1

Nikola Kleut
Prenos poara preko fasada i spreavanje irenja
U novije vreme zgrade se izvode sa unutranim nosedim
zidovima i meuspratnim konsrukcijama otpornim na poar za
podelu u vie manjih poarnih sektora (PS) kako bi se umanjio
rizik od poara. Kako se i ulazna vrata u stan ili grupu kance-
larija izvode kao sigurnosna ili bar malo jaa od obinih (sa
dve table lesonita ili per ploa) za irenje poara ostaje samo
jedno slabo mesto prozori odnosno (esto goriva) fasada.
Naalost ima mnogo arhitekata umetnika koji ni ne pomi-
ljaju na irenje poara pa izvode fasade tako da je preskok
poara ne samo verovatan ved skoro siguran.

Delo estete vertikalno prekidno rastojanje izgleda da je ve-
liko kolika je visina etae (oko 2.8 do 3 m) ali je ustvari = 0. ta
bi moglo biti opravdanje za ovakvu fasadu da je u ovom delu
zgrade sve samo jedna prostorija! (ne sve i isti PS jer i unutar
PS treba da postoje podeone konstrukcije).

Ima stambenih zgrada, poslovnih lokala i sl. celina gde je sve
ka fasadi jedna prostorija, sa dva pa i vie nivoa tada nema
potrebe da po etaama postoje na fasadi prekidna rastojanja
jer vatra i dim se ire slobodno iznutra. Meutim ako su ka
fasadi ak i malo poarno izdvojene prostorije (galerije i sl.)
trebalo bi da postoji prekidno rastojanje. Prikazade se to na
jednom crteu poprenog preseka napr. salona automobila.







Na fasadi uz galeriju levo na fasadi ne treba vertikalno prekid-
no rastojanje, a fasadi desno treba, jer treba da se sprei
prodor poara odozdo u prostoriju na gornjem nivou; dakle
ovde se rauna da je na galeriji desno formirana prostorija
(kancelarija i sl.) koja je poarno bar u nekoj meri poarno iz-
dvojena (zid otpornosti bar 30 min a vrata 10 ili 15 min).
Upoznajmo se sa jednom lako prepoznatljivom grekom.

Jedva 1/2 m vertikalnog prekidnog rastojanja a mogao je lako
da se izvede prepust od 1/2 m a i francuski prozori nisu nuni i
da nema TS; (videti levo prozore u prizemlju i na spratu)

Francuski prozori - ova tri su ovde i prihvatljiva jer je put pla-
mena sa prozora nie etae uvedan prepustom (dokaz da pro-
jektant zna za problem! a i zna reenje dodao je staklene
panele kao parapete; i sad ostaje pitanje vrede li ti paneli?

goriva fasada brz prenos poara; negorivi materijali u fasadi
ali malo vertikalno prekidno rastojanje pa se poar irio navie

Ostakljena fasada sa plastinim panelima u nivou parapeta
sa Al konstrukcijom poslovne zgrade
oblik plamenog jezika
stub
zid i
vrata
prostorija
stub
aluzine
2


Primena gorivih termoizolacionih materijala iza staklenog
parapeta (oprezniji tu ugrauju table mineralne vune)
Uoimo da se prozori izvode tako da nam vatra i dim koji su
izali na fasadu, pri duvanju bonog vetra ne uu na prozore
(svetlarnika) stepenita dakle bolje je da imamo i neto vede
horizontalno prekidno rastojanje od 1 m kad god to ne remeti
druge mere. Dobro je da svetlarnik bude i neto isturen- ali da
na boku nema prozora .

Desno: visoki parapeti (povoljno vertikalno prekidno rastoja-
nje) ali prozori stanova vrlo blizu prozorima svetlarnika n-
ejasno je zato stepenite nije prirodno osvetljeno napred
Pre oko 40 godina ispitivana je geometrija plamenih jezika,
profil temperatura dejstvo toplotnog fluksa na fasadni zid
spolja i dr. i sve je to objavljeno u udbenicima dinamike
poara pre 30 g. Nedemo se uputati u teoriju ved samo dati
jedan mali izvod.











Model razvijenog poara u prostoriji: gori jedan vedi ili vie
manjih bliskih komada nametaja (dakle snaga poara je vie
stotina kW) i temperatura plamenih gasova u gonjem delu
prostorije je preko 800 (900)
o
C; usled organienih termikih
naprezanja (obino dvostruka debljine 3 ili 4 mm) stakla pro-
zora su popucala (neumesno je licitirati u kom minutu jer je
geometrija prostorije, mesto poara u prostoriji i uopte dina-
mika poara vrlo razliita, ali okvirno je to izmeu 10 i 20-tog.
minuta i predpostavka je da je vedi deo stakla ispao (nekad
drveni ili plastini okvir prozora izgori pa ispadne ceo pano),
formirao se otvor na ijem gornjem delu izbija plamen u vidu
jezika; u donjem ulazi izvesna koliina vazduha to zavisi i od
postojanja otvora na vratima ili ne, odnosno promaje.
(mogude je da su vrata zatvorena ali obino su unutranja
vrata u stanu, bloku kancelarija i sl. otvorena ili pritvorena pa
ima dovoljno vazduha da se poar razvije u vedi.

Visina plamenog jezika zavisi od toga ta gori u prostoriji, us-
lova promaje (ventilaciong faktora A
w
H
1/2
gde je A
w
povrina
otvora prozora a H visina prozora) itd. Od vie slika odabrana
je jedna sa dva prikaza, za raziite faktore goriva (f
ex
) i
povrine arita. A
f
, koja dobro ilustruje probleme.
Izoterme profila plamenog jezika (uoavamo polja tempera-
tura do 900 odnosno 1000
o
C; granica plamena je na izotermi
od oko 550
o
C; zraenje iz plamena na povrinu rama prozor
daje temperaturu i do 800
o
C, a na zidu navie opada i na m
opala je na 400 - 450
o
C; dakle mnogo je kritiniji zatitni ele-
ment iznad prozora i donji deo pojasa visine 0,2 do 0,5 m.
Vrednost toplotnog fluksa zraenja iz plamena na zid je ta-
koe data i neposredno iznad otvora je i preko 25 kW/m
2
.
Treba imati u vidu da su Bullen i Thomas (1979.) ovo ispitivali
u laboratorijskim uslovima praktino u prostoriji formiranoj
kao kabina koja je smetena u vedoj prostoriji pa su dobijene
siluete plamena bez vetra. Na predhodnim i mnogim drugim
slikama moete videti vede plamene jezike, ispala stakla pro-
zora (to se deava mnogo kasnije, kad izgore drveni ili plas-
tini okviri, istope se oni od Al, kad je arite cela soba, dakle i
vie od 10 m
2
) i povijanje plamena.
Treba imati u vidu da se plameni jezici prvo posmatraju na
otvorenim prozorima i dok je poar jo srednje veliine . Na
slici nie grafici se odnose na jo mala arita povrine A =
0.372 m
2
i A = 0.744 m
2
(dakle to su jo dimenzije neke
odrednje i neto vede fotelje). Da bi neto bolje razumeli pro-
bleme trebalo bi da znamo neto vie o ponaanju materjala
na takva poarna dejstva. O tome je bilo dovoljno (za poetak)
rei u predhodnoj knjizi. No i bez neto boljih saznanja jasno je
da na temperaturi 750
o
C mogu da opstanu samo negorivi ma-
terijali. (na toj temperaturi se i ispituju, izlau dejstvu odree-
no ne malo vreme i klasifikuju na gorive i negorive). No ima
odavno pokuaja da se kombinuju i gorivi vie ili manje
upakovani u negorive.
Zavesa
ulaz
vazduha
ulaz vazduha
ako su
vrata
zatvorena
plamen
i jezik
plamen
?
3

Mnogo je loih prospekata i nedovoljno dobro razraenih
detalja da se ba dobro upakuju ti gorivi, a ako se ne zatite
dobro debljim slojem negorivih koji slabo provode toplotu
nema nita od podele u PS! Ideja da se gorivi materijali (napr.
EPS) upakuju u neke table, slino kako se izvode mlene
okolade, naelno obedava ali kad se ue u sutinu prie
vidi se da su izgledi da to valja vrlo skromi.

Demit fasada ploa od stiropora (i sl. trgovaki nazivi za plo-
e od ekspandiranog polistirena, EPS, ili XPS) nije pokazano
ono glavno, a na slici desno nije ni kotirana debljina zavrnog
sloja a esto je to i materijal koji tee, ali ipak gori.

Mnogima (koji prave prizemne i eventualno spratne kude) je
ovaj crte dovoljan pa se i sami uputaju u gradnju)

BASF ima ploe od poboljanog EPS-a (neopor ima grafitne
granule u strukturi, pa ima sivo-crnu boju).

Drveni ram prozora sa dva stakla po 4 mm i popunjavanje
upljine PUR penom nije zanemariva koliina goriva
Oko prozora nae zanatlije najede koriste obian purpen
poliuretan penu - lako zapaljiv materijal koji daje opasne pro-
dukte gorenja
Veliki napor su uloile neke firme koje prave penaste izo-
lacione ili ambalane (da upijaju udar) materijale da prave i
verzije koje su dobre i kad preti opasnost od paljenja, a i ako
se upale da gore sporo i/ili ravijaju malo enetgije .
Vetim kampanjama koriste se neke osobine gorenja ovih
materijala da se pokae kako oni skoro i ne gore. Najsup-
tilnije se podvaljuje sa penama od polistirena i penama od fe-
nolnih smola. Kada je BASF proizveo ekspandirani PS dali su
trgovaki naziv stiropor. Stiropor ima = 0.03 do 0.048 W/Km.
Ova vrednost ima smisla samo za nie temperature - u dome-
nu klimatskih promena i malo iznad. Sa porastom tempe-
rature raste ali retko se daju podaci za domen 600 -1100
o
C.
Po uslovnoj podeli termoizolacioni materijali su oni kojima je
< 0.06 W/Km, ali kako su to materijali koji su meki, proiruje
se opseg za konstrukcione do = 0.3 W/K m. Laki betoni mogu
se dobijati i sa granulama EPS-a ili samo stvranjem zatvorenih
pora (alveola). Penobetoni se nazivaju vrsti malteri sa me-
huridima, a za proizvodnju se koriste cement, punila i spe-
cijalne materije koje su tu da formiraju mehuride. Naoko slini
su autoklavni aerisani (gas) betoni. Dakle ima vie materijala a
kombinacija jo mnogo vie. Za zavrne slojeve fasada trae se
materijali postojani na promene temperature, uticaje kie, koji
se lako odravaju. Zato se rauna na staklo, limove ali i po-
sebne elastine maltere sa dodatkom i plastinih materijala u
vidu vlakana i granula, estica koje se meaju sa cementom.
Praktino bezvredni su i crtei prospekata; ako nije reen de-
talj izvoenja oko prozora ponua nije reio ono najvanije;
ostavljanje projektantu da sam reava te detalje je prljava igra
(neki nede da pokau detalje u prospektima jer im je to kao
poslovna tajna a kasnijem kod izvoenja, ako dobiju znaajniji
posao pokazuju kako bi oni to izveli. Naalost mnogi od tih
saveta je pogrean - jer ima u njima i gorivih materijama i
preskok poara je mogud, i ak olakan.

Dade se i presek da se sagleda drugi tip - vetrena fasada.
upljina (vazduni sloj debljine nekoliko cm) takve ori-
jentacije na visini vie etaa izaziva efekat dimnjaka.
detalji koje treba neko da rei
ako je termoizolator goriv
4


Izazovan problem vetrenih (nekorektno je redi ventilisanih jer
nema tu ni ventilia ni ventilatora!) fasada - ova sa fasadnim
opekama na spoljanjoj strani



Jo jedan primer vetrene fasade spolja razne tanje ploe
(iako su ovo crtei jedne vrlo poznate i vrlo solidne firme u
kojoj se mnogo godina reavaju problemi zatite do poara,
koja proizvodi elemente i izvodi ovakve fasade i oni su od svih
vanih mera kotirali samo onu koja se odnosi na njihov glavni
proizvod termoizloacioni materijal - a isputeno je ono u
sutini najvanije.
Kad se dobije posao ovakve firme razrauju detalje ali je otvo-
reno pitanje ulazi li to u projekat izvedenog stanja. Umesnije je
da se projektant upozna sa njima i da to ili sl. predvidi u svom
narednom projektu. Proizvoai su razvili ne samo veliki broj
konstrukcija prozora i vrata (francuski prozori) od raznih mate-
rijala ved i zaptivne materijale. Za zaptivanje procepa danas
postoje dobri sileri pa ostaje problem provoenja toplote.
Razmotrimo prvo detalj oko gorive ispune, gi, EPS-a ili sl.











Kotirane su debljine zatitnih elemenata jer bi trebalo od-
reivati profile tempertura po preseku tih ploa tokom vre-
mena i naravno ono za ovaj problem najvanije kad de se i
kontaktnim takama (oznaene kruidim), gi i zatitnih ele-
menata dostidi kritina temperatura. U predhodnoj knjizi je
predstavljeno reavanje problema provoenja toplote a za-
visno od gorive ispune trebalo bi odrediti kritinu temperaturu
na kontaktnoj povrini.
Ako usvojimo da je temperatura plamena preko 800
o
C
(usvojimo napr. 1100 K) izolacioni element treba da bude tak-
vih performansi da na kontaktnoj povrini temperatura bude
manja od 180
o
C (dakle oko 454 K)- ali i znatno manje (zavisno
od ove kompozicije materijala i lepka). Sutina ove dodatne
opreznosti je u tome to zatitni element moe biti lepljen na
ispunu lepkom (napr. na bazi poliuretana ili sl. koji poinje da
ispararava i na neto niim temperaturama a te pare mogu da
nadimaju ploast zatini element i da ga otete da napukne -
a onda naglo dolazi do proboja vatre i gorenja ispune i to kao
da eksplodira.
(predpostavili smo da je ispuna dobro zatidena, da nije bilo
grubih greaka u zanatskim radovima montae i zaptivanja
ako to nije u redu ispuna se propaljuje i za 1 min)
Od 4 varijante graninih uslova moemo se opredeliti i za
onu koja odgovara odskonoj funkciji dakle kao da je plamen
naglo poeo da lie zatitni element ija je karakteristina me-
ra debljina a karakteristike koje utiu na vreme provoenja to-
plote su gustina, , specifina toplota, c i koeficijent provoe-
nja toplote - ali sve za podruje temperatura (500 900
o
C).
Predpostavimo da smo se opredelili za debljinu zatitnog ele-
menta a da variramo materijale odabereno tri materijala raz-
liitih koeficijenata termike difuzivnosti vrednosti a :
a = / c m
2
/s;
u predhodnoj knjizi ove serije, Poari i njihova dejstva, na str.
86. su dati podaci za desetak materijala i pokazani su metoda
analize i proraun.
Ako je za neku perlit plou = 500 kg/m
3
;
tanja mreica proputa
plamen pa ovako ne valja
prodiranje plamena kroz fuge
provoenje toplote
d1
d2
z1
z2
z
gi
gi - goriva ispuna
z- zid od opeke, arm.
betona
z1 donji zatitni element
z2 spoljni zatitni
element
plameni jezik profil
vetreni vazduni sloj visine
vie metara stvara efekat
povlaenje plamena navie
opasnost za prenos
poara na viu etau; ovo
je samo skretanje panje
na problem a nuno je nai
dobro reenje da se to
sprei
ovakav profil proputa plamen pa ne
valja
5

= 0.15 |W/K m| ; c = 1100 |KJ/kg K| (za temperaturu od
750
o
C) za ove vrednosti bilo bi a = 0.000 000273 m
2
/s;
ovde je pogodnija notacija a = 2.73 10
7
m
2
/s;
Za reavanje ovih zadataka moemo koristiti reenja Fu-
rijeove jednaine usvajajudi granine uslove prve ili trede
vrste. Kako je teko predpostaviti koliki je koeficijnt prenosa
toplote (o) lake je raunati sa temperaturom na povrini oi-
tanom sa slike sa profilima temperatura i toplotnih flukseva od
plamenog jezika. Usvojimo odskonu funkciju temperature od
oko 700
o
C.
Za odreivanje temperature ispod zatitnog elementa
napr. debljine 15 mm za ove uslove (poznata temperatura
povrine zida) i vreme od 30 min = 1800 s
A erf 1
t t
t t
o s
o
=

A = 0.5 d / t a
Ovde je: t = 1800 s; A = 0.5 0.015 / 8 1 10 73 2
4
. .


pa je A = 0.5 1.5 /2.16 = 0.338 i iz tabele na str. 87
erf A = 0. 31 odakle je 1 erf A = 0.69
t = t
o
+ (t
s
- t
o
) 0.69 = 20 + (700 - 20) 0.69 = 489
o
C.
Ovo je prevelika temperatura za mnoge gorive ispune i taj
donji zatitni element bi trebao da bude deblji. Uzmimo da
je on debljine 3 cm
A
(3)
= 2 A = 0,676 erf A = 0.705 1 erf A = 0.295
pa je t = 20 + 680 0.295 = 221
o
C
Ovako smo se pribliili temperaturi od 180 ili nekoj slinoj
kritinoj. Moemo proceniti da bi perlit element debljine 35
do 40 mm bio dovoljno dobar i da je iznad njega neki koji se
lako pali. Meutim ako umetnemo tu na uglu gde je najvede
termiko opteredenje od plamenog jezika pojas od boljeg
materijala (negorivog ili materijal koji se teko pali) moe i
taj donji element biti neto tanji, a i zavrni sloj. Pri tome je
vana visina tog pojasa i treba probati optimizaciju. Umesno
bi bilo probati sa visinama h
p
= 25, 40, 60 cm (videti sliku
profila plamenih jezika i opadanje temperature s visinom)-
naravno ukoliko je zatitni sloj debljine bar 6 10 mm.










Za model kome odgovara predhodna slika uzmimo da je visina
pojasa 0.4 m i da je na toj visini od oko 42 cm temperatura na
spoljanjoj povrini 450
o
C. Uzmimo da je zavrni sloj opet od
perlit ploe debljine 12 mm i odredimo temperaturu na kon-
taktu sa gorivom ispunom;
A = 0.5 d / t a = 0.5 0.012 /0.0216 = 0.277
odakle je erf A ~ 0,25 pa je 1 erf A = 0,75
t = t
o
+ (t
s
- t
o
) 0.75 = 20 + (450 - 20) 0.75 = 342
o
C
Ovo je visoka temperatura za lepak od PUR i EPS dakle sloj od
12 mm za 30 min delovanja plamena nije dovoljan da zatiti
neku lako gorivu ispunu pa treba usvojiti deblji zavrni sloj ili
povedati visinu pojasa da bi se se raunalo sa niom tem-
peraturom napr. 400 ili ak 350
o
C.
Zadatak se moe varirati s idejom da se za odreeni SOP i
vrednost napr. otpornosti na poar fasade kao konstrukcije
odredi par vrednosti visina pojasa i debljina negorivog za-
vrnog (zatitnog) sloja ako ba hodemo gorivu ispunu. Ovo je
ustvari zadatak za one koji nude sisteme za fasade, za nji-
hove konsultante i one koji eksperimentalno to treba da pot-
vrde. U praksi bi bilo dobro da se to uradi bar za 5-6 najede
koridenih kompozicija materijala a onda da se eventualno i
prave strune ekstrapolacije za sline kompozicije.
Pre oko dve decenije raena su prva vrednija ispitivanja fasa-
da ovih i srodnih struktura ali ima i novijih ispitivanja koja po-
kredu proizvoai tipskih fasada (ije prikaze moete nadi na
internetu) koja sadre i elementarne slabosti (jer ne razumeju
prirodu plamenih jezika) pa su i rezultati bezvredni, u sutini
obmanjujudi. U sutini oko prozora u svim varijantama (pa i
tih vetrenih fasada!) treba da postoji prsten ili bar poluprsten
od negorivih materijala a onda bi oko toga mogla da bude i
neka goriva ispuna a spoljanji sloj - koga lie plamen opet od
negorivog materijala i potrebne debljine.

Greka (za zgradu ove visine nije dobra ova fasada) se pokrije
tankim zavrnim slojem; posle samo izgleda dobro, moda je
utopljena za zimu ali to je loa maka i loem daku
Da li je takva struktura uopte smislena, tehniki i ekonom-
ski opravdana, kada postoji prilino irok izbor negorivih mate-
rijala (kamena vuna, laki perlitni malteri, gas betoni, sami ili
kombinovani itd.) za utopljavanje zgrada. Industrija penastih
sintetikih materijala stalno poboljava ploe za primenu na
fasadama jer se radi o velikim koliinama, dobroj ceni, brzoj
tehnologiji koja se namede posebno za izgradnju niih i manjih
zgrada (stambena izgradnja kuda sa do 2-3 etae za koje je
rizik jo relativno mali jer je i vrednost imovine manja a i uslovi
za evakuaciju povoljni). Proteklih decenija na tritima jeftine
gradnje gde su ljudi nebrini za bezbednost odmadile su se
demit fasade.
U novije vreme nai garditelji, ekolozi, za termoizolacioni sloj
predlau ploaste pakete trske; iz sveta stiu ploe u kojima je
punilo papirna pulpa (od recikliranog papira) dakle ono od
ega se bar pola veka izrauju armstrong dekorativne lake
ploe za sputene plafone - uopte ponuda je vrlo raznovr-
sna, ali sa hvalom samo onoga to valja, a predutkivanjem sla-
bosti (a skoro sve to lako pali i gori). Nevolja je to se i zavrni
sloj izvodi od izravnavajudih (glet) masa koje su esto neka
vrsta (plastine) disperzije.
pojas od boljeg materijala
(negoriv) da zatiti
ispunu (klase C, D, E)
hp
6


Istambul: Polat tauer /42 spr. 150 m (imate video insert na
internetu 17, juli 2012.) Tokom poara obavljena je evakuacija
iz vie objekata u okolini neko se setio da bi mogla da se
prevrne, padne kao uspravljena cigla, domina.
Vidi se da je goreo termoizolacioni sloj sve dok nije sasvim iz-
goreo. Detalj nije pokazan ali izgleda je postojao neki nain za
prekid irenja poara bono. To je jedna od opomena za in-
vestitore, projektante i graditelje visokih objekata.
No uvek ima onih znaju da nude robu slabog kvaliteta ali koji
de idi na neukost potroaa, pohlepu za brzom zaradom rau-
najudi da de imati srede, da ih policija nede prozvati.
Daje se izvod iz novije prezentacije o ETICS fasadama



Napomena: ved na osnovu ovog crtea
levo vidi se domet strunjaka ove Ev-
ropske akademije (!) za poare; inae
ova radionica je bila u Frankfurtu

ta se imalo u vidu; poar spolja gori neto na balkonu i na tlu
primaknuto uz fasadu (oni su razmatrali gorenje kontejnera s
otpadom (?) i automobila; drugi scenario poara je kad poar
nastaje u prostoriji gorenjem nametaja.
Prezentacija oveka s te akademije de posluiti da se komen-
tariu jo malo neke stvari koje su izlagane u predhodnoj i ovoj
knjizi. Odabrana je prostorija i gorivo za simulaciju poara;
sloeno u stogove gredica kako se to decenijama radilo za
poare klase A.

Soba je veliine 9 - 12 m
2
(?); prozor (?) ali bolje je dati kopiju:

Ovi opisi ispitivanja, prilino detaljni, se relativno retko sredu,
naalost napisani su traljavo (napr. za prozor)
Savremeni poarac moe da pita zato su za paljenje upotrebili
toliko mnogo zapaljive tenosti (ali to su ved pitanja oko pre-
ciznosti modelovanja obino sintetike ispune madraca i fo-
telja, za eksperte modelovanja).

Pojas (lintel) i okvir od mineralne vune (MW) u nekakvom
(limenom?) kuditu male irine (svega 200 mm); duina lintela
veda od irine prozora za po 300 mm a svud naokolo EPS a
preko tanak zavrni sloj (pa i on organski dakle goriv ali
nije preciziran; to je smutna traljavost). Prikazan je i drveni
ram prozora. U drugoj varijanti ispitivani su pojasevi gore i
bono sa malom izmenom uz drveni ram prozora.
7


Ovo je zgodno za ilustraciju (3 kadra da predstave bar malo
dinamiku dogaaja - umesto filma

Tremoparovima je odreivana temperatura u prostoriji i
nacrtan je ovakav grafik T= f (t) na kome je izvuena i stan-
dardna kriva zagrevanja za celulozne poare. Uoavamo da je
do 35-tog minuta dosta dobro poklapanje, a to je nekad i
vanije da je ukupna osloboena energija slina (mada tem-
peratura u prostoriji ne mora da ima preciznu korelaciju sa
osloboenom toplotnom energijom).
Dakle simulacija poara je izvedena sa drvenim gredicama
potpaljenim sa prilinom koliinom zapaljive tenosti (izo-
propanol) pa je FLD = 723 772 MJ/kg - to je, kako smo rani-
je razmatrali, neto vie od proseka, ali u validnom domenu.
Prozor je bio sasvim otvoren a jo je strujanje pojaano venti-
latorom (ovo je moglo da se bolje objasni je li bilo nado-
knade vazduha preko otvorenih vrata ili ne i kako je podeen
ventilator, koje su njegove krakteristike itd. tako se obino
pie /nekad je bolje i malo preterati u takvim detaljima nego
propustiti/ ).
Nedemo osporavati greku oko primene termina fle-over (to
je tipina greka mnogih Nemaca kako je ved tumaeno
moe se fle-over poklopiti sa izbijnjem plamena na fasadu,
ali ede se ne poklapa) ali prihvatimo izjavu da je u 5-tom
minutu plamen izbio na fasadu. Ved du date tri slike koje poka-
zuju plamene jezike u tri intervala.
Nede se ovde prikazati zavrna slika i njihovi komentari
(koga interesuje moe da nae na internetu i analizira to to je
prezentirano) jer mnoge vane okolnosti nisu prikazane -
napr. debljina tog zavrnog sloja i njegova svojstva. Ovde se
radilo o naruenom, ciljanom istraivanju za zajednicu proiz-
voaa ETICS fasadnih sistema pa je bilo koliko para toliko
muzike - i bar malo muzike je bilo. Najsumnjivija je konsta-
tacija da je EPS u klasi B1 po starom DIN-u; kad su ved i Nemci
odavno uveli EN standarde o SBI testu i 13501-1 o novoj klasi-
fikaciji materijala! zato povratak na staru klasifikaciju? Nema-
ka ima vie laboratorija gde se izvodi SBI test a teko je vero-
vati da BASF i drugi njihovi svetski giganti kompanije ne mogu
da plate ispitivanje po njima. Naravno postoji razlog ali detalj-
no objanjenje nadilazi zacrtani koncept ove sveske.
Radoznalima da ukaem da se kod svih takvih poreenja raz-
matra veliina uzoraka, toplotna snaga izvora (koliko kW),
vreme trajanja izlaganja a nekad i poloaj uzoraka itd. Strogo
gledano SBI test se odnosi na oblone ploe (ali ipak vede
ploe) u uglu prostorije a ne neto spolja; s druge strane klasi-
fikacija gorivih materijala na oslovu ispitivanja u ahtnoj pedi
(po DIN 4102 jo iz 1981.) iz koje proizilazi da li materijal spada
u B1 ili B2 se radi sa uskim ploama (190 x 1000 mm) koje vise
a izvodi se ivino paljenje plamenikom relativno manje snage i
tokom samo 10 min.

Prikaz velikog plamenog jezika koji je dohvatao i gornju ivicu
prozora iznad) pa je prozor oteden i deo otpao (uoiti tu
nepravilnost i ostatke stakla u ramu; bilo bi korisno da se zna
je li prozor izveden nornalno danas su skoro svi u Srbiji sa 2
ili ak 3 stakla, a ne jedno
1
) ali je sad vano ta se desilo sa
fasadom iznad prozora gde je lizao plamen kad je oiden
zavrni sloj (izvren rendering) debljine par mm, u domenu
nagaravljenog oreola posmatra se kako su proli pojas i
gorive ploe od EPS-a.
Druga sumnja proizilazi iz naznake u primeni organskog mate-
rijala za zavrni sloj; u najboljem suaju to bi takoe bio neki
materijal u klasi B1 (tekozapaljivih i sporogorivih i po SRPS U.
J1.055 koji je prerada odgovrajudeg dela DIN)
No to je samo jedan od vie sistema fasada a potrebna je
neka optija metoda (osnovni tipovi fasada u Srbiji su kon-
taktne, sendvi i vetrene).
ta je ovde nesporno naravno da negorivi pojas i od 200
mm neto znai, ako je zavrni sloj od bar 10 mm neke negori-
ve ploe, pa i ploe klase B1 . Za ispitivanje se odaberu i dobri
sileri i majstori da to pedantno izvedu. Ako je zavrni sloj od
materijala koji vrlo slabo provodi toplotu do ploe od EPS-a pa
ako je EPS neki od najboljih pa jo nije prokuvao ni na 450
K... izgleda kao da su imali uspeha... Ali mutno je to i zato se
se vre ispitivanja u laboratorijama i kojima ljudi imaju vie
uskustva i radi se serija ispitivanja ... Moglo bi se probati sa
EPS ploama vie proizvoaa (a ima ih raznih svojstava, pre

1
to je vano a vano je ima li iza njega i zavese jer se ona mo-
e propaliti i kad je staklo jo celo! i eto poar je i na spratu
8

toga ispitati ih po SBI i drugim testovima za elemente), sa
ploama od PUR, PIR itd. visinama pojasa od 40 - 50 cm itd.
Na tritu Srbije ima vie proizvoaa EPS ploa (i to vrlo
razliitih: probajte sami na bezbednom otorenom prostoru
ivino paljenje odozdo komada u vidu trake duine 15 cm u
vertikalom poloaju upaljaem za cigarete uzorke razliitih
poizvoaa ako nameravate da radite termoizolaciju zgrade,
snimite video klipove i kamerom mobilnog telefona pa posle
paljivo gledajte i analizirajte) jer teko da de vam neko dati na
uvid izvetaje o ispitivanju i na standardne testove zapaljivosti
- a i SBI test i klasifikaciju po standardu SRPS EN 13501-1.
Sklon sam da visina pojas bude veda i veda debljina zavrnog
sloja negorivog materijala jer nai graditelji vole da podvaljuju
koristedi najjeftinije i poarno neispitanje materijale.
Britanski i drugi standardizeri su radili na izradi metoda za
ispitivanje fasada, pravili preporuke i sl. pa od nedavmo
imamo i ISO standard (13785 -1 i 2 zanimljivo jo ne i EN).

Izvoenje fasade po standardom zadatim merama i simulacija
poara (ispitna vatra sa gasnog gorionika je relativno male
snage pa je i plameni jezik relativno mali standard je u raz-
voju i jo ide na ruku proizvoaima raznih i gorvih ploa za
zavrne slojeve fasada
Po ovom ISO-u otvor (prozora ili aluzine) je irok 2 m a visine
1.2 m a nema gornjeg prozora - to je velika slabost. Ni ta
ploa u kojoj je otvor ne bi trebala da bude proizvoljne deb-
ljine (znaaj toga je ved finesa simulacije, ali nije nepoznata
iskusnijim inenjerima laborantima, koji su i standardizeri).
Vratimo se jo malo prostijim fasadama i ideji pojaseva od
negorivih materijala za neto vie zgrade. Iako ovo nije uput-
no natezanje, moe biti vie izazov da se ipak pokua nego to
se savetuje da se primeni. S tom idejom uestvovao sam u
radnom timu koji je pripremao pravilnik.
Nacrrtao sam nekoliko crtea da ilustruju koncept; prvo jedne
sloene zgrade sa dva poarna segmenta i susedom. Jasno je
da sused mora biti najpouzdanije zatiden od poara na
razmatranoj zgradi a da zatim dolazi zatita drugog PSG pa
drugog PS unutar PSG.


Izgled zgrade i suseda s ulice
PSG 1 koji je kao visok izdeljen u i vertikalno u horiznatalno u
poarne sektore tako da je svaka staa sa po dva poarna
sektora i PSG2 koji se sastoji iz poarnog sektora sa lokalom u
nivou prizemlja i prvog sparata /PoP/ i vie poarnih sektora
apartmansko-poslovnih sadraja /ApP/ na viim etaama i u
dvorinom delu zgrade po svim etaama) sa jednom susednom
u nizu
ta je tu bio osnovni koncept koji sam postavio.
- Da se pojasevi od negorivih materijala izvode na fasadi
na granicama poarnih segmenata i sektora
- da se izvode i u nastavku unutranjih zidova otpornih na
poar ) - ovo posebno kod duih PS
Analizirajmo problem horizontalnih prekidnih rastojanja (a
time i vertikalnih pojaseva) na fasadi due zgrade neke kole
(za prikaz koncepta je dovoljno da ima 4 uionice u nizu i da je
podeljena na sredini u dva PS pa je tako podeljen i dugaak
hodnik). Dakle nije sporno da bi na toj granici dva PS trebalo
da na fasadi imamo bar 1 m prekidno rastojanje (pa i negorivi
pojas ako je uopte za fasadu korideno neto od gorivih mate-
rijala). No kako imamo podeoni zid izmeu uionica 1 i 2 koji
ved ima iz drugih razloga (stabilnost zgrade, akustika) a i zah-
tev za otpornost zadovoljava i po SRPS U.J1.240 za unutranje
zidove (unutar PS) da li je umesno da i tu na fasadi imamo
pojas od 1 m ili moda i neto manje (ali ne manje od 0.6 m)?








Osnova kola kao model za razmatranje vertikalnih pojaseva
na granici poarni sektora ali i unutranjih pregradnih zidova
uion. 1 uion.2
9

Postoje mnoge stambene, poslovne i javne zgrade koje su sa
velikim PS duine i preko 50 m pa se otvara pitanje treba li i
gde izvoditi vertikalne pojaseve. Naelno i kad se izvode hori-
zontalni pojasevi iznad prozora na svim etaama s obzirom
da se poar bono sporije iri horizontalni pojasevi unutar PS
zavisi od postojanja zidova koji su normalni na fasadu








Primeri gde treba a gde ne vertikalnog pojasa na fasadama za
neki lokal duine 40 - 50 m


















Predlog je da se pojasevi izvode po ovom konceptu
Visina horizontalnog pojasa od negorivog materijala koji sla-
bo provodi toplotu, h
p
ne bi trebala biti manja od 0,5 m a iri-
na w
p
ne manja od 0.4 m za granice poarnih segmenata i sek-
tora odnosno 0.3 m gde postoje ukrtanja spoljanjeg zida sa
zidom otpornim na poar unutar poarnog sektora .
Visina odnosno irina pojasa se moe umanjiti izvoenjem
konzole, simsa odnosno rebra, mere p kojim bi se oteao pre-
nos poara skretanjem plamenog jezika od spoljanjeg zida.









Konzole, simsovi i rebra od negorivih materijala, p > 40 cm
Konzole i rebra se primenjuju radi pouzdanijeg poarnog iz-
dvajanja poarnih sektora trafostanica, kotlarnica, prostorija
sa dizel agregatom, skladita i drugih prostorija sa znatnijim
koliinama gorivih materijala (arhiva, kuhinja restorana itd.).
Horizontalni pojasevi se izvode i iznad prozora najviih etaa
ako je streha od gorivih materijala
Ovim smo otvorili posao i moemo se igrati optimizacije
rizika za zgrade razne namene, visine zgrade, posedenosti
(uticaj broja osoba u zgradi, deca zdravi odrasli, bolesni, znaaj
zgrade za drutvo itd.). Kad smo radili na izradi pravilnika o
tome bilo je vie razliitih stavova i pitanje je ta de od toga
ispasti. Ostali stavovi iz predloga pravilnika de se izostaviti
ovde je dovoljno da se na taj problem skrene panja i da se za
primenu gorivih materijala za fasade konsultuju strunjaci
poarne bezbednosti dok se to ne uhoda.














Prozori sa okvirom od negorivih materijala i slika strujanja ako
je fasada sa vazdunim vetrenim slojem okolo (svetlije) bi
mogao ali bolje da ni to nije goriv materijal za iole vie zgrade
(ovo je prikaz slike u ravni vazdunog prostora koja preseca
okvire (oni naleu i na zavrni sloj) pa se vazduh krede oko
okvira a preko pojaseva. Ovim se ne spreava da plamen ue
vazduni prostor, a da vazduh struji i preko pojaseva
Ako se projektant uopte upusti u ovo potrebno je da pravi
brojne crtee svih karakteristinih detalja, posebno oko prozo-
ra, aluina, vrata. Umesno je da crtei budu aksonometrijski
da se prikau sve dimenzije detalja, definiu materijali, tehno-
logija izrade. Za projektanta je umesno da odabere dva-tri
sistema i da se njima detaljno upozna davedi prodavca da
mu dostavi kopije svih sertifikata, svoje crtee detalja i dr. da
se konsultuje sa svima koji vre reviziju dokumentacije i da na
gradilitu proverava je li izvedeno po projektu. Ovo su vrlo
osetljiva reenja na sitne slabosti u izvoenju, a od njih zavisi
i ivot onih koji tu borave.
Logino je da se ide malo u stranu vede bezbednosti dok se
ne steknu iskustva (bolje bi bilo da se jo mnogo toga radi u
laboratorijama nego da uimo iz analiza posledica poara), da
se prekidna rastojanja uvedaju u odnosu na minimalno pro-
pisana; kako je poznato to naroito vai za prozore u unut-
ranjem uglu gde su granice PSG (ako ba ne punih 5 m onda
bar 3.5 m).
Naravno da od koncepta do smislenog i bezbednog reenja
h
h
p

w
w
p

p
p
10

ima mnogo zakoljica i treba dobro promisliti, pripremiti test
pa ispitati neto to bar malo obedava. Naalost nismo u sta-
nju da izvedemo ispitivanja ne ni iz materijalnih razloga ko-
liko zbog inetrnosti udruenja, jer domadih znaajnijih proizvo-
aa nema, a strani de to probati u svojoj zemlji.
(ovo je mesto da se predloi da se oforme zajednice proiz-
voaa konstrukcija i da one formiraju svoju zajedniku la-
boratoriju - kad ved drava nede da pomogne ISS (a Kraljevina
Jjugoslavija ga je nekad napravila i opremila za neka osnovna
ispitivanja za ono predratno doba; uvaavala ga je i Titova Ju-
goslavija do 70-tih a onda su se instituta dohvatili politiari.).
Srbija nije toliko mala i beznaajna u proizvodnji pa i potronji
stranih graevinskih materijala i konstrukcija i trebalo bi da se
bar jedna laboratorija opremi da moe da obavlja osnovne
standardne testove. Nije to ni tolika investicija i dostupna je i
bogatijim ljudima u sektoru graevinarstva, bar za ono to
proizvode napr. meuspratne konstrukcije, grede i dr.
Za neke postojede vredne zgrade de se povremeno traiti re-
enja za energetsku efikasnost pa de se verovatno neko odlu-
iti za primenu gorivih izolacionih ploa i pojaseva. Cenim da je
dovoljno pokazano da bi se projektan snaao. Postojedim pro-
pisima se trae ili preoruuju (SRPS TP21) prekidna rastojanja
h i w. Novim pravilnikom o pojasevnima se to zadrava ali se
odreuju irine pojaseva i materijali za odreene klase zgrada.
U izradi tog propisa naalost nije se posao korektno zavrio
usled nekakve urbe i dr. okolnosti - nedostaju slike koje treba
da pokau ono najvrednije za projektante kako bi trebalo da se
izvode pojasevi, posebno za vetrene fasade. No i da su nacrta-
ne i dve-tri slike opet bi se nalo jo nekoliko slinih verzija za
koje bi to ostalo otvoreno, ali bi se bolje ilustrovao koncept.

Crte koji ilustruje primenu barijere u vazdunom sloju vetre-
ne fasade ali ni to nije dovoljno jasno ovde nema preseka
koji pokazuje prozor i da se vidi kako to izvode gledajudi s lica
Bilo bi dobro da se organizuje jo koji struan skup i to kao
radionica projektanata da se to rasvetli bar za nekoliko verzija.

Atraktivno izvedeno rebro umesto negorivog pojasa
Ponavljam da imamo dovoljno irok izbor negorivih ma-
terijala (i bide ih sve vie) bolje je ne primenjivati gorive ak ni
u manjim koliinama jer mnogi od njih razvijaju toksine gaso-
ve pa oni koji se pojave u blizini prozora iz koga dopire dim
mogu biti usmrdeni i sa nekoliko udisaja a izali su na prozor
samo da vide o emu se radi i da li da pokuaju evakuaciju.

jednog dan dodi de na red i ispitivanje ovakvih fasada neke i
nemaju prozore (klimatizovane), neke imaju ali se ne otvaraju.
U novije vreme koriste se eline konstrukcije a i stakleni pa-
neli su od borosilikatnih stakala, pa i lameliranih panoa. Vatra
moe da toliko napne konstrukciju da se neke veze pokidaju i
da da se napravi procep ka vioj etai.
Za neke ljude/firme cena takve fasade nije ogranienje. No
reenje za spreavanje prodora vatre i dima navie je esto
traljavo a navodi se da je gornja etaa drugi poarni sektor.

Verovatno najskuplja fasada za sedite najsnanije firme
reosiguranja a u Londonu uoite cevastu konstrukciju koja je
nosiva za celu zgradu pa i za podkonstrukciju fasade
Unikatna graeviska reenja i za osnovne nosede konstrukcije
pa i fasadu fasadni paneli izraeni u vajcarskoj specijalno
mogu prodor vatre i
dima ako se elina
konstrukcija od vatre
izvije i napravi procep
pored parapeta
mogu prodor
vatre i dima
11

rezani kompjuterski jer se razlikuju po visini zgarde.

Bullring, moderan oping mol u Birmingemu- ulaz i fasada
nazire se cevna podkonstrukcija fasade i specijalni elementi za
dranje/kaenje tekih staklenih panela
Vratimo se na ono to je naa realnost - osrednje po ceni i
ved proverene u izvoenjima zastakljene fasade sa Al i eli-
nim podkonstrukcijama.

Primena Alu profila, zaptivnih traka i stakala
Alu profili za ove svrhe se izrauju od legura Al sa razliitim
uedem Si (od 0,5 do 7 %), malo Mg i dr. imaju gustinu oko
2630 kg/m
3
; c= 970 J/kg K; toplotna provodljivost 220 W/K m;
temperatura topljenja je 575 635
o
C ali je vanija radna a
ona je za neke samo 100
o
C a napr. za G-Al Si7 Mg (poznatu i
kako Thixo) do 450
o
C (to je vrlo visoko).
elini profili se galvanizacijom tite od korozije a imaju bitne
prednost u podnoenju znatano viih temperatura. No kao i Al
profili i oni su osteljivi na termike dilatacije pa za due tapo-
ve treba izvoditi konstrukcije gde se to omogudava.
Vremenom su zgrade, posebno jeftinije stambene, graene
sve manjih spratnih visina, viih prozora (dakle manje ver-
tikalno prekidno rastojanje), raznih balkona pogodnih za zat-
varanje, a pri tome se koriste i gorivi materijali. Danas se
mnoga dobra pravila graenja odbaciju a za arhitektu (pa
esto i korisnik) je najvanije da je zgrada prepoznatljiva.
Veliki broj zgrada je projektovan i izveden tako da se istrae
vizuelno novi odnosi prozora i balkona, terasa (uvuenih i
izbaenih), izvode se simsovi i druga plastika. Pri tome
mnoge arhitekte nemaju od koga da naue na studijama i
takve sporedne stvari kao to su one iz bezbednosti, pa i ne
misle na irenje poara uz fasadu, biraju neke sisteme jer su
trajni, fasada lako odrava (pere, brie), reflektuje toplotu itd.

Vetrena staklena fasada u Manesteru (uoiti nosae i distan-
cere (elini elementi velike vrstode, senzori i druga oprema)

finski blok. zanimljivo reenje za montau (vezivanje blokova
u zidu) u paketu i reenje i za zavrni sloj

(i vi brado Finci niste pokazali dobar detalj - kako to zamiljate
da se izvodi u gornjem delu prozora)

Kako se vidi gasioci nisu u stanju da spree brzo irenje poara
po fasadi od penastih materijala ni kad je visina zgrade mala
(na dohvatu obinih lestava do oko 12 m). No ima i u Srbiji
upornih ljudi u pronalaenju tople vode i ekologa koji im u
tome pomau.

Gradnja kude od bala slame, a posle de moda spolja preko
12

ovog i ploe od onog B1 EPS-a, pa s unutranje strane iverica
Na kraju za opomenu ova slika poara zgrade iz prijateljske
zemlje.

UAE Tamweel Tower: poar u izgradnji pa je samo opomena
za uti karton; nede oni koji su ovo zamislili odustati do god
budu imali lakozaraenih para