Rasizam i rasijalizam

(Todorov, de Fontet)

Todorov principi rasijalistiko/rasistikih doktrina
Rase postoje (analogno ivotinjskim vrstama)
Teza o kontinuitetu fizikog i moralnog (kulturnog)
Delovanje grupe na pojedinca je jednosmerno i bezuslovno (determinizam)
Jedinstvena hijerarhija vrednosti (na osnovu estetskih, etikih kriterijuma, procene
inteligencije itd.)
Politika zasnovana na nauci (normativna distribucija moi na rasnom principu i
legitimizovanje nasilja kao metode njenog uspostavljanja potinjavanje etike i morala
nauci, opravdanje dehumanizovane politike naukom )

Gobino
Ponaanje ljudi je odreeno njihovom rasom i to se prenosi putem krvi, volja
pojedinca tu ne moe nita da izmeni istorija je jedna od prirodnih nauka
Moralne osobine ljudi odreene su njihovim rasnim pripadnostima nasledni instinkt
i nasleeno prirodno svojstvo su proglaeni najviim vrednostima Evropljani su
civilizovani, jer je kod njih razum uroen, a ne steen. Mogunost rasnog razvitka je
ograniena
Nisu sve rase isto vredne. Postoje tri rase: crna, uta i bela, koje se razlikuju
hijerrhijski po tri kriterijuma: lepoti, fizikoj snazi i intelektualnim osobinama.

Teza da rase postoje
Normativnost neukrtanja
Nejasan princip klasifikacije
Nerazlikovanje drutvene kategorije od drutvene grupe (neuvianje nominalnog
karaktera rasne klasifikacije)

Teza o kontinuitetu izmeu fizikog i moralnog
Slui opravdanju nehumanog i neljudskog tretmana drugih ljudi i nezasnovanom
velianju sostvene rase
Kao najvie moralne vrednosti pojavljuju se kategorije koje nemaju etiko znaenje:
nagon, inteligencija, mo, razum osloboen emocija
Kriterijumi koji odreuju moralnu razvijenost rasa se odnose na fizike, a ne na
moralne karakteristike.

Odnos prirode, kulture i drutva
Odnos prirode, kulture i drutva nije jednosmeran, nije strogo determinisan (to je
odreeno ve nainom specijalizacije ljudske vrste tokom evolucije), ispoljava se u
varijacijama koje nemaju univerzalno znaenje i zajedniki imenitelj.

Delovanje grupe na pojedinca
Teza rasistikih doktrina je da ponaanje pojedinca zavisi iskljuivo od rasne grupe
kojoj pripada - previa se normativni karakter ovog odreenja, ne uvia se povratno
delovanje pojedinca na grupu (kao i injenica da rasa nije drutvena grupa).
Odnos pojedinca i kulture/drutva (dimenzije kroz koje se ostvaruje
interakcija pojedinca i drutva osnovne antropoloke kategorije)
Socijalizacija (primarna i sekundarna)
Adaptacija
Interiorizacija
Individuacija
Participacija i menjanje drutvene sredine
Jedinstvena hijerarhija vrednosti
Neuvianje relativnog karaktera normativno definisanih vrednosti, koje vae uvek
pod odreenim uslovima i u odreenim okolnostima
Zasniva se na velianju sopstvene rase (sagledavanju sopstvene rase samo kroz
pozitivne vrednosti), i omalovaavanje drugih rasa


Razvoj metodologije antropolokih
istraivanja
XIX i poetak XX veka postavljanje temelja antropolokog metoda
Uporedni metod (cross-cultural research)
Salonski antropolozi u ranoj antropologiji
Evolucionistika teorijska paradigma
Strogo povlaenje razlike izmeu posmatraa-sakupljaa i teoretiara
Standardizovanje upitnika (Beleke i upitnici u antropologiji Kraljevskog
antropolokog instituta Velike Britanije i Irske iz druge polovine XIX veka)
Nedostaci metoda: fragmentarno poznavanje kultura i njihovog unutranjeg i
autohtonog znaenja, nepoznavanje jezika, naglaeni etnocentrizam, predrasude,
egzotizam, formiranje proizvoljnih evolucionih nizova, kvazi-istorinost,
nepropitanost uticaja kolonijalizma na istraivake modele i zakljuke do kojih se
dolazilo.

Primer: Evolucionistika paradigma
-dijahrona perspektiva (vreme)
-evolucija, progresivizam
-univerzalizam, uporedna analiza
-nomoteticki pristup
-teorijski rad
-inventivnost, svest, razum, intelekt
Primer: Etniki periodi ili faze u razvoju oveanstva prema Morganu
znaaj tehnolokih otkria

Prelazak na modele terenskog istraivanja
De erando: Razmatranje metoda koji se primenjuju u posmatranju divljih naroda
(1800). (naglasak na direktnom posmatranju)
antropolozi poinju sami da odlaze na teren: Skulkraft (lingvistika prouavanja,
sastavljanje renika, mitologija), Kuing (viedisciplinarna istraivanja na terenu o
materijalnom, kulturnom i drutvenom ivotu grupe izrada sistematskih terenskih
studija (survey) (Zuni)
Kuingov unutranji metod (Biro za ameriku antropologiju, Institut Smitsonijan)
Moj metod mora da uspe. ivim sa Indijancima, jedem njihovu hranu i spavam u
njihovim kuama... Zato, hvala bogu, moje beleke sadre mnogo vie od svega
onoga to su do sada istraivai uspeli da saopte...
Unutranji metod predstavlja kombinaciju lingvistikih i svakodnevnih zapaanja.
Sadri etimoloku analizu kao bitan deo, kao i sistematsko sakupljanje pria i mitova.
Ne postavljati previe pitanja, ve posmatrati rituale i svakodnevni ivot, zapisivati
podatke na jeziku kulture koja se prouava. Izbei model inkvizitorskog ispitivanja
Hadon i Rivers (ekspedicija u Toresovom moreuzu (1898-1899)
Ekspedicija je obuhvatala vie strunjaka: Rivers (psiholog), Seligman (lekar), Majers
(muzikolog), Rej (lingvista), Vilkin (fotograf)
intenzivno prouavanje: iscrpno prouavanje neke manje grupe, odreivanjem svih
ogranaka njene genealogije, kritika brzih istraivanja.
Genealoki metod RIversa: istraivanje socijalne strukture na osnovu rodbinskih veza,
izrada rodoslova (odakle potie pojedinac, totemi, pleme, brana pravila, odstupanja
od pravila, nasleivanje, migracije, obredi i sl....)
Postavljanje problema kulturnog prevoenja ovde je po prvi put predstavljeno!
Etnografska praksa i funkcionalistika teorija Malinovskog
Holizam, izrada sinoptikih mapa, posmatranje sa uestvovanjem, narativno
prezentovanje podataka (rekonstrukcija svakodnevnog ivota u jeziku), eksplikacija
drutvenog konteksta




Biofizika evolucija oveka