupku
donoenja, odnosno, utvrivanja navedenih akata, razmotre miljenje ovlae-
nog aktuara. Miljenje ovlaenog aktuara dostavlja se i internoj reviziji i nad-
zornom odboru osiguravajueg drutva. Sadrinu miljenja ovlaenog aktuara
blie propisuje Narodna banka Srbije.
Nezavisnost i samostalnost aktuara
Ovlaeni aktuar nezavisan je i samostalan u vrenju poslova. Ovlaeni
aktuar duan je da obavlja svoju delatnost u skladu sa zakonom i pravilima ak-
tuarske struke, dobrim poslovnim obiajima i poslovnom etikom. Kad ovlaeni
aktuar uoi nepravilnosti u poslovanju osiguravajueg drutva, duan je da upra-
vi i nadzornom odboru drutva predloi mere za otklanjanje uoenih nepravil-
nosti. Osiguravajue drutvo duno je da obezbedi ovlaenom aktuaru stalni i
nesmetani pristup podacima o poslovanju koji su mu neophodni i koje ovlaeni
aktuar zatrai u vezi sa obavljanjem aktuarskih poslova.
Za ovlaenog aktuara ne moe biti imenovano lice koje u osiguravajuem
drutvu obavlja funkciju lana uprave, odnosno nadzornog odbora i internog
revizora drutva. Nadzor nad radom ovlaenih aktuara vri Narodna banka Sr-
bije. Ako se ovlaeni aktuar, prilikom vrenja poslova iz svoje nadlenosti, ne
pridrava obaveza propisanih ovim zakonom, Narodna banka Srbije moe izrei
mere upozorenja ili oduzimanja ovlaenja za obavljanje aktuarskih poslova.
Narodna banka Srbije moe ovlaenom aktuaru izrei meru upozorenja,
ako ovlaeni aktuar ne postupi u skladu sa pravilima ZO. Narodna banka Srbije
reenjem oduzima ovlaenje za obavljanje poslova ovlaenog aktuara, ako je:
1) ovlaenje dobijeno na osnovu neistinitih i netanih podataka; 2) ovlaeni
aktuar bezuslovno osuen za krivino delo koje ga ini nedostojnim za obav-
ljanje aktuarskih poslova; 3) ovlaeni aktuar i pored izreene mere upozorenja
ponovo postupio protiv propisa, kao i protiv pravila aktuarske struke.
Ako posle imenovanja ovlaenog aktuara Narodna banka Srbije imeno-
vanom licu oduzme ovlaenje, odnosno, ako u vezi sa imenovanim licem na-
stupe okolnosti koje se odnose na nespojivost poslova, direktor osiguravajueg
drutva duan je da imenuje novog ovlaenog aktuara, u roku od 30 dana od
dana dostavljanja reenja o oduzimanju ovlaenja za obavljanje poslova ovlae-
nog aktuara, odnosno, od dana nastupanja navedenih okolnosti.
Osiguravajue drutvo, miljenje aktuara
i Narodna banka Srbije
Ako nadleni organ osiguravajueg drutva ne prihvati miljenje ovlae-
nog aktuara, osiguravajue drutvo je duno da, u roku od 15 dana, o tome oba-
vesti Narodnu banku Srbije i da navede razloge zbog kojih taj organ nije prihvatio
miljenje ovlaenog aktuara. U ovom sluaju, Narodna banka Srbije moe do-
neti reenje kojim e naloiti preduzimanje odgovarajuih mera. Ako ovlaeni
revizor utvrdi da finansijski izvetaj osiguravajueg drutva ne prikazuje istinito i
objektivno stanje imovine, kao i rezultate poslovanja, taj izvetaj drutvo dostav-
lja u roku od pet dana ovlaenom aktuaru koji je sainio miljenje na finansijski
izvetaj tog drutva. Ovlaeni aktuar je duan da preispita svoje miljenje u roku
od 30 dana od dana dostavljanja tog izvetaj i o tome obavesti nadleni organ
osiguravajueg drutva koji je usvojio finansijski izvetaj.
Ako se ovlaeni aktuar ne sloi sa izvetajem o obavljenoj reviziji, osigu-
ravajue drutvo je duno da u roku od sedam dana od dana prijema miljenja
ovlaenog aktuara o tome obavesti Narodnu banku Srbije. Narodna banka Srbi-
je se moe saglasiti sa miljenjem ovlaenog aktuara ili sa izvetajem o obavlje-
noj reviziji ili da ima svoje miljenje, o emu obavetava osiguravajue drutvo.
Narodna banka Srbije donosi reenje kojim nalae osiguravajuem drutvu mere
za otklanjanje uoenih nepravilnosti, a drutvo je duno da postupi po reenju
i o tome pismeno obavesti Narodnu banku Srbije, u roku od 30 dana od dana
donoenja reenja.
Narodna banka Srbije moe u toku vrenja nadzora da zahteva proveru mi-
ljenja ovlaenog aktuara od strane ovlaenog aktuara koga ona odredi, ako po-
stoje razlozi za sumnju u ispravnost miljenja ovlaenog aktuara. Trokove ovog
postupka snosi osiguravajue drutvo, osim, ako miljenje ovlaenog aktuara
koga odredi Narodna banka Srbije potvrdi ispravnost miljenja ovlaenog aktua-
ra koga je odredilo drutvo, u kom sluaju trokove snosi Narodna banka Srbije.
*
* *
Da izdvojimo ono to je najvanije za aktuarstvo i rad aktuara. Osigura-
vajua drutva, kao i drutva koja se bave reosiguranjem, pre poetka obavljanja
poslova osiguranja moraju imenovati ovlaenog aktuara. Imenovani ovlaeni
aktuar utvruje ispravnost obrauna tehnikih rezervi, a pri tome, proverava da
li osiguravajue drutvo poseduje odgovarajue podatke za obraun tehnikih re-
zervi kao i njihovu verodostojnost, odnosno, da li su metodi i osnove obrauna
tehnikih rezervi u skladu s pravilima aktuarske struke i vaeim propisima, kao
i da li se oblikuju tehnike rezreve osiguranja, tako da omoguuju trajno ispunja-
vanje svih obaveza osiguravajueg drutva iz ugovora o osiguranju. Imenovani
ovlaeni aktuar odgovoran je i za pitanje, da li se oblikuju premije osiguranja
u skladu sa aktuarskom strukom i vaeim propisima, kao i da li su oblikovane,
tako da omoguavaju trajno ispunjavanje svih obaveza osiguravajueg drutva iz
ugovora o osiguranju. Spomenuti obraun odgovarajue tehnike rezerve obavlja
se na osnovu priznatih aktuarskih postupaka, a pravilnost obrauna odgovarajue
tehnike rezereve treba da potvrdi imenovani ovlaeni aktuar u svojeruno pot-
pisanom miljenju imenovanog ovlaenog aktuara o obraunu odgovarajue teh-
nike rezerve. Miljenje je sastavni deo godinjeg izvetaja osiguravajueg drutva,
a u njemu se navodi koji su metodi obrauna odgovarajue tehnike rezerve kori-
ene za pojedinu vrstu osiguranja. Imenovani ovlaeni aktuar duan je, takoe,
da izradi miljenje o oblikovanju iznosa premija i tehnikih rezervi osiguranja.
Kad je u pitanju Srbija, ranije je postojao veliki problem sa ovlaenim
aktuarima i polaganjem strunog ispita za ovlaenog aktuara. Primarni uslov za
dobijanje zvanja ovlaenog aktuara je bio rad na aktuarskim poslovima u prak-
si, a ne strunost. Kad su u pitanju druge zemlje, situacija je drugaija. Naime,
u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Belgiji, SAD i u drugim zemljama, postoje jaka
udruenja aktuara
239
.
VIII) STATUSNE PROMENE
ZO posebnu panju posveuje statusnim promenama osiguravajuih dru-
tava, kao i drutava za posredovanje i zastupanje u osiguranju
240
. No, posebno
je izdvojeno regulisanje statsunih promena drutva za uzajamno osiguranje.
Osiguravajue drutvo moe vriti spajanje s drugim drutvom za osigu-
ranje ili podelu na dva ili vie drutava za osiguranje, ali, samo, uz saglasnost
Narodne banke Srbije. Spajanje se vri po optim pravilima koja su regulisana
zakonodavstvom, koje ureuje privredna drutva. Isto se moe rei i kad je u pi-
tanju podela osiguravajueg drutva. Drutvo za posredovanje u osiguranju, od-
nosno, drutvo za zastupanje u osiguranju ili agencija za pruanje drugih usluga
u osiguranju moe vriti spajanje s drugim drutvom za posredovanje, odnosno,
zastupanje u osiguranju ili agencijom za pruanje drugih usluga u osiguranju
ili podelu na dva ili vie drutava za posredovanje, odnosno, zastupanje u osi-
guranju ili agencije za pruanje drugih usluga u osiguranju, ali, opet, samo uz
saglasnost Narodne banke Srbije. Interesantno je da zakonodavac nije posvetio
panju transformisanju drutva za posredovanje u drutvo za zastupanje. O tome
nema rei ni u odredbama koje se posveene ovim drutvima. Drutvo za osi-
guranje, drutvo za posredovanje, odnosno, drutvo za zastupanje u osiguranju
i agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju moe promeniti oblik organi-
zovanja samo uz saglasnost Narodne banke Srbije, u skladu sa zakonom. Na sve
navedene statusne promene primenjuju se zakonske odredbe koje se odnose na
osnivanje tih drutava. To znai da se moraju ispuniti svi uslovi koji su odreeni
u ZO, kad je u pitanju stvaranje novog subjekta.
1. Pretvaranje drutva za uzajamno osiguranje u
akcionarsko drutvo za osiguranje
ZO posebno ureuje mogunost transformisanja drutva za uzajamno
osiguranje u akcionarsko drutvo za osiguranje. Logino je da zakonodavac po-
sveuje veu panju ovoj mogunosti, imajui u vidu da su mnoga pravila zajed-
239 Koovi J., nav.delo, str.228
240 Statusne promene se u ZO reguliu lanovima 214.-220.
nika za oba oblika osiguravajuih drutava, kao i da je iznos poetnog fonda si-
gurnosti isti i za akcionarsko drutvo i za drutvo za uzajamno osiguranje. Znai,
drutvo za uzajamno osiguranje moe promeniti oblik organizovanja u akcio-
narsko drutvo za osiguranje, ako ispunjava uslove za osnivanje tog drutva, u
skladu sa zakonom. Na promenu oblika organizovanja drutva za uzajamno
osiguranje u akcionarsko drutvo za osiguranje, shodno se primenjuju odredbe
zakona kojim se ureuje pravni poloaj preduzea koje se odnose na promenu
oblika organizovanja drutva, ako tim zakonom pojedina pitanja nisu drukije
ureena
241
. Odluku o promeni oblika organizovanja drutva za uzajamno osi-
guranje donosi skuptina ovog drutva. Skuptina donosi navedenu odluku tro-
etvrtinskom veinom glasova od ukupnog broja prisutnih lanova skuptine,
ako statutom drutva za uzajamno osiguranje nije predviena vea kvalifikovana
veina. Uprava drutva za uzajamno osiguranje duna je da, uz poziv za sednicu
skuptine, svim lanovima dostavi i predlog odluke o promeni oblika organizo-
vanja, sa poukom o pravu na prigovor o promeni oblika organizovanja i pravnim
posledicama koje iz toga proizlaze. Svaki lan drutva za uzajamno osiguranje
moe najkasnije u roku od tri dana do dana odreenog za zasedanje skuptine
podneti pismeni prigovor na promenu oblika organizovanja drutva. Na odlu-
ku o promeni oblika organizovanja drutva za uzajamno osiguranje saglasnost
daje Narodna banka Srbije. Narodna banka Srbije e odbiti davanje saglasnosti,
ako oceni da se promenom oblika organizovanja drutva za uzajamno osiguranje
mogu ugroziti interesi lanova drutva. Ti interesi mogu biti razliiti, ako imamo
u vidu broj lica koji je potreban, da bi se osnovalo drutvo za uzajamno osigu-
ranje, kao i injenicu da je taj broj razliit u zavisnosti, da li se drutvo za uzaja-
mno osiguranje bavi ivotnim ili neivotnim osiguranjima. Isto tako, drutvo za
uzajamno osiguranje, kao to je reeno, moe biti osnovano ili sa ogranienim ili
sa neogranienim doprinosom, pa i to treba imati u vidu prilikom transforma-
cije ovog drutva u akcionarsko. Zbog toga je veoma bitno da se tano odrede
interesi svakog lana drutva u ovakvoj situaciji.
Odluka o promeni oblika organizovanja drutva za uzajamno osiguranje
sadri nominalni iznos osnovnog kapitala, iznos na koji glase akcije i nain utvr-
ivanja uea pojedinih lanova u kapitalu i druge elemente koje sadri ugo-
vor o osnivanju akcionarskog drutva za osiguranje. Nominalni iznos osnovnog
kapitala ne moe da prelazi vrednost imovine drutva za uzajamno osiguranje,
umanjenu za obaveze tog drutva na dan utvrivanja iznosa. Ako tom odlukom
nije drugaije odreeno, svi lanovi drutva za uzajamno osiguranje uestvuju u
osnovnom kapitalu akcionarskog drutva za osiguranje. Uee pojedinog lana
drutva za uzajamno osiguranje u akcionarskom kapitalu, ako lanovi nisu sa
istim ueem, moe se odrediti na osnovu visine osigurane sume, visine do-
prinosa (premije), visine traenog pokria za sluaj ivotnog osiguranja, kriteri-
juma za raspodelu vika i vremena trajanja lanstva u drutvu. Svaki lan dru-
tva za uzajamno osiguranje koji je uloio prigovor na odluku o promeni oblika
organizovanja drutva ima pravo na isplatu svog uea u kapitalu drutva. Na
osnovu ovih odredaba ZO, moemo govoriti, pre svega, o razlici izmeu osni-
vaa i lanova drutva za uzajamno osiguranje, o emu je, napred, ve bilo rei.
injenica je da se kod odreivanja osnovnog kapitala u akcionarskom drutvu, o
tome treba voditi rauna. Meutim zakonodavac je postavio vei broj kriteriju-
ma, na osnovu kojih se moe odrediti uee svakog lana u kapitalu akcionar-
skog drutva. Vee dileme nema, kad su u pitanju visina osigurane sume, visina
doprinosa, tj. premije i visina pokria kod ivotnog osiguranja, mada bi statutom
drutva za uzajamno osiguranje, ova pitanja morala da budu detaljnije defini-
sana. Postavlja se pitanje da li se u istu ravan mogu staviti ova tri kriterijuma.
Smatramo da se, ovde, ne mogu primenjivati pravila koja se primenjuju, npr. u
steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava, odnosno, da prednost mora
da ima kriterijum visine doprinosa ili premije, obzirom da drutvo nastavlja da
ivi, ali kroz drugi oblik. to se tie kriterijuma raspodele vika, on zavisi od
vrste drutva za uzajamno osiguranje (da li je sa ogranienim ili neogranienim
doprinosom). Smatramo da ovaj kriterijum ima vie smisla kod drutva za uzaja-
mno osiguranje sa neogranienim doprinosom. Zadnji, pomenuti, kriterijum se
odnosi na vreme trajanja lanstva u drutvu. O tome smo, ve, govorili, ali, do-
daemo da bi presudan kriterijum morao da bude uplaeni doprinos, odnosno,
visina premije.
Kao to vidimo, odredbe ZO koje se odnose na transformisanje drutva za
uzajamno osiguranje u akcionarsko drutvo odnose se samo na odluku nadle-
nog organa u drutvu o transformaciji, kao i na udeo u osnovnom kapitalu ak-
cionarskog drutva. Pitanja koja nisu regulisana, a koja je neophodno definisati,
su sledea: 1. Nain namirenja (isplate) onih lanova drutva za uzajamno osi-
guranje, koja ne glasaju za transformisanje drutva, odnosno, koja ne ele udeo
u osnovnom kapitalu akcionarskog drutva; 2. Neophodnost blieg definisanja
navedenih kriterijuma za odreivanje udela u osnovnom kapitalu akcionarskog
drutva, odnosno, jasnije odreivanje njihovog redosleda; i 3. Mogunost tran-
sformisanja drutva za uzajamno osiguranje koje se bavi ivotnim osiguranjima
u akcionarsko drutvo koje bi se bavilo neivotnim osiguranjima. Takva mogu-
nost nije navedena u ZO.
2. Udruenje drutava za osiguranje
ZO sadri odredbu da se drutva za osiguranje mogu udruivati u udrue-
nja drutava za osiguranje. Dalje, ZO odreuje da se na ta udruenja primenjuju
se odredbe zakona kojim se ureuje pravni poloaj preduzea. Kad govorimo
o organizovanju drutava za osiguranje ili osiguravajuih drutava u udruenje,
postavljaju se dva pitanja. Prvo se odnosi na injenicu da li se to organizovanje
odnosi na sve subjekte, koji se, na bilo koji nain, bave pruanjem usluga osigu-
ranja, to bi, osim akcionarskog i drutva za uzajamno osiguranje, obuhvatilo i
drutva za posredovanje i zastupanje u osiguranju, kao i agenciju za pruanje
drugih usluga u osiguranju? Drugo pitanje se odnosi na injenicu da, ve, postoji
Udruenje osiguravajuih organizacija, koje vri poslove vezane za meunarodno
osiguranje autoodgovornosti i koje je, posebno, regulisano u drugim zakonskim
izvorima i da bi se, prilikom, osnivanja, napred spomenutog, Udruenja, moralo
voditi rauna o nazivu te organizacije, kako ne bi dolo do zabune?
Prvo, ne bi trebalo da se u isto Udruenje zajedno organizuju i drutva
koja se bave direktnim pruanjem usluga osiguranja (akcionarska drutva za osi-
guranje i drutva za uzajamno osiguranje) i drutva koja se bave posredovanjem
i zastupanjem, odnosno, agencije. Dva razloga postoje za navedeno. Prvi razlog
se odnosi na samu injenicu da se radi o potpuno razliitim subjektima, u sta-
tusnom obliku. Ne samo to, uslovi za osnivanje su razliiti, delatnost kojima se
bave ti subjekti, odgovornost, itd. Drugi razlog se odnosi na samu unutranju
strukturu ovih subjekata i probleme koje imaju u poslovanju. Ta struktura i ti
problemi su razliiti, tako da bi bilo najuputnije da se navedena drutva organi-
zuju u posebne asocijacije.
Drugo, Udruenje osiguravajuih organizacija ili drutava ve postoji i
ono obavlja poslove vezane za osiguranje autoodgovornosti sa elementom ino-
stranosti, tj. za sistem zelene karte. Udruenje osiguravajuih organizacija ima,
Zakonom, odreena ovlaenja u sistemu zelene karte. Udruenje osiguravajuih
organizacija obavlja ulogu Nacionalnog biroa nae zemlje. Uloga Udruenja osi-
guravajuih organizacija nije, samo, odreena meunarodnim izvorima, koji de-
finiu ulogu i ostalih Biroa zemalja lanica Saveta biroa (glavnog organa u ovom
sistemu), ve i odredbama ZOOS. Udruenje predstavlja osiguravajua drutva
pred nadlenim dravnim i drugim organima, kao i pred meunarodnim orga-
nizacijama za osiguranja. Kada govorimo o Udruenju kao predstavniku osigu-
ravajuih drutava, definiemo njegovu ulogu kao Biroa osiguranja, centralnog
organa u oblasti osiguranja. Udruenje moe predstavljati sva osiguravajua dru-
tva, a, isto tako, moe predstavljati pojedina drutva, kada je potrebno reiti
neko posebno pitanje. To vai i za domae i za meunarodne organe. Udruenje
predstavlja osiguravajua drutva, pre svega, pred nadlenim dravnim organi-
ma (Ministarstvom finansija i Narodnom bankom Srbije), a u meunarodnim
okvirima, Udruenje vri navedenu funkciju pred Savetom biroa. Ne treba is-
kljuiti i injenicu, da Udruenje moe predstavljati osiguravajua drutva i pred
drugim domaim organima, kao i pred meunarodnim, pre svega, pred drugim
Nacionalnim biroima. Ono to je bitno, jeste da Udruenje pred meunarodnim
organima, kao predstavnik osiguravajuih drutava, reava probleme vezane za
odtetne zahteve.
Zbog navedenog, ne bi bilo dobro da se ta asocijacija naziva Udruenje
drutava za osiguranje ili osiguravajuih drutava. Ali, u ZO je navedeno samo
da se moe raditi o vie udruenja, jer se govori u mnoini. U ZO, nema rei o
tome, na koja se drutva odnose ta udruenja, kao i o tome da postoji Udruenje
osiguravajuih organizacija koje se bavi navedenim poslovima osiguranja.
*
* *
Moemo rei da statusne promene nisu do kraja ureene u ZO. To se ne
odnosi samo na drutvo za uzajamno osiguranje, ve i na drutvo za posredova-
nje, odnosno, zastupanje u osiguranju. Postavlja se pitanje, zbog ega je zakono-
davac, u posebnom odeljku ZO, regulisao ovo pitanje. Mnogo bi bilo preglednije
i jasnije da je to uinio u okviru odredaba o samom drutvu. Pozivanje na zako-
nodavstvo koje ureuje status privrednih drutava je neophodno, ali samo u op-
tem smislu. Meutim, u ZO nisu ureena neka pitanja koja su direktno vezana
za ova drutva i delatnost kojom se bave.
IX) STATUS OSIGURAVAJUIH DRUTAVA
U PRAVU EU
O pravu EU koje, izmeu ostalog, regulie osiguranja i rad osiguravajuih
drutava bilo je, ve, rei do sada, a bie rei i kasnije, ali emo, sada, predstaviti
ono to je najvanije, ato su odredbe Direktiva EU u ovoj oblasti, odnosno, ana-
liziraemo ono to su te Direktive EU regulisale, a to je, delimino, uticalo i na
nae zakonodavstvo. U ovom odeljku emo, o regulisanju statusa osiguravajuih
drutava u pravu EU, govoriti uopteno, imajui u vidu da treba posvetiti panju
onome to je najvanije za status navedenih privrednih subjekata, a da bi detalj-
no analiziranje svih odredaba Direktiva EU (dalje: Direktive) koje reguliu ovu
materiju, prevazilazilo okvire ovog rada.
Da bi jedinstveno trite moglo da funkcionie, Direktive za ivotno i ne-
ivotno osiguranje predvidele su niz pravila koja se odnose na davanje dozvole
za rad i kontrolu poslovanja i koja su drave lanice morale da integriu u svoje
nacionalno zakonodavstvo
242
.
Direktive daju mogunost da nacionalni propisi prihvate tradicionalno
razvrstavanje osiguranja, vodei rauna o tome da one vrste i grupe osiguranja
koje predviaju Direktive ne budu izostavljene. Direktive utvruje pravilo da se
odreena vrsta osiguranja moe sprovoditi, samo, ako je navedeno u dozvoli za
rad. Direktive sadre klasifikaciju osiguranja na dve osnovne grupe: neivotna i
ivotna osiguranja. Direktive dozvoljavaju da osiguravajua drutva koja su osno-
vana kao meovita, mogu i dalje da obavljaju i ivotna i neivotna osiguranja
243
.
Direktiva neivotnog osiguranja predvia uslove pod kojima osigurava-
jue drutvo koje je dobilo dozvolu za obavljanje poslova u jednoj ili vie vrsta
osiguranja, moe da obavlja i vrste osiguranja za koje nije dobilo dozvolu. Znai,
predvia se da se osiguravajua drutva mogu baviti i poslovima osiguranja i
poslovima koji su neposredno povezani sa poslovima osiguranja, jer su sredstva
osiguranja strogo namenska i slue za plaanje obaveza iz ugovora o osiguranju,
pa se ne sme dozvoliti da se izvravanjem obaveza iz drugih poslova, ugrozi po-
loaj osiguranika
244
.
Direktive predviaju dva oblika osiguravajuih drutava, kao i veina naci-
onalnih zakonodavstava: akcionarsko drutvo i drutvo za uzajamno osiguranje.
242 Pak J., Harmonizacija propisa o osiguranju sa Direktivama Unije, Harmonizacija
domaeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije: Osiguranje, Sloboda kretanja
robe i kapitala, Pravo konkurencije, Institut za uporedno pravo, Monografija 153,
Beograd 2004., str. 10
243 Pak J., nav.delo, str.11
Delatnost drutva za uzajamno osiguranje nije ograniena na neko podruje
245
.
I ovde vidimo da je od izuzetnog znaaja za jedno trite osiguranja, da drutva
za uzajamno osiguranje mogu obavljati delatnost osiguranja bez ogranienja na
pojedine vrste.
Kao to je reeno, Direktive predviaju da se osiguravajua drutva mogu
baviti samo onim vrstama osiguranja, koja su navedena u dozvoli koju je izdao
nadleni organ za nadzor osiguranja.
Pravo osiguranja u EU veliki znaaj daje aktuarstvu. Veoma je bitno utvr-
diti koje lice moe da obavlja poslove aktuara, kao i posledice neimenovanja ak-
tuara u odreenom roku, zatim uslove za njegovo razreenje, strunu spremu,
poslove koje obavlja, itd.
Kod nas se ne sprovodi osiguranje pravne zatite koje je, inae, veoma
razvijeno u drugim zemljama. Posebna Direktiva regulie ovu vrstu osiguranja,
koja zahteva da se obrada teta vri odvojeno od drugih poslova. Osiguravajua
drutva koja obavljaju vie vrsta osiguranja uz osiguranje pravne zatite pribega-
vaju prenosu ovih poslova na druga drutva i tako izbegavaju sukob interesa, a
to se zahteva u Direktivi. Zakonska mogunost prenosa izdvojenih poslova na
druga lica omoguila bi da se osiguranjem pravne zatite bave i osiguravajua
drutva koja osiguravaju i druge imovinske rizike.
Direktive odreuju da se, kod prenosa portfelja, sprei povreda interesa
osiguranika zbog promene osiguravaa. Moraju se odrediti uslovi pod kojima e
se transakcija obaviti. Ti uslovi se odnose na izbor osiguravaa na koji se ugovori
o osiguranju prenose, dokumenta koja se podnose uz zahtev za izdavanje dozvo-
le za prenos tih ugovora, nain odluivanja o tom zahtevu i dr.
246
.
Solventnost osiguravajuih drutava zavisi od visine osnovnog kapitala,
naina na koji se prati osigurani rizik, plasiranja slobodnih sredstava i formira-
nja odgovarajuih rezervi. Potrebno je utvrditi pravila ija e primena garantova-
ti finansijsku stabilnost osiguravaa.
Direktive ne predviaju koliki osnivaki kapital osiguravai moraju da
imaju, ali polaze od toga da je taj kapital znaajan, obzirom da ini jednu od
stavki koja ini marginu solventnosti osiguravaa. Osnivaki kapital zavisi od
ekonomskih prilika u jednoj zemlji, razvijenosti osiguranja, iskustva u poslova-
nju i nivoa potrebne zatite osiguranika. No, previsok iznos osnivakog kapitala
moe da dovede do nemogunosti poslovanja
247
. Zakonodavac u Srbiji nije po-
tovao ovo pravilo, prilikom usvajanja ZO. To je, kao to smo rekli, dovelo do
oduzimanja dozvole za rad velikom broju osiguravajuih drutava, to nije, samo
po sebi, negativno, ali kriterijum ispunjenja uslova koji se odnosi na iznos osni-
vakog kapitala nije smeo da bude presudan kod prestanka rada ovih subjekata.
Margina solventnosti je slobodni kapital osiguravaa u iznosu koji omo-
guava izvrenje obaveza osiguravaa. Direktive su margini solventnosti posve-
tile veliku panju. Zemlje lanice EU su integrisale pravila Direktive o margini
solventnosti, uglavnom, donoenjem podzakonskih akata u kojima je, u potpu-
nosti, prihvaen nain njenog utvrivanja na osnovu teta i premije. Prva Di-
rektiva o neivotnom osiguranju i prva Direktiva o ivotnom osiguranju utvru-
ju nain izraunavanja margine solventnosti, tako da drave lanice moraju da
utvrde pravila o margini solventnosti posebno za navedene grupe osiguranja. Nije
ostavljena mogunost da drave lanice primene neki drugi nain izraunavanja.
Direktive sadre odredbe i o garantnom fondu. On ini 1/3 margine sol-
ventnosti. No, garantni fond, odnosno, njegova visina zavisi od ekonomske situ-
acije u jednoj zemlji i snage osiguravaa
248
.
Direktive predviaju da osiguravajua drutva moraju da raspolau sred-
stvima koja su potrebna za izvrenje tekuih obaveza u uslovima oekivanog
ponaanja rizika i rezervama koja su potrebna za izravnavanje rizika u vreme-
nu koje obezbeuje izvrenje obaveza i kada ponaanje rizika odstupa od oe-
kivanog, kao to je to sluaj kod masovnih i katastrofalnih teta. No, Direktive
su ostavile zemljama lanicama da blie reguliu ovu materiju. Tehnike rezreve
moraju da pokriju tekue obaveze u poslovnoj godini, a rezerve sigurnosti se
formiraju najee tako to se jedan deo dobiti izdvaja u poseban fond. Sva zako-
nodavstva moraju da posvete vie panje matematikoj rezervi. Aktuari moraju
da uzmu u obzir budue obaveze osiguravaa po osnovu svakog pojedinanog
ugovora, kao i sve isplate na koje osiguranik ima pravo, ukljuujui i trokove i
proviziju
249
.
Kod plasmana sredstava osiguranja, osiguravajue drutvo mora da vodi
rauna o pravilima koja imaju zadataka da spree da se ulaganjem, koje nije
ogranieno, ugroze fondovi osiguranja. Direktive su predvidele i vrstu i nain
plasmana sredstava osiguravaa. Kod plasmana sredstava osiguranja, jedno od
vanijih pitanja je da li se sredstva mogu ulagati u obveznice ili druge hartije od
vrednosti kojima se trguje na tritu hartija od vrednosti u drugim zemljama.
Direktive predviaju iroka ovlaenja subjekata koja sprovode nadzor
nad radom osiguravajuih drutava. Isto tako, Direktive ostavljaju dravama la-
nicama odluku koji organ e sprovoditi poslove nadzora. Nadzor mora da bude
takav da omogui primenu pravila koja su utvrena u Direktivama.
Po Direktivama, poslove reosiguranja treba da obavljaju samo domaa
osiguravajua drutva koja se bave samo tim poslovima
250
.
Kad je u pitanju saosiguranje, u EU se razvija komunitarno osiguranje.
Direktiva o saosiguranju (br. 78/477 od 30.05.1978.), omoguava osiguravaima
koji imaju sedite u nekoj od drava lanica da rizik prenesu i na osiguravajua
drutva iz drugih zemalja lanica, pri emu vodei osigurava ne mora da ima
sedite u dravi u kojoj se nalazi rizik
251
.
Direktiva koja regulie rad posrednika doneta je 1976.godine (77/92 od
13.12.1976. zamenjena Direktivom br. 2002/92 od 9.12.2002.) na sveobuhvatan
nain regulie obavljanje delatnosti posrednika. Posredovanje u osiguranju mo-
raju obavljati kvalifikovana lica na celom podruju EU sa jednom dozvolom, bez
ogranienja i diskriminacije. Delatnost posredovanja se mora obavljati uz po-
sedovanje strunih znanja, zatim, poslovi posredovanja i posrednici se moraju
upisivati u registar, a odgovornost posrednika za tete se mora osigurati. Treba
razlikovati agente od brokera osiguranja. Isto tako, treba posebno regulisati de-
latnost jednih i drugih. No, brokerima treba posvetiti veu panju, jer za njihov
rad ne odgovara osigurava
252
.
Spomenuemo i Direktivu o voenju knjigovodstva u osiguranju, koja sa-
dri niz pravila koja se moraju prihvatiti u svim dravama koja imaju nameru da
postanu lanice EU. Velike razlike koje postoje u strukturi i sadraju u bilansima
osiguravaa koji imaju sedite u dravama lanicama morale su da se otklone,
obzirom na prekogranine delatnosti osiguravaa i potrebu saradnje nadlenih
organa zanadzor drava u kojima se pruaju usluge i drava u kojima je ugovor
o osiguranju zakljuen. Direktiva o godinjim i konsolidovanim raunima osi-
guravaa (br.91/674 od 19.12.1994.) utvrdila je istu strukturu i iste nazive stavki
u bilansima osiguravajuih drutava. Uporedivost knjigovodstvenih podataka je
od velikog znaaja za ocenu solventnosti osiguravaa i nju treba obezbediti i kod
nas, za naa osiguravajua drutva, obzirom na to da e saradnja izmeu osigu-
ravaa u Evropi biti sve vea, a samim tim i potreba da se rezultati poslovanja
naih osiguravaa i onih koji posluju u drugim zemljama Evrope, lake i tanije
utvrde. Zadatak Direktive o voenju knjigovodstva u osiguranju je da obezbedi
detaljno regulisanje nadzora akata i izvetaja osiguravajuih drutava
253
.
*
* *
Analizirajui odredbe naeg zakonodavstva o osiguranju, moramo zaklju-
iti, da su prihvaena samo neka od pravila koja su definisana u spomenutim
Direktivama. To se ne odnosi samo na osnivanje i status osiguravajuih drutava,
ve i na regulisanje posrednika i zastupnika u osiguranju, a naroito na status
stranih osiguravajuih drutava na naoj teritoriji, o emu e, kasnije, biti rei.
Moramo rei da su Direktive ostavile irok prostor zemljama lanicama za re-
gulisanje ove oblasti. To se, naroito, odnosi na osnivaki kapital. No, sa druge
strane, velika panja je posveena margini solventnosti i garantnom fondu. Time
se tite i prava osiguranika i status osiguravajuih drutava, kao i samo trite
osiguranja u jednoj zemlji. Spomenuli smo samo najvanije odredbe koje se tiu
i regulisanja statusa osiguravaa u Srbiji, obzirom da se ova materija u Direktiva-
ma EU regulie veoma iroko. Iz ovoga proizlazi da e se i zakonodavstvo u naoj
zemlji menjati, u skladu sa uslovima, ne samo na tritu osiguranja, ve i u vezi
statusa nae drave prema EU.
252 Pak J., nav.delo, str.19-20
Regulisanje kvalifikovanog uea u pravu EU
Poseban deo emo posvetiti regulisanju kvalifikovanog uea u kapita-
lu osiguravajueg drutva u EU, kao jednom od instituta koji utie na kontrolu
upravljanja i poslovanja. Znai, kao to smo rekli, akti Evropske Unije reguli-
u osiguranje na tri nivoa: ivotno osiguranje, neivotno osiguranje i posebna
pravila o osiguranju. Kad je u pitanju regulisanje kvalifikovanog uea u kapi-
talu osiguravajueg drutva, akti EU reguliu ovo pitanje i kod ivotnog i kod
neivotnog osiguranja. Naime, Direktivom Saveta EU br. 92/49/EEC od 18.juna
1992. godine (kao izmena Direktiva br. 73/229/EEC i br. 88/357/EEC) o usklai-
vanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi u vezi sa poslovanjem u oblasti
direktnog osiguranja, osim ivotnog osiguranja
254
utvrena je obaveza obaveta-
vanja nadlenih organa o identitetu akcionara i lanova koji imaju kvalifikovano
uee (10 % i vie), kao i o visini njihovog uea.
255
Direktiva Saveta EU br.
92/96/EEC od 10. novembra 1992. godine (kao izmena Direktiva br. 79/267/EEC
i br. 90/619/EEC) o usklaivanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi u
vezi sa poslovanjem u oblasti direktnog ivotnog osiguranja
256
propisuje, da se
vlasnika struktura kapitala osiguravajueg drutva mora regulisati odredbama
o kvalifikovanom ueu u kapitalu. Pravila ZO koja reguliu navedeno pitanje,
u skladu su sa pravilima EU, odnosno, sa odedbama pomenutih Direktiva, koja,
izmeu ostalog, reguliu i kvalifikovano uee u osiguravajuem drutvu. Cilj
takvog regulisanja je, pre svega, provera boniteta akcionara, kao i lanova upra-
ve. Od velikog je znaaja profil osnivaa osiguravajuih drutava, obzirom da
delatnost osiguranja omoguava sticanje visokog profita ili prelivanja sredstava,
to je, u ranijem periodu, esto bilo na tetu i osiguranika i drugih korisnika osi-
guranja, a i same drave. Zbog toga je veoma bitno uvoenje odreenih ograni-
enja i provere lica koja su osnivai osiguravajuih drutava i koja stiu kontrolni
paket akcija, kroz kvalifikovano uee u kapitalu.
257
254 Council Directive 92/49/ on the coordination of laws, regulations and administrative
provisions relating to direct insurance other than life assurance and amending Directives
73/239/EEC and 88/357/EEC (third non-life insurance Directive) (O.J. L 228, 11.8.1992.)
255 Gazivoda J., Pravo o osiguranju Evropske unije, Vodi kroz pravo Evropske unije, Institut
za meunarodnu politiku i privredu, Beograd 2005.,str. 14
256 Council Directive 92/96/ on the coordination of laws, regulations and administrati-
ve provisions relating to direct life insurance and amending Directives 79/267/EEC and
90/619/EEC (third life assurance Directive) (O.J. L 360, 9.12.1992.)
257 Mrki D., Petrovi Z., Ivanevi K., nav.delo, str.76
145
Trei deo:
STATUS STRANIH
VAN DRAVE OSNIVANJA (SEDITA)
Zakonodavac je u Srbiji predvideo mogunost da strana pravna i fizika
lica mogu osnovati osiguravajue drutvo u naoj zemlji. Naravno, osnivanje se
vri po odredbama domaeg zakonodavstva. No, sa druge strane, iako takva mo-
gunost postoji u drugim zemljama, pre svega, u zemljama EU, ali i u zemljama
u susedstvu, u Srbiji, jo uvek, nije mogue da na njenoj teritoriji delatnost osi-
guranja obavljaju strana osiguravajua drutva. Kao to smo rekli, u drugim ze-
mljama je to mogue, tako da strana osiguravajua drutva svoje poslove mogu
obavljati ili direktno ili preko filijala na teritorijama drugih drava, odnosno, van
drave osnivanja (sedita). Problem, naravno, postoji i on e jo dugo egzistirati,
sudei po odredbama ZO. Naime, strana osiguravajua drutva e, jo dugo, mo-
rati da ekaju na trenutak, kada e moi, bez osnivanja osiguravajueg drutva
u Srbiji po domaim propisima, da na teritoriji nae drave obavljaju delatnost
osiguranja. Meutim, po izmenama ZO iz 2007. godine, ta mogunost je data,
ali uz ispunjenje uslova, kao i uz izostanak detaljnijeg regulisanja.
*
* *
Pitanje poslovanja stranih osiguravajuih drutava na teritoriji domae ze-
mlje je aktuelno, ne samo sa stanovita prilagoavanja nacionalnog zakonodav-
stva pravu EU, ve i sa stanovita naina i oblika obavljanja delatnosti osiguranja
od strane tih organizacija, uopte, jer strana osiguravajua drutva ne moraju
biti, samo, iz zemalja EU. To pitanje se moe i mora postaviti kod primene ZO,
obzirom da ZO na drugaiji nain regulie ovu materiju, odnosno, ZO nije do-
neo neka nova reenja u oblasti poslovanja stranih osiguravajuih drutava u Sr-
biji, iako je donesen pre, relativno, kratkog vremena. Da li strana osiguravajua
drutva mogu poslovati u Srbiji na direktan nain, odnosno, nesporednim vre-
njem delatnosti osiguranja ili osnivanjem filijala, poslovnih jedinica, poslovnica,
itd., ili e to moi uiniti, jedino, putem osnivanja posebnih osiguravajuih dru-
tava, po propisima nae zemlje, odnosno, zemlje osnivanja? Obzirom da naa
zemlja eli da prilagodi svoje zakonodavstvo zakonodavstvu EU, ovo pitanje je
vie nego aktuelno. injenica je da ZO drugaije regulie ovu oblast od zemalja
lanica EU, kao i od drugih zemalja, koje ele lanstvo u EU, kao i Republika
Srbija. Tu mislimo, pre svega, na bive republike SFRJ, koje pitanje filijala stranih
osiguravajuih drutava reguliu, drugaijim definisanjem njihovog statusa. No,
kao to smo, napred rekli, izmenama ZO, predvidelo se da e strana osigurava-
jua drutva moi da obavljaju poslove osiguranja na teritoriji Srbije, ali nakon
proteka 5 godina od dana ulaska nae zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju.
Ova materija nije dalje regulisana u navedenim izmenama, ali je u ZOOS ova
materija detaljnije regulisana. Kasnije emo tome posvetiti vie panje.
EU je, u ovoj oblasti, postepeno dola do reenja, koja su, sa pojedinim
izuzecima, prihvaena u veini zakonodavstava lanica EU. Ta reenja su po-
sledica definisanja primarnih ciljeva na nivou funkcionisanja trita EU, u koje
spada i delatnost osiguranja. Kretanje kapitala i stanovnitva postavilo je, kao
imperativ, drugaije regulisanje pitanja statusa osiguravajuih drutava u EU. To
se posebno odnosi na mogunost obavljanja delatnosti od strane osiguravajuih
drutava, osnovanih u zemlji lanici EU u drugim zemljama EU. EU je postavila
pravila, koja su definisana u vie posebnih akata donesenih u okviru EU, a, isto
tako, definisani su i principi, koji su prihvaeni u zakonodavstvima zemalja EU,
pa i u zakonodavstvima bivih republika SFRJ, bez obzira da li su lanice EU ili
ne. Neposredno poslovanje jednog osiguravajueg drutva iz zemlje EU na teri-
toriji druge drave ove organizacije, predstavlja glavni cilj delatnosti osiguranja
na tritu EU. No, definisani su i drugi oblici poslovanja u oblasti osiguranja, pre
svega, osnivanje filijala ili drugih slinih oblika u dravama EU.
Pre nego to posvetimo panju regulisanju poslovanja stranih osigurava-
juih drutava putem filijala na teritoriji druge zemlje, osvrnuemo se na status
filijala uopte, kao i na pitanje filijala osiguravajuih drutava. Da li je filijala
pravno lice ili ne, osnovno je pitanje, na koje, pre svega, zakonodavac mora dati
odgovor, obzirom da iz tog odgovora proizlaze mnoge posledice vezane za status,
ne samo filijale, nego i za samo osiguravajue drutvo, osnivaa te filijale. Osim
toga, veoma bitno pitanje je i celishodnost i uspenost ovakvog naina poslo-
vanja stranih osiguravajuih drutava, a na to pitanje moe odgovoriti praksa,
odnosno, iskustvo u dosadanjoj primeni ovakvih reenja.
1. Status filijala uopte
Status filijale u jednoj dravi, zavisi od pravnog sistema te drave. To
znai, da pitanje statusa filijale u jednoj zemlji, odnosno, da li filijala ima status
pravnog lica ili ne, zavisi od regulisanja materije u toj zemlji. Kod ovog pitanja
postoje neke nedoumice, ne samo u naem pravnom sistemu, ve i u pravnim
sistemima bivih republika SFRJ, kao i u pravu EU. To pitanje je veoma bitno,
jer, kao to smo rekli, status filijale moe proizvesti mnoge posledice, koje se
ogledaju, izmeu ostalog, i kroz ispunjenje obaveza tog subjekta prema treim
licima, odnosno, tada se postavlja pitanje odgovornosti osnivaa filijale, odno-
sno, subjekta sa seditem u inostranstvu. Od pravnog sistema te zemlje, zavisie
i da li e se za osnivanje filijale u inostranstvu, traiti ispunjenje uslova, kao i za
osnivanje ostalih pravnih lica preduzea.
Ako bi ovo pitanje analizirali sa stanovita elementa inostranosti, odno-
sno, Meunarodnog privatnog prava, videli bi da lan 17. Zakona o reavanju
Status stranih osiguravajuih drutava van drave osnivanja (sedita) 147
sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (dalje: Zakon o MPP)
258
, definie
pripadnost pravnog lica po pravu drave, po kome je ono osnovano. To znai da
se u toj zemlji nalazi i sedite tog pravnog lica. Sa druge strane, moe se desiti da
pravno lice ima stvarno sedite, kako definie Zakon o MPP. U tom sluaju, ako
pravno lice ima stvarno sedite u drugoj dravi, a ne u onoj, u kojoj je osnovano
i po pravu te druge drave ima njenu pripadnost, smatrae se pravnim licem
te drave. Pravila, koja su definisana za odreivanje dravne pripadnosti prav-
nog lica su razliita od zemlje do zemlje. Ipak, izdvajaju se dva. Jedno se odnosi
na osnivanje i registrovanje pravnog subjekta u zemlji u kojoj e imati i sedite.
Drugo se odnosi na stvarno sedite, odnosno na mesto u kome se obavlja glavna
delatnost ili veina delatnosti tog pravnog subjekta. Ista pravila, koja odreuje i
Zakon o MPP. Pravila koja odreuje Zakon o MPP nisu aktuelna, odnosno, ne
odgovaraju nekim reenjima prihvaenim u drugim izvorima, naroito, u pravu
EU. No, kod nas ne postoje druga pravila za odreivanje dravne pripdanosti
pravnih lica, tako da, uvek, postoji nedoumica ta je stvarno sedite, odnosno,
ta se sve moe podrazumevati pod mestom ili dravom u kojoj se nalazi stvarno
sedite jednog pravnog lica. Isto tako, i od pravila strane zemlje, u kojoj se nalazi
stvarno sedite pravnog lica, zavisi, da li e se ono smatrati pravnim licem te
zemlje ili ne. To su samo neki od problema, koji se mogu pojaviti kod odreiva-
nja pripadnosti pravnih lica, u sluaju primene Zakona o MPP. Meutim, ista ili
slina situacija je i u drugim zemljama.
Da li filijala mora imati dravnu pripadost zemlje u kojoj obavlja svoju
delatnost, odnosno, u kojoj je osnovana ? Miljenja smo da mora, iako se, ovde,
mora postaviti pitanje, koje se odnosi na nemogunost izvravanja obaveza pre-
ma treim licima, odnosno, pitanje steaja. Ali, i pitanje dravne pripadnosti i
pitanje pokretanja steajnog postupka, zavisi, opet, od zakonodavnog sistema ze-
mlje u kojoj se ona osniva.
Ono to moramo rei je sledee: kad govorimo o filijali stranog subjekta,
govorimo o prisustvu elementa inostranosti u jednom graanskopravnom odno-
su, u naem sluaju, u osiguranju. Koje e pravo biti primenjeno na poloaj filija-
le stranog subjekta i delatnost, koju ona obavlja na teritoriji druge drave, zavisi
od toga, da li zemlja, u kojoj filijala obavlja delatnost definie filijalu kao pravno
lice ili ne. Ako bi definisali filijalu kao pravno lice, onda emo istu definisati kao
samostalnu organizacionu celinu (i u tom pogledu, u pojedinim zakonodavstvi-
ma, postoje neke nedoumice i pogrena shvatanja).
259
2. Filijale osiguravajuih drutava
Kad govorimo o filijalama osiguravajuih drutava, interesovae nas, je-
dino, filijale stranih osiguravajuih drutava, odnosno, mogunost poslovanja
tih drutava osnivanjem filijala na domaoj teritoriji. U vezi sa tim, injenica da
258 Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (Sl.list SFRJ br. 43/82,
72/82, Sl.list SRJ br. 46/96)
259 Naroito u zakonodavstvima nekih bivih republika SFRJ.
filijala, poslovna jedinica, poslovnica ili neki drugi slian oblik, moe obavljati
delatnost osiguranja na teritoriji druge zemlje, postavlja pitanje statusa tog su-
bjekta. Ponovimo, da li je ona pravno lice ili ne? To je pitanje, koje se vie puta
postavlja, ali je najznaajnije. Zatim, da li se, na teritoriji druge zemlje, filijala
osniva po propisima, koji su predvieni za osnivanje osiguravajuih drutava ili
po posebnim propisima? Ukoliko zakonodavstvo drave, u kojoj se osniva filijala
predvia posebne propise za isto, postavlja se pitanje, koje posebne uslove, fili-
jale moraju da ispune, da bi obavljali delatnost osiguranja? Na kraju, koje vrste
ugovora o osiguranju filijale mogu da zakljuuju u drugoj zemlji?
Odgovori na ova pitanja zavise od pravnog sistema zemlje, u kojoj se osni-
va filijala. Meutim, moemo rei da filijala mora imati status pravnog lica, ako
je upisana u sudski registar, ako ima svoj raun u poslovnoj banci ili drugoj in-
stituciji, kao i ako ima samostalnost u odnosu na osiguravajue drutvo u drugoj
zemlji. Znai, bitan je status filijale u odnosu na strano osiguravajue drutvo,
odnosno, da li je u zavisnom odnosu ili ne (mora se voditi rauna i o postoja-
nju odnosa drutva keri prema matinom drutvu). Uslovi, po kojima se filijala
osniva na teritoriji druge zemlje, ako je ona pravno lice, moraju biti isti ili slini
sa uslovima osnivanja posebnog osiguravajueg drutva, da bi mogla da obavlja
delatnost osiguranja. Osim toga, posebni uslovi su, takoe, predmet zakonodav-
stva zemlje osnivanja filijale. Kad su u pitanju ugovori o osiguranju, koje filijala
moe zakljuiti, moramo imati u vidu da mnoge zemlje dozvoljavaju da se fili-
jale bave ili samo ivotnim ili samo neivotnim osiguranjem. U tom smislu ovu
oblast reguliu i Direktive EU, o emu e biti rei.
Nas e vie interesovati osnivanje i status filijala stranih osiguravajuih
drutava i obavljanje delatnosti osiguranja preko njih, ali, ponovimo, strano osi-
guravajue drutvo, po reenjima u EU, moe obavljati svoju delatnost i nepo-
sredno u drugoj zemlji lanici. U svakom sluaju, pravo EU je, u oblasti osigura-
nja, omoguilo slobodno obavljanje ove delatnosti i slobodno korienje usluga,
koje proizlaze iz toga.
*
* *
U analizi regulisanja osnivanja i rada filijala stranih osiguravajuih dru-
tava i direktnog vrenja poslova od strane stranog osiguravajueg drutva poi
emo, prvo, od pravila definisanih u pravu EU. Osvrnuemo se i na neka reenja
u pojedinim dravama lanicama EU. Takoe, posvetiemo panju reenjima u
pojedinim dravama regiona, pre svega u Hrvatskoj i Republici Srpskoj (Bosna i
Hercegovina). Naravno, na kraju emo govoriti i o nainu na koji je ovu materiju
regulisao ZO.
Ono to, uvek, treba imati na umu, kad je u pitanju status stranih osigu-
ravajuih drutava van drave osnivanja (sedita), jeste bonitet tih drutava, od-
nosno, efikasnost plaanja teta, kao i pitanje poloaja domaih osiguravajuih
drutava, koja moraju ispuniti uslove po domaem zakonodavstvu (tu se misli,
pre svega, na osnivaki kapital poetni fond sigurnosti) u odnosu na strana
osiguravajua drutva koja ne moraju ispuniti te uslove. U vezi sa tim, postavlja
se pitanje i odliva kapitala u druge drave, o emu e, posebno, biti rei.
3. Regulisanje statusa filijala
osiguravajuih drutava u EU
Osnovni ciljevi unutranjeg trita osiguranja EU
Osiguranje se, u pravu EU, definie kao vrsta finansijskih usluga. Pravo
EU je, u ovoj oblasti, definisalo i primarne ciljeve, potrebne za funkcionisanje
osiguranja na tritu EU. Neki od glavnih ciljeva unutranjeg trita osiguranja
EU su i:
1) osiguravaima, koji imaju sedite u jednoj od zemalja lanica EU mora
biti omogueno da slobodno posluju i pruaju usluge osiguranja u bilo
kojoj drugoj lanici EU, bez osnivanja filijala, agencija, poslovnica, itd.
Ovde se misli na direktno obavljanje delatnosti osiguranja na teritoriji
druge drave;
2) nadzor nad radom osiguravaa mora biti definisan, u osnovi, istovet-
nim najvanijim pravilima u ovoj oblasti. Nadzor je jedno od osetljivih
pitanja. Ko bi vrio nadzor, da li nadzorni organ drave u kojoj posluje
strano drutvo ili nadzorni organ drave, iju pripadnost ima to dru-
tvo. Naravno, da li je uputno da nadzor vre oba nadzorna organa ?
Kada bi, na primer, postojala mogunost da strana osiguravajua dru-
tva obavljaju poslove osiguranja u Srbiji, postavilo bi se, opravdano,
pitanje, da li bi nadzor mogla da vri Narodna banka Srbije;
3) kupac, odnosno osiguranik, mora biti u mogunosti da, u bilo kojoj ze-
mlji lanici EU, zakljui ugovor o osiguranju. To znai, da bilo koji dr-
avljanin bilo koje zemlje lanice EU, moe zakljuiti ugovor o osigura-
nju u bilo kojoj zemlji. On to moe uiniti kod osiguravajueg drutva
koje je osnovano po pravu te zemlje ili kod osiguravajueg drutva koje
nema pripadnost te zemlje;
4) posrednici i zastupnici osiguranja moraju imati slobodu da posluju u
bilo kojoj zemlji lanici pod istim uslovima. Po ovome, bitno je da za-
stupnici i posrednici (bez obzira da li su pravna ili fizika lica) ispune
uslove po pravu svoje zemlje, koja je, naravno, lanica EU, i da, samim
tim, mogu obavljati poslove posredovanja i zastupanja u bilo kojoj dru-
goj zemlji lanici EU. Spomenuli smo samo neke ciljeve, imajui u vidu
da nas, pre svega, interesuje mogunost osnivanja i status filijala osigu-
ravajuih drutava na teritoriji EU. Meutim, bez definisanja i drugih
ciljeva unutranjeg trita osiguranja EU nije mogue objasniti poloaj
i poslovanje osiguravajueg drutva na teritoriji EU.
260
260 Bara I., Osiguranje u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, SORS, Sarajevo, jun
2001., str. 12
Osnov funkcionisanja unutranjeg trita EU, kad je u pitanju osiguranje,
se, izmeu ostalog, sastoji i u injenici da osiguravajua drutva, koja imaju se-
dite u bilo kojoj lanici EU, mogu slobodno obavljati delatnost osiguranja u bilo
kojoj drugoj zemlji lanici EU, bez osnivanja filijala, poslovnica, agencija, itd.
Znai, ta drutva mogu zakljuivati ugovore o osiguranju u drugoj zemlji la-
nici, neposredno, bez ispunjenja nekih posebnih uslova, ako su dobili dozvolu
za obavljanje te delatnosti u matinoj zemlji, koja je, takoe, lanica EU. Trite
osiguranja u zemljama lanicama EU nije odmah liberalizovano. To je injeno
postupno, odnosno u dva vremenska perioda. Prvi period vezan je za vreme od
1975. do poetka devedesetih godina prolog veka. U tom periodu, osigurava-
jue drutvo, koje ima sedite u zemlji lanici EU, moglo je da u drugoj zemlji
lanici osnuje drutvo, samostalni pravni subjekt. Radilo se, znai, o ispunjenju
uslova, koji su zakonom predvieni za osnivanje osiguravajueg drutva ili ne-
kog drugog oblika (filijale, poslovnice i sl.) na teritoriji domae zemlje zemlje
osnivanja.
Drugi period vezujemo za vreme posle 1992. godine, odnosno, period, u
kome je osiguravajuim drutvima doputeno da slobodno odluuju o tome da li
e delatnost osiguranja obavljati direktno ili e to initi preko otvorenog drutva
u drugoj zemlji lanici. Znai, osiguravajua drutva su dobila izbor, ali samo u
okviru zemalja lanica EU.
261
Samim tim, dat je okvir za prilagoavanje nacio-
nalnih zakonodavstava lanica EU, tako da je, time, omogueno da osigurava-
jue drutvo iz zemlje lanice EU obavlja delatnost osiguranja na vie naina,
odnosno kroz vie oblika.
Filijale stranih osiguravajuih drutava, u oblasti vrenja finansijskih usluga
na teritoriji zemalja lanica EU, odnosno, u okviru njih, osiguranja, predstavljaju
oblast, koja se regulie na poseban nain. Naime, osnivanje filijala stranih osigu-
ravajuih drutava, u okviru EU, moramo posmatrati sa dva osnovna aspekta, ali
i sa treeg, koji se odnosi na jednu zemlju, koja nije lan EU. Prvi je osnivanje
filijala od strane osiguravajueg drutva, koje ima sedite u zemlji EU. Bez obzira,
u kojoj je zemlji EU, osiguravajue drutvo dobilo dozvolu za vrenje delatnosti
osiguranja, ono e moi slobodno da prua usluge na teritorijama svih drugih
drava lanica EU. Drugi aspekt je osnivanje ovih subjekata od strane osigurava-
juih drutava, koje dolaze van EU. To znai da je drugaiji status ovih filijala i
da oni moraju ispuniti razliite uslove za osnivanje. Osim toga, moramo, uslovno
reeno, sa treeg aspekta, pomenuti i vajcarska osiguravajua drutva i njihov
status u dravama EU, imajui u vidu da vajcarska nije lanica EU, kao i da mno-
ga zakonodavstva posebno reguliu status osiguravajuih drutava iz ove zemlje.
Usklaivanje nacionalnih zakonodavstava
sa pravom EU u oblasti osiguranja
Kao i u drugim oblastima prava EU, tako i u okviru osiguranja, klju-
no pitanje je usklaivanje nacionalnog zakonodavstva buduih zemalja lanica
sa pravom EU. Svaka zemlja kandidat pregovara sa Evropskom komisijom o
261 Bara, nav.delo, str. 8
uslovim pristupanja, koji su za sve zemlje jednaki. Naravno, to vai i za nau
zemlju. Uslovi pristupanja se sastoje od optih uslova, koji su definisani na sa-
stanku Evropskog Saveta u Kopenhagenu 1993. godine, odnosno, sastoje se iz
potpunog usvajanja acquis communautaire, kao uslova. Acquis communautaire
(dalje: acquis) je skup prava i obaveza, koje sve zemlje, u okviru EU, obavezuje.
Usvajanje acquis-a zahteva pravna i privredna prilagoavanja zemlje kandidata.
Prihvatanje acquis-a je neophodan uslov za lanstvo u EU.
262
Da bi se pregovo-
ri o pristupanju pojedinih zemalja EU bolje organizovali, Komisija EU je defi-
nisala 31 oblast, odnosno acquis, u okviru prilagoavanja pravu EU. Neemo
pomenuti sve oblasti, ali su jedan od tih acquis-a i finansije, koje su podeljene
na dve podoblasti: finansijske ustanove i osiguranje.
263
Mi neemo posveivati
panju finansijskim ustanovama, ve emo se zadrati na prilagoavanju zako-
nodavstva u oblasti osiguranja, kroz Prvi i Drugi stadijum. Ti stadijumi su nivoi
prioriteta prilagoavanja zakonodavstva, tako da Prvi stadijum predstavlja vii, a
Drugi stadijum predstavlja nii prioritet. Miljenja smo da ne moemo na takav
nain odrediti prioritet ovih stadijuma, imajui u vidu da mere Prvog stadiju-
ma predstavljaju osnov za prilagoavanje zakonodavstva, dok su mere Drugog
stadijuma definisale sadrinu uspostavljanja jedinstvenog trita osiguranja na
teritoriji zemalja EU, podrazumevajui i statusne oblike, kroz koje e se obavljati
ta delatnost.
Prvi stadijum
Kod osiguranja, mere Prvog stadijuma ine tri Direktive EU: 1) Direktiva
Saveta EU br.73/239/EEC od 23.jula 1973. godine o usklaivanju zakona, ured-
bi i administrativnih odredbi u vezi sa poslovanjem u oblasti direktnog osigu-
ranja, osim ivotnog osiguranja
264
; 2) Direktiva Saveta EU br. 79/267/EEC od
5.marta 1979. godine o usklaivanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi
u vezi sa poslovanjem u oblasti direktnog ivotnog osiguranja
265
; i 3) Direktiva
Saveta EU br. 91/674/EEC od 19.decembra 1991. godine o godinjim i konso-
lidovanim izvetajima drutava za osiguranje.
266
Prve dve, navedene, Direktive
ine osnov. Najvaniji cilj tih Direktiva, jeste omoguavanje obavljanja delatnosti
direktnog osiguranja. Bilo je potrebno stvoriti pravni okvir, koji bi omoguavao
da osiguravajua drutva iz jedne zemlje lanice EU obavljaju svoju delatnost u
drugoj zemlji lanici po propisima, koje odreuje ta zemlja-zemlja domain, uz
to jednostavniji postupak osnivanja filijale ili nekog drugog oblika, odnosno, uz
262 Bara I., nav.delo, str. 10
263 Bara I., nav.delo, str. 11
264 First Directive 73/239/EEC on the coordination of laws, regulations and administrative
provisions relating to the taking up and pursuit of the business of direct insurance other
than life assurance (OJ L 228, 16.8.1973.)
265 First Directive 79/267/EEC on the coordination of laws, regulations and administrative
provisions relating to the taking up and pursuit of the business of direct life assurance (OJ
L 63, 13.3.1979.)
266 Council Directive 91/674/ on the annual accounts and consolidated accounts of insu-
rance undertakings (O.J. L 374, 31.12.1991.)
to jednostavniji postupak za odobravanje direktnog vrenja delatnosti osigura-
nja. Jedan od zahteva iz Direktiva je i odvojeno obavljanje delatnosti ivotnog
osiguranja. Trea, navedena, Direktiva br. 91/674/EEC odnosi se na donoenje
jedinstvenih pravila o finansijskim izvetajima osiguravajuih drutava, ali njoj,
sada, neemo posveivati posebnu panju, obzirom da je o njoj bilo rei u pret-
hodnom delu.
Drugi stadijum
Drugi stadijum omoguava, merama, koje su njegov sadrinski deo, osi-
guravajuim drutvima da mogu slobodno da odluuju o tome, da li e na teri-
toriji druge zemlje lanice, delatnost osiguranja obavljati direktno, bez osnivanja
filijale ili drugog slinog oblika ili putem osnivanja filijala. Te mere omoguuju
da nadzorni organi zemalja lanica EU direktno komuniciraju. Mere Drugog sta-
dijuma predstavljaju Direktive iz 1992. godine o neivotnom i ivotnom osigura-
nju. To je bilo potrebno, jer mere Prvog stadijuma nisu uspele u stvaranju jedin-
stvenog trita osiguranja i uvoenja jednostavnog postupka osnivanja filijala ili
postupka za dobijanje dozvola za direktno obavljanje delatnosti osiguranja, tako
da je, do uvoenja mera Drugog stadijuma, jo uvek bio stroiji reim nadzora,
zatim, jo uvek su egzistirali tei uslovi za osnivanje filijala u drugoj zemlji, a,
usled toga, korisnik odnosno, osiguranik nije mogao da slobodno bira, sa kojom
e osiguravajuom organizacijom (domaom ili stranom) zakljuiti ugovor o osi-
guranju.
Dve Direktive, koje su donesene u okviru Drugog stadijuma su sledee:
1) Direktiva Saveta EU br. 92/49/EEC od 18.juna 1992. godine (kao izmena Di-
rektiva br. 73/229/EEC i br. 88/357/EEC) o usklaivanju zakona, uredbi i admi-
nistrativnih odredbi u vezi sa poslovanjem u oblasti direktnog osiguranja, osim
ivotnog osiguranja
267
; i 2) Direktiva Saveta EU br. 92/96/EEC od 10. novembra
1992. godine (kao izmena Direktiva br. 79/267/EEC i br. 90/619/EEC) o usklai-
vanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi u vezi sa poslovanjem u oblasti
direktnog ivotnog osiguranja.
268
No, ovu Direktivu je zamenila Direktiva Evrop-
skog Parlamenta i Saveta br. 2002/83/EC u vezi sa ivotnim osiguranjem.
269
Direktiva o neivotnom osiguranju omoguava da osiguravajue drutvo
obavlja svoju delatnost na teritorijama zemalja lanica EU bez ogranienja. Osi-
guravajue drutvo koje je dobilo dozvolu za rad od strane nadlenog nadzornog
organa u matinoj dravi, dravi u kojoj ima sedite, moe da obavlja poslove
osiguranja u drugim zemljama lanicama EU, bez ponovnog podnoenja zahteva
za dobijanje dozvole od strane nadlenog organa u drugoj dravi. Definie se da
267 Council Directive 92/49/ on the coordination of laws, regulations and administrative
provisions relating to direct insurance other than life assurance and amending Directives
73/239/EEC and 88/357/EEC (third non-life insurance Directive) (O.J. L 228, 11.8.1992.)
268 Council Directive 92/96/ on the coordination of laws, regulations and administrati-
ve provisions relating to direct life insurance and amending Directives 79/267/EEC and
90/619/EEC (third life assurance Directive) (O.J. L 360, 9.12.1992.)
269 Directive 2002/83/EEC of the European Parliament and of the Council concerning life
assurance (O.J. L 345, 19.12.2002.)
odnosno osiguravajue drutvo moe obavljati navedene poslove preko filijale
ili direktno, odnosno, nesporedno na teritoriji druge zemlje lanice. to se tie
Direktive o ivotnom osiguranju, ona, takoe, ukida sva ogranienja za bavljenje
ovom vrstom osiguranja. Ova Direktiva jedino propisuje, da se vlasnika struk-
tura kapitala osiguravajueg drutva mora regulisati odredbama o kvalifikova-
nom ueu u kapitalu. To znai da to osiguravajue drutvo mora da ispuni sve
uslove koji se tiu osposobljenosti za obavljanje ove delatnosti. Osim toga, ova
Direktiva odreuje obavezu za osiguravajua drutva, da informiu korisnika,
odnosno, budueg osiguranika o svim elementima ugovora o osiguranju, koji e
biti zakljuen izmeu navedenih stranaka. Naravno, da ponovimo, ova obaveza
se tie samo ugovora o ivotnom osiguranju.
Potrebno je spomenuti i dve Direktive, koje imaju prelazni karakter, od-
nosno koje su olakale definisanje statusa stranih osiguravajuih drutava u ze-
mljama EU. Radi se o Direktivi br. 88/357/EEC od 22.juna 1988. godine
270
i o
Direktivi br. 90/619/EEC od 8. novembra 1990. godine (nije vie na snazi).
271

One su popunile pravnu prazninu, koja se pojavila izmeu donoenja i primene
Direktiva, koje su omoguile slobodu kod osnivanja filijala stranih osiguravaju-
ih drutava i Direktiva, koje su uvele potpunu slobodu, definiui sistem osigu-
ranja na podruju EU, omoguavajui da strano osiguravajue drutvo (naravno
iz zemlje EU) osnuje filijalu u drugoj zemlji lanici, kao i da slobodno vri delat-
nost osiguranja u drugoj zemlji.
Kod prilagoavanja nacionalnog zakonodavstva pravu EU, u oblasti osi-
guranja, potrebno je analizirati i druge akte, odnosno Direktive, ali, sa stanovi-
ta statusa i obavljanja delatnosti osiguravajueg drutva na teritoriji EU, moda
je potrebno, jo, pomenuti i Direktivu br. 64/225/EEC o otklanjanju prepreka i
slobodnom osnivanju i obavljanju delatnosti reosiguranja i retrocesije
272
, koja
zabranjuje bilo kakva ogranienja na podruju EU za obavljanje delatnosti re-
osiguranja. Drave lanice EU mogu slobodno regulisati ovu vrstu osiguranja,
vodei rauna o slobodnom protoku usluga. Da zakljuimo, integracija u EU po-
drazumeva potpuno prihvatanje pravnog sistema te organizacije, a samim tim i
slobodno obavljanje delatnosti osiguranja na tritu EU.
273
Meutim, ta integra-
cija mora biti postepena.
Moemo rei, da se osiguranje, na nivou EU, regulie na tri nivoa, ali se ne
regulie direktno osnivanje i status osiguravajuih drutava, odnosno, svih obli-
270 Second Council Directive 88/357/EEC on the coordination of laws, regulations and admi-
nistrative provisions relating to direct insurance other than life assurance and laying down
provisions to facilitate the effective exercise of freedom to provide services and amending
Directive 73/239/EEC (O.J. L 172, 4.7.1988.)
271 Council Directive 90/619/EEC on the coordination of laws, regulations and administrative
provisions relating to direct life assurance, laying down provisions to facilitate the effective
exercise of freedom to provide services and amending Directive 79/267/EEC (O.J. L 330,
29.11.1990.)
272 Council Directive 64/225/EEC on the abolition of restrictions on freedom of establishment
and freedom to provide services in respect of reinsurance and retrocession (O.J. 56,
4.4.1964.)
273 Story J., Walter I., Political economy of financial integration in Europe, MIT Press, Cam-
bridge, Massachusetts 1997., str.265
ka ovih drutava, ukljuujui tu i njihove filijale. Navedena tri nivoa su ivotno
osiguranje, neivotno osiguranje i posebna pravila o osiguranju. Kada su u pita-
nju posebna pravila o osiguranju u EU, pitanja, koja su regulisana Direktivama,
a koja su vezana za status osiguravajuih drutava su pitanja likvidacije i reor-
ganizacije osiguravajuih drutava, dopunskog nadzora nad solventnou ovih
drutava, kao i, eventualno, pitanje godinjih i konsolidovanih rauna osigurava-
juih drutava, to je predmet posebnog regulisanja. Kao to smo rekli, Direktive
EU se direktno, jo uvek ne bave, unifikacijom pravila za osnivanje i definisanje
poloaja osiguravajuih drutava, ali su postavile osnov za to.
Odliv finansijskih sredstava i ogranienja
Rekli smo, napred, da postoji problem odliva kapitala u ovoj oblasti. To
je problem, o kome bi i na zakonodavac morao da vodi rauna prilikom omo-
guavanja poslovanja stranih osiguravajuih drutava (direktno ili preko filija-
la) u nekom buduem regulisanju ove materije. Znai, ako strano osiguravajue
drutvo iz zemlje lanice EU vri delatnost osiguranja direktno, moe se pojaviti
problem odlivanja finansijskih sredstava u matinu zemlju tog drutva. Mnoge
zemlje, kanididati za ulazak u EU, mogu postaviti odreena ogranienja za odliv
tih sredstava. Tada se moe pojaviti problem vezan za poslovanje stranog osigu-
ravajueg drutva. Ipak, smatra se da zemlje kandidati mogu ukinuti ta ogranie-
nja vezana za odliv sredstava u matinu zemlju osiguravajueg drutva u tri ko-
raka. Prvi korak se sastoji u ukidanju ogranienja, koja se tiu reosiguranja, tako
da treba omoguiti direktno reosiguranje u inostranstvu. Drugi korak se vezuje
za ukidanje ogranienja kod neivotnih osiguranja, obuhvatajui pri tome, i po-
morska, kao i transportna osiguranja. Trei korak se odnosi na ukidanje ograni-
enja kod ivotnih osiguranja.
274
Pruanje usluga osiguranja se, u ovom pogledu,
moe definisati i kao kretanje kapitala, obzirom da u sebi obuhvata upravljanje i
aktivom i pasivom osiguravajueg drutva.
*
* *
Regulisanje poloaja osiguravajuih drutava u pravu EU je skopano sa
razliitim tekoama, koje vezujemo za razliita zakonodavstva, kao i za proi-
renje same EU. Naravno, oblici organizovanja osiguravajuih drutava nisu i ne
mogu biti isti u svim zemljama lanicama EU, ali je bilo bitno definisati osnov-
na merila za osnivanje i status osiguravajuih drutava u istim. Postojanje EU
pretpostavlja slobodno kretanje, kako njenih stanovnika, tako i kapitala. Osigu-
ravajua drutva u zemljama EU moraju imati zajednike karakteristike, koje se
ogledaju u uslovima za osnivanje, odreivanju vrste i porekla kapitala, kojim se
ta drutva osnivaju, samim oblicima poslovanja u ovoj oblasti, kao i u moguno-
sti osnivanja i poloaja filijala ili podrunica u zemljama lanicama. Osnovni cilj
ujednaavanja pravila, jeste mogunost da dravljani zemalja lanica EU slobod-
no koriste usluge osiguranja u bilo kojoj zemlji lanici. Isto tako, ono to nas, na
274 Bara, nav.delo, str. 9
ovom mestu, najvie interesuje, jeste definisanje ujednaenih pravila za osniva-
nje filijala stranih osiguravajuih drutava. Naravno, ovo pitanje zavisi od statusa
filijale, to treba regulisati na nivou celokupnog zakonodavstva jedne zemlje, ne
samo, kada se radi o filijalama osiguravajuih drutava.
4. Status filijala osiguravajuih drutava
u pojedinim lanicama EU
Kada pogledamo zakonodavstva pojedinih zemalja lanica EU, vidimo da
strani kapital (kapital druge zemlje lanice) u oblasti osiguranja, tanije reeno,
poslovanja u ovoj oblasti, moe biti prisutan kroz osnivanje samostalnog osigu-
ravajueg drutva u drugoj zemlji lanici, to je bilo i ranije prisutno. Osnivanje
osiguravajueg drutva po domaim propisima (ne samo onim, koji se odnosi na
osnivanje i poloaj ovih drutava), kao i ulaganje sredstava stranog osiguravaju-
eg drutva u neko domae osiguravajue drutvo, omoguava da strani kapital,
odnosno, strana osiguravajua drutva budu prisutna na tritu osiguranja druge
zemlje, kroz domaa osiguravajua drutva, obzirom da navedena drutva imaju
status domaeg, jer se i osnivanje i ulaganje sredstva u domae osiguravajue
drutvo mora vriti po domaem zakonu. Drugi oblik je osnivanje filijale u dru-
goj zemlji lanici. Naravno, moramo razlikovati sluaj kada strano osiguravajue
drutvo dolazi iz neke od zemalja EU, odnosno, kada ima sedite u toj zemlji
275

i kada to nije sluaj. Filijala se osniva po propisima zemlje u kojoj e obavljati
poslove osiguranja. Drugaija je situacija sa stranim osiguravajuim drutvima,
koja nisu iz zemalja EU. Oni nemaju status, kao, prethodno spomenuta drutva
iz EU, tako da oni mogu obavljati poslove osiguranja na teritoriji zemlje lanice
EU, po posebnim uslovima, pa i kroz osnivanje filijale. Moramo, opet, spomenuti
i status filijala vajcarskih osiguravajuih drutava, koji neke zemlje EU definiu,
pa i zemlje, koje, jo uvek, nisu u EU (kao Hrvatska). Naime, vajcarska osigura-
vajua drutva mogu osnivati filijale u zemljama EU, pod lakim uslovima nego
osiguravajua drutva iz zemalja van EU.
Rekli smo, napred, da posebno pitanje predstavlja osnivanje filijala stra-
nih osiguravajuih drutava iz zemalja van EU. Interesantno je analizirati takvu
mogunost, odnosno, ovde se postavlja pitanje, da li navedena osiguravajua
drutva mogu to uiniti, u kojim zemljama, kao i koje uslove moraju ispuniti,
imajui u vidu razliite vrste osiguranja. Odluka br.2/2001 izmeu Meksika i EU
od 27.02.2001. godine
276
je vrlo interesantna u tom pogledu. Odluka je done-
sena na osnovu Petog protokola Generalnog sporazuma o trgovini i uslugama
(GATS)
277
, koja se odnosi na zemlje lanice Svetske trgovinske organizacije, a
275 Vollbrecht J., Insurance regulation and supervision, Policy Issues in Insurance: Insurance
regulation, liberalisation and financial covergence, OECD 2001., str. 51
276 Decision No. 2/2001 of the EU-Mexico Joint Council of 27. February 2001. Implemen-
ting Articles 6,9, 12(2)(b) and 50 of the Economic Partnership, Political Coordination and
Cooperation Agreement, Annex I, Foreign Trade Information System, www.sice.oas.org/
Trade/mexeufta/english/dec201c.asp
277 Fifth Protocol to the General Agreement on Trade in Services-Decision of the Commitee
on Trade in Financial Services adopting the Fifth Protocol to the General Agreement on
koji obuhvata listu posebnih obaveza (sadranih u Aneksu) za lanice EU, izme-
u ostalog, i obaveza, koje se odnose na obavljanje delatnosti osiguranja. Ona
sadri odredbe o mogunosti obavljanja delatnosti osiguranja od strane osigu-
ravajuih drutava iz Meksika (odnosi se i na ostale finansijske institucije) u ze-
mljama lanicama EU.
Osvrnuemo se na neke delove Aneksa, odnosno, liste posebnih obaveza u
ovoj oblasti. Te obaveze se odnose na mogunost obavljanja ove delatnosti u ze-
mljama lanicama EU. Spomenuemo neke zemlje i mogunosti obavljanja poje-
dinih vrsta osiguranja preko stranih osiguravajuih drutava ili njihovih filijala.
Na primer, kada je u pitanju Austrija, obavezno osiguranje u vazdunom
saobraaju mogue je zakljuiti samo preko posebno osnovanog osiguravajueg
drutva u zemaljama EU ili filijale, koja je osnovana u Austriji. Vee premije za
ugovore o osiguranju izuzimajui reosiguranje i retrocesiju odreuju se za osigu-
ravajua drutva, koja nisu osnovana u EU i filijale koje nisu osnovane u Austriji.
Obavezno transportno osiguranje u vazdunom saobraaju mogue je u Danskoj
zakljuiti samo preko osiguravajuih organizacija osnovanih u EU. U Nemakoj,
strano osiguravajue drutvo moe zakljuivati osiguranje u oblasti meunarod-
nog transporta, jedino preko filijale tog drutva, osnovane u Nemakoj. Kad je u
pitanju Francuska, osiguranje, koje se odnosi na transport, moe se, jedino, zaklju-
iti od strane osiguravajuih drutava, koja su osnovana u EU. Inae, u Francuskoj
se jednako tretiraju filijale stranih i domaih osiguravajuih drutava u pogledu
ispunjavanja finansijskih obaveza i nadzora.
278
U Italiji, osiguranje robe u tran-
sportu i osiguranje vozila dozvoljeno je, samo, osiguravajuim drutvima, koja su
osnovana u EU. Neemo posveivati panju svim zemljama EU, obzirom da su pri-
hvaena navedena pravila o statusu stranih osiguravajuih drutava iz zemalja EU
i iz drugih zemalja, kao i o status njihovih filijala. Svaka zemlja EU, u ovoj oblasti,
ima svoje specifinosti, koje se odnose, pre svega, na vrstu osiguranja.
No, sa stanovita naeg prava osiguranja, interesantnije su drave, koje su
postale lanice EU u zadnjih nekoliko godina. Ne samo to, te drave su i nai suse-
di Slovenija i Bugarska, koje su 2004., odnosno, 2007. godine postale lanice EU.
Slovenija
U Sloveniji, osiguravai iz zemalja lanica EU, mogu obavljati delatnost
osiguranja, odnosno, zakljuivati ugovore o osiguranju bez osnovanih filijala ili
preko njih. Odredbe Zakona o osiguranju (Zakona o zavarovalnitvu) se prime-
njuju i na navedene ugovore o osiguranju. Znai, za osiguranika je svejedno da li
e ugovor o osiguranju zakljuiti sa domaim ili stranim osiguravaem iz zemlje
EU.
279
Kada osiguravai iz zemalja lanica EU osnivaju filijalu u Sloveniji, tada,
Trade in Services (S/L/44)-Decision of the Council for Trade in Services of Dec.1997 on
commitments in financial services; Annex European Communities and their Member
States, Schedule of Specific Commitments (O.J. L 20 27.01.1999.)
278 Usher J. A., Financial Services, Taxation and Monetary Movements, Services and Free
Movement in EU Law, Oxford University Press 2002., str. 407
279 Ivanjko ., Aktualna pitanja osiguranja nakon stupanja Republike Slovenije u Evropsku
Uniju, Zbornik radova Privreda i pravo osiguranja u tranziciji, Cavetovanje Pali 2004.,
str. 121
o tome, moraju obavestiti Agenciju za nadzor preko organa za nadzor zemlje la-
nice EU, gde osigurava ima sedite. To obavetenje mora sadrati spisak osigura-
nja, kojima e se ta filijala baviti, kao i obim tih poslova, posebno za svaku vrstu
osiguranja. Nadzorni organ sedita osiguravajueg drutva mora, takoe, dosta-
viti izjavu o kapitalu drutva (koji je propisan zakonom sedita tog drutva).
280

Osim toga, nadzor nad radom filijale vri nadzorni organ zemlje lanice, odno-
sno, zemlje, gde je sedite drutva i on ima isti poloaj na teritoriji Slovenije, kao
i domai nadzorni organ. Znai, strani subjekt, u ovom sluaju, nadzorni organ,
se izjednaava sa domaim. Naravno, Slovenija razlikuje filijale osiguravajuih
drutava iz drugih zemalja nelanica (u odnosu na drutva iz zemalja EU) i za
njihovo osnivanje odreuje posebna pravila. Naime, strano osiguravajue drutvo
iz zemlje, koja nije lanica EU mora dobiti dozvolu od Agencije za nadzor osigu-
ranja i mora obezbediti minimalni garantni kapital u visini jedne polovine kapi-
tala, koji je odreen za osnivanje osiguravajueg drutva. Takoe, filijalu moraju
voditi dva zastupnika, koji moraju da ispune sve uslove, kao i lanovi upravnog
odbora domaeg osiguravajueg drutva. Isto tako, u filijali, poslove osiguranja,
moraju obavljati struni kadrovi. Nadzor nad radom filijale vri domaa Agencija,
na osnovu domaih propisa. Na kraju, kad su u pitanju filijale vajcarskih osigu-
ravajuih drutava, one moraju imati dozvolu Agencije za nadzor osiguranja, ali
ne moraju da poloe garantni kapital prilikom osnivanja. Kao to se vidi, radi se o
preuzimanju merila, koja su definisana u zemljama EU.
281
Bugarska
Treba, u ovoj oblasti, spomenuti i zemlju, koja je prvog dana 2007. godine,
postala lan EU, a to je Bugarska, koja je zajedno sa Rumunijom najmlai lan
ove organizacije. Naime, bugarski zakonodavac definie da strani osigurava, koji
je registrovan za obavljanje delatnosti osiguranja, u jednoj ili vie zemalja lanica
EU, moe obavljati istu delatnost i u Bugarskoj.
282
Strani osigurava mora imati
dozvolu Komisije za finansijski nadzor za obavljanje navedene delatnosti. Po bu-
garskom zakonodavstvu, predviena je i mogunost registrovanja filijale ili pred-
stavnitva, uopte, tako da strano lice moe registrovati filijalu ili predstavnitvo,
ako je za obavljanje svoje delatnosti registrovan u matinoj zemlji. Filijala mora
biti registrovana kod nadlenog bugarskog regionalnog suda. Isto tako, predvi-
eno je da strano osiguravajue drutvo moe obavljati svoju delatnost i kroz
drutvo sa ogranienom odgovornou. Predviene su i sume osnivakog kapi-
tala za navedene subjekte, u zavisnosti da li e se baviti ivotnim ili imovinskim
osiguranjem, odnosno, reosiguranjem ili svim navedenim oblicima osiguranja.
Sume osnivakog kapitala moraju biti deponovane kod bugarske Centralne ban-
ke. Filijala stranog osiguravajueg drutva u Bugarskoj mora imati zastupnika,
koji ima registrovano prebivalite u toj zemlji.
283
280 Ivanjko ., Osiguranje u Sloveniji, SORS, Sarajevo 2004., str. 7
281 Ivanjko ., nav.delo, str.8
282 Business opportunities in Bulgaria, The Bulgarian chamber of commerce and industry,
www.bcci.bg/law/basic/bussines_in_bulgaria.htm
283 Ibidem
Interesantna je mogunost da strano osiguravajue drutvo moe obavljati
svoju delatnost osnivanjem drutva sa ogranienom odgovornou na teritoriji
Bugarske. Ovde se ne radi o filijali, ve o samostalnom pravnom subjektu, koji
mora ispuniti uslove vezane za osnivaki kapital, a, naravno, mora imati i svoj
raun, itd. Moemo postaviti i pitanje odgovornosti tog drutva sa ogranienom
odgovornou, kao i odnosa tog drutva i stranog osiguravajueg drutva koje je
njegov osniva.
5. Regulisanje statusa filijala osiguravajuih drutava u
Hrvatskoj i Republici Srpskoj (BiH)
Zemlje, koje su kandidati ili koje su u pregovorima u vezi lanstva u EU
(bez obzira na trenutni status i fazu pregovaranja), a ija emo zakonodavstva
analizirati u oblasti osiguranja, tanije u oblasti poslovanja preko filijala stranih
osiguravajuih drutava, jesu Hrvtska, kao zemlja, koja je, faktiki, blia ulasku
u EU, kao i Republika Srpska (u okviru BiH), koja nema, jo uvek, takav poloaj.
Osim to su navedene zemlje kandidati za ulazak u EU, one su, sa stanovita
naeg prava, interesantne, zato to su bive republike SFRJ i to na drugaiji na-
in reguliu ovu materiju (blie merilima EU u ovoj oblasti) od Srbije, koja nije,
u oblasti statusa i poslovanja stranih osiguravajuih drutava na naoj teritoriji,
napravila korak blie EU, iako je, pre relativno kratkog vremena, donesen novi
Zakon. No, veu panju emo posvetiti Bosni i Hercegovini, odnosno, Republici
Srpskoj. Naime, analiziraemo status osiguravajuih drutava iz razliitih entite-
ta (mislimo na Federaciju BiH i Republiku Srpsku).
Hrvatska
Hrvatsku smo, napred, kratko pomenuli u nastojanjima da svoje zakon-
odavstvo u oblasti osiguranja prilagodi zakonodavstvu Evropske Unije. ZOSH
definie da osiguravajua drutva, na teritoriji Republike Hrvatske, mogu os-
nivati domaa i strana fizika i pravna lica. Meutim, pod stranim licima, hr-
vatsko zakonodavstvo podrazumeva dve vrste stranih subjekata. ZOSH definie
stranu zemlju, kao zemlju van EU
284
i dravu lanicu, pod kojom podrazumeva
dravu iz EU
285
. Praktino, ovom odredbom se odreuje i drugaiji status sub-
jekata koji dolaze iz zemlje lanice EU ili iz neke druge zemlje. Takoe, ZOSH
definie da je vajcarsko osiguravajue drutvo pravno lice, koje je za poslove
osiguranja u Hrvatskoj dobilo dozvolu nadlenog nadzornog organa.
286
Znai,
posebno se odreuje status stranog osiguravajueg drutva, koje dolazi iz
vajcarske, tako da je, ak, i posebna odredba posveena tome. Predvieno je
da strana osiguravajua drutva, koja nisu iz zemalja lanica EU, mogu osnivati
svoje filijale (podrunice) u Hrvatskoj pod uslovima predvienim u ZOSH, kao i
284 lan 5., st.1. ZOSH
285 lan 4. , st.1. ZOSH
286 lan 5., st.4. ZOSH
uz podnoenje propisane dokumentacije. To znai, da e ta lica morati da ispune
sve uslove, koji su predvieni u ZOSH, kao i domaa lica, koja osnivaju drutva
sa seditem u Hrvatskoj. Ti uslovi su sledei:
a) poslove osiguranja filijale moraju da vode, najmanje, dva lica koja su
ovlaena da zastupaju osnivae;
b) filijala mora da bude kadrovski i tehniki osposobljena;
c) filijala mora da raspolae sa deponovanim sredstvima u iznosu od jed-
ne polovine iznosa osnivakog kapitala, koji je predvien u ZOSH;
d) filijala mora da raspolae na teritoriji Hrvatske sa imovinom u vred-
nosti od jedne polovine garantnog kapitala koji je propisan u ZOSH.
U vezi sa tim, filijala mora da deponuje i iznos kao jemstvo za plaanje
obaveza iz ugovora zakljuenih na teritoriji Hrvatske.
287
Osiguravajua drutva iz zemalja lanica EU mogu poslove osiguranja
na teritoriji Hrvatske obavljati neposredno ili preko filijale.
288
Ova odredba je
u skladu sa ciljevima unutranjeg trita osiguranja EU. Znai, kao i u drugim
zemljama EU, strana osiguravajua drutva iz zemalja EU, mogu neposredno
sklapati ugovore o osiguranju na teritoriji Hrvatske, iako Hrvatska, jo uvek, nije
lanica EU. I hrvatska osiguravajua drutva mogu, preko filijala, obavljati po-
slove osiguranja na teritoriji i drava lanica i drugih stranih drava.
289
Ta dru-
tva moraju o tome obavestiti nadleni nadzorni organ u Republici Hrvatskoj,
a moraju da ispune i uslove za obavljanje poslova osiguranja putem filijala ili
neposredno u zavisnosti da li se radi o dravama lanicama
290
ili ne. Ako se radi
o drugim stranim dravama, tada e hrvatska osiguravajua drutva moi da
obavljaju poslove osiguranja samo preko filijale, po uslovima, koji su predvieni
u zakonodavstvu zemlje, gde filijala obavlja delatnost osiguranja.
291
Strana osiguravajua drutva obavljaju delatnost osiguranja u Hrvatskoj,
pre svega kao samostalna drutva. Ukupan broj osiguravajuih drutava (kako
domaih, tako i stranih) u Hrvatskoj je u julu 2006. godine iznosio 24.
292
Po-
jedine strane osiguravajue organizacije su, u Hrvatskoj, osnovale drutva keri
stranih drutava ili su ta drutva nastala spajanjem domaeg i stranog osigura-
vajueg drutva. To je primer sa Kvarner Wiener Stdtische. To drutvo je dru-
tvo ker austrijskog drutva Wiener Stdtische Allgemeine Versicherung AG i
nastalo je spajanjem hrvatskog drutva Kvarner osiguranja iz Rijeke i Wiener
Stdtische iz Zagreba.
293
No, pretpostavka je da e strana osiguravajua drutva
za obavljanje svoje delatnosti koristiti i druge statusne oblike predviene u na-
vedenom Zakonu. Vidimo da hrvatski zakonodavac na detaljan nain ureuje
288 lan 82., st.1. ZOSH
289 lan 76., st.1. ZOSH
290 lan 77., st.1. ZOSH
291 lan 81., st.1. ZOSH
292 Trite osiguranja u Republici Hrvatskoj, Hrvatska gospodarska komora 2006., www.hi-
dra.srce.hr/arhiva/
293 Vidi: www.poslovniforum.hr
ne samo razliku izmeu osiguravajuih drutava koja dolaze iz razliitih stranih
zemalja (mislimo, pre svega, na lanice i nelanice EU), ve i odgovornost filijala
stranih osiguravajuih drutava koja moraju da ispune, pre svega, uslove koji se
tiu novanog kapitala sa kojima moraju da raspolau u obavljanju poslova osi-
guranja na teritoriji Hrvatske.
Republika Srpska (BiH)
Status stranih osiguravajuih drutava u Republici Srpskoj
Kao to smo rekli, Republika Srpska, kao entitet u okviru BiH, prilagodila
je, u odreenom obimu, svoje zakonodavstvo u oblasti osiguranja, merilima koje
su definisale ne samo drave EU, ve i druge zemlje. To se odnosi, pre svega, na
statusni deo tog zakonodavstva, odnosno, na status stranih osiguravajuih dru-
tava. Iako, slobodno to moemo rei, sistem osiguranja, ni blizu nije razvijen u
Republici Srpskoj, kao to je to u nekim susednim zemljama, odnosno, u Hrvat-
skoj, pa ak i u Srbiji, da ne govorimo o drugim zemljama, naroito onima iz EU,
donesen je Zakon, koji se odnosi, pre svega, na status osiguravajuih drutava, a
samim tim, i na filijale stranih drutava, s tim to taj Zakon razlikuje strana osigu-
ravajua drutva, odnosno, njihove filijale iz drugog entiteta, odnosno Federacije
BiH i filijale osiguravajuih drutava iz drugih zemalja. Videemo kasnije, strano
osiguravajue drutvo moe poslovati u Republici Srpskoj preko registrovanih fi-
lijala. ZDO je filijalu osiguravajueg drutva definisao kao organizacionu jedinicu
drutva za osiguranje, na koju je drutvo prenelo deo ovlaenja za nastupanje u
pravnom prometu sa treim licima i koja se kao organizaciona jedinica upisuje u
sudski registar.
294
Ovde treba analizirati tri pitanja, od ijih odgovora e zavisiti i
status navedenih filijala. Prvo pitanje se odnosi na definiciju organizacione jedi-
nice drutva za osiguranje, odnosno, da li je ta jedinica samostalna ili ne. Iz ove
odredbe se moe zakljuiti da nije. Zatim, prenos ovlaenja na tu organizacionu
jedinicu, takoe, govori da nije u pitanju samostalni subjekt. I tree pitanje se od-
nosi na upis u sudski registar, to definie filijalu kao samostalno pravno lice, to
ne proizlazi iz ostala dva pitanja, odnosno, elemenata ove odredbe.
Strano osiguravajue drutvo, koje nema sedite u Bosni i Hercegovini,
moe da obavlja delatnost osiguranja u Republici Srpskoj u obliku filijale, nakon
dobijanja dozvole za rad od Agencije RS i izvri upis u sudski registar. Filija-
la stranog osiguravajueg drutva ima svojstvo pravnog lica i pod nadzorom je
Agencije RS.
295
Osiguravajua drutva, koja nemaju sedite u BiH, mogu, u Re-
publici Srpskoj, obavljati delatnost osiguranja u zavisnosti od registracije u zemlji
njihovog sedita.
296
Ako je strano osiguravajue drutvo registrovano i za poslo-
ve ivotnog i za poslove neivotnog osiguranja, tada e ono moi u Republici
Srpskoj da vri delatnost ili samo ivotnog ili samo neivotnog osiguranja preko
registrovanih filijala. Zatim, ako to drutvo obavlja poslove neivotnog osigura-
nja preko supsidijernog drutva u Republici Srpskoj, tada e ono moi da dobije
dozvolu za obavljanje poslova ivotnog osiguranja preko filijale. Ako je strano
294 lan 2. ZDO
295 lan 45., st.1. ZDO
296 lan 46. ZDO
osiguravajue drutvo, u svojoj zemlji, registrovano za poslove samo jedne vrste
osiguranja, ivotnog ili neivotnog, tada e ono moi da obavlja navedenu regi-
strovanu vrstu osiguranja, takoe, preko registrovane filijale.
297
Da bi strano osiguravajue drutvo dobilo dozvolu za rad filijale u Repu-
blici Srpskoj, ono mora biti osnovano kao akcionarsko drutvo ili kao drutvo
za uzajamno osiguranje ili u nekom drugom obliku drutva za osiguranje, koji
je predvien u zemljama lanicama EU, kao i da u matinoj zemlji, ima dozvolu
za rad da obavlja vrste osiguranja, za koje i trai dozvolu u Republici Srpskoj.
Isto tako, filijala mora imati postavljenog zastupnika, koji moe biti ili fiziko ili
pravno lice. Ako je pravno lice, mora postaviti fiziko lice koje e ga predstavljati
i mora imati sedite u Republici Srpskoj. Zatim, mora se potovati naelo reci-
prociteta, odnosno, da i osiguravajua drutva iz Republike Srpske mogu poslo-
vati u zemlji u kojoj ima sedite drutvo, koje osniva filijalu u Republici Srpskoj.
ZDO predvia i obavezu obezbeenja najnie granice kapitala, kao i posedova-
nje imovine na teritoriji Republike Srpske u visini od 50% minimalnog garan-
tnog fonda, kao i garancije u vidu depozita u visini od 25% od navedenog fonda.
Osim toga, ZDO predvia i ispunjenje obaveza koje se tiu margine solventnosti,
tehnikih rezervi, ispunjenja kadrovskih i tehnikih uslova, postavljenja aktuara,
podnoenja potrebne dokumentacije, itd.
298
Zastupnik filijale stranog osiguravajueg drutva
299
Strano osiguravajue drutvo mora postaviti zastupnika filijale u Republici
Srpskoj. Zastupnik mora biti ovlaen za zastupanje osiguravajueg drutva i na
sudovima i pred dravnim organima, raunajui tu i Agenciju RS, kao nadzorni
organ. Osiguravajue drutvo ne moe postaviti vie zastupnika na odreenom
delu teritorije ili za zastupanje odreene vrste osiguranja. Zastupnik potpisuje
sve polise koje su izdate u toj filijali stranog osiguravajueg drutva. Iz razloga
celishodnosti, mogu se ovlastiti vie lica za potpisivanje polisa, koji moraju imati
ispravno overeno ovlaenje, koje moraju podneti na uvid. Zastupnik filijale pre-
uzima odgovornost lanova Upravnog odbora osiguravajueg drutva. U sluaju
opoziva ili otkaza zastupnika filijale, novi zastupnik mora biti imenovan u roku
od 60 dana od dana opoziva ili otkaza prethodnog zastupnika. U suprotnom,
Agencija RS e filijali stranog osiguravajueg drutva oduzeti dozvolu za rad.
ZDO nije regulisao pitanje odgovornosti zastupnika filijale, kao i pitanje obezbe-
enja treih lica, odnosno, osiguranja zastupnika. Kod odgovornosti zastupnika,
postavlja se pitanje kontrole izvetaja koje zastupnik podnosi matinom osigura-
vajuem drutvu, odnosno, stranom drutvu.
Osnivanje filijala osiguravajuih drutava
izmeu entiteta u Bosni i Hercegovini
ZDO razlikuje osnivanje filijala stranih osiguravajuih drutava, mislei,
pri tome, na osiguravajua drutva, koja imaju sedite van BiH, od otvaranja fi-
297 lan 33. ZDO
298 lan 46. ZDO
299 lan 47. ZDO
lijala osiguravajuih drutava, koja imaju sedite u Federaciji BiH, ali van Re-
publike Srpske. Isto tako, ZDO regulie i osnivanje filijala u Federaciji BiH od
strane osiguravajuih drutava, koja imaju sedite u Republici Srpskoj. ZDO je
osnivanje filijala osiguravajuih drutava regulisao i posebnim i optim odredba-
ma. ZDO je posebno regulisao status filijala drutava iz Federacije BiH, kao i iz
Republike Srpske, ali je predvideo i neka zajednika pravila.
Osnivanje filijale osiguravajueg drutva iz Federacije BiH
u Republici Srpskoj
300
Osiguravajue drutvo, koje ima sedite u Federaciji BiH moe da osnu-
je filijalu u Republici Srpskoj, pod uslovom da Agencija za nadzor Federacije
BiH dostavi Agenciji RS zahtev sa odreenim dokumentima, koje definie ZDO,
na jednom ili vie slubenih jezika u BiH. Ta dokumenta, koja bi pre mogli da
definiemo kao uslove, su sledea:
1) Plan poslovanja. Ovaj plan se odnosi na vrste osiguranja, kojima e se
baviti filijala osiguravajueg drutva iz Federacije BiH, kao i na struk-
turu same filijale. Tu se, pre svega, misli na kadrovsku i tehniku os-
posobljenost. Iako to zakonodavac nije definisao, plan poslovanja bi
trebao da se odnosi na odreeni period, kao i na teritoriju Republike
Srpske, na kojoj e ta filijala obavljati delatnost osiguranja;
2) Dokument koji e sadrati adresu filijale u Republici Srpskoj. ZDO de-
finie tu adresu kao mesto na kome se mogu dobijati dokumenti, za-
tim, kao mesto na koje se mogu slati dokumenti, kao i mesto, na koje
se mogu slati obavetenja zastupniku. Vidimo da zakonodavac nije
upotrebio termin sedite filijale, tako da ovde, opet, moemo postaviti
pitanje statusa filijale, odnosno da li je ona pravno lice ili ne;
3) Punomo zastupnika, koje se mora odnositi na zastupanje pred sudo-
vima, dravnim organima i drugim institucijama u Republici Srpskoj.
Ako je ovlaeni zastupnik pravno lice, on mora ovlastiti fiziko lice za
zastupanje filijale;
4) Dokaz da je ovlaeni zastupnik nastanjen u Republici Srpskoj i da
moe zastupati filijalu. ZDO predvia da, u ovakvom sluaju, moe biti
postavljen samo jedan zastupnik na teritoriji Republike Srpske za sve
vrste osiguranja i da on mora potpisivati sve polise izdate u toj filijali;
5) Dokaz da je osiguravajue drutvo lanica Zatitnog fonda Republike
Srpske, kao i Biroa zelene karte BiH. Najverovatnije je zakonodavac
mislio na filijalu. Taj dokaz se trai, samo, ako e filijala obavljati po-
slove osiguranja od odgovornosti koje se odnosi na motorna vozila;
6) Dokaz o solventnosti; i
7) Izjava o odabranom nainu poslovanja, ako se bavi vrstom osiguranja
sudski trokovi, a to je regulisano lanom 65. ZDO, ime se mi, u
ovom radu, neemo baviti.
300 lanovi 36. i 37. ZDO
Filijala osiguravajueg drutva iz Federacije BiH moe poeti sa radom na
teritoriji Republike Srpske, odmah nakon dostavljanja svih navedenih dokume-
nata, odnosno, nakon ispunjavanja svih navedenih uslova.
Kad je u pitanju ispunjavanje poreskih obaveza, filijala osiguravajueg
drutva iz Federacije BiH podlee zakonskim propisima Republike Srpske, to
znai da e se svi porezi i ostale dabine i trokovi, koji proizlaze iz ugovora
o osiguranju, zakljuenih na teritoriji Republike Srpske, plaati na toj teritoriji.
Pokretna imovina, vlasnitvo filijale, koja se nalazi u zgradi u Republici Srpskoj,
takoe podlee poreskim propisima Republike Srpske. To se ne odnosi na robu
u prometu.
Osnivanje filijale osiguravajueg drutva iz Republike Srpske u Federaciji
BiH
301
Osiguravajue drutvo, koje ima sedite u Republici Srpskoj moe osno-
vati filijalu u Federaciji BiH, ako Agenciji RS, podnese zahtev za otvaranje filijale
u Federaciji, kao i dokumente odreene u ZDO. Ti dokumenti ili uslovi su slini
li isti sa napred spomenutim dokumentima, ali emo ih, kratko, navesti:
1) Plan poslovanja;
2) Dokument koji e sadrati adresu filijale u Federaciji BiH;
3) Punomo zastupnika, koje se mora odnositi na zastupanje pred sudo-
vima, dravnim organima i drugim institucijama u Federaciji BiH;
4) Dokaz da je osiguravajue drutvo lanica Zatitnog fonda Republike
Srpske, kao i Biroa zelene karte BiH, ako se bavi osiguranjem od odgo-
vornosti za motorna vozila; i
5) Izjava o odabranom nainu poslovanja ako se bavi vrstom osiguranja
sudski trokovi, a to je regulisano lanom 65. ZDO.
Sve primedbe, koje smo, napred naveli, odnose se i na navedene uslove
predviene za osnivanje filijale osiguravajueg drutva iz Republike Srpske u Fe-
deraciji BiH. Kada Agencija RS proveri sve uslove, odnosno, dokumente i kad
utvrdi da osiguravajue drutvo ispunjava uslove za osnivanje filijale u Federaciji
BiH, tada je duna da, u roku od 60 dana, dostavi zahtev, sa svim navedenim
dokumentima, Agenciji u Federaciji BiH. Ako Agencija RS ne donese reenje u
okviru roka od 60 dana, odnosno, ako utvrdi da osiguravajue drutvo ne ispu-
njava uslove, odnosno, ako odbije da donese reenje, tada osiguravajue drutvo
ima pravo da pokrene upravni spor u Republici Srpskoj.
Ukoliko osiguravajue drutvo iz Republike Srpske, koje je registrovano za
obavljanje poslova neivotnog osiguranja, namerava da u Federaciji BiH, preko
svoje filijale, obavlja poslove zdravstvenog osiguranja, kao vrstu socijalnog osi-
guranja
302
, tada e ono morati da Agenciji RS podnese tarife tehnikih premija
302 Zakonodavac je definisao zdravstveno osiguranje kao vrstu osiguranja koje djelimino ili
u potpunosti zamjenjuje statutarni sistem socijalnog osiguranja u entitetu.
i opte i posebne uslove da bi moglo da obavlja poslove navedenog osiguranja.
Neemo se due zadravati na ovome.
Agencija za nadzor osiguranja Republike Srpske
Obzirom da je uloga Agencije RS (odnosno Agencija za nadzor osiguranja
Republike Srpske) velika, kad je u pitanju izdavanje dozvola za rad inostranim
osiguravajuih drutava, kao i filijalama tih drutava, posvetiemo panju osnov-
nim funkcijama Agencije RS, koje regulie ZDO. Agencija RS je neprofitna orga-
nizacija Republike Srpske, koja za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini. Ona je
pravno lice i finansira se iz budeta.
303
Agencija RS ima regulatornu i nadzornu
funkciju, koja je usmerena ka osiguravajuim drutvima koja obavljaju delatnost
osiguranja na teritoriji Republike Srpske, a svrha tih funkcija je zatita osigu-
ranika i trita osiguranja. Dva glavna elementa regulatorne funkcije Agencije,
koje emo spomenuti jesu nadzor nad primenom zakona i podzakonskih aka-
ta u oblasti osiguranja i regulisanje rada osiguravajuih drutava i posrednika u
osiguranju.
304
Agencija RS izdaje dozvolu za rad osiguravajuim drutvima, ali
moe trajno ili privremeno oduzeti istu za obavljanje svih ili jedne vrste osigura-
nja.
305
ZDO regulie niz ovlaenja koja ima Agencija RS u vrenju svoje regula-
torne funkcije. Jedna od bitnih funkcija Agencije RS sastoji se u mogunosti da
imovinu osiguravajueg drutva, koje je u tekoama, stavi pod starateljstvo.
306

Takoe, Agencija RS moe da ogranii obim poslovanja, odnosno, obavljanja de-
latnosti osiguranja, osiguravajuem drutvu, koje je u tekoama. Ne samo to,
Agencija RS moe uticati na poveanje i smanjenje premija u odreenoj vrsti
osiguranja, nakon ukidanja tarifnog sistema.
307
Agencija RS moe zahtevati od
osiguravajuih drutava i njihovih filijala, kao i od supsidijernih drutava dostav-
ljanje obavetenja i dokumenata. Kod nekih obavetenja i dokumenata, Agencija
RS moe zahtevati i dostavljanje miljenja aktuara, odnosno, revizora, koje je u
vezi sa tim dokumentima.
308
Osim toga, Agencija RS moe vriti kontrolu upra-
ve osiguravajueg drutva, kao i posebne kontrole.
309
Agencija RS vodi i registar osiguravajuih drutava koja imaju sedite van
Bosne i Herecegovine, a obavljaju poslove osiguranja na teritoriji Republike Srp-
ske, preko filijala. Neemo navoditi sve funkcije koje ima Agencija RS u kontroli
osiguranja, ali one, koje su navedene, daju Agenciji RS glavnu ulogu u svim fa-
zama postojanja osiguravajueg drutva, od njegovog osnivanja, preko vrenja
delatnosti, do gubitka dozvole, odnosno, likvidacije i eventualno, steaja. Ipak,
ZDO posebno regulie saradnju Agencije RS sa Agencijom za osiguranje Bosne i
Hercegovine i Agencijom za nadzor osiguranja Federacije BiH.
310
Obzirom da i
303 lan 5. ZDO
304 lan 6. ZDO
305 lan 7., st.1. ZDO
306 lan 12., st.1. ZDO
307 lan 13. ZDO
308 lan 14. ZDO
310 lan 22. ZDO
osiguravajua drutva obavljaju poslove osiguranja u Republici Srpskoj preko fi-
lijala, navedeno regulisanje je neophodno. Pre svega, navedene Agencije razme-
njuju informacije koje su od koristi za vrenje nadzora nad svim osiguravajuim
drutvima u Bosni i Hercegovini. ZDO regulie funkciju Agencija kod drutava
sa zajednikim ueem, zatim kod zabrane slobodnog raspolaganja sredstvima
od strane osiguravajueg drutva, kod oduzimanja dozvole za rad osiguravaju-
em drutvu, kao i u drugim sluajevima.
Moemo rei da Agencija RS na istovetan nain kontrolie rad osigurava-
juih drutava, koja su osnovana od strane domaih fizikih i pravnih lica, kao i
rad drutava, koja su osnovali strana lica. Agencija, ipak, vodi poseban registar
inostranih osiguravajuih drutava, koja u Republici Srpskoj obavljaju delatnost
osiguranja preko filijala. Sa druge strane, posebno se regulie uloga Agencije
RS kod obavljanja delatnosti osiguranja od strane osiguravajuih drutava, koja
imaju sedite u drugom entitetu, ali kroz saradnju svih navedenih Agencija, ime
je, u stvari, zakonodavac eleo da zakonski objedini delatnost, odnosno trite
osiguranja u celoj dravi.
Zajednika pravila za rad filijala u Republici Srpskoj i Federaciji BiH
311
ZDO sadri odredbe, koje su zajednike i za jedne i za druge filijale,
odnosno, za drutva, koja imaju sedite u Federaciji BiH, kao i za drutva sa
seditem u Republici Srpskoj. Te odredbe se odnose na sledee:
1) Obaveza dostavljanja dokumentacije. Agencija RS moe traiti od osi-
guravajueg drutva sa seditem u Federaciji BiH, a koje obavlja po-
slove osiguranja u Republici Srpskoj, preko filijala, niz dokumenata,
koji se odnose na vrenje ove delatnosti, a koje se tiu osiguranika. Pre
svega, to su opti i posebni uslovi osiguranja. ZDO, ovde, primenjuje
i naelo reciprociteta. Naime, osiguravajua drutva iz Federacije BiH
su duna da dostave traenu dokumentaciju, ako su na to obavezana
i osiguravajua drutva iz Republike Srpske, koja delatnost osiguranja
obavljaju u Federaciji BiH, takoe, preko filijala. ZDO regulie i odbi-
janje primene njegovih odredaba;
2) Obezbeenje primene Zakona. Ako osiguravajue drutvo iz Federacije
BiH ne potuje odredbe ZDO, Agencija RS donosi reenje o otklanja-
nju nezakonitosti u poslovanju i duna je da, o tome, obavesti Agenciju
Federacije BiH. Ako osiguravajue drutvo ne postupi po navedenom
reenju, tada e Agencija RS ponovo obavestiti Agenciju Federacije
BiH i zahtevati da ona preduzme mere prema tom drutvu, kako bi
se omoguilo izvrenje reenja. Agencija Federacije BiH je duna da o
preduzetim merama obavesti Agenciju RS. Ukoliko sve to je navedeno
ne dovede do rezultata, odnosno, ako osiguravajue drutvo i dalje kri
Zakon, tada e Agencija RS, nakon obavetavanja Agencije Federacije
BiH, da sama preduzme mere prema tom drutvu, ukljuujui i zabra-
311 lanovi od 40. do 44. ZDO
nu zakljuenja ugovora o osiguranju preko filijale u Republici Srpskoj.
Osim toga, Agencija RS moe izrei filijali osiguravajueg drutva iz
Federacije BiH, i ogranienje slobodnog raspolaganja imovinom tog
osiguravajueg drutva na teritoriji Republike Srpske. Svako reenje o
merama i ogranienjima prema filijali, mora se sa obrazloenjem do-
staviti i osiguravajuem drutvu i Agenciji Federacije BiH;
3) Zajednika kontrola osiguravajuih drutava i njihovih filijala. Da bi se
sprovela kontrola nad radom osiguravajueg drutva i njegove filijale,
Agencija RS mora saraivati sa Agencijom Federacije BiH. Agencija RS
moe i sama sprovesti kontrolu nad odnosnim osiguravajuim dru-
tvom, ako je to neophodno i hitno, ali uz prethodno obavetenje Agen-
cije Federacije BiH;
4) Izvrenje obaveza iz ugovora u sluaju likvidacije. Ako doe do pokre-
tanja likvidacionog postupka protiv osiguravajueg drutva, koje obav-
lja delatnost osiguranja preko filijale, tada se obaveze koje proizlaze iz
ugovora, zakljuenih preko te filijale, ispunjavaju na isti nain kao i
obaveze iz drugih ugovora o osiguranju zakljuenih od strane tog osi-
guravajueg drutva
312
, u skladu sa odredbama o zatiti osiguranika u
postupku likvidacije, i
5) Reklamiranje osiguravajuih drutava i njihovih filijala (o tome nee
biti rei).
Vidimo da je kod svih zajednikih odredaba, koje omoguavaju rad filija-
la, neophodna saradnja Agencija iz oba entiteta. Od kontrole zakonitosti rada do
preduzimanja mera i ogranienja prava, prisutna je kako obaveza obavetavanja,
tako i obaveza dostavljanja potrebnih dokumenata izmeu Agencija. Moemo
postaviti pitanje, da li osiguravajue drutvo iz Federacije BiH, ima poloaj stra-
nog osiguravajueg drutva, uzimajui u obzir odredbe, koje se odnose na dru-
tva iz drugih zemalja. Prisustvo Agencije za nadzor je priustno i kod jednih i kod
drugih osiguravajuih drutava, s tim to, kod drutava iz Federacije navedeni
nadzorni organi direktno komuniciraju, dok je kod drutava iz drugih zemalja,
potrebna dozvola za rad Agencije RS.
Merodavno pravo za osnivanje osiguravajuih drutava po odredbama ZDO
ZDO posebnu odredbu posveuje odreivanju merodavnog prava za sta-
tusna pitanja osiguravajuih drutava. Mi emo spomenuti neke osnovne ele-
mente ove odredbe, ali emo, pre svega, odgovoriti na pitanje po kom pravu se
osnivaju osiguravaua drutva, od strane inostranih fizikih i pravnih lica, kao i
po kom pravu se osnivaju i posluju filijale stranih osiguravajuih drutava i osi-
guravajuih drutava sa seditem u Federaciji BiH. Postoji samo jedan odgovor
na ova pitanja, a to je domae pravo. To znai da osiguravajua drutva, koja su
osnovala strana fizika i pravna lica, imaju domau dravnu pripadnost. to se
tie filijala stranih osiguravajuih drutava, na njihovo osnivanje i poslovanje se,
takoe, primenjuje domae pravo, to je i logino. Kad su u pitanju osigurava-
312 lan 70. ZDO
jua drutva iz drugog entiteta, odnosno Federacije BiH, za njih, ipak, ne moe-
mo rei da su strane dravne pripadnosti (iako smo to pitanje postavili, napred,
zbog regulisanja u ZDO), ali se na osnivanje i poslovanje filijala tih drutava
primenjuje ZDO, odnosno pravo Republike Srpske. Saradnja Agencija iz jednog
i drugog entiteta pokazuje da se radi o povezanom tritu osiguranja, odnosno o
zajednikim ciljevima svih osiguravajuih drutava na teritoriji BiH.
6. Status filijala stranih osiguravajuih drutava
u Republici Srbiji
Po ZO, poslovima osiguranja se na teritoriji Republike Srbije mogu baviti
samo osiguravajua drutva sa seditem u naoj zemlji.
313
Takvo reenje egzistira
i sada, bez obzira na izmene ZO, koje smo spomenuli, a o kojima e, detaljnije,
biti rei kasnije. Po ZO, kao to smo rekli, predviena su dva statusna oblika za
obavljanje delatnosti osiguranja, a to su akcionarsko drutva za osiguranje i dru-
tvo za uzajamno osiguranje. Meutim, strana pravna i fizika lica mogu, jedino,
osnivati akcionarska drutva za osiguranje, pod uslovima predvienim u ZO i pod
uslovom uzajamnosti. Isto tako, strana pravna i fizika lica mogu ulagati sredstva
u postojee akcionarsko drutvo za osiguranje na domaoj teritoriji.
314
Kada je
u pitanju osnivanje drutva za uzajamno osiguranje, ZO navodi da ovo drutvo
mogu osnovati fizika i pravna lica
315
, ne spominjui strana, tako da moemo
zakljuiti da ovo osiguravajue drutvo mogu osnivati samo domaa lica.
Znai, po ZO nije dozvoljeno, jo uvek, stranim osiguravajuim drutvima
da osnivaju filijale, poslovne jedinice i sline subjekte, preko kojih bi obavljali de-
latnost osiguranja u Republici Srbiji. Strana osiguravajua drutva, da bi obavljali
delatnost osiguranja, jedino mogu da osnivaju osiguravajua drutva u skladu
sa domaim zakonima ili da ulau sredstva u, ve postojea, drutva. Vidimo da
ovakvo reenje odstupa ne samo od reenja prihvaenih u zemljama EU, ve i od
zakonodavstava pomenutih bivih republika SFRJ. ZO ne samo da ne predvia
odredbe, koje bi se odnosile, na razliit status osiguravajuih drutava iz zemalja
lanica EU i osiguravajuih drutava iz ostalih zemalja, ve, uopte, ne spominje
mogunost da strano osiguravajue drutvo obavlja svoju delatnost preko filijale,
poslovnice ili drugog, slinog, oblika. Jo jednom napominjemo, takva situacija
je i sada prisutna, iako je dolo do izmena, koje dozvoljavaju rad stranim osigu-
ravajuim drutvima, ali uz uslov nastanka okolnosti vezanih za dravu.
Da je nemogunost rada stranih osiguravajuih drutava na teritoriji Sr-
bije, jedan od kljunih problema govorila je i radna verzija Izvetaja Komisije
Evropske Zajednice o spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o zakljuivanju
sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom Unijom od 12.04.2005.
godine
316
, u kojoj se kae da je u julu 2004. odgovornost za kontrolu sektora osi-
313 lan 23., st.1. ZO
314 lan 26., st.2. ZO
315 lan 61. ZO
316 Komisija Evropskih zajednica, Radni papir Komisije, Izvetaj o spremnosti Srbije i Crne
Gore za pregovore o zakljuivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom
guranja preneta na Narodnu banku Srbije i da je, od tada, petnaest osiguravaju-
ih drutava izgubilo dozvolu za rad i protiv njih je pokrenut postupak likvidacije
(misli se na navedeni period do dana izrade ove radne verzije Izvetaja), dok su
neka osiguravajua drutva dobrovoljno pristala na obustavu poslovanja. Dalje,
navedena Komisija konstatuje da su dva najvea osiguravajua drutva u Srbiji
Dunav osiguranje i DDOR Novi Sad, koji su u veinskom dravnom vlasni-
tvu i da pokrivaju dve treine trita osiguranja. Isto tako, Komisija konstatuje da
ne postoji specifian plan privatizacije osiguravajuih drutava.
317
Na kraju, ono
to je, na ovom mestu, najbitnije, Komisija konstatuje da strano pravno i fiziko
lice moe osnovati osiguravajue drutvo u Srbiji, samo kroz zajedniko ulaga-
nje sa partnerom iz Srbije. Osiguravajue drutvo osnovano na takav nain, nije
ovlaeno da obavlja delatnost osiguranja van teritorije Srbije.
318
Spomenuli smo
sve navode Komisije iz radne verzije Izvetaja, koje se odnose na sistem osigura-
nja u Srbiji. injenica to je, kao organ, koji vri nadzor nad radom osigurava-
juih drutava, odreena Narodna banka Srbije znaajna je i sa stanovita osni-
vanja tih subjekata. Zatim, nedostatak plana privatizacije je bitna injenica za
definisanje svojine u najveim osiguravajuim drutvima, koji su pod kontrolom
drave. Komisija je, posebno, kao negativnu injenicu istakla da strani subjekti
mogu obavljati delatnost osiguranja, samo kroz jedan oblik zajednikog ulaga-
nja. Da bi se izmenila ovakva situacija, potrebno je, pre svega, izmeniti odredbe
ZO, koji se odnose na mogunost obavljanja delatnosti osiguranja od strane ino-
stranih osiguravajuih drutava na teritoriji Srbije. No, uporedo sa tim, potrebno
je drugaije definisati i filijalu ili neki drugi oblik delovanja na domaoj teritoriji.
Pod time se, najverovatnije, mislilo na status filijale kao pravnog lica.
Osim toga, nae zakonodavstvo bi trebalo materiju osnivanja osigurava-
juih drutava, gde se kao osnivai pojavljuju strana fizika i pravna lica, kao
i materiju osnivanja filijala stranih osiguravajuih drutava, da regulie na dva
nivoa. Naravno, postojale bi neke slinosti sa zakonodavstvima susednih drava,
kao i nekih zemalja EU, ali bi, dok je Republika Srbija u ovom statusu prema EU,
bilo neophodno definisati status stranih osiguravajuih drutava, koja dolaze iz
zemalja EU, kao i status ostalih osiguravajuih drutava iz drugih zemalja. Tu
se misli na regulisanje drugaijeg statusa jednih i drugih filijala. injenica je da
se ne mogu sva strana osiguravajua drutva tretirati na jednak nain, a o emu
govore i iskustva pojedinih zemalja, koje su ili lanice EU ili su dalje odmakli
u pregovorima sa EU. Takoe, potrebno je definisati i obavljanje nadzora nad
radom filijala stranih osiguravajuih drutava. U vezi sa tim, treba odrediti, da
li e, samo u sluaju, kada se u Srbiji osniva filijala osiguravajueg drutva iz
zemlje lanice EU, na nadzorni organ direktno komunicirati sa nadzornim or-
ganom odnosne zemlje EU.
Do izmena ZO je dolo 2007.godine. Te izmene su predvidele mogunost
da strano osiguravajue drutvo moe obavljati delatnost osiguranja na teritoriji
nae zemlje preko filijala, poslovnica ili ogranaka. Ali, te izmene se odnose na
odreeni vremenski period, nakon pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgo-
Unijom, 12.04.2005., SEC (2005) 478 final,
317 Izvetaj, str.22
318 Izvetaj, str.34
vinskoj organizaciji, tj. nakon isteka 5 godina od dana pristupanja toj organiza-
ciji. Osim ZO, odredbu o navedenoj mogunosti sadri i ZOOS, koji odreuje
da e se poslovima osiguranja autoodgovornosti moi baviti ogranak osigura-
vajueg drutva iz drave lanice Evropske unije, kao i iz druge strane zemlje.
Obzirom da se navedena odredba ZOOS poziva na primenu ZO, to znai da e
navedeno vaiti nakon isteka 5 godina od dana pristupanja nae zemlje pomenu-
toj Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Navedene odredbe ne bi predstavljale nita
udno u naem zakonodavstvu, da se na celishodan i potpun nain regulisalo
ovo pitanje. Ni ZO, kao ni ZOOS, ne reguliu detaljnije ovu mogunost, tako
da se postavljaju razna pitanja, koja se ne tiu samo statusa ogranka, odnosno,
filijale stranog osiguravajueg drutva, ve i naina na koji e ovaj statusni oblik
obavljati ove poslove, a naroito odgovornosti ogranaka ili filijala, imajui u vidu
da nije definisano da li i oni moraju da ispunjavaju uslove koji se tiu poetnog
fonda sigurnosti po ZO.
Regulisanje rada ogranaka stranih osiguravajuih drutava
u domaem zakonodavstvu
Po pomenutim izmenama ZO, delatnost osiguranja obavlja osiguravaju-
e drutvo koje je dobilo dozvolu nadlenog organa za obavljanje te delatnosti,
kao i ogranak stranog drutva za osiguranje koje je, takoe, dobilo dozvolu istog
organa
319
. Nijedna druga odredba ZO nije posveena obavljanju poslova osi-
guranja od strane ogranka stranog osiguravajueg drutva. Osim toga, nijedna
odredba ZO nije posveena ni odgovornosti tih ogranaka u bavljenju navedene
delatnosti. To je i najvanije pitanje. No, time se bave druga zakonodavstva. Na-
pominjemo, jo jednom, navedena odredba e se primenjivati 5 godina nakon
pristupanja nae zemlje Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Postaviemo na ovom
mestu pitanje: zbog ega na zakonodavac nije saekao navedeni trenutak i tada
izmenio ZO ili doneo novi Zakon u ovoj oblasti?
Odgovoriti na ovo pitanje nije jednostavno. Naime, ako je zakonodavac
eleo da prilagodi zakonodavstvo Republike Srbije pravu EU, u tome nije uspeo,
jer on, uopte, nije definisao na koji nain e poslovati ogranaka ili filijala stra-
nog osiguravajueg drutva, kao i da li e postojati mogunost da strano osigu-
ravajue drutvo direktno obavlja poslove osiguranja na naoj teritoriji. Zatim,
zakonodavac nije odredio kakav e tretman i status imati strana osiguravajua
drutva koja dolaze iz zemalja lanica EU, a kakav iz ostalih zemalja. Da li e se
praviti razlika izmeu zemalja kao to su vajcarska, Norveka, SAD, Kanada,
Japan i sline, u odnosu na zemlje koje dolaze iz nerazvijenijih zemalja. Isto tako,
zakonodavac je morao, ako je ve spomenuo ogranke ili filijale stranih osigura-
vajuih drutava, da definie i nain njihovog poslovanja na naoj teritoriji i da li
e oni morati da ispune neke uslove koje se tiu obezbeenja osnivakog kapita-
la, registrovanja sedita, rada preko zastupnika, itd. Ovako, moemo rei da na
zakonodavac nije predvideo mogunost rada stranih osiguravajuih drutava na
teritoriji Srbije, odnosno, on e to uraditi kasnije, kod novih izmena ili najvero-
vatnije, kod donoenja novog Zakona u ovoj oblasti.
319 lan 3., st.1 ZOS
U svakom sluaju, moramo da kaemo da odredba koja definie mogu-
nost rada stranih osiguravajuih drutava u naoj zemlji preko filijala je nelogi-
na. Ne samo iz razloga, to nijedna druga odredba ili deo odredbe ne pominje
ovu oblast, ve i zbog perioda koji treba da protekne da bi se navedena odredba
primenjivala, kao i zbog ispunjenja uslova vezanog za lanstvo Republike Srbije
u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Obavljanje poslova osiguranja od autoodgovornosti
od strane osiguravajuih drutava iz Evropske unije,
odnosno, drugih stranih drava
ZOOS, koji je donesen 2009.godine, odreuje, takoe, da ogranci stranih
osiguravajuih drutava mogu obavljati poslove osiguranja autoodgovornosti na
teritoriji nae zemlje. Ali, ZOOS odreuje da to mogu uiniti i direktno strana
osiguravajua drutva, preko imenovanih predstavnika. Naime, osiguravajua
drutva iz zemalja Evropske unije, kao i iz ostalih stranih drava mogu obavljati
navedenu delatnost. ZOOS definie da su to drutva koja, po ZO, mogu obavljati
poslove obaveznog osiguranja na teritoriji Republike Srbije. Osim toga, ZOOS
definie da strana osiguravajua drutva, kao i ogranci stranih osiguravajuih
drutava moraju biti lanovi Udruenja osiguravaa. Ne samo to, ZOOS odre-
uje da se na njih primenjuje lan 75. Zakona. Nije jasno, zato je naveden ovaj
lan, osim ako je u pitanju tehnika greka. Naime, lan 75. ZOS kao ni lan 75.
ZOOS se ne odnose na bilo ta to ima veze sa navedenim.
Kao to je reeno, strano osiguravajue drutvo, osim preko ogranka,
moe direktno obavljati poslove osiguranja preko imenovanog predstavnika koji
ima sedite, odnosno, prebivalite u Republici Srbiji. Njegovo ime i ostali podaci
moraju biti prosleeni Narodnoj banci Srbije i Udruenju osiguravaa. Imenova-
ni predstavnik u ime i za raun stranog osiguravajueg drutva, kao i ogranka,
obrauje odtetne zahteve i isplauje tete oteenim licima, zastupa osigurava-
jue drutvo pred sudovima i nadlenim organima u Republici Srbiji. ZOOS na-
vodi da imenovani predstavnik moe obavljati i poslove ovlaenog predstavnika
za odluivanje o odtetnom zahtevu. Meutim, iz navedenog moemo zakljuiti
da se, ipak, ne mogu izjednaiti ova lica. Ipak, da vidimo koja ovlaenja ima
ovlaeni predstavnik.
Po ZOOS, ovlaeni predstavnik za odluivanje po zahtevima za naknadu
tete iz oblasti obaveznog osiguranja od autoodgovornosti je lice koje obavlja
poslove u ime i za raun osiguravajueg drutva. Ti poslovi se tiu saobaaj-
nih nezgoda koje su nastale u lanicama Evropske unije, kao i u zemljama koje
nisu lanice Evropske unije, ali su njihovi Biroi zelene karte lanice sistema ze-
lene karte. Ono to je bitno, te zemlje nisu zemlje prebivalita oteenog lica.
Poslovi ovlaenog predstavnika se sastoje u prikupljanju informacija, preduzi-
manju mera koje su potrebne za odluivanje o zahtevu za naknadu tete, kao
i isplata tete u dravi prebivalita oteenog lica. Ovlaeni predstavnik mora
imati sva potrebna ovlaenja za zastupanje osiguravajueg drutva u odnosu na
oteeno lice i dravne organe, i u toj dravi mora imati svoje sedite, odnosno,
prebivalite. Isto tako, ovlaeni predstavnik mora biti osposobljen za obradu
odtetnih zahteva na slubenom jeziku drave za koju je imenovan. Znai, radi
se o zastupniku osiguravajueg drutva koji ima funkciju breg i jednostavnijeg
reavanja zahteva za naknadu tete. Ovlaeni predstavnik moe raditi za jedno
ili vie osiguravajuih drutava. No, iako ovlaeni predstavnik deluje u ime i za
raun osiguravajueg drutva na teritoriji drave prebivalita oteenog lica, ono
moe da podnese, direktno, zahtev za naknadu tete ili odgovornom licu za tetu
ili osiguravajuem drutvu, kod koga je tetnik osiguran od autoodgovornosti.
320

Po ZOOS, domae osiguravajue drutvo je duno da na teritoriji svake drave
lanice Evropske unije imenuje ovlaenog predstavnika za odluivanje o zah-
tevu za naknadu tete, o emu se obavetavaju svi informacioni centri zemalja
lanica Evropske unije.
Moemo zakljuiti da nikako ne moemo izjednaiti imenovanog pred-
stavnika i ovlaenog predstavnika. ZOOS je morao da detaljno uredi ovlaenja
imenovanog predstavnika i kakav je njegov status u odnosu na strano osigura-
vajue drutvo koje zastupa u naoj zemlji. Da li bi ovlaeni predstavnik mogao
da vri poslove imenovanog predstavnika. Sigurno ne, jer je uloga ovlaenog
predstavnika definisana, pre svega, u sluajevima kada treba pomoi oteenom
licu da ostvari svoj zahtev za naknadu tete. Imenovani predstvanik je morao da
bude precizno definisan.
Kritike ovakvom nainu regulisanja ovog pitanja stoje. Njih ima vie. One
se mogu definisati kroz sledea pitanja upuena zakonodavcu:
1) Zato je u ZOOS odreeno da strana osiguravajua drutva mogu di-
rektno obavljati poslove obaveznog osiguranja, preko imenovanog pred-
stavnika, a da to nije regulisano u ZO? ZO ili neki drugi Zakon koji e
ureivati poloaj osiguravajuih drutava predstavlja akt koji e urediti
i status stranih osiguravajuih drutava. Kako je mogue da ZOOS, kao
akt koji, na prvom mestu, ureuje obavezna osiguranja u saobraaju,
ureuje jedno statusno pitanje? Osim toga, da li bi se rad filijale stranog
osiguravajueg drutva ili imenovanog predstavnika koji bi zastupao
to drutvo odnosio samo na osiguranje autoodgovornosti, obzirom da
ZOOS ureuje, izmeu ostalog, i ovu vrstu obaveznog osiguranja?
2) Zatim, zato je u ZOOS odreeno da imenovani predstavnik moe vr-
iti navedene poslove i u ime ogranka stranog osiguravajueg drutva,
ako je ogranak, ve, registrovan za obavljanje ovih poslova? To moe
biti samo ovlaeni predstavnik za odluivanje o odtetnom zahtevu, a
videli smo da se ne radi o istom licu? O tome je, ve, bilo rei.
3) Zbog ega, kao to smo rekli, nije blie definisan imenovani predstav-
nik, da li se radi o fizikom ili pravnom licu ili te poslove mogu obav-
ljati i jedni i drugi? U vezi sa navedenim, kako e se ostvariti naknada
tete, odnosno, kako e imenovani predstavnik vriti plaanje tete i ko
daje garancije oteenim licima u ovoj situaciji? Da li je to Udruenje
osiguravaa, Garantni fond ili Narodna banka Srbije, odnosno, drava?
320 lan 46. ZOOS
4) Zbog ega ni u ZOOS nije odreena odgovornost ogranaka stranih
osiguravajuih drutava, ako to, ve, nije uinjeno u ZO? i
5) Od kog datuma e se primenjivati odredba lana 60. ZOOS, imajui u
vidu da je ZO definisao navedeno? Zbog ega odredbe ZOOS i ZO, u
ovom smislu, nisu usklaene?
Ovo su samo neka od pitanja, koja, u najmanju ruku, stvaraju zabunu. U
svakom sluaju, trebalo je regulisati ovu materiju. To se moglo uiniti, tako, to
bi se uzeli u obzir uslovi i okolnosti u kojima se nalazi nae osiguranje i naa
zemlja (mislimo na ulanjenje nae zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju i
na status prema EU). Naime, u izmenama iz 2007. godine, moglo se predvideti
da strana osiguravajua drutva mogu obavljati poslove osiguranja na teritoriji
Srbije, samo, preko filijala, koje bi morale da ispune uslove vezane za osnivaki
kapital, nadzor, kao i druge uslove (slino kao u Sloveniji). To bi se, naravno, od-
nosilo na strana osiguravajua drutva iz svih zemalja. Takoe, u navedenim iz-
menama i dopunama ZO se mogla regulisati i situacija nakon ulaska nae zemlje
u Svetsku trgovinsku organizaciju, a tada bi se, naravno, predvidela mogunost
da strana osiguravajua drutva obavljaju svojudelatnost na naoj teritioriji ili
preko filijala ili direktno. Naravno, tada bi morala da se pravi razlika, u smislu is-
punjenja odreenih uslova, izmeu zemalja lanica EU, zatim razvijenih zemalja
kao to su SAD, vajcarska i druge, kao i drugih zemalja koje ne spadaju u ove
dve grupe.
7. Zakljuak
Prilagoavanje nae zemlje zakonodavstvu EU u oblasti osiguranja, tre-
balo bi da predstavlja ne samo imperativ, ve i neumitan i neophodan proces
pribliavanja ovoj organizaciji, bez obzira na momenat kad e Srbija postati njen
lan. No, mnogo je vanije da u domaem zakonodavstvu budu definisani svi
instituti, koji e doprineti i efikasnosti pravnog sistema i razvoju osiguranja. U
vezi sa tim, treba definisati mogunost osnivanja filijale stranog osiguravajueg
drutva, kao i slobodu da osiguravajua drutva iz svih ili iz pojedinih zema-
lja EU slobodno i direktno obavljaju delatnost osiguranja u Srbiji, uz ispunjenje
uslova u matinoj zemlji. U ovom momentu, neizvesno je kada e Srbija postati
lanica EU. Zbog toga treba analizirati mogunost da osiguravajua drutva iz
svih ili pojedinih zemalja lanica EU mogu slobodno obavljati svoju delatnost u
Srbiji. Isto tako, treba omoguiti i osiguravajuim drutvima iz drugih zemalja
iste ili sline uslove poslovanja na naoj teritoriji.
No, status nae zemlje, samo je jedan od zakljuaka, koje treba navesti.
Pre svega, mogunost da osiguravajua drutva iz zemalja lanica EU slobodno
obavljaju poslove osiguranja u drugim zemljama EU, posledica je samog defini-
sanja ciljeva trita ove organizacije. Drugo, injenica da osiguravajua drutva
mogu osnovati filijalu u drugoj zemlji EU, samo je korak ka ujednaavanju vr-
enja delatnosti osiguranja. No, ovakvo regulisanje proizvodi i posledice, koje
se, pre svega, ogledaju, u ispunjenju obaveza prema treim licima, odnosno, u
sluajevima, kada jedan subjekt, u ovom sluaju, osiguravajue drutvo ili filijala
tog drutva ne budu u mogunosti da vre svoje obaveze. Tada, u sluaju insol-
ventnosti, treba definisati status filijale. Da li ona predstavlja samostalno pravno
lice, organizacionu jedinicu stranog osiguravajueg drutva ili zastupnitvo tog
drutva. Znaaj tog pitanja je posebno bitan za trea lica, odnosno, poverioce,
kao i za trite osiguranja u jednoj zemlji, obzirom da subjekti, koji su nesposob-
ni za plaanje, ne bi trebalo da egzistiraju na tom tritu, osim u sluaju, kada je
mogue zakonskim merama omoguiti njihov dalji rad.
U ovom momentu, neizvesno je kada e Srbija postati lanica EU. Bez ob-
zira na to, treba omoguiti i osiguravajuim drutvima iz drugih zemalja iste ili
sline uslove poslovanja na naoj teritoriji. Da bi se to ostvarilo, na zakonodavac
e drugaije morati da regulie ovu materiju, odnosno, morae da detaljnije ure-
di status filijala stranih osiguravajuih drutava, kao i da uskladi odredbe razlii-
tih zakonskih akata koji reguliu ovu oblast. To sad nije sluaj sa ZO i ZOOS.
Da zakljuimo. Poslovanje stranih osiguravajuih drutava treba, u naem
zakonodavstvu, da bude ureeno u zavisnosti od toga, iz koje zemlje ta drutva
dolaze. Prvo, ako bi se radilo o drutvima koja su iz zemalja lanica EU, tada
bi ona mogla da obavljaju delatnost osiguranja na naoj teritoriji ili direktno ili
preko filijala, poslovnica ili drugog oblika. Naravno, ne bi trebalo da ispunjavaju
druge uslove. Navedeno bi se primenjivalo, samo u sluaju, lanstva nae zemlje
u EU. Naravno, navedeno nosi sa sobom i rizike, obzirom da osiguravajua dru-
tva dolaze iz razliitih zemalja lanica EU, a, isto tako, sama drutva su razlitog
boniteta. Ovaj problem bi mogao biti reen istovremenim nadzorom nad radom
stranih osiguravajuih drutava na naoj teritoriji i od strane naeg nadzornog
organa i do strane nadzornog organa zemlje sedita osiguravaa. Drugo, ako se
radi o osiguravajuim drutvima iz zemalja koje nisu lanice EU, ali spadaju u
red razvijenih zemalja (kao to su vajcarska, SAD, Norveka i dr.), za njih bi
trebalo da vae isti uslovi poslovanja, kao i za drutva uz zemalja EU. Na kraju,
ukoliko se radi o osiguravajuim drutvima iz ostalih zemalja, koje ne spadaju u
navedene dve grupe, tada bi ona, da bi mogla da posluju na naoj teritoriji, mo-
rala da ispune posebne uslove koji bi se ticali poetnog fonda sigurnosti, odno-
sno, osnivakog kapitala, odreenih garancija, koje bi morao da prui nadzorni
organ zemlje sedita osiguravaa, dodatnog nadzora od strane naeg nadzornog
organa i sl.
Meutim, treba definisati mogunost rada stranih osiguravajuih drutava
na teritoriji Srbije i u periodu dok ona ne postane lanica EU. Sigurno je da bi i
onda trebalo praviti razliku izmeu pojedinih zemalja, koje su navedene, ali bi,
po naem miljenju, sve filijale stranih osiguravajuih drutava morale da ispune
uslov koji bi se ticao osnivakog kapitala. I ovde bi postojale razlike u procentu
kapitala, koji bi morao biti uplaen, u zavisnosti od toga, u kojoj zemlji osigura-
va ima sedite. U svakom sluaju, nadzorni organi nae i drugih drava bi, ovde,
imali veliku ulogu.
174
etvrti deo:
PRESTANAK OSIGURAVAJUIH DRUTAVA
Veoma vano pitanje za funkcionisanje osiguravajuih drutava je i reguli-
sanje njihovog prestanka. Osiguravajua drutva se razlikuju od ostalih privred-
nih drutava, kao to smo rekli. To se odnosi i na nain osnivanja i na delatnost.
No, to se odnosi i na prestanak, odnosno, na dva postupka koja oznaavaju kraj
osiguravajueg drutva, a to su steajni i likvidacioni postupak. Postoje specifi-
nosti vezane za ova dva postupka. Te specifinosti su doprinele da postoje razlike
i izmeu zakonodavstava koja reguliu ovu oblast. U ovom delu posvetiemo
panju, pre svega, regulisanju ovog pitanja u Srbiji, zatim u nekim zemljama re-
giona, kao i u pravu EU. Na kraju, posvetiemo se i jednom pitanju koje nema
direktne veze sa steajem i likvidacijom osiguravajuih drutava, ve sa pitanjem
odravanja solventnosti osiguravajuih drutava u zemljama lanicama EU koje
karakterie prisutnost stalne harmonizacije propisa kojima se regulie poslovanje
osiguravaa. Napred pomenutim Direktivama EU za ivotna i neivotna osigura-
nja je propisana obaveza osiguravajuih drutava da odravaju marginu solven-
tnosti kao minimalni iznos kapitala koji se mora posedovati za sluaj nastupanja
nepredvidivih dogaaja. Danas se u EU intenzivno radi na donoenju nove regu-
lative solventnosti, koja bi polazila od specifinosti svakog osiguravaa, u nameri
da se postigne bolja povezanost izmeu propisanog kapitala i trine pozicije
osiguravajueg drutva, zatim efikasnija zatita osiguranika i akcionara osigu-
ravajueg drutva, kao i vei stepen harmonizacije u okviru jedinstvenog trita
osiguranja. Naravno, kao to se vidi, ovo pitanje ima direktne veze i sa pitanjem
prestanka osiguravajuih drutava.
1. Prestanak osiguravajuih drutava
u zakonodavstvu Republike Srbije
Uopte o steajnom i likvidacionom postupku
protiv osiguravajuih drutava
kao posebnom steajnom postupku
Posebno regulisanje steajnog i likvidacionog postupka protiv osigurava-
juih drutava proizlazi iz posebnosti samih osiguravajuih drutava. Osigurava-
jua drutva su finansijske organizacije, koje od drugih srodnih drutava (samim
tim i od banaka) izdvaja niz instituta, koji se pojavljuju samo u delatnosti osigu-
ranja. ZSLBO, odnosno, napred pomenuti Zakon o steaju i likvidaciji banaka i
drutava za osiguranje Republike Srbije regulie, izmeu ostalog, i poloaj pove-
rilaca u steajnom i likvidacionom postupku, predviajui i zajednike odredbe
Prestanak osiguravajuih drutava 175
koje se primenjuju na namirenje potraivanja i kad su u pitanju banke i kod osi-
guravajuih drutava, kao i odredbe koje se odnose na posebne isplatne redove
kod osiguravajuih drutava. Naravno, ZSLBO regulie specifinosti vezane za
steaj i likvidaciju osiguravajuih drutava, dok opte elemente definie Zakon
o steaju Republike Srbije (dalje: ZS).
321
Znai, ZSLBO regulie pokretanje steajnog i likvidacionog postupka i
protiv banaka i osiguravajuih drutava, ukljuujui i sve pravne posledice, koje
proizvodi steaj. To znai da se jednim zakonskim izvorom regulie steaj i li-
kvidacija dva navedena subjekta, koji su razliiti i po vrsti delatnosti i po nainu
poslovanja. Jedina zajednika karakteristika i banaka i osiguravajuih drutava
sastoji se u njihovom finansijskom karakteru, ali to ne znai da je ta karakteristi-
ka identina i kod jednog i kod drugog subjekta.
Steajni postupak protiv osiguravajuih drutava je poseban steajni po-
stupak. Posebni steajevi su postupci koji se pokreu i vode po drugaijim pra-
vilima od opteg steaja, koji se vodi protiv veine privrednih subjekata. Kada
kaemo da se radi o drugaijim pravilima, ne mislimo na steajne postupke koji
nisu u vezi sa optim steajnim postupcima. Te posebnosti proizlaze iz oblika
tog subjekta, tako da se i njihovo osnivanje razlikuje od osnivanja ostalih su-
bjekata. Posebni steajni postupci se razlikuju od opteg, kao to se steajni
dunici razlikuju meu sobom. Posebni steajevi nisu posebna vrsta steajnih
postupaka, ve su postupci koji se pokreu i vode protiv drugaijih subjekata
steajnih dunika. Jedna od osnovnih razlika izmeu posebnog steajnog po-
stupka koji se vodi protiv osiguravajuih drutava i ostalih optih steajnih po-
stupaka, sastoji se i u tome to se isplatni redovi drugaije reguliu u odnosu na
isplatu potraivanja poverilaca u optem steajnom postupku
322
. Neto slino
moemo rei i kad je u pitanju likvidacija ovih subjekata.
Pre usvajanja ZSLBO, materiju steaja i likvidacije osiguravajuih drutava
regulisao je ZO, koji je, takoe, predviao isplatne redove. ZO je, kao to je re-
eno, regulisao samo neke segmente ova dva postupka, koji se pokretao i vodio
protiv osiguravajuih drutava, ime je napravio propust po mnogim pitanjima.
To se odnosi na neke specifinosti samog steajnog i likvidacionog postupka
protiv ovih subjekata. Pre svega, u ZO nije napravljena jasna razlika (bar u tek-
stu) izmeu postupka likvidacije i steajnog postupka, ve se u naslovu odeljka
ZO, koji regulie ovu materiju, pominje prestanak osiguravajuih drutava, kao
i ostalih drutava, koje se bave poslovima osiguranja. Zatim, nije na jasan nain
regulisan steaj osiguravajuih drutava, koja se bave poslovima osiguranja ivo-
ta. Naime, nakon pokretanja steajnog postupka ugovori o osiguranju ivota se,
po ZO, prenose na druga osiguravajua drutva, ako ih ona prihvate.
323
Sa druge
strane, ako navedena drutva ne prihvate te ugovore, svi osiguranici e obrazo-
vati odbor, koji e odluiti o prenosu ugovora o osiguranju ivota sa smanjenim
sumama osiguranja.
324
ZO ne spominje neka opta pravila, u ovoj oblasti, koja
321 Zakon o steaju Republike Srbije (Sl.glasnik R.Srbije br.104/09)
322 olovi V., Poloaj poverilaca u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava
reenja u domaem pravu i pravu EU, Pravo i privreda 5-8/2009, Beograd 2009., str. 217
323 lan 203. ZO
324 lan 204. ZO
se odnose na mogunost isplate suma osiguranja, po navedenim ugovorima, kao
i mogunost osnivanja osiguravajueg drutva od strane osiguranika, koji su za-
kljuili ugovor o osiguranju ivota sa drutvom, protiv kojeg je pokrenut steajni
postupak, ako naravno ta sredstva budu dovoljna za osnivanje drutva, koje bi se
bavilo, naravno, samo poslovima osiguranja ivota (videemo, kasnije, da se i u
Crnoj Gori na slian nain regulie ovo pitanje).
Osim toga, ZO regulie i namirenje iz steajne mase, odnosno, predvia
isplatne redove. Na prvom mestu isplauju se trokovi steajnog postupka, za-
tim potraivanja poverilaca po osnovu osiguranja i reosiguranja ivota do visine
matematike rezerve. Nakon toga, isplauju se potraivanja poverilaca po osno-
vu ugovora o osiguranju od posledica nezgode, kao i potraivanja poverilaca po
osnovu ostalih ugovora o osiguranju i reosiguranju
325
. Kad se isplate navedena
potraivanja, primenjivae se odredbe steajnog zakonodavstva, to znai da e
doi na red isplata ostalih poverilaca, kao i isplata osnivaa osiguravajueg dru-
tva u steaju.
326
Steajni postupak protiv osiguravajuih drutava
Poloaj poverilaca u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava je
poloaj steajnih poverilaca. Posebnosti vezane za njihovo namirenje zavise od
vrste osiguranja u kojoj je zakljuen ugovor iz koga proistie potraivanje. Potra-
ivanja iz ugovora o osiguranju ivota se posebno reguliu, obzirom da sredstva
matematike rezerve ivota imaju poseban tretman. I u pravu Evropske unije se
posebno regulie namirenje potraivanja u navedenom steajnom postupku. Iz-
dvajaju se dva metoda ili modaliteta namirenja, kao to emo videti kasnije.
Mora se rei da, u domaem zakonodavstvu, postoje problemi u reguli-
sanju namirenja potraivanja u steajnom postupku protiv osiguravajueg dru-
tva, koji se sastoje iz injenica vezanih za zajedniko regulisanje namirenja pri-
oritetnih potraivanja i za banke i za osiguravajua drutva u ZSLBO, zatim za
pozivanje na ZS, kad je u pitanju etvrti isplatni red, koji se odnosi na steajne
poverioce i primenu te odredbe i na namirenje u steaju osiguravajuih drutava,
kao i za nain regulisanja potraivanja vezanih za sredstva matematike rezerve
ivota.
Pokretanje steajnog postupka
327
Narodna banka Srbije vri nadzor i kontrolu poslovanja osiguravaju-
ih drutava, pa, samim tim, ima ovlaenje da u, zakonski utvrenim uslovi-
ma, oduzima dozvolu za rad. Narodna banka Srbije donosi reenje o ispunje-
nosti uslova za pokretanje steajnog postupka i dostavlja ga nadlenom sudu.
Isto tako, to reenje se dostavlja osiguravajuem drutvu, protiv kog je pokrenut
steajni postupak, kao i Agenciji za osiguranje depozita. Nadleni sud je duan
325 Mrki D., Petrovi Z., Ivanevi K., nav.delo, str.87-88
326 lan 206. ZO
327 lanovi 4., 5. i 6. ZSLBO
da, najkasnije, prvog radnog dana od dana prijema reenja od Narodne banke
Srbije, donese odluku o pokretanju steajnog postupka. Inae, protiv reenja Na-
rodne banke Srbije mogue je pokrenuti upravni spor. Ako se reenje poniti u
upravnom sporu, a, kasnije, Narodna banka Srbije donese novo reenje o tome
da su ispunjeni uslovi za otvaranje steaja protiv osiguravajueg drutva, pravne
posledice e nastupiti danom isticanja prvog oglasa o pokretanju steajnog po-
stupka na oglasnoj tabli suda.
Subjekti steajnog postupka
328
Kada govorimo o subjektima steajnog postupka, govorimo, pre svega, o
organima steajnog postupka, a to su steajno vee, steajni upravnik i odbor po-
verilaca. U steajnom postupku, koji se pokree protiv osiguravajuih drutava,
ulogu steajnog upravnika vri Agencija za osiguranje depozita, koja daje predlog
i za izbor lanova odbora poverilaca. Osim navedenih organa steajnog postup-
ka, moramo navesti i samog steajnog dunika, kao i Narodnu banku Srbije. Kao
to vidimo, nije predvien steajni sudija, kao organ steajnog postupka. Agenci-
ja za osiguranje depozita, kao steajni upravnik, utie na rad poverilaca, samim
tim to predlae lanova odbora poverilaca. ZSLBO se, blie, ne bavi izborom
lanova odbora poverilaca, pa se moe zakljuiti, da bi se, u tom delu, morao
primenjivati ZS, to ne moemo prihvatiti, obzirom na specifinost ovog po-
sebnog steajnog postupka. Steajno vee, po odredbi ZSLBO, kao sudski organ
kontrolie rad Agencije za osiguranje depozita, kao i sam steajni postupak. Mo-
ramo izdvojiti Narodnu banku Srbije, kao subjekt, koji moe oduzeti dozvolu za
rad osiguravajuem drutvu, tako da o Narodnoj banci moemo govoriti, kao o
predlagau steajnog postupka.
Isplata pre glavne deobe
(prioritetna potraivanja, zajednike odredbe ZSLBO)
ZSLBO isplatu plata, doprinosa, zarada drugih vrsta i trokova ureuje
zajedniki i za banke i za osiguravajua drutva. Radi se o prioritetnim
potraivanjima, gde bi mogli da prihvatimo zajedniko regulisanje isplate za
obe vrste navedenih drutava. Naime, pre glavne deobe, na teret steajne mase,
isplauju se:
1) neisplaene neto minimalne zarade u poslednjih godinu dana pre po-
kretanja steajnog postupka;
2) neisplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za posled-
njih dve godine pre otvaranja steaja; i
3) mesene zarade lica u radnom odnosu u banci ili osiguravajuem dru-
tvu, za vreme trajanja steajnog postupka.
Nakon navedenih trokova, isplauju se i trokovi vezani za odravanje i
unovenje imovine steajnog dunika, zatim trokovi steajnog postupka, kao
328 lan 7. ZSLBO
i ostali trokovi, nastali nakon pokretanja steajnog postupka.
329
Vidimo da se
radi o optim pravilima, koja se odnose na trokove steajnog postupka, ali mo-
emo postaviti pitanje redosleda isplate, odnosno, da li bi prioritet trebalo da
imaju trokovi steajnog postupka (tu ne mislimo samo na sudske trokove). U
ZS se predvia drugaije reenje. Naime, trokovi steajnog postupka su svrstani
u prvi isplatni red. Ne razumemo, zato ZSLBO nije na isti nain regulisao nami-
renje trokova, iako se poziva na ZS
330
.
Isplatni redovi u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava
Isplatni redovi osiguravajueg drutva u steaju, regulisani su primenom
optih pravila u ovoj oblasti. Kada kaemo opta pravila, mislimo na pravila u
osiguranju. Radi se o potraivanjima steajnih poverilaca, obzirom da su ona ve-
zana za zahteve prozale iz ugovora o osiguranju, kao i za druge zahteve, koji su,
prema duniku, nastali pre pokretanja steajnog postupka. Obzirom da je isplata
trokova zajedniki regulisana, ZSLBO, na slian nain, kao i ZO, ureuje isplatu
potraivanja, to znai da je redosled sledei:
1) ugovori o osiguranju i reosiguranju ivota. Radi se o potraivanjima iz
navedenih ugovora, koji imaju privilegovan status u odnosu na osta-
le ugovore koji pokrivaju rizike u drugim vrstama osiguranja. Inae,
sredstva dobijena zakljuenjem ugovora o osiguranju ivota imaju po-
seban tretman, kada je u pitanju pokretanje steajnog postupka;
2) ugovori o osiguranju od posledica nezgode. Osiguranje od posledica
nezgode spada u osiguranje lica, mada sadri dosta karakteristika osi-
guranja imovine. Obzirom na injenicu da ovo osiguranje svrstavamo
u osiguranje lica, potraivanja iz ugovora o osiguranju, koji se odnose
na ovu vrstu osiguranja, imaju prednost u odnosu na ostale vrste osi-
guranja;
3) ugovori o osiguranju i reosiguranju svih drugih vrsta osiguranja. Radi
se o potraivanjima vezanim za sve ostale vrste osiguranja, osim osigu-
ranja lica.
331
Takoe, kao i kod banaka, ZSLBO svrstava u isplatni red i potraivanja
po osnovu javnih prihoda, da bi, na kraju, regulisao i isplatne redove, koje je do
sada regulisalo opte steajno zakonodavstvo. Naime, ZSLBO u isplatne redove
svrstava i potraivanja ostalih poverilaca, kao i potraivanja akcionara, odnosno,
lanova drutva za uzajamno osiguranje.
332
Moramo rei, da ZSLBO komplet-
nije ureuje isplatne redove, kada je u pitanju steaj osiguravajuih drutava od
opteg steajnog zakonodavstva, odnosno ZO, to je oekivano, obzirom na
prirodu ZS, odnosno, ZO. Naime, ZO je ureivao isplatu potraivanja po ugo-
vorima o osiguranju i reosiguranju, dok je isplatu ostalih potraivanja ureivalo
329 lan 16. ZSLBO
332 lan 18. ZSLBO
opte steajno zakonodavstvo, na koje se ZO i pozivao. U svakom sluaju nije
se odstupilo od pravila koja su opta za isplatu potraivanja, kada su u pitanju
osiguravajua drutva, a koja se tiu potraivanja po zakljuenim ugovorima o
osiguranju. Prednost u isplati zavisi od predmeta ugovora o osiguranju.
Kao to je reeno, na steajni postupak osiguravajuih drutava se prime-
njuju i odredbe ZS, ukoliko odredbama ZSLBO nije drugaije odreeno. No, nije
jasno da li se navedeno odnosi i na namirenje potraivanja, obzirom da ZSLBO
jasno kae da se ne primenjuju odredbe ZS o prethodnom steajnom postupku,
steajnom sudiji, skuptini poverilaca i reorganizaciji. Ako pogledamo odredbe
ZS koje reguliu namirenje steajnih poverilaca, koje nas interesuju, videemo da
one nisu, u potpunosti, primenljive na namirenje potraivanja kod osiguravaju-
ih drutava. Steajni poverioci su podeljeni u isplatne redove, u koje moemo
svrstati i potraivanja koja ureuje i ZSLBO, ali specifinost namirenja kod ste-
aja osiguravajuih drutava se ogleda u potraivanjima koja proistiu iz pojedi-
nih ugovora o osiguranju
333
.
Poloaj poverilaca iz ugovora o osiguranju ivota
Kod ugovora o osiguranju ivota, odnosno, kod osiguravajuih drutava
koja se bave poslovima osiguranja ivota, postoje odreene specifinosti koje se
primenjuju samo u ovoj oblasti osiguranja, a tiu se tri situacije, u sluaju po-
kretanja steajnog postupka protiv drutva koje se bavi ovom vrstom osigura-
nja. To se odnosi na prenos portfelja kod ugovora o osiguranju ivota na drugo
osiguravajue drutvo, smanjenje ugovorne sume osiguranja i osnivanje novog
osiguravajueg drutva koje bi se bavilo samo poslovima osiguranja ivota, a to
nije regulisano u Zakonu. Radi se o mogunostima, koje stoje na raspolaganju
osiguranicima iz ugovora o osiguranju ivota, u sluaju pokretanja steajnog po-
stupka protiv drutva koje se bavi osiguranjem ivota. Sredstva po ugovorima o
osiguranju ivota ne mogu biti deo steajne mase, tako da ona imaju poseban
tretman. Ipak, ZSLBO je propustio da kompletno uredi ovo pitanje, tako da je
ono regulisano jedino u ZO.
ZO je predviao da se, u sluaju donoenja reenja o pokretanju steajnog
postupka nad osiguravajuim drutvom koje obavlja poslove osiguranja ivota,
ugovori o osiguranju ivota sa sredstvima prenose drugim osiguravajuim dru-
tvima, ako ih oni prihvate. Sve preuzete obaveze prema osiguranicima se ne me-
njaju, ukoliko se odnose na navedeno reenje.
334
Ako ugovori o osiguranju ivo-
ta sa sredstvima ne budu prihvaeni od strane drugih osiguravajuih drutava,
na nain propisan ovim zakonom, osiguranici obrazuju odbor koji preduzima
pripremne radnje za prenos ugovora o osiguranju ivota sa sredstvima drugim
osiguravajuim drutvima, sa smanjenim sumama osiguranja.
U ranijem zakonodavstvu nae zemlje, odnosno, u ZOIL, bila je definisa-
na mogunost osnivanja novog osiguravajueg drutva sredstvima po ugovorima
o osiguranju ivota. To drutvo bi se bavilo samo poslovima osiguranja ivota.
334 lan 203. ZO
Mogunost osnivanja novog osiguravajueg drutva od strane osiguranika pred-
stavljalo je jedno od optih pravila u ovoj oblasti i sigurno je da je zakonodavac
morao da vodi o tome rauna. injenica je da je poetni fond sigurnosti visok
kod osnivanja ove vrste osiguravajuih drutava, ali je trebalo predvideti i ovu
mogunost, na taj nain to bi se osiguranicima ostavila mogunost da osnuju i
drutvo za uzajamno osiguranje (osim akcionarskog drutva).
Uloga Agencije za osiguranje depozita
Blie emo odrediti ovlaenja Agencije za osiguranje depozita u steaj-
nom postupku protiv osiguravajuih drutava. Naime, osnovne funkcije Agencije
za osiguranje depozita (dalje: Agencija) u steajnom postupku protiv osigurava-
juih drutava, navode se u ZSLBO. Agencija je steajni upravnik, na iji predlog
steajno vee bira lanove odbora poverilaca.
335
Praktino, izbor lanova odbora
poverilaca e zavisiti od predloga Agencije. U optem steajnom postupku, koji
se vodi protiv ostalih privrednih subjekata, skuptina poverilaca bira i opoziva
lanove odbora poverilaca, a ne steajni upravnik, kao ni steajno vee, odnosno,
steajni sudija.
336
Znai da je uloga Agencije, kao steajnog upravnika u steaj-
nom postupku protiv osiguravajueg drutva vea od funkcije steajnog uprav-
nika u optem steajnom postupku. Zatim, Agencija sprovodi postupak preno-
sa portfelja osiguranja u skladu sa veliinom sredstava osiguravajueg drutva
steajnog dunika, kao i u skladu sa isplatnim redovima. Isplatni redovi su
regulisani u ZSLBO, koji podrazumeva potovanje optih pravila u ovoj oblasti,
a s obzirom na poverioce i vrstu njihovih potraivanja. Agencija mora, u roku
od dvadeset dana od dana pokretanja steajnog postupka, da objavi javni tender,
u kome e se oglasiti prenos portfelja osiguranja steajnog dunika na drugo
osiguravajue drutvo. Narodna banka Srbije daje saglasnost na prenos portfelja,
odnosno, na izbor osiguravajueg drutva, koji je najbolji ponua.
337
Narodna
banka Srbije, uvek, donosi odluku o prenosu portfelja osiguranja, bez obzira da
li je pokrenut steajni postupak ili ne. Narodna banka Srbije mora voditi rauna
o osiguravajuem drutvu, na koje se prenosi portfelj osiguranja. To se odnosi na
solventnost tog drutva. Prenos portfelja ne sme ugroziti finansijsku stabilnost
tog drutva, to znai da prenos ne sme ugroziti izvrenje obaveza po ugovorima
o osiguranju od strane tog drutva. Kada se izvri prenos portfelja osiguranja na
drugo osiguravajue drutvo, izvrie se i prenos novanih sredstava, koja odgo-
varaju visini portfelja.
338
Ugovor o prenosu portfelja zakljuuju steajni dunik i
osiguravajue drutvo, koje preuzima portfelj osiguranja, i to u roku od dva radna
dana od dobijanja saglasnosti od Narodne banke Srbije.
339
ZSLBO je propustio
da predvidi, koji ugovori o osiguranju imaju prednost, kad je u pitanju prenos
portfelja. To bi bilo u skladu sa optim pravilima osiguranja. No, kao to vidimo,
uloga Agencije je u postupku prenosa portfelja osiguranja kod steajnog postup-
335 lan 7., st.2. i 3. ZSLBO
336 lan 24. ZSP
337 lan 10., st.1. i 3. ZSLBO
ka, operativna, odnosno ona organizuje taj postupak, dok Narodna banka Srbije
donosi konane odluke o izboru osiguravajueg drutva, koje je dalo najbolju
ponudu. Agencija ima obavezu da obavesti sve osiguranike, putem sredstava jav-
nog informisanja, o zakljuenom ugovoru o prenosu portfelja izmeu steajnog
dunika i drugog osiguravajueg drutva, i to u roku od dva radna dana od dana
zakljuenja ugovora.
340
Osiguranici, takoe, imaju prava kod prenosa portfelja
osiguranja, a to se regulie ZO
341
, a ne u ZSLBO, a o emu e biti rei.
Agencija ima pravo da, u steajnom postupku protiv osiguravajueg dru-
tva, pobija pravne radnje steajnog dunika, zajedno sa poveriocima. Pobijanje
pravnih radnji se vri u skladu sa zakonom, koji ureuje privredna drutva. Radi
se o pravnim poslovima dunika, koji su preduzeti est meseci pre dana, kada su
nastupile pravne posledice steaja. Tuba za pobijanje pravnih radnji dunika,
moe se podneti, nakasnije est meseci od dana nastupanja pravnih posledica
steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva.
342
Nije jasno, na koji nain
Agencija i poverioci mogu pobijati pravne radnje dunika, a to ne navodi ZSL-
BO. Da li to ine zajedno ili odvojeno, odnosno, ko donosi odluku o pobijanju
pravnih radnji steajnog dunika?
Agencija, takoe, vri popis imovine steajnog dunika, a sainjava i po-
etni steajni bilans u roku od ezdeset dana od dana nastupanja pravnih posle-
dica steajnog postupka.
343
I steajni upravnik vri iste radnje u optem steaj-
nom postupku.
344
Funkcija Agencije se sastoji i u tome, to ona, u roku od est
meseci od isteka roka za prijavljivanje, utvruje osnovanost i visinu prijavlje-
nih potraivanja poverilaca.
345
ZSLBO navodi da e se odrati ispitno roite na
kome e se sastaviti lista svih prijavljenih potraivanja
346
, ali ne navodi ko saziva
to roite. Moemo zakljuiti da to ini Agencija. U optem steajnom postupku,
radnje ispitivanja potraivanja, naravno, vri steajni upravnik, ali u saglasnosti
sa steajnim sudijom.
347
Agencija odluuje i o trokovima steajnog postupka,
odnosno, moe da ih privremeno obezbedi iz njenih sredstava, s tim da se ona
mogu povratiti, kada se formira steajna masa.
348
Uloga Agencije je definisana kroz, napred navedene, funkcije, regulisane
u ZSLBO. Vidimo da neke od funkcija nisu, u potpunosti, definisane, a neke
su definisane na nejasan nain. Meutim, to je posledica ovakvog regulisanja
ove oblasti, odnosno, posledica, koja proizlazi iz uloge Agencije kao steajnog
upravnika u steajnom postupku protiv osiguravajueg drutva. Takva uloga
Agencije za osiguranje depozita je razumljiva, kada su u pitanju banke, kao ste-
ajni dunici, dok se kod osiguravajuih drutava, protiv kojih je otvoren steaj,
343 lan 13. ZSLBO
344 lan 17., t.3. i t.4. ZSP
345 lan 14. st.1. ZSLBO
346 lan 14. st.2. ZSLBO (u roku od 60 dana od isteka roka za prijavljivanje potraivanja)
347 lan 17., t.10. ZSP
348 lan 15. ZSLBO
moe postaviti pitanje uloge ovlaenog organa u okviru Narodne banke Srbi-
je (inspektora osiguranja), koji vri nadzor i kontrolu poslovanja osiguravajuih
drutava.
349
Neemo, dalje, analizirati druge karakteristike ovog postupka, regu-
lisanog u ZSLBO.
Primena odredaba ZO o prenosu
portfelja osiguranja na steajni postupak
Napred smo naveli da Agencija ima bitnu ulogu kod prenosa portfelja
osiguranja u sluaju pokretanja steajnog postupka. Meutim, prenos portfelja
osiguranja detaljno regulie i ZO. U ZO se uloga Agencije u prenosu portfe-
lja osiguranja ne navodi, obzirom da ZO i ne regulie steajni postupak protiv
osiguravajueg drutva, jer su odredbe ZO o tome, donoenjem ZSLBO, dero-
girane.
350
Pre svega, ZO navodi da Narodna banka Srbije moe, ako utvrdi ne-
pravilnosti i nezakonitosti u radu osiguravajueg drutva, naloiti da to dru-
tvo prenese svoj portfelj na drugo.
351
Poseban odeljak ZO posveuje prenosu
portfelju osiguranja, s tim to se te odredbe, kao to smo rekli, ne odnose na
prenos portfelja osiguranja, u sluaju pokretanja steajnog postupka. Naime,
radi se o prenosu portfelja osiguranja kada jedno osiguravajue drutvo ne moe
da izvrava obaveze po ugovorima o osiguranju. Naravno, osiguravajue dru-
tvo u zahtevu za dobijanje saglasnosti za prenos portfelja moe navesti i druge
razloge. Ona to ini u zahtevu za dobijanje saglasnosti na prenos portfelja.
352

O prenosu portfelja odluuje Narodna banka Srbije u roku, odreenom u ZO
(60 dana od dana prijema zahteva).
353
Isto tako, Narodna banka Srbije moe da
odbije da da saglasnost na prenos portfelja, ako utvrdi da bi time bilo ugroe-
no osiguravajue drutvo, na koje se prenosi portfelj, a, isto tako, ako utvrdi da
bi time bila ugroena finansijska sposobnost i solventnost osiguravajueg dru-
tva, koje prenosi portfelj.
354
Prenosom portfelja ne smeju biti ugroena ni prava
osiguranika. Osim to Narodna banka Srbije mora voditi rauna o solventnosti
osiguravajueg drutva, koje preuzima portfelj, i osiguranik, sam, ima pravo da
raskine ugovor o osiguranju. On to moe da uini pismenim putem u roku od
30 dana od dana prijema obavetenja o preuzimanju portfelja.
355
Odredbe ZO,
koje se odnose na prenos portfelja osiguranja, primenjuju se i u sluaju pokreta-
nja steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva, kako to navodi ZSLBO.
356

Meutim, u ZSLBO se navodi da se to ini shodno, to se moe tumaiti na taj
nain, da e se odredbe ZO prilagoditi steajnom postupku. To se odnosi na
korekciju, koja se odnosi na navoenje razloga za prenos portfelja, obzirom da
se, ovde, radi o razlogu pokretanja steajnog postupka. Zatim, to se odnosi i na
349 lan 151., st.1. ZO
350 lan 31. ZSLBO
351 lan 165. ZO
352 lan 209. ZO
353 lan 210., st.1. ZO
354 lan 212. ZO
355 lan 211., st.2 ZO
prava osiguranika, to proizlazi iz vrste zakljuenog ugovora o osiguranju, kao
i na status osiguravajueg drutva steajnog dunika, koje je prenelo portfelj
osiguranja na drugo drutvo.
Likvidacija osiguravajuih drutava po zakonodavstvu Srbije
Prinudna likvidacija osiguravajuih drutava
357
ZSLBO ureuje i likvidacioni postupak protiv osiguravajuih drutava.
Ovaj zakonski akt regulie i prinudnu i dobrovoljnu likvidaciju ovih subjeka-
ta. Ukoliko Narodna banka Srbije oduzme dozvolu za rad osiguravajuem dru-
tvu, tada e navedeni dravni organ doneti reenje o sprovoenju postupka li-
kvidacije.
358
ZSLBO navodi da e se kod prinudne likvidacije protiv navedenog
subjekata primenjivati Zakon o privrednim drutvima Republike Srbije (dalje:
ZPD)
359
, kao i ZSP, osim odredaba koje se odnose na odbor poverilaca, razlune
poverioce, pobijanje pravnih radnji, osiguranje depozita, kao i na isplatne redo-
ve.
360
Osnovni organi likvidacionog postupka protiv osiguravajuih drutava su
likvidaciono vee i likvidacioni upravnik, a ulogu likvidacionog upravnika vri
pomenuta Agencija.
361
Znai, Agencija je i steajni i likvidacioni upravnik, kada
su u pitanju navedeni subjekti. U toku sprovoenja likvidacionog postupka na-
vedena Agencija, kao likvidacioni upravnik, moe utvrditi da je osiguravajue
drutvo protiv kojeg se vodi likvidacioni postupak insolventno, ime se ostva-
ruju uslovi za pokretanje steaja. U tom sluaju, Agencija je duna da predlog
o pokretanju steajnog postupka podnese Narodnoj banci Srbije.
362
Praktino,
ZSLBO samo pominje prinudnu likvidaciju protiv osiguravajuih drutava i de-
finie Agenciju za osiguranje depozita kao likvidacionog upravnika.
Dobrovoljna likvidacija osiguravajuih drutava
Da bi mogao biti pokrenut postupak dobrovoljne likvidacije Skuptina
osiguravajueg drutva mora doneti odluku o tome uz prethodnu saglasnost Na-
rodne banke Srbije. Odluku o pokretanju postupka dobrovoljne likvidacije Na-
rodnoj banci Srbije podnosi direktor ovog subjekata, najkasnije prvog narednog
radnog dana od dana donoenja odluke od strane Skuptine. Kao to vidimo
radi se o hitnom dostavljanju. Sa druge strane Narodna banka Srbije ima oba-
vezu da odlui o zahtevu za pokretanje postupka dobrovoljne likvidacije u roku
od 60 dana od dana prijema zahteva. Narodna banka Srbije daje saglasnost u
formi reenja. Isto tako, da bi mogao da se pokrene postupak dobrovoljne likvi-
dacije potrebno je da direktor osiguravajueg drutva podnese dokaze o dovolj-
noj imovini kojom raspolau navedeni subjekti iz koje e moi da se namire svi
357 lan 20. ZSLBO
358 Slijepevi D., Likvidacija drutva za osiguranje, Pravo i privreda, br. 5-8/2005, str. 612
359 Zakon o privrednim drutvima Republike Srbije (Sl.glasnik R.Srbije 125/04)
360 lan 21. ZSLBO
361 lan 22. ZSLBO
362 lan 23. ZSLBO
poverioci, odnosno, on mora podneti dokaz o insolventnosti i sposobnosti za
plaanje. Ti dokazi moraju biti podneti istovremeno sa zahtevom za pokretanje
ovog postupka.
363
Inae, ZSLBO navodi da e se postupak dobrovoljne likvidacije sprovoditi
u skladu sa ZPD. U sluaju da Narodna banka Srbije odbije da da saglasnost za
pokretanje postupka dobrovoljne likvidacije, pokrenue se postupak prinudne
likvidacije ili e doi do pokretanja steajnog postupka. U sluaju da Narodna
banka Srbije utvrdi da su oteena prava poverilaca u postupku dobrovoljne li-
kvidacije, donee reenje o pokretanju postupka prinudne likvidacije protiv osi-
guravajueg drutva.
364
Ukoliko nakon namirenja poverilaca u postupku likvidacije preostane
imovina, ona e se podeliti akcionarima likvidacionog dunika u skladu sa vi-
sinom uea u akcionarskom kapitalu dunika. Treba napomenuti da ZSLBO,
u potpunosti, titi prava poverilaca, time to predvia da e poverioci, koji nisu
prijavili svoja potraivanja do dana deobe mase, moi da svoja potraivanja
ostvare od strane lica u iju korist su uplaena sredstva iz likvidacione mase.
365
ZSLBO sadri i odredbu koja se odnosi na drutvo za uzajamno osigu-
ranje. Ako se radi o likvidaciji takvog oblika osiguravajueg drutva, tada e se
sredstva drutva podeliti osnivaima i lanovima, a u skladu sa visinom njihovih
uplata u zadnje tri godine.
366
Agencija za osiguranje depozita u likvidacionom postupku
U likvidacionom postupku, koji se vodi protiv osiguravajueg drutva,
Agencija ima ulogu likvidacionog upravnika, ali, samo, kada je u pitanju pri-
nudna likvidacija. Prinudni likvidacioni postupak e se pokrenuti, kada Narod-
na banka Srbije, oduzme dozvolu za rad osiguravajuem drutvu.
367
Agencija
vodi likvidacioni postupak, pored likvidacionog vea.
368
U skladu sa svojim
ovlaenjima, Agencija, u toku likvidacionog postupka, moe utvrditi da su se
ispunili uslovi za pokretanje steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva.
Takav predlog, Agencija podnosi Narodnoj banci Srbije.
369
Interesantno je da se
odredbe ZSLBO o dobrovoljnom likvidacionom postupku, odnose i na banke i
na osiguravajua drutva, odnosno, na druge finansijske organizacije, kako je to
navedeno u ZSLBO.
370
Inae, odredbe ZSLBO o prinudnoj likvidaciji se, takoe,
odnose i na banke i na osiguravajua drutva. Kada je u pitanju dobrovoljna li-
kvidacija, tada se primenjuju odredbe ZPD.
371
363 lan 24. ZSLBO
364 lan 25. ZSLBO
365 lan 27. ZSLBO
366 lan 26. ZSLBO
368 lan 22. ZSLBO
ZSLBO ne sadri vie odredaba o ulozi Agencije u prinudnoj likvidaciji
protiv osiguravajuih drutava, osim navedenih. U jednoj odredbi se ZSLBO, jo,
osvre na likvidaciju osiguravajuih drutava, odnosno, na drutva za uzajamno
osiguranje. Naime, kada se likvidacioni postupak pokrene protiv drutva za uza-
jamno osiguranje, tada se sredstva, odnosno, imovina drutva vraa osnivaima,
na ime njihovih uloga, kao i lanovima, odnosno, osiguranicima, u skladu sa
njihovim uplaenim doprinosima za poslednje tri godine.
372
Drutva za uzaja-
mno osiguranje imaju specifian oblik u odnosu na ostala osiguravajua drutva,
odnosno, na akcionarska drutva za osiguranje. Ona se, kao to smo rekli, mogu
osnovati kao drutva sa neogranienim doprinosom i kao drutva sa ogranie-
nim doprinosom. U zavisnosti od navedenih oblika drutava za uzajamno osi-
guranje, zavisie i vrsta uplate dodatnog doprinosa za namirenje teta i drugih
rashoda.
373
Regulisanje uloge Agencije za osiguranje depozita u steaju i
likvidaciji osiguravajuih drutava u drugim aktima
I Zakon o agenciji za osiguranje depozita (dalje: ZAGD)
374
regulie po-
loaj Agencije, kao steajnog, odnosno, likvidacionog upravnika u steajnom i
likvidacionom postupku protiv osiguravajueg drutva. Samo se u jednoj odred-
bi, ZAGD osvre na ulogu Agencije u ova dva postupka, navodei, jo, da e se
steajni i likvidacioni postupak protiv osiguravajuih drutava, voditi po ZSLBO,
tako da iz te odredbe, moemo izvui zakljuak da je jedini akt, koji regulie ste-
aj i likvidaciju osiguravajuih drutava, upravo ZSLBO, to nije, u potpunosti,
tano, kao to smo videli. Ovaj Zakon se, u kasnijim odredbama, vie ne bavi pi-
tanjima vezanim za osiguravajua drutva, sem u jednom sluaju, koji nije vezan
za steajni ili likvidacioni postupak.
375
Moramo rei, da ZAGD ne regulie ni
koji organ Agencije donosi odluke, koje se tiu steajnog i likvidacionog postup-
ka osiguravajuih drutava. Moemo zakljuiti da ZAGD, praktino i ne regulie
ulogu Agencije u navedena dva postupka protiv osiguravajuih drutava, iako se
radi o Zakonu, koji se, direktno, odnosi na Agenciju.
Drugi Zakon, koji regulie status Agencije je Zakon o osiguranju depozi-
ta (dalje: ZOD)
376
. ZOD ne regulie ulogu Agencije u delatnosti osiguravajuih
drutava, pa, samim tim, ni u steajnom i likvidacionom postupku protiv tih
subjekata, ve samo regulie funkcije Agencije u poslovanju banaka. Znai, ni
navedena dva Zakona, koja blie definiu status i delatnost Agencije, ne reguliu
osiguravajua drutva, moemo rei, ni jednom odredbom, osim jednog izuzet-
ka, koji predstavlja konstataciju i pozivanje na ZSLBO.
372 lan 26. ZSLBO
373 lan 63., st.1., 2. I 3. ZO
374 Zakon o agenciji za osiguranje depozita (Sl.glasnik R.Srbije br. 61/05), lan 6.
375 U pitanju je lan 10. Zakona, koji regulie ulogu Agencije u postupku organizacije i spro-
voenja postupka prodaje dravnog kapitala drutava za osiguranje, ali u skladu sa Zako-
nom, koji ureuje osiguranje.
376 Zakon o osiguranju depozita (Sl.glasnik R.Srbije br. 61/05)
Retroaktivnost Zakona o steaju i likvidaciji banaka
i osiguravajuih drutava
Retroaktivnost ZSLBO je, takoe, posebno regulisana za steajne postup-
ke, koji se vode protiv banaka, odnosno za steajne postupke, koji se vode protiv
osiguravajuih drutava. Zakonodavac moe razliito postupati, kada u prela-
znim i zavrnim odredbama regulie pitanje vremenskih granica jednog zakona.
Razliito postupanje nije rezultat proizvoljnosti, ve ocena odgovarajuih rele-
vantnih injenica. Po tome, moemo zakljuiti, da zakoni ne mogu imati po-
vratno dejstvo, ve samo pojedine odredbe, i to, samo onda, ako to zahteva opti
interes. Ipak, zakon moe da ima i retroaktivno dejstvo, ako se, sam taj zakon,
proglasi punovanim.
377
Kada je u pitanju ZSLBO, njegova primena e se prote-
zati unazad, u zavisnosti od toga, po kom je Zakonu zapoet steajni postupak
protiv banke, odnosno, osiguravajueg drutva.
to se tie osiguravajuih drutava, ako je steajni postupak protiv tih su-
bjekata pokrenut po ranijem Zakonu o prinudnom poravnanju, steaju i likvida-
ciji (ZPPSL)
378
, tada e se on i nastaviti po odredbama tog Zakona. Zatim, ako
je steajni postupak protiv osiguravajuih drutava zapoet po odredbama ZSP,
tada e se isti nastaviti po ZSLBO. Ako je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu
za rad osiguravajuem drutvu pre donoenja ZSLBO, a sud nije doneo reenje
o pokretanju steajnog postupka protiv tog subjekta do momenta stupanja na
snagu istog Zakona, tada e se postupak sprovesti po odredbama ZSLBO, znai
novodonetog Zakona.
379
Moda je situacija kod osiguravajuih drutava sloe-
nija, obzirom da je od donoenja ZO i ZSP, do donoenja ZSLBO, oduzet veliki
broj dozvola za rad osiguravajuim drutvima.
2. Prestanak osiguravajuih drutava
u pravima zemalja u regionu
Posvetiemo panju regulisanju steaja i likvidacije protiv osiguravajuih
drutava u tri drave u regionu, odnosno, u dve drave i jednom entitetu, kao
delu drave. Naime, analiziraemo zakonodavstva Hrvatske, Crne Gore i Re-
publike Srpske u ovoj oblasti. Razlog tome je, pre svega, nain regulisanja. U
Hrvatskoj se ovaj postupak regulie statusnim zakonom, koji regulie poloaj
osiguravajuih drutava. To je, ve, pomenuti ZOSH. Naravno, ovim Zakonom
se reguliu samo specifinosti steajnog postupka protiv osiguravajuih druta-
va, dok se veina pravila reguliu zakonodavstvom koje regulie opti steajni
postupak. Zatim, u Crnoj Gori se ova materija regulie Zakonom o steaju i li-
kvidaciji drutava za osiguranje (dalje: ZSLO CG)
380
, a u Republici Srpskoj u,
377 Perovi S., nav.delo, str. 24-26
378 Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji (Sl.list SFRJ br.84/89 i Sl.list SRJ
br.37/93 i 28/96)
379 lan 29. ZSLBO
380 Zakon o steaju i likvidaciji drutava za osiguranje Crne Gore (Sl.list Crne Gore br. 11/07)
takoe, pomenutom ZDO, kao i drugim izvorima. Kao to vidimo, radi se o dva
naina regulisanja, kad su u pitanju zakonski akti. Znai, u Hrvatskoj i Republici
Srpskoj se ova materija regulie zakonodavstvom koje ureuje poloaj osigura-
vajuih drutava, dok se u Crnoj Gori posebno regulie steajni postupak protiv
osiguravajuih drutava. Posvetiemo panju najvanijim aspektima regulisanja
ove oblasti u navedne tri zemlje, s tim to emo, kad je u pitanju hrvatsko zako-
nodavstvo, analizirati samo steajni postupak protiv osiguravajuih drutava.
Zakonodavstvo Republike Hrvatske
Opte odredbe
ZOSH sadri odredbe o steaju osiguravajuih drutava, koje se odnose na
specifinost navedenih subjekata i voenje steajnog postupka protiv njih, dok se
opta pitanja ovog postupka reguliu po Steajnom zakonu Republike Hrvatske
(dalje: SZ).
381
ZOSH posveuje panju kako optim odredbama, koje se odnose na
specifinosti ovog postupka, kada se on otvara protiv osiguravajueg drutva, kao i
odredbama koje se odnose na ugovore o osiguranju u kojima se obrazuje matema-
tika rezerva, odnosno, radi se, pre svega, o ugovorima o osiguranju ivota.
Kao razlozi za pokretanje steajnog postupka protiv osiguravajuih dru-
tava, navodi se situacija, kada je imenovana posebna uprava, na osnovu ijeg
izvetaja je procenjeno da se nije poboljalo finansijsko stanje osiguravajueg
drutva, tako da ono nije u stanju da ispunjava tekue obaveze, kao i situacija,
kada se prilikom obavljanja nadzora nad osiguravajuim drutvom utvrdilo po-
stojanje nekog od steajnih razloga, koji su predvieni u SZ
382
.
ZOSH sadri i odredbu koja se odnosi na prestanak ugovora o osiguranju,
koje je zakljuilo osiguravajue drutvo u pitanju, i odreuje da e oni prestati
pokretanjem steajnog postupka protiv tog drutva
383
. Reenje o obustavi steaj-
nog postupka, kao i reenje o zakljuenju steajnog postupka nad osiguravajuim
drutvom dostavlja se i nadzornom telu
384
. U ZOSH se utvruju i potraivanja
viih isplatnih redova. Naime, potraivanjima prvog vieg isplatnog reda (pored
onih koji su utvreni u SZ), smatraju se i: a) potraivanja iz ugovora o ivotnom
osiguranju i ostalih ugovora o osiguranju za koje se primjenjuju sline tablice
verovatnosti i prorauna kao za ivotna osiguranja koja se nisu mogla namiriti iz
imovine za pokrie matematike rezerve; b) potraivanja iz ugovora o neivot-
nim i drugim osiguranjima u vezi sa kojima se ne oblikuju matematike rezerve
na ime naknade tete za tetne dogaaje koji su nastupili pre otvaranja steaja i
na ime povrata dela premije plaene za period posle prestanka ugovora o osi-
guranju; i c) potraivanja Hrvatskog ureda za osiguranje za izvrene isplate iz
Garantnog fonda, a po Zakonu o obveznim osiguranjima u prometu Republike
381 lan 218. ZOSH; Steajni zakon Republike Hrvatske (Narodne novine br. 44/96, 29/99,
129/2000, 82/06)
382 lan 219. ZOSH
383 lan 220. ZOSH
384 lan 221. ZOSH
Hrvatske, na ime naknade isplaenog iznosa tete, koje oteena lica nisu mogli
naplatiti od osiguravajueg drutva zbog otvaranja steaja nad tim drutvom
385
.
Posebne odredbe ZOSH o isplati potraivanja iz osiguranja u
kojima je potrebno oblikovati matematiku rezervu
ZOSH sadri posebne odredbe koje se odnose na ivotna osiguranja, kao
i na druge vrste osiguranja u kojima se primenjuju sline tablice verovatnosti i
prorauna kao i za ivotna osiguranja, odnosno, na potraivanja iz tih osigura-
nja. Poverioci koji imaju takva potraivanja, imaju pravo odvojenog namirenja
iz imovine za pokrie matematike rezerve, tj. iz sredstava prikupljenih unove-
njem imovine za pokrie matematike rezerve. Imovina za pokrie matematike
rezerve ne ulazi u steajnu masu i iskljuivo je namenjena namirenju navedenih
poverilaca. Imovina za pokrie matematike rezerve je imovina osiguravajueg
drutva koja je odvojena od ostale imovine osiguravajueg drutva i koja je obli-
kovana u skladu sa odredbama ZOSH, koje se odnose na obavezu oblikovanja
imovine za pokrie matematike rezerve
386
.
Navedeni poverioci imaju pravo na namirenje potraivanja iz imovine za
pokrie matematike rezerve na dan pokretanja steajnog postupka protiv osigu-
ravajueg drutva. Poverioci potraivanja iz ugovora o ivotnim osiguranjima i
ostalih ugovora o osiguranju, kod kojih postoji obaveza osiguravajueg drutva
da primenjuje pravila o ivotnim osiguranjima, imaju pravo da se iz imovine za
pokrie matematike rezerve, isplate pre ostalih potraivanja, u visini koja odgo-
vara obaveznom pokriu u vezi sa osiguranjem iz kojeg proizlazi to potraivanje.
Ako imovina za pokrie matematike rezerve nije dovoljna za kompletnu isplatu
navedenih potraivanja, tada se potraivanja isplauju u odnosu sa obaveznim
pokriem u vezi sa osiguranjem iz kojeg proistie potraivanje, kao to je odnos
izmeu celokupne vrednosti imovine za pokrie matematike rezerve i obave-
znog pokria za sva osiguranja koja su zakljuena od strane osiguravajueg dru-
tva u vrsti osiguranja, a u vezi kojih je oblikovana imovina za pokrie matema-
tike rezerve
387
. Visina potraivanja i ukupna visina obaveznog pokria utvruje
se na dan pokretanja steajnog postupka protiv osiguravajueg drutva
388
.
Steajni upravnik je duan da kod organizacije, koja obavlja poslove plat-
nog prometa, otvori i poseban raun za imovinu za pokrie matematike rezer-
ve. Naravno, on je duan da otvori i opti raun za steajnog dunika, posle po-
kretanja steajnog postupka
389
. Poverioci koji imaju potraivanja iz imovine za
pokrie matematike rezerve imaju pravo da imenuju svog predstavnika u odbor
poverilaca, na prvoj skuptini poverilaca
390
. Potraivanja iz ugovora o osigura-
nju prijavljuju se steajnom upravniku u skladu sa odredbama SZ
391
.
385 lan 222. ZOSH
386 lan 223. ZOSH
387 lan 224., st.1,2 i 3 ZOSH
388 lan 224., st.6 ZOSH
389 lan 225., st.1 ZOSH
390 lan 226. ZOSH
391 lan 227. ZOSH
*
* *
injenica je da ZOSH posveuje malo odredaba steajnom postupku protiv
osiguravajuih drutava. Ovaj postupak sadri mnogo vie posebnosti u odnosu na
ono to je regulisano u ZOSH. Te posebnosti se ne odnose samo na isplatu potra-
ivanja u ovom postupku. Kada je u pitanju isplata potraivanja iz ugovora o osi-
guranju u vezi kojih je potrebno obrazovati matematiku rezervu ivota, smatramo
da je zakonodavac izdvojio najvanije karakteristike ove vrste osiguranja, imajui u
vidu status ovih sredstava u uslovima pokretanja steajnog postupka.
Steaj i likvidacija osiguravajuih
drutava po zakonodavstvu Crne Gore
Pokretanje steajnog postupka i imenovanje steajnog upravnika
Kad je u pitanju ZSLO CG, analiziraemo samo one odredbe, koje su spe-
cifine ili koje izazivaju nedoumice. Pre svega, definicija pokretanja steajnog po-
stupka protiv osiguravajueg drutva nije sasvim jasna. U navedenom Zakonu se
kae, da e se taj postupak pokrenuti, ako regulatorni organ nadlean poslove osi-
guranja oceni da mere koje su preduzete u skladu sa Zakonom o osiguranju nisu
dovele do poboljanja u ispunjavanju obaveza od strane osiguravajueg drutva.
Vrlo neveto se upotrebljavaju termini kao to su margina solventnosti i garantne
rezerve, tj. govori se o njihovoj usklaenosti, od koje zavisi pokretanje steajnog
postupka. Margina solventnosti se u poslovanju osiguravajueg drutva menja.
injenica je da od garantnih rezervi zavisi bonitet osiguravajueg drutva, ali je
zakonodavac morao da definie garantne rezerve, ta ih ini i kad e se smatrati
da njihovo preveliko troenje ugroava sigurnost tog drutva.
392
Zatim, ZSLO CG
definie i ko moe biti imenovan za steajnog upravnika. To moe biti lice, koje je
na listi steajnih upravnika, koje ima visoku strunu spremu i tri godine radnog
iskustva u osiguranju. Ne kae se nita o tome, koja visoka struna sprema mora
biti u pitanju i na kojim poslovima je to lice bilo u jednom osiguravajuem dru-
tvu.
393
Da li to lice moe biti neko, ko nije zavrio pravni ili ekonomski fakultet ili
ko je radio samo na proceni teta ili nekom drugom poslu, na kome nije mogao
da bude upoznat sa svim ili veinom poslova vezanih za osiguranje. Osim toga,
nije jasno zbog ega je odreeno da e razreeni steajni upravnik vriti poslove u
postupku do imenovanja novog. Naroito, ako se radi o licu koje je osueno zbog
vrenja krivinih dela ili protiv kojeg se vodi krivini postupak, itd.
Matematika rezerva ivota
(sredstva po ugovorima o osiguranju ivota)
Sledee to moemo da zamerimo zakonodavcu, kada je u pitanju ZSLO
CG, odnosi se na postupanje sa sredstvima osiguranja ivota. To se odnosi na
prenos ugovora o osiguranju ivota sa sredstvima na druga osiguravajua dru-
392 lan 5. ZSLO CG
393 lan 7. ZSLO CG
tva. Naime, ako su ta drutva odbila da se izvri prenos tih ugovora na njih, po-
stavlja se pitanje zato bi osiguranici iz tih ugovora obrazovali odbor, koji bi vr-
io pripremne radnje koje bi dovele do prenosa tih ugovora na druga drutva.
394

Nita se ne govori o tome, koje bi to radnje bile, kao i koja je svrha ponovnog
pokuaja prenosa tih ugovora na druga drutva. Takoe, nita se ne govori o
druge dve mogunosti, koje se odnose na isplatu matematike rezreve, odnosno
sredstava osiguranja ivota osiguranicima, kao i mogunosti za osnivanje dru-
gog osiguravajueg drutva koje bi se bavilo osiguranjem ivota. Kad je u pitanju
isplata navedenih sredstava, navodi se smanjenje ugovorenih suma i obavetava-
nje regulatornog organa i nita vie, tako da je ta odredba ostala nedoreena.
Kad je u pitanju namirenje potraivanja poverilaca, ZSLO CG ne spomi-
nje ugovore o reosiguranju.
395
ZSLO CG regulie jedino dobrovoljnu likvidaciju
osiguravajuih drutava.
396
Radi se o optim pravilima i pozivanjem na primenu
odredaba drugih zakona, pre svega tog ZSLO CG.
injenica je da ZSLO CG izbegao greku, koja je uinjena u regulisanju
ove oblasti u Srbiji i Republici Srpskoj. Taj zakonski akt regulie samo steaj i
likvidaciju osiguravajuih drutava. Naravno, neizbeno je pozivanje na opta
pravila, odnosno, na Zakone koje reguliu ove postupke.
Steaj i likvidacija osiguravajuih drutava
po zakonodavstvu Republike Srpske
Kao to smo, napred, rekli u Republici Srpskoj se steaj i likvidacija osi-
guravajuih drutava regulie odredbama ZDO, odnosno statusnim zakonom,
kao i steajnim zakonodavstvom i Zakonom o likvidacionom postupku
397
. Mo-
ramo, odmah, rei da je ova oblast regulisana na necelovit i nepregledan nain
(to uostalom vai i za ostale delove ovog Zakona). No, analiziraemo samo one
najvanije i najinteresantnije odredbe, napominjui da ZDO regulie, kako neke
elemente steaja i likvidacije, tako i postupak reorganizacije. Meutim, mi ne-
emo posveivati panju reorganizaciji, obzirom da se i ovde zakonodavac po-
ziva na opta pravila definisana u Zakonu o steajnom postupku i jedino to
je vredno pomenuti, odnosi se na mogunost preduzimanja mera reorganizacije
prema filijali osiguravajueg drutva u Republici Srpskoj koje ima sedite u Fe-
deraciji BiH. Kao glavni subjekt u ovim postupcima odreena je,ve, pomenuta
Agencija za osiguranje Republike Srpske (dalje: Agencija RS).
Zakoni koji reguliu steajni i likvidacioni postupak, kao i Zakon koji se
odnosi na preduzea primenjuju se na steaj i likvidaciju osiguravajuih dru-
tava, osim u sluajevima, kada je u ZDO predvieno drugaije reenje.
398

Osim toga, dok se ne zakljui likvidacioni postupak, ne moe se pokrenuti
394 lanovi 9. i 10. ZSLO CG
395 lan 13. ZSLO CG
396 lan 14. ZSLO CG
397 Zakon o likvidacionom postupku (Sl.glasnik R.Srpske 64/02)
398 lan 68., st.2. ZDO
steajni.
399
Agencija RS mora biti obavetena od strane suda o pokretanju likvi-
dacionog ili steajnog postupka i to u roku od 10 dana od dana podnoenja zah-
teva za pokretanje postupka.
Utvrivanje potraivanja vri sudija u steajnom ili likvidacionom postup-
ku. Potraivanja se isplauju po sledeem redu: 1. korisnici polisa ivotnog osi-
guranja; 2. korisnici naknada po polisama neivotnog osiguranja koji su prijavili
ostvarenje osiguranog sluaja i ije su prijave evidentirane; i 3. bilo koja druga
lica koja su prijavila svoje zahteve u vremenskom periodu iz ovog lana.
400
Pos-
tavlja se pitanje, zato se ne upotrebljava termin ugovor o osiguranju, a ne po-
lisa. Osim toga, kao u zakonodavstvu Crne Gore, ne pominje se reosiguranje.
Agencija RS nadzire sve postupke tokom posebne likvidacije ili steaja drutva
za osiguranje.
Privilegovana potraivanja
ZDO regulie i privilegovana potraivanja na poseban nain. Time se tite
lica, koja imaju potraivanja po ugovorima o osiguranju. Naime, korisnici na-
knada osiguranja, kao i njihovi naslednici, imaju privilegovana potraivanja pre-
ma ulaganjima drutva za osiguranje u odnosu na sva ostala opta ili posebno
privilegovana potraivanja, sa izuzetkom trokova procesa posebne likvidacije,
kao i trokova steaja. Kada osiguravajue drutvo doe u fazu posebne likvi-
dacije, korisnik naknade osiguranja ima privilegovana potraivanja prema svim
sredstvima, bilo da pripadaju ulaganjima tog drutva ili ne. Ta privilegija im daje
prednost nad svim ostalim poveriocima, osim za potraivanja navedenih troko-
va.
401
Ne vidimo razlog ovakvog definisaja privilegovanih potraivanja, pogoto-
vo to je posebna odredba posveena isplatnim redovima.
Likvidacija i posebna likvidacija
U lanu 68. ZDO se definie niz pitanja, koje se odnose na likvidaciju i
posebnu likvidaciju, privremenog i likvidacionog upravnika, radnje u postupcima
likvidacije i sl. U Republici Srpskoj se likvidacioni postupak protiv osiguravajuih
drutava pokree od strane Agencije RS u sledeim sluajevima:
1) kad Agencija RS oduzme dozvolu za rad osiguravajuem drutvu;
2) kad sud proglasi nitavom registraciju osiguravajueg drutva; i
3) kad Skuptina osiguravajueg drutva donese odluku o prestanku rada
drutva.
No, ZDO predvia i postupak posebne likvidacije, koju, takoe, pokree
Agencija RS. Po odredbama ZDO posebna likvidacija titi interese osiguranika
i razlikuje se od opte ili kako je zakonodavac definie, standardne likvidacije.
Naime, ova likvidacija se pokree: a) kad je trajno i potpuno oduzeta dozvola za
399 lan 68. st. 4 ZDO
400 lan 69., st. 2 I 3. ZDO
401 lan 70, st.1 i 2. ZDO
rad i b) kad je zabranjeno raspolaganje imovinom u sluaju donoenja odluke od
strane Skuptine drutva o prestanku rada. Tada je Skuptina drutva duna da
tu odluku dostavi Agenciji RS, koja moe, u roku od 15 dana, doneti odluku o
pokretanju postupka posebne likvidacije. Postupak posebne likvidacije poinje i
zavrava se donoenjem reenja Agencije RS.
Privremeni likvidacioni upravnik i likvidacioni upravnik
ZDO predvia i posebne odredbe o privremenom upravniku i likvidacio-
nom upravniku. Agencija RS postavlja privremenog upravnika, koji nadzire po-
sebnu lividaciju osiguravajueg drutva. On je duan da u roku od 30 dana od
dana postavljenja od strane Agencije RS, obavesti sve ugovarae osiguranja da je
osiguravajuem drutvu oduzeta dozvola za rad, da je poeo postupak posebne
likvidacije i da e se svi zakljueni ugovori o osiguranju smatrati raskinutim u
roku od 30 dana od dana prijema tog obavetenja.
Meutim, posle imenovanja likvidacionog upravnika, ZDO odreuje dalje
aktivnosti privremenog upravnika. On moe da kontrolie postupak likvidacije,
kao i da daje miljenje na zahtev likvidacionog upravnika. Osim toga, privre-
meni upravnik moe da uestvuje u sudskim postupcima. Ukoliko privremeni
upravnik bude razreen dunosti, svi njegovi akti, sprovedeni u toku postupka
likvidacije, bie vaei. Znai, zajedno mogu delovati i privremeni i lividacio-
ni upravnik. Ovde emo postaviti samo jedno pitanje, ako privremeni upravnik
moe biti razreen, zato nisu navedeni mogui razlozi za to i zato bi, u svakom
sluaju, njegovi akti, izvreni u toku postupka, ostali vaei.
Likvidacija osiguravajueg drutva bie zakljuena, ako akcionari osigu-
ravajueg drutva (akcionarsko drutvo) ili lanovi drutva za uzajamno osigu-
ranje, koji imaju vie od 50% kapitala u drutvu, kao i likvidacioni, odnosno,
privremeni upravnik, podnesu prijavu, u kojoj se istie da je uspeno sprovedena
likvidacija portfelja osiguranja.
Ne ponavljajui ono to je, napred, reeno, a odnosi se na zamerke nainu
regulisanju ove oblasti u ZDO, rei emo, jo, da je zakonodavac u Republici
Srpskoj propustio da na detaljniji nain uredi mnoge bitne institute vezane za
steaj i likvidaciju osiguravajuih drutava, dok je, sa druge strane, pokuao da
definie pojedine pojmove, naroito, u likvidacionom postupku i postupku po-
sebne likvidacije. Time j doprineo nejasnosti pojedinih odredaba i mogunosti
preirokog tumaenja istih.
3. Prestanak osiguravajuih drutava u pravu EU
Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta o reorganizaciji i likvidaciji osigu-
ravajuih drutava br. 2001/17/EC (dalje: Direktiva)
402
propisuje posebna pravila
za reorganizaciju i likvidaciju osiguravajuih drutava. Postupak reorganizacije
402 Directive 2001/17/EC of the European Parliament and of the Council of 19 March 2001
on the reorganisation and winding-up of insurance undertakings (Official Journal L 110,
20/04/2001 P.0028-0039)
predstavlja postupak za nastavak rada osiguravajueg drutva, kada se preduzi-
ma niz mera, koje treba da dovedu do toga da dunik nastavi sa poslovanjem.
ZS, kao i zakoni u regionu, koji ureuju oblast steaja, ureuju detaljno postu-
pak reorganizacije dunika, a osnova tog postupka je steajni plan. Mi emo, u
ovom radu, upotrebljavati termin reorganizacija, a ne sanacija, to bi, moda,
bio taniji naziv za ove mere, ali pravna priroda reorganizacije govori da bi taj
termin bio prikladniji. Direktiva ureuje i likvidaciju osiguravajuih drutava,
koristei opti izraz winding-up. to se tie izraza winding-up, on se odnosi
na pravna lica.
403
Mi emo taj termin prevesti kao likvidacija, obzirom da je taj
termin izveden iz anglosaksonskog prava, u kome postoji i termin bankruptcy
(steaj), koji se moe odnositi i na fizika lica. Posvetiemo panju najvanijim
karakteristikama Direktive, ne ulazei u detalje. Samo emo navoditi najvanije
faze ovih postupaka, interesantne i sa stanovita naeg zakonodavstva.
Preambula Direktive i osnovne odredbe
Pre nego to preemo na pregled pojedinih odredaba Direktive, moramo
rei da se u tim odredbama upotrebljavaju pojedini struni termini, koje smo
mi, prevodei, pokuali da prilagodimo naim shvatanjima o ovim postupcima.
Takoe, vanost Direktive se ogleda i u tome, to se primenjuje, izmeu ostalog,
i kod efekata odluka o otvaranju postupka reorganizacije i likvidacionog postup-
ka i u drugim zemljama lanicama, a ne samo u zemlji, u kojoj se pokrenuo
postupak. Kao to smo rekli, Direktiva se primenjuje na postupke reorganizacije
i likvidacije osiguravajuih drutava u zemljama lanicama Evropske Unije. U
Preambuli Direktive govori se o optim karakteristikama instituta, koje regulie.
Isto tako, Direktiva daje opte definicije instituta, koje upotrebljava
404
. Mi emo
se osvrnuti samo na one najosnovnije, koje su izloene u Preambuli, s tim da
emo nekim pojmovima i fazama postupaka reorganizacije i likvidacije posvetiti
vie panje kasnije. Iako je u oblasti steaja (odnosno insolventnosti) donesena
Direktiva EU br.1346/2000 od 29. maja 2000. godine
405
, ona se ne primenjuje na
likvidaciju osiguravajuih drutava.
406
Direktiva se primenjuje na osiguravajua
drutva, koja imaju sedite u jednoj od zemalja lanica Evropske Unije. Takoe,
ova Direktiva regulie i poloaj poverilaca, koji imaju prebivalite, odnosno se-
dite u navedenim zemljama.
407
Dejstvo Direktive se proiruje i na filijale osigu-
ravajuih drutava, s tim to se definie da e pravo zemlje, u kojoj se nalazi fi-
lijala, regulisati njen poloaj, imovinu i odgovornost.
408
Ono to je interesantno,
jeste odnos obinih i privilegovanih poverilaca, odnosno zatita privilegovanih
403 Gifis S.H., Law Dictionary, Barrons Educational Series, Inc. 1991., str 41
Mozley, Whiteleys, Law Dictionary, Butterworths 1993., str. 27
404 olovi V., Direktiva 2001/17/EU o reorganizaciji i likvidaciji osiguravajuih drutava, sa-
vetovanje Pravo osiguranja u tranziciji, Pali 2003., Zbornik radova, str. 48
405 Doneta 29.05.2000., Council regulation (EC) No 1346/2000 of 29 May 2000 on insolvency
proceedings (Official Journal L 160 , 30/06/2000 P. 0001 0018)
406 Preambula Direktive (2)
poverilaca u odnosu na obine, kao i u odnosu na zakonodavno regulisanje ovog
instituta u zemljama lanicama.
409
Direktiva predvia dva metoda tretmana po-
traivanja poverilaca: u odnosu na imovinu, kao i u odnosu na poverioce.
410
Ta-
koe, Direktiva predvia pun efekat odluke o otvaranju steajnog postupka u
drugim zemljama Evropske Unije.
411
Direktiva obrauje postupak reorganizacije
i postupak likvidacije, ali odreuje i neka zajednika pravila za obe vrste postu-
paka. to se tie regulisanja pojedinih faza postupaka, Direktiva odreuje da e
se primenjivati pravo domae zemlje. To se odnosi na prebijanje u postupku,
prava izlunih i razlunih poverilaca, uticaja ovih postupaka na pravne poslove,
sudske postupke, itd.
412
Direktiva regulie i poloaj filijala onih osiguravajuih
drutava, koja imaju sedite van zemalja lanica Evropske Unije.
413
Imajui u
vidu da su postupci, koje regulie ova Direktiva veoma sloeni, zadrali bismo se
samo na navedenim najosnovnijim karakteristikama Preambule.
Direktiva u osnovnim odredbama definie institute, kao to su osigurava-
jue drutvo, filijala, mere reorganizacije, likvidacioni postupak, domaa zemlja
zemlja pokretanja postupka, zemlja u kojoj se nalazi filijala osiguravajueg
drutva, ovlaeni organ za pokretanje postupka i donoenje mera reorganizaci-
je, nadzorni organ, administrator u postupku reorganizacije, likvidacioni uprav-
nik, kao i zahtev, odnosno potraivanje.
414
Pod filijalom podrazumeva se pred-
stavnitvo osiguravajueg drutva, koje se bavi poslovima osiguranja, s tim da je
njeno sedite na teritoriji zemlje lanice. Odredbe Direktive podrazumevaju fili-
jalu kao pravno lice, koje je pod jurisdikcijom zemlje, koja je dala dozvolu za rad
toj filijali. Pod merama reorganizacije podrazumevaju se mere, koje preduzima
ovlaeno administrativno ili sudsko telo u cilju nastavka rada osiguravajueg
drutva. Naravno, te mere su deo plana, tako da njih moe biti i vie, u zavisnosti
o kakvom obliku reorganizacije je re. Pod potraivanjima, odnosno zahtevima
smatraju se zahtevi osiguranih lica, imalaca polise, kao i drugih lica, koja imaju
pravo podnoenja direktnog zahteva protiv osiguravajueg drutva. Ovo su samo
neke od definicija koje daje Direktiva, to je neophodno kod razumevanja poje-
dinih odredaba.
Mere reorganizacije
Samo ovlaeni (sudski ili administrativni) organ moe doneti odluku o
preduzimanju mera reorganizacije jednog osiguravajueg drutva, ukljuujui i
filijale u drugim zemljama lanicama. Mere reorganizacije ne spreavaju voenje
likvidacionog postupka protiv osiguravajueg drutva.
415
Mere reorganizacije e
se regulisati po pravu one zemlje u kojoj se sprovode.
416
Te mere e imati dejstva
414 lan 2.
415 lan 4., st.1.
416 lan 4., st.2
u svim zemljama lanicama, bez ispunjenja bilo kakvih posebnih formalnosti.
417

To znai, da e se odluke o sprovedenim merama priznavati u drugim zemljama
lanicama, bez ispunjenja pretpostavki za priznanje. Sprovoenje mera reorgani-
zacije bie nadzirani od posebnog nadzornog organa. Organ, koji je doneo od-
luku o sprovoenju reorganizacije bie duan da obavesti nadzorni organ o svim
odlukama, koje je doneo u vezi mera reorganizacije
418
. Sa druge strane, nadzorni
organ, koji je na ovakav nain obaveten, bie duan da obavesti nadzorne orga-
ne u drugim zemljama lanicama, u kojima ta reorganizacija proizvodi odreene
posledice.
419
Takoe, Direktiva propisuje obavezu javnog oglaavanja donoenja
odluke o reorganizaciji. Reorganizacija i mere za njeno sprovoenje moraju se
oglasiti u slubenim novinama.
420
Direktiva ureuje i pitanje obavetavanja po-
znatih poverilaca i njihovog prava na prijavu potraivanja. Vidimo da Direktiva
govori o poznatim poveriocima, ukoliko zna gde se nalazi njihovo prebivalite
ili sedite u zemljama lanicama. O merama reorganizacije poverioce obavetava
administrator tog postupka, kao i o njihovom pravu na podnoenje prijave po-
traivanja.
421
Postupak reorganizacije, koji se sprovodi radi nastavka rada jednog osi-
guravajueg drutva, podrazumeva procenu niza mera, koje bi dovele do daljeg
poslovanja tog drutva, vodei rauna o svim specifinostima same delatnosti
osiguranja. Postupak reorganizacije pretpostavlja prihvatanje steajnog plana,
koji je osnova reorganizacije i koji se sastoji iz niza mera, odnosno, oblika reor-
ganizacije, koji moraju biti prihvaeni od strane poverilaca, da bi steajni plan
mogao funkcionisati i da bi steajni dunik mogao dalje da posluje i da izvrava
obaveze prema poveriocima. Meutim, taj postupak bi imao svoje specifinosti
kod osiguravajuih drutava, koji bi se ticao, pre svega, bavljenja razliitim vrsta-
ma osiguranja od strane jednog osiguravajueg drutva, kao i tretiranja odree-
nih potraivanja.
Likvidacioni postupak
Ve smo rekli da Direktiva koristi izraz winding up za steaj, odnosno
likvidaciju osiguravajuih drutava. Zbog razlika u terminima u ovoj oblasti, mi
emo koristiti re likvidacija. I kod otvaranja likvidacionog postupka, glavnu
ulogu ima ovlaeni organ (administrativni ili sudski), koji donosi odluku o po-
kretanju ovog postupka. Ta odluka se odnosi ne samo na osiguravajue drutvo,
ve i na filijale, u skladu sa napred navedenim. Ta odluka moe biti donesena i
u sluaju sprovoenja mera reorganizacije, odnosno, i u njihovom odsustvu.
422

Znai, odluka o otvaranju likvidacionog postupka se moe doneti, bez obzira
na postupak reorganizacije. Odluka o otvaranju likvidacionog postupka e se
417 lan 4., st.3
419 lan 5.
420 lan 6.
421 lan 7., st.1.
422 lan 8., st.1.
priznati u svim zemljama lanicama, bez ispunjenja formalnosti oko priznanja
te odluke.
423
Kao i kod reorganizacije, i ovde postoji obaveza obavetavanja nad-
zornog organa.
424
Inae, Direktiva upotrebljava termin supervisory authorities,
koji bi mogli da upodobimo sa institutom nadzornog organa, koji jasno definie
ulogu ovog organa. to se tie prava, koje e se primeniti u postupku, merodav-
no e biti pravo domae zemlje, u kojoj se vodi postupak, osim ako nije na dru-
gaiji nain ureeno u odredbama lanova 19 do 26 Direktive, koje su zajednike
i za reorganizaciju i za likvidacioni postupak.
425
To pravo e se, izmeu ostalog,
primenjivati i na: status imovine privilegovanih poverilaca, uslove prebijanja po-
traivanja, uticaj postupka na pravne poslove, uticaj postupka na sporove koje
vode poverioci, trokove postupka, uslove i efekte zakljuenja postupka, itd.
426
Direktiva ureuje tretman potraivanja, na taj nain, to zemlja lanica
moe potraivanja ureivati pomou dva metoda. Prvi metod se odnosi na odre-
ene prednosti potraivanja iz osiguranja u odnosu na druga potraivanja, pod
odreenim uslovima. Drugi metod odreuje da ta potraivanja nee imati pred-
nost pred zahtevima zaposlenih, trokovima postupka i taksama, zahtevima koji
proizlaze iz socijalnog osiguranja i zahtevima izlunih i razlunih poverilaca.
427

Direktiva ureuje i potraivanja (zahteve), koja imaju prvenstvo i osnov u imo-
vini, kao i njihovo podnoenje na isplatu. Ta potraivanja se mogu podneti na
isplatu i pre otvaranja likvidacionog postupka, odnosno pre podnoenja i nezavi-
sno od drugih zahteva, koji su navedeni u lanu 10, a po Direktivama br. 73/239/
EEZ i br. 79/267/EEZ.
428
Odreena je i obaveza ovlaenog organa, koji je doneo odluku o otva-
ranju postupka, zatim upravnika (likvidatora) postupka, kao i drugog ovlae-
nog lica, da objave odluku o otvaranju likvidacionog postupka u slubenim
novinama.
429
Kao i kod reorganizacije, i u likvidacionom postupku se moraju
obavestiti poznati poverioci o otvaranju likvidacionog postupka. Oni se moraju
obavestiti pismeno, odnosno, pojedinano. To obavetenje mora sadrati sve re-
levantne podatke o postupku, pravu na podnoenje zahteva, odnosno na prija-
vu potraivanja, privilegovanim potraivanjima i sl.
430
Svaki poverilac, koji ima
prebivalite ili sedite u jednoj od zemalja lanica, kao i van zemlje u kojoj je
pokrenut postupak, ima pravo da podnese prijavu potraivanja, kao i da ospori
pojedina potraivanja.
431
Takva potraivanja imae isti tretman, kao i prijavlje-
na potraivanja od strane poverilaca, koji imaju sedite ili prebivalite u zemlji
pokretanja postupka.
432
Izuzev u sluajevima, kada pravo zemlje pokretanja po-
423 lan 8., st.2.
424 lan 8., st.3.
425 lan 9., st.1.
426 lan 9., st.2.
427 lan 10., st.1.
428 lan 12.
429 lan 14., st.1.
430 lan 15.
431 lan 16., st.1.
432 lan 16., st.2.
stupka propisuje neto drugo, poverilac moe, kao prijavu potraivanja, poslati
kopiju dokumenata, u kojima e istai prirodu zahteva, odnosno potraivanja,
datum od kojeg potrauje odreeni iznos, eventualno pravo na stvarima, kao i
druge podatke od vanosti za prijavu potraivanja.
433
to se tie jezika, na kome
se mogu podneti prijave navedenih potraivanja, poverioci e sastaviti prijavu
na slubenom jeziku zemlje ili na jednom od slubenih jezika zemlje u kojoj se
vodi postupak. Naravno, ovo pravilo vai i za eventualne primedbe i osporava-
nja drugih potraivanja.
434
Direktiva odreuje obavezu i za obavetavanje ostalih
poverilaca. Likvidacioni upravnik e obavestiti poverioce na uobiajen nain o
postupku.
435
Nadzorni organi zemalja lanica mogu zahtevati obavetenje o li-
kvidacionom postupku i fazama i razvoju tog postupka od nadzornog organa
zemlje u kojoj se vodi postupak.
436
Pomenuli smo samo najinteresantnije odredbe, koje se odnose na nad-
zorni organ, metode tretmana potraivanja (kojima nismo posvetili dovoljno
panje, obzirom na posebno regulisanje u napred navedenim Direktivama) i
prijavu potraivanja (jednakost poverilaca). Naravno, ostale odredbe o reguli-
sanju ovog postupka su opte. Neke odredbe Direktive su zajednike i za postu-
pak reorganizacije i za likvidacioni postupak. Te odredbe reguliu dejstva ovih
postupaka, kao i status odluka, koje su donesene u ovim postupcima, u drugim
zemljama lanicama.
Zajednike odredbe Direktive 2001/17/EU za
postupak reorganizacije i likvidacioni postupak
Direktiva sadri i odredbe, koje e se primenjivati i kod preduzimanja
mera reorganizacije i kod likvidacionog postupka. Pre svega, Direktiva odreuje,
koje e se pravo primenivati na ugovore o radu i radne odnose, predviajui da
e se primeniti pravo zemlje lanice u kojoj se postavlja pitanje. to se tie ugo-
vora, iji je predmet neka nepokretna imovina, primenie se pravo zemlje la-
nice, na ijoj se teritoriji nalazi ta imovina
437
. Isto tako, ako je predmet ugovora
vazduhoplov ili brod, primenie se pravo zemlje lanice u kojoj se vodi registar
brodova, odnosno vazduhoplova.
438
Takoe, Direktiva regulie i prava poverila-
ca, koji svoj osnov potraivanja imaju u stvarima, bilo da su one pokretne ili ne-
pokretne, na taj nain da postupak reorganizacije ili likvidacioni postupak nee
uticati na ta prava.
439
Isto tako, ovi postupci nee uticati na pravo poverilaca da
zahtevaju prebijanje svojih potraivanja sa drugim potraivanjima.
440
Direktiva
odreuje da e se postupci, koji su u toku, regulisati po pravu zemlje lanice u
433 lan 16., st.3.
434 lan 17., st.2.
435 lan 18., st.1.
436 lan 18., st.2.
438 lan 19.
439 lan 20., st.1.
440 lan 22., st.1.
kojoj se vodi takav postupak.
441
To znai da e se o prekidu postupka, koji je u
toku, donositi odluka po pravu zemlje suda, koji vodi taj postupak.
Ovlaeni organ koji je doneo odluku o pokretanju navedenih postupaka,
donosi odluku i o imenovanju administratora u postupku reorganizacije, kao i
likvidacionog upravnika. Da bi ova lica mogla da preduzimaju akte u drugim
zemljama lanicama, moraju da dokau svojstvo originalnim primerkom odluke
ili overenom kopijom te odluke. Nee se traiti legalizacija tih isprava u drugim
zemljama lanicama.
442
Administrator i likvidacioni upravnik moraju da postu-
paju u zemljama lanicama u skladu sa pravom odnosne zemlje lanice.
443
Ad-
ministrator i likvidacioni upravnik imaju pravo da zahtevaju upis sprovoenja
mera reorganizacije i otvaranje likvidacionog postupka u zemljine registre, tr-
govake registre ili bilo koje druge javne registre u drugim zemljama lanicama.
Trokovi tih registracija tretirae se kao trokovi postupka.
444
Direktiva odreuje da e se primenjivati njene odredbe i na postupke
sprovoenja mera reorganizacije i likvidacionog postupka protiv filijala osigu-
ravajuih drutava, koja imaju sedite u treim zemljama, van zemalja lanica.
Zemlja u kojoj se pokree postupak (ili domaa zemlja) je zemlja u kojoj nave-
dena filijala ima ovlaenje (dozvolu) za rad.
445
Ukoliko osiguravajue drutvo,
koje ima sedite u treoj zemlji, ima vie filijala, koja imaju ovlaenje za rad u
nekoliko zemalja lanica, svaka od tih filijala tretirae se nezavisno u skladu sa
odredbama Direktive. Organi koji pokreu ove postupke, kao i nadzorni organi,
duni su da koordiniraju sve akte u vezi voenja ovih postupaka protiv navede-
nih filijala.
446
U vezi primene ove Direktive, zemlje lanice su bile dune da usklade svo-
je propise sa odredbama Direktive pre 20. aprila 2003. godine.
447
Propisi zemalja
lanica, koji su usklaeni sa odredbama Direktive, primenie se na sprovoenje
postupaka mera reorganizacije i na likvidacione postupke, koji e biti pokrenuti
posle navedenog datuma.
448
Znai, Direktiva odreuje i vreme primene njenih
odredaba, ostavljajui rok dravama lanicama da usklade svoje propise o re-
organizaciji i likvidaciji osiguravajuih drutava, tako da njene odredbe nemaju
retroaktivno dejstvo.
Specifinosti Direktive 2001/17/EU
Odredbe Direktive daju nova reenja u oblasti likvidacije (steaja) i reorgan-
izacije osiguravajuih drutava. Ta reenja predstavljaju i specifinosti Direktive,
koja, uz primenu nekih ranijih Direktiva, koje se odnose na pojedine vrste osig-
uranja (spomenute ovom tekstu), predstavljaju osnov za jedinstveno regulisanje
441 lan 26.
442 lan 27., st.1.
443 lan 27., st.3.
444 lan 28.
445 lan 30., st.1(a).
446 lan 30., st.2.
447 lan 31., st.1.
448 lan 31., st.2.
ove materije u zemljama lanicama. Svaka od Direktiva EU ima takav cilj, koji
pokuava da definie u svojim odredbama, bez obzira na koju oblast se odnosi.
Iz navedenog proizlazi potreba da definiemo neke od najvanijih specifinosti
Direktive, koje bi mogle da poslue kao putokaz kod donoenja novih propisa u
ovoj oblasti u naem zakonodavstvu. Te specifinosti su sledee:
1) Kao to je, ve, reeno, osnovni cilj Direktive jeste unifikacija pravila
u ovoj oblasti, s tim, to se radi o ogranienoj unifikaciji, obzirom da
se regulisanje pojedinih faza u postupcima reorganizacije i likvidacije
ureuje po pravilima domae zemlje, u kojoj se reava pojedina faza;
2) Direktiva odreuje samo neka od pravila ovih postupaka, koja se tiu
tretmana potraivanja pojedinih poverilaca i odnosa njihovih potrai-
vanja prema ostalim potraivanjima, zatim naina namirenja tih pove-
rilaca, kao i sprovoenja postupka reorganizacije. Pretpostavlja se da
specifinost delatnosti osiguranja nalae jedinstvenu primenu pravila,
koje se odnose na navedeno;
3) Status filijala je odreen na taj nain, to se primenjuju odredbe Direk-
tive, ak i kada osiguravajue drutvo, o ijoj filijali je re, ima sedite u
nekoj treoj zemlji;
4) Takoe, Direktiva ureuje tretman stranih subjekata u ovim postupci-
ma. Naime, kada jedan od ovih postupaka, pokrenut u jednoj od ze-
malja lanica, ima efekta u drugoj zemlji lanici, onda strani admini-
strator, likvidacioni upravnik ili poverilac moe ostvarivati svoja prava
i u toj zemlji lanici, pod uslovima odreenim u Direktivi; i
5) Isto tako, Direktiva ureuje tretman stranih odluka i drugih akata u
drugoj zemlji lanici, odreujui da e te odluke proizvesti dejstva u
drugoj zemlji lanici i bez ispunjenja posebnih formalnosti, odnosno,
nee biti potrebno sprovesti postupak priznanja tih odluka
449
.
Moemo da zakljuimo da je osnovni cilj Direktive 2001/17/EU regulisa-
nje ove materije na nivou svih zemalja lanica EU. Naravno, potrebno je uskladiti
i nacionalna zakonodavstva sa njenim odredbama. Osim toga, delatnost osigura-
nja je posebna u odnosu na ostale delatnosti, tako da se, u sluaju insolventnosti
jednog osiguravajueg drutva, moraju postaviti posebna pravila za neke faze na-
vedenih postupaka. Inae, to se tie osnovnih pravila o reorganizaciji i likvida-
ciji (steaju) ovih subjekata, primenjivala bi se, kao i do sada, opta pravila.
4. Predlozi za budue regulisanje steaja
i likvidacija osiguravajuih drutava
Imajui u vidu da smo, napred, istakli bitne injenice o nainu regulisanja
steajnog i likvidacionog postupka osiguravajuih drutava u Srbiji, zatim u za-
konodavstvima tri zemlje, kao i u pravu EU, ovde emo izneti nekoliko predloga
za budue regulisanje ove oblasti. Ti predlozi su sledei:
449 olovi V., nav.delo, str. 54-55
1) Regulisanje steajnog i likvidacionog postupka protiv osiguravajuih
drutava je neophodno posebnim zakonskim aktom (koji bi se odnosio
samo na ta drutva). No, u tom aktu bi se regulisale samo specifinosti
vezane za osiguravajua drutva, dok bi se druga pitanja, vezana za ste-
ajni postupak, regulisala optim steajnim zakonom;
2) Jasno razlikovanje akcionarskog drutva i drutva za uzajamno osigu-
ranje od drutava za posredovanje i zastupanje u osiguranju i agencija
za pruanje drugih usluga u osiguranju, kad je u pitanju pokretanje
steajnog i likvidacionog postupka;
3) Posebno posveivanje panje regulisanju steaja i likvidacije drutava
za uzajamno osiguranje, obzirom na specifinosti samog drutva i cilja
u poslovanju;
4) Tano odreivanje steajnih razloga, odnosno, pretpostavki za pokre-
tanje steajnog postupka, koje ne moe na isti nain biti regulisano kao
i u optem steajnom postupku. To se, naroito, odnosi na sluajeve
kada Narodna banka Srbije ne oduzme dozvolu za rad, a drutvo ne
izvrava svoje obaveze dui vremenski period;
5) Regulisanje imenovanja steajnog upravnika, kao u crnogorskom za-
konodavstvu, sa odreenim modifikacijama. Agencija za osiguranje
depozita ne moe biti steajni i likvidacioni upravnik, kao to je to ui-
njeno u srpskom zakonodavstvu;
6) Regulisanje isplatnih redova, tako to e se jasno odvojiti trokovi i du-
govi steajne mase od privilegovanih potraivanja, kao i potraivanja
po ugovorima o osiguranju u odnosu na potraivanja ostalih poverila-
ca i akcionara, odnosno, lanova drutva;
7) Posebno regulisanje potraivanja po osnovu osiguranja ivota i pred-
vianje tri naina postupanja sa sredstvima matematike rezerve po
optim pravilima;
8) Regulisanje prinudne i dobrovoljne likvidacije protiv osiguravajuih
drutava u istom zakonskom aktu, kao to je to uinjeno u srpskom
zakonodavstvu. Smatramo da ova materija ne moe biti regulisana za-
konom o privrednim drutvima ili preduzeima, osim ako su u pitanju
opta pravila;
9) Regulisanje pokretanja steajnog postupka protiv filijala stranih osi-
guravajuih drutava. No, pre toga, potrebno je predvideti mogunost
poslovanja stranih osiguravajuih drutava putem filijala na domaoj
teritoriji, to je imperativ, obzirom na neka reenja u ovoj oblasti, ne
samo u zemljama EU, ve i u Hrvatskoj; i
10) Kad je u pitanju regulisanje retroaktivnosti, treba voditi rauna o statu-
su steajnog i likvidacionog postupka, odnosno, bitna je faza u kojoj se
postupak nalazi.
Jo jednom napominjemo, steajni i likvidacioni postupak protiv osigura-
vajuih drutava ima svoje specifinosti, iako se radi o finansijskoj organizaciji,
kao to je i banka. Meutim, ovi subjekti imaju svoje specifinosti, tako da se ne
mogu istim zakonskim aktom regulisati navedeni postupci protiv njih, kao to je
to sluaj u Republici Srbiji. Zakonodavstvo Crne Gore nainilo je korak napred
kad je u pitanju regulisanje ove oblasti. Meutim, mnogo toga je proputeno, od-
nosno neki instituti su ostali nedoreeni. Na kraju, regulisanje steaja i likvidaci-
je protiv osiguravajuih drutava u Republici Srpskoj ureeno je na takav nain
da je, moemo rei, potrebno hitno i ponovno regulisanje ove oblasti. U svakom
sluaju, prvi korak, koji bi trebao da napravi srpski zakonodavac, u buduem re-
gulisanju ove materije, jeste odvajanje regulisanja steaja i likvidacije banaka od
steaja i likvidacije osiguravajuih drutava. Drugi korak bi morao biti usmeren
ka drugaijem regulisanju steajnog i likvidacionog upravnika u ovim postupci-
ma, odnosno, te funkcije nikako ne bi mogla da vri Agencija za osiguranje de-
pozita. Trei korak bi bio usmeren ka odvojenom regulisanju steaja i likvidacije
akcionarskih drutava za osiguranje od steaja i likvidacije drutava za uzajamno
osiguranje. Kad su u pitanju drutva za posredovanje i drutva za zastupanje u
osiguranju, smatramo da bi steajni i likvidacioni postupak protiv ovih subjekata
morao biti regulisan po optim pravilima za privredna drutva.
5. Solventnost II
U ovom delu posvetiemo panju i jednoj temi koju ne moemo svrstati u
oblast o kojoj je, do sada, bilo rei. Upravljanje rizicima od strane osiguravajuih
drutava nema direktne veze sa steajem ili likvidacijom, ali pravilno regulisanje
upravljanja rizikom i pravilna primena tih pravila u praksi je od izuzetne vano-
sti za solventnost osiguravaa, pa, samim tim, to dovodi do stabilnog poslovanja
i nemogunosti neispunjavanja obaveza prema treim licima. Da je upravljanje
rizicima od strane osiguravaa od izuzetne vanosti, govori i injenica da i pravo
EU regulie ovu materiju, odnosno, da se upravo spremaju izmene regulisanja
ove oblasti. Iako se ova oblast, pre svega, oslanja na ekonomski aspekt osigura-
nja, mi emo pokuati da izdvojimo ono to je najvanije.
Problem solventnosti osiguravajuih drutava vezujemo i za interese osi-
guranika i za interese osiguravaa, odnosno, za interese vlasnika osiguravajuih
drutava. Inae, Finska se bavi problemom solventnosti osiguravajuih drutava
jo od pedesetih godina XX veka, a u Evropi je do sedamdesetih godina istog
veka, bilo vie pokuaja provere solventnosti
450
. Rizici osiguranja su u SAD u
razdoblju od 1969. do 1998. godine bili uzrok za 41 % sluajeva nesolventno-
sti. U svetu se moe vie od polovine sluajeva nesolventnosti pripisati rizicima
koji su u EU, ranije, bili potpuno zanemareni u obraunu minimalnog kapiata-
la osiguravajueg drutva. Inae, u EU nije bilo velikih tekoa sa nesolventno-
u osiguravajuih drutava. Od 1996. do 2001. godine je bilo 85 veih tekoa
u osiguravajuim drutvima, kojima su se bavili supervizori osiguranja
451
. Od
450 Komelj J., Dolniar J., Izazovi i mogunosti u osiguranju i reosiguranju sa naglaskom na
Solventnost II, prezentacija, 18.susret osiguravaa i reosiguravaa SORS 2007., Sarajevo
2007., str. 2
451 Komelj J., Dolniar J., nav.delo, str. 6
toga, dolo je do zatvaranja osiguravajuih drutava u 20 sluajeva, odnosno, u
17 drutava koja su se bavila imovinskim osiguranjem, a u tri drutva koja su
se bavila ivotnim osiguranjem. U 65 sluajeva do zatite interesa osiguranika
dolo je obaveznim ili dobrovoljnim prenosom portfelja, preuzimanjem drutva
ili dokapitalizacijom. Kasnije, od 65 pomenutih drutava, jo je 29 prestalo sa ra-
dom. Od 2001.do 2004.godine, dolo je do prestanka rada jo 13 osiguravajuih
drutava koja su se bavila imovinskim osiguranjem, kao i 14 drutava koja su
se bavila ivotnim osiguranjem. Osnovni problem vezan za solventnost svodi se
na odreivanje minimalnog iznosa kapitala koje osiguravajue drutvo mora da
poseduje za sigurno poslovanje.
Prelaz sa klasinih ili standardnih modela upravljanja rizikom na interne
modele koje e izraditi i, nakon odobrenja nadzornog organa, upotrebljavati po-
jedini osiguravai, nije ni jednostavan, ni bezopasan, kao ni jeftin. Interno mo-
deliranje omoguava smanjenje varijabilnosti u upravljanju rizikom, mogunost
procene veliine kapitala, a time i efikasniju alokaciju istog u cilju pravilnog vred-
novanja odluka i dobijanja odgovora na pitanje: ta e se dogoditi, ako vie stva-
ri, odjednom, krene loe? Cilj uvoenja Solvency II, odnosno, Solventnosti II
koji e biti uveden najkasnije 31.12.2012.godine, jeste uvoenje sveobuhvatnog
upravljanja rizikom u cilju zatite osiguranika
452
. Sam Solvency II daje mo-
gunost primene internih modela, prilagoenih svakom osiguravau, odnosno,
njegovoj situaciji
453
. Kakav je njihov odnos i ta sve uvoenje internih modela
trai od osiguravajuih drutava, kao i kako se prati efikasnost internih modela
upravljanja rizikom, pitanja su na koja emo pokuati da damo odgovor.
Bitno izmenjeno poslovno okruenje u poslednjih nekoliko godina dovelo
je do suoavanja osiguravajuih drutava sa brojnim izazovima i rastuim rizici-
ma i istovremeno doprinelo da se se kapital i solventnost osiguravaa, u odnosu
na preuzete obaveze, nau u fokusu panje kako akcionara i osiguranika, tako i
drave i njenih nadzornih organa. Glavni uzroci nesolventnosti osiguravajuih
kompanija su:
rizici osiguranja (tehniki rizici, odnosno, rizici na strani pasive bilan-
sa stanja), koji ukazuju na stepen dovoljnosti sredstava rezervi osigura-
vajuih drutava za izvravanje obaveza i pokrie teta ili dugova;
rizici imovine (rizici ulaganja, odnosno, rizici na strani aktive bilan-
sa stanja), kojima su osiguravajua drutva izloena prilikom ulaganja
slobodnih sredstava rezervi i kojima osiguravai moraju kontinuirano
upravljati na bazi njihove prethodne detaljne analize i to objektivnije
procene;
tzv. netehniki rizici, koji su uzrokovani ponaanjem uprave (menad-
menta), kao to je namerno odreivanje niih premijskih stopa kako bi
se ostvario brzi prodor na trite i preuzeo vei trini udeo, to kao po-
sledicu ima manjak sredstava za isplatu teta i trokova poslovanja
454
.
452 Background to the Solvency II Project, http://ec.europa.eu/internal_market/insurance/sol-
vency/background_en.htm
453 www.osiguranje.hr
454 Jaukovi L., Kaelan V., Nova regulativa solventnosti osiguravajuih kompanija u EU
projekat Solventnost II-, str. 77, http://www.mnje.com/V/077-084%20MNE%20br5.pdf
Regulativa solventnosti osiguravajuih drutava koje posluju na teritoriji
EU, bazirana je na izraunavanju i odravanju minimalnog iznosa margine sol-
ventnosti, koja treba da omogui stalnu kontrolu i praenje funkcionalnog od-
nosa izmeu potrebnog kapitala i preuzetih rizika. Shodno prvoj Direktivi EU za
neivotna osiguranja iz 1973. godine (br. 73/239/EEC), obraun margine solven-
tnosti se vrio metodom premijske osnove. Shodno istoj Direktivi, kod osiguranja
sa malim procentom aurnosti u reavanju zahteva za naknadu tete, prilikom
odreivanja margine solventnosti se koristi indeks teta. Istim propisom je pred-
viena obaveza formiranja minimalnog garantnog fonda u iznosu jedne treine.
Period od sedam godina se uzima u sluaju da osiguravajue drutvo osigurava
neke od sledeih rizika osiguranje kredita, useva i plodova, oluje, grada i mraza,
to zavisi od zahtevane margine solventnosti, pri emu se ona kree u rasponu od
200.000 do 1.400.000 evra, zavisno od vrste osiguranja. Izraunavanje margine
solventnosti za dopunska osiguranja uz osiguranje ivota podrazumeva prime-
nu istih kriterijuma kao i za neivotna osiguranja, dok se, kod poslova upravlja-
nja penzijskim fondovima, margina solventnosti izraunava, analogno, kao kod
osiguranja ivota povezanih sa investicijama, zavisno od vrste penzijskog fonda.
Prvi propisi kojima se regulisala solventnost kompanija ivotnih osiguranja u EU
predviali su obavezu formiranja minimalnog garantnog fonda od 800.000 evra,
pri emu se ovaj fond umanjivao za 25%, kada su u pitanju osiguravajua drutva
sa uzajamnom odgovornou. Odredbe prvih Direktiva kojima je regulisano tri-
te osiguranja EU su bile predmet velikog broja analiza, tako da su, u cilju pobolj-
anja kvaliteta zatite osiguranika, usledile dopune pomenutih propisa. Naime,
kao to smo, napred, rekli, Evropski parlament i Savet EU su, u martu 2002. godi-
ne, usvojili Direktivu 2002/13/EC za neivotna osiguranja i Direktivu 2002/12/EC
za ivotna osiguranja. Nova zakonska reenja u EU predviaju obraun margine
solventnosti primenom fiksnih koeficijenata na vrednost ukupnog premijskog
prihoda ili prosenog iznosa teta (kod neivotnih osiguranja), odnosno, na iznos
matematike rezerve (kod ivotnih osiguranja).
Afirmisanje iskljuivo kvantitativnog pristupa problematici solventnosti,
bez analiziranja kvalitativnog aspekta finansijske pozicije osiguravajueg dru-
tva, predstavlja osnovni nedostatak projekta Solventnost I. Nove Direktive iz
2002. godine, nisu odstranile kljune nedostatke prvobitnih Direktiva iz 70-tih
godina prolog veka. Naime, minimalni zahtev za kapitalom trenutno se, isklju-
ivo, rauna na osnovu obaveza osiguravajueg drutva, to upuuje na zaklju-
ak da se prilikom njegovog odreivanja uzimaju u obzir samo osigurani rizici,
dok ostali kvantitativni rizici (kao npr. rizik kamatne stope i ostali trini rizici)
nisu adekvatno ukljueni u obraun. Postojei obraun margine solventnosti je
imao za posledicu da su uspena osiguravajua drutva, formirajui vei iznos
tehnikih rezervi i zaraunavajui vee premije, bili prinueni da izdvajaju vei
iznos sredstava za odravanje minimalnog zahtevanog kapitala, to je uticalo na
pokuaj mnogih osiguravaa da smanje zahtevani kapital putem sniavanja pre-
mija i sredstava tehnikih rezervi. Kao dalji nedostatak projekta Solventnost I,
navodi se to, to postojei regulatorni okvir ne sadri detaljnija pravila o usklai-
vanju vrednosti imovine i obaveza drutava
455
. Stoga, aktiva i obaveze mogu biti
455 Jaukovi L., Kaelan V., nav.delo, str. 79
vrednovane na osnovu razliitih pravila, to daje iskrivljenu sliku solventnosti
osiguravaa i ometa potenu konkurenciju unutar EU.
U sklopu projekta Solventnost I, modeli procene solventnosti osigurava-
juih drutava nisu uvek saglasni a, u nekim sluajevima, su ak i kontradiktor-
ni. Ukoliko osiguravajue drutvo povea premije za neivotna osiguranja, rizik
nesolventnosti se smanjuje, dok se, shodno odredbama projekta Solventnost I,
zahtevani iznos kapitala poveava. S obzirom na navedeno, cilj projekta Solven-
tnost II je uspostavljanje koherentnog sistema merenja solventnosti uvaavajui:
a) obim usluga osiguranja koje nudi osiguravajue drutvo; b) sposobnost osi-
guravaa da proceni rizik sa kojim se suoava u svom poslovanju; i c) kvalitet
sistema upravljanja rizikom.
Znai, Solventnost II predstavlja poboljani regulatorni okvir solventnosti
osiguravajuih drutava putem:
uvoenja sistema merenja solventnosti zasnovanog na riziku, ime se
afirmie pristup opreznog merenja stepena rizika portfelja osiguravaa
i proporcionalnog utvrivanja potrebnog iznosa kapitala. Predmetni
projekt u analizu ukljuuje sledee kategorije rizika: kreditni rizik, tr-
ini rizik, poslovni rizik, rizik likvidnosti i rizik osiguranja;
utvrivanja jedinstvenih pravila za merenje solventnosti osiguravajuih
drutava, usmeravanjem na holistiki pristup kod kojeg se imovina i
obaveze vrednuju u skladu sa trinim principima;
podsticanja osiguravaa da sprovodi aktivnosti upravljanja rizikom.
Solventnost II e stimulisati osiguravajua drutva da razvijaju sofisti-
cirane sisteme upravljanja rizikom, tako to e od kompanija koje budu
uspene u predmetnim aktivnostima zahtevati manje iznose kapitala za
odravanje solventnosti;
definisanja zahtevanog iznosa kapitala primenom standardnog pri-
stupa ili internog modela, to e uticati da se od osiguravajuih
drutava, koje profitabilno posluju, zahteva manje kapitala za odra-
vanje solventnosti nego od drutava sa slabijim poslovnim rezultatima.
Agresivna investiciona strategija osiguravaa, u smislu investiranja u
visoko rizinu imovinu e, takoe, rezultirati veim zahtevanim izno-
som kapitala. Tehnike upravljanja rizikom, kao to su reosiguranje i
sl., takoe mogu uticati na redukovanje nivoa rizika, a samim tim i na
nivo potrebnog kapitala. Mnoga osiguravajua drutva su razvila viso-
ko sofisticirane kompjuterske modele, kako bi testirale efekte razliitih
dogaaja na njihove portfelje osiguranja. Ovi modeli se mogu koristiti
da se izrauna potreban nivo kapitala, kako bi se osiguravajue dru-
tvo suprotstavilo razliitim nepovoljnim dogaajima koji mogu nastati.
Meutim, imajui u vidu visoke trokove internog modela, Solventnost
II daje mogunost malim i srednjim preduzeima da kao alternativu
koriste tzv. standardni pristup, koji e biti zasnovan na riziku i poto-
vati iste principe kao i interni modeli;
podsticanja diversifikacije rizika osiguravajuih drutava, ime se,
ujedno, utie na njegovo smanjenje. Odredbama projekta Solventnost
I nisu predviene stimulativne mere za ona osiguravajua drutva koja
su upravljala svojim poslovanjem u smislu primene adekvatnih stra-
tegija redukovanja rizika, u cilju ostvarenja visokog stepena njegove
diversifikacije. Navedeno ukazuje da projekat Solventnost II, prilikom
definisanja potrebnog nivoa kapitala, uzima u obzir posveenost osigu-
ravaa problematici diversifikacije rizika
456
.
Navedenim izmenama regulatornog okvira pokuae se sa ostvarenjem
bolje povezanosti strukture kapitala i profila rizika osiguravajueg drutva, vei
nivo fleksibilnosti poslovanja osiguravaa, kao i vei stepen konkurentnosti tr-
ita osiguranja u zemljama EU. Drugim reima, Solventnost II podstie osigu-
ravae da unapreuju interne sisteme upravljanja rizikom promoviui princip
to je vei stepen kvaliteta upravljanja rizikom, osiguravajue drutvo je obave-
zno da dri manji iznos kapitala.
Tri stuba projekta Solventnost II
Projekat Solventnost II polazi od tzv. strukture tri stuba. Prvim stubom
se definie iznos sredstava koji osiguravajue drutvo mora da obezbedi da bi
bilo solventno. Primenom metoda aktuarske matematike, osiguravajuim dru-
tvima se postavljaju novi kvantitativni zahtevi u pogledu obezbeenja minimal-
nog iznosa kapitala. Takoe, uvodi se novi nain obrauna tehnikih rezervi, koji
pretpostavlja vrednovanje imovine i obaveza modelom realne procene tako-
zvane najbolje procene
457
. Drugi stub projekta Solventnost II analizira solven-
tnost osiguravaa sa kvalitativnog aspekta (time ukljuuje onu izloenost riziku
koja ne moe biti merena korienjem matematikog aparata) i definie okvir
kontrole nadzornih organa. U drugom stubu e biti ureen proces upravljanja
onim rizicima koji ne budu kvantitativno uvaavani u obraunu potrebnog kapi-
tala. Poseban naglasak je stavljen na potrebu obezbeenja visokog kvaliteta pro-
cesa upravljanja poslovima osiguranja i upravljanja ljudskim resursima, kao i na
neophodnost intenzivnog razvoja internog sistema kontrole. Imajui u vidu rast
kompleksnosti poslova osiguranja i tehnika upravljanja rizicima u budunosti,
namee se potreba za afirmisanjem procesa nadzora osiguranja, koji zahteva vi-
soko kvalifikovani kadar za kvalitetno obavljanje predmetnih aktivnosti. Ukazu-
jui na injenicu da efikasno upravljanje i kontrola osiguravaa mogu doprineti
smanjenju njihove izloenosti operativnom riziku, Solventnost II, takoe, po-
tencira ulogu i odgovornost koju imaju lanovi uprave osiguravajuih drutava.
Drugi stub e dopunjavati prvi i pre svega e ureivati kontrolu
458
. Trei stub
projekta Solventnost II je osmiljen sa namerom da se povea transparentnost i
dostupnost informacija svim trinim uesnicima, odnosno, u cilju uvrivanja
mehanizama trita. Ovim stubom je predvieno uvoenje novih raunovod-
stvenih standarda zasnovanih na tzv. fer vrednosti, podranih trino orijenti-
sanim procenama kapitala, ime e se stei potpunija slika o stanju solventnosti
osiguravaa, a time i poboljati zatita kako osiguranika tako i akcionara. Trei
stub e ureivati, pre svega, podnoenje izvetaja, odnosno, sve ono to je pove-
zano sa preglednou poslovanja osiguravajueg drutva
459
.
Nasuprot postojeim modelima za odreivanje margine solventnosti
shodno projektu Solventnost I, prilikom obrauna minimalnog zahtevanog kapi-
tala, kao i zahtevanog solventnog kapitala prema projektu Solventnost II, uzima-
ju se u obzir svi rizici sa kojima se suoava osiguravajue drutvo na tritu, to
ukazuje na injenicu da propisani iznos kapitala reflektuje kako rizik osiguranja,
tako i kreditni rizik, rizik poslovanja, trini rizik i rizik likvidnosti
460
. Dakle,
namera je da se formiranjem ovih graninih vrednosti i njihovom procenom za
mnogo krae periode, obezbedi vei stepen zatite osiguranika i drugih korisni-
ka osiguranja od neoekivanih gubitaka.
Organizacija osiguravajuih drutava sa aspekta
savladavanja rizika u zemljama EU
Sva odgovornost za savladavanje rizika poslovanja lei na rukovodstvu
osiguravajueg drutva. Osim rukovodstva osiguravajueg drutva, za savladava-
nje rizika je potrebno i postojanje: 1) odbora za rizike poslovanja, iji je zadatak
da postavljaju granice rizika, zatim da odreuju kontrole i aktivnosti, kao i da
proveravaju ukupno poslovanje drutva, kao i status drutva na tritu; 2) opera-
tivnih jedinica, koji aktivno upravljaju rizicima i obavljaju razne testove u vezi sa
tim, 3) unutranje kontrole, koja predstavlja nezavisnu kontrolu aktivnosti osi-
guravajueg drutva. Osim toga, bitni elementi za savladavanje rizika poslovanja
su celovita programska, a moemo rei, i sistemska podrka, zatim jedinstvena
poslovna politika drutva, kadrovska stabilnost, dokumentovani i dobro praeni
procesi poslovanja, kao i integracija razliitih strunih funkcija unutar osigura-
vajueg drutva u postupku odluivanja.
Primena projekta Solventnost II
u osiguravajuim drutvima u regionu
Analiziraemo primenu projekta Solventnost II u zemljama bive Jugo-
slavije, osim u Republici Sloveniji, obzirom da je ona lanica EU. Na teritoriji
regiona, obzirom na malu veliinu trita, verovatno je da e, dugorono, na po-
jedinanim tritima osiguranja (misli se na pojedine zemlje regiona) biti prisut-
na mala osiguravajua drutva. Kad kaemo mala drutva, to kaemo sa aspekta
prava zemalja EU. Ta drutva e biti udruena u neku osiguravajuu organizaci-
ju, jer e time smanjiti fiksne trokove za razvoj.
Kad je u pitanju organizacija osiguravajuih drutava sa aspekta savlada-
vanja rizika na podruju regiona, ona e biti malo drugaija u odnosu na EU.
Naime, organizaciona struktura e se dopuniti sa jedinicama koje su potrebne
za savladavanje rizika. Tu se misli na odbore za savladavanje rizika. Zatim, ve
459 Ibidem
postojee organizacione jedinice, u okviru osiguravajueg drutva, dobie nove
aktivnosti, koje e se sastojati u rukovoenju, organizovanju operatvnih jedinica,
kao i u nadzoru
461
. Na kraju, neke od dananjih organizacionih jednica u dru-
tvu e se spojiti. Tu mislimo, pre svega, na aktuare i finansijski sektor u drutvu.
U stvari, najloginije da se poetak aktivnosti vezane za savladavanje rizika po-
stavi u ove organizacione jedinice (aktuari, finansijski sektor).
No, veoma je bitna i promena kod onih koji odluuju u osiguravajuim
drutvima. Tu mislimo na promene kod samih lica koja ine upravu, odnosno,
menadment drutva. Odluke e se, uvek, usvajati obzirom na to kakav je ri-
zik za ostvarivanje zahtevanih poslovnih rezultata prihvatljiv za osiguravajue
drutvo.
Zatim, veoma je vana i uloga dravnih nadzornih organa. Uloga nadzor-
nih institucija e se bitnije promeniti u oblasti provere ispunjavanja odreenih
normativnih zahteva i pokazatelja. Naime, navedena provera e se pretvoriti u
kvalitativnu kontrolu strukture i uspenosti poslovanja osiguravajueg drutva.
Nadzorni organi e morati svoje znanje iz poznavanja propisa tako dopuniti
praktinim poznavanjem delovanja finansijskog trita i trita osiguranja
462
.
Na podruju trita osiguranja u zemljama regiona, odnosno, u dravama
bive SFRJ uticaj Solventnosti II e nastati, pre svega, zbog: a) preuzimanja odre-
enih pravila Solventnosti II u pravno ureenje pojedinanih drava; b) priklju-
enjem ili pripremom za ulazak pojedinane drave EU; c) preko reosiguranja; i
d) preko osiguravajuih drutava koja su u vlasnitvu vlasnika iz zemalja EU
463
.
Postavlja se pitanje da li projekat Solventnost II moe da smanji verovat-
nou nastanka insolventnosti osiguravajuih drutava. Ako pogledamo navede-
no, odnosno, ako pogledamo odredbe navedene Direktive, onda moe, ali kakva
je situacija u praksi? Projekat Solventnost II usmeren je ka savladavanju veeg
broja rizika (meu njima su i rizici nepotpune politike upravljanja rizicima, ne-
potpune organizacije preuzimanja u osiguranje, poslovne strategije poslovanja,
kontrole procesa i osposobljenosti rukovodstva, neoekivanih akumulacija, koji
su do sada uzrokovali najvei broj nesolventnosti u EU). Isto tako, predvie-
no je sprovoenje testova stresa koji e simulisati ekstremne scenarije za jedno
osiguravajue drutvo. Po miljenju mnogih, te mere e delovati preventivno,
kako se ne bi poeli pojavljivati brojniji steajni postupci posledica promene kli-
me, napretka tehnologije i rizika kojih moda osiguravajua drutva, jo, nisu
dovoljno svesna. Kod Solventnosti II je re o kljunom misaonom preskoku u
nainu poslovanja, koji proistie iz ispunjavanja formalnih zahteva u sadrajno
savladavanje delatnosti osiguranja. Toga moraju da budu svesni svi u osigurava-
juem drutvu, a, naroito, rukovodstvo, nadzorni organi i vlasnici
464
. Drava i
pojedinana osiguravajua drutva bi morali to pre da uvide neophodnost us-
postavljanja sistema savladavanja rizika, kao to to predvia Solventnost II, to
je znaajno i za preivljavanje osiguravajuih drutava i za olakano prikljuenje
zemalja regiona EU.
Osiguravajua drutva i grupacije osiguravajuih drutava
sa najveom bruto premijom u 2009.godini
Naveemo osiguravajua drutva, odnosno, grupacije osiguravajuih drutava
u tzv. regiji Adrija koja imaju najveu bruto zaraunatu premiju u 2009.godini:
Osiguravajue drutvo
(grupacija)
Bruto zaraunata premija
(u mil.evra)
1. Triglav grupa 952,2
2. Croatia grupa 456,4
3. Agram grupa 330.9
4. Zavarovalnica Maribor 266,0
5. Adriatic Slovenica 265,8
6. Vzajemna Health 248,4
7. Generali group 211,2
8. Kvarner Vienna Insurance Group 159,2
9. Dunav grupa 156,4
10.Allianz 134,4
11.Grawe grupa 126,4
12. DDOR 119,0
13. Sava RE grupa 115,5
14. Merkur grupa 97,8
15. Uniqua grupa 87,4
Za razliku od bankarskog sektora, u kojem dominiraju meunarodne gru-
pacije, u sektoru osiguranja jo uvek su, na prvim mestima, domae osiguravaju-
e kompanije. No, moe se primetiti da u regionu dolazi do stratekog zaokreta
koji jo nije poeo da daje rezultate, ali bi to trebalo da se ostvari, uskoro, tj.
umesto poveanja udela na tritu, to je do sada bio sluaj, osiguravai su teite
poslovanja prebacili na profitabilnost
465
.
Posledice primene projekta Solventnost II
Videli smo koji su elementi primene projekta Solventnost II, kao i razlo-
ge za njegovo prihvatanje. Sada emo videti neke od posledica koje e nasta-
ti primenom Solventnosti II. Posledice Solventnosti II e se ogledati posebno
kod: planiranja obima potrebnog kapitala i rezervisanja; definisanja potrebne
465 Izvor: http://www.bankamagazine.hr/Naslovnica/Komentariianalize/tabid/138/View/De-
tails/ItemID/61160/ttl/Osiguranja-Regijom-dominiraju-lokalni-igraci/Default.aspx
premije i sadraja proizvoda osiguranja; ostvarivanja investicionih profita;
prenosa rizika, povezivanja osiguravajuih drutava; organizovanja strukture
osiguravajueg drutva; preglednosti poslovanja; nove uloge dravnih nad-
zornih organa. Kad govorimo o uticaju Solventnosti II na proizvode osiguranja,
taj uticaj e doprineti ogranienju pojedinih pokria, skupljoj premiji pojedinih
proizvoda, prenoenju rizika na osiguranika, odbijanju pokria za pojedine rizi-
ke. Posledica svega toga najverovatnije e biti jo vea individualizacija rizika.
Kad su u pitanju osiguravajua drutva u zemljama bive SFRJ, dugorono
gledano, posledice primene Solventnosti II e biti iste kao i u EU, ali e ih, prvo,
prouzrokovati zahtevi reosiguravaa. Zbog toga e biti potrebno puno ulaganja
energije i sredstava u programsku opremu, kvalitet podataka i stalnu analizu po-
dataka zbog individualizacije rizika. Osiguravajua drutva e biti bolje upoznata
sa svojom finansijskom izloenou i tome e prilagoditi investicionu politiku, a
kao posledica e se pojaviti zahtevi za niim kapitalom, a zbog toga e nastati i
konkurentnija premija. Osiguravajua drutva e traiti ulaganje u manje rizine
i dugorone investicije sa niim prihodima, a posledica e biti pritisak na dizanje
premija. To e, u zemljama regiona, prouzrokovati potrebu za razvojem finansij-
skog trita i mogunosti za ulaganje u inostranstvo
466
.
Kad je u pitanju prenos rizika, to je jedan od bitnih naina smanjivanja
izloenosti rizicima, a to se moe postii: a) reosiguranjem (prenos rizika na dru-
gi pravni subjekt); b) promenom proizvoda osiguranja ili prekidom poslovanja
u pojedinanim poslovnim linijama (prenos rizika na osiguranika); c) finansij-
skim instrumentima, kao to su obveznice za mortalitet i obveznice za katastrofe,
dugorone opcije i dr. (prenos rizika na finansijsko trite). Sve to ukazuje na
to, da e odluka o reosiguranju biti jedan od kljunih naina smanjenja rizika.
Zbog toga, neminovno, mora doi do promene odnosa izmeu reosiguravaa i
osiguravaa, to e se ogledati u: veoj individualizaciji programa reosigura-
nja; postizanju ekonomskih uinaka reosiguranjem; potrebi po preciznijima
podacima; i uticaju na promenu proizvoda osiguranja
467
. I na teritorijama ze-
malja bive SFRJ e doi do poveanja potrebe za reosiguranjem. Ali ne kod svih
drutava koja se bave reosiguranjem, ve kod onih koja imaju vei bonitet.
Kad je u pitanju udruivanje, odnosno, spajanje osiguravajuih drutava,
mora se rei da e Solventnost II predstavljati dodatni katalizator tog spajanja,
zbog utede trokova u prilagoavanju, koje prati udruivanje, zatim, zbog potreb-
nog znanja u takvim situacijama, eventualne mogunosti predvianja pogrene
strategije i spreavanja toga, kao i lakeg organizovanja strukture drutava u veim
grupacijama, odnosno, uspena osiguravajua drutva e preuzimati neuspena.
Zakljuna razmatranja o projektu Solventnost II
Globalna ekonomska i finansijska kriza poveala je pritisak na poslova-
nje, kao i finansijske rezultate evropskih i regionalnih drutava za osiguranje. Uz
stalni pritisak na prihode od premija, kvalitet finansijske imovine i optimizacija
procesa upravljanja tetama, tu je i pojaan nadzor regulatornih tela, koji pred
sektor osiguravaa i u regionu, a, naroito, u srednjoj Evropi stavlja nove, do-
datne izazove. Meutim, najvei izazov koji stoji pred evropskim osiguravajuim
drutvima je, apsolutno, Direktiva EU br. 2009/138/EC
468
, koja je poznatija pod
nazivom Solventnost II. U svetlu novih promena propisa, osiguravai su suoeni
s dva izazova. S jedne strane, moraju osigurati potpunu usklaenost s Direkti-
vom Solventnost II, dok im se s druge strane pojavljuju nove poslovne i finansij-
ske prilike koje nove prilike i nova regulativa ove oblasti donosi. Obzirom na slo-
enost i vanost nove regulative, bie teko u kratkom roku prepoznati i u pravoj
meri iskoristiti nove strateke prilike. Ipak, ako dugorono gledamo, kvalitetno
postavljanje ciljeva i uspena primena sistema upravljanja rizicima omoguie
veliki iskorak u odnosu na konkurenciju, zatim, u odnosu na druga osigurava-
jua drutva, kao i u odnosu na trite osiguranja u celini. To, uostalom, zahteva
Direktiva Solventnost II. Rok za primenu ove Direktive je januar 2013. godine.
Na prvi pogled se moe rei da ima dosta vremena do primene ovog akta, ali su
osiguravai, u drugim zemljama, ve poeli sa usklaivanjem svojih akata i sa
potrebnim pripremnim aktivnostima.
Sve promene vezane za uvoene projekta Solventnost II su veoma sloe-
ne, a za njihovo sprovoenje ima malo vremena. Nova regulativa u ovoj oblasti
obuhvata, pre svega, razvoj i primenu okvira za upravljanje rizicima na nivou
celog osiguravajueg drutva, zatim izradu metodologije za merenje i upravljanje
rizicima, kao i obraun regulatornog kapitala. Isto tako, bitna je i transparen-
tnost, to se ogleda kroz javna obavetenja o poslovanju osiguravajueg drutva,
odnosno, o finansijskim podacima vezanim za to poslovanje, kao i o sistemu
upravljanja rizicima. To znai da Solventnost II trai veu sofisticiranost, kao
i dalji razvoj aktuarskih metodologija i tehnika. Osim toga, potrebno je razvi-
ti informatika reenja nuna za obezbeenje pravilne primene i funkcionisa-
nja kljunih procesa, metodologija i izvetajnih zahteva koje novi propisi trae.
Praksa pokazuje da je optimalan nain pristupa usklaivanju sa Solventnosti II
provoenje tzv. Analize jaza, kojom se stie uvid u postojee i eljeno stanje
usklaenosti sa propisima, kao i definisanje konkretnih ciljeva i akcija
469
. Ve
sada je u osiguravajuim drutvima potrebno edukovati ne samo vii menad-
ment, ve i sve zaposlene na kljunim funkcijama u drutvu (u finansijskom
sektoru, zatim meu aktuarima, u sektoru koji se bavi upravljanjem rizicima,
itd), kako bi im se objasnili novi propisi.
Uz sve kvalitativne zahteve koje definie Solventnosti II, sprovodi se i peta
po redu kvantitativna studija uticaja (tzv. QIS 5) kojoj je cilj da pokae kako e
izgledati finansijska pozicija osiguravajuih drutava u svetlu novih propisa, sa
naglaskom na adekvatnost kapitala. Iskustva iz prethodnih kvantitativnih studija
uticaja govore da uspeno popunjavanje navedene studije QIS-a 5, zahteva dosta
truda, vremena i novca, ali se ova studija preporuuje
470
.
468 Directive 2009/138/EC of the European Parliament and of the Council of 25 November
2009 on the taking-up and pursuit of the business of Insurance and Reinsurance (Solvency
II) (OJ L 335/1, 17.12.2009.)
469 Solventnost II na vidiku: Fokus na upravljanju rizicima, http://www.bankamagazine.hr/
Magazin/Arhivatiskanogizdanja/tabid/80/brojid/44/ItemId/61589/Default.aspx
470 Pre svega od konsultanata Deloitte-a.
211
Peti deo:
ZAKLJUNA RAZMATRANJA
(Predlozi za budue regulisanje statusa
osiguravajuih drutava)
U naem zakonodavstvu predviena su samo dva oblika osiguravajuih
drutava. U ZOIL iz 1996.godine bilo je predvieno sopstveno drutvo za osigu-
ranje ili captive. To je bio trei oblik osiguravajueg drutva koji nije predvien,
sada, u ZO. Razlog regulisanja ovog oblika osiguravajueg drutva u pomenu-
tom Zakonu bilo je korienje prednosti koje donose forme samoosiguranja i
osnivanje captive, odnosno, sopstvenih osiguravajuih drutva, a koje su hteli da
iskoriste menaderi velikih i sloenih kompanija. Postavlja se pitanje, zbog ega
captive nije regulisan u sadanjem zakonodavstvu. Najverovatnije, kako smatra-
ju neki autori, zbog toga to tadanja regulativa, po pomenutom ZOIL iz 1996.
godine, nije bila atraktivnija da bi privukla strane investitore. No, i najliberalnija
normativna reenja, praena odreenim povlasticama, nee podstai osnivanje
ovih osiguravajuih drutava dok se ne uspostavi definitivna politika i ekonom-
ska stabilnost zemlje
471
. Sa druge strane, slino pitanje moemo postaviti i kod
drutva za uzajamno osiguranje, odnosno, pitanje vezano za njegov status na da-
nanjem tritu osiguranja.
Ako bi morali da damo predloge za budue regulisanje ove materije, a
imajui u vidu, sa jedne strane, pravo Evropske unije i zakonodavstva pojedi-
nih zemalja u kojima osiguranje, uopte, ima veoma vanu ulogu, a, sa druge
strane, poloaj osiguranja i osiguravajuih drutava u naoj zemlji devedesetih
godina, kao i poetkom 21. veka, kao i inertnost naeg zakonodavca u iznala-
enju i donoenju novih reenja, to bi bilo dosta teko. Ipak, upustiemo se u
davanje predloga, na osnovu napred navedenog, ali emo se, pre toga, osvrnuti
na bitan element razvoja regulisanja osnivanja, rada i ukupnog statusa osigura-
vajuih drutava u naoj zemlji, a to je poloaj osiguranja u naoj zemlji, uopte,
i poloaj nae zemlje u poznatim okolnostima, u vezi sa tim. No, na ovom me-
stu, emo, samo, navesti poloaj nae zemlje i naeg osiguranja u sistemu zele-
ne karte, odnosno, meunarodnog osiguranja autoodgovornosti, koji, u sutini,
pokazuje celu sliku osiguranja u naoj zemlji, tih godina. U vreme devedesetih
godina XX veka, moemo slobodno rei, naa osiguravajua drutva su preiv-
ljavala zahvaljujui, jedino tome, to je osiguranje autoodgovornosti obavezno
osiguranje. Druge vrste osiguranja, kao to su ivotno osiguranje, osiguranje
imovine, kao i oblici tih osiguranja bila su na marginama, odnosno, retki su bili
sluajevi zakljuenja takvih ugovora. No, da se vratimo sistemu zelene karte i
471 Slavni J., Sopstveno osiguravajue drutvo, captive, Pravni ivot br. 7-8, vol.51, god.2002.,
Beograd 2002., str. 91
statusu naih osiguravajuih drutava u tom sistemu. Naime, poloaj nae zemlje
je u u periodu od 1992. do 2000. godine, bio promenljiv i nezavidan. Radi se o
drugom vremenskom periodu, nakon raspada SFRJ. Deavalo se da naa zemlja
u odreenim periodima ne bude lanica sistema zelene karte, to je posledica, ne
samo poloaja nae zemlje, uopte, ve i neizvravanja obaveza, prema tom siste-
mu, od strane domaih osiguravaa. Nakon donoenja Rezolucije o sankcijama
protiv SR Jugoslavije br. 757 od 1.juna 1992. godine, vie zemalja je raskinulo ili
suspendovalo Inter biro sporazum sa naom zemljom. Radilo se o 19 zemalja,
dok je 13 i dalje saraivalo sa naom zemljom, u ovom sistemu.
472
O proble-
mu nae zemlje vie puta se raspravljalo pred Odborom komiteta za saobraaj
i Ekonomskom komisijom UN za Evropu, kao i pred Savetom biroa.
473
Nakon
ukidanja sankcija naoj zemlji, na Generalnoj skuptini Saveta biroa, koja je odr-
ana u Kazablanci 30. i 31. maja 1996.godine, doneta je Odluka o obavezivanju
osiguravajuih drutava SR Jugoslavije da sve svoje dugove inostranim osigura-
vajuim organizacijama, isplate u etiri jednake rate i to u roku od dve godine.
No, obaveze nisu izvravane.
474
Ne elimo da, u ovom delu, detaljno analiziramo
uzroke, koji su doveli do navedene situacije, ve, jednostavno, da ukaemo na
jedan period, koji nam moe biti putokaz za izbegavanje ponavljanja istih grea-
ka. Obzirom da je, tadanja, SR Jugoslavija nekoliko puta, odlukom Saveta biroa,
iskljuivana i primana u sistem zelene karte, nametao se problem, kako doi do
drugaijeg regulisanja ove materije u domaem zakonodavstvu, tako i do izvra-
vanja obaveza od strane naih osiguravaa prema inostranim Biroima. Problem
vezan za unutranje zakonodavstvo se izraavao, takoe, i u nekim nedosledno-
stima i nedoumicama, koje su vezane za nain regulisanja materije meunarod-
nog osiguranja autoodgovornosti.
Ovo je samo jedan segment, koji pokazuje kakvo je bilo osiguranje u naoj
zemlji tih godina. Ne samo to, takvoj situaciji je doprineo i veliki broj osigurava-
juih drutava koja nisu izvravala svoje obaveze, bez obzira da li se radilo o siste-
mu zelene karte, osiguranju autoodgovornosti ili nekoj drugoj vrsti osiguranja.
Poetkom XX veka, odnosno, 2000. godine, oekivale su se pozitivne pro-
mene koje bi se oslikale, pre svega, u smanjenju broja osiguravajuih drutava,
odnosno, u tome da na tritu osiguranja ostanu samo ona drutva koja redovno
izvravaju svoje obaveze, tj. plaaju tete. ekalo se sve do 2004.godine, odnosno,
do donoenja ZO. No, iako je taj Zakon jasniji i moderniji u odnosu na ranije
zakonodavstvo, ipak je, svojim odredbama o njegovoj retroaktivnosti, doprineo
da veliki broj osiguravajuih drutava izgubi dozvolu za rad, ali ne zbog neizvr-
avanja obaveza, ve zbog neispunjenja odredaba ZO u odreenom roku. Zbog
toga smo, na poetku, u prvom delu govorili o retroaktivnosti ZO. Da stvar bude
jo gora, ZO, u svom tekstu iz 2004. godine, nije predviao mogunost da strana
osiguravajua drutva obavljaju svoju delatnost na domaoj teritoriji, direktno
ili preko filijala. No, kasnijim izmenama, o emu je bilo rei, doputa se ta mo-
472 Kneevi V., Obrada meunarodnih teta u Srbiji i Crnoj Gori, OSIGURANJE, hrvatski
asopis za teoriju i praksu osiguranja, Zagreb 2004., jun, broj 6., str. 28
473 Ibidem
474 Kneevi V., nav.delo, str. 28
Zakljuna razmatranja 213
gunost, ali uz ispunjenje nekih okolnosti koje zahtevaju dug vremenski period,
a same okolnosti su neizvesne. Ono to dodatno komplikuje situaciju odnosi se
na odredbe ZOOS koji detaljnije regulie mogunost rada stranih osiguravajuih
drutava na teritoriji Srbije, a da o tome nema ni slova u ZO.
1. Predlozi za izmene ZO
Predlozi za izmene ZO, odnosno, za donoenje novog Zakona u ovoj ob-
lasti, odnosile bi se na sledee:
1) Na prvom mestu, trebalo bi ponovo regulisati mogunost da jedno osi-
guravajue drutvo moe obavljati i neivotna i ivotna osiguranja. i-
njenica je da u drugim zemljama ivotno osiguranje ima drugaiji sta-
tus nego kod nas. Sa druge strane, ako se eli da ta vrsta osiguranja ima
isti tretman kod nas, tada bi trebalo ponovo odrediti takvu mogunost.
Razlozi za to su mnogi. Pre svega, vea je zainteresovanost buduih
osnivaa da se bave i jednom i drugom vrstom osiguranja. Sigurno je
da e postojati sve vie osiguravajuih drutava koji e se preorijenti-
sati na ivotno osiguranje, ali da bi se to dogodilo, ta drutva moraju
postati finansijski jaka, odnosno, moraju imati odgovarajui bonitet da
bi obavljala ovu delatnost i da bi budui osiguranici imali poverenja u
njih. Naravno, ovo se odnosi i na drutvo za uzajamno osiguranje, ali
emo se tom obliku osiguravajueg drutva posebno posvetiti;
2) Drutvo za uzajamno osiguranje bi trebalo drugaije regulisati nego
akcionarsko drutvo za osiguranje. To se odnosi kako na osnivaki
kapital, odnosno, poetni fond sigurnosti, tako i na jasnije definisanje
mogunosti transformacije drutva za uzajamno osiguranje u akcio-
narsko drutvo. Kad je u pitanju osnivaki kapital, postavlja se pitanje,
da li e osnivanje drutva za uzajamno osiguranje biti rentabilno, od-
nosno, primamljivo za osnivae, ako su i za ovaj oblik osiguravajueg
drutva, predvieni isti iznosi kao i za akcionarsko drutvo. Ako ima-
mo u vidu specifinosti osnivanja drutva za uzajamno osiguranje, od-
nosno, potreban broj osnivaa, u zavisnosti kojom vrstom osiguranja
e se drutvo baviti, kao i cilj osnivanja drutva, tada se postavlja pita-
nje da li je uputno odrediti da se ovo drutvo osniva na isti nain, sa
istim poetnim fondom sigurnosti, kao i akcionarsko drutvo. Ukoliko
bi se jasnije definisala mogunost transformacije drutva za uzajamno
osiguranje u akcionarsko drutvo, tada bi to novo drutvo moralo da
ispuni drugaije uslove predviene zakonom u vezi osnivakog kapita-
la. Problem transformacije je veliki, tako da se to mora imati u vidu, jer
smatramo da bi osnivanje drutava za uzajamno osiguranje bilo mnogo
ee u naoj zemlji, ako bi se izmenili ne samo uslovi transformacije,
ve i uslovi za osnivanje drutva za uzajamno osiguranje. Ovako, kako
praksa govori, drutvo za uzajamno osiguranje nije nalo svoje pristali-
ce meu osnivaima. No, to je bio sluaj i pre donoenja ZO;
3) U vezi sa drutvom za uzajamno osiguranje, postavlja se pitanje i
ogranienog i neogranienog doprinosa. Kao to smo, napred, rekli,
ovo drutvo se moe osnovati u ova dva oblika. Zakonodavac je tome
posvetio samo jedan lan u kome konstatuje da se drutvo za uzaja-
mno osiguranje moe osnovati u navedena dva oblika, a i objanjava
ta je ogranieni, a ta neogranieni doprinos. Smatramo da je trebalo
detaljnije urediti ovu oblast, odnosno, da je trebalo napraviti razliku
izmeu osnivaa i lanova, kad je u pitanju ogranieni i neogranieni
doprinos;
4) Donoenjem ZO 2004.godine, poslovi nadzora nad radom osigurava-
juih drutava, preli su u nadlenost Narodne banke Srbije. Po rani-
jem zakonodavnom reenju, odnosno, po ZOIL iz 1996.godine, nadzor
nad osiguranjem je vrilo Savezno ministarstvo finansija. ZO definie
da Narodna banka Srbije vri nadzor, pre svega, zbog zatite osigura-
nika.
475
Narodna banka Srbije, praktino, vri sve poslove, koji se tiu
osiguranja. Ona izdaje dozvole za rad osiguravajuim drutvima, bez
obzira, kojom vrstom osiguranja e se baviti. Zatim, ona preduzima
mere prema osiguravajuim drutvima, u skladu sa odredbama ZO i
ona oduzima, istim, dozvolu za rad, ukoliko se ispune uslovi za to, po
odredbama ZO.
476
Moe se postaviti pitanje, bez dublje analize, zbog
ega nije predviena posebna organizacija, koja bi vrila nadzor nad
osiguranjem, kao to je to predvieno u nekim zakonodavstvima sused-
nih drava.
477
Naravno, postavlja se pitanje i odgovornosti nadzornog
organa za izvreni nadzor nad poslovanjem osiguravajuih drutava.
Narodna banka Srbije odgovara Narodnoj skuptini, tako da moemo
govoriti i o efikasnosti kontrole vrenja nadzora.
478
Ne samo to, ve,
kad govorimo o vrenju nadzora od strane Narodne banke Srbije nad
poslovima osiguranja, govorimo i o osnovnoj funkciji tog nadzornog
organa, a ona je bankarske prirode i usmerena je ka tom sektoru;
479
5) Jedan od dva problema, koja emo navesti jeste steaj i likvidacija osi-
guravajuih drutava i primena ZSLBO. To se odnosi na injenicu, da
se istim zakonskim aktom regulie i steaj i likvidacija banaka i steaj
i likvidacija osiguravajuih drutava. Samim tim, nije detaljno posve-
ena panja steajnom i likvidacionom postupku protiv osiguravajuih
drutava. To stvara veliki problem, obzirom da su neke odredbe zajed-
nike, a moramo rei da banke i osiguravajua drutva jesu finansijske
organizacije, ali da su potpuno razliite prirode, odnosno, da imaju ra-
zliit cilj osnivanja i da obavljaju razliitu delatnost. U drugim zemlja-
ma, izmeu ostalog, i u naem susedstvu, drugaije su regulisali ovu
oblast. Postoje dve mogunosti za ispravku navedenog. Prva se odnosi
475 lan 142., st.1. ZO
476 lan 142., st.2. ZO
477 R. Srpska, Hrvatska
na mogunost donoenja zakona koji bi ureivao, samo, steaj i likvi-
daciju osiguravajuih drutava, a druga se odnosi na to da ZO ili drugi
zakonski akt, koji bi regulisao status osiguravajuih drutava, regulie
specifinosti vezane za steaj i likvidaciju osiguravajuih drutava, dok
bi se druga pitanja regulisala optim zakonom o steaju ili steajnom
postupku;
6) U vezi sa steajem i likvidacijom osiguravajuih drutava, postavlja se
i pitanje steajnog, odnosno, likvidacionog upravnika. U ZSLBO se
predvia da ulogu ovog organa obavlja Agencija za osiguranje depo-
zita, koja tu ulogu obavlja i kad su u pitanju banke. Prvo, nelogino je
da Agencija za osiguranje depozita koja ima svoje mesto u bankarskom
sistemu, ima bilo kakva ovlaenja kad su u pitanju osiguravajua dru-
tva. O tome je, ve, bilo rei. Drugo, samo se, u ZSLBO, navodi da e
ova Agencija obavljati funkciju steajnog i likvidacionog upravnika. Ne
navode se neke specifinosti vezane za osiguravajua drutva. Ne samo
to, ni zakonski akti koji reguliu status Agencije, kao to su Zakon o
Agenciji za osiguranje depozita i Zakon o osiguranju depozita nisu
tome posvetili panju ni u jednoj odredbi; i
7) Na kraju, postavlja se pitanje, zbog ega u naem zakonodavstvu nije
predvien postupak reorganizacije osiguravajueg drutva kao steaj-
nog dunika, kao to je to sluaj u pravu EU. U steajnom zakonodav-
stvu nae zemlje predvien je institut reorganizacije kao mogunost
nastavka rada steajnog dunika, ako on ispuni uslove, u odreenom
vremenskom periodu, koji su predvieni planom reorganizacije, a koji
su prihvatili poverioci. Ovakva mogunost nije predviena za osigu-
ravajua drutva (kao ni za banke, uostalom), to dovodi u pitanje
jednakost osiguravajuih drutava sa ostalim privrednim drutvima.
Naravno, ovde se moe govoriti o merama koje Narodna banka Srbije
preduzima, u sluaju tekoa, prema osiguravajuem drutvu, ali sma-
tramo da treba predvideti mogunost da sam steajni dunik osi-
guravajue drutvo i poverioci odluuju o eventualnoj mogunosti
nastavka rada, bez obzira na injenicu karakteristika osiguravajueg
drutva, funkcionisanja i znaaja osiguranja u naoj dravi, kao i potre-
bu reagovanja drave, ako ono ne funkcionie kako treba.
Ovo su samo neka od mnogih pitanja, koje smo i formulisali kao probleme
i za koje smo predloili odreena reenja, koja bi mogla biti prihvaena u eventu-
alnoj izmeni zakonodavstva u ovoj oblasti. U svakom sluaju, moraju se koristiti
iskustva drugih zemalja, kako lanica EU, tako i zemalja u regionu, odnosno, u
susedstvu. Moramo imati na umu poloaj osiguranja u naoj zemlji, uopte, a,
isto tako, mora se napraviti detaljna analiza o zakljuenim ugovorima o osigura-
nju u zadnjoj deceniji po vrstama osiguranja. Osnovni problem osiguranja, kao
delatnosti, predstavlja poverenje buduih osiguranika, koje je, u najmanju ruku,
poljuljano. Ako imamo na umu da je devedestih godina funkcionisalo, jedino,
osiguranje od autoodgovornosti, samo zbog toga to je obavezno i to vlasnici
vozila ne mogu registrovati isto bez polise osiguranja, tada moramo shvatiti da je
period od 10 godina (ako raunamo poetak tog perioda od 2000.godine, mada
se ne moe rei da je osiguranje tada automatski poelo da funkcionie kako
treba) veoma kratak, da bi dolo do veih poboljanja u ovoj oblasti. Ne samo to,
bilo je potrebno saekati dosta dugo, da se donese novi Zakon o osiguranju, koji
je, moramo to rei, usporio vraanje poverenja u osiguranje. To, zbog toga, to
je, nakon donoenja ZO, veliki broj osiguravajuih drutava izgubio dozvolu za
rad, odnosno, mnoga osiguravajua drutva nisu mogla da ispune uslove pred-
viene novim zakonodavstvom. Steajni postupci protiv mnogih osiguravajuih
drutava koja su izgubila dozvolu za rad jo nisu zapoeli, a postavlja se pitanje
pravine naknade tete oteenim licima, koja su najvie na gubitku prestankom
rada tih osiguravajuih drutava. Naravno, bilo je neophodno napraviti red na
tritu osiguranja, nakon 14 ili 15 godina stalnih problema. Jedan od problema
se, upravo, ticao poetnog fonda sigurnosti koji je bio relativno nizak i koji nije
obezbeivao nesmetan rad osiguravajuih drutava. ZO je, u tom smislu, veoma
pozitivan, ali nije dobro izabran kriterijum na osnovu koga su se oduzimale do-
zvole za rad osiguravajuim drutvima.
No, tu nije kraj problemima. Donoenjem ZO, nije regulisano obavezno
osiguranje u saobraaju, a, samim tim, ni osiguranje autoodgovornosti, koje je
od izuzetne vanosti za funkcionisanje osiguranja, kako smo rekli. ZOOBS je
donesen, tek, 2009.godine, to znai da se do tada primenjivao deo biveg ZOIL,
koji je regulisao vrste osiguranja, koje sada regulie ZOOS. Ta osiguranja su: 1.
osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrenog sluaja; 2. osigura-
nje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima;
3. osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za tetu priinjenu treim
licima i putnicima; i 4. osiguranje vlasnika amaca od odgovornosti za tetu pri-
injenu treim licima. ZOIL je do 2009.godine nepotpuno regulisao ove vrste
osiguranja. Sa jedne strane, imali smo nove iznose za osnivaki kapital osigura-
vajuih drutava, a sa druge strane, nismo imali regulisana obavezna osiguranja
u saobraaju, kojima se bave naa osiguravajua drutva u velikom obimu. Ovde,
naroito, mislimo na osiguranja pod takama 1. i 2. Moramo jo rei, da mnoge
odredbe ZOOS imaju odlonu primenu.
U predlozima smo pomenuli mogunost da se, u sledeim izmenama za-
konodavstva u ovoj oblasti, osiguravajua drutva bave i ivotnim i neivotnim
osiguranjima. ivotno osiguranje ima svoje specifinosti koje ga izdvajaju od
ostalih, neivotnih, osiguranja. Kod ivotnog osiguranja se primenjuju mnoga
pravila koja se ne primenjuju kod ostalih osiguranja. Meutim, imajui u vidu
bonitet naih drutava, kao to smo rekli, i cilj koji treba da bude ostvaren uve-
avanjem matematike rezerve ivota i sigurnou osiguranika, smatramo da, jo
uvek, nije vreme da se donosi ovakva odredba. Ovo se odnosi samo na drutva
koja su se bavila i ivotnim i neivotnim osiguranjima. Ovaj predlog se ne moe
odnositi na zakonsku mogunost da se osnuje osiguravajue drutvo koje bi se
bavilo, jedino, ivotnim osiguranjem.
*
* *
Osiguravajua drutva se bave izuzetno sloenom delatnou. Ona pruaju
pokrie za eventualne tete koje mogu nastati u toku trajanja osiguranja. Osigu-
ravajue drutvo se moe baviti nizom razliitih vrsta osiguranja. Na primer, jed-
no nae osiguravajue drutvo bavi se sledeim vrstama osiguranja: 1) ivotno
osiguranje: a) osiguranje ivota i b) popularno riziko osiguranje ivota; 2) Nei-
votna osiguranja: a) Osiguranje od poara i nekih drugih opasnosti; b) osigura-
nje maina od loma, c) osiguranje od opasnosti provalne krae i razbojnitva; d)
osiguranje objekata u izgradnji i objekata i opreme u montai; e) osiguranje od
opasnosti prekida rada zbog poara i nekih drugih opasnosti (oma); f) kombi-
novano osiguranje raunara; g) kolektivno osiguranje kue ili stana od poara i
nekih drugih opasnosti; h) osiguranje stvari domainstva; i) osiguranje biznisa;
j) dobrovoljno zdravstveno osiguranje za sluaj hirurkih intervencija, operacija i
teih bolesti; k) osiguranje od posledica nesrenog sluaja nezgode; l) putniko
zdravstveno osiguranje sa asistencijom; 3) Osiguranje poljoprivrede: a) osigu-
ranje useva i plodova; b) osiguranje ivotinja. 4) Osiguranje od odgovornosti iz
delatnosti; 5) Osiguranje motornih vozila: a) osiguranje od autoodgovornosti; b)
potpuno kasko osiguranje vozila; c) delimino kasko osiguranje motornih vozila
sa sluaj sudara; d) osiguranje vozila od loma; e) pomo na putu. 6) Osigura-
nje transporta: a) Osiguranje robe (stvari) u transportu kargo; b) Osiguranje
od odgovornosti vozara; c) Osiguranje plovnih objekata (kasko); d) Osiguranje
od opasnosti izazvanih prevozom opasnih materija
480
. Ovo su samo neki oblici
osiguranja (mi smo naveli one koje nudi osiguravajue drutvo). U okviru svih
ovih osiguranja postoji niz formi. Na primer, kod osiguranja od odgovornosti
iz delatnosti, razlikujemo osiguranje od profesionalne odgovornosti, a u okviru
tog osiguranja razlikujemo osiguranje od odgovornosti advokata, javnih bele-
nika (notara), revizora, raunovoa, arhitekta, lekara, stomatologa, farmaceuta,
steajnih upravnika, kao i drugih profesija. To znai da je delatnost osiguranja
veoma kompleksna, to znai da i statusu osiguravajuih drutava treba posvetiti
posebnu panju. Regulisanje tog statusa treba da obezbedi nesmetano funkci-
onisanje osiguranja na teritoriji jedne zemlje, to znai da se mora obezbediti
zatita imovine i lica i pravina i efikasna naknada, ako doe do tete. Da bi se
postigla ta dva cilja, neophodno je stvoriti sistem osiguranja koji ne bi poivao
samo na sankcijama koje prema osiguravajuem drutvu moe izrei nadzorni
organ i drava.
480 www.ddor.co.rs/sr/osiguranje/
218
INSURANCE COMPANIES
(legislature of Republic of Serbia, EU law,
comparative law)
Summary
The insurance company is a specific form of the company. Insurance
company is engaged in insurance activities by concluding the contract of insurance
with the insured. This contract may relate to the various types of insurance, as
life, as well as, non-life insurance, and to the forms of these insurances. In this
book, the author analyzes the status of the insurance companies, which is one
of the parties of the contract of insurance. When we talk about our country,
the status of insurance companies are regulated by the Act on Insurance of the
Republic of Serbia (hereinafter: the Act), adopted in 2004. The Act regulates the
establishment and the position of insurance companies, as well as, other issues of
importance to the functioning of these entities.
Two forms of insurance companies are joint stock insurance company
and mutual insurance company. Earlier, the Serbian legislature regulated the
own insurance company captive. The Act regulates all aspects of the status of
these forms of insurance companies. This book defines the status of an insurance
company and analyze all elements related to that status. This applies not only to
the establishment and to the form of this establishment of the insurance company,
but, also, to the all elements of the insurance company and to the carrying out the
insurance by this company. This book, also, correctly determines the position of
insurance companies, as well as, activities by which company deals with, and what
is property of the insurance company and what is the contents of the property.
Not only that, we must analyze the duties and powers of the insurance company
and the position of shareholders in joint stock company, and the position of
the founders and members of a mutal insurance company. In this regard, the
author pays attention to ordinary and qualified participation in the capital of
an insurance company, as well as, the notion of related persons. Of course, the
author analyzes the reasons for the revocation of an insurance company. Also,
attention is paid to other institutions, such as the transfer of the portfolio, the
possibility of status changes, etc., which are also relevant to the position of an
insurance company. For the proper functioning of the insurance company is
required to control over his work (supervision). In addition to the interior, there
is an external control, which performs the competent state supervisory authority,
and to the Act, this authority is the National Bank of Serbia. On the other hand,
the mutual insurance company has its own characteristics that distinguish it
Insurance Companies 219
from the joint stock insurance company, but these specifics the legislator doesnt
regulates. This book, also, defines the mediation and representation in insurance.
These activities is very important for the functioning of the insurance companies.
Mediation and representation in our legislature, may serve as natural and legal
persons. Also, the author defines the other entities that carry out other duties in
connection with insurance.
The author, first, analyze these elements of the status of the insurance
companies in our law, or, in the Act. But for the better understanding of the
position of insurance companies, in general, attention is focused to the specific
aspects of regulating these issues in EU law, as well as in the legislations of some
individual countries, some of which are EU members, and some do not.
The second part concerns to the fact that the legislator in Serbia foresaw
the possibility that foreign legal and natural persons may found an insurance
company in our country. Of course, the domestic legislation regulates this
establishment of the insurance company. But, on the other hand, although
such a possibility exists in other countries, mainly in EU countries, but also in
neighboring countries, Serbia is still not possible to present in its territory in
insurance activities conducted by the insurance company. In other countries is
possible, so that foreign insurance companies, their operations may be performed
either directly or through affiliates in the territories of other States or outside
the country of establishment (seats). The problem, of course, exists and will still
exist, according to the provisions of the Act. We have to say, foreign insurance
companies will, for a long time, have to wait for a moment, when they will be
able to carry out insurance activity in the territory of Serbia by local regulations,
without establishing an insurance company in the country. However, by the
amendments of the Act of 2007. year, this option is given, but with the fulfillment
of the conditions, as well as, the absence of detailed regulation.
The third part concerns the very important issue for the functioning of
insurance companies, and that the regulation of their termination. Insurance
companies is different from other companies, as we said. It, also, refers to the
way of establishment and activity. However, this, also, applies to the termination
i.e., to the two proceedings, which means end of the insurance company, such
as bankruptcy and liquidation proceedings. There are specifics related to these
two proceedings. These characteristics have contributed to differences between
the legislations regulates this area. In this section attention is paid, above all,
to the regulation of this issue in Serbia, and in some countries, as well as, in
EU law. Finally, we analyze the one issue that has nothing direct connection
with the bankruptcy and liquidation of the insurance companies, but the
issue of maintaining the solvency of insurance companies in the EU member
states which are characterized by the presence of permanent harmonization of
regulations governing the operations of insurers. The EU Directives for life and
non-life insurance is a prescribed obligation of insurance companies to maintain
a solvency margin as the minimum capital that must have in case of occurrence
of unpredictable events. Today, in the EU is working on adopting new regulation
of solvency, which should take into account the specificities of each insurer, in
order to achieve better linkages between regulatory capital and market position
of an insurance company, then the effective protection of policyholders and
shareholders of the insurance company, and a greater degree of harmonization
in the single insurance market.
Finally, the book presents suggestions for amendments of the Act, i.e., for
the adoption of new regulations in this area. Proposals for the change of the Act
relating to the following:
1) First of all, the legislator should re-regulate the possibility that an
insurance company can, also, perform non-life and life insurance;
2) A mutual insurance company should be regulated differently than the
joint stock insurance company. This applies to the initial capital, ie, the
initial security fund, and the possibility of transformation of mutual
insurance companies into the joint stock company;
3) In the connection with the mutual insurance company, the question
regarding to the limited and unlimited contributions. We believe that
the legislator should be more detailed to regulate this area, ie, that it
should make a distinction between the founders and members, when it
comes to limited and unlimited contributions;
4) The Act regulates the supervision of the insurance company. Now, the
supervision over the work of insurance companies, moved into the
jurisdiction of the National Bank of Serbia. According to an earlier
legislative decision, supervision of insurance is performed by the
Federal Ministry of Finance. The Act defines that the National Bank
of Serbia shall monitor, primarily, for the protection of policyholders.
It can be questioned, without a deeper analysis, why legislator does not
regulate a separate organization that would carry out supervision over
insurance, as proposed in legislation in some neighboring countries.
Of course, the question regarding, also, to the responsibility of the
supervisory authority for the supervision of the operations of insurance
companies;
5) One of two problems, which we will mention is the bankruptcy and
liquidation of insurance companies. This refers to the fact that the
same legal act regulates the bankruptcy and liquidation of banks and
the bankruptcy and liquidation of the insurance companies. Therefore,
it is not thoroughly addressed to the bankruptcy and liquidation
proceedings against insurance companies;
6) In connection with the bankruptcy and liquidation of the insurance
companies, there is the issue of bankruptcy, ie, the liquidation trustee
(administrator). The legislation defines that the bankruptcy or the
liquidation trustee in these proceeding is the Deposit Insurance Agency,
which performs this role when it comes to banks; and
7) Finally, the question is, why in our legislation is not intended the
reorganization proceeding of the insurance company as a bankruptcy
Insurance Companies 221
debtor, as is the case in EU law. The bankruptcy legislation of our country
provided the institute of reorganization as a possible continuation of
the debtor, if he fulfills the conditions, at the appropriate time, provided
by the reorganization plan, which was accepted by the creditors. This
option is not provided for the insurance companies (or for the bank,
after all), which brings into question the equity of insurance companies
with other companies.
These are just some of many questions, which we formulated as problems
for which we propose some solutions that could be accepted in any change in
legislation in this area. The problems that previously existed in the insurance
industry were large, that would be expected to be one piece of legislation passed
to improve in the insurance market. In any case, we must use the experiences
of other countries, both EU members and countries in the region, ie, in the
neighborhood. We must bear in mind the situation of the insurance in our
country, in general, and, also, we must make the detailed analysis of the concluded
contracts of insurance in the last decade, depending on the type of the insurance.
The main problem in the insurance sector is the confidence of future insured
policyholders.
222
LITERATURA:
(informacije o zakonskim aktima donetim u Evropskoj uniji i u Repub-
lici Srbiji, kao i o drugim aktima koji reguliu status osiguravajuih drutava
date su u fusnotama)
Andrijani I., Klasi K., Tehnike osiguranja i reosiguranja, Zagreb 2002.
Balaban M., Nadzor u osiguranju, preuzeto sa http://www.swot.ba/dokumenti/
pdf_20090717105911.pdf
Bara I., Osiguranje u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, SORS, Sara-
jevo, jun 2001.
Barbi J., Pravo drutva, knjiga II Drutvo kapitala, Zagreb 2000.
aruk M., Jakovevi D., Osiguranje i rizici, Zagreb 2007.
olovi V., Direktiva 2001/17/EU o reorganizaciji i likvidaciji osiguravajuih drutava,
savetovanje Pravo osiguranja u tranziciji, Pali 2003., Zbornik radova
olovi V., Povezana lica u osiguravajuem drutvu, Pravo i privreda vol.42,
58/2005, Beograd 2005.
olovi V., Regulisanje nadzora nad osiguranjem autoodgovornosti, Pravni ivot br.
11/2006,
Beograd 2006.
olovi V., Kvalifikovano uee u kapitalu osiguravajueg drutva i pravo glasa u
upravljanju, Pravo i privreda br. 58/2008, Beograd 2008.
olovi V., Prenos portfelja u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava,
Tradicionalno 6. savetovanje pravosua Vrac 2009., Zbornik radova
olovi V., Poloaj poverilaca u steajnom postupku protiv osiguravajuih drutava
reenja u domaem pravu i pravu EU, Pravo i privreda 58/2009, Beograd
2009.
olovi V., Odgovornost filijala stranih osiguravajuih drutava, Pravo i privreda
broj 46, Beograd 2010.
olovi V., Drutvo za uzajamno osiguranje u zakonodavstvu Republike Srpske
nedoumice i greke, Pravna rije br. 24/2010, Banja Luka 2010.
Erakovi A., Steajni zakon s komentarom i primjerima, Zagreb 1997.
Furminski A., Das Image der Versicherung, Zeitschrift fr die ges. Versicherungs
vesseb, 3/1979
Gifis S., Law Dictionary, New York 1991.
Ivanevi K., Struna osposbljenost lanova uprave i nadzornog odbora organizacije
za osiguranje i obrazovanje za rad u osiguranju, Savetovanje Pravo osigura-
nja u tranziciji, Pali 2003., Zbornik radova
Ivanjko ., Zavarovalni posrednik in svetovalec poklic prihodnosti. Agens, Lju-
bljana 1997., br.7
Literatura 223
Ivanjko ., Aktualna pitanja osiguranja nakon stupanja Republike Slovenije u Evrop-
sku Uniju, Zbornik radova Privreda i pravo osiguranja u tranziciji, Saveto-
vanje Pali 2004.
Ivanjko ., Osiguranje u Sloveniji, SORS, Sarajevo 2004.
Jankovec I., Saosiguranje kao pravni odnos, Anali PF u beogradu, br.14, Beograd
1983.
Jaukovi L., Kaelan V., Nova regulativa solventnosti osiguravajuih kompan-
ija u EU projekat Solventnost II-, str. 77, preuzeto sa: http://www.mnje.
com/V/077084%20MNE%20br5.pdf
Kneevi V., Obrada meunarodnih teta u Srbiji i Crnoj Gori, OSIGURANJE, hr-
vatski asopis za teoriju i praksu osiguranja, Zagreb 2004.
Koovi J., Uloga i znaaj aktuarske profesije u razvoju trita osiguranja, Save-
tovanje Pravo osiguranja u tranziciji, Pali 2003., Zbornik radova
Komelj J., Dolniar J., Izazovi i mogunosti u osiguranju i reosiguranju sa na-
glaskom na Solventnost II, prezentacija, 18.susret osiguravaa i reosiguravaa
SORS 2007., Sarajevo 2007.
Kraus H., Sedanja in prihodnja ureditev statusa in dejavnosti zavarovalnih posred-
nikov v Evropi, Dnevi slovenskega zavarovalnitva, zbornik, Ljubljana, 1999.
Marovi B., arkovi N., SR Jugoslavija i integracijski procesi u evropskom osig-
uranju ocene i perspektive, SORS, Sarajevo 2001.
Mozley, Whiteleys, Law Dictionary, Butterworths 1993.
Mrki D., Pravni poloaj osiguravajuih organizacija u jugoslovenskom pravu osig-
uranja, SORS 2001., Sarajevo 2001.,
Mrki D., Petrovi Z., Ivanevi K., Pravo osiguranja, Beograd 2006.
Musi F., Pasivna prodaja polica osiguranja, Svijet osiguranja, Zagreb br.1/2003
Musi F., Kako postati i ostati vrlo dober posrednik i zastupnik u osiguranju, Svijet
osiguranja, Zagreb br. 5/2003
Musi F., Iskreno ulaganje u sebe siguran dobitak za sve, Svijet osiguranja, Zagreb,
br. 1/2004
Musi F., Kvalitetna organizacija kunog ureda uvjet uspjenog rada, Svijet osig-
uranja, Zagreb br. 2/2004
Nenadi B., Uslovi za izbor lanova uprave drutva za osiguranje, Savetovanje
Privreda i pravo osiguranja u tranziciji, Pali 2004., Zbornik radova
Nenadi B., Ovlaenje dravnih organa u postupku osnivanja drutva za osiguranje
u uporednom pravu, s posebnim osvrtom na ovlaenja Narodne banke Srbi-
je, savetovanje Osiguranje u susret procesu pridruivanja Srbije i Crne Gore
Evropskoj Uniji, Pali 2006., Zbornik radova
Nikoli D., Uvod u sistem graanskog prava, Novi Sad 2004.
Pak J., Harmonizacija propisa o osiguranju sa Direktivama Unije, Harmoniza-
cija domaeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije: Osiguranje, Slobo-
da kretanja robe i kapitala, Pravo konkurencije, Institut za uporedno pravo,
Monografija 153, Beograd 2004.
Perovi S., Retroaktivnost zakona i drugih optih akata (Teorija sukoba zakona u
vremenu), Beograd 1987.,
Petrakovi D., Reforma sistema penzijsko-invalidskog osiguranja u Srbiji, asopis
Industrija br.2, vol.35, 2007.
Slavni J., Prenos portfelja osiguranja, Pravni ivot br. 11/97, Beograd 1997.
Slavni J., Sopstveno osiguravajue drutvo, captive, Pravni ivot br. 78/2002,
vol.51, Beograd 2002.
Slijepevi D., Likvidacija drutva za osiguranje, Pravo i privreda, br. 58/2005, Be-
ograd 2005.
Stankovi O., Vodineli V., Uvod u graansko pravo, Beograd 1996.
Story J., Walter I., Political economy of financial integration in Europe, MIT Press,
Cambridge, Massachusetts 1997.
tiblar F., Normativno ureenje hrvatskog osiguranja u komparaciji s drugim europ-
skim zemljama, preuzeto sa: http://hgk.biznet.hr/hgk/fileovi/4279.ppt#266,1
uleji P., Novi propisi u obaveznom osiguranju u saobraaju, savetovanje Osigura-
nje u svetlu novog zakonodavstva, Pali 2005., Zbornik radova
uleji P., Pravo osiguranja, Beograd 2005.
Usher J. A., Financial Services, Taxation and Monetary Movements, Services and
Free Movement in EU Law, Oxford University Press 2002.
Vasiljevi M., Trgovinsko pravo, Beograd 1993.
Vasiljevi M., Kompanijsko pravo, Beograd 2007.
Vollbrecht J., Insurance regulation and supervision, Policy Issues in Insurance: In-
surance regulation, liberalisation and financial covergence, OECD 2001.
arkovi N., Upravljanje organizacijama za osiguranje i reosiguranje, preuzeto sa
Interneta
lanci preuzeti sa Interneta korieni sajtovi:
Background to the Solvency II Project, http://ec.europa.eu/internal_market/insur-
ance/solvency/background_en.htm
Business opportunities in Bulgaria, The Bulgarian chamber of commerce and in-
dustry, www.bcci.bg/law/basic/bussines_in_bulgaria.htm
Definicija kvalifikovanog uea, sajt Narodne banke Srbije, www.nbs.yu/internet/
latinica/glossary.html
Interna i operativna revizija, www.kontroling.ftn.uns.ac.rs/.../INTERNA%20I%20
OPERATIVNA%20REVIZIJA%201.pdf
Narodna banka Srbije, http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/60/60_1/index.
html
Prikaz najznaajnijih sistema zdravstvenih osiguranja, http://tmg.org.rs/v320405.htm
Solventnost II na vidiku: Fokus na upravljanju rizicima, http://www.bankamaga-
zine.hr/Magazin/Arhivatiskanogizdanja/tabid/80/brojid/44/ItemId/61589/
Default.aspx
Trite osiguranja u Republici Hrvatskoj, Hrvatska gospodarska komora 2006.,
www.hidra.srce.hr/arhiva/
Literatura 225
http://www.bankamagazine.hr/Naslovnica/Komentariianalize/tabid/138/View/De-
tails/ItemID/61160/ttl/Osiguranja-Regijom-dominiraju-lokalni-igraci/De-
fault.aspx
http://finance.mapsofworld.com/insurance/austria-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/switzerland-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/germany-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/italy-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/uk-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/greece-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/spain-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/sweden-insurance.html
http://finance.mapsofworld.com/insurance/russia-insurance.html
http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=1899&konverzija=no
http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=1241&konverzija=no
www.aktuari.googlepages.com/Pak.ppt
www.amica.com/
www.ddor.co.rs/sr/osiguranje/
www.nfumutual.co.uk
www.mutua-mad.es/webmma/jsp/IN/18index.jsp
www.osiguranje.hr
www.poslovniforum.hr
www.wawanesa.com/
CIP
,
368.032 347.764
, , 1966
Osiguravajua drutva : zakonodavstvo Srbije,
pravo EU, uporedno pravo / Vladimir olovi. Beograd :
Institut za uporedno pravo, 2010 (Beograd : Dosije studio).
226 str. ; 24 cm
Tira 300. Napomene i bibliografske reference uz
tekst. Bibliografija: str. 222225. Summary: Insurance
Companies.
ISBN 978-86-80059-70-9
a)
b)
COBISS.SR-ID 180037900
ISBN 978-86-80059-70-9
9 788680 059709

Odrustva

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Odrustva

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Odrustva

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vladimir olovi

Institut za uporedno pravo

You might also like