1

ANTONIUS BONFINIUS
RERUM UNGARICARUM DECADES

: -










: . :



, 2013.


2
5





KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj:
RBR

Identifikacioni broj:
IBR

Tip dokumentacije:
TD
Monografska dokumentacija
Tip zapisa:
TZ
Tekstualni tampani materijal
Vrsta rada (dipl., mag., dokt.):
VR
Doktorska disertacija
Ime i prezime autora:
AU
Mr Milica Kisi
Mentor (titula, ime, prezime,
zvanje):
MN
Prof. dr Nenad Lemaji, redovni profesor
Naslov rada:
NR
Antonius Bonfinius i njegovo delo Rerum
Ungaricarum decades kao izvor za istoriju Srba
Panonije i Balkana: istorijsko-filoloka analiza i
prevod sa komentarima
Jezik publikacije:
JP
Srpski
Jezik izvoda:
JI
Srpski, engleski
Zemlja publikovanja:
ZP
Srbija
Ue geografsko podruje:
UGP
Autonomna pokrajina Vojvodina
Godina:
GO
2013.
Izdava:
IZ
Autorski reprint
Mesto i adresa:
MA
Novi Sad, Bulevar Zorana inia 2

3



Fiziki opis rada:
FO
(8 poglavlja, 509 strana, bez slika, grafikona i
sl.)
Nauna oblast:
NO
Istorija, klasine nauke (latinistika)
Nauna disciplina:
ND
Medijevistika, Naionalna istorija srednjeg veka,
Latinska lingvistika
Predmetna odrednica, kljune rei:
PO
Istorijsko-filoloka analiza izvora, prevod, XV
vek, Italija, Ugarska, srpski glavari u Ugarskoj
UDK
uva se:
U
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
Vana napomena:
VN

Izvod:
IZ
Premda predstavlja izuzetno vaan
istorijski izvor za poznavanje prilika u Ugarskoj
i ivota srpske vlastele u XV veku, IV decada
Bonfinijevog spisa Rerum Ungaricarum
decades tek je u ovoj disertaciji dostojno
obraena. O piscu, italijanskom humanisti
Antoniju Bonfiniju takoe se ne zna mnogo.
Poglavlje posveeno njegovom ivotu i delu
saima na jednom mestu sve relevantne podatke
o Bonfinijevom knjievnom opusu, sa
akcentom, razume se, na pievom boravku na
dvoru ugarskog kralja Matije Korvina, te
nastanku nareenog istoriografskog spisa.
Nakon osvrta na njegov prethodni ivot,
detaljno se obrazlae pod kojim je zapravo
okolnostima Bonfini doputovao na dvor
ugarskog vladara i kako je dobio ast i zadatak
da se pothvati pisanja istorije Ugarske ab
origine mundi, kako kae povelja kojom je od
Vladislava II Jagelonca Bonfini 1492. godine
bio nagraen plemikom titulom, pa sve do
kraja 1494, odnosno poetka 1495. godine. Za
nareeno delo, koje je jo u to doba imalo sjajnu
recepciju, doivelo vie prepisa i izdanja i dugo
predstavljalo jedan od najpoznatijih i
najrelevantnijih izvora za izuavanje istorije
Ugarske, Bonfini se sluio obimnom
istoriografskom podlogom: osim antikim
4
piscima poput Herodota, Strabona, Plinija,
Plutarha, Livija i Cezara, koristio se i
Jordanesovim delom De origine actibusque
Getarum iz VI veka (posebno u segmentu
posveenom istoriji Huna i Gota). Piui o
Langobardima i Avarima oslanja se na spis
Pavla akona iz VIII veka Historia
Langobardorum, a za istoriju Franake slui se
Ajnahardovim delom iz IX veka Vita Karoli
Magni. Osnovni pak njegov izvor za istoriju
Ugarske predstavlja Turocijeva hronika, za koju
se pretpostavlja da je tampana 1488. godine.
Koristio je takoe i dela Otona Frajzinkog
(Chronicon seu rerum ab initio mundi ad sua
usque tempora libri octo iz XII veka), Andrije
Dandola (Istorija Venecije iz XIV veka),
Marina Sanuda (Istoria del regno di Romania
sive regno di Morea iz XIV veka), Flavija
Bjonda (Historiarum ab Inclinatione
Romanorum Imperii i Italia illustrata iz XV
veka), kao i Eneje Silvija Pikolominija,
potonjeg pape Pija II (Commentarii iz XV
veka).
IV dekada, kao osnovna tema
ove disertacije, uz polovinu V upravo je poznata
kao verodostojnija i bogatija pouzdanim
podacima od ostatka Bonfinijevog spisa. Tekst
je preveden uz puno potovanje originala,
pievog stila i sintakse. Od povremeno
preglomaznih latinskih reenica, a takvih gde je,
uz svu elju autorovu da se dri Ciceronovog i
Livijevog primera, na pojedinim mestima
smisao pretio da se izgubi ili raspline,
prevodilac teksta rasparavao ih je na vie
posebnih reenica, to, uostalom, i jeste u duhu
srpskog jezika.
Sledi poglavlje posveeno
prirodi, postanku i specifinostima
srednjovekovnog latiniteta. Poglavlje
predstavlja sintezu svih vanih studija na ovu
temu i veoma je korisno budui da, kako je to
dobro poznato, celovita i sveobuhvatna
gramatika srednjovekovnog latinskog
jednostavno ne postoji i nemogue je sabiti je u
stroge ablone i okvire kako je to odavno
uinjeno sa klasinim latinskim. Poglavlje je
5
nezaobilazno za svakoga ko se u budunosti
bude uhvatio u kotac sa diplomatikim ili
narativnim srednjovekovnim izvorom samo
po sebi predstavlja elementarnu osnovu za takav
poduhvat.
Naredno poglavlje posveeno je
detaljnoj filolokoj analizi IV dekade
Bonfinijevog spisa. Premda je delo nastalo u
XV veku, tj. nakon radikalnog zaokreta u
tretiranju latinskog jezika, obeleenog
pokuajem vetakog premoavanja
vievekovnog jaza kroz povratak krutim
gramatikim i stilistikim regulama klasinog
latiniteta, ono ipak obiluje specifinostima
karakteristinim upravo za srednjovekovni
latinitet. Upravo te specifinosti, pa i mnoge
koje u literaturi posveenoj srednjovekovnom
latinitetu nisu nikada do sada zabeleene,
identifikovane su i komentarisane na primeru
ovog teksta. Time je dat nimalo beznaajan
doprinos izuavanju srednjovekovnog latiniteta
uopte, a pruene su i smernice onima koji se
nadalje budu bavili ozbiljnom i detaljnom
obradom istorijskih izvora iz ovog perioda:
analiza im, uz uvodni segment, uspostavlja
temelj za lake kretanje kroz neobraene
tekstove i njihove specifinosti ini im daleko
predvidivijim.
Najzad, istorijska analiza posveena je
revalorizaciji IV dekade Bonfinijevog spisa
kroz njegovo poreenje sa drugim znaajnim
izvorima, kao i brojnim istoriografskim spisima
te naunim radovima posveenim ovom
periodu. Nakon podnaslova usmerenih na
dodatno rasvetljavanje linosti Ivana Viteza od
Sredne i Vlada III Tepea Drakule, te I knjige
IV dekade kao izvora za prouavanje istorije
Ugarske, osnovni akcenat stavlja se na srpsku
srednjovekovnu istoriju promatranu kroz
prizmu Bonfinijevog kazivanja. Kao posebno
interesantne teme nameu se: Vuk Grgurevi i
njegova titula despota Rake, uee ove
linosti u Matijinom ratu protiv ora
Poebrada, podizanje tvrave abac 1470/1.
godine, rat sa ekom i Poljskom 1473/4,
osvajanje Namihalja i Humenja 1474, pad
6
apca 1476, bitka kod Poeene, kateli
nadomak Smedereva 1476, pad Kroje, abljaka,
Ljea i Drivasta pod Turke 1478, bitka kod
Hlebnog polja 1479, borbe za ostrvo Krk
1479/8, bitka kod Beeja 1482, predaja
Hajnburga 1482. godine, bitka kod Une 1483.
godine.

Datum prihvatanja teme od strane
NN vea:
DP
15. 01. 2009.
Datum odbrane:
DO

lanovi komisije:
(ime i prezime / titula / zvanje /
naziv organizacije / status)
KO
predsednik: prof. dr Nenad Lemaji, Filozofski
fakultet u Novom Sadu, redovni profesor

lan: prof. dr Marjanca Paki, Filozofski
fakultet u Beogradu, vanredni profesor

lan: doc. dr Sneana Boani. Filozofski
fakultet u Novom Sadu, docent



















7

University of Novi Sad
Key word documentation




Accession number:
ANO

Identification number:
INO

Document type:
DT
Monograph documentation
Type of record:
TR
Textual printed material
Contents code:
CC
PhD thesis
Author:
AU
MA Milica Kisi
Mentor:
MN
PhD Nenad Lemaji, full professor
Title:
TI
Antonius Bonfinius and His Work Rerum
Ungaricarum decades as a Historical Source for
the History of Serbs of Pannonia & The Balkans:
Historical & Philological Analysis, Translation
and Commentaries
Language of text:
LT
Serbian
Language of abstract:
LA
Serbian, English
Country of publication:
CP
Serbia
Locality of publication:
LP
Vojvodina
Publication year:
PY
2013.
Publisher:
PU
Author reprint
Publication place:
PP
Novi Sad



8




Physical description:
PD
8 chapters, 509 pages, no pictures nor maps etc.
Scientific field
SF
History; Classics
Scientific discipline
SD
Medieval History; Medieval Latin
Subject, Key words
SKW
Historical Analysis, Philological Analysis,
Translation, XV Century, Italy, Hungary,
Serbian Noblemen in Hungary
UC
Holding data:
HD
University of Novi Sad, Faculty of Philosophy
Note:
N

Abstract:
AB
The following dissertation provides us with the
first proper analysis of the fourth decade of
Antonio Bonfini's work Rerum Ungaricarum
decades, although the forth-mentioned work has
been a very important historical source for
interpreting historical circumstances concerning
the political life of Hungary and Serbian
nobility engaged in its military service during
the XV century. The accessible data about the
work's author, an Italian humanist named
Antonio Bonfini are pretty scarce as well. The
chapter dealing with his life and work
summarizes all the relevant information about
Bonfini's literary opus, putting the accent on, of
course, the author's residence at the court of the
Hungarian king Matthias Corvinus and the
genesis of Rerum Ungaricarum decades.
Showing a brief retrospective of the earlier parts
of the author's life, this dissertation exhaustively
exposes the circumstances of his arrival to the
Hungarian ruler's court and explains how
exactly he got commissioned for the enterprise
of writing Hungarian history "ab origine mundi"
- as it is written in the King Vladislav's 1492.
9
that grants Bonfini nobleman's honor - ending
by narrating historical events that occurred in
1494, i.e. 1495. The body of work Rerum
Ungaricarum decades - which was acclaimed
and frequently copied even in its own time and
which later gained reputation of being one of
the most important and well-known sources for
studying Hungarian history - is built on the solid
historiographical basis of his predecessors'
writings: Herodotus, Strabo, Pliny, Plutarch,
Livy, Cesar, Jordanes' De origine actibusque
Getarum from the VIII century (especially in its
segment dedicated to the history of Huns and
Goths). Writing about Langobrads and Avars he
mostly relies on Paul The Deakon' s VIII
century work Historia Langobardorum, while
his basic source for the history of Francia is
Einhard's famous IX century work Vita Karoli
Magni. The main source that he used dealing
with Hungarian history was Thurocz's chronicle,
which is believed to have been published in
1488. He also used the works by Otto of
Freising (Chronicon seu rerum ab initio mundi
ad sua usque tempora libri octo from the XII
century), by Andrea Dandolo (The History of
Venice from the XIV century), by Marin Sanudo
(Istoria del regno di Romania sive regno di
Morea, XIV century), by Flavio Biondo
(Historiarum ab Inclinatione Romanorum
Imperii, as well as Italia illustrata, XV century)
and by Ennea Silvio Piccolomini, future pope
Pius II (Commentarii, XV century).
The Fourth decade of the writing, the
main subject of the dissertation, is - besides the
existing half of the Fifth - exactly the part
recognized as being more reliable and abundant
in historical facts than the rest of Bonfini's
work. Serbian translation of the Forth Decade of
Rerum Ungaricarum decades is made by taking
into consideration the author's style, syntax and
10
other characteristics of the original text. On
many occasions the translator had to deal with
robust sentences in Latin original, that were
there despite the author's aspiration to embrace
Cicero's and Livy's classic style. In order to
avoid possible confusion and misunderstanding
the translator was forced to split such sentences
into several smaller ones, which is, at last, more
convenient for the Serbian standard.
The subjects of the next chapter are the
nature, the development and specific features of
Medieval Latin in general. The chapter briefly
summarizes all the existing important studies
dealing with this subject and is very useful
bearing in mind that - as it is well known - there
is no such thing as complete and comprehensive
Medieval Latin grammar due to its reluctance to
be submitted to the system of strict rules and
patterns. The contents of the chapter provide
crucial information which can be used as a
guide for understanding the specific language of
diplomatic and narrative medieval sources.
The extensive philological analysis of
the Fourth decade of Bonfini's writing is the
content of the next chapter. In spite of the fact
that it dates from the 15th century, after the
renaissance's restoration of classical Latin, it
shows many features typical for Medieval Latin.
Those features, as well as numerous others that
have never been mentioned in relevant
Medieval Latin studies, are identified, analyzed
and commented, which makes reading and
interpreting medieval historical sources,
especially those originating from Italy and
Hungary, much easier and more predictable.
Finally, the historical analysis aspires to
revalue the historical significance of Fourth
decade of Bonfini's work through its
11
comparison with other important sources, works
and essays. Apart from several segments of the
chapter dealing with Janos Vitez, Vlad III
Dracula and the first book of the Fourth decade
as a source for Hungarian history, the analysis
focuses mainly on Serbian medieval history in
Bonfini's work. These were the most interesting
topics: Vuk Grgurevic and his title of despot,
his involvement in Matthias's war against
George of Podebrady, the building of abac
fortress in 1470/1, Matthia's war against
Bohemia and Poland in 1473/4, the conquest of
Nadjmihalj and Humenje in 1474, the fall of
abac in 1476, the battle of Poeena, manor
houses near Smederevo in 1476, the fall of
Kruje, abljak, Drisht and Lezhe in 1478, the
battle of Bread Field in 1479, fights over the
island of Krk in 1479/8, the battle of Beej in
1482, the surrender of Hainburg in 1482, the
battle on river Una in 1483
Accepted on Scientific Board on:
AS
15. 01. 2009.
Defended:
DE

Thesis Defend Board:
DB
president: PhD Nenad Lemaji, Full Professor,
Faculty of Philosophy, Novi Sad

member: PhD Marjanca Paki, Associate
Professor, Faculty of Philosophy, Belgrade

member: PhD Sneana Boani, Docent,
Faculty of Philosophy, Novi Sad









12

SADRAJ

I UVOD........................................................................................................................15
II ANTONIO BONFINI: IVOT I DELO...............................................................28
III PREVOD IV DEKADE SPISA RERUM UNGARICARUM DECADES...........55
I knjiga
II knjiga
III knjiga
IV knjiga
V knjiga
VI knjiga
VII knjiga
VIII knjiga
IX knjiga
X knjiga
IV NASTANAK, RAZVOJ I SPECIFINOSTI SREDNJOVEKOVNOG
LATINITETA................................................................................................................281
1. KRATKA ISTORIJA SREDNOVEKOVNOG LATINSKOG JEZIKA
Latinski jezik do kraja VI veka nove ere
Kriza latiniteta u VII i VIII veku
Karolinka reforma
Srednjovekovni latinitet nakon karolinke reforme
2. KRATAK VODI KROZ GRAMATIKU SREDNJOVEKOVNOG
LATINSKOG JEZIKA
Ortografija
Promene u vokabularu
Imenice i pridevi
Predlozi i prilozi
Zamenice
Veznici
13
Glagoli
V JEZIKA ANALIZA IV DEKADE RERUM UNGARICARUM DECADES......306
I knjiga
II knjiga
III knjiga
IV knjiga
V knjiga
VI knjiga
VII knjiga
VIII knjiga
IX knjiga
X knjiga
VI ISTORIJSKA ANALIZA IV DEKADE RERUM UNGARICARUM
DECADES.......................................................................................................................400
1. PRVA KNJIGA RERUM UNGARICARUM DECADES, DECAS IV, KAO
IZVOR ZA PROUAVANJE ISTORIJE SREDNJOVEKOVNE UGARSKE (1464-
1467)
2. ,,POOIM I ,,ZAVERENIK : IVAN VITEZ OD SREDNE
3. VLAD III CEPE DRAKULA, IZMEU ISTORIJE I LEGENDE U
BONFINIJEVOM DELU
4. SRPSKA SREDNJOVEKOVNA ISTORIJA PROMATRANA KROZ
KAZIVANJE BONFINIJA
,,Despotes Rasciae
Uee despota Vuka Grgurevia u ratu protiv ekog kralja ora Poebrada
Podizanje tvrave abac (1470/1471.)
Rat sa ekom i Poljskom (1473/1474.)
Osvajanje Namihalja i Humenja 1474. godine
Pad apca (15. II 1476.)
Bitka kod Poeene (1476.)
Kateli kod Smedereva (leto-zima 1476. godine)
Pad Kroje, abljaka, Ljea i Drivasta 1478. godine
14
Hlebno polje (13. oktobar 1479.)
Borbe za Krk 1479/1478. godine
Bitka kod Beeja (septembar 1482. godine)
Predaja Hajnburga 1482.
Bitka kod Une (29/30. oktobar 1483.)
Smrt kralja Matije Korvina (6. april 1490.)
VII ZAKLJUAK.........................................................................................................477
VIII IZVORI I LITERATURA...................................................................................483























15


I UVOD

Poglavlje Antonio Bonfini: ivot i delo posveeno je biografiji i knjievnoj
delatnosti italijanskog humaniste iz Askolija, sa akcentom na njegovo poznanstvo sa
ugarskim kraljem Matijom Korvinom, te na nastanak istoriografskog spisa Rerum
Ungaricarum decades u etiri toma. Delo obuhvata istorijski period od nastanka
Ugarskog kraljevstva do smrti Matije Korvina, odnosno unutranjih sukoba koji su po
njegovoj smrti nastupili, te ustolienja Vladislava II Jagelonca na ugarskom prestolu. IV
dekada Bonfinijeve hronike, koja i jeste predmet istraivanja ovog rada, posebno je
vredna kao istorijski izvor jer detaljno iznosi niz istorijskih dogaaja kojima je pisac
lino bio oevidac. Za rekonstrukcijju njegovog ivota i knjievnog rada od velike je
koristi bila studija ulija Amadija iz 1930. godine La vita e l'opera di Antonio Bonfini,
primo storico della nazione Ungherese in generale e di Mattia Corvino in particolare,
potom zbornik radova Italia e Ungheria all'epoca dell'umanesimo corviniano, takoe rad
Ladislava Tota Bonfini in Ungheria, kratka studija Itvana Lazara Antonio Bonfini,
storico umanista Asculano, ali i sama IV dekada u kojoj Bonfini iznosi pojedine
autobiografske podatke. Tako, primera radi, nairoko izlaui sve Matijine graditeljske
poduhvate, on istie da je bronzanim skulpturama sa prikazima Heraklovih podviga koji
su se nalazili na kapiji pred kraljevskom rezidencijom posvetio poseban epigram, a
potom ga i citira. Istie zatim da je Matijinu neostvarenu ideju da, po ugledu na cara
Trajana, izgradi most preko Dunava dodatno inspirisalo delo O arhitekturi koje je za
kralja upravo pisac preveo sa grkog na latinski. Potom prenosi vrlo slikovito i detaljno
svoje zvanino upoznavanje sa kraljem u Recu, gde mu je doneo nekolicinu svojih
prevoda, te kratku studiju o poreklu loze Korvina. Bonfini pripoveda i da mu je Matija,
par dana docnije, organizovao u Beu prezentaciju dotadanjih knjievnih radova kojoj je
prisustvovalo i svo krupno plemstvo. Istom prigodom kralj mu je ponudio i angaman
Beatriinog linog pratioca kraljica je, naime, pratei Matiju u svim njegovim vojnim
kampanjama sasvim zapostavila bavljenje knjievnou i filosofijom, pa je italijanski
humanista dobio zadatak da je, uz bogatu novanu nadoknadu, dri u toku. Sam Bonfini
16
otvoreno pie da je nareeni angaman prihvatio vrlo nevoljno jer ga je doivljavao kao
zaludno traenje dragocenog vremena i dosaivanje po vojnim logorima namesto
posveivanja pravom knjievnom radu. Pisac takoe istie da je prisustvovao vojnoj
paradi povodom konanog pada Bekog Novog Mesta, opisujui do najsitnijeg detalja
sastav, obiaje, disciplinu te bojne poretke ugarske vojske.
Premda je Bonfini najee opisivan kao imitator Livija i dvorski istoriograf koji
je pruio tek idealizovan portret kralja Matije u tipino humanistikom maniru, ve sam
prevod IV dekade dovoljan je da nareena floskula bude ozbiljno dovedena u pitanje.
Iako stilski pod nemalim uticajem antikih majstora (i to ne samo Livija), Bonfini je
analitian (primera radi, uzrocima i povodima Matijinog rata sa Fridrihom III, rimsko-
nemakim carem, pisac posveuje itavih 10 strana teksta, pravei jasnu razliku izmeu
jednih i drugih i jasno se ograujui na temu dogaaja o kojima nije imao pouzdane
podatke), na trenutke iznenaujue realistian i ne preza od toga da kritikuje pojedine
postupke ugarskog kralja on nikako nije prikazan kao idealan vladar, ve kao realna
linost sa svim svojim vrlnama i manama. Uz to, iako je latinitet Bonfinijevog spisa
donekle predvidiv proizvod svog vremena, on zadrava izvesne tipine odlike ranijeg,
daleko elastinijeg i ivahnijeg srednjovekovnog latiniteta, to je, uostalom, detaljno
predoeno u okviru jezike analize IV dekade ovog spisa. Dalje, od strogog duha svog
vremena on odudara i iznenaujuom snagom pojedinih segmenata, te povremenom
plastinou i preteranom visceralnou nekih prizora koji itaoca / prevodioca ostavljaju
u najmanju ruku zateenima.
Poglavlje Prevod IV dekade spisa Rerum Ungaricarum decades podrazumeva
prvi prevod sa latinskog na srpski jezik etvrtog toma Bonfinijevog dela koji obuhvata 10
knjiga. Za rad na prevodu od nezaobilaznog znaaja bili su renici: Du Cange,
Glossarium mediae et infimae latinitatis , Bartal, Glossarium mediae et infimae latinitatis
regni Hungariae, C. T. Lewis & C. Short, A New Latin Dictionary itd. Evo kratkog
pregleda dogaaja po knjigama: I knjiga: krunisanje kralja Matije; darivanja Ivana Viteza
od Sredne; pripreme za vojne operacije protiv Turaka i traenje pomoi od Venecije i
pape Pija II; neuspena opsada Zvornika i osvajanje Srebrnika; sabor u Segedinu i
upuivanje zvaninog poslanstva papi; pohod na Hrvatsku i poetak problema sa
vehlom; eko bratstvo osvaja Kostolanj i planira pohod na Trnavu; Matija opseda
17
Kostolanj, a vehla biva zarobljen; pristizanje poslanstva u Italiju i govor Ivana
esmikog pred papom; sukob Matije i Fridriha oko ubiranja poreza; Matijin pohod na
Transilvaniju i Moldaviju, proglaenje Jovana Sent erija za kralja od strane
pobunjenika; pokajanje Jovanovo i odmazda nad ustanicima; sukob sa Emerikom
Sepekim; sabor u Turdi i pogubljenja u Sibinju; osvajanje i spaljivanje Romana,
zauzimanje Banije; pokajanje vojvode Stefana i pomirenje sa Emerikom Sepekim;
poetak rata sa orem Poebradom uzroci i povodi, sazivanje sabora povodom objave
rata.
II knjiga: Matijin govor u senatu; sklapanje primirja sa Turskom i objava rata
ekoj; Matija podie logor kod La Taje, Poebrad ini isto; susret ugarskog i ekog
kralja bez ikakvog rezultata; spisak Matijinih najbliih saradnika u nareenom pohodu,
kratka biografija Pavla Kiniija; zauzimanje Trebia, pohod na Brno; pregovori sa
iteljima Brna i ulazak u grad; opsada pilberka i ponovni pregovori sa Poebradom;
susret dvojice vladara i megdan dvorskih luda; povratak u Budim; nastavak operacija i
zauzimanje pilberka; katoliko stanovnitvo eke i Moravske proglaava Matiju za
kralja; ulazak u Vroclav; zauzimanje grada Vesele i zarobljavanje Viktora, Poebradovog
sina; ponovni sukob sa Fridrihom; povratak u Ugarsku tokom zime; pregled vanih
istorijaskih dogaaja u Italiji, Turskoj i Austriji; smrt ora Poebrada i borba za presto;
odbijanje Fridrihovih i Matijinih poslanika; govor poljskog legata i izbor Vladislava za
novog kralja eke; Turci grade abac, a Matija podie katele u njegovoj blizini;
Matijina osvajanja po ekoj; pregled zbivanja u Turskoj, Italiji i Francuskoj; poljski
kralj Kazimir brani eku od Matije; darivanje despota Vuka i Stefana Sepekog.
III knjiga: Priroda i narav kralja Matije; poetak rata sa Poljskom i zavera protiv
kralja pod vostvom Ivana Viteza od Sredne i njegovog neaka Ivana esmikog; uzroci
zavere; poziv zaverenika Kazimiru da ih podri i poalje sina koji bi na prestolu smenio
Matiju; Matijini pokuaji da pridobije deo pobunjenika; mladi Kazimir pristie u Ugarsku;
Matijino pomirenje sa Ivanom Vitezom; opsada Nitre i Kazimirov beg; seljaci napadaju i
pljakaju ostatke poljskih trupa; Matijina osveta zarobljavanje i oslobaanje Ivana
Viteza; njegova smrt i zasluge za Ugarsku; smrt Ivana esmikog, njegov ivot, delo i
sudbina; Borzo dEste postaje vojvoda Ferare, smrt pape Pavla II i izbor njegovog
naslednika; izbor novog ostrogonskog nadbiskua i peujskog biskupa; rat sa ekom i
18
Poljskom Kazimir i Vladislav trae od Matije Moravsku i leziju; Matija podie logor
kraj Vroclava; bitka sa Poljacima; slanje trupa direktno na Poljsku, poljska kraljica
poziva Kazimira natrag u domovinu; pregovori zarad sklapanja mira: Kazimirov i Matijin
govor; propast pregovora i intervencija plemia; ponovni pregovori, sklapanje mira,
uslovi mira; sveani banket; odluka Matijina da se oeni Beatriom Aragonskom;
darivanje Stefana Sepekog; prilike u Italiji i Veneciji, brak Eleonore Aragonske i Erkola
dEstea; napad Poljaka na pogranine oblasti u Ugarskoj i razraunavanje sa
izgrednicima; turski napad na Ugarsku i neuspena opsada Skadra; jubilej iz 1475. godine;
Matijina odluka da osvoji Smederevo.
IV knjiga: pripreme za zauzimanje Smedereva; Matijine pripreme za venanje;
turski napad na okolinu Temivara, njihov poraz; Matija alje pozive za venanje;
Beatria kree iz Napulja, o vrlinama budue kraljice; Beatriin put u Ugarsku; turski
napad na Dalmaciju i povratak u Makedoniju; doek Beatrie u Ugarskoj, krunisanje u
Stonom Beogradu; Mehmed zauzima Matijine katele kod Smedereva; poetak rata sa
Fridrihom: povodi i uzroci, razliite prirode dvojice vladara, dugotrajna netrpeljivost;
sazivanje sabora povodom objave rata; govor Stefana Batorija, razliita miljenja, govor
Kiniijev, a potom i Matijin; senat se odluuje za rat; o Austriji, naravi njenih itelja, te
tamonjim obiajima.
V knjiga: Matijin pohod na Austriju; pripreme za rat i imena saradnika i plemia
koji su njemu uestvovali; sastav Matijne vojske: Ugari, esi, Srbi; zauzimanje
Trauterstrofa i Peterstrofa; Srbi pustoe i pljakaju po Austriji; opsada Bea i okolnih
gradova; o arhitekturi, obiajima, zakonima i stanovnitvu Bea; zauzimanje
Klosternojburga i opis tamonjeg manastira; blokada Bea i molbe stanovnitva Fridrihu
za pomo; osvajanje Kornojburga i Tulina, opsada Kremsa i tajna; pregovori sa
Fridrihom; o uslovima mira i Beatriinoj intervennciji da se on sklopi; smrt Galeaca
Marije Sforce i arla od Burgundije; Matijino i Beatriino proputovanje kroz Ugarsku;
Venecija i papa ukidaju Matiji novanu pomo; prepiska sa mletakim dudom; Matija iz
osvete povlai odbrambene trupe iz Ilirika; napad Turaka na Dalmaciju, Italijju i
Nemaku; unutranje razmirice u Italiji; Turci zauzimaju Kroju, opsedaju Skadar i
pustoe Furlaniju; zauzimanje Drivasta i Ljea; Venecija po nepovoljnim uslovima sklapa
mir sa Turskom; Turci zauzimaju Kefaloniju; Matijin sastanak sa Vladisllavom u
19
Olomucu; o razlikama u mentalitetu izmeu Ugara i eha; sveanosti i susret dvojice
vladara u Olomucu; napad Turaka na Ugarsku; novi Matijin sukob sa Fridrihom; vojne
operacije protiv Turaka, bitka kod Jajca; Urban postaje novi kvestor, o njegovim
vrlinama; pregled zbivanja u Italiji, Francuskoj, Turskoj, Burgundiji; dolazak ovanija
Aragonskog u Ugarsku.
VI knjiga: kraljevsko suenje 1480. godine; beg Ivana Tuza; Fridrih pustoi
delove Ugarske, Matija opseda Marijenburg; sklapanje primirja zahvaljujui
posredovanju Prospera Kafarela; Fridrih odbija sklapanje trajnijeg mira; Matijino
bavljenje Frankopanima i zauzimanje Omialja; prelazak ostrva Krka u ruke Venecije;
Turci pustoe Transilvaniju, Matija na njih alje Stefana Batorija i Pavla Kiniija; bitka
kod Hlebnog polja; gozba meu leevima na bojnom popritu; Turci zauzimaju Otranto;
Matija alje pomo Alfonsu, vojvodi od Kalabrije; francuski kralj Luj zauzima Dover;
smrt Stefana Frankopana i Franeska Filelfa; kuga u Ugarskoj; primirje izmeu Fridriha i
Matije; Fridrih neuspeno opseda Hajnburg; smrt sultana Mehmeda i borba za presto u
Turskoj; Turci zauzimaju Risan; Matija opseda Hajnburg; njegov pad; Matija zauzima
Nojnkirhen i otvin, te opseda Keseg; poratak u Ugarsku i nastavak operacija u Austriji;
osvajanje Bruka; opsada Kornojburga; Turci zauzimaju Kiliju i Akerman; kardinal
ovani Aragonski konano i zvanino biva proglaen ostrogonskim nadbiskupom; Turci
trpe poraz pri napadu na Koruku i Kranjsku; Stefan Krisp kao legat odlazi u Poljsku, o
vrlinama ove linosti; Petar Kaloki dopada tamnice; opsada Bea i pomraenje Sunca
1485. godine; glad u Beu; osvajanje Eberstrofa i atentat na Matiju; osvajanje predgraa,
a potom i samog Bea; Matijin i Beatriin sveani ulazak u grad; Stefan Batori opseda
Beko Novo Mesto; povratak Matijin u Budim i pogubljenje Jaroslava, organizatora
atentata na kralja.
VII knjiga: Sazivanje posebne sednice zarad donoenja novih zakona i reforme
pravnog sistema; osnovne odredbe Matijine pravne reforme; sudski sporovi plemia i
pravila svedoenja; sudski sistem i crkvena lica; ukidanje nadglasavanja; trgovci
preduzetnici; vojska; odnos klijenata i patrona; o naplati putarine; zakoni protiv
otuivanja kmetova; tretman lopova i ubica; sankcije za neosnovane albe apelacionom
sudu; o osuenicima na smrt; regulative protiv krenja pravila suda i primanja mita;
kraljevski sud; Matijine ivotne navike pre dolaska Beatrie; potpuna promena koja
20
nastupa sa njenim dolaskom; kralj kao pokrovitelj kulture i umetnosti; Matijina
graditeljska delatnost Budimska tvrava, biblioteka, kraljevska rezidencija, vrtovi,
predgrae, crkva, oltar i mauzolej u Stonom Beogradu, zdanja u Viegradu, tvrava u
Tati, graditeljstvo u Beu, zamisao o mostu preko Dunava; Ivani Korvin karakter i
Matijin odnos sa sinom; Matijine dalje operacije po Austriji i susret sa Vladislavom u
Jihlavi; osvajanje La Taje i Reca, opsada Egburga; vojni savez Matije i francuskog kralja
protiv Fridrihovog sina Maksimilijana; predaja Egburga i Matijin trijumf u Beu; Bonfini
stie u Rec gde se zvanino upoznaje sa kraljem i predstavlja mu svoja knjievna dela;
Ivan, biskup Varadina i njegova diplomatska misija u Francusku; kvestor Urban postaje
biskup Egra, a sekretar Toma biskup era.
VIII knjiga: Matija kree u opsadu Bekog Novog Mesta; o geografskom poloaju
ovog grada; teka i dugotrajna opsada uz ilavu odbranu itelja grada; Urban Matiji na
zahtev alje dodatne vojne trupe; Matija preti da e spaliti grad; iz Milana stie
poslanstvo zarad ugovaranja braka izeu Ivania Korvina i Blanke Sforce; Ipolito d'Este
kao novi nadbiskup Ostrogona; pad otvina i Matijin napad na tajersku; o naravi i
vrlinama mladog Ipolita; Stefan Batori doekuje mladia i sprovodi ga kralju; konana
predaja Bekog Novog Mesta i Matijin trijumfalni ulazak u grad; vojna parada; o
disciplini i obiajima ugarskih vojnika; Matija vri pripreme da ga na prestolu nasledi siin
Ivani; napad na leziju i Luicu; sukob sa Vladislavom; sklapanje mira sa velikaima
tajerske i Kranjske; dolazak brojnih legata Matiji; Matijini zdravstveni problemi i
konano sklapanje mira sa Fridrihom; odlaganje venanja Ivania i Blanke; proslava
Cvetne nedelje i modani udar; smrt Matije Korvina u Beu; opta alost; Beatrie usvaja
Ivania, plemii im se zaklinju na vernost; unitavanje Matijinog peata; dvostruka
sahrana u Beu i Stonom Beogradu, poar u Beu; sveani sprovod i govor Pjetra
Ransana; o Matijinoj pojavi; o njegovim vrlinama i manama; o ivotu i sudbini pokojnog
kralja; o iskrenoj alosti i strahu Ugara zbog Matijine prerane smrti.
IX knjiga: Urban, biskup Egra, saziva skuptinu zarad izbora novog kralja;
Poljaci alju legate da za vladara Ugarske predloe svog kandidata, Kazimirovog mlaeg
sina Alberta, deo prisutnih na skuptini bespravno proglaava mladia kraljem; 5
razliitih poslanstava bori se za krunu, meu Ugarima vlada nesloga; Ivan Varadinski
dri stranu Ivaniu Korvinu; govor Fridrihovih i Maksimilijanovih poslanika; govor
21
legata iz Aragona; govor Poljaka; govor ekog poslanstva; veina u skuptini favorizuje
Vladislava, ekog kralja, a Ivaniu biva obeana titula kralja Bosne, Hrvatske I slavonije;
Vladislav tajno pristie u Ugarsku; peujski biskup igmund i vojvoda Lavrencije
pristiu na skuptinu sa zakanjenjem, svi se trude da zadobiju njihovu podrku; skup se
nastavlja u Peti, u Bogorodiinoj crkvi; Urbanov govor; igmund i Lavrencije
opredeljuju se sa delom plemia da podre Ivania i prete zauzimanjem Budima; Stefan
Sepeki biva odabran da donese konanu presudu i on bira Vladislava; Ivani uz podrku
pristalica naputa Budim; Ivan Varadinski stavlja Crnu armadu pod svoju komandu;
bitka izmeu neistomiljenika, poraz Ivania Korvina; sukobi unutar njegove frakcije;
Urban zvanino proglaava Vlladislava novim kraljem Ugarske; sklapanje mira sa
Korvinovom frakcijom; govor Ivana Varadinskog pri doeku Vladislava na granici;
njegov odgovor.
X knjiga: Vladislav alje Stefana, sremskog biskupa, da pregovara sa kraljevim
mlaim bratom Albertom; Stefanov govor; Albert tvrdoglavo ostaje pri tvrenju da
kraljevska kruna pripada njemu; Vladislav se pribliava Budimu, u susret mu izlaze
Osvald Tuz i Urban; sveani ulazak u grad uz opte ovacije; konano postizanje mira sa
Albertom; pobuna u Beu Maksimilijan zauzima Be i Beko Novo Mesto; povratak
poslanstva pokojnog Matije iz Turske; prenos krune u Budim; neuspeni pregovori sa
Maksimilijanom; ceremonija krunisanja Vladislava u Stonom Beogradu; detaljan prikaz
samog obreda; Ivan Varadinski odluuje da se zamonai u Vroclavu; njegov oprotajni
govor i kratka biografija.
Poglavlje Nastanak razvoj i specifinosti srednjovekovnog latiniteta podeljeno je
u dva segmenta. Prvi, pod naslovom Kratka istorija srednjovekovnog latinskog jezika
predstavlja saetu sintezu svih vanijih studija na nareenu temu i od velike je koristi za
svakoga ko se bavi ovom oblau, posebno to literature na srpskom jeziku o tome
praktino i nema. Pomenuemo najvanije naslove: G. Cremaschi, Guida allo studio del
latino medievale; K. P. Harrington ed, Medieval Latin; P. Stotz, Le sorti del latino nel
medioevo, u zborniku Lo spazio letterario del medioevo I: Il medioevo latino; D. Norberg,
A Brief History of Medieval Latin, (a chapter with omissions from Dag Norberg, Manuel
pratique de latin medieval) ; L. R. Palmer, The Latin Language; J. Herman, Vulgar Latin;
F. Stolz A. Debrunner W. P. Schmid, Storia della lingua Latina. Segment, dakle, daje
22
pregled razvoja latinskog jezika: od njegovog naglog i otrog raslojavanja na knjievni
jezik i sermo vulgaris jo u ranom periodu, tokom Drugog punskog rata, preko znaajnih
promena koje su nastupile nakon izmetanja prestonice iz Rima u Carigrad, te brojnih
varvarsih invazija, potom se daje pregled stanja tokom krize i ozbiljnog opadanja
latiniteta u VII i VIII veku. Sledi podnaslov posveen restauraciji latinskog jezika u
okviru tzv. Karolinke reforme, a potom i latinitetu u potonjim epohama. Drugi pak
segment, naslovljen kao Kratak vodi kroz gramatiku srednjovekovnog latinskog
predstavlja saetak tipinih promena u ortografiji, morfologiji i sintaksi koji se mogu
identifikovati u irokom korpusu tekstova poklasinog latiniteta. Jedan takav vodi vie
je nego neophodan svakome ko se, poznajui stroga gramatika pravila i jasno utvrene
obrasce klasinog latinskog, suoi sa diplomatikim ili narativnim izvorom iz srednjeg
veka, ili pak sa kakvim tekstom iz jo poznijih perioda. Vodi je tu kao neophodna
polazna osnova, ali, kako emo se uveriti na Bonfinijevom tekstu, daleko je od dovoljnog:
budui da ne postoji sveobuhvatno izdanje gramatike srednjovekovnog latinskog, zapravo
bi bilo neophodno prevesti i detaljno jziki analizirati itav korpus poklasinog latiniteta
kako bi se dolo do optih i utemeljenih zakljuaka, uz potovanje specifinosti koje sa
sobom povlae razliite geografske i vremenske odrednice, ali i lini peat svakog pisca
ponaosob.
Poglavlje Jezika analiza IV dekade Rerum Ungaricarum decades iznosi detaljnu
filoloku analizu itavog etvrtog toma Bonfinijevog spisa. Iako je spis nastao u XV veku,
nakon ozbiljnog preokreta u razvoju latinskog jezika koji je nastupio od 1300. godine i
iji je osnovni koncept podrazumevao povratak klasinoj gramatici te stilistici antikih
majstora, u tekstu nailazimo na brojne primere deformisanog srednjovekovnog
latiniteta. Kako je, uostalom, dobro poznato, trebalo je da se smeni vie pokolenja
humanista kako bi se najzad odustalo od srednjovekovnog naina ophoenja sa latinskim.
Uprkos tome, nemali broj autora dugo je ostao vezan za nasleenu jeziku praksu: na
brojnim univerzitetima jo uvek se uio srednjovekovni latinski po staroj matrici, a
mnogi pisci jednostavno nisu bili zainteresovani da se prilagode rigidnom humanistikom
ablonu. Stoga su istovremeno uporedo postojali razliiti legitimni jeziki registri, a strog
ciceronizam bio je zapravo samo jedan od moguih jezikih stavova. Bonfini, recimo, ne
potuje elementarna pravila ortografije (restauraciju diftonga) koja su obeleila latinitet
23
njegove epohe. Uz brojne primere iskrivljenih, tipino srednjovekovnih konstrukcija i
oblika, u njegovom tekstu nailazimo na povremeno vrlo relaksirano, opet tipino
srednjovekovno, sluenje latinskom sintaksom. Uz sve se u njega javljaju leksemi
karakteristini iskljuivo za pozni i srednjovekovni latinitet, potom rei koje nije bilo
mogue nai ni u jednom reniku (ali se iz konteksta savreno precizno dalo utvrditi ta
one znae), te itav niz tzv. hapax legomena rei koje se u itavom klasinom latinitetu
pojavljuju samo jednom i kod samo jednog pisca.
Nakon prevoda i jezike obrade, naredni kompleks rada posveen je njegovoj
istorijskoj analizi. Hronoloki, on obuhvata period od 29. marta 1464. godine do smrti
kralja Matije i izbora novog kralja Ugarske, a tematski je prvenstveno fokusiran na
delove koji tretiraju srpsku srednjovekovnu istoriju.
Prvo poglavlje pod naslovom Prva knjiga Rerum Undaricarum decases, decas IV,
kao izvor za prouavanje istorije srednjovekovne Ugarske (1464-1467), napisano je sa
osnovnom namerom da se prikae nain na koji Bonfini izlae i prikazuje dogaaje,
kritiki se analizira i prati.
Veliku ulogu i zanaaj u ivotu Matije Korvina odigrao je Ivan Vitez od Sredne.
Na veoma interesantan nain, italijanski humanista prati njegovu ivotnu putanju od
pooima do zaverenika, te mu je u disertaciji posveena posebna panja. Bonfini sve
vreme insistira na bliskosti i roditeljskoj povezanosti Matije i ostrogonskog nadbiskupa.
U vie navrata, napominje da je on Matijin pooim, roditelj, plemeniti otac i
staratelj. On hvali zasluge Ivana od Sredne na politikom, diplomatskom i vojnom
planu, koje je uinio za otadbinu. Vitez je, po Bonfiniju, bio duboko odan Matiji sve do
urote. U daljem tekstu, belei da je ostrogonski nadbiskup poslednji pristupio zaveri
protiv ugarskog kralja. Za njegovo uee, u pomenutom dogaaju, italijanski humanista
optuuje Ivana esmikog. Sestri je starca protiv njegove volje i uvukao u zaveru
protiv Matije, pie Bonfini. Da bi se istakla pieva (ne)objektivnost nastalo je
poglavlje: ,,Pooim i ,,zaverenik Ivan Vitez od Sredne.
Istoriari su odavno izneli konstataciju kako je Bonfinijeva obimna Istorija
Ugarske, daleko pouzdanija kako se blii kraju. Stoga, je poglavlje Vlad III Cepe
Drakula, izmeu istorije i legende, u Bonfinijevom delu, analizirano sa ciljem da se
pokae koliko su verostojni podaci koje donosi trea dekada, nareenog dela.
24
Najzad, najvei deo istorijske analize posveen je delovima iz etvrte dekade koji
se odnose na Srbe u junoj Ugarskoj. Re je o poglavlju: Srpska srednjovekovna istorija
promatrana kroz kazivanje Bonfinija.
Da bi se to uspenije odgovorilo na postavljeni istraivaki zadatak, u radu je
koriena bogata izvorna graa koja se odnosi na period vladavine kralja Matije Korvina.
Pre svega, konsultovane su zbirke izvora za istoriju srednjovekovne Ugarske koje su
priredili: I. Nagy-A. Nyry, I. Nagy-G. Nagy-D. Veghely, I. Nagy-D. Farkas-G. Nagy,
L.Thallczy-A. ldsy, V. Frakni i drugi.
1
Od domaih izvora koriene su, izmeu
ostalih, zbirke koje su objavili Vientije Makuev, Ljubomir Stojanovi, Mihailo Dini,
Gavrilo Vitkovi i Jovan Radoni.
2

Za analizu zadate teme, veoma su interesantne Hronike, grofa ora Brankovia,
koji se na pojedinim mestima u potpunosti oslanja na odgovarajua mesta iz Bonfinijevog
dela.
3
Mavro Orbin se takoe poziva na italijanskog humanistu iz Askolija.
4
U velikoj
meri, krajem XVIII veku Jovan Raji je koristio delo Rerum Undaricarum decases.
5

Jo od XIX veka istoriari su se bavili poloajem i statusom Srba u junoj
Ugarskoj. U brojnim monografijama, studijama, lancima i raspravama nalaze se podaci
koji su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa postavljenim temom istraivanja.

1
Iz bogate izvorne grae na ovom mestu izdvajamo sledee zbirke: I. Nagy-A. Nyry, Magyar
diplomacziai emlkek Mtys kirly korbl I-IV, Budapest 1875-1878; I. Nagy-G. Nagy-D. Veghely,
Codex diplomaticus comitum Zichy I-XI, Budapest 1871-1915; I. Nagy-D. Farkas- G. Nagy, Hazai
oklevltr (1234-1536), Budapest 1879; L.Thallczy-A. ldsy, Magyarorszg mellktartomnyainak
oklevltra (1198-1526), Budapest 1907; L.Thallczy-A. ldsy, Magyarorszg mellktartomnyainak
oklevltra II, A. Magyarorszg s Szerbia kzti sszekttetsek oklevltra, Monumenta Hungariae
historica, Diplomataria XXXIII, Budapest 1907; V. Frakni, Mtys kirly levelei I, Budapest 1893; V.
Frakni, Mtys kirly levelei II, Budapest 1895.
2
. , II, 14
(1882); . , , 1000. 1872.
, 67 (1887), 1-450; . , I-II,
1951-1958; . , IIII, 19571967: . ,
, 59, 1923, 61-76; . ,
I1, . 1929 ( 2006); . ,
I2, . 1934 ( 2006); . ,
, . 1927; . ,
IVI, 19021926 ( 19801988).
3
. , , 1911; . ,
, 1991; . , , , . 1,
1976.
4
. , , . , : . , . , .
, . , 2006.
5 . , , III,
1794.
25
Zbog izuzetnih zasluga, u ratu protiv ora Poebrada ugarski kralj je despotu
Vuku darovao castellum Feyczkeo. Pomenuto mesto iz Bonfinijevog dela unelo je
veliku raspravu u srpsku istoriografiju, koju je krajem XIX veka razreio Ilarion
Ruvarac.
6

Poetkom XX veka, piui o prilikama u junoj Ugarskoj, Aleksa Ivi u svojim
radovima citira Bonfinija.
7
Iako na pojedinim mestima, koja su u vezi sa temom
doktorske disertacije, pravi hronoloke omake, njegova dela su nezabilazna prilikom
prouavanja ove teme. Duan Popovi, je tridesetih godina prolog veka pisao o Vuku
Grgureviu i Jakiima, pozivajui se na Bonfinija i u velikoj meri koristii Ivia.
8

Sima irkovi se detaljno bavio vremenom prelaska Vuka Grgurevia u slubu
kralja Matije, kao i pitanjem Slankamena.
9
U okviru rada abac u srednjem veku, razreio
je niz probleme vezanih za podizanje ovog utvrenja i njegov prelazak pod ugarsku
vlast.
10
U okviru mnografije Vojvodina, znamenitosti i lepote, piui o srednjovekovnom
periodu, osvrnuo se na Vuka Grgurevia i Jakie.
11

Duanka Dini Kneevi je srpsku istoriografiju, izmeu ostalog, zaduila nizom
rasparava i monografija u kojima tretira prostor june Ugarske.
12
Od posebnog znaaja je
studija Sremski Brankovii, u kojoj iznosi da je Vuk Grgurevi preao u Matijinu slubu
krajem 1464. godine, navodi njegove ratne uspehe i posede koje je dobio.
13


6
. , , ) Feyezk=?, I, 299-302; . ,
, I, 1934, 367-410 (= ,
1892).
7
A. , , (1459-1485),
260, . VIII (1909), 20-43; . ,
- (1703), 1929 ( 1996); . ,
, 21, 1908, 686-690.
8
. , , I, ,
1939, 145-300; . , , 12 (1939), 21-32.
9
. , , 6 (1970), 286-287.
10
. , , I, 1970, 85-114.
11
, , 1968, 207-226 (. ).
12
. -, , 16
(2005), 23-36; . -, , 1986; . -
,
, 54 (1996), 193-230; . ,
, VII (1962/1963), 21-29; . -,
, 37 (1988), 7-
42.
13
D. Dini-Kneevi, Sremski Brankovii, Istraivanja 4 (1975), 5-47.
26
Nenad Lemaji se detaljno bavio srpskom elitom, u periodu od propasti
srednjovekovne Srbije do kraja XVI veka. Njegovi radovi su od izuzetne vanosti za
razumevanje epohe u kojoj su iveli despot Vuk Grgurevi, Jakii i poslednji despoti
Srba u junoj Ugarskoj.
14

Zarad shvatanja znaenja despotske titule u srednjovekovnoj Srbiji a potom u
junoj Ugarskoj, korieni su radovi Andrije Veselinovia, Momila Spremia i Boidara
Ferjania.
15

S. Borovsky, S. Novakovi i S. Stanojevi, bavili su se porodicom Jaki, te se
njihovi rezultati kritiki koriste i analiziraju. Bonfini u svom delu odgovarajuu panju
posveuje Dmitru Jakiu i njegovom angaovanju u ratnim operacijama, na strani
ugarskog kralja.
16

Sinteza Istorija srpskog naroda, knjiga II, u treem odeljku pod naslovom Ostaci
dravnog ivota u doba turske prevlasti, bavi se Srbima koji su uestvovali u odbrani
ugarskih granica.
17
Konstantin Jireek u Istoriji Srba adekavtnu panju posveuje Srbima
u junoj Ugarskoj.
18

Da bi se razumeli ugarsko-turski odnosi u nareenom periodu koriena su dela
Mehmed Osvaja i negovo doba, Osmansko carstvo (klasino doba 1300 1600) i
Istorija Osmanskog carstva.
19
Bonfini pie o Vlakoj, Moldaviji i Erdelju u svom delu, te
je bilo neophodno konsultovati literaturu koja se odnosi na istoriju Rumuna u srednjem
veku.
20
Analizirana je i literatura koja se bavi odnosima Ugarske i Poljske, te Ugarske i

14
. , , . 2006; N. Lemaji,
Srpski narodni prvaci, glavari i stareine posle propasti srednjovekovnih drava, Novi Sad 1999; .
, XV XVI , 52
(1995), 719.
15
. , , 1994; . ,
, 1994; . , , in -
, - 2007, 45-73; . ,
, 1960.
16
S. Borovsky, A nagylaki uradalom trtnete, rtekezsek a trtneti tudomnyok krbol 19 (1900),
519-564; . , , 1456-1502, 146
(1886), 1-47; , II, 147 (1886), 1-32; , III (), 148 (1886), 1-70; .
, , 3 (1901), 164-165.
17
II, 1982.
18
. , I, 1952, 391-434.
19
. , , 1968; H. Inadlik, Osmansko carstvo
(klasino doba 1300 1600), Beograd 2003; R. Mantran, Istorija Osmanskog carstva, Beograd 2002.
20
N. uvara, Kratka istorija Rumuna za mlade, Novi Sad 2004; Istorija rumunskog naroda, ed. A.
Ocetea, Novi Sad 1979; P. Ispirescu, Povesti despre Vlad Voda Tepes opera postuma, Cernauti 1935; .
27
eke u srednjem veku.
21
Za istoriju Nemake koriena je monografija koju je priredio
Bruno Gebhardt.
22
Vjekoslav Klai u Povijesti Hrvata detaljno analizira vladavinu kralja
Matije, iz ugla znaajnog za istoriju hrvatskog naroda.
23

U novije vreme na srpskom i hrvatskom jeziku objavljene su knjige koje, izmeu
ostalog, obrauju vreme kralja Matije.
24
Nemogue je pisati o Matiji Korvinu, bez
korienja monografija koje je krajem XIX veka na maarskom jeziku objavio V.
Frakni.
25

U Zakljuku se sumiraju rezultate teze: po prvi put dostupan je prevod sa
latinskog na srpski jezik etvrte dekade Bonfinijevog spisa koji je u domaoj istoriografiji
neretko tek proizvoljno i mestimino citiran, ali ne i obraen na pravi nain. Tu su i
sveobuhvatna biografija pisca, elementarni uvod u istoriju i gramatiku srednjovekovnog
latinskog jezika, ali su one i dodatno proirene i obogaene konkretnom jezikom
analizom nareenog etvrtog toma Rerum Ungaricarum decades, to svakako olakava
posao svakome ko se u budunosti bude latio obrade kakvog diplomatikog ili narativnog
izvora iz ovog perioda bez obzira to Bonfinijev spis pati od izvesne idiosinkrazije,
kao, uostalom i svaki poklasini tekst, ipak postoje nezanemarljive pravilnosti koje u
velikoj meri pripremaju onoga ko se bude bavio jezikom i istorijskom analizom niza
dragocenih izvora koji su jo uvek sasvim neobraeni ili odvie nonalantno citirani bez
temeljnog bavljenja njima.




, , 1934; N. Jorga, Istoria lui Stefan-Cel-Mare,
Bucuresti 1904; N. Stoicescu, Vlad epe Prince of Walachia, Bucharest 1978; I. Czamaska, Modawia i
Wooszczyzna wobec Polski, Wgier i Turcji w XIV i XV wieku, Pozna 1996.
21
F. Pape, Studia i szkice z czasw Kazimierza Jagilloczyka, Warszawa 1907; J. Wyrozumski, Historia
Polski do roku 1505, Warszawa 1985.
22
B. Gebhardt, Handbuch der Deutschen Geschichte, band 1: Frhzeit und Mittelalter, Stuttgart 1954.
23
V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, Zagreb 1973; Iz aspekta
hrvatske istorije korieni su: B. Grgin, Poeci rasapa. Kralj Matija Korvin i srednjovjekovna Hrvatska,
Zagreb 2002; I. Mauran, Hrvati i Osmansko carstvo, Zagreb 1998.
24
. , , , 2009; . . . .
., , 2002; P. Hank, Povijest Maarske, Zagreb 1995.
25
V. Frakni, A Hunyadiak s a Jagellk kora (1440/1526), Budapest 1896; W. Frakni, Mathias
Corvinus, Kning von Ungarn 1458-1490, Freiburg in Breisgau 1891.

28
II ANTONIO BONFINI: IVOT I DELO

Antonio Bonfini, italijanski humanista, rodio se 1427 godine. Precizno mesto
njegovog roenja dugo je u nauci predstavljalo predmet sporenja. Veina onih koji su se
Bonfinijevim ivotom i delom bavili tvrdili su da se rodio u Askoliju Pienu. ulio
Amadio izdao je 1930. godine obimnu studiju u kojoj je izneo dokaze da se pisac,
naprotiv, rodio u malenom mestu pod imenom Patrinjone
26
, a takvu tezu potvrdio je
docnije i Itvan David Lazar nakon istraivanja koje je sproveo u bibliotekama i arhivima
u Askoliju
27
.
O pievoj porodici postoje tek oskudni podaci. Znamo da mu se otac zvao
Franesko, te da se sa familijom preselio u Askoli Pieno jo dok je Bonfini bio deak.
Tamo se budui italijanski humanista i kolovao. Bio je uenik uvenog filologa i
humaniste, Enoha iz Askolija, pa je zahvaljujui njemu sjajno savladao grki i latinski, te
stekao temeljan uvid u antiku knjievnost. Predavao je potom u javnim kolama u
Askoliju izmeu 1463. i 1472. godine, a 1473. preselio se u Rekanati gde je iveo i radio
sve do odlaska u Ugarsku. Bio je, kako saznajemo, rektor i profesor grkog i latinskog na
tamonjoj Akademiji, a nareeno angaovanje donelo mu je znaajan drutveni ugled, te
potom i povelju o graanskom pravu Rekanatija.
28
Bio je od 1456. godine oenjen
Spinom, kerkom kapetana Askolija, sa kojom je imao tri sina i ker (umrla u 115. godini
kao monahinja benediktinskog manastira Sv. Egidije u Askoliju).
Osim znaajnog istoriografskog dela Rerum Ungaricarum decades, Bonfini je
autor jo nekolicine spisa: Symposion sive de virginitate et pudicitia coniugali u pet
knjiga, posveen kraljici Beatrii, De architectura (prevod dela Antonija Averulina na
latinski jezik), Historiae (prevod Herodijanovog spisa sa grkog na latinski), Historia
Asculana (delo takoe posveeno Beatrii Aragonskoj), potom su tu i zbirka epigrama
posveena Matijinom sinu Ivaniu Korvinu, kao i prevodi Hermogena i Filostrata sa
grkog na latinski jezik.

26
G. Amadio, La vita e l'opera di Antonio Bonfini, primo storico della nazione ungherese in generale e di
Mattia Corvino in particolare, Montalto Marche 1930, 1 78.
27
D. I. Lazar, Antonio Bonfini, storico umanista Ascolano, traduz. Tamas Laszlo Simon, Ascoli Piceno
1993.

28
Isto, 8.
29
O problemu datiranja Bonfinijevog prvog putovanja u Ugarsku

Berti, kako istie u svojoj studiji Amadio, iznosi sasvim nov podatak, preuzet
navodno iz Anala grada Rekanatija, po kome je 25. septembra 1486. godine Bonfini
zatraio dozvolu za putovanje u Ugarsku, te boravak tamo od oko dva meseca, a sve kako
bi ugarskom kralju ponudio pet tomova na temu istorije Ugarskog kraljevstva koji bi,
kako istie Berti, doneli veliku ast i slavu gradiu Rekanati, smetenom u srednjoj Italiji,
u pokrajini Maerati. Tot pak tvrdi da je u pitanju pogreka i citira podatak dobijen iz
Arhiva nareenog grada koji glasi: Dana 1. septembra 1486. godine, uveni uitelj
govornitva Antonio Bonfini zatraio je dozvolu da na dva meseca otputuje ugarskom
kralju Matiji kako bi mu predstavio pet svojih knjievnih radova. Ovakava poseta donela
bi veliku slavu gradu Rekanatiju. Vee mu je odobrilo boravak u Ugarskoj od tri meseca,
kao i materijalna sredstva za put.
Amadio na osnovu ovih podataka iznosi tezu
29
koja je, uostalom, sasvim u skladu
i sa reima samog pisca: on najpre podvlai da Berti u svom delu sasvim pogreno
insistira na identifikaciji pet tomova kao Bonfinijevog dela Rerum Ungaricarum
decades, istiui da je pre re o 6, a ne 5 spisa koje i sam Bonfini pominje u IV dekadi
Istorije Maarske: Tria regi dicaverat, Hermogenem et Herodianum, quos e greco in
latinum ipse traduxerat, atque brevem de Corviniane domus origine libellum. Regine duo,
alterum de Virginitate et pudicitia coniugali, de Historia Asculana alterum. Unum autem
Eppigramaton libellum Joanni Corvino inscripserat...
30

to se pak tie preciznog datiranja Bonfinijevog putovanja, veina naunika bila
je sklona da njegov prvi boravak u Ugarskoj smesti na kraj 1484. godine oslanjajui se
prvenstveno na navode istoriara, te da putovanje iz 1486, spomenuto u neobjavljenim
izvorima, najverovatnije Analima grada Rekanatija, tumai kao Bonfinijev drugi boravak
u Ugarskoj. Problem je, razume se, to takvi navodi protivree reima samog pisca koji
tvrdi da ga, pre audijencije u austrijskom gradu Recu, Matija Korvin nije lino poznavao:

29
G. Amadio, 90.

30
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, ediderunt: Margarita Kulcsar et Petrus
Kulcsar, Akademiai Kiado, Budapest 1976, 143.

30
Paucis ante diebus Antonius Bonfinius, civis Asculanus e Picenti agro, Corvini regis
nomine succensus, Rhetium venit, ubi cum regem et Beatricem adivisset, varia librorum
quarum nuper ediderat, volumina detulit. Cum in castris ista volumina rex avide
lectitasset, scriptoris admiratus ingenium, quia nondum hominem noverat, Cal. Januarii
accitis omnibus aulicorum ordinibus et legatis, Vienne orantem Antonium intentus
auscultavit, adductosque in medium libros omnes, cunctis proceribus et pontificibus
lectitandos dedit. Postulanti missionem abnegavit: nec parvo quidem Picentem rhetorem
salario conduxit...
31
Iz nareenog citata prirodno bi bilo zakljuiti da se, neposredno
nakon audijencije u Recu, odigrala zvanina promocija Bonfinijevih dela u Beu, te da za
njegovim drugim putovanjem Matiji i nije bilo potrebe (on je, kako se logino moe
zakljuiti iz teksta, ak poneo sa sobom dovoljno primeraka svojih dela koje je podelio
dvorjanima ugarskog kralja nakon sveane promocije). Kako je poznato, Bonfini je radio
kao uitelj govornitva u Rekanatiju nekih 8 godina (sa poduavanjem je zapoeo 1478.
godine). Prema tome, njegovo prvo putovanje u Ugarsku pada na sam kraj 1486. godine
(to se slae sa podacima iz Anala grada Rekanatija). Uostalom, isti podatak iznosi i Tot,
datirajui ga na otprilike 20. decembar 1486. godine
32
. Da je to njegova prva zvanina
poseta ugarskom kralju znamo po pievom tvrenju da ga Matija do tog trenutka nije
poznavao. Pogrena datiranja prethodnih naunika po Amadiju predstavljaju rezultat
njihove potrebe da hronologiju Bonfinijevog ivota po svaku cenu uklope u tadanja
datiranja ratnih dogaaja u kojima je Matija Korvin bio protagonista. Sam Amadio
zakljuuje da 1. januar, koji Bonfini navodi kao precizan datum promocije knjievnih
dela u Beu, po svakoj logici mora biti 1. januar 1487. godine.

Bonfinijevi motivi da otputuje u Ugarsku

Bez ikakve sumnje, Bonfinija je na put u Ugarsku podstaklo pre svega divljenje
prema Matiji Korvinu, ondanjem novom Avgustu i pokrovitelju pesnika, umetnika i
naunika. Uz to, ugarski kralj bio je heroj-zatitnik svekolikog hrianstva od turske
poasti i jeretika, te glavni rival rimsko-nemakom caru Fridrihu III o ijoj linosti

31
Isto.
32
L. Toth, Bonfini in Ungheria, Ascoli Piceno 1928, 7.
31
Bonfini, premda mu ne odrie izvesne vrline poput strpljenja, skromnosti i pobonosti,
nema preterano laskavo miljenje. tavie, u nekoliko navrata italijanski humanista
podvlai njegovu krutost, krtost, uskogrudost, te sebiluk i odsustvo bilo kakve viteke
crte u karakteru koja bi ga ponukala na portvovanu borbu zarad zatite hrianskih
naroda od Turaka, ili bilo kakav podvig od kojeg ne bi imao konkretne line koristi.
Potovanje i divljenje koje je Bonfini gajio prema Matiji Korvinu posledica su i
istorijskih okolnosti nadasve stalnog straha i nesigurnosti pred opasnou od turske
najezde od kojih su patili narodi naseljeni na obali Jadranskog mora, a posebno
stanovnici grada Rekantija. Amadio u svom delu iznosi niz citata iz spisa arhiviste
Franeska dal Montea (P. Francesco dal Monte Casoni, Santuario di Loreto e le sue
Difese Militari): detaljno se poevi od 4. marta 1475. godine prati prepiska
zvaninika Loreta, mesta nedaleko od Rekanatija u kojem je bilo smeteno uveno
katoliko svetilite, sa vlastelom i glavarima ostalih italijanskih gradova, a na temu
opravdane strepnje od najezde Turaka, te mera predostronosti i radova na fortifikaciji
koji su tim povodom preduzimani. Strah i uas, razume se, kulminirali su nakon turske
opsade i osvajanja Otranta
33
u julu i avgustu 1480. godine, nakon ega je papa zatraio, te
i dobio vojnu pomo i od Matije Korvina (a sve poto je primio dirljivi vapaj za
potporom od stanovnika Otranta tekst pisma u celini naveden je u Amadijevom delu
34
).
Sled dogaaja detaljno se prati sve do kraja 1486. godine kada, kako smo ve naglasili,
Bonfini i polazi put Ugarske.
Amadio potom istie vanost injenice da u Bonfinijevo vreme, a nakon smrti
pape Pija II u Ankoni, poslednje linosti dovoljno harizmatine da inspirie i organizuje
novi krstaki pohod, Italija, pa i Evropa ostala liena figure koja bi hrianske narode
uspeno ujedinila u ratu protiv nevernika. Takav vakuum probudio je u umovima
ondanjih, prvenstveno italijanskih, intelektualaca drevnu glad za novim herojem,
idealizovanom figurom spasitelja. Navodi zatim Amadio da je nareena enja za
mesijom vazda postojala, te istie univerzalnost nareene pojave, posebno u kriznim

33
Vie o tome: J. von Hammer, Historija Turskog /Osmanskog/ carstva I, Zagreb 1979, 228 230.
34
G. Amadio, La vita e l'opera di Antonio Bonfini, primo storico della nazione ungherese in generale e di
Mattia Corvino in particolare, Montalto Marche 1930, 101, 102.
32
istorijskim periodima. Podsea nas na glasovitu IV Vergilijevu eklogu
35
, na Konstantina i
natpis na njegovom trijumfalnom luku to velia vanost Boije volje
36
u pobedi nad
neprijateljem i slino. Upravo ta potreba inspirisala je Bonfinija da se uputi u Ugarsku i
Matiji Korvinu ponudi svoje iroko obrazovanje i spisateljski dar: u njemu je italijanski
humanista prepoznao heroja i mesiju tekog istorijskog trenutka u kojem se ondanja
Evropa nalazila, te je poeleo da njegovu linost i podvige perom uini besmrtnim.
Matija Korvin uveo je u ugarsku vojsku odrede peadije kao potpunu novinu;
suprotstavio je turskim janiarima takozvanu Crnu armadu u ije su redove ulazili
savreno obueni i disciplinovani ratnici sa visokim i strogim moralnim naelima;
pomirio je narod i plemstvo; uspostavio vladavinu prava i sproveo temeljnu reformu
zakona i sudstva nakon njegove smrti meu Ugarima se uvreila izreka nema pravde
od kako nema Matije. Stvorio je, jednom reju, snanu branu od svakog mogueg
neprijatelja. Amadio citira pojedina miljenja, prvenstevno Batustradino, po kojima je
Bonfini gajio nesumnjivu elju da poe stopama Tita Livija, istiui da su njega, kao i
antikog istoriografa, inspirisala snana rodoljubiva oseanja i ideja o besmrtnosti Rima,
ali da italijanski humanista, za razliku od svog prethodnika, nije mogao da se u toj tenji
nesputano izrazi jer ga je ograniavala injenica da pie o tuoj otadbini, te da slavi
poduhvate tek jedne linosti. Amadio otro kritikuje Batustradin stav istiui da on na
Bonfinijevo delo gleda pristrasno i oima savremenog Italijana. Podvlai, razume se,
jednostavnu injenicu da Bonfini ivi u XV veku, periodu kada je jo uvek iveo i cvetao
ideal svekolikog hrianstva, tzv. univerzalne hrianske monarhije sa epicentrom u
Rimu i linostima pape i rimskog cara. Bonfinijevi ideali su, kako Amadio istie,
Danteovi ideali: njegova domovina je Rim sa svojim antikim nasleem u novim,
srednjovekovnim okvirima kao posledicom brojnih varvarskih najezda. Osnovna potreba
takve domovine je zatita opteg interesa svih hrianskih naroda, a upravo Matija
Korvin bio je u Bonfinijevim oima linost dovoljno mona i harizmatina da tim
potrebama u datom istorijskom trenutku izae u susret.

35
Osim u toliko puta citiranoj i analiziranoj IV Vergilijevoj eklogi, ideja mesije provlai se, neto
diskretnije i stidljivije, i kroz I knjigu pesnikovih Georgika. Ovde Vergilije otvoreno aludira na linost
Oktavijana Avgusta kao spasioca Rima i ujedinitelja nakon munih digogodinjih graanskih ratova. Vie o
tome: Lucida intervalla 29 (1/ 2004), Milica Kisi, Orue krepkih teaka: Vergilijeve Georgike, knjiga I,
Beograd 2004, 79 111.
36
instinctu divinitatis
33
Uprkos, dakle, zbunjenosti pojedinih strunjaka pred Bonfinijevim zanosom i
entuzijazmom pri sastavljanju Rerum Ungaricarum decades (Amadio ovde ponovo
kritikuje Batustradin stav
37
) pred injenicom da kao da je piui esto sasvim
zaboravaljao da je u Ugarskoj tek stranac - sasvim je jasno da se italijanski humanista, u
svetlu maloas pomenute optehrianske ideje, strancem zapravo nije ni oseao.
Razume se, uloga mesije po svakoj logici bila je u hrianskom svetu najpre
namenjena rimsko-nemakom caru. Meutim, a kako smo ve pominjali, tu je titulu u
Bonfinijevo doba nosio Fridrih III, poslednji car koga je u Rimu krunisao papa i figura
teko uklopiva u ideal heroja-zatitnika. Bonfini ga slika vrlo realistino: plus
pecuniarum quam honoris appetens, ad magna christiane reipublice commoda, vel sua
vel aliena culpa, animum numquam extulit, invidus quandoque, nobilia aliorum
facinora intercepit
38
. Dakle, na prestolu rimsko-nemakog cara sedela je persona
pohlepna, koristoljubiva, liena portvovanosti i junatva, sklona da se besramno kiti
tuim podvizima. Bonfini u vie navrata podvlai i njegovu verolomnost, prevrtljivost,
krtost, te injenicu da je neretko nastojao da napakosti Matiji dok se ovaj, u ime svih
hriana, odvano obraunavao sa Turcima, te da je sve vreme pretendovao na ugarsku
krunu. Sve nareeno isprovociralo je najzad Matiju da trupe okrene protiv Fridriha i
poslednje godine ivota posveti osvajanjima po Austriji. Uzrocima i povodima rata
Bonfini posveuje znaajan prostor: vrlo briljivo i iznenaujue kritiki analizira
okolnosti pod kojima je sukob poeo. Iznosei podatke ostaje uzdran i oprezan, svaki
put naglaavajui da je do nekih informacija doao tek na osnovu tuih pria i da za njih
nema vrste dokaze. Vie je nego oigledno da se sa ratom ni najmanje ne slae on je,
uostalom, nanosio ozbiljnu tetu svim hrianskim dravama ali svejedno nastoji da o
njemu pie sine ira et studio, u emu na uistinu zadivljuju nain i uspeva.
Upravo po hriane kodljiv i opasan sukob Matije i Fridriha podstakao je papu
Inoentija VIII da ugarskom kralju 1486. godine uputi diplomatsku misiju na elu sa
Prosperom Kafarelijem. O ovoj linosti, svom zemljaku iz Askolija, Bonfini ima samo
rei hvale
39
, a na isti nain o njemu pie i u svom delu Symposion sive de Pudicitia
40
.

37
G. Amadio, 139 146.
38
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, ediderunt: Margarita Kulcsar et Petrus
Kulcsar, Akademiai Kiado, Budapest 1976, 73.
39
Isto, 105.
34
Takoe je vie no zanimljiva koincidencija da njih dvojica ugarskom kralju dolaze iste
godine. Mnogi sasvim umesno pretpostavljaju da je papa obojicu uputio u Ugarsku sa
zajednikim ciljem da, kao njeni zemljaci, izdejstvuju od Beatrie da se zaloi kod Matije
za odustajanje od vojnih operacija protiv Fridriha. injenica da je supruga imala snaan
uticaj na kralja bila je opte poznata, a o tome, uostalom, i Bonfini nairoko pripoveda:
Ne Mithridati quidem Hypsicrateam, que nunquam eum in bello deseruit, neque
Pompeio i civili perturbatione Corneliam tam gratam fuisse legimus, quam hanc Mathie
vidimus. Primis enim annis nullam noctem sine Beatrice transegit, at id ne ab rew
quidem; venustas nanque forme, dexteritas ingenii cum apposita elocuitione coniuncta
ipsum, mihi crede, Socratem in amoris estum coniecissent
41
; naglaava takoe da je
Beatrie izvrila ogroman uticaj na nain ivota koji je Matiji do njenog dolaska bio
svojstven, te da se on do te mere drastino izmenio da je ak, meu obinim svetom,
postao predmet poruge i zaradio epitet uxorius
42
(uprkos anahronizmu, ovo bi se
najpreciznije prevodilo kao papuar). Dakle, ba kao to je, dirnuta nesreom svojih
sunarodnika, upravo Beatrie izvrila presudan pritisak na supruga da poalje trupe u
odbranu Otranta, tako se papa s pravom nadao da bi bila kadra da ga odvrati i od daljeg
sukoba sa Fridrihom. U prilog pretpostavci da su Kafareli i Bonfini u Ugarsku mogli doi
sa identinom misijom svedoi i podatak da su se njih dvojica odlino poznavali i bili
bliski prijatelji: Bonfini je, kako je poznato, niz godina proveo u rodnom Askoliju i
oenio se svojom zemljakinjom iz patricijske porodice, upravo u vreme kada je Kafareli
tamo obavljao funkciju biskupa (do 1464. godine).

Okolnosti pod kojima je Bonfiniju dodeljen zadatak da napie
Rerum Ungaricarum decades

Poznato je da je Matija Korvin dugo traio pisca dostojnog da ovekovei njegove
podvige. Taj zadatak najpre je 1467. godine poverio Ivanu esmikom
43
, biskupu Peuja,
za koga i Bonfini ima samo rei hvale kada su njegovo obrazovanje i knjievni dar, a

40
Isto, 147.
41
Isto, 80.
42
Isto, 139.
43
L. Toth, Bonfini in Ungheria, Ascoli Piceno 1928, 5.
35
posebno besprekorno poznavanje grkog i latinskog u pitanju: Si Latine loquebatur, in
urbe Roma, si Grece, mediis natum Athenis affirmasses. Nil barbarici actio et oratio
redolebat. Natum ad carmen ingenium reputaveris; in prosa oratione non iniucundum
44
.
No, kako je poznato, mladi je neslavno zavrio 1472. godine: uplevi se ozbiljno u
politiku (ba poput Cicerona), stradao je beei pred Matijinim gnevom, a nakon propasti
zavere velikaa koju je predvodio sa svojim ujakom Ivanom Vitezom od Sredne.
Na Matijinom dvoru boravili su brojni italijanski humanisti i Bonfini svakako nije
bio prvi sa idejom da se poduhvati ovog ambicioznog istoriografskog zadatka.
Pomenuemo samo neke: Franesko incio Beninkaza, Franesko Bandini, Filipo Valori,
Tadeo Ugoleti, Aurelio Brandolini, Galeoto Marcio, Ugolino Varini itd. Meu njima
Matija je posebne nade gajio u pogledu Galeota Marcija, ali je ovaj na kraju uspeo da
iznedri tek neozbiljno anegdotsko delo De egregie, sapienter et iocose dictis et factis
serenissimi Regis Matthiae ad inclitum Ducem Joannem eius filium. Stoga je sasvim
umesno pretpostaviti da je, upoznavi se sa Bonfinijem pod okolnostima o kojima je ve
bilo rei, kralj najzad prepoznao linost dostojnu nareenog zadatka. U nauci postoje
razliita miljenja o tome koji je precizno angaman Matija ponudio italijanskom
humanisti nakon njihovog prvog susreta. Jedni tvrde da je dobio nametenje kraljiinog
privatnog itaa, drugi da mu je kralj uz to poverio i sitnije knjievne poduhvate poput
prevoenja Filostrata
45
. Sam Bonfini jasno kae: Nakon toga [kralj] mu [Bonfiniju] nije
dao odobrenje da napusti Be, ve ga je uz visoku novanu nadoknadu uposlio da, piui
usput ta mu se prohte, ita kraljici razliita literarna dela kako se ona, stalno pratei
Matiju na vojnim pohodima, ne bi sasvim otuila od knjievnosti i filozofije. Bonfini je,
iako protiv volje, prihvatio nametenje, te je, kako ne bi zalud traio vreme i dosaivao se
po vojnim logorima, naredna tri meseca posvetio prevoenju Filostrata na latinski. Najpre
je obradio Napuljske slike
46
, a potom ivote sofista i Pisma
47
. Dakle, prevoenje
Filostrata nije bio nikakav zadatak, ve njegov nain da to korisnije provede slobodno

44
A. Bonfinis, IV. 48.
45
G. Amadio, 152.
46
Ovo delo, danas pripisano istoimenom pievom zetu, Filostratu sa Lemna, kako mu i ime kae, detaljno
opisuje 64 umetnike slike iz jedne galerije u Napulju. Vrlo je interesantno za istoriare umetnosti jer daje
detaljan uvid u nain na koji su ondanji slikari tretirali brojne teme iz mitologije i svakodnevnog ivota.
47
A. Bonfinis, IV. 143.
36
vreme tokom neprijatnog boravka u vojnim logorima tokom opsade Bekog Novog
Mesta.
Kada su precizno Bonfiniju dodeljeni ast i zadatak da napie Rerum
Ungaricarum decades nije poznato. On sam tvrdi da je delo zapoeo neto pre Matijine
smrti. Izvesno je, dakle, da je za taj podvig zvanino ovlaen izmeu 1487. i 1490.
godine. Izvesno se zna i da je nakon Matijine smrti nastavio sa pisanjem, i to po elji i
nalogu novog kralja, Vladislava II Jagelonca. Takoe je oigledno da je, iako nije
pristigao na dvor u prvim talasima humanista koji su tamo hrlili iz Italije jer za boravak
na dvoru bilo je neophodno posebno odobrenje kraljevo za veoma kratko vreme stekao
veliko poverenje i simpatije Matije Korvina. Pretpostavlja se da se meu ostalim svojim
sunarodnicima, neretko nemoralnim, sklonim sitnim zavistima, pakostima, razmiricama i
podmetanjima, a na sve ne uvek ni dovoljno obrazovanima
48
, jednostavno istakao ne
samo temeljnim znanjem, ve i uistinu estitim i vitekim karakterom. Tako je za vrlo
kratko vreme kod Matije zadobio poseban status i svoje sunarodnike ostavio u senci.
injenicu da sam Bonfini nije prema Matiji gajio tek prolaznu, iracionalnu
oaranost, ve je u njemu uistinu, i pre nego to se sa njim zvanino upoznao, video
jedinu linost svoje epohe uklopivu u ideal herojske figure-zatitnika svekolikog
hrianstva, potkrepljuje i njegovo ranije delo Symposion, nastalo u Rekanatiju izmeu
1480. i 1485. godine. Delo obiluje neverovatnim brojem najsitnijih pojedinosti o ivotu
ugarskog kralja i njegove supruge koje nikako nisu izmiljene, ve su, po svemu sudei,
svedoanstva oevidaca iz kojih je Bonfini crpao knjievnu grau i sa kojima je morao
imati kontakta zahvaljujui injenici da je hriansko svetilite u Loretu svakodnevno
primalo ogroman broj hodoasnika i posetilaca iz inostranstva. Tako i pre nego to je po
prvi put otputovao u Ugarsku Bonfini iznosi zadivljujue minucioznosti
49
: da Beatrie
odlino poznaje dela slavnih antikih pisaca poput Vergilija i Cicerona; da teno govori
latinski; da je u prvo vreme braka sa Matijom sa njim i razgovarala na latinskom jer jo
uvek nije znala maarski; da ju je uasavala ugarska verzija latinskog, deformisana i
prepuna varvarizama; da je sanjala o tome da Matiji rodi slavne naslednike (jo uvek,

48
Amadio ak citira reenicu jednog ugarskog istoriografa koji, povodom boravka silnih Italijana na dvoru
ugarskog kralja, istie da su Ugari vazda bili skloni da olako nasednu na opsenarstvo i prevaranstvo
Italijana: Ungari enim italicae genti fraudem maxime obicere solent, G. Amadio, 154.
49
G. Amadio, 164 167.
37
razume se, ne sumnjajui, da nee imati dece); da se Matiji neretko obraala sa oe, a
on njoj sa keri sve zbog velike razlike u godinama meu suprunicima; da joj je
Matija, u svom odsustvu, poveravao upravljanje nad teritorijama osvojenim u Austriji; da
se humanista Galeoto Marcio neretko vladao veoma nedolino; da su Ugari generalno bili
izuzetno neumereni u jelu i piu; da je Matija u vie navrata bogato darivao Franeska i
ovanija od Aragona (sa tanim popisom poklona) i slino.
Dalje, Bonfinijev dolazak u Ugarsku dobrim delom zasnovan je i na poslovinom
italijansko-maarskom prijateljstvu. Odnosi izmeu Ugara i Italijana nisu, dodue, od
samog poetka bili takvi: veina ranijih istoriara, a potom i Bonfini, navode da Ugari
potiu od plemena Huna i Avara, tj. da su Italijanima mrskog, mongolskog porekla. Jedan
tamonji hroniar iz XI veka opisuje ih kao izrazito okrutan narod, gori od zveri, lien
svakog saoseanja i ljudsdkosti, a uz to ohol, prevrtljiv, nemut i sklon svakovrsnim
prevarama
50
. Njihova krvava haranja po gornjoj Italiji zapoela su 899. godine, nastavila
se potom do srednje Italije 940. godine, a 951. prodrli su i u Franaku. Konano im je
dalji prodor zapreio Oton I 955. godine, nakon ega su primili hrianstvo i vremenom
se transformisali. Kao uspomena na njihovo poreklo ostao je aglutinativni jezik koji
Bonfini, u humanistikom duhu, naziva lingua barbarica. Nakon nareenog perioda
nastupilo je sasvim prirodno zbliavanje izmeu dva naroda, a Bonfinijev odlazak Matiji
Korvinu i injenica da je ba jedan Italijan ovekoveio najsjajniji period ugarske istorije
svakako predstavlja kulminaciju bliskih i prijateljskih odnosa Italije i Maarske. Na sve,
piui Rerum Ungaricarum decades, Bonfini bez sumnje ide stopama velikog istoriografa
epohe Oktavijana Avgusta, Tita Livija: Budim je poput novog Rima, varvari sa kojima
ratuje negdanji Rim smenjeni su Turcima, a Matija Korvin je, upravo pout Oktavijna,
pokrovitelj umetnosti i nauke, vazda okruen ljudima od talenta. Bonfini, ba kao i
Livije, daje svom spisu strukturu dekada, samo ideal u sri njegovog stvaralatva nije
negdanja respublica Romana, ve respublica Christiana, te linost ugarskog kralja kao
zatitnika opteg interesa svih hrianskih drava.
Nisu, meutim, svi Bonfinijevi uvidi hvalospevni do te mere do koje to istiu
Amadio i njegovi prethodnici. O portretu, povremeno iznenaujue realistinom, samog
Matije bie rei neto kasnije, a ovom prilikom spomenuemo samo pojedine pieve

50
G. Amadio, 168.
38
opaske o mentalitetu i obiajima Ugara. Pravei, recimo, paralelu izmeu Ugara i eha, u
sklopu kratkog efektnog ekskursa tokom pripovesti o susretu Matijinom sa kraljem
Vladislavom u Olomucu, italijanski humanista istie lepotu, negovanost, te dopadljivost,
uglaenost i otvorenost eha. Segment zaokruuje njihovim poreenjem sa Ugarima, i to
ovim reima: Ugari su pak daleko siroviji, ogrubeli od ratovanja, strogog su i
povuenog dranja, nisu preterano raspoloeni prema strancima, zatvoreni su i poprilino
oholi i prepotentni, a odea i oprema za konje im je veoma luksuzna i skupocena. Sem za
oruje i hranu ne haju ni za ta, neustraivi su i ratoborni, uasavaju se mira i dokolice
tee samo asti i slavi i trude se da ih orujem dosegnu
51
. Vie je no oigledno da na
njih, uprkos isticanju pojedinih vrlina, ne gleda sa preteranom simpatijom.
Jo otriji je u opisu tvrdoglavosti, nazadnosti i ogranienosti Ugara, te njihovom
ilavom otporu svakoj novini koja bi mogla da ih uini rafiniranijim, a njihov stil ivota
kvalitetnijim. Evo kako Bonfini slika njihove reakcije na Matijina pregnua svakako
posledicu uticaja Beatrie Aragonske na kralja da svoje sunarodnike barem malo
izdigne iz prostote na koju su bili naviknuti: Ugari, nenaviknuti na uivanje i gotovo bez
ikakve politike kulture, jako su teko podneli sve ove promene. Ljutili su se zbog
krupnih izdataka, optuivali Matiju da se igra sa novcem, spoitavali su mu da je bilo
pametnije da su sve one silne poreze plaali zarad neeg smislenog i korisnog, a ne zarad
tatine i budalatina. Zamerali su mu da se odrekao tedljivosti i trezvenosti negdanjih
ugarskih kraljeva, napustio stroga moralna naela predaka, te usvojio feminizirane manire
i luksuz Italijana i Nemaca. Gunali su da je kralj upropastio zemlju stranim i enskastim
obiajima i jo mnogo toga, jer su uistinu teko podneli promene i sve ih olako
karakterisali kao loe. Matija je pak, kao zatitnik umetnosti i pokrovitelj talentovanih
linosti, osuivao prostotu i neukost svojih sunarodnika, te njihovo odsustvo elementarne
kulure i manira. Grozio se negdanjih sirovih i surovih obiaja, nastojao da kultivie
narod, plemie podsticao na obrazovanje u politikim naukama, bodrio ih da svako prema
svojim ogunostima poradi na preureenju svog ivotnog prostora. Trudio se da se Ugari
uglaenije ophode i civilizovanje odnose prema strancima, jer su on i njegovi

51
A. Bonfinis, V. 98.
39
sunarodnici ranije bili poznati kao poslovino ksenofobini. Pozivao ih je, jednom reju,
da se povedu za njegovim sopstvenim primerom
52
.
Dalje, uprkos injenici da u VIII knjizi na sva usta hvali disciplinu, entuzijazam,
spartansku izdrljivost i skromnost te visoka moralna naela ugarskih vojnika
53
, Bonfini
istovremeno ne preza od zastraujue naturalistikog prikaza slavlja i gozbe ugarske
vojske na elu sa Matijinim velikaima i vojskovoama Pavlom Kiniijem i Stefanom
Batorijem, a sve na bojnom popritu, meu leevima poginulih u bici kod Hlebnog polja
1479. godine: Na popritu bitke postavljene su, dakle, trpeze dok su okolo u ogromnom
broju leala trupla bukvalno gde god da se ovek okrene u krugu od oko 3 km, naleteo
bi na telesinu. Nakon to je iznesena hrana na stolove, vojnici su se pruili kraj njih i vino
i obrok ubrzo su ih sasvim okrepili i razgalili. Sa njima su obedovali i brojni doskoranji
zarobljenici to su nakon bitke takoe uestvovali u pljakanju turskog logora. Za
veerom se orila vojnika pesma i na licu mesta skladali su se stihovi u slavu pobede i
dvojice vojvoda, a kad ih je vino dovoljno ugrejalo, vojnici su skoili na noge i zaplesali.
Jo uvek naoruani igrali su uz opte ovacije i oduevljenje, trudili se da no uine to
nezaboravnijom izazivajui osmehe odobravanja prisutnih. Traili su i od Pavla da im se
pridrui, a on je ustao i stao u samu sredinu razigranih plesaa. Sa zemlje je zubima, ni
najmanje se ne pomaui rukama, sa hrpe neprijateljskih leeva podigao dva trupla i tako
ih drei ustro zaplesao dok su ga ostali posmatrali vie sa divljenjem nego smejui
se
54
.
Na isti nain muni su i prizori poetka Matijinog pohoda na Austriju 1477.
godine. Ve na poetku vojnih operacija kralj je poslao odrede lakih konjanika koje su
inili Srbi da, kao lako i brzo pokretna prethodnica, poharaju teritoriju ovostrane Austrije.
Za doaravanje njihovih zverstava i odsustva svake samilosti Bonfini, to je veoma
zanimljivo, koristi jake rei i slika veoma uznemirujue prizore upravo onakve kakvi se
u tekstu mogu pronai iskljuivo kada je re o turskim pohodima na hriane: Nakon to
se 15. jula stacionirao u ovom gradu, Raani su na svojim brzim i okretnim konjima
izvrili invaziju na ovostranu Austriju. Iako stanovnitvo gotovo i nije prualo otpor,
bespotedno su pljakali, palili sela, ubijali ljude bez obzira na pol i godine; gde god da

52
A. Bonfinis, VII. 135, 136.
53
Isto, VIII. 154.
54
Isto, VI. 113, 114.
40
su se obreli sejali su smrt; smatrajui da e se tako dokopati bogatijeg plena, radije su se
odluivali na pokolj nego na zarobljavanje; ognjem i maem opustoili su sve pred
sobom, poharali crkve i, lieni svake samilosti i ljudskosti, razarali i boansko i ljudsko
bez ikakve razlike. Lokalno stanovnitvo bilo je do te mere uasnuto i uplaeno da su i
okolni gradovi ponudili predaju
55
.

Bonfini i Livije

esta je je i ve okotala opservacija da je Tit Livije, rimski istoriograf iz Padove,
bio kako stilom i strukturom dela, tako i ciljem sa kojim je ono pisano glavni uzor
Bonfiniju pri sastavljanju Rerum Ungaricarum decades, a neretko se povlai i paralela u
odnosu Livije-Avgust i Bonfini-Matija Korvin. Odnos Livija i Avgusta i danas
predstavlja kljuno pitanje pri vrednovanju Livija kao istoriara
56
, a stavovi naunika
prilino su opreni. Za jedne je on sasvim politiki nezavisan u odnosu na princepsa i
takve zakljuke najee potkrepljuju uvenom Tacitovom reenicom (Anali, IV, 34).
Radi se o segmentu odbrane Kremucija Korda, istoriara i Tiberijevog savremenika, pred
optubom da odvie u svom opusu ceni Cezarove ubice. Kremucije Kord poziva se na
primer iz bliske prolosti, upravo na Livija koji nije prezao da otvoreno neguje i izraava
visoko miljenje o Gneju Pompeju, uprkos prijateljstvu sa Avgustom, posinkom
Pompejevog najljueg politikog protivnika Gaja Julija Cezara. Drugi pak svoj stav da je
Livije itav svoj spisateljski talenat upregnuo zarad velianja i propagande Avgustovog
reima temelje na pojedinim mestima u delu u kojima procenjuju da princepsu otvoreno
laska, ili mu se pak suptilno dodvorava. Nesumnjivo je da su Avgust i Livije bili u
prijateljskim odnosima, no danas je teko suditi do koje mere su njihove line relacije
uticale na objektivnost Livija kao istoriografa, a nadasve zbog injenice da su kljuni
delovi njegovog spisa upravo oni posveeni vremenu graanskih ratova, a kojima je
pisac bio oevidac na nesreu izgubljeni.
to se pak tie istorijske grae za Livijevo delo, izvesno se zna da su njegovo
vreme dokumenti i arhivska graa bili teko dostupni, te se on mahom koristio ve

55
Isto, V. 81, 82.
56
Tit Livije, Istorija Rima od osnivanja grada, predgovor i prevod: Miroslava Mirkovi, Beograd 1991, X.
41
postojeim istorijskim spisima, neretko ve delimino ili sasvim stilski uoblienim. Sam
kae da se sluio delima analista Valerijem Ancijom i Klaudijem Kvadrigarijem za
stariju epohu, a potom i Licinijem Macerom, Elijem Tuberonom, Antipatrom, Polibijem,
Katonom Starijim, Posejdonijem, Sizenom, Cezarom i Avgustovim memoarima
57
.
U literarnom pogledu Livije je jo u antiko doba svrstavan meu najbolje pisce.
Kvintilijan, profesor retorike, njegov raskoan stil karakterie kao lactea ubertas
(mleno obilje) i stavlja ga rame uz rame sa Herodotom. Jednako laskavo miljenje o
njemu imao je i Seneka
58
: Ut est natura candidissimus omnium ingeniorum aestimator
Titus Livius, a isto tako o njemu se, puni zanosa, pohvalno izraavaju Plinije Mlai i,
znatno docnije, Dante. U stilskom pogledu Livije svakako sledi Ciceronov primer, ali sa
manje matematike preciznosti i strogosti, a vie lepravosti, to, uostalom, i prilii delu
koje pie. U Rimu njegovog vremena, naime, dralo se da ukoliko neko pie o
dogaajima o kojima su ve pisali drugi, onda treba da ih nadmai ne istinitijim nego
lepe napisanim prikazom
59
. Neke principe, nadasve dramatinu naraciju istorijskih
zbivanja protkanu tragikim patosom, Livije preuzima od helenistikih istoriografa.
Takoe u delo neretko inkorporira itave, esto sasvim izmiljene, govore i to najee
pri opisivanju toka pregovora, unutranjeg politikog ivota Rima ili zarad stvaranja
vernijeg portreta neke linosti.
Da krenemo sada u paralelnu analizu Bonfinija i njegovog istoriografskog dela:
italijanski humanist jeste, bez sumnje, veoma drag Matiji Korvinu i oni su u prijateljskim
odnosima. Delo obiluje brojnim panegiricima ugarskom kralju, ali se takvim, uostalom
sasvim oekivanim optim mestima, otro suprotstavljaju i veoma iznenaujui
realistini uvidi u njegovu linost i postupke, bez zazora se slikaju kraljeve mane, pa ak
iznose i neprijatne pojedinosti i kritikuju pojedini potezi. O poreretu Matije Korvina u
Rerum Ungaricarum decades bie zasebno rei neto docnije. Bonfinijevo delo je, na
koncu, sauvano u celini tu su, dakle, i oni segmenti koji u Livija nedostaju, nadasve
dobar deo IV dekade i polovina V u kojima se opisuju dogaaji kojima je pisac i sam bio
oevidac i njegovo nam je svedoanstvo vie nego dragoceno, te nareeni segmenti bez

57
M. Budimir M. Flaar, Pregled rimske knjievnosti (de aucoribus Romanis), Beograd, 1996, 399.
58
G. Amadio, 209.
59
Tit Livije, Istorija Rima od osnivanja grada, predgovor i prevod: Miroslava Mirkovi, Beograd 1991,
XXV.
42
ikakve sumnje predstavljaju izuzetno vaan istorijski izvor. Za starije periode ugarske
istorije Bonfini se, ba poput Livija, u sastavljanju Rerum Ungaricarum decades oslanja
na spise ranijih analista. Ipak, neretko prema njima zauzima zdrav oprez i distancu. este
su u prve tri dekade formulacije poput: ineptos et somniculosos Annalium scriptores non
sectamur; si quid Ungarorum Annalibus tribuendum est; si Ungarorum credendum
est Annalibus i slino. U pogledu pak dogaaja iji je i sam bio savremenik (a koji
uostalom jesu tema IV dekade osnovnog predmeta ove disertacije), ali kojima nije bio
direktan oevidac ili o njima nije imao dovoljno pouzdanih podataka, Bonfini zauzima
jednako uzdran stav i ne libi se da naglasi kako neto ne zna zasigurno, ili kako mu
pozadina kakvog zbivanja nije sasvim jasna i shvatljiva.
Pri sastavljanju Rerum Ungaricarum decades, Bonfini se, osim antikim piscima
poput Herodota, Strabona, Plinija, Plutarha, Livija i Cezara, slui i Jordanesovim delom
De origine actibusque Getarum iz VI veka (posebno u segmentu posveenom istoriji
Huna i Gota). Piui o Langobardima i Avarima oslanja se na spis Pavla akona iz VIII
veka Historia Langobardorum, a za istoriju Franake slui se Ajnahardovim delom iz IX
veka Vita Karoli Magni. Osnovni pak njegov izvor za istoriju Ugarske predstavlja
Turocijeva hronika, za koju se pretpostavlja da je tampana 1488. godine
60
. Koristio je
takoe i dela Otona Frajzinkog (Chronicon seu rerum ab initio mundi ad sua usque
tempora libri octo iz XII veka), Andrije Dandola (Istorija Venecije iz XIV veka), Marina
Sanuda (Istoria del regno di Romania sive regno di Morea iz XIV veka), Flavija Bjonda
(Historiarum ab Inclinatione Romanorum Imperii i Italia illustrata iz XV veka), kao i
Eneje Silvija Pikolominija, potonjeg pape Pija II (itav segment III knjige III dekade
Bonfinijevog dela naslovljen De Bohemorum origine ac gestis preuzet je iz
Pikolominijevog dela De duobus amantibus
61
, popularne golicave ljubavne pripovesti o
Eurijalu i Lukreciji, koje se potonji papa docnije stideo).
Upravo poput Livija, Bonfini organizuje 45 knjiga svog spisa u dekade, a naracija
mu je, ponovo u duhu antikih majstora, neretko protkana brojnim ivopisnim realnim ili
izmiljenim govorima. to se stila i jezika tie, pisac u duhu svog humanistikog
obrazovanja uzore trai u antici, a ne u iskvarenom latinitetu srednjovekovnih

60
L. Toth, 10; G. Amadio, 226.
61
L. Toth, 12.
43
knjievnika. Njegov jezik najvie podsea upravo na Livijev, ali povremeno i na
Cezarov. Katkad su njegove reenice raskone i komplikovane, katkad perfektno logiki
ustrojene i odsene poput Cezarovih. U veini sluajeva pridrava se pravila klasine
latinske sintakse, ali je s vremena na vreme, upravo u duhu srednjeg veka, prema njima
krajnje leeran. U tekstu IV dekade postoji i niz drugih primera jezikih deformacija
karakteristinih za srednji vek i sve e one biti identifikovane, te podrobno komentarisane
u okviru poglavlja posveenom jezikoj analizi. Kako emo imati prilike da uoimo, IV
dekada obiluje i brojnim grecizmima i onima zvanino zabeleenim u renicima
klasinog, poznog i srednjovekovnog latinskog jezika, ali i onim koji to nisu to je, po
svemu sudei, posledica injenice da je Bonfini i ovim jezikom sjajno vladao, te bio autor
prevoda nekolicine dela sa grkog na latinski jezik. U tekstu emo, to je posebno
zanimljivo, naii i na latinske rei i izraze koji nisu nikada zvanino zabeleeni u
vokabularu srednjovekovnog latiniteta.

Na emu se zasniva uvreena ideja da je Bonfini na ugarski dvor doao
na izriit poziv Matije Korvina

U nauci postoje razliita miljenja o tome koliko se puta Bonfini vraao u
Rekanati nakon svog prvog putovanja u Ugarsku, pre nego to se u Budimu trajno
nastanio. Najprihvatljivije deluje Amadijeva teza
62
da se pisac u domovinu najpre vratio
krajem 1487, odnosno poetkom 1488. godine kako bi obavio sve vane poslove
neophodne za skoro preseljenje, te da bi dao otkaz na mesto predavaa u Rekanatiju.
Drugi put vratio se krajem 1488. godine i to da bi pribavio grau i literaturu na temu
antike Panonije, korisne za pisanje Rerum Ungaricarum decades. Svakako se, kako je
ve naglaeno, sluio spisima ugarskih analista, ali je ovde pribavio i drugu literaturu,
prvenstveno dela antikih autora. Amadio naglaava da se sva potrebna dela svakako nisu
mogla nai u Korvinovoj biblioteci, te da je Bonfini verovatno pribavio i istoriografske
spise humanistikih pisaca za koja je smatrao da su mu mogla biti od pomoi. Takoe
dri da je Bonfiniju u potrazi za knjigama pomagao i stariji sin Franesko koji je u to
vreme ve bio zavrio studije medicine. Poslednju pretpostavku bazira prvenstveno na

62
Vie o tome: G. Amadio, 214 220.
44
injenici da je prisustvo Bonfinija, ba u drutvu sina, sasvim pouzdano zabeleeno 16.
jula 1489. godine u svetilitu u Loretu (Bogorodiinoj crkvi u Loretu), prilikom
sprovoenja obreda egzorcizma nad izvesnom Antonijom, suprugom nekog Pjetra
Torselinija iz Grenobla, grada u Francuskoj
63
. Upravo citirajui isti izvor, Amadio
naglaava da je dotini pisac, nabrajajui svedoke obreda, pomenuo i Bonfinija kao
dugogodinjeg predavaa u Rekanatiju koji: ad serenissimum Matthiam regem Ungariae
ab ipso arcessitus abiit, cui praeter caetera Ungaricae Monarchiae decades inscripsit.
Amadio upravo u ovome vidi poreklo uvreene zablude da je Bonfini i na svoj prvi put u
Ugarsku otiao na zahtev i konkretan poziv kraljev: verovatno je pisac, pri svom
poslednjem povratku u Rekanati, kao izgovor to ne moe da nastavi sa poduavanjem
naveo injenicu da ga Matija trai / treba u Ugarskoj (ital. e stato richiesto). Potonji
istoriari, objanjava dalje Amadio, znali su zapravo samo za jedno putovanje Matijino u
Ugarsku, te su tako pogreno izveli zakljuak da je upravo taj njegov odlazak bio na
izriit kraljev poziv. Tako, kae Amadio, izvesni kasniji istoriograf Kalkanji, prevodei
maloas citiran odlomak sa latinskog na italijanski, za latinsko arcessitus koristi
italijansko chiamato, to dodatno pojanjava korene nareene zabune i ini Amadijevu
teoriju vrlo verovatnom.
Portret Matije Korvina

Ve je ranije bilo rei o tome da je Antonio Bonfini svojevremeno ugarskom
kralju u Recu predstavio svoju knjiicu o poreklu loze Korvina. Isto ovo delo, pisac je
docnije inkorporirao u IV i IX knjigu III dekade spisa Rerum Ungaricarum decades.
Ovde on iznosi podatke da loza Hunjadi potie od drevne rimske familije Valerja
Korvina (otud, toboe, i predstava gavrana na kraljevom porodinom grbu: lat. corvus, -i,
m. gavran), ne libei se da ih potkrepi lanim epigrafskim spomenicima, navodno
pronaenim na teritoriji Panonije. U nareenom segmentu moemo proitati i da Bonfini
Rumune iz Transilvanije tretira kao direktne potomke legionara i kolona cara Trajana i
potonjih rimskih imperatora koji su naseljavali negdanju provinciju Dakiju. Bonfini
takoe iznosi sasvim pogrenu etimologiju toponima Panonija, povezujui ga sa imenom

63
Amadio ovde u celini citira zanimljiv segment iz dela Teatro Storico della S. Casa Nazarena del
Martorelli, pisca irolama Anelite, sa detaljnim prikazom isterivanja 7 razliitih demona poimence koji
su, navodno, zaposeli nesrenu enu.
45
drevnog boanstva Pana. Ovakvim pristupom, sasvim se uklapa u ablon tipinog
dvorskog istoriara iz epohe Renesanse koji, kako bi proslavio svog vladara, mirne due
objavljuje potpune izmiljotine.
64

I bez sumnje, italijanski humanista u vie navrata (posebno u IV dekadi koja i
jeste posveena vladavini Matije Korvina) iznosi itave panegirike ugarskom kralju, te
otud i uvreen, premda olako donesen sud, da on u svom delu pred itaoce iznosi krajnje
neobjektivan i idealizovan portret ove linosti.
65
Premda i inae svaki istorijski izvor
valja itati i eksploatisati sa zdravom dozom opreza, te ga posmatrati kao tek deli
mozaika ijom briljivom rekonstrukcijom samo nasluujemo istinu o prolosti, ipak
itajui IV dekadu Bonfinijevog spisa neretko ostajemo iznenaeni smelou pisca, a
naa oekivanja da o kralju sluamo iskljuivo dodvorike floskule i hvalospeve postaju
prijatno izneverena. Budui da se u dosadanjoj literaturi posveenoj Bonfiniju i spisu
Rerum Ungaricarum decades neprekidno istie da italijanski humanista neumereno hvali
i idealizuje Matju Korvina (to je, uostalom, i maloas naglaeno), pokuaemo ovde da,
nakon detaljne konkretne obrade i prevoda IV dekade, iznesemo nekolicinu epizoda koje
ilustruju upravo suprotno, te da na taj nain dokaemo kako se pisac, uprkos nespornom
divljenju prema kralju, ipak trudio da o njemu pie sine studio.
Prva od njih svakako je opis neuspele osade Zvornika 1465. godine koja je
okonana optom pometnjom ugarske vojske na sam pomen mogueg Mehmedovog
dolaska, te haotinim povlaenjem Matije i njegovih saboraca, takvim da su beei
glavom bez obzira pred bedemima grada ostavili skupocene topove, opsadne sprave i
sveukupnu vojnu opremu. Bonfini se ni najmanje ne ustee da itav dogaaj nazove
sramotnim: Tako se silom prilika zgodilo da oba vladara podele istu sudbinu: ba kao
to je svojevremeno Mehmed kod Jajca ostavio opremu i topove na sam pomen Matijinog
imena, tako se sada i ugarska vojska zahvaljujui Emeriku sramno dala u beg pred
Zvornikom.
66
Pisac, istina, svaljuje deo odgovornosti na Emeriika, jednog od kraljevih
vojnih zapovednika koji je pri opsadi grada bio teko ranjen i ak izgubio jedno oko,

64
L. Toth, 17.
65
P. Rokai Z. ere T. Pal A. Kasa, Istorija Maara, Beograd 2002; L. Toth, Bonfini in Ungheria,
Ascoli Piceno, 1928; G. Amadio, La vita e l'opera di Antonio Bonfini, primo storico della nazione
ungherese in generale e di Mattia Corvino in particolare, Montalto Marche 1930; I. D. Lazar, Antonio
Bonfini, storico umanista Ascolano, traduz. Tamas Laszlo Simon, Ascoli Piceno 1993.
66
A. Bonfinis, I, 4
46
epizodu donekle ublaava reminiscecijom na slian beg Turaka pred zidinama Jajca, no
otar i beskompromisan izbor epiteta u sintagmi turpis fuga ostaje duboko urezan u
svest italaca.
Pisac se takoe ne libi da ilustruje prilinu svirepost i likovanje Matijino pri
porazu i zarobljavanju ekog odmetnika vehle. Pred itaoce kao na kakvoj pozornici
izranja plastina kompozicija od 250 razapetih izgrednika sa voom u sreditu, namerno
tako izloenih pred bedemima Kostolanja da itav uasni prizor iz grada mogu da prate
ostali pobunjenici. Nakon sasvim oekivane predaje, doznajemo da ih Matija preputa
prefektu Mihailu oboru, ozloglaenom ugarskom Drakonu, a ovaj tih preostalih 300
mukaraca i 200 ena kanjava tajnim utapanjem u Dunavu, postepeno, u malim grupama
i sve pod krinkom da ih toboe oslobaa. Bonfini takoe ne izostavlja podatak da se
sauesnitvo pomenutih 200 kurtizana sastojalo tek u tome to su mrtvog vehlu
oplakivale: trecenti ibi capti sunt, ducente vero muliercule, que pari scelere victum
queritabant.
67

Jednako iznenaujua je i epizoda iz Matijinog krstakog pohoda protiv
negdanjeg tasta, ekog kralja ora Poebrada, 1468. godine. Naime, nakon nekoliko
neuspenih pokuaja pregovora, Matija i Poebrad pri jednom od svojih susreta nastoje
da pitanje eke jeresi razree na uistinu zbunjuju nain dvobojem dvorskih luda to
razume se, makar bilo i neslana ala, izaziva zgroenost prisutnog papskog legata, a
Matiju i itav njegov pohod na eku, pa ak i odnos prema jedinoj ispravnoj
katolikoj veri oslikava kao poprilino frivolne. Citiraemo prevod nareenog segmenta,
inae u originalu jeziki besprekornog, te zadivljujue ivopisnog i efektnog
68
: Izmeu
dva logora podignut je ator za odravanje pregovora, a oni su se odvijali i nasamo i u
prisustvu plemia i nisu proli bez estokih rasprava. Organizovana je i sveana gozba, a
svakako vredi ispriati ta se na njoj zbilo: piru su prisustvovale i dvorske lude jedna
Poebradova, druga Matijina, sa ciljem da svojim dosetkama barem malo ublae
ozbiljnost situacije. Meu ostalim satrapima bio je tu i gubernator ekog kralja po imenu
Zdenko, pristalica katolicizma i vrlo naklonjen Korvinu. Gubernator, inae vrlo duhovit
ovek, u jednom trenutku obratio se obojici vladara sa aljivim predlogom da se verski

67
A. Bonfinis, I, 7.
68
A. Bonfinis, I, 29, 30.
47
spor razrei dvobojem dvorskih luda, te da ishod odlui koja je verzija katolianstva
ispravna. Oni su predlog veselo prihvatili i svaki je dobacivanjima i aplauzom bodrio
svoju ludu na megdan. Lude su pokazivale jednaku sranost, Poebradova je, dodue,
bila znatno krupnije grae, ali se nije moglo sa sigurnou suditi o njihovoj snazi.
Svejedno, veina se kladila da e zbog neverovatne korpulentnosti pobediti Poebradov
ovek. Tako su se lude uhvatile u kotac uz glasno navijanje prisutnih, a na potpuni uas
papskog legata koji je sa gorinom posmatrao to neozbiljno poigravanje sa vanim
verskim pitanjem. Svi su se namah uozbiljili kao da rvanje dve lude uistinu odluuje o
spasu tela i dua tolikih ljudi, a takmaci su se dali u borbu trudei se iz petnih ila.
Tobonji dvoboj tekao je u neizvesnosti as je delovalo da e eh nadvladati Ugarina,
as obrnuto, kako god, obojica su se tukli i rukama i nogama uz bodrenja i povike sa svih
strana. Najzad, kao nadahnut boanskom silom, Ugarin je uspeo da podigne ogromnu
telesinu svog protivnika i taman se bio spremao da ga svali na zemlju, kad se sa strane
umeao neki eh i udario ga kako bi spreio da mu sunarodnik bude oboren. Na to je
pritrao Zdenko, sudija dotinog nadmetanja, i raspalio amar izgredniku, na ta je nastao
opti mete i svi su ve bili podigli na oruje. Situacija se izgladila tek na intervenciju
Matije i Poebrada, pa su svi ubrzo ponovo u miru seli za sto. Poto je guva utihnula,
eki kralj se kiptei od besa obratio gubernatoru: Samo da zna, Zdenko, nikad ti neu
zaboraviti to to si danas ugrozio dobre i prijateljske odnose mene i mog sina, to to si
meu nama gotovo izazvao oruani sukob! Srea tvoja da je Matija sad ovde prisutan,
samo zbog toga nee biti kanjen. Prei u ti preko svega iskljuivo iz potovanja prema
njemu! Gozba se tako zavrila bez ikakvog razreenja problema i svaki se kralj vratio u
svoj logor.
Sledi zatim i Bonfiniijevo detaljno izlaganje na temu masovne zavere koju su
protiv kralja, pod vostvom Ivana esmikog i njegovog ujaka Ivana Viteza od Sredne,
negdanjeg vaspitaa i najvernijeg saradnika Matijinog, podigli ugarski plemii 1471.
godine. Italijanski humanist ne preza od toga da na ovom mestu eksplicitno iznese sliku
koju su o kralju imali njegovi najbliskiji saradnici: Uopteno gledano, itav plemiki
stale video je u Matiji nasilnika i tiranina koji se vie nije ni trudio da tu injenicu
sakrije, ve je otvoreno podrazumevao slepu poslunost na svaki svoj mig. Saradnici i
glavari, svojevremeno od velikog uticaja na kralja, sada su se oseali ponieno i teko
48
podnosili takvu promenu.
69
Obraajui se poljskom kralju Kazimiru sa molbom da u
Ugarsku poalje svog sina kako bi on, nakon Matijinog svrgnua, postao novi vladar,
negdanji Korvinovi saborci, kako prenosi Bonfini, izgovaraju i ove, vrlo uvredljive rei:
Istakli su da su svojevremeno nepromiljeno za svog vladara proglasili Korvina, oveka
neznatnog porekla, a da se on ubrzo pretvorio u tiranina jer, budui da nije bio plave krvi,
nije ni umeo da se nosi kao kralj. Poalili su se da se Matija ustremio ne samo na
neprijatelje, ve i na svoje ljude da je sopstvenog ujaka, to mu je i pomogao da doe
na presto, uhapsio, te na kraju i izazvao njegovu smrt; da se sada na isti nain okrenuo
protiv oevih prijatelja koji su ga sve vreme uvali, potovali i nisu ga naputali ni u
najveim nevoljama i opasnostima; da je ak uzurpirao i crkvenu vlast, obruio se na
svetenstvo oduzimajui mu prihode i tako prekoraio granicu svetovne moi da je,
jednom reju, sasvim izgubio razum.
70
Opisujui pak kako se Matija izborio sa zaverom,
Bonfini zauzima u najmanju ruku ambivalentan stav. Nakon ganutljivog prizora
kraljevog zapravo promiljenog i tendencioznog pomirenja sa Ivanom Vitezom od
Sredne, pisac nas obavetava da ga je Matija, upravo kada je opasnost najzad ukonjena,
ipak prevario i uhapsio. To je starcu, premda ga je kralj, svladan seanjem na njegove
velike zasluge i podvige, brzo oslobodio, samo ubrzalo kraj. Iako svesno trai
(neubedljivo) opravdanje za Matijine osvetoljubive i rune postupke, Bonfini se ne libi da
ih u celosti pred nas iznese.
Najzad, za Bonfinijev portret ugarskog kralja veoma je interesantan i
iznenaujue realistian prikaz njegove smrti. Matija sa ovog sveta odlazi lien, usled
tekog modanog udara, moi govora, krkljajui i stenjui danima, dok se oko njega
tiskaju prestraeni i zbunjeni lekari, te pogrueni saradnici koji se, iz preteranog
strahopotovanja, ne usuuju ak ni da mu priu ili mu na ma kakav nain ublae muke.
Telo preminulog vladara, presvueno u sveanu odedu izloeno je potom javno na
grimiznom odru, ali je, kako nas informie pisac, iako ispranjeno od drobi, brzo poelo
neprijatno da zaudara, te je stoga zatvoreno je u zapeaen koveg i predato Aladaru
Bodogaparu, a on ga je otpremio u Stoni Beograd, gde je trebalo da se potom odri

69
A. Bonfinis, III, 42.
70
Isto.
49
sveani sprovod.
71
Bonfini, dakle, i ovim konanim naturalistikim opisom podvlai da
je kralj bio daleko od sveca.
Sumirajui na koncu svoje utiske o pokojniku, italijanski humanista na kraju VIII
knjige slika njegov sveobuhvatni portret. Uz brojne nesumnjive vrline, navodi i da je
kralj neretko je uivao u pijanstvu, te bio veoma temperamentan i sklon da se estoko
naljuti.
72
Istie potom da mu je mana bila izvesna nestalnost u ljubavi prema
prijateljima, koje je neretko znao prestrogo da kazni. Ipak, ukoliko mu je neko bio
posebno drag, potedeo bi ga pri prvoj izdaji ili prestupu. Uhvativi ga ponovo u istoj
pogreci, nije imao ni najmanje milosti.
73
Bonfini potom kae i da su najbliskiji kraljevi
prijatelji i saradnici bili upravo oni koje je izvukao iz siromatva ili ih je od neznatog
porekla uzdigao do visokih dravnih poloaja. Time, tendenciozno ili ne, otkriva kako su
Matijinoj sujeti ipak najvie imponovale linosti koje su delile sudbinu blisku njegovoj.
Na slian trag pri analizi kraljevog psiholokog profila navodi i injenica, a Bonfini je u
tekstu u vie navrata istie, da mu je najdrai prijatelj i saradnik bio i, bez ikakve
konkurencije, ostao kvestor Urban, linost sjajnih intelektualnih kapaciteta, ali izuzetno
skromna, neambiciozna i povuena, takva da je svoje vrline i sposobnosti radije skrivala
umesto da ih u svoj njihovoj gizdavosti otvoreno pokazuje i istie.
74
Najzad, iako u
zavrnom portretu podvlai kako Matija nije guio slobodu govora i iskrenost svojih
saradnika
75
, Bonfini nas je ve objektivno i podrobno obavestio kakvu su za Korvinove
vladavine, upravo zbog odve britkog jezika, sudbinu doivele izuzetne linosti poput
Ivana esmikog, Ivana Viteza od Sredne ili kalokog nadbiskupa Petra.

Bonfini i Vladislav II Jagelonac

Nije poznato da li se Bonfini ikada vie vraao u Italiju nakon 1489. godine.
Godinu dana kasnije, dok je on vredno sastavljao Rerum Ungaricarum decades, Matija
Korvin iznenada je umro od modanog udara. Usledio je nestabilan period unutranjih
nemira i borbe za presto. U tim razmiricama obelodanilo se da Beatrie Aragonska nema

71
A. Bonfinis, VIII, 163.
72
Isto, 166.
73
Isto, 167.
74
A. Bonfinis, V, 103.
75
A. Bonfinis, VIII, 168.
50
dovoljnu podrku lokalne vlastele: upravo oni koji su za Matijine vladavine tajno ili
otvoreno bili estoki protivnici njenog snanog uticaja na kralja, neprijatelji drastine
promene naina ivota i naglog uvoenja tekovina italijanske renesanse u Ugarsku sada
su joj preko noi sasvim okrenuli lea. Kraljica je tako na koncu bila prinuena da se
1496. godine posramljena vrati u Italiju, gde je i umrla u manastiru 13. septembra 1508.
godine.
Ugari su, kako je to podrobno izloio Bonfini u poslednje dve knjige IV dekade,
za novog kralja izabrali Vladislva II Jagelonca, ve ekog kralja i sina poljskog vladara
Kazimira IV. Vladislav je odlino poznavao Beatrie, ali ju je u pogledu braka, uprkos
obeanjima, na kraju izigrao. Pretpostavlja se da su osnovni razlozi za to bili kraljiina
preterana rasipnost, neraspoloenje ugarskog plemstva prema njoj, te nadasve injenica
da nije mogla imati dece. Sa Betriinim padom u nemilost usledilo je i sasvim oekivano
slabljenje poloaja i ugleda italijanskih humanista u Ugarskoj mnogi od njih izgubili su
sve preanje privilegije.To se, na sreu, nije dogodilo i Bonfiniju: Vladislav ga je,
naprotiv, podsticao da nastavi sa pisanjem Rerum Ungaricarum decades. Sam Bonfini u
V dekadi pripoveda da mu je nakon smrti kraljevog oca, Kazimira IV, bio dodeljen
zadatak da preminulom sastavi i izloi posmrtni govor. Vladislav je i nekrologom i
Bonfinijem bio do te mere zadovoljan da mu je iste te, 1492. godine, posebnom poveljom
dodelio titulu plemia. Italijanski humanista je, uostalom, upravo Vladislavu zvanino
posvetio Rerum Ungaricarum decades, verovatno izmeu ostalog i zato da bi neometano
nastavio sa radom na spisu koji je, uprkos povremenoj britkosti i neoekivanoj
objektivnosti, ipak veliao pokojnog Matiju i njegovu suprugu. Direktna posveta njima
izvesno bi izazvala podozrenje i jed novog ugarskog vladara. Na ovom mestu emo,
budui da se radi o veoma vanom dokumentu, u celini citirati povelju kojom je
Vladislav Bonfinija darivao plemikom titulom
76
:
Uladislaus Dei gratia Rex Hungariae, Bohemiae, Croatiae, Ramae,
Serviae, Galitiae, Leomeriae, Cumaniae, Bulgariaeque; nechon Slesiae, et
Lucemburgensis Dux, Marchioque Moraviae etc. omnibus Christi fidelibus praesentibus,
et futuris praesentium notitiam habituris salutem in omnium Salvatore. Cum splendor
omnis, ac vera nobilitas e virtute proficiscatur, et ex ea maxime, quae aut militia, aut

76
Tekst povelje, upravo kako je naveden, preuzet je iz: G. Amadio, 224, 225.
51
scientia comparatur; ac virtutis praemium sit honor, nihilque magis bonum Regem
addeceat, quam virorum merita pensitare, et pro dignitqte cuiusque virtutem colere, et
ornare, ne ilia praemio defraudata languescat, et cum ignavia vitium afferatur, Nos ultro
Antonium Bonfinium civem Asculanum, serenissimo olim Matthiae regi praedecessori
nostro carissimum, virum doctissimum, omnium bonarum artium cognitione praeditum,
et utraque lingua praestantem, de Majestate nostra, ac universa Hungaria optime
meritum, quando ab origine mundi ad nostra usque tempora nos, ac Hungaros nostros
perpetua illustravit historia; Hermogenem, Herodianum, Philostratumque e Graeco in
Latinum transtulit, Architecturam, et multa diversaque volumina edidit, in primis nostra
quacumque possumus nobilitate donamus, quamvis genere, suapte virtute,
elegantissimisque operibus sat ubique gentium nobilis esse videatur, et inter nostros
egregios nobiles familiares aggregamus, adscribimus, et adnumeramus; palique
nobilitate filium Franciscum, et fratres, cum universa poster it ate decoramus: et in
huiusmodi nobilitatis testimonium, haec arma sponte damus, et concedimu quae ex Stella,
in coelestino campo radiante, et Boheimico Leone, librum cum adamantino annulo
sustinentes constant, veluti in capite literarum picta sunt. Quae quidem arma domi
militiaeque, ac in omni politico militarique apparatu, et ubicumque, et quomodocunque
voluerit, ut sibi suisque posteris gestare liceat, libentissime permittimiis, concedimus, ad
gratissimae voluntatis nostrae testimonium, ac fideliiatis et virtutis suae ornamentum.
Quin etiam cum omni iure, privilegio et immunitate, sincerae nobilitatis titulum armaque
ista concedimus, quibus coeteri proceres, nobiles, milites et clientes Regni nostri ex iure
et consuetudine uti, frui et gaudere consueverunt. Deinde, veluti opera sua plene
testantur, eumdem Antonium immortalitatis artificem, bonum poetam, elegantem
historicum et. oratorem optimum pronuntiamus, edicimus et declaramus; quod et
doctissimi viri, qui citra invidiam loquuntur, omnes plane fatentur. Et quamvis hos ttulos
studiosorum prius iudicia tribuerunt, nostra tamen consimili sententia et auctoritate
munimus; donamus corona, laurea et cum cultu et habitu, gestandi auri potestatem
concedimus, ut splendido cultu aurea magis ingenia inter homines enitescant. In cuius rei
fidem, memoriam, corifirmationemque perpetuam, praesentes nostras litteras fieri
iussimus, manum nostram apposuimus, nostrique sigilli appensione munivimus. Datum
52
Budae, die Octobris X, anno Domini MCCCCXCII, Regnorum nostrorum Hungariae etc.
anno III, Bohemiae vero anno XVII, Uladislaus Rex.
Zabeleen je podatak da je Bonfinijevo delo prepisivano jo za njegovog ivota:
1494. i 1495. godine spominje se u knjizi dvorskih trokova izdatak za prepisivanje
Rerum Ungaricarum decades
77
. Za posao kopiste odabran je ovani, jedan od bliskih
saradnika i roaka Vladislava II Jagelonca, a kao materijal pominje se najfiniji pergament.
Bonfinijeva pripovest zavrava se na kraju 1495. godine, odnosno na samom
poetku 1496. i zaokruena je zasedanjem dijete koja je zapeatila poloaj Beatriin na
ugarskom dvoru i negdanju kraljicu primorala da se postiena vrati u Italiju. Za
Bonfinija se zna da narednih nekoliko godina nije proveo na dvoru kako je to bio sluaj
sa ostalim humanistima ve u Budimu, u krugu svoje porodice. Razliita su datiranja
precizne godine pieve smrti: veina tvrdi da je preminuo 1502. godine, ali ima i onih
koji nareeni dogaaj smetaju u 1503, pa ak i u 1505. godinu. Sahranjen je u starom
delu Budima, u crkvi Svete Margarite, a na njegovu nadgrobnu plou urezani su ovi
stihovi:
Ovde pod humkom sniva Bonfini, Pienac poreklom.
Uen i estit ovek to bee i spisatelj dobar.
Ovde mu, dakle, poivaju kosti, al' glavno je drugo:
delo o prolosti svojoj sad najzad i Ugarska ima
78
.

Izdanja i prevodi Rerum Ungaricarum decades

Sa sigurnou znamo da je delo Rerum Ungaricarum decades bilo poznato jo i
Bonfinijevim savremenicima, te da je u Ugarskoj u vie navrata bilo prepisivano tako to
bi ga kopisti, zbog ogromnog obima nareenog spisa, najpre izmeu sebe podelili na
segmente, a potom ga prepisivali. Pretpostavlja se da ono nije odmah tampano upravo

77
L. Toth, 14; G. Amadio, 226.

78
Hac sub tumba iacet Bonfinius, gente Picentus
Doctus et ingenuus, autor amenus erat.
Hic eius ossa cubant. Sed quod hisce omnibus maius
Iam suas historias Hungaria tellus habet.

53
zbog preterane voluminoznosti.
79
Sudbina originalnog rukopisa ostala je nepoznata sve do
XIX veka, kada je Emilio Jakubovi, upravnik odeljenja za rukopise Maarskog
narodnog muzeja, uspeo da pronae njegova dva fragmenta. Jedan od njih, koga ine 30
redova rukopisa na pergamentu razmera 18 X 25 cm, datiran je na kraj XV veka i
predstavlja ekscerpt IX knjige I dekade Bonfinijevog spisa, a 1872. godine prenesen je iz
Nirnberga u Maarski nacionalni muzej. Drugi je pronaen sasvim sluajno, u jednom
franjevakom nanastiru u Segedinu. Radi se o segmentu V knjige IV dekade u kojem se
pripoveda o Matijinom susretu sa Vladislavom II Jageloncem u Olomucu 1479. godine.
Nakon detaljne analize utvreno je da je re o fragmentu originala prvog prepisa
Bonfinijevog rukopisa, za koji smo ve naglasili da mu je autor Vladislavljev kopista
ovani. Na osnovu nareenih ostataka, Jakubovi je izneo proraun da se originalni
rukopis najverovatnije sastojao od etiri masivna kodeksa sa glomaznim marginama, od
kojih je svaki imao oko 500 strana, te da je svaki kodeks, sainjen od belog pergamenta,
bio visok oko 31, a irok oko 22 cm.
80
Jakubovi je takoe izneo stav da delo nije odmah
tampano upravo zbog svoje obimnosti.
Prvo tampano izdanje spis je doiveo tek 1543. godine, kada je Martino Brener
iz Bistrice u Transilvaniji objavio u Bazelu prve tri dekade Rerum Ungaricarum decades.
1565. godine Gapar Heltaj tampao je pak u Kolovaru one segmente Bonfinijevog
teksta koji su se odnosili na period vladavine Matije Korvina (re je dakle, o delu III
dekade, te prvih osam knjiga IV dekade).
Prvo celovito tampano izdanje spisa objavljeno je u Bazelu 1568. godine, a
priredio ga je uveni ugarski humanista Jano Samboki (Ioannes Pannonicus Sambucus).
Upravo ovo izdanje posluilo je kao osnov za sva potonja. Pomenuemo neka od starijih,
dok e o novijima tek biti rei: Rerum Ungaricarum decades, ed. Ioannes Sambucus,
Francofurtum, 1581; R. U. D, Hannovia, 1606; R. U. D. Coloniae Agrippinae, 1690;
Rerum Ungaricarum decades quinque, Buda 1770; Rerum Hungaricarum decades libri
XLV, rec. et praef. est Carolus Andreas Bl, Lipsiae 1771.
81

Tokom XVI veka u Nemakoj je, usled nadirue turske opasnosti, naglo poraslo
interesovanje za Ugarsku. Upravo iz ovog perioda datira prevod prve tri dekade

79
L. Toth, 19.
80
Isto, 21; G. Amadio, 228.
81
I. D. Lazar, Antonio Bonfini, storico umanista Ascolano, Ascoli Piceno 1993, 37.
54
Bonfinijevog dela sa latinskog na nemaki jezik. Nakon nareenog izdanja iz 1568,
usledilo je novo 1581. godine u Frankfurtu koje je obuhvatalo sve dekade Bonfinijevog
spisa. Sve do kraja XVI veka Rerum Ungaricarum decades bio je jedan od nauvenijih i
najvie eksploatisanih izvora za prouavanje istorije Ugarske.
Izmeu 1934. i 1941. godine u etiri toma, a u okviru edicije Bibliotheca
scriptorum medii recentisque aevorum, tampan je vei deo Bonfinijevog spisa u
Budimpeti i Lajpcigu. Prireivai ovog izdanja bili su I. Fogel, B. Ivanji i L. Juhas, ali
ono je, to zahvaljujui ratnim prilikama, to iz drugih razloga, ostalo nedovreno.
Nekoliko decenija kasnije, 1976. godine Margit i Petar Kular objavili su drugi deo IV
toma u Budimpeti. Za razliku od ostatka, ovaj segment Bonfinijevog teksta publikovan
je kao pravo kritiko izdanje, sa obimnim uvodom prireivaa na latinskom jeziku.
Sadri i dodatak pod naslovom Appendix Bonfiniana koji obuhvata uvode u prethodna
izdanja Rerum Ungaricarum decades. Tu su i spisak greaka iz starijih izdanja teksta, kao
i indeks imena i mesta koji se u njemu pominju. Premda ga I. D. Lazar naziva veoma
minucioznim i korisnim
82
, autorka ove teze mora da primeti, budui da je srpski prevod
IV dekade Bonfinijevog spisa sainila upravo po njegovom latinskom izdanju iz 1976.
godine, da je nareenaa konstatacija daleko od tane: indeks imena i mesta, kako uz
pomenuto izdanje, tako i uz prevod na maarski iz 1995. godine, zapravo je vie nego
nepotpun i nije bio ni od kakve velike koristi.
Na koncu svakako treba pomenuti i da je 1995. godine u Budimpeti najzad
objavljen prevod Bonfinijevog spisa na maarski jezik, te da je njegov autor jedan od
maloas pomenutih prireivaa teksta iz 1976. godine, Peter Kular (Antonio Bonfini, A
magyar trtnelem tizedei, fordtotta Kulcsr Pter. Budapest, 1995).








82
Isto, 26.
55
III PREVOD IV DEKADE SPISA RERUM UNGARICARUM DECADES

I knjiga

Nakon zauzimanja Jajca i velikog dela Bosne, Njegovo velianstvo Matija, a
poto je ve uveliko zazimilo, uputio se u Budim i nita mu nije bilo pree od legitimnog
krunisanja. Za to je, po odluci Senata, najpre bila predviena Cvetna nedelja, no budui
da optimati, nobili, magistrati i legati iz udaljenih krajeva zbog otre zime nisu bili u
mogunosti da prisustvuju, krunisanje je odloeno za praznik Svete Paraskeve. Tog su se
dana u Stonom Beogradu okupili svi prvaci i svetenici, uz celokupno ugarsko plemstvo,
kako bi po svetom obiaju krunisali kralja dijademom koju je upravo bio povratio. On je,
uprkos nenim godinama
83
, ve u prilinoj meri zaduio dravu, a bio je predodreen i za
niz drugih sjajnih podviga. Dakle, nareenog dana je u prisustvu mnotva ljudi Dionizije
Sei, ostrogonski nadbiskup, ovenao Matiju kraljevskim znamenjima u Crkvi svetog
Stefana. Dogaaj je bio propraen snanim ovacijama: kralja su sa svih strana na
razliitim jezicima nazivali as Aleksandrom Velikim, as Cezarom, as nepobedivim
ugarskim osvajaem, potom i skitskim Marsom, te potomkom drevnog Rima. Posvuda su
bacani i deljeni obredni darovi, novii, odea i sve to se pri sveanostima obino
poklanja, i to daleko raskonije i velelepnije no ikada ranije. Iz usta vojnika i okupljenog
naroda orilo se sreno!, kao estitka kralju Korvinu, oslobodiocu Ugarske, Matiji
pobedniku. Tog istog dana on je mnoge odlikovao titulom viteza, te ih velikoduno
darivao zlatnom ogrlicom ili purpurnim platom, a sve na divljenje okupljenih svetenika
i zvanica, pa je time pridobio naklonost najrazliitijih ljudi. I mukarci i ene svih uzrasta
upuivali su molitve da to due poivi. Kau da krunisanje obavljeno 1464. godine,
estog leta vladavine Matije Korvina.
Vano je napomenuti i da je kralj u znak zahvalnosti i zarad dugog seanja uinio
poseban gest u toku svog krunisanja: varadinskom biskupu Ivanu
84
i njegovim

83
preter etatem, Antonius de Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, decas IV, liber I, p. 1,
Budapest, 1976: u trenutku izbora za kralja Matija je bio tek petnaestogodinjak; nakon obrauna sa
politikim protivnicima, izglaivanja odnosa sa Fridrihom III, te zavretka prve faze ratovanja sa Turcima,
zvanino je krunisan 1464, dakle, u 21. godini ivota.
84
Ivan Vitez od Sredne, vaspita i blizak saradnik Matije Korvina, cf: P. Rokai, Z. ere, T. Pal, A. Kasa,
Istorija Maara, p. 159, Beograd, 2002.
56
potomcima u veiti posed darivao izuzetnu i bogatu Bihorsku upaniju. Nakon toga se
Varadinska crkva (to ju je Ladislav posvetio Bogorodici) znatno proirila i dodatno
obogatila. Ovu je privilegiju Matija dodelio lino, sedei u punom sjaju na prestolu, sa
krunom i skiptrom, i to sledeim govorom: Ivan Vitez, po izriitoj elji oca mi na samrti
moj staratelj, delio je sa mnom i dobro i zlo: bio mi je sadrug u zarobljenitvu, te me iz
eke tamnice i izbavio; njegova pomo nikad nije izostala bio mi je uzdanica, kako
savetom, tako i podvigom, i u otadbini, i van nje. Razreavao je razmirice i uestvovao u
ratnim pohodima u ekoj, Turskoj, Transilvaniji i Bosni kako u ulozi saborca koji
nikada nije napustio moj vojni logor, tako i u svojstvu izuzetno uspenog legata u
najdelikatnijim pregovorima, to je izdejstvovao da se ova sveta kruna vrati tamo gde
pripada. Zbog svih nabrojanih njegovih podviga i u znak tovanja svete Bogorodice i
boanskog Ladislava, ja i lanovi Senata dodeljujemo Ivanu Vitezu i naslednicima
Bihorsku upaniju kao veiti posed, a kako bi nastavio da jo lagodnije verno obavlja
svoje dunosti i kako bih se lino pobrinuo da njegova vrlina ne proe bez nagrade i
zahvalnosti koje zavreuje.
Po zavretku slavlja povodom krunisanja, Matija se vratio u Budim sa pojedinim
redovima svetenika i plemia, te je tamo u miru proveo leto. Svakodnevno je
organizovao razline dogaaje viteke i kurulske turnire, potom lov na lavove, dva ili
tri gladijatorska nadmetanja na dan (a njih je posebno voleo) i slino. I sam se na
hipodromu nadmetao na vitekim turnirima, i to sa takvom snagom i sranou da se
uzdignuta koplja hvatao u kotac i sa najmonijim takmacem. Zapovedio je da se na
turnirima ni najmanje ne uzimaju u obzir ni njegovo dostojanstvo ni titula, a takve je
poteze esto potvrivao i zvaninim ediktima. Istrajno je upravljao i trkakim
dvokolicima, ni trena se ne preputajui lenjosti i dokolici na koje je sa gnuanjem gledao
ak je tog leta u Budimu sastavio i brojne politike rasprave. Kako se bliila jesen, a
budui da je smatrao da mu vie nije mesto u Budimu na raznim spektaklima i igrama,
pomno se usmerio na osmiljavanje kakvog korisnog vojnog pohoda. Podstaknut
pobedom u Jajcu, bavio se planiranjem novog rata protiv Turaka: drao je, naime, da
nema vojevanja preeg i dostojnijeg za dravu, ali i za sopstvenu vladavinu. S lea mu je
stalno pretio taj moan i opasan neprijatelj, a to se nije dalo prevideti ili iz lenjosti
zanemariti bez ozbiljnih posledica. Opredelio se da je bolje dumanina odvano pobediti,
57
te je stao da sa svih strana prikuplja pomo i podrku. Pobono su uz njega pristali odredi
krstaa, to ih je sa sobom poveo biskup Moldavije, pa je, dakle, krenuo u Futog sa
10.000 konjanika. Pratio ga je ovani Emo, mletaki pregovara, to je uz Matiju bio i
pri zauzimanju Jajca. Naime, Veneciju su dve godine ranije ophrvali ozbiljni problemi s
Turcima na Peloponezu, te je imala muke da sa pozicije Istma odbrani poluostrvo
omeeno Egejskim i Jonskim morem, to su poput anaca s vodom titila pojas otpora
Turskoj i bezuspeno je nastojala da sauva Peloponez od stalne najezde mnotva
neprijatelja. Stoga su Mleani poslali svog pregovaraa s ciljem da se ponovo okua u
sklapanju vojnog saveza sa Matijom. Uz sve je i papa Pije
85
, koji je prethodno u bodrenju
Evrope da pokrene rat sa Turskom otiao dotle da je obeao oprost grehova gotovo svim
potencijalnim uesnicima, pristigao u Ankonu, a tamo mu se prikljuio i Hristifor Mavar
sa deset trirema pod punom bojnom opremom. Meutim, Pija je utom obuzela teka
groznica, te je 14. avgusta
86
i preminuo. Kardinali su 45.000 zlatnika to su ih pronali u
papskoj krinji dodelili vojskovii Hristiforu, kako bi ih ovaj dalje prosledio Matiji zarad
borbe sa Turcima. Tako je, dakle, utvren vojni savez Ugarske sa Venecijom, a potpora
od ukupno 60.000 koliko je na kraju Matija Korvin od Venecije dobio, pruila mu je
mogunost neprekidnog vojevanja protiv zajednikog neprijatelja. ovani Emo je
naredne tri godine pratio kralja i bio oevidac vojnih pohoda, da bi se potom sa ostalim
legatima vratio u Italiju kako bi o svemu podneo izvetaj novom papi Pavlu
87
. No,
trenutak je da se vratimo na drugu temu.
Elem, kralj je preavi Savu uao u Gornju Meziju i zapoeo opsadu rakog grada
Zvornika, smetenog na strmom uzvienju. Kako ga neprijatelj ne bi iznenadio, ostavio je
kalokog nadbiskupa Stefana kod korita reke Save sa najilavijom konjicom. Dok je on
opsedao Zvornik (od Save udaljen 60 km i poznat po rudnicima srebra), istovremeno je
poslao Emerika sa elitnim odredima da zauzme Srebrnik (nekih 30 km udaljen od logora
i do te mere bogat nalazitima srebra da je po toj rei, poreklom iz slovenskog jezika, i
dobio ime). Vojnici su grad napali snano i poletno: bili su motivisani slavom koliko i

85
Eneja Silvio Pikolomini, od 1458. godine papa Pije II.
86
... biduo post decimonono Kalen. Septemb., Antonius de Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades,
decas IV, liber I, p. 3, Budapest, 1976. Latinski original, dakle, kae: 19 dana pre 1. septembra, pa 2 dana
nakon toga: 31 dan, koliko broji avgust 19 = 12. avgust, + 2 dana = 14. avgust 1464. godine, to je i u
drugim izvorima precizan datum smrti Pija II.
87
Pijetro Barbo, rimski papa Pavle II od 1464. do smrti, 1471. godine.
58
srebroljubljem, pa su ga i osvojili u prvom ili drugom naletu. Dokopavi se Srebrnika, u
potpunosti su ga opljakali, postavili su potom strae i pretovareni plenom se veseli i
zadovoljni vratili u Matijin logor. On je pak bezuspeno opsedao Zvornik ve gotovo dva
meseca, a u poslednjem pokuaju je ak tek pristigli Emerik, zapovednik konjice, bio
ranjen strelom u oko. Budui da je projektil probio oko, jo se i odvie kratko oporavljao:
odneli su ga u ator obuzetog nepodnoljivim bolom i klonulog duha. Uasnut ovim
dogaajem, kralj se nadalje neto opreznije drao. Na sve se proirila i glasina da za sat
vremena pristie Mehmed
88
sa brojnom vojskom, te da e suprotstaviti Matiji odred od
40.000 ljudi, kako ne bi izgubio gradove bogate srebrom. Ta su govorkanja vie potresla i
uplaila Emerika od gubitka oka. Smesta je poeo da nagovara Matiju da odustane od
opsade i povue logor. Napominjao je nadmo neprijatelja i neophodnost odmora i
oporavka za ve dugim naporima iscrpljenu vojsku i savetovao povratak sa ranije
zadobijenom pobedom i raskonim plenom. Narednog dana su zbog nareenih glasina
nemir i strepnja narasli i meu vojnicima: rodila se itava pometnja, govorkalo se da e
Turci jurnuti svakog trena, pa je kralj, u strahu od same pomisli na to, zapovedio brzo
povlaenje. Ono je obavljeno u takvom meteu i panici da je Matija na obali Save ostavio
dobar deo vojne opreme i bronzanih topova. Preavi ponovo reku, ubrzo se sa saborcima
obreo na teritoriji Srema. Tako se silom prilika zgodilo da oba vladara podele istu
sudbinu: ba kao to je svojevremeno Mehmed kod Jajca ostavio opremu i topove na sam
pomen Matijinog imena, tako se sada i ugarska vojska zahvaljujui Emeriku sramno dala
u beg pred Zvornikom.
Kad su se glasine ispostavile lanim, kralj je shvatio da se zaveden strahom
pogreno postavio, no nije planirao ponovnu opsadu grada, ve je sazvao veliki sabor u
Segedinu kako bi tu, a po obiaju objave rata, najpre sasluao razliita miljenja.
Premestio je vojni logor u Segedin, a po primanju javnog poziva tamo su mu se pridruili
i svetenici i plemii. Saboru je pre svega prisustvovao Dionizije Sei, ostrogosnki
nadbiskup, potom Ivan esmiki, ondanji pesnik od nemalog znaaja, kao i palatin
Mihailo Orzaga, ovek takve mudrosti, estitosti i bogatstva da je iveo u srei
blagostanju do same smrti, iako je ispratio vladavinu ak petorice ugarskih kraljeva

88
Mehmed II, turski sultan od 1432. do 1481. godine.
59
(naime, njegov uspeh poeo je jo za stolovanja igmundovog
89
, kada ga je Orzaga pratio
u Italiju kao blagajnik). Mihaila je, dakle, Matija postavio za palatina (po abdikaciji
Vladislava Gorjanskog) zbog njegove izuzetne inteligencije, iskustva i pravinosti.
Prisustvovali su i brojni drugi plemii. Naalost, Dionizije je na zimu iste godine umro;
bio je ovek uistinu vredan hvale i seanja. Kralj je u svrhu ratovanja prisvojio 8.000
zlatnika koje je Dionizije bio zavetao za podizanje crkve. Ivan Vitez je najpre napustio
svoju staru dunost, a potom ga je Matija, zbog brojnih zasluga i uzorne odanosti,
postavio za novog ostrogonskog nadbiskupa, to su plemstvo i crkva prihvatili uz veliko
odobravanje. O emu se sve govorilo na saboru znamo i iz prepiske kraljeve sa
mletakim dudom: dogovoreno je da se poalju emisari u Rim zajedno sa ovanijem
Emom; jednoglasno su u tu svrhu odabrani biskup Ivan esmiki, reit i izvanredno
obrazovan ovek, i Ivan Rozgonji, jedan od kraljevih optimata; njima je naloeno da papi
Pavlu upute hitnu molbu za finansijsku u vojnu pomo u borbi protiv zajednikog
neprijatelja svih hriana. ovani Emo, i ranije oevidac i svedok stremljenja i hrabrosti
Ugarske u brojnim bitkama protiv Turaka, pridodat je poslanstvu kao trei lan. Matija je
leto ponovo proveo u Budimu, prisustvujui prigodnim dogaajima i igrama.
Iako je prve godine od krunisanja uglavnom ratovao u Rakoj, naredne godine u
septembru kralj je premesti logor u Hrvatsku. ta je zapravo bio cilj tog pohoda jo uvek
nisam sasvim dokonao. U upanijama Frankopana, koji su drali Modru, Senj i jo niz
drugih dalmatinskih gradova, na ovaj se potez nije gledalo sa odobravanjem i vladalo je
miljenje da je Matija tu sa sumnjivim namerama. U to su burno vreme posebno dobro
stajali lanovi tzv. rimske familije nadasve Stefan Modruki, Martin, Dim i dva Jovana.
Javno se prialo da je dobar deo ugarskih plemia zapravo krenuo u pohod sa ciljem da se
to vie napljaka. Matija se najpre zaputio u Stoni Beograd, gde se zadrao narednih
osam dana, organizujui svakodnevne viteke turnire. Na njima se posebno istakao
vehla eh ovek neumornog duha i neobino odvaan.

89
igmund Luksemburki (1387. 1437.), Orzaga je, dakle, bio ovek od uticaja kako za vreme njegove
vladavine, tako i za stolovanja Alberta Habzburkog, Vladislava I Jagelonca, Ladislava V i, konano, kako
vidimo, za vladavine Matije Korvina.
60
Kralj je potom napustio Stoni Beograd i bio se uputio u Zagreb, kada ga je, na
nekih 5 kilometara
90
od cilja, vehla stao moliti za otpust. Iznosio je argumente da je
Matijin pohod besmislen i predaleko od kue ne bi li nekako izdejstvovao dozvolu, ili
barem izgovor da ode. Insistirao je na dokazivanju neumesnosti trenutnih vojnih planova
kako bi na taj nain bio u prilici da se udalji i protiv kraljeve volje. Kao podrka
vehlinom naumu pominju se dva imena: ore Batoleki, moravski velika, i Franjo,
poreklom eh. Pravi razlog njihovog povlaenja bila je nada da e Panonija bez Matijine
zatite postati sasvim otvorena i pogodna za razbojnitvo i pljaku. vehla je, dakle, bez
kraljevog odobrenja sa saveznicima napustio odred. Vrativi se u Ugarsku, najpre je
zauzeo Kostolanj, a zatim je hitro pozvao tzv. eki savez (vojsku od nekih 7.000
najamnika koji su, bez doputenja iz Rima, provodili leto u Moravskoj) i uz silna
obeanja mu ponudio bogat plen i mogunost neometane pljake po Ugarskoj. Obodren
vehlinim priama, odred se uputio u Bratislavu, a tamo se ve povela re o zauzimanju
Trnave. Meu vojnim zapovednicima naao se i jedan Ugarin, Bla Podmaniki. Ponesen
patriotskim oseanjima, hrabro je istupio i obratio se ostalima ovim reima: Dragi
saborci, do sada sam bez truna oklevanja izvravao zapovesti naeg saveza ratovao sam
i protiv Poljaka, i protiv eha, i protiv Nemaca, no zaista nisam u stanju da komandujem
napadom na sopstvenu otadbinu jer je to greh i nepravda. Uasava me takva bezbonost
brane mi vera i ljubav prema domovini, a strepim i od smrtne kazne to za izdaju sledi.
Stoga odustanite, a ukoliko nastavite, uinite to bez mene, raalujte me i otpustite iz
vojske! Bla je dobio dozvolu da ode i potom se naredne noi kriom uputio u Trnavu sa
svojim pristalicama. Budui da su mu straari zabranili ulazak u grad, zatraio je da se
sastane sa prefektom rasvetljavajui razloge hitnog dolaska i uveravajui ih da nemaju
osnova za nepoverljivost. im je za sve saznao, prefekt ga je po kratkom postupku
primio. Narednog dana proneo se glas da e eki savez opustoiti itavu oblast izmeu
Bratislave i Trnave (gradovi su se nalazili na oko 50 km jedan od drugog). Stvarnost je
preduhitrila glasine: esi su uistinu vrlo brzo stigli sa zahtevom da se Trnava preda bez
borbe, uveravajui metane da samo ele gostoprimstvo (i to ne besplatno) i garantujui
im bezbednost i nenaruavanje slobode. Bla je odmah istupio protiv prihvatanja ove

90
ad tertium lapidem, sc. od Zagreba, Antonius de Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, decas IV,
liber I, p. 5, Budapest, 1976: lapis, tzv. Rimska milja iznosi 1609, 344 m, tri takve milje su, dakle, oko
4828m 5 km.
61
ponude, a uskoro je postalo jasno i da eki savez nema nameru da se povue ni pod
pretnjom silom, ali i da je grad dovoljno osiguran da izdri eventualni napad. Kada su
saznali da je Bla uveliko u Trnavi, vojnici su se ipak povukli na nekih 16 kilometara
91

od hrama sv. Vita i tamo, kod ve osvojenog Kostolanja, podigli katel. Opasali su ga
rovom, dvostrukim nasipom i brojnim osmatranicama, te se potom dali u otimainu.
Opkoljavali su sela i gradove obruima od pletenog prua, a potom ih spaljivali, grabili
stoku, odvodili narod u zarobljenitvo ubijajui svakoga ko se opirao i pljakajui sve
pred sobom. vehlini zloini rasli su iz dana u dan. Svuda se pronosilo da je Ugarska
ponovo postala poprite razbojnitava, po ulicama i gradovima orio se vapaj ena i
mukaraca, pa su konano i Matiji bili upueni glasnici da ga obaveste o vehlinim
nedelima i prenesu mu zahtev da okona vojni pohod u Dalmaciji.
Kralj je tek neto kratko bio boravio u Zagrebu kada su mu stigle vesti o
vehlinim aktivnostima. Istog trena je okrenuo vojsku i bez usputnog odmora stigao u
Ostrogon gde je podigao logor i ve narednog dana sa svih strana okupio dostupne lae.
Preavi Dunav, upustio se u opsadu Kostolanja, ve glasovitog uporita pljakaa. Grad
se nije dao osvojiti lako i bez brojnih rtava sa obe strane, no inilo se da e najbolje
oruje pri opsadi pre biti glad nego vojna oprema ili taktika: utvrenje je, naime, bilo
tako snano, a vojska ispred njega do te mere brojna da nije postojao nain da se u grad
unese dovoljno hrane. vehla se, pod svakodnevnim kraljevim pretnjama i tvrdnjama da
mu nee umai, konano odluio na beg. Teko je podnosio i samu pomisao da mu toliki
saborci pomru od gladi, pa je pokuao da se izbavi na svaki nain. Posekao je u toku noi
visoko drvee oko nasipa od nabijene zemlje i zapovedio da se od stabala preko anca
sagradi most kako bi se sa saborcima kriom, sa suprotne strane, izvukao iz utvrenja.
Poto je sve tako obavljeno, tajno je napustio Kostolanj sa celokupnom vojskom
ostavio je samo 300 mukaraca i 200 kurtizana da zavaravaju kralju trag dok se on sa
svojima dovoljno ne udalji. im je shvatio ta se zapravo zbiva, Matija im je sa lea
poslao najbru konjicu i peadiju, te su mnogi begunci ve tada stradali. Potom se kralj
vratio u logor uz naredbu da vei deo vojske nastavi sa progonom izgrednika. Ovi su se
sklonili u umu gde su ih Matijini ljudi gonili po mrklom mraku, retko gde proaranom

91
... ad decimum lapidem ad Divi Viti fanum, Antonius de Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades,
decas IV, liber I, p. 6, Budapest, 1976: videti prethodnu napomenu.
62
meseinom. Uto su se, kako se vest proula, u poteru ukljuili i seljaci, i to jo istrajnije
od vojske: dobro su pamtili donedavna zverstva ekog odreda, te su njegove pripadnike
kanjavali bez milosti i oklevanja. Mali broj je uspeo da umakne, a 250 izgrednika
zarobljeno je i odvedeno Matiji. Za par dana isto se zgodilo i sa vehlom: dok je sam na
konju tumarao umama sa namerom da se dokopa Moravske, naleteo je na nekakvog
drvodelju i zamolio ga da mu bude vodi do granice, obeavajui za uzvrat konja, oruje,
novac i veitu zahvalnost. Meutim, kada se predstavio, drvodelja mu je uzvratio ovim
reima: O, zdravo, ro i razbojnika perjanice! Koliko si mi samo krupne i sitne marve
oteo i kakve si mi sve nedae natovario na vrat! Ne mora uopte vie nita da obeava,
sad si moj, vehla, a i taj konj i oruje ve meni pripadaju! Uhvatio je konja za ular i
zarobio vehlu koji se zbog iscrpljenosti i trodnevnog gladovanja i tako jedva drao u
uspravnom poloaju. Potom ga je odveo u katel ahtice tamonjem prefektu Ladislavu
Zeni. Ovaj je brzo dojavio novosti Matiji pred Kostolanjem i kralj je na to zapovedio da
mu vehlu poalju dobro okovanog i u pratnji straara. Ladislav Zena je po kratkom
postupku izvrio naloeno i Matiji isporuio razbojnika u lancima. Kralj se ovako obratio
zarobljeniku: Zar ti nisam lepo rekao da mi nee umai i da ti ne gine razapinjanje na
krst? Kad si se onomad hvalisao da ti ni dlaka sa glave ne fali
92
, zar te nisu sauesnici
upozorili da e upravo tako zavriti? Zlodelo ti je zapeatilo sudbu: ovde su te dovela
sopstvena nedela, iako sam ti ve toliko puta ranije progledao kroz prste pripisujui tvoje
izgrede vatrenom temperamentu i pravdajui te samo zbog izuzetne sranosti koju si u
borbi iskazivao. mugnuo si mi iza lea ne bi li izbegao smrt to je veinu snala, pa ipak
nisi uspeo da mi umakne. Tvoja pretvornost i nepoinstva unapred su ti zapeatili kraj,
ba kao da si pogubljenju kao cilju sve vreme teio: dakle, umri i time krunii lanac
nedela!
Tako je vehla pokuajem bega samo odloio usud koji vie nije mogao izbei
kralj je zapovedio da ga bace u tamnicu dok je zalud kumio i preklinjao. Za izvrenje
smrtnih presuda nad prestupnicima Matija je ovlastio majora Blaa, a ovaj je narednog
dana postavio niz krstova pred kapijama Kostolanja, vodei rauna da oni namenjeni
vehli i najbliim saradnicima budu posebno vidni i istureni. Potom je, naoigled ostatka

92
Cum forte rogatus triginta te dentes habere dixisses..., Antonius de Bonfinis, Rerum Ungaricarum
Decades, decas IV, liber I, p. 7, Budapest, 1976: triginta dentes habere, izraz iji doslovan prevod glasi
imati 30 zuba, tj. imati sve zube na broju, drugim reima biti savreno zdrav i itav.
63
ekog bratstva jo uvek zatienog gradskim bedemima, 250 zarobljenika razapeto, i to
posebnim redosledom: vehla u samom centru, sa desne strane njegov svetenik, sa leve
maonoa i tako redom. Ostali su se, skamenjeni prizorom, ubrzo predali. Bilo ih je 300
mukaraca i 200 ena jednako sauesnica to su mrtvog vehlu gorko oplakivale. Njih
je sve Stefan Batori odveo u Budim, u tvravu poznatu pod imenom Manka. Tamo ih je
preuzeo prefekt Mihailo obor, ovek prilino nemilosrdan i otar spram prestupnika, a
on je, zgaen i raspomamljen gnevom od samog prizora tolikih razbojnika, pod krinkom
da ih oslobaa, dao da se njih 6 ili 8 natovare kamenjem, veu i nou tajno podave u
Dunavu. U narednom periodu isti je postupak sprovodio i nad ostalima, sve dok se nije
reio i poslednjeg zarobljenika. Dakle, od ekog bratstva koje je isprva brojalo 7000
ljudi (sa izuzetkom nekolicine to je uspela da umakne) nije ostao apsolutno niko svi su
stradali, to od maa, to od gladi. To mu je bio definitivan kraj.
Dok se sve to zbivalo (dakle, tokom druge godine od Matijinog krunisanja),
istovremeno je u Italiju upueno raskono opremljeno poslanstvo uz pratnju najbolje
konjice: bili su to ve ranije pomenuti emisari odabrani na saboru u Segedinu biskup
Ivan esmiki i Ivan Rozgonji, a sa njima i venecijanski govornik ovani Emo. Ovaj
poslednji pridruio im se uz dozvolu i blagoslov mletakog senata, te je svojim
prisustvom u znaajnoj meri doprineo ozbiljnosti i zvaninosti itavog poduhvata. On je,
naime, bio oevidac svih Matijinih vojnih operacija u Bosni, Rakoj i Srbiji i to ne
samo kao kraljev sadrug i saborac, ve i kao savetnik i direktan uesnik u svim bitkama i
opasnostima. Izuzetno mudar i iskusan, bio mu je od velike pomoi i u ratu i u miru.
Retko se slino poslanstvo vialo u Italiji: izazvalo je ogromnu panju ne toliko zbog
raskoi i konjice, koliko zbog samih legata cveta ondanje uglaene mladei. Po
Matijinom nalogu, najpre su se uputili u Veneciju da tamo sa mletakim dudom
pregovaraju o zajednikom ratovanju, a tek potom u Rim. U Veneciji su ih ve na ulazu u
grad uz najvee poasti doekali graani i lanovi senata. Pretpostavlja se da su nakon
toga boravili u Firenci, te da su i pred firentinskim senatom izneli molbe za pomo u
borbi protiv Turaka. U Rimu su se obratili saboru visokog svetenstva koji je papa sazvao
specijalno za tu priliku. Nakon to je dobio re, Ivan esmiki, uven po svom retkom
govornikom daru, elokventno i umeno izloio je Matijinu molbu. Najpre je istakao
karakterne vrline i sposobnosti ugarskog kralja, te njegovu vazdanju pokornost papi, a
64
potom potanko izneo injenice o nadolazeoj turskoj opasnosti i nepodnoljivim
nedaama to ih Ugari svakodnevno podnose. Ba kao da je bio u dosluhu sa Matijom, ili
od njega stalno dobijao novosti, napomenuo je i to da Mehmed, pretrpevi brojne poraze
u poslednje tri godine, sada vie ne hara sa uobiajenom mrnjom i gnevom, ve sa
posebnim arom i svirepou i da pritom ne bira sredstva: as, toboe teei miru, nudi
prijateljstvo i lana primirja, as izaziva najstranije ratove. Poslednji Mehmedov potez,
kako je to izneo esmiki, bio je slanje dvojice vojskovoa na elu elitnih odreda duboko
u teritoriju Ugarske, gde su ovi usput poinili brojne pokolje i pustoenja, te na povratku
opseli Beograd, a sada ve stigli nadomak Smedereva. Mehmed je pak sa starijim sinom i
nebrojenom turskom vojskom tik iza njih, a sa ciljem da ve tog leta zauzme grad,
okupira Srbiju, te povrati Jajce i Bosnu. Do te mere se zainatio da osvoji pomenute
teritorije, da je vojsku sa sinom podelio na dva dela jedan deo usmerio je na prilaz
Ugarskoj, Poljskoj i ekoj, a drugi ka Dalmaciji, Istri, Italiji i Nemakoj. esmiki je
zatim izloio kako se Matija srano uhvatio u kotac sa ovim potekoama da je poslao
silnu drvnu grau zarad utvrivanja Beograda, da je grad snabdeo vojskom, orujem i
provijantom; da je u Bosnu, a zbog zauzetosti Emerika koji inae nadgleda ovu regiju,
poslao dva nova prefekta sa odredima, te da je i sam napustio Budim i poao u odbranu
ove provincije od razbojnitava i napada eha i Poljaka. Kako se ispostavilo, neprijatelji
su stekli brojne saveznike i Matija se kao retko kada osetio nadvladanim ne zbog
mudrosti ili vojne vetine dumanina, ve zbog njegove neporecive brojne nadmoi. Ivan
esmiki je, dakle, slikovito predstavio Ugarsku kao bedem svekolikog hrianstva i
zatraio pomo i podrku za ostvarenje svima zajednikog cilja. Papa i sabor izali su u
susret molbama i doneli poseban dekret po kojem se Matiji i Ugarskoj dodeljuje iznos od
50.000 zlatnika godinje, a zarad sprovoenja vojnih operacija. Odredbe ovog dekreta
bile su sprovoene dugi niz godina. Dok je poslanstvo jo boravilo u Rimu, stigao je
tamo po Matijinom nalogu i Marko, novopostavljeni kninski biskup, kako zbog ve
izloenih problema, tako i zarad papine potvrde kardinalskog ina za Stefana, kalokog
nadbiskupa. Nakon to su oba poslanstva obavila svoje zadatke, uputila su se nazad u
Ugarsku.

65
U Ahaji je pak turski izaslanik na sve naine nastojao da osujeti Matijin vojni
savez sa Mlecima, svako malo nudei primirje obema stranama. Pokuavao je da
pridobije Korvina preko vlakog vojvode, nudio je izuzetno povoljne uslove za sklapanje
mirovnog sporazuma, a uspeo je da stekne i podrku niza srpskih i bosanskih velikaa,
nadsve rakog despota za koga je drao da uiva veliki ugled kod Matije. Svakodnevno je
slao glasnike traei dozvolu da angauje zvanino poslanstvo shvatao je, naime, da u
raskidu vojnog saveza Ugarske i Venecije lei glavna ansa za Tursku, te da su razdor i
nesloga vazda bili kadri da raine i najmoniju silu. Pod krinkom miroljubivosti, Turska
je zapravo pripremala jo ozbiljniji rat, a to gorue neprijateljstvo zaodenuto u lukavstvo
nije zavaralo ni Matiju ni mletakog duda, pa su se obojica tim pre vrsto pridravali
sklopljenog vojnog saveza. esto je, pre nego to e otputovati, meu njima posredovao i
ovani Emo.
U isto ovo vreme izbile su i nimalo beznaajne razmirice Matijine sa ekim
kraljem orem Poebradom i rimsko-nemakim carem Fridrihom III koje su doprinele
njihovom udaljavanju, te bile vesnik docnijih sukoba. Fridrihu su pripadali brojni kateli
u Panoniji nadomak opronske upanije, poput Kismartona
93
, Forhtentajna i drugih, a
oni su se nalazili na ugarskoj teritoriji. Pomenuti gradovi plaali su porez Fridrihu, a po
zakonu bili osloboeni bilo kakvih nameta u korist Matije bili su duni da ih izdvoje
iskljuivo u sluaju ratovanja sa Turskom. Ugarski kralj je, dakle, u trenutku tekih
neprilika kako zbog nedaa sa Turcima, tako i zbog razbojnitava eha i Poljaka,
uistinu bio prinuen da i njima, kao i drugima, nametne porez. Fridrih se naao duboko
uvreenim to ni u sluaju njegovih katela nee biti nikakvih iznimki i olakica, to
dotini nameti nee biti refundirani, te to u ovom sluaju ni od kakve teine i pomoi
nisu bili ni njegova titula, ni ugled supruge Eleonore
94
. Matija je, naime, svojevremeno
na silne pismene molbe Fridrihove i cariine privremeno povukao poreske obaveze
pomenutim katelima, ali je to uinio oprezno i pravno veto tako da u sluaju potrebe
bude u mogunosti da ih ponovo uspostavi. Elem, kada se prefekt opronske upanije
prilikom ubiranja nameta u ovim uslovima neto grublje poneo prema buntovnom
stanovnitvu, ono mu je odgovorilo neprijateljstvom i uvredama, te pobeglo Fridrihu.

93
Dananji Ajzentat u istonoj Austriji, 12 kilometara udaljen od granice sa Maarskom.
94
Eleonora od Portugalije (1434 1467.), nakon udaje za Fridriha III 1452. godine carica Svetog rimskog
carstva.
66
Pred carem su begunci u prilinoj meri preuveliali incident i gorko se alili da im je
otimana stoka, da su bili liavani slobode, a njihova sela pustoena. Verujui pre svom
nego tuinu kako to u ivotu obino biva, Fridrih se razbesneo na Matiju i uputio mu
neprijatno pismo puno pritubi i ui. to se odnosa sa ekim kraljem tie, mnogo toga
je sa lakoom moglo dovesti do rata: Matijina supruga Katarina ve je bila preminula,
95
a
esi i Moravci uveliko su po itavoj Ugarskoj inili nepravde i razbojnitva, pa su mnogi
Ugari i podsticali kralja na obraun sa Poebradom. Kada su se njih dvojica ipak na
koncu izmirili, sudbina je Matiji donela novi rat.
Naime, Korvin je, nakon to je o tome javno odlueno, krenuo u vojni pohod na
Transilvaniju i Moldaviju na Transilvaniju jer je izglasala novog kralja i podigla
ustanak, a na Moldaviju zato to se pod vostvom vojvode Stefana odmetnula od ugarske
krune. Inspirator ustanka u Transilvaniji bio je Benedikt Ruf
96
, ovek imuan i od velikog
ugleda u ovoj provinciji. U to vreme njom je upravljao vojvoda Jovan
97
, mudar i moan
izdanak familije Sv. ora koja je u Ugarskoj vazda uivala izuzetno dobar glas. Uz to,
on je imao mnotvo prijatelja i klijenata, uglednu rodbinu, neizmerno bogatstvo i sve
mogue preduslove za svetlu budunost. Kada je Matija zarad ve pomenutog ratovanja
nametnuo danak i Transilvaniji, taj potez poprilino je uzrujao lokalno stanovnitvo: ne
toliko zbog visine izdatka, koliko zbog injenice da ono do tada nije imalo naviku da ga
isplauje. Upravo tada Benedikt Ruf poeo je da rovari, te da isprva u potaji nagovara
Jovana da se dokopa samostalne krune i vlasti nad bogatom i dobro utvrenom
Transilvanijom. Raspredao je da se Matija od negdanjeg kralja izmetnuo u tiranina, da je
opteretio narod tekim i neuobiajenim nametima, da vie ni najmanje ne potuje nikakve
vaee zakonske odredbe, ve da ini sve to mu se prohte. Isticao je da stanovnitvo ne
moe vie da trpi taj zulum, te da i samo trai proglaenje novog kralja, a da od vojvode
Jovana, tako mudrog i plemenitog, nema boljeg kandidata sve i da narod poeli kakvog
drugog vladara, nema oveka koji bi mu parirao u moi i ugledu, tako sreno udruenim
sa retkom estitou. Ovakvom slatkoreivou vremenom je uspeo da pridobije Jovana i

95
Ker ekog kralja ora Poebrada i, od 1461. godine, druga supruga Matije Korvina. Preminula je na
poroaju 1464. godine, nakon ega su odnosi dvojice vladara vidno zahladneli. Matija je docnije, 1476.
godine, oenio Beatriu Aragonsku.
96
Erdeljski plemi Benedikt Farnai Vere. Bonfini, po svemu sudei, ovde prevodi njegovo prezime na
latinski: vres na maarskom znai krvav, okrvavljen, crven, dok latinski pridev rufus, 3 znai riokos,
crvenokos.
97
Jovan (Jano) Senteri.
67
pobudi mu ambicije, te je on i sam poeo drati da u itavoj njegovoj lozi i nije bilo
nikog dostojnijeg da postane kralj. Potom se Benedikt okrenuo zadobijanju podrke
velikaa, pa poto je i meu plemstvom i meu prostim narodom sakupio brojne
pristalice, zapoeo je sasvim otvoren ustanak. irom Transilvanije razaslati su agitatori
da tendenciozno seju zajedljivost i neprijateljstvo prema kralju, da po selima i gradovima
potpiruju buntovno raspoloenje i javno optuuju Matiju da je, ne potujui zakonske
odredbe, bespravno nametnuo teke poreze provinciji. Namerno je irena pria da Korvin
sakuplja finansijska sredstva kako bi ratovao u nedogled, te da narod treba da izabere
novog vladara nekog ko vie ceni slobodu i tei miru, a da je najbolji kandidat upravo
vojvoda Jovan, vazda blagi i poboni otac Transilvanije. Isticalo se uz to da je ova
provincija do te mere sjano prirodno utvrena da, ukoliko meu stanovnitvom vlada
sloga, ne moe ni na koji nain biti ugroena spolja; da je na sve bogata zlatom, srebrom,
stokom, mermerom, sa obilatim prinosima ita, vina i soli, te svega to je potrebno za
dostojan ivot; da je ona nadasve plodna regija to su uoili jo drevni Rimljani pa su tu
svojevremeno podigli svoje naseobine; da je Transilvanija vazda bila majka izvanrednih
konja, takvih da im ak nije bio neophodan ni poseban uzgoj i da nije tek sluajno
okruena brojnim planinama: to ju je sama priroda bedemima zatitila od pljake i upada
varvara. Konano, podvlaeno je da su svi susedi ove provincije sa njom u prijateljskim
odnosima, u velikoj meri zavisei od njenog obilja, te bi odista bilo poniavajue i glupo
da Transilvanija tek tako zbog inercije i bojaljivosti izgubi slobodu nasleenu od
predaka i da mirno i nemo tolerie tolike neuvene namete. Trebalo je, dakle, za novog
kralja i oslobodioca proglasiti vojvodu Jovana. Sve se ovo odvijalo po Benediktovom
naumu, a broj zaverenika rastao je iz dana u dan. Uprkos poetnom strahu, uz buntovnike
su, a nakon silnih nagovaranja i izaslanstava, stali svi vei gradovi verujui da se zapravo
bore za slobodu. itava provincija (delom zavedena loim savetima, delom po
sopstvenom nahoenju) podigla se na ustanak, te za novog kralja proglasila Jovana i
protiv njegove volje. Kroz Ugarsku se netom pronela sasvim istinita glasina da se
Transilvanija odmetnula od Matije i javno odrekla poslunost svetoj kruni.
Korvin je svojevremeno bio zapovedio da njegov ujak Mihailo Silai i Nikola
Iloki brane granice od Turaka, a sam je sa palatinom Mihailom organizovao pohod na
Transilvaniju. Poveo je 8.000 konjanika i 4.000 peaka, dok je ostatak kohorti i turmi jo
68
ranije prepustio Silaiju i Ilokom kako bi se oduprli naletima Turaka. Meutim, nepuna
dva meseca nakon opsade Zvornika, Mihailo Silai pao je neprijateljima u ruke. im je,
naime, preko izviaa doznao da se Turci pribliavaju, povukao je trupe u Poeenu, grad
oko 45 km
98
udaljen od Smedereva, i tu im se suprotstavio. Po vojnoj sili sasvim
nedorastao neprijatelju, odve astan da se tek tako povue, zapodenuo je bitku polaui
sve nade u sranost boraca, opravdani i bogougodni cilj poduhvata i puku sreu. Mars mu
je u poetku bio naklonjen u prvom naletu stradali su brojni dumani. Nedugo zatim,
Alibeg i brat mu Skender dosetili su se da tako mali broj hriana jednostavno valja
opkoliti sa oba vojna krila, to su i uinili i izazvali opte rasulo i beg meu Ugarima.
Videvi ta se zbiva, Mihailo se, ne hajui za svoj ivot, sa nekolicinom pribranih
saboraca ustremio na najzbijenije neprijateljske redove i tako zavrio u zarobljenitvu.
Isto se u bici kod Varne dogodilo i oru Labatanu, prekaljenom borcu protiv Turaka i
zapovedniku krila vojske. Obojicu su poslali u Konstantinopolj gde ih je sultan osudio na
smrt dekapitacijom. Najpre je uz neprijateljske povike odrubljena glava Mihailu, a
Labatan je uspeo da se izvue samo sat vremena pre pogubljenja: pojavio se, naime, neki
Turin koji je od sultana izdejstvovao da Labatan kao talac bude razmenjen za njegovog
zarobljenog sina. Tako je igrom sudbine ostao iv. Matija je teko podneo ujakovu smrt
smatrajui je velikim gubitkom za itavo kraljevstvo. Pokojnog Silaija dostojno su
oplakali svi drutveni slojevi u Ugarskoj.
Korvin je, dakle, bez stanke pourio u Transilvaniju bilo mu je savreno jasno
da e mu, ukoliko lokalno stanovnitvo zauzme planinske klance, ulaz u provinciju biti u
potpunosti blokiran. Transilvanija je zapravo, poput kakvog amfiteatra, sa svih strana
okruena neprekidnim nizom uzvienja. Useci meu njima tako su uzani, a na sve i
troni, da se kroz njih jedva mogu provui jedna kola. Klanci se proteu i do 20 km u
duinu, pa bi na takvom prostoru i jedan beznaajan neprijatelski odred bio kadar da ne
samo zaustavi daleko nadmoniju vojnu silu, ve i da je sasvim uniti. Matija je, dakle,
najpre zauzeo planinske klance, a potom se uputio u ravnicu. Nedaleko od logora naiao
je na neprijateljske trupe koja su odbile da napadnu ugarskog kralja: kada su ih
zapovednici pozvali u boj, vojnici su se opredelili da od Matije pre izmole slobodu,

98
triginta milia passuum - trideset hiljada koraka, dakle 30 rimskih milja, to je precizno 44, 34 km (1
milja 1478m).
69
privilegije i ukidanje nameta, nego da mu se orujem suprotstave, istiui da su za njih
izdaja i odmetnitvo uasniji od same smrti. Vesti o ovom dogaaju ispunile su voe
ustanka strahom i kajanjem raspustili su vojne logore, a okupljeno stanovnitvo vratilo
se svojim domovima. Matija je nastavio pohod na pobunjenike i ve sutradan stigao do
mesta odakle su dan ranije ustanici uklonili logore. Vojvoda Jovan je u pratnji svih
provincijskih sudija odmah doao da ponizno ovim reima moli za oprotaj:
Milostivi kralju, nikada ne bih smogao snage da ti izaem na oi, da se vie puta
nisam duboko uverio u tvoju blagost i milosre, te u karakter retko ozbiljan i dosledan,
takav da odluke nikada ne donosi olako i na preac. Takoe znam da e, stavljen pred
izbor izmeu strogog sprovoenja pravde i pomilovanja, pre izabrati ovo drugo jer tako i
prilii kraljevskom dostojanstvu. Milostivost je odlika ljudske irine, tvrda strogost pak
sitnih i ogranienih dua. Sa sudijama tebi prebegoh, Matija, da dobijem oprotaj, ako ne
i zahvalnost! Ko je uopte do te mere estit da ba nikada nije zgreio? Ljudska priroda
pre je sklona zlu no dobru, no, ako se malo ozbiljnije udubimo, i kad se zlu prepusti,
osea kajanje i potrebu za oprotajem. Biu toliko slobodan da priznam i izloim celu
istinu u nedavnim dogaajima. Dakle, nakon to je Transilvaniji, nekada sviknutoj na
iroke slobode, posebnim ediktom u ratne svrhe nametnut do tada neuobiajen porez, u
narodu se izrodilo ogromno nezadovoljstvo. Buntovniko raspoloenje raslo je
neprekidno i niko se vie nije libio da se otvoreno ali na nepravednost i teinu ovih
nameta. Ja sam nisam bio u stanju da tek tako ublaim opti gnev i drao sam da
stanovnitvu pre valja pristupiti blago i odmereno, nego vrsto i strogo. Na svu tu muku i
svakodnevne alopojke graana, iznikao je odnekud Ruf i, znatno preuveliavajui itavu
stvar, podstakao ih na izdaju i bunu. Iako sam se dugo i ilavo opirao, uspeo je da me sa
svojim pristalicama privoli da se prihvatim kraljevskog zvanja: pretio je, naime, da e,
ukoliko ja odbijem, dovesti na to mesto kakvog Poljaka, Vlaha ili Rutena. Pristao sam,
elem, samo da ovamo ne bi dovukao nekog stranca koji bi sa silnom vojskom okupirao
Transilvaniju, i samo dotle dok ne doe pravi kralj da primiri i razrei situaciju. Trpeo
sam kraljevske poasti sve oekujui vojsku koja bi stala u kraj drskosti nevaljalaca.
Usudiu se da potpuno iskreno kaem i ovo: ako je ve moralo biti tako da se, pored tebe
ivog, bira novi vladar, drago mi je to sam to bio ja, a neki uasni tuin! Da ti, Matija,
nisi doao ovamo, pre bih izabrao da kraljujem provincijom, nego da se opti gnev ljudi
70
obrui na mene. Sada si tu i ovce su konano prepoznale svog pastira svi su jednoduno
pozdravili tebe, jedinog kralja i gospodara Ugarske i Transilvanije. Na kraju, i ja sam
znam ko mi je vladar, te sam ti doao ponizan, pun potovanja i oboavanja. Sa tvojim
dolaskom sve je utihnulo, a buntovnici odmah predali oruje. Svi se kaju zbog
lakomislenosti svojih postupaka, a onih to bi mogli nadalje rovariti ima uistinu aka
jada. Ovde prisutan narod, ba kako si ve od sudija imao prilike da dozna, okupio se da
moli za oprotaj bez obzira to se prethodno bio digao na ustanak. Kada su ove ljude
voe pozvale u boj, oni su odmah, zazirui od bezbonog i izdajnikog rata, poloili
oruje: krivicu, dakle, snosi tek nekolicina. Sudije ti pak, kao predstavnici svih vanih
gradova, obeavaju punu poslunost i zaklinju se da nisu imali apsolutno nikakvog
uea u nezadovoljstvu i albama na nametanje problematinog poreza. Da smo te
smatrali neprijateljem, blokirali bismo u planinskim klancima prilaz provinciji jo pre
nego to si doao. Naprotiv, poto si u Transilvaniju stigao, ni deli nae vojske nije te
napao doli smo ti nenaoruani i ponizni traei milost: ako smo i pogreili, nemoj nas
kanjavati, oprosti nam. Tvoje presvetlo velianstvo valja da pomiluje posrnule, tim pre
to su se na vreme prizvali pameti. Iskreno kajanje i priznanje rastereuju krivice i
najveeg prestupnika. Pomozi, dobri na kralju, da se zauvek seamo ovog dana po tvojoj
ljudskosti i irokogrudosti, da u tebi prepoznamo istinski plemenitog i pobonog kralja.
Dunost valjanog gospodara nalae da se zabludelima progleda kroz prste i nikako ne
propusti prilika za ispoljavanje samilosti. Nijedna vrlina jednog vladara nije vitekija i
sjajnija od blagosti ona ga pribliava samom Bogu. ta je, naime, uzvienije od
nadvladavanja sopstvene prirode, te pomilovanja i oprotaja za one ije se pogreke pre
daju popraviti ljudskou i razumevanjem, no kaznom? Oprosti nam stoga, kad te ve
ovako iskreno i ponizno molimo, i, za dobrobit budunosti, dri se negdanjih zakona
kako sloboda Transilvanije ne bi nadalje bila ugroavana.
Nakon ovih rei, Jovan se sa sudijama bacio Matiji pred noge, na ta ga je ovaj
poljubio i obeao ponovno uspostavljanje prekrenih zakona, te pomilovanje za sve,
izuzev za perjanice izdajnikog ustanka. Istakao je da ceni vernost, otvorene rei i
iskreno priznanje Jovanovo. Uveravao je prisutne da nikada nije ni posumnjao u lojalnost
Transilvanije, meutim da, ukoliko je ve dolo do pobune i ona nastala kao rezultat
71
rovarenja jednog broja ljudi, on ima nameru da ih kazni dodue vrlo blago
progonstvom.
Kralja je tokom pohoda na Transilvaniju posebno titila neposlunost vojskovoe
Emerika i injenica da je bez pitanja napustio vojni logor. Pravi razlog za ovakav
postupak nije bio sasvim rasvetljen, ali se s pravom pretpostavljalo da on lei u Matijinim
zategnutim odnosima sa plemstvom. Ono nije podnosilo preteranu kraljevu samovolju i
insistiranje na slepoj pokornosti, a u par navrata Matija se grubo poneo i prema Emeriku
kada se ovaj usprotivio kakvoj njegovoj odluci ili nastojao da ga posavetuje, bez obzira
to je dotini vojskovoa svojevremeno bio najblii saradnik Korvinovog oca, obasut
svim moguim poastima. Emerika je dodatno zaplaila i iziritirala besmislena pogibija
Mihaila Silaija, a doprinela su i zlonamerna govorkanja da ga Matija uniava, iako je od
kralja i stariji i sposobniji. Tako su razmirice i sumnjiavost naruile njihovo staro i
osvedoeno prijateljstvo. Emeriku je ve to bilo dovoljno da napusti logor: do te mere
zaslepljen idejom da, uz sopstveni ugled i sredstva, moe da opstane sasvim samostalno,
otvoreno je govorio o odmetnitvu i izdaji, sve zaklinjui se da e radije umreti nego
pristati na preanju bedu i ponienja. Kralj je, prirodno, smatrao da oveka takvog
ugleda, uzorne vernosti i mudrosti svakako ne sme tek tako da izgubi: poslao je
ostrogonskog nadbiskupa sa ciljem da otkloni njegove sumnje i ponovo uspostavi
preanje prijateljstvo. Nadbiskup je u tome i uspeo, te je Matiju na povratku iz
Moldavije Emerik doekao sa najsjajnijom vojskom i zakletvom u punu poslunost. No,
vreme je da se vratimo pohodu na Transilvaniju.
Matija je, kako smo ve rekli, pomilovao Jovana i sudije, a potom se uputio u
Kolovar, te u Turdu, gde je sazvao sabor stanovnitva. Tu se reavalo pitanje izgrednika
i inspiratora nedavnog ustanka. Oni su osueni na doivotno progonstvo: bio je precizno
odreen datum kada su morali da svojim imetkom napuste zemlju, uz posebne isprave za
slobodno kretanje izvan granica Ugarske. Benedikt Ruf, glavni kolovoa ustanka,
preselio se tom prilikom u Poljsku. Kraljeva odluka bila je znatno blaa nego to je
moda trebalo, a to su miljenje delili i sami osuenici. Meutim, Matijina milostivost i
popustljivost zavarali su neke od njih, te su se ponadali da e kaznu u potpunosti izbei.
Kada je kralj, naime, pristigao u Sibinj, najbogatiji grad Transilvanije, doprli su do njega
glasovi da su se pojedini osuenici sasvim ogluili o presudu i nemaju nikakvu nameru da
72
odu u progonstvo. To je Matiju ozbiljno razgnevilo, te je, kako njegova preterana
velikodunost ne bi bila protumaena kao mekutvo i postala uzrok novih problema,
zapovedio da se nekolicina stanovnika, na nedavnom saboru u Tordi javno dokazanih
buntovnika i izdajnika, uhapsi i kazni smru. Istog dana uhvaeni su i pogubljeni
osmorica njih nadasve valja spomenuti Petra Gereba, Mihaila Suku i gradskog pretora
Jovana Herija. Ovi prestupnici pogubljeni su na glavnom trgu, a dotini dogaaj nije
izazvao nikakve nemire u Sibinju, svi su kraljev postupak smatrali pravinim.
Poto je uspostavio mir u provinciji, Matija se na praznik Sv. Katarine sa vojskom
zaputio u deo Vlake danas poznat pod imenom Moldavija. Tamo je vlast drao vojvoda
Stefan koji je, budui veoma ohol, divlje naravi i ratoboran, otkazao poslunost Matiji
bez obzira to je bio obavezan da se u potpunosti povinuje naredbama ugarske krune, te
da isplauje godinji danak. Na sve to je i otvoreno podrao ustanak u Transilvaniji kako
bi zahvaljujui tamonjim nemirima postigao to veu samostalnost. Kralj je, dakle, bio
primoran da preduzme pohod kroz ume i planinske klance sa ciljem da ponovo zadobije
poslunost ovog buntovnog Vlaha. Zatekao je planinske useke blokirane deblima i
svakovrsnim drugim materijalom, pa je bio prinuen da put sebi prokri ognjem i maem.
Kada se konano probio i izaao na istinu, postavio je vojni logor u gradu po imenu
Roman: tu se, pokraj reke Siret, nalazilo drveno utvrenje, dodatno osigurano nasipima i
anevima, bezbedno vie zbog svoje pozicije nego zahvaljujui neimarskoj vetini.
Upravo ovde bio je centar provincije kojom je vojvoda Stefan upravljao. Matija ga je
osvojio ve u prvom naletu i ve sutradan primio neprijateljske izaslanike sa molbama za
primirje. Bez obzira na silne pokuaje i natezanja da se mir uspostavi, na kraju nita nije
postignuto i kralju je postalo savreno jasno da su sve to tek prazne rei neprijatelja.
Stoga je uklonio odatle vojni logor i napustio grad prethodno zapovedivi da utvrenje
bude uniteno. Nakon to je Roman spaljen, zaputio se dalje kroz Moldaviju pustoei
ognjem i maem sve gradove i sela pred sobom, odvodei sa sobom brojno ljudstvo i
stoku kao deo bogatog ratnog plena.
Tri dana kasnije, konano se obreo u moldavskom gradu Baniji kojim je u to
vreme upravljao poznati biskup. Tamo se ve prve noi sukobio sa buntovnim i vatrenim
protivnicima. Moe se slobodno rei da je Matija u ovom pohodu imao sree koliko i
pameti. Na gradskom trgu nalazila se kraljevska rezidencija sa direktnim pogledom na
73
episkopsko sedite odakle su se pruala dva puta, sa obe strane okruujui baziliku.
Ostali vojni zapovednici, saradnici i visoki svetenici smestili su se u zgrade oko
centralnog trga kako bi se kralju po kratkom postupku nali ukoliko se za tim ukae
potreba. U toku veere pred Matiju je doveden neki netom uhvaen zarobljenik i kada je
uz pomo prevodioca priupitan ko je, kamo se i kojim povodom uputio, odgovorio je da
za prevodiocem nema potrebe, budui da je Ugarin iz Transilvanije, te da je u Moldaviju
doao da proveri stanje nekih poseda koji valja da po oporuci pripadnu njegovoj supruzi.
Dodao je potom da je usput, nedaleko od Matijine pozicije, naleteo na 12 000 Vlaha koji
se spremaju da, im padne prvi mrak, napadnu nespremne i zateene Ugare i da je Matiji
zapravo namerno pourio sa tom veu, a iz istog patriotizma. Budui da je isprva
naiao na nevericu, sav u strahu da njegovo upozorenje na realnu opasnost ne bude olako
i neozbiljno shvaeno, brzo je predloio Matiji da on lino kao glasnik bude talac, te da
se dobrovoljno stavlja straarima u ruke: ukoliko se ispostavi da je slagao, neka nad njim
izvre smrtnu kaznu. Kralj je na te rei glasnika otpremio straarima, a svom blagajniku
Bertoldu Elderbahu, hrabrom vitezu i roenom ratniku, zapovedio da se pozabavi
gostima. On sam prekinuo je veeru i odmah okupio sve velikae i vojne zapovednike,
izloio im predstojeu opasnost i naloio da se kriom naoruaju. Postavio je vojne
odrede na sve puteve i kapije grada, a prilaz na trg osigurao elitnim jedinicama. Za
odbranu svoje rezidencije odredio je 200 veterana i borce sa teim naoruanjem, te ih
pozicionirao na uglove obe ulice koje su opasavale nareeno zdanje, a konjike odrede
preraspodelio je na gradske raskrsnice. Jedva je stigao da sve to obavi, kad se se prvim
mrakom neprijatelj uistinu i pojavio, podmetnuo poar sa tri strane drvenog grada
opasanog utvrdama od iblja i izazvao opti mete. Vlasi su nadirali sve dublje praeni
bljetavilom poara, sasvim dovoljnim da obezbedi punu vidljivost u toku borbe. Najvea
vreva i guva nastale su oko gradskih kapija i ulica, te se isprva inilo da se u samom
centru nita ozbiljno ne zbiva. Meutim, najei okraji odvijali su se zapravo ispred
kraljevske rezidencije gde su veterani svim silama odbijali dumane to su kuljali sa obe
strane zdanja. Mnogi su Vlasi ovde stradali borei se za goli ivot dok su Ugari sa svoje
strane teili da im preseku pristup rezidenciji. Palatin Mihailo, Nikola upor, Jovan
Pangracije, potom i erdeljske vojvode Nikola Banfi i Stefan Batori srano su branili
pristup trgu, sa punom sveu da bi, ukoliko njega osvoje, dumani sa lakoom zauzeli
74
itav grad. Vodila se bespotedna bitka pod kiom strela i sjajem ognja sve dok se,
najzad, negde oko ponoi, sasvim potisnuti sa gradskog trga, Vlasi nisu dali u beg. Ugari
su ih gonili sa ciljem da pohvataju to vie dok ne umaknu sa bojnog poprita: jedne su,
smuene od silne elje da to pre pobegnu, saterivali u plamen, druge doekivali direktno
na maeve, tree kopljima probadali s lea, dok su etvrti zbog opteg metea stradavali
u meusobnom pokolju.
Jedva je 4 000 neprijatelja uspelo da umakne, svi ostali, uhvaeni u gradu kao u
zamci, bili su ubijeni. Kralj je te noi naizmenino branio rezidenciju sa veteranima i
pritravao u pomo odredima na trgu. Bio je na samom elu najeih okraja as
bodrei hrabre, as podiui moral plaljivijima, as dolazei u pomo onima na
najkritinijim pozicijama i tako uspeo da spasi i sebe i svoju vojsku. Vlahe je otro
kaznio za pobunu: do jutra ih je ubijeno 7 000, uz 1 200 stradalih Ugara i veliki broj
ranjenika. I sam Matija bio je ranjen te noi getska strela pogodila ga je u lea,
nedaleko od kime. Prilikom njenog vaenja metalni vrak zario se jo dublje u tkivo i
kralj je naredne etiri godine imao ozbiljnih zdravstvenih problema: zaleivanje rane
izazvalo je urastanje metala, sve dok ga organizam sam nije izbacio kao strano telo.
Nareene noi u Moldaviji borilo se za goli opstanak, ne za ast i dostojanstvo, a u
optem poaru i pustoenju stradala su i sva okolna prigradska naselja.
Porazivi neprijatelja, ranjeni kralj doneo je odluku da se preko Transilvanije vrati
u Ugarsku i za Boi je stigao u Braov. Tamo je strogo kaznio izgrednike, te je i
vojvodu Mihaila Transalpijskog osudio na smrt. Zapovedio je potom da kolovoe ustanka
Mihailo Sekler, Aladarije i Nikola iz Vizakne, a koje je kvestor prethodno zarobio, budu
u Kluu najpre javno mueni i osakaeni usijanim gvoem, a potom i pogubljeni. Ovako
svirepa kazna do te je mere uplaila ostale pristalice Rufove zavere da su kradom, glavom
bez obzira prebegli u Poljsku i Vlaku ostavljajui imetak i porodice za sobom. Deo
njihovog bogatstva pohranjen je u kraljevsku riznicu, a deo razdeljen kao ratni plen.
Matija jo nije bio ni napustio Transilvaniju, kad mu je pristiglo pokajniko pismo od
vojvode Stefana: u njemu je vojvoda otvoreno priznavao svoju bahatost i nemar kao
razloge to se usudio da zloinaki podigne ruku na boansko kraljevsko velianstvo
Matijino, tvrdio je da se sasvim predaje na kraljevu milost i nemilost, te da je spreman na
zasluenu i pravednu kaznu. Ipak, preklinjao je da nakon kazne usledi i oprotaj drei da
75
ga od Matije nije teko izdejstvovati. Kako se ne bi stekao utisak da je vie okrutan no
milosrdan, kralj je Stefanu dao nadu u pomilovanje. Kao uslov postavio je samo to da
vojvoda svojim buduim delima i reima tu nadu ojaa i utvrdi: ukoliko bude verno i
estito postupao, nema ega da se plai, no, ako se ponovo uroti protiv kralja, sam e
krvavi Mars izvriti pravednu odmazdu za to nedelo. Slomivi, dakle, pobunu u obe
provincije, Matija se uputio u Ugarsku. Jo nije ni bio proao Karpate, kada ga je u
jednom selu iznenada doekao Emerik sa najboljim delom vojske. On se, kako je ve
ranije napomenuto, posredstvom Ivana, nadbiskupa ostrogonskog, ve bio pomirio sa
Matijom, a sada je doao da trai njegov oprotaj. Kralj ga je doekao oberuke, radosno
ga zagrlio i potvrdio njihovo meusobno veno saveznitvo. U to vreme Matija je imao
dva sekretara bili su to Stefan od Klua i Ivan od Ostrogona, obojica nadbiskupi uveni
po pravinosti i ozbiljnosti i obojica nosioci kraljevog peata, sa pravom da sastavljaju
povelje i darovnice, barem one u kojima nije bilo nikakvih spornih taaka. Opisane vojne
operacije voene su otprilike tree godine od Matijinog krunisanja.
etvrte pak godine od krunisanja, Matija se, uvek stremei uzvienim i sjajnim
podvizima, usmerio na razreavanje problema sa Turcima i jeretikim esima. Preavi
Tami, vratio se iz Transilvanije, te u vrlo dobrom raspoloenju odseo u gradu Egru
(Jegri) sa ciljem da tu, uz pomo Sabora, osmisli svoje dalje vojne operacije. Nakon to
je kraljevstvo oistio od razbojnitava i pokorio buntovne provincije sa njihovim
prevratnikim tenjama, a o emu je ve podrobno bilo rei, Matiji su preostala jo dva
rata: jedan, za koji ga je izabrao i ovlastio rimski papa, sa veitim neprijateljem
Turcima i drugi, takoe neophodan sa ekim jereticima. Naime, papa Pavle II, jedini
pravi pastir katolike crkve i otac vernika, uven po pobonosti i sjanom intelektu, bio se
namerio da, uz Boiju pomo, najpre zavede mir u Italiji, a potom preduzme pohode na
Turke i zabludele jeretike. etvrte godine otkako je postavljen za papu, a nakon to je
prethodne zime uloio veliki napor da sredi prilike u Italiji i u tome samo delimino
uspeo, Pavle II je u crkvi Svetog Marka, uz prisustvo i slaganje svih kardinala, sveano
objavio edikt o optem miru i slozi u Italiji, sa zabranom bilo kakvih njegovih krenja, a
kako to hrianski obiaji i nalau. Uinio je to sa ciljem da ubrza pokretanje daljih
koraka koji su se ticali opte dobrobiti ljudskog roda. U to vreme papa je Matiju smatrao
boijim izabranikom, velikim podvinikom roenim da stane na put jereticima. ora
76
Poebrada, ekog kralja, otrim javnim ediktom liio je pak kraljevskog dostojanstva i
proglasio ga jeretikom. Ovaj proglas objavljen je 1466. godine, upravo onda kada su Ivan
Rozgonji i Ivan esmiki dolazili papi kao Matijini izaslanici, a o emu je ve ranije bilo
rei. Upravo od tog perioda Pavle II je estim pismima bodrio ugarskog kralja da to pre
zapone oba ova rata.
Matija je isprva to odbijao navodei svakakve razloge, izmeu ostalog i taj da ne
bi bio dostojan protivnik za dva snana neprijatelja istovremeno, no onda ga je i Fridrih
III zasuo pismima i brojnim izaslanicima to su ga, uz silna obeanja, podsticali da
iskoreni jeres u ekoj. Matiju je na pomenuti pohod vukla i injenica da je u to vreme
Turska bila zauzeta ratom u Egiptu i Siriji, a nita manje bodrilo ga je na osvetu i gorko
seanje na skoranja eka nepoinstva. Naime, ona bratstva to su svojevremeno zauzela
niz gradova u Ugarskoj, podigla onolika utvrenja, te godinama vrljala po kraljevstvu
inei razbojnitva bila su upravo eka i poljska, a nakon konanog proterivanja nala su
bezbedno utoite u svojim matinim dravama. Pogranine arke, pljake i napadi
svakodnevno su potpirivali netrpeljivost meu susedima: svako je verovao verzijama
svojih sunarodnika i stoga bio slep za pravdu i pravu istinu. Konano, Matiju je na rat
podstrekivala i uroena slavoljubivost to uvek inspirie na podvinitvo. Bio je takvog
kova da je zarad tenje besmrtnosti bio kadar da prezre i najveu opasnost. U boj su ga
vodili i ljubav i obziri verske prirode, podrka papina, te ugled Fridriha III: papa mu je po
ovaniju Emu bio poslao 50 000 zlatnika, a rimsko-nemaki car nudio itav godinji
prihod Austrije, oruje, provijant i opsadnu opremu. Kako se to moe zakljuiti iz
Matijinih pisama to ih je dve godine po krunisanju uputio Viktoru, sinu ora
Poebrada, vojvodi od Minsterberga i ondanjem prefektu Moravske, vaan povod za rat
pruili su i Hajnrih Lipa i Matija Stajnberg. Prvi je inicirao ozbiljne pogranine sukobe sa
palatinom Mihailom, a potom njega okrivio za probleme, nastojei da tako prikrije
sopstveno nedelo i stvori pogodan izgovor za dalje nasrtaje, dok je drugi uz pomo
jednako bezonih saveznika neprekidno vrio prepade na Ugarsku. Nita manje Matiju je
razbesnela i drskost Stefana Ajcingera: naime, kralj je prethodne godine zbog nedostatka
naoruanja u toku rata sa Turcima bio uputio brojne izaslanike u Nemaku da tamo kupe
strele i druge neophodne projektile i vojnu opremu. Zahvaljujui svom ugledu i vanosti
rata nije snosio nikakve carinske trokove, no, kada su Matijini ljudi dospeli u Moravsku,
77
bili su prinueni da po Ajcingerovom nalogu na granici plate ogromnu carinu i to je
ugarskog kralja poprilino razgnevilo. Na sve, uz negdanja nedela i uvrede, nizale su se
svakodnevno nove provokacije, a o tome svedoi i kraljevo pismo puno albi na postupke
Hajnriha Lipe: u toku opsade Kostolanja, pritisnuti potpunom oskudicom i u
nemogunosti da ishrane porodice i konje, pripadnici ekog bratstva, tj. Matijini
neprijatelji, nali su utoite upravo u Moravskoj, u gradovima Hajnriha Lipe. Sve je to
Matija dobro promislio i uzeo u obzir, te je najzad imao i dovoljno razloga za poetak
vojnih operacija, no ipak je odluio da konsultuje i velikae i saradnike.
Kada je tim povodom sazvao zvanian sabor, ula su se vrlo razliita miljenja.
Mnogi su smatrali da se valja okanuti svih drugih ratova zarad opasnosti to je
neprekidno vrebala od Mehmeda, najmonijeg ugarskog neprijatelja: bilo je dovoljno,
prema njima, uspeno odbiti napade Turaka i stalno imati na umu tog stranog i veitog
dumanina. Isticano je da Ugarska nije kadra da istovremeno ratuje na dva fronta, te da je
ve u velikoj meri materijalno i vojno iscrpljena. Nasuprot tome, izloen je i otvoren stav
da je za kraljevstvo mir sam po sebi tetan, da uvek vodi u unutranje razmirice i potrese,
da je organizam Ugarske po prirodi sazdan za rat, oskudicu i napor, te da je zahvaljujui
svakodnevnim podvizima ona s pravom i postala predmet divljenja svih evropskih
vladara. Pomenuta struja naglaavala je potom Matijinu sposobnost i mudrost, kao
stvorene za novonastalu situaciju: tvrdila je da su oba rata bogougodna i opravdana,
budui da postoji realan strah da e poast jeresi to sad caruje u susednoj ekoj i
Moravskoj za tili as postepeno zahvatiti i Ugarsku. Na koncu, svi su iekivali odluku i
miljenje kralja to ih je do tada sve vreme utke sluao.

II knjiga

Nakon to su izneti pomenuti opreni stavovi, Matija je zapovedio da se pred
prisutnima javno proitaju pisma pape Pavla II i cara Fridriha III u kojima se od njega
zahtevalo da otpone oba rata, uz obeanaja vojne i materijalne pomoi. U tim pismima
kralja su preklinjali da zatiti pravu veru i hriansku zemlju od jeretike poasti, nita
manje opasne od samih Turaka. Po zavretku javnog itanja, Matija se podigao sa
prestola i ovim se reima obratio skupu:
78
Ako bi iko trebalo da odbije nareeni rat, onda sam to upravo ja: naime, nije ni
red niti deluje pravedno da ustanem protiv sopstvenog tasta koji mi je oduvek bio poput
roenog oca. Meutim, kad malo bolje razmislim, injenica da sam kralj obavezuje me da
line razloge podredim javnom interesu. Budui da sam roen da vladam jednom
hrianskom dravom, prinuen sam da zarad njenog dobra zaboravim korist svojih
blinjih. Treba se upravo povesti za primerom Gospoda naeg i Spasitelja, te ne samo
odbaciti sopstveni razum, ve rtvovati i sopstvenu duu ukoliko tako Bog nalae samo
e je to uzvisiti put neba. No ak i ako biste donosili odluku bez uvida u venost, bavei
se iskljuivo sadanjim trenutkom, ispravno biste postupili da u ratove uete ve samo
zbog injenice da tako zapovedaju papa i car. Ako je ikome teko i ako bi iko nalog
najradije odbio, onda sam to ja, no dola su takva vremena da smo prinueni da
zapodenemo rat sa ekom, ma koliko se pogubnijim i tetnijim inio od vojne sa
Turcima. Turci su od nas zahtevali samo poslunost i danak, nisu nas na silu ili uz pretnje
primoravali da uestvujemo u njihovim religijskim obredima, niiji duh nisu krivoverjem
zatrovali traili su pokornost tela, ne due. eka jeres pak, u svojoj sloenosti,
raznovrsnosti i protivrenosti, do te mere se proirila da je ve zagadila itavu eku,
Moravsku i dobar deo lezije. Poast se ve opasno nadvila nad granice Ugarske i nemali
broj naih zemljaka ve zavela. Neznatna je njena tetnost za telo, no za duu
nesaglediva! Jedini cilj eke jeresi je da te odvue u propast, danonono te nagriza i
upravlja tobom, zakiti te tobonjim plemenitim tenjama, raspiruje u tebi pogubne slasti.
Namerno mea pravoverje sa krivoverjem, njeni religijski obredi naopaki su i zatrovani,
istinski kult Boiji iskrivljen je tu bezbrojnim grehovima, crkve i svetinje su poharane, a
prava vera do te mere izvitoperena da se none molitve i bdenja izvru u blud i
skrnavljenje. Ti Adamiti i jeretici sa svojim enama bez ikakvog stida u ljubavnoj strasti
otvoreno pokazuju genitalije. Toliko ima tih Jakobita, Paulina, Taborita, Husita i raznih
drugih jeretikih sekti, na sve naine udaljenih od jedine istine, da se mnogima ini da su
pravi hriani zapravo u krivu. Ta se propast sada nadvila nad nau domovinu i
neophodno je stati joj na put bili bismo bezumni ukoliko bismo je ignorisali! Uostalom,
koji to rat moe biti asniji i slavniji od onog iji cilj nije puki fiziki opstanak, ve spas
tolikih dua? Vas, branitelje hrianske vere i uvare ugarske drave, lino papa i
nemako-rimski car pozivaju da oslobodite jedan hrianski narod ne samo turskog
79
ropstva, ve i jeretike zaraze. Na sve, kako ne bi ispalo da zahtevaju neto to
prevazilazi nae moi, usrdno nude novac, oruje, hranu i nemalu pomo. Neko bi mogao
rei da nas stavljaju pred teak zadatak, no, ukoliko ste poteni i do kraja ljudi, priznaete
da nam zapravo pruaju priliku da dosegnemo slavu i besmrtnost. ta god vam od oruja
bude nedostajalo, dobiete, jedino to trae je iskorenjivanje jeresi. Koga u ovaj rat ne
vode pobonost i uzvieni razlozi, neka misli na vojnike privilegije i uitak u
komandovanju. Ipak, sramno je stavljati trenutnu korist ispred asti i vie voleti jalov no
slavan kraj. Neko moda prieljkuje mir, no ta je drugo za Ugare mir nego besposlenost
i dosadno tavorenje? Dobro se zapitajte koji su vai talenti i ivotni ciljevi. U Ugarskoj
generalno postoje tri tipa ljudi: svetenici, vojnici i ratari. Vas ovde ne zanima ni
bavljenje naukom, ni zanatstvo, ni trgovina veina ste vojnici i niste kadri da vodite
dostojanstven ivot ukoliko mukotrpno ne ratujete. Kad god predugo sedite kod kue,
zbog nematine postajete nasilni, skloni pljaki i pobuni. Verujte mi, za vas je dokolica
propast, po prirodi ste za rat sazdani. Nemojte stoga trunuti u sramnom neradu i lenjosti,
odbranite od eha i Turaka ovu zemlju to se iz krvi vaih predaka uzdigla! Slava se ne
stie besposliarenjem, nita ne vredi hrabrost bez napornog truda i prilike da se iskae.
Dunost je estitog oveka da se, poput Herkula, itavog ivota znoji, nismo roeni da
jedemo i lenstvujemo, ve da delamo. Vidite koliko zapravo imamo sree: ivimo izmeu
Turaka i jo opasnijih eha jedni nas gone u ropstvo, drugi u duevnu propast i veito
prokletstvo. Ugarska valja da zadri ratnika obeleja ukoliko ne eli da zaostaje za
precima, a gde ete bolju poziciju i priliku za sticanje slave od naih? Ko bi drugi teio
neradu i oslobaanju od vojne slube nego oni to bi da se samo dobro najedu i lenstvuju
meu enama? Uistinu hrabrim ljudima ivot je uvek teak i naporan, slava prezire
neradnike. I sami ste ve shvatili da za vas nema nieg tetnijeg od dokolice u njoj
ljudski duh vazda vene. A vi, pak, svetenici, to valja da budete prvi u pobonosti i
odbrani vere a ona se upravo nadljudskim podvizima stie i uva dobrano
porazmislite ta najpre od vas zahteva sveta majka crkva, ta sam Gospod, papa,
apostolski red i nemako-rimski car, te ta vam jednom reju nalau itava ova situacija,
spas tolikih dua i nevolja to nam se svakodnevno blii. Posmatrajte to kao da vas Isus
lino zaklinje sopstvenim mukama, silnom krvlju na krstu prolivenom za nae grehe, te
smru to nam je svima besmrtnost due podarila da ne dozvolite dumansko irenje
80
jeresi i propast tolikih ivota. Isto to od vas trae i papa i car. Sve su ove velelepne crkve,
velikaki gradovi, vile i imanja izgraeni ne zarad puke raskoi, slavlja i pijanenja, ve
upravo zarad odravanja vojske to e braniti veru Hristovu i iskoreniti jeretiku poast.
Ukoliko navedene razloge ne uvaite, verujte mi, osudiete sami sebe na veite paklene
muke. Mene prvog ova strela, to me u nedavnom sukobu sa Vlasima pokraj kime
ozledila, vue da se manem bilo kakvog ratovanja: povreda mi remeti san, osujeuje
odmor, kvari apetit. Ipak, iz dana u dan uspevam da nadvladam bol, postanem krepkiji i
vri, a trenutna opasnost po zemlju ulila mi je vie ivosti i entuzijazma no to mi je
strela neprijatnosti i muke nanela. Pa sve i da vas ni najmanje ne diraju ljubav prema
Hristu ili ugled pape i cara, zar ete biti do te mere tupi, sirovi i neosetljivi da, samo zbog
svega to ste godinama od eha trpeli, ne zapodenete rat u ime Hristovo? Da vas
podsetim: najpre su nas 28 godina pljakama, paljevinama i otmicama terorisali Telef,
Giskra i brojni im saveznici, da bi potom njihovim stopama nastavila i bratstva, a svi su
oni doli iz eke kao iz nekog uporita svekolikog zla. Podizali su utvrenja, harali
crkve, obeastili silne devojke i ene, palili sve pred sobom i ubijali, ne tedei ni neja,
ni starce, ni svetinje. Videli ste, uostalom, i vehlin krvavi pir, a savreno vam je jasno i
da mu je prethodne godine domain bio Hajnrih Lipa; nisu vam nepoznati ni
neprijateljski postupci Stefana Ajcingera i Matije Stajnberga. Toliki prestupi i uvrede
nalau osvetu onima to su vazda oberuke, radosno i na tetu Ugarske pruali utoite
naim dumanima, a verovatno sa njima i pljakaki plen delili. Dokle ete, dakle, sve to
tolerisati? Dokle ete trpeti da ovaj narod grca do gue u nedaama? Ili ste moda toliko
oguglali da vam se ni nadolazea propast ne ini naroito ozbiljnom? Imajte na umu da
su prihvatljive iskljuivo one tete koje se daju nadoknaditi, ali da, kada je re o pretnji
veitom duevnom i telesnom nesreom, postaje neumitna obaveza svih nas da joj se
odupremo maksimumom snaga. Neko bi kao protivargument mogao izneti teinu
poduhvata ili nepovoljan trenutak za ulazak u dva tako zahtevna rata istovremeno. I nema
ta da se pria: esi su uistinu ratniki narod, veoma naoiti, snane i krupne grae,
izuzetno vode rauna o svom telu posebno o kosi, vole borbu, ne prezaju od opasnosti,
ne boje se smrti, a na sve ih krase i lepo dranje i maniri. Ipak, jednako su skloni i
telesnim uicima, te ne podnose napor i glad na duge staze. U prvom talasu okraja uda
ine, no nisu kadri da izdre trajniju muku ili trpe prljavtinu vojnih logora radije bi
81
umrli ili pobegli sa bojnog polja nego dozvolili da idu unaokolo trokave kose. Valja
imati na umu i to da mi ne polazimo u rat protiv itave eke, ve iskljuivo protiv
jeretika, te da emo na svojoj strani imati i Boiju podrku i zatitu. Jedno je to bilo kad
su esi vojevali sa igmundom ili sa Nemcima: ovoga puta e i sami biti svesni da sa
njima ratujemo po nebeskoj pravdi i u ime Gospoda i prave vere. Za nau pobedu
pomolili su se najvii svetenici Rima, a nemako-rimski car nam ponudio naoruanje,
novac i pomo u ljudstvu. Papa Pavle II lino poslao mi je povelju, ezlo i ma i tako me,
hteo ja to ili ne, proglasio zvaninim braniocem svekolikog hrianstva od Turaka i
ekih jeretika. to se Mehmeda tie, ove godine moete da budete sasvim spokojni
zapodenuo je rat sa asirskim kraljem i sve vreme e boraviti u Egiptu i Siriji, a tamo mu
se crno pie! Mi smo pak u vrlo povoljnoj i bezbednoj poziciji, valja samo da povedemo
poboan, slavan i pravian pohod kako bismo na ispravan put vratili jeretike, zapravo
estite ljude i dobre vojnike to su prosto zavedeni i posrnuli. Pomislite samo koliku
satisfakciju taj in prua! Donosi spas i dobrobit svima, zahvalnost cara i pape, te slavu i
besmrtnost Ugarskoj. Stoga, hrabri moji plemii i svetenici, manite se jalove dokolice,
svi kao jedan zapodenimo ovaj rat, budite saborci meni, vojskovoi hrianske drave i
po papskoj odluci branitelju religije od jeretika, latite se oruja u ime istine i prave vere.
Preusmerite silom dobri i slavni eki narod sa stranputice kako bi nam se potom
zahvalan pridruio u borbi protiv Turaka. Saberite vojsku, sakupite pomone odrede i
smelo se pridruite svome kralju Matiji. Tebe, pak, Isuse Hriste, sa ijim blagoslovom u
boj polazimo, usrdno molimo: uini da se jeretici vrate pravoj veri, da Turci, nai
dumani, konano budu poraeni, a da mi budemo ovenani Tvojom venom slavom!
Nakon ovog kraljevog ozbiljnog i uzvienog govora, svi su se priklonili njegovom
stavu, te doneli zvaninu odluku da se zapodene nareeni rat. Jednoglasno su se sloili da
se postupi po nalozima pape i cara. Dodatno ih je ohrabrio i dolazak turskih emisara na
elu sa Nikolom Ilokim, imunim i uglednim prefektom Donje Panonije. Poslanstvo je u
Mehmedovo ime trailo primirje nudei zaloge prijateljstva, te je u senatu ljubazno
primljeno i sasluano. Razume se, nisu lukavi Turci tek tako iskali primirje ono je
trebalo da im zagarantuje red u Evropi kako bi nesmetano vojevali u Aziji. Matija
emisare nije udostojio linog prisustva, ve im je zarad pregovora poslao Vlada Drakulu,
svog zarobljenika, a najljueg turskog neprijatelja to je za njih vazda strah i trepet bio.
82
Ovi su prepoznali uvenog krvnika, vinovnika bezbrojnih otomanskih muka i stradanja,
pa su, potpuno smueni i uzrujani, tim pre svim silama teili da izdejstvuju primirje,
nemajui hrabrosti ni da pogledaju Drakulu u oi. Tako ih je Matija samo dodatno
utvrdio u strahu i na sve odbio ponudu poslanstva, uz rei da ugarskom vladaru ne
dolikuje sklapanje mira sa Turcima, te da bi on sasvim izgubio svoje kraljevsko
dostojanstvo ukoliko bi na njega pristao, ali da e, uprkos svemu, neformalnim primirjem
smatrati prestanak turskih haranja i zloina po Ugarskoj. Budui da nita drugo nisu
uspeli da postignu, emisari su se bezbedno povukli uz pratnju Nikole Ilokog. Pre nego
to je zvanino raspustio sabor, Matija je bogato darovao brojne plemie koji su se istakli
u nedavnim vojnim operacijama u Moldaviji. Nikola Banfi dobio je niz poseda i dobara
za svoje izuzetne zasluge kralj je naime smatrao da hrabrost i vojniku odanost vazda
treba obilato nagraditi.
Iz Egra se Matija uputio u Budim, tamo izvrio regrutaciju i formirao pomone
vojne odrede. Jedva je prolo osam dana, a ve je u ime Rima objavio rat oru
Poebradu i uputio se u Bratislavu, uz zapovest da mu se plemii i svetenstvo prikljue
sa svojim etama. Tamo je boravio par dana kako bi se vojska u potpunosti
konsolidovala. S druge strane, im je doznao da ga je papa zbog tvrdoglavog jeretikog
stava liio kraljevskog dostojanstva, ore Poebrad je, svakog trenutka iekujui rat,
nita manje priljeno okupljao jednako monu vojsku, a sa ciljem da odbrani titulu i lina
religijska uverenja. Uzdajui se u sopstvene snage, napustio je Prag i obreo se u
Moravskoj, provinciji kojom je upravljao njegov odvani i neumorni sin Viktor. Udruio
je odrede sa njim, formirao vojni logor na granici Moravske i tu iekivao dolazak Matije
Korvina. Pre nego to je napustio Bratislavu, Matija je uz zvanino odobrenje netom
pristiglog biskupa Ferare, Lavrencija Roborele, izdao javni edikt koji anatemie sve
jeretike i njihove pristalice na teritoriji eke, Moravske i lezije. Tako je 1468. zapoeo
rat, dakle, etvrte godine otkako je Korvin krunisan, a Pavle II postao papa. Stanovnitvo
Moravske i lezije, ozbiljno prestraeno pomenutim ediktom, odluilo se da napusti
Poebrada, mnogi od njih odrekli su se eke jeresi, te su gradovi povratili svoj katoliki
karakter. Svejedno, utvrenja u tim istim gradovima i dalje su drali malobrojni jeretici,
pa su oklolna naselja nastavila da im plaaju poreze i iskazuju poslunost.
83
Matija je najzad napustio Bratislavu i zaputio se ka La Taji u drutvu nareenog
papskog izaslanika, biskupa Roborele. La Taja je grad u dolini reke Morave, smeten
upravo tamo gde njen tok razdvaja Ugarsku od Moravske i omeuje granicu gornjeg dela
Austrije. Budui da se nalazio pod jurisdikcijiom rimsko-nemakog cara, lokalno
stanovnitvo je drage volje doekalo vojsku, snabdelo je hranom i naoruanjem. Kralj je
podigao logor na obali Morave odakle je imao izvrstan pogled na Poebradove trupe.
Prolo je potom itavih mesec dana bez zapodevanja prave bitke, dogaale su se tek sitne
arke meu kuranijim i obesnijim vojnicima. Sueljeni kraljevi bili su jednako moni,
mudri, vojno snani i odvani, ali su obojica jednako i strepeli. Samo su se po godinama
razlikovali: Matija tek to je bio navrio dvadeset sedmu, a Poebard je verovatno ve
uveliko zagazio u ezdesete prekaljeni borac plaio se vatrenosti poetnika, a ovaj pak
strepeo od iskustva starijeg, dok su se obojica jednako bojali hirovitosti sree. Dralo ih
je uz to jo uvek seanje na negdanju ljubav i prisnost i ono je najvie navodilo na
odustajanje od rata i izmirenje. Razgovarali su na obali Morave, tast je zeta oslovljavao
kao sina, a ovaj njega kao oca, meutim, kada se povela pria o sukobu to je meu njima
sve vreme postojao, pale su teke i uvredljive rei sa obe strane i uvrstile odlunost da se
rat ipak povede. Poebrad je Matijin postupak nazivao bezbonim i lienim elementarnog
potovanja, a Matija pak tasta gromoglasno optuivao za krivoverje i pagantinu. eki
kralj je zeta neretko pokuavao da smeka lepim reima, as je molio, ulagivao se i
preklinjao da se mane grenog rata, as besneo i pretio, dok se mladi tvrdoglavo i
postojano drao svog stava, potkrepljujui ga nizom razumnih argumenata. Svako je
uporno vukao na svoju stranu, te su se na kraju i ugarski i eki velikai ukljuili u
dijalog sa ciljem da nekako izdejstvuju mirno reenje. Matija je na sve ovo ostao gluv i
odbio molbe i zavet prijateljstva od Poebradovih izaslanika. U toj ga je odluci podrao
Lavrencije Roborela on je sve vreme snaio ugarskog kralja da ne poklekne i ne smeka
zbog uspomene na pokojnu suprugu. Uvidevi da su dalji pokuaji uzaludni, ore
Poebrad, u nemogunosti da se odmah upusti u rat sa Matijom, zapoeo je sa
povlaenjem. Starijeg sina Viktora ostavio je sa delom vojske da brani grad Trebi, te
rasporedio trupe po okolnim utvrenjima i naseljima.
U periodu o kojem govorimo Matijinu pratnju inili su sledei velikai: Emerik,
vojni zapovednik upanije Sepe i njegov brat Stefan ije su postojana odanost i hrabrost
84
bili od velike koristi u predstojeem ratu; Nikola upor, erdeljski vojvoda, zatim Stefan
Batori i palatin Mihailo, kapetan Bla, Pavle Kinii, despot Vuk, Nikola Banfi, obojica
nadbiskupa, tada znameniti pesnik Ivan esmiki i niz drugih uglednih plemia. Pavle
Kinii nadimak je dobio po rodnom selu; poreklom iz sirotinjske i neugledne mlinarske
porodice, vremenom se istakao kao sjajan vojnik u slubi kapetana Blaa. Bio je to ovek
neverovatne telesne konstitucije i snanog duha, po stasu i muskulaturi najvie nalik
samom Heraklu. Odgajan u oevom mlinu, bio je u stanju da sam samcit okree
vodeniki toak koji inae i zaprega jedva uspe da pomeri sa takvom lakoom kao da se
radi o najobinijoj posudi za vino. Neretko je imao obiaj da u ali zgrabi saborca pod
punom vojnom opremom, te da meu drugovima igra kolo i pocupkuje sve vreme drei
ga u zubima. U vebalitu i rvalitu nije imao premca, a kapetan Bla je Pavla toliko
voleo da ne samo da ga je obasuo silnim vojnim poastima i darovima, ve mu je dao i
sopstvenu ker za enu. To je vreme obilovalo neverovatnim junacima stekao bi ovek
utisak da pred sobom ima sve same heroje iz Trojanskog rata: kada je re o umnosti i
visprenosti, Emerika bismo mirno mogli poistovetiti sa Odisejem ili Palamedom, Stefana
sa Agamemnonom, Pavla sa Ajantom, upora sa Diomedom, Mihaila sa Nestorom, a
sam Matija bio je slika i prilika Ahilova. Sudbina mu je darivala ove sjajne junake za
saborce, da sa njima ostvari niz izuzetnih podviga.
Kada je kralj video da se Poebrad povukao i douo da je Viktor sa delom vojske
stacioniran u Trebiu, nedaleko od logora, upustio se u opsadu ovog utvrenja. Najpre je
podmetnuo poar u predgrau, a vatra se brzo irila gutajui sve pred sobom uzalud je
lokalno stanovnitvo nastojalo da je zauzda. Viktor je u toj situaciji pobegao sa nekih 900
vojnika i sklonio se u oblinje planinsko utvrenje, gde ga je primio tamonji prefekt.
Stanovnici Trebia pali su Ugarima u ruke i grad je tako, zahvaljujui svega jednom
poaru, osvojen za nepuna dva sata. Sve se zbilo desetak dana pre Duhova. Matija je
potom na praznik Pashu zapoeo opsadu novog Viktorovog utoita i utvrenje se
uspeno opiralo nekoliko dana. Matijine trupe pokazale su poprilinu nemarnost pri
nadgledanju grada, pa je Poebrad uspeo da nou kriom doturi sinu pomo od 3.000
konjanika. Ovi su se udruili sa ostatkom Viktorove vojske i organizovali beg iz
opsednutog utvrenja strae su ih prekasno uoile i nisu uspele da ih zaustave. Po
85
njihovom odlasku, stanovnitvo se samo predalo Matiji. Korvin je strogo kaznio straare
odgovorne za Viktorov beg.
Potom se zaputio u Brno, prestonicu Moravske, lep i imuan trgovaki centar
uven po prekrasnim zdanjima. Grad je bio smeten u ravnici, opasan zidinama i
ancima, a iz njega se izdizalo utvrenje pilberk, teko osvojivo i zbog poloaja, i zbog
brojnih jeretika koji su ga uvali. Matija se pribliio Brnu i u predgrau podigao logor.
Potom je u grad uputio glasnika traei od senata da se izjasni da li je odan katolikoj
veri, ili se upleo u jeretiko bezbonitvo: ukoliko je i dalje veran Rimu, neka papskom
legatu i vojskovoi irom otvori gradske kapije kao znak, ukoliko ne, povratak glasnika
sa odrinim odgovorom oznaie poetak rata. Senat je na to Matiji odaslao svoje
emisare sa molbom da na odluku saeka jedan dan. Tako je i bilo, a evo dela konanog
odgovora:
Vae velianstvo, kada biste uistinu poznavali duu graana i senata Brna, ne
biste ni pomislili da smo Vam ni n od neprijatelja. Svi do jednog smo, Matija,
sledbenici prave vere i rimske dogme i radije bismo umrli nego se te jedine istine odrekli.
Kada su nas snala teka vremena da nismo imali nikakvog zatitnika, istrpeli smo vlast
jeretika jer nismo imali izbora, ali nikada njihovim pogubnim verskim stavovima nismo
podlegli, drali smo se vazda onog: caru carevo, a Bogu Boije. Due su nam iste i
neukaljane, a umovi osnaeni rimskom dogmom, jeretika vlast i miljenja nisu nam
zatrovali srca, vera nam je iskrena i ista, religijski obredi nisu narueni i izvitopereni.
Sve to smo jereticima pruili su pokornost i danak, a to im nismo mogli odbiti. Sada
konano ujemo da nam papa alje branitelja vere, kralja Matiju kao predvodnika ovog
rata, da ga upuuje ovamo da dela u njegovo ime. Razume se da se na senat ne protivi
odluci pape, Boijeg predstavnika na zemlji, i da drage volje obeava pokornost i
svesrdnu pomo nepobedivom Matiji, branitelju prave vere katolike, da se obavezuje da
e ispuniti sve zapovesti sve to trai je da Brno u celini sauva svoju slobodu i
nepovredivost negdanjih privilegija. Senatu je drae da se stvori utisak da se po dunosti
povinovao Vaoj prevlasti, nego da Vas je porazio, samo neka Brno, opkoljeno tolikim
jeretikim sektama, ostane slobodan grad. Velika su preimustva i nagrade iste,
neokrnjene vere, a budui da je naa iskrena, sledite zapovesti Gospoda u ije ste se ime
oruja i latili, oslobodite nas tereta ropstva, budite uvereni u nau nevinost i predvodite
86
nas u otporu jereticima. Najzad, senat i u svoje, i u ime naroda obeava i nudi itav grad,
zemlju, novac, sva materijalna dobra i ljudstvo, a zarad plemenitih tenji i nauma
Njegove svetosti pape i kralja Matije. Za vas su, dakle, otvorena sva zdanja i kapije u
Brnu, smatramo vas prijateljima, sugraanima, ak i gospodarima. Preuzmite vlast u
gradu kad god poelite, samo ipak zabranite prostim vojnicima da ovamo uu kako bi se
velikai i vojni zapovednici udobnije smestili u rezidencijama ovog uzvienog grada.
Matija je po svom emisaru poruio da sa radou pozdravlja postojanost senata i
stanovnika Brna u pravoj veri, te injenicu da su odoleli pogubnoj jeretikoj zarazi i
ispravno izabrali papu umesto ekog kralja, na taj nain spasavajui sopstvene due od
nepovratne propasti. Naglasio je potom da e za odanost i estitost biti adekvatno
nagraeni, da e on javno obznaniti njihovu dobronamernost i pravoverje, te da e grad
ne samo zadrati negdanje privilegije, ve i dobiti punu slobodu. Poruio je, konano, da
nema razloga da strepe od ratnih operacija i obavezao se da e grad na sve naine
zatititi, da e, tavie, doprineti i lokalnoj trgovini razmenom dobara sa Brnom. Potom je
primio lanove senata i zahvalio im se na poslunosti i gostoprimstvu, a ovi su ga, kako
to obiaji nalau, celivali u ruku. Ve sutradan stanovnitvo je uz sve poasti doekalo
Ugare i u zavisnosti od drutvenog statusa obezbedilo im smetaj.
Ubrzo, Matija je pristupio opsadi pilberka, vrstog jeretikog uporita. Operacije
su zapoete osam dana nakon Tijelova i potrajale oko devet meseci. im je doznao da se
Brno predalo Matiji, ore Poebrad pohitao je da oslobodi tvravu ugarske opsade.
Proao je pokraj Korvinovog logora sa vojskom postrojenom u pravougaoni bojni red
mladi kralj je, dodue, bio u poziciji da ga bezbedno napadne, ali nije to uinio. Dok je
jahao blizu Matije zatien gustim nizovima oklopnika, Poebrad mu se ovako obratio:
Zar tako ti sa mnom, sine? Napada roditelja svoga i pod krinkom odbrane pravoverja
pokuava da me lii kraljevske titule? Ne nagnava te na to religija, ve ambicija, nema
tu uzviene ljubavi prema Bogu, ve puke elje za vlau! Kamo lepe sree da se nas
dvojica ljudski potuemo jedan na jedan i tako reimo itav problem! Korvin je pak
odgovorio: Prizovi se pameti, oe, prizovi se pameti i konano se ispravno postavi po
pitanjima svete vere! Protiv tebe se vodi verski, ne rat zarad vlasti i to zato to si
neprijatelj hrianstva. A to drugo, to pominje, o reavanju spora tuom, imaj u vidu,
ore, da ja nisam neki tamo seljak to pokraj skuene pei mlati ito u mlinu: ja sam
87
kralj, nita gori od tebe! Vladari se ogledaju naoruani, na megdanima, pa ti, ako si
uistinu kralj, hajde izai mi sad na dvoboj da kraljevski reimo stvar! Poebrad nije
prihvatio ovaj velikoduan predlog proao je pored Matije psujui i gunajui sebi u
bradu. Kada se sa vojskom stacionirao u blizini ugarskog logora, velikai su uspeli da
izdejstvuju pokuaj pregovora dvojice vladara. Tih dana Matija je pod odedom sve
vreme nosio pancir kako bi se zatitio od eventualnog gnevnog ispada svog tasta.
Izmeu dva logora podignut je ator za odravanje pregovora, a oni su se odvijali
i nasamo i u prisustvu plemia i nisu proli bez estokih rasprava. Organizovana je i
sveana gozba, a svakako vredi ispriati ta se na njoj zbilo: piru su prisustvovale i
dvorske lude jedna Poebradova, druga Matijina, sa ciljem da svojim dosetkama barem
malo ublae ozbiljnost situacije. Meu ostalim satrapima bio je tu i gubernator ekog
kralja po imenu Zdenko, pristalica katolicizma i vrlo naklonjen Korvinu. Gubernator,
inae vrlo duhovit ovek, u jednom trenutku obratio se obojici vladara sa aljivim
predlogom da se verski spor razrei dvobojem dvorskih luda, te da ishod odlui koja je
verzija katolianstva ispravna. Oni su predlog veselo prihvatili i svaki je dobacivanjima i
aplauzom bodrio svoju ludu na megdan. Lude su pokazivale jednaku sranost,
Poebradova je, dodue, bila znatno krupnije grae, ali se nije moglo sa sigurnou suditi
o njihovoj snazi. Svejedno, veina se kladila da e zbog neverovatne korpulentnosti
pobediti Poebradov ovek. Tako su se lude uhvatile u kotac uz glasno navijanje
prisutnih, a na potpuni uas papskog legata koji je sa gorinom posmatrao to neozbiljno
poigravanje sa vanim verskim pitanjem. Svi su se namah uozbiljili kao da rvanje dve
lude uistinu odluuje o spasu tela i dua tolikih ljudi, a takmaci su se dali u borbu trudei
se iz petnih ila. Tobonji dvoboj tekao je u neizvesnosti as je delovalo da e eh
nadvladati Ugarina, as obrnuto, kako god, obojica su se tukli i rukama i nogama uz
bodrenja i povike sa svih strana. Najzad, kao nadahnut boanskom silom, Ugarin je uspeo
da podigne ogromnu telesinu svog protivnika i taman se bio spremao da ga svali na
zemlju, kad se sa strane umeao neki eh i udario ga kako bi spreio da mu sunarodnik
bude oboren. Na to je pritrao Zdenko, sudija dotinog nadmetanja, i raspalio amar
izgredniku, na ta je nastao opti mete i svi su ve bili podigli na oruje. Situacija se
izgladila tek na intervenciju Matije i Poebrada, pa su svi ubrzo ponovo u miru seli za
sto. Poto je guva utihnula, eki kralj se kiptei od besa obratio gubernatoru: Samo da
88
zna, Zdenko, nikad ti neu zaboraviti to to si danas ugrozio dobre i prijateljske odnose
mene i mog sina, to to si meu nama gotovo izazvao oruani sukob! Srea tvoja da je
Matija sad ovde prisutan, samo zbog toga nee biti kanjen. Prei u ti preko svega
iskljuivo iz potovanja prema njemu! Gozba se tako zavrila bez ikakvog razreenja
problema i svaki se kralj vratio u svoj logor.
Nekoliko dana kasnije, Poebrad se sa trupama povukao, a Matija zapoeo jo
odluniju opsadu pilberka. Poto je uvideo da su svi pokuaji jo uvek uzaludni, reio se
da novu u nizu pobeda zadobije drugde. Ostavio je deo vojske na elu sa kapetanom
Blaom i Pavlom Kiniijem pred zidinama pilberka, a sam se uputio u uveni moravski
grad Olomuc. Usput je osvojio poprilian broj naselja, ili su se ona jednostavno predala
bez borbe. Kad je ve bio blizu Olomuca, stanovnitvo mu je iz grada samo krenulo u
susret upuujui mu ovacije i rei dobrodolice, uz tvrdnje da se ono nikada nije odrodilo
od katolikog uenja i Rimske crkve javno se radovalo dolasku branitelja slobode i
prave vere. Jedino uporite jeretika zapravo je bilo utvrenje izvan Olomuca i njega je
Matija uspeo da osvoji par dana kasnije. Okolne gradove je takoe zauzeo, a one meu
njima koji su se bili odali jeresi prepustio je pljaki vojnika i potom ih spalio.
Budui da se ve bliila zima, a da je pilberk jo uvek bio pod opsadom
kapetana Blaa, Matija je ostavio vojsku u Moravskoj sa Emerikom, a sam sa delom
plemia i elitnih odreda odluio da prezimi u Ugarskoj. Proirila se tada pria da e na
svom putu proi kroz Be, pa su mu beki pretor i senat irom otvorili vrata grada i
biskupske rezidencije, sve u elji da to toplije doekaju vladara prema kojem su gajili
veliku i neskrivenu naklonost. Matija je pak nastojao da ni na koji nain ne izazove
surevnjivost i oprez rimsko-nemakog cara, te je otputovao direktno u Budim preko
gornje Ugarske i tako na pristojnu meru sveo preterane emotivne izlive Belija. Naime,
svojevremeno, dok je predvodio pohod na Transilvaniju koji se zavrio zarobljavanjem
Drakule, Belije su mu, a znajui da je Fridrih nemoan i pod estokom opsadom, tajno
uputili pismo nudei i Fridriha i vlast nad gradom. On je jo tada iz ljubavi i potovanja
prema njemu (ak ga je oslovljavao ocem) odluno odbio ovu ponudu.
Kralj je u Ugarsku pristigao na praznik arhanela Mihaila i tu proveo gotovo
etiri meseca pribavljajui ratne zalihe za Emerika. U provinciju se vratio polovinom
februara teio je tamo vojnike zbog tekog poloaja, proveli su, naime, mukotrpnu zimu
89
okrueni neprijateljima, a pilberk se nikako nije dao osvojiti. Po Matijinom dolasku,
opsednuto utvrenje se konano predalo i on je te, druge godine ekog rata ponovo
krenuo u Olomuc. Smatrao je da je pravi trenutak za zvanino preuzimanje odgovarajuih
titula budui da je uveliko osvojio sve znaajnije gradove Moravske i vei deo provincije.
Nastojao je da to uini sasvim u skladu sa zakonom, te je stoga sazvao sabor u Olomucu
kako bi ga katoliki orijentisani esi i Moravci sami proglasili legitimnim kraljem eke.
Zakazanog dana skupio se silan svet i uistinu dodelio Matiji titule ekog kralja i
moravskog markgrofa, a sve da bi se stekao utisak da se za ove upravo prisvojene
teritorije izborio asno i poteno. Zadobio je zaista neobino snanu naklonost lokalnih
stanovnika kao branilac njihove slobode i oni su ga radosno pozdravili kao novog
vladara.
Korvin se potom obreo u leziji, a tamo su mu se odmah za pomo obratili brojni
gradovi, sve kako bi se jasno ogradili od eke jeresi. Najpre valja pomenuti Vroclav,
tamonju prestonicu, grad prostran, prekrasnih zdanja, centar trgovine i politikog ivota
kroz koji protie reka Odra. itelji Vroclava priredili su Matiji i papskom legatu sjajan i
raskoan doek, obavezali se na odanost i u dobru i u zlu i zakleli se da e veito biti na
strani ugarskog kralja, svog oslobodioca i uvara svete katolike vere. Primer prestonice
sledili su i drugi gradovi provincije, te su se i sami sveano zakleli na venu odanost
kralju.
Neposredno pred ulazak u Vroclav, Matija je u Be poslao Mihaila Ostrogonskog,
u to vreme bio zaduenog da brine o njegovoj prepisci, a sa ciljem da od Fridriha III
preuzme obeanu novanu pomo da se podsetimo, rimsko-nemaki car bio se
svojevremeno obavezao da Korvinu isplati itav jedan godinji danak Austrije, kao i da
mu poalje odred od 1.000 vitezova. Po dogovoru je taj odred i uputio Matiji, ali je ovaj
plemie vratio Fridrihu uz obrazloenje da su posve nevini ratovanju i umesto toga
zatraio njihova vojnika sledovanja, a oni su se i sami sa takvom idejom saglasili.
Umesto da konano isplati obeani godinji danak, car je Matiji preko Mihaila samo dao
re da e ga u jednom trenutku isplatiti, ali bez vojnikih naknada za 1.000 vitezova jer je
taj novac ve prisvojilo Fridrihovo plemstvo. Dakle, od onoga na ta se obavezao,
rimsko-nemaki car nije uinio gotovo nita i to je posejalo prvo seme razdora izmeu
dvojice vladara, te kasnije izazvalo rat sa Austrijom. injenica da ga je Fridrih izigrao
90
uskrativi mu obeani novac do te je mere najedila Matiju da njegov gnev nikako nije
jenjavao i na kraju ga je i nagnao da okupira gotovo itavu Austriju im se za to ukazala
zgodna prilika.
Poto je, dakle, pokorio leziju i izbavio je iz ruku jeretika, Korvin se vratio u
Moravsku tamo je, naime, Viktor bio zauzeo grad Vesele i pravio Ugarima
svakodnevne probleme. Bez stanke, Matija je pohitao pred utvrenje i napao ga; okruio
je bedeme opsadnim spravama, dovukao bronzane topove i tukao po gradu i nou i danju.
Ubrzo je sruio veinu zidina, te izvrio juri na ve iznemoglo stanovnitvo i zauzeo
Vesele. Elitni odred zarobio je Viktora, doveo ga pred pred kralja i on je sada samo
mogao da moli za milost. Ovako mu je Matija odgovorio: Viktore, brate moj, zar su te
dotle doveli tvrdoglavost i jeretika uverenja to si ih od oca usvojio da sada ovako skupo
plati svoje krivoverje? Lepo sam te stalno opominjao da se mane oevih zastranjivanja,
da mu zaepi usta i postane Boiji sledbenik ovek ponekad mora sam sebe da poniti
da bio krenuo Hristovim putem. Kad tako mora, bolje je odrei se roenog oca nego
Isusa! Ipak, budi mi iv i zdrav, potedeu te zbog naih roakih veza i bliskosti,
odluiu se na milostivost jer sam ti brat, ne neprijatelj! Neu dozvoliti da strada, ak ti
ostavljam i titulu i ugled. Prizovi se samo pameti i naui neto iz ovoga: shvati koliko je
uvredljiv, zloinaki i besmislen rat kada se vodi bez Boije naklonosti. Postani, stoga,
verni sledbenik prave i istinite dogme Rimske crkve. Viktor je na Matijine rei odahnuo,
strepeo je pre toga, naime, ne samo za svoj ivot, ve i za ugled i prinevsku titulu. Ostao
je uistinu zadivljen i zateen kraljevom milostivou. Po zarobljavanju Viktora i
pokoravanju veeg dela Moravske, Korvin se odluio na povratak u Ugarsku kako bi
tamo prezimio i postarao se za sve postojee potrebe daljih vojnih operacija. Opisani
dogaaji zbili su se tokom druge godine ekog rata. Na prve naznake zime, kralj se sa
Emerikom, palatinom Mihailom i drugim plemiima i svetenim licima obreo u Panoniji.
Za sve to vreme, Uzun Hasan, prekaljeni ratnik i kralj Jermenije i Mesopotamije,
na prepad je nou napao vojne logore svojih suparnika vladara Persije, Asirije i Medije,
naneo im teak poraz i dokopao se njihovih teritorija. Ubrzo se okrenuo i protiv turskog
sultana Mehmeda, te nametnuo Otomanskom carstvu teak i mukotrpan rat. Mehmed je
doiveo ozbiljnu nesreu i na moru: naime, itava flota od 200 laa koju je bio opremio
zarad vojnih operacija kod Trapezunta propala je i potonula usled oluje u blizini
91
Dardanela. Tu situaciju iskoristio je Nikola Kanali, zapovednik mletake flote, da
napadne traki grad Eniju, opljaka ga, zapali i odande odnese ogroman ratni plen, a
odmah zatim i u potpunosti uniti turski odred od 2.000 vojnika na obalama Patre, te
utvrdi i osigura grad Vestit. Iste te, 1469. godine papa Pavle II sklopio je vojni savez sa
Mlecima, a protiv Turaka i drugih neprijatelja Rimske crkve. Pri napadu na Rimini
papinu vojsku potisnuli su i u beg nagnali odredi to ih je u pomo Robertu, prefektu
grada, bio poslao kralj Ferdinand, pa se Rimini tako oslobodio teke opsade. Nareene
godine umro je nakon due bolesti Pjero Medii ostavivi za sobom sinove Lorenca i
ulijana, a zbila se i pobuna u Trstu koju je u krvi uguio rimsko-nemaki car Fridrih
poslao je nekolicinu vojnih zapovednika na ustanike, a ovi su nasilno zauzeli grad i
izvrili nemilosrdan pokolj stanovnitva, ne tedei ni starce, ni ene, ni neja. Konano,
iste ove, 1469. godine, Turci su izvrili napad na Nemaku i u ropstvo odveli veliki broj
ljudi svih uzrasta. Kad se sve to sagleda, postaje jasno da je Matija ispravno postupio to
je prihvatio pohod na eku bilo je oigledno da je u tom trenutku Mehmed ve samo u
Aziji imao pune ruke posla.
Uveliko je ve poela 1470. godina, kralj je prezimio u Ugraskoj i na prolee
ponovo krenuo put Moravske. Bio je je stigao do utvrenja er kad su do njega sa vie
strana doprli glasovi da je ore Poebrad umro prialo se da je starca do te mere
potresla vest o zarobljavanju sina Viktora da je pao u postelju i preminuo nakon svega
nekoliko dana. Matiju je novost o smrti doskoranjeg neprijatelja izuzetno tronula, ak i
na suze nagnala: teko je rei da li je uistinu tugovao nad traginom sudbinom zabludelog
tasta ili je prosto veto odglumio alost. Svejedno, smatrao je da valja pouriti u
provinciju, tim pre to je trebalo da se odri zvanini sabor za izbor novog ekog kralja,
a on je imao nameru da tu titulu preko legata zatrai za sebe bez obzira na druge
pretendente za koje je znao da e ih biti na pretek. Stoga je pourio u Moravsku uz punu
svest da meu strancima nee naii na znaajnu podrku, osim, naravno, ako se ne
poslui mitom, krupnim obeanjima, pretnjama i molbama. Smestio se u moravskom
gradu Jihlavi kako bi odatle poslao pregovarae na sabor u eku sa ciljem da u njegovo
ime obiu sve lokalne plemie, te mnoge od njih pridobiju i mitom i obeanjima i najzad
zatrae krunu. Kolale su glasine da e predstojei sabor biti odran u Kutni, naselju
nadomak Praga, poznatom po rudnicima srebra, pa je Matija upravo tamo i uputio legate
92
na elu sa erdeljskim vojvodom Nikolom uporom. I uistinu svi jeretici, kao i ostali
esi sastali su se u Kutni sa namerom da, kako obiaji nalau, izaberu novog kralja. Bilo
je tu, bogami, brojnih pretendenata na presto pre svega izaslanici Ugarske i Poljske, ali
ni rimsko-nemaki car nije imao nita manju ambiciju i ak je zahtevao da mu kruna
bude tajno dodeljena, a jednako zainteresovani bili su i sinovi ora Poebrada,
smatrajui da im vlast neizostavno pripada po pravu nasledstva. Budui da je Ugarska u
to vreme bila u ratu sa ekom, Matijini legati jedva su i sasluani bez obzira na to to
su tvrdili da Korvinu kraljevsku titulu garantuje sam papa Pavle bez ijeg se odobrenja
tada i nije moglo vladati. Uprkos hladnom prijemu, nakon Poebradove smrti zatraili su
glasove plemia u Matijino ime. Istakli su poslovinu povezanost Ugarskog i ekog
kraljevstva, te injenicu da ih je do sada i uvek na obostranu tetu samo ozbiljno zlodelo
moglo razdvojiti, kao i to da su igmund, Albert i Ladislav stajali na elu obe ove drave.
Podvukli su bliskost eha i Ugara, meusobnu uslovljenost njihovog blagostanja,
naglasili da su samo zajedno kadri pobediti i najljueg neprijatelja, a da o svemu tome
svedoe i sreni izbori upravo pobrojanih vladara iz prolosti, te da ni za budunost nema
bolje zamisli nego da upravo tako bude. Istaknuta je i injenica da je skoranji rat bio
pokrenut ne iz osvajakih pobuda, ve sa najplemenitijom namerom da se zabludeli deo
eha gorkim Marsovim lekom prizove pameti jer drugog reenja nije bilo, a da su na sve
zahvaljujui tom ratu pravi eki vernici dobili samo slobodu. Konano, obeani su veita
sloboda i ukidanje svih poreza ukoliko Matija bude izabran za kralja, kao i to da e on
Ugare i ehe tretirati bez ikakve razlike. Plemii, a najpre pristalice jeresi meu njima,
zapravo nisu ni sluali Korvinove legate sve vreme su se mrtili i pravili grimase,
neretko ak prekidajui njihovo izlaganje gunanjem. Ugarski predlog i argumenti
otvoreno su odbijeni uz komentar da nikada ne treba stavljati glavu u torbu izborom
dumanina za vladara. Predvodnik Matijinog poslanstva zavrio je govor uz primetan
oseaj neprijatnosti. Nita bolje nisu proli ni Fridrihovi pregovarai, bez obzira na posve
drugaije izlaganje i stremljenja, te injenicu da su naglasili i postojanje starog vojnog
saveza i sporazuma da eka, u nedostatku legitimnog prestolonaslednika, ima utvrenu
obavezu da krunu prepusti rimsko-nemakom caru. Veina plemia smatrala je da se
valja okrenuti sinovima ora Poebrada, a u tome su posebno prednjaili jeretici,
drei da su potomci pokojnog kralja jednako tvrde pristalice Husita. Meutim, te
93
planove osujetilo je zarobljavanje Viktora i njegova nemogunost da, u cilju sticanja
krune, uopte pregovara sa ekim velikaima. Sve u svemu, sinovi su teko podneli
Poebradovu smrt i javno isticali sa koliko je sranosti branio sa svih strana ugroenu
domovinu strah i trepet za obesne plemie, pokojnik je bio miljenik obinog naroda i
dugo vladao u miru i blagostanju.
Re su na kraju dobili izaslanici Kazimirovi iz Poljske, a dotini je kralj zbog
svoje estitosti, mudrosti i pobonosti bio na takvom glasu da je katkad i sam pomen
njegovog imena razreavao sporove i primirivao uzburkane strasti. Kau da se skupu
obratio najreitiji od sedmorice emisara i da je to ovako zvualo:
Ukoliko biste u pogledu naeg zahteva postupali u skladu sa zakonom jednako koliko i
u skladu sa ugledom koji ovde uivamo, bez sumnje biste ve do zalaska sunca
naslednikom eke krune proglasili Vladislava, sina naeg Kazimira, a unuka vaeg
negdanjeg kralja Ladislava. Kad biste se i sada, kada je najvanije, samo drali
uobiajene razboritosti, pravinosti i doslednosti pri donoenju odluka, postigli bismo
reenje na obostranu korist. Neko bi sada verovatno spomenuo ve poslovino
prijateljstvo i povezanost naa dva naroda, bliskost jezika i obiaja, rodbinske veze i
slino, ali to bi delovalo kao da suvinim reima nastoji da zabauri sutinski nedostatak
bolje argumentacije. Mi se pak odluujemo za posve drugaiji pristup biemo kratki u
svom izlaganju najpre da vas ne bismo optereivali izlinim i dosadnim govorancijama,
a potom i jer gajimo puno poverenje u vau pravinost i lini integritet. Bez obzira na
injenicu da se kraljevstva orujem stiu i po istom ratnom principu teko zadravaju,
ipak valja da, posebno kada nema potomaka, budu dodeljena po Boijij volji i pravu
nasledstva. Ako nam treba blagoslov od Boga, sva znamenja, proroanstva i zvezde
ukazuju na Vladislava kao novog kralja eke. Ako nas pak zanimaju ljudski zakoni i
pravda, ko bi imao osnova da kae kako ovo kraljevstvo, godinama u posedu predaka
prerano preminulog Ladislava, sada ne pripada njegovom unuku? Ko bi liio legitimnog
naslea unuka nakon dedove smrti, ili sestru koja je ostala bez brata? Ko bi naslednicima
uskratio ono to im po drevnom pravu pripada? Ako se ovde po zakonu Boijem i
ljudskom ivi, sigurno nee biti nikog do te mere bezumnog da tvrdi kako Vladislav nije
legitimni naslednik ekog prestola. Kad je svojevremeno, u doba igmunda i Alberta,
vae kraljevstvo zbog unutranjig previranja bilo nestabilno, zar niste od poljskog kralja
94
traili ne samo pomo, ve i vladara? Ako ste to ve bili uinili u tako tekom i
delikatnom trenutku, kako ete postupiti sada, kada vas na istu stvar navode i zakon i
vera? Samo bi neko u potpunosti malouman liio unuka dedovog naslea. Ni u
najtegobnijem asu ne sme se postupati u neskladu sa Boijom voljom, ljudskim i viim
zakonima, pri emu se ovo prvo najpre mora uzeti u obzir. Stoga, plemii, neka vam
mudrost i pravinost budu vodilje u donoenju konane odluke. Ako se bi pak neko
protivio ovakvom razreenju sa argumentom da kandidat toboe nije dovoljno plemenita
roda, sama bi ga priroda opovrgnula: pogledajte samo plemiku lozu Vladislava i
Kazimira, a ako vas interesuje majina strana porodice, prebrojte i tu podugi niz kraljeva
i careva Vladislavljeva roditeljka ima sa majine strane etiri, a sa oeve pet rimsko-
nemakih careva u svom rodoslovnom stablu. Ko bi traio plemenitije poreklo od
navedenog, ne bi ga naao jer jednostavno i ne postoji. Ipak, nedovoljni bi bili i loza i
nasledno pravo ukoliko bi se po svaku cenu insistiralo na nepodobnom ili neasnom
kandidatu. Mnogi kraljevii zasluuju da budu u nekom zapeku, ne na elu drave, a
brojni su i premladi za takav zadatak. Nas nije ni najmanje stid da na sve naine
preporuimo izbor Vladislava utanje iz oseaja skromnosti neretko nakodi onome ko
zasluuje hvalu i liava ga poasti to mu sa pravom pripadaju. Ima li nekog ko bi mogao
i pomisliti da Vladislav nije dostojan kraljevske titule ili da nije roen za vladara? Ko bi
bio za to da ga prevarom treba liiti onoga to mu po naslednom pravu pripada i ko e
njemu, potomku silnih vladara i sinu onakvog kralja, stati na put? Zar osujetiti vladavinu
jednog mladog, obrazovanog i sposobnog oveka? Od najnenijih godina uio je da
upravlja dravom i vojskom, a vrline poput bogobojaljivosti, blagosti, saoseanja,
doslednosti i skromnosti kao da je sa majinim mlekom posisao. Tek se bio odvojio od
krila materina, a ve je, zahvaljujui suvom talentu i uroenoj bistrini, bez ikakve pomoi
uitelja sastavljao domiljate knjievne igre reima. im se zamomio, u Krakovu je
sluao predavanja brojnih sofista, filozofa i pesnika, pohaao kole dijalektiara, te
krepio i obogaivao i um i telo. Ostatak vremena posveivao je izuavanju teologije i
vojne vetine. Nadahnutim teolokim govorima i uzvienim nainom ivota Vladislav
nadmauje i kakvog svetenika u potpunosti posveenog Bogu. Tolika je u njega uroena
ednost da zbog svojih vrlina i mudrosti odaje utisak daleko starijeg oveka. Slobodne
trenutke provodi usavravajui uz pomo uitelja ratnike vetine: nadmee se na
95
hipodromu, ui da se bori na konju ili bez njega, savladava upotrebu maa i frontalni
proboj i seenje neprijatelja s boka, stie saznanja o pozicioniranju vojske i njenom
predvoenju. Telesna konstitucija i snaga mu mnogo obeavaju, a ve se tu nazire i
izuzetna muevnost. Sa lakoom se u Vladislava daju prepoznati neobina mudrost i
zrelost, uprkos nenim godinama. Mnoge je crte i vrline nasledio od Ladislava, Kazimira,
Karla i igmunda, a uz sve to nema u njega ni truna zajedljivosti ili oholosti i reju i
delom, ak i nainom hoda, pogledom i svakim pokretom mladi odaje ozbiljnost,
razboritost i skromnost. Sasvim je lien naglosti, gneva, nepromiljenosti i sladostraa.
Rekao bi ovek da ne robuje nijednom poroku blage je naravi, postojan, dobroduan, a
na to i eljan znanja i vojne slave, lako izdrava telesni napor i glad. Samom svojom
pojavom Vladislav ostavlja utisak kraljevske uzvienosti, te se ljudi prema njemu s
potovanjem odnose i bez potrebe da on to zahteva. Kamo sree da je sad ovde sa nama
tako mi Boga, ve samim svojim prisustvom rekao bi o sebi daleko vie nego mi, a
potrudili smo se da odrimo govor dostojan Cicerona. Izaberite ga za kralja i vrlo brzo
postae jasno da vam ga je Bog lino poslao shvatiete da vam je podaren ne obian
vladar, ve nebeski posrednik sa Svevinjim, uvar veitog mira i dobrobiti drave. Neko
e moda rei da je Vladislav premlad i jo uvek nedorastao da vlada, ali nije li oigledno
da je taj deak obdaren gotovo boanskom mudrou, posve neobinom za te godine?
Kraljevi i njihovi sinovi pod posebnom su nebeskom zatitom ljudi roeni da vladaju
uivaju retku naklonost i milost Svevinjeg, a zahvaljujui Boijoj promisli krasi ih i
blaga, milosrdna priroda. Uzgred, ni va danas okupljeni senat nee u budunosti sedeti
dokon vazda je bolje imati kralja koji odluke donosi uz konsultacije sa senatom nego
kakvog samovoljnika. esto je u krivu onaj ko se u svemu oslanja iskljuivo na sebe i
otvoreno prezire tue miljenje i savet. Sa Vladislavom kao novim kraljem nema ni truna
osnova za uobiajeni strah od tiranije, nema opasnosti od eventualnog rata. Njegov moni
otac vlada u vaem susedstvu i na pamet mu ne pada da vam zbog verskih
razmimoilaenja objavi rat, nahuka na vas papu ili se uroti sa rimsko-nemakim carem.
Pa ako do kakvog rata i doe, imaete u najbliem komiluku zatitnika i brojne
saveznike, tavie srodnike jer mi smo jedan narod, a o tome najbolje svedoi i bliskost
naih jezika. Sve dok smo svi mi hriani i pridravamo se Jevanelja, potpuno je
nevano da li je eventualno neko od nas malo slobodnije protumaio uenja svetih otaca.
96
Stoga vas, plemii, u Kazimirovo ime pozivamo i molimo da uzmete u obzir i ljudske i
Boije zakone, te da Vladislavu dodelite krunu koja mu po naslednom pravu i pripada.
Verujte da smo i u nedavnom pohodu protiv eke uestvovali ne toliko zbog zapovesti
pape, koliko da bismo od tuina sauvali gradove po pravdi namenjene naem kraljeviu.
Postupite umno i ispravno, a time ete ujedno smanjiti broj svojih neprijatelja i postii
razreenje na obostranu korist i dobrobit.
Izlaganje poljskih emisara ostavilo je snaan utisak na velikae povukli su se
kako bi nasamo doneli konaan sud: lepo se ulo kako se vrte i etaju gore-dole
mrmljajui da po kratkom postupku teba podrati izbor Vladislava, te da je upravo on kao
stvoren za uspostavljanje mira u ekoj, a svoju su odluku munjevito i objavili.
Neposredno zatim eko plemstvo je zajedno sa celim vitekim redom proglasilo mladia
jedva da je tada imao i petnaest godina za novog ekog kralja. Svi su estitkama i
uzvicima odobravanja poeleli sreu i Vladislavu, i Kazimiru, i ekom kraljevstvu:
jedni su deaka nazivali anelom sa neba, drugi ednim i svetim vladarom, trei tvorcem
i zatitnikom mira, etvrti su njemu pozdravljali potomka brojnih velikih kraljeva. Poljski
emisari bili su sa svih strana obasuti poljupcima i ovacijama. Ostali, a pre svega ugarsko
poslanstvo, povukli su se vidno nezadovoljni i posramljeni. Kada je uo za sve ovo,
Matija se zbog neuspeha svojih planova poprilino rasrdio na ehe ak usled silnog
besa isprva nije preduzeo nita povodom nedavne vesti da Turci na obalama Save poinju
da prave ozbiljne probleme.
Mehmed je naime, uvidevi da je Korvin sasvim obuzet ratovanjem u ekoj, na
Savu kriom poslao 20.000 vojnika uz pratnju brojnih vetih zanatlija i neimara, a kako bi
podigli privremeno utvrenje sa pogledom na teritoriju Srema i potom ga dodatno
osigurali odbrambenim snagama. Planirao je da upravo odatle udari na Srem, najjuniji
region Matijinog kraljevstva, te se potom ustremi i na ostatak Ugarske i Nemaku.
Korvina nepovoljna vest nije preterano potresla nameravao je da sa nesmanjenim arom
nastavi operacije u ekoj, pa je smesta zapovedio da se pozovu kaloki mitropolit
Gavrilo, kao i Ivan, poznat po nadimku Ungor, ovek vian ratovanju, snalaljiv u
opasnosti, a nadasve vrlo hrabar i dokazano od poverenja. Njih dvojicu Matija je po
kratkom postupku poslao na Savu, dao im precizna uputstva ta da ine, upozorio ih na
mogue opasnosti i napomenuo da e Panonija izvesno pasti u ruke Turaka ukoliko ne
97
zaustave zapoetu izgradnju neprijateljskog utvrenja. Ono je ve bilo dobilo ime abac,
to na turskom jeziku znai neto neobino. Kralj je Gavrilu i Ivanu Ungoru dodelio
punomoje da vre regrutaciju, ubiru porez i zapovedaju gradovima kako to uostalom i
biva u sluaju rata. Potom je pisao i palatinu Mihailu i drugim plemiima sa zapoveu da
im se sa svojim vojskama pridrue, te da osujete dalju izgradnju abake tvrave, tog
kamena oko vrata Ugarske kraljevine, a oni su svim silama nastojali da Matijine naloge i
izvre. Gavrilo i Ivan vratili su se u domovinu, sazvali velikae, okupili vojsku i pomone
odrede, te se uputili na Savu. Pristigavi na obalu najpre su tutnjavom topova uspeli da
odvoje Turke od neimarskog rada oni naime nisu imali takvo naoruanje, pa su bili
prilino uplaeni. Obe vojske su razgnevljene stajale na suprotnim obalama zasipajui
jedna drugu kiom strela, ali se niko nije usuivao da prepliva reku, budui da su po snazi
bile priblino jednake. Neprijatelji su od nabijene zemlje sagradili zatitne nasipe kako bi,
bezbedni od ugarskih topova, nesmetano nastavili sa radom. I pre dolaska hrianske
vojske oni su bili utvrdili lokalitet ancima, te pribavili dovoljne koliine hrane i
naoruanja. Mihailo, Gavrilo i Ivan pak, uvidevi da su im, uprkos pogibiji nemalog broja
Turaka, svi pokuaji uzaludni, odluili su se za novu strategiju: zapoeli su izgradnju
sasvim novog utvrenja na teritoriji Srema i u inat neprijatelju radili i danju i nou.
Dok se na Savi sve to zbivalo, Matija je, vrlo besan zbog svojih neostvarenih
ambicija, pustoio i palio eku uzdu i popreko do te je mere bio zagrejan i neumoljiv
da se dobar deo gradova odluio da bukvalno kupi primirje, dok su drugi bili prinueni na
predaju. Kad se najzad proulo da je ugarski kralj ve zauzeo i opljakao teritorije sve do
planinskih venaca u ijem se sreditu nalazio Prag, gradovi su prestali da se brane i
redom poeli da se predaju bez borbe kako bi izbegli jo veu propast i gubitke. Sve se
to, dakle, odvijalo tree godine ekog rata. Matija je potom postavio odbrambene odrede
po osvojenim gradovima Moravske, eke i lezije, a sam se vratio u Budim.
Zarobljenog Viktora ostavio je u Viegradskoj tvravi i zapovedio da ga nadziru uz
duno potovanje njegovog poloaja: nameravao je da ga po okonanju rata oslobodi i
vrati mu negdanju titulu.
Iste ove godine turski sultan Mehmed opremio je flotu od 400 brodova bilo je tu
200 trirema i 10.000 vojnika, uputio se na Evbeju i opseo njenu prestonicu Halkidu.
Izgubio je, dodue, mnogo vojske, ali je uspeo da nakon trideset dana borbe osvoji grad.
98
Ovaj katastrofalan dogaaj bio je najavljen neverovatnom elementarnom nepogodom:
naime, u Rimu je 9. juna 1470. godine pao izuzetno krupan grd, pojedina zrna teila su i
preko 300 grama. Papa Pavle organizovao je molitve za spas stanovnika Halkide i
prestanak opsade u svim rimskim crkvama, a lino je peke proneo kip Bogorodice sve
do Lateranske crkve gde je odrao svetu slubu. Mleane pad Halkide nije ni najmanje
uplaio odmah su na turske obale poslali ratnu flotu od 60 trirema i 20 teretnih brodova.
Nikola Kanali, zapovednik flote, prethodno je zbog neuspelog pokuaja da Halkidi
pritekne u pomo bio uhapen i sproveden u Veneciju. Tamo je osuen na doivotno
progonstvo. Jovan Anujski, ije su se ambicije da ponovo zadobije vlast nad
Napuljskom kraljevinom izjalovile, povukao se u najpre Provansu sa ciljem da razvije
novu strategiju, a potom u Barselonu gde je i preminuo. U Francuskoj se izrodio estok
rat izmeu kralja Luja XI i arla, vojvode od Burgundije.
Matija se, dakle, vratio u Budim sa ciljem da preko zime oporavi vojsku ve
prilino iscrpljenu od ratovanja. Ipak, i dalje su ga muile dve stvari: prva je bilo ve
dovreno i osigurano utvrenje abac, a druga prodor Turaka i osvajanje Evbeje, vest
koja je zaista jako raalostila hriane. Kralj se najvie pribojavao upravo onoga to se i
deavalo da bude prinuen da se istovremeno bori protiv dva mona neprijatelja.
Opasnost od Turske nije se mogla zanemariti, a ni esi se vie nisu bojali za goli ivot
budui da su izabrali Kazimirovog sina Vladislava za kralja i ujedinili snage sa
Poljacima. Treba napomenuti da je, u trenutku kada je Matija po papinom nalogu krenuo
na ehe, isto bio uinio i Kazimir. Meutim, nakon izbora Vladislava za kralja, on je
svim silama nastojao da za svog sina pridobije podrku plemikih porodica Steligera,
Ursina i drugih, te je sa velikim arom prigrlio buduu odbranu eha i njihovih interesa.
Suoen sa tako nepovoljnom situacijom, Matija se odluio na briljive konsultacije sa
Senatom i velikaima. Novca za rat nije bilo dovoljno, pa se najpre usmerio na sticanje
materijalne potpore: povisio je postojee namete, insistirao na ubiranju poreza od crkve i
svetenih lica, uveo nove danke, a zatraio i novanu pomo pape i Mleana kako bi se
suprotstavio jereticima. Nije dozvolio ni da njegovi saborci ostanu bez zasluene
nagrade: poto su se u dotadanjim vojnim operacijama kao izuzetno hrabri i portvovani
pokazali Stefan Batori i despot Vuk, obojicu je obasuo poastima, a Vuku, inae
skromnog posednikog statusa, dodelio utvrenje po imenu Bela Stena. Ni ostalima nije
99
ostao duan nemali broj saradnika po zasluzi je darivao i uzvisio. Drugi eki rat
usledio je naredne godine, odmah za pohodom na Poljsku, a o tome e podrobnije biti
rei u knjizi koja sledi .

III knjiga

Pod takvom je zvezdom roen Matija, a o tome najbolje svedoi njegova ivotna
pria, da nikada nije imao mira ratovao je bez prekida i sve do samog kraja vie
zadovoljstva nalazio u oruju nego u spokoju. Iako je svim silama nastojao da odri slogu
u svojoj zemlji i ratuje iskljuivo van nje, neretko je bivao prinuen da se nosi i sa
unutranjim potresima. Deavalo se da bude suoen sa zaverama i izdajama sopstvenih
plemia, no i to je, po svemu sudei, imalo svoj vii smisao: kao da je sama sudbina htela
da kraljeva hrabrost, dostojna jednog Herakla, svakodnevno bude iskuavana. I koliko
god Matiju stavljala pred teke zadatke, srea ga nikada nije napustila. ak se ini da je
neprekidni niz opasnosti kojima je bio izloen predstavljao poseban vid Boije naklonosti
i nain da kralj vazda ostane na vrhuncu svojih sposobnosti.
Naredne, dakle 1471. godine, dok se Korvin bavio ekim problemom, zapoeo je
tzv. Poljski rat. Domai plemii i svetenstvo urotili su se protiv njega, te u zemlju doveli
Kazimira, drugog sina istoimenog vladara, sa ciljem da ga proglase za novog kralja
Ugarske i uz pomo poljske vojske prognaju Matiju.
Zavera je poprimila takve razmere da su na Korvinovoj strani od silnih plemia i
saradnika u gornjoj Ugarskoj ostali jo samo palatin Mihailo, kaloki mitropolit Gavrilo i
nekolicina velikaa. Pria se da se Mihailo Orzaga, inae mudar i prekaljen ovek to je
vazda merio rei, nije libio da ovako naglas prokomentarie nareeni dogaaj: Ljudi su
takvi da bi bez pogovora i obinog vola tovali kao kralja, samo neka ima krunu na
glavi! Od ukupno 75, preostalo je samo 9 upanija koje su ostale verne Matiji i nastavile
da isplauju porez. Na elu zavere bile su dve istoimene linosti: Ivan od Sredne,
ostrogonski mitropolit, Matijin pooim i vaspita, i njegov sestri Ivan esmiki, retko
obrazovan i darovit pisac, vrstan poznavalac grkog i latinskog da se nije bavio
politikom, ispao bi od njega izvanredan literata dostojan antikih majstora. Na stranu
zaverenika stao je i Emerik Sepeki koji se, kako smo ranije napomenuli, ve jednom bio
100
odmetnuo od kralja neposredno pre pohoda na Transilvaniju, a uz njega bili su tu i brojni
drugi velikai. Kau da je Emerik ovim reima opravdao injenicu da je izdao svog
velikog dobroinitelja: Istina, odmetnuo sam se od Matije, ali na takav nain da mu ni
najmanje ne nakodim, a sebe istovremeno sauvam od rovarenja i spletkarenja
sopstvenih neprijatelja. Bio je to ovek takve prepredenosti i visprenosti da je jednim
potezom nastojao da ostvari dva cilja: da utie na kralja da preispita svoje postupke (a
znao je da Matiju prilino nerviraju nepoinstva uhoda i potkazivaa zaduenih da mu
prenose vesti o pobunjenicima) i da se ujedno zatiti od linih dumana, te se sa njima
obrauna iznutra. Posluio se lukavstvom kako bi za Korvina sauvao i kraljevstvo i sebe
samog.
Postojao je niz razloga da se na elu prevrata nau ba stari i provereni prijatelji
Matijinog pokojnog oca bili su to sve iskusni, odani, ozbiljni ljudi i nisu to uinili iz
pohlepe ili lakomosti. Kau da je Ivana Ostrogonskog na izdaju navela duboka
uvreenost zbog injenice da se kralj u poslednje vreme uzoholio i osilio: nekada je umeo
da poslua savet velikaa i saradnika, ali je ubrzo poeo sve da ini iskljuivo na svoju
ruku, sasvim ignorie njihovo miljenje i vlada se krajnje samovoljno. Plemii su, razume
se, takvo ponaanje smatrali neumesnim i uvredljivim. Svakako je situaciju dodatno
pogoralo i nametanje neuobiajeno visokog poreza koji je predstavljao ozbiljno
optereenje i za narod u celini, i za velikae ponaosob. Premda je za voenje tako dugog i
mukotrpnog rata uistinu bila potrebna obilata materijalna potpora, ipak se ljudima inilo
da je danak premaivao granice izdrljivog. Na sve, Matija je bio miljenja da opte
dobro za koje se bori doputa i ubiranje prihoda od crkve. Dotinu meru sproveo je uz
podrku i pomo Lavrencija Roborele, papskog legata, te su mnogi bili vrlo kivni na
njega to je kralju uopte usadio takvu ideju, a potom mu dao ingerencije i da je ostvari.
Smatralo se za najvei mogu greh da svetenici i crkveni glavari sa uobiajenim
statusom polubogova na zemlji bivaju prinueni da se povinuju svetovnom nadzoru. Od
ostrogonskog mitropolita Matija je prisvojio desetinu od ukupnog prihoda rudnika zlata
tzv. urburu, a oporezovao je i nemali broj drugih crkvenih velikodostojnika. Svetenstvo
nareeni potez nije tumailo kao sluajnost dralo je da kralj zapravo nastoji da suzbije
preterano jaanje tog sloja i tako se osigura od eventualnog sukoba sa njim. Uopteno
gledano, itav plemiki stale video je u Matiji nasilnika i tiranina koji se vie nije ni
101
trudio da tu injenicu sakrije, ve je otvoreno podrazumevao slepu poslunost na svaki
svoj mig. Saradnici i glavari, svojevremeno od velikog uticaja na kralja, sada su se
oseali ponieno i teko podnosili takvu promenu. Eto ta je po uvreenom miljenju
nagnalo Ivana od Sredne i druge velikae na zaveru.
Poto su se meusobno potanko sporazumeli i tajno izabrali poljskog princa za
budueg vladara, pisali su kralju Kazimiru da ga o svemu obaveste. Izneli su injenicu da
se celokupno ugarsko plemstvo odmetnulo od Matije, a, ako neki i nisu, da e izvesno to
uiniti, ili barem nee predstavljati nikakvu prepreku daljem razvoju dogaaja. Istakli su
da su svojevremeno nepromiljeno za svog vladara proglasili Korvina, oveka neznatnog
porekla, a da se on ubrzo pretvorio u tiranina jer, budui da nije bio plave krvi, nije ni
umeo da se nosi kao kralj. Poalili su se da se Matija ustremio ne samo na neprijatelje,
ve i na svoje ljude da je sopstvenog ujaka, to mu je i pomogao da doe na presto,
uhapsio, te na kraju i izazvao njegovu smrt; da se sada na isti nain okrenuo protiv oevih
prijatelja koji su ga sve vreme uvali, potovali i nisu ga naputali ni u najveim
nevoljama i opasnostima; da je ak uzurpirao i crkvenu vlast, obruio se na svetenstvo
oduzimajui mu prihode i tako prekoraio granicu svetovne moi da je, jednom reju,
sasvim izgubio razum. Izneli su potom odluku da kruna, svojevremeno nepravedno
dodeljena Matiji, sada pree u ruke Poljaka, kako je, po njihovim reima, odmah i trebalo
da bude. Uputili su konano i molbu Kazimiru da poalje sina u Ugarsku kako bi primio
kraljevsku titulu. Kazimir, obaveten o novom razvoju dogaaja, bio je miljenja da ne
treba asiti ni asa, ve da valja iskoristiti povoljnu priliku koja se, igrom sluaja, ukazala
njegovoj deci. Van sebe od radosti, zahvaljivao je Bogu to mu, eto, za samo dve godine
dva kraljevstva trae sinove za vladare. Po kratkom postupku izvrio je regrutaciju, te
kraljeviu za put u Ugarsku kao pratnju dodelio tri legije i najprobraniji odred teke
konjice. Nije zaboravio ni ehe, pa je istovremeno bez pogovora pripremio i vojsku za
Vladislava. Obavestio je potom ostrogonskog nadbiskupa i ostale plemie da e im
poslati Kazimira sa najboljim odredima.
U meuvremenu se javno proulo da se spremaju prevrat i dolazak Matijinog
rivala. Kralj je bio van sebe od besa i dugo nije mogao da poveruje da su se stari oevi
prijatelji okrenuli protiv njega, i to nakon to ih je toliko obasipao panjom, poastima i
darovima. Svejedno, nije klonuo duhom, ak je neretko govorio kako jedva eka
102
Kazimirov dolazak, te da ga ba ivo zanima koji e mu to sve ugarski plemii
organizovati dobrodolicu. Nije bio u poziciji da se obrauna sa proverenim izdajnicima
jer su se ovi na vreme kriom povukli u svoja utvrenja, a i da je bio, ne bi im se u tom
trenutku svetio: procenio je da mu je najpametnije da suzbije bes i pretvara se kako je sve
u redu, no da nijednog trenutka ne smetne sa uma ni skrivene namere svojih plemia, ni
njihovu prevrtljivost, kao ni nepouzdanost prostog naroda to vazda povodljivo srlja
voen nadom u bolje sutra. Stoga se okrenuo nastojanjima da privoli sebi one to su se
jo uvek kolebali, da mitom i obeanjima zaustavi rovarenja ve osvedoenih zaverenika,
te da darujui velikaima gradove i posede uspe da ih pridobije na svoju stranu. Oslonio
se na um, ne na silu kako bi razreio problem umesto da se grevito brani od naleta
nepovoljnih dogaaja, pritajio se i posluio mudrou i lukavstvom. Kako god, nijednog
trenutka nije izgubio veru u sebe u nevoljama je vazda uspevao da zadri prisebnost i
sakupi neku posebnu snagu neophodnu za budue, jo krupnije podvige.
Razglasilo se nedugo zatim da se mladi Kazimir sa 20 000 vojnika pribliio
granici, te da ga Ugari irom zemlje sveano doekuju i prikljuuju se njegovim, svakim
danom sve brojnijim redovima. Prvog novembra 1471. godine poljski kraljevi uao je u
Ugarsku i tamo na svakom koraku nailazio na sjajnu dobrodolicu. Brojni plemii sticali
su se iz okolnih mesta da pozdrave novog kralja i zakunu mu se na vernost. Logor poljske
vojske rastao je iz dana u dan neki su Kazimirovu stranu odabrali nakon dobranog
promiljanja, dok su se drugi naprosto poveli za njihovim primerom. Mladi se oseao
sve sigurnije, tavie, poeo je da se kree teritorijom Ugarske kao da je uistinu u
sopstvenom kraljevstvu. Ve je bio proao Koice i Egru, te pomerio logor blie Nitri i
Vacu kako bi tamo primio voe zavere koje su ga sve vreme iekivale. Zaustavio se,
dakle, na pomenutoj poziciji, a potom uz pomo tajnih posrednika i odravajui redovnu
prepisku pozvao plemie sebi.
Ni Matija nije gubio vreme sakupio je vojsku u skladu sa mogunostima i
sazvao mnotvo velikaa u Budim, meu njima i palatina Mihaila, nadbiskupa Gavrila,
Emerika, Ivana Varadinskog, ali i brojne doskoranje zaverenike koje je tajno uspeo da
podmiti posedima i gradovima. Potom je preko glasnika pitao za savet Nikolu Ilokog,
kralja Bosne, da li bi se odmah trebalo sukobiti sa neprijateljem, ili je pametnije
saekati. Mudri bosanski vladar izjasnio se za ovo drugo sa argumentom da iz dana u dan
103
sve vei broj zaverenika prelazi na Matijinu stranu. Kralju se stav Nikole Ilokog dopao,
te se sa vojskom i plemstvom iz Budima uputio u Ostrogon. Imao je, naime, plan da
pokua da pridobije vou zavere, Ivana od Sredne, smatrajui da bi na taj nain ceo
problem bio reen. Pristigavi u Ostrogon, Matija je podigao vojni logor u predgrau, a
potom u samo utvrenje poslao Emerika Sepekog, uvaenog velikaa i vrlo vetog
govornika, uz pratnju palatina Mihaila i brojnih svetenika sa ciljem da izdejstvuju
pomirenje sa Ivanom. im su pristigli, ovi su stali da ga mole da se ne odmee od svog
kralja kome je vazda bio poput roditelja i koga je, uostalom, sopstvenim trudom i
predanou do prestola i uzdigao. Istakli su zatim da, ukoliko mu se Matija neim i
zamerio, on to oinski valja da oprosti jer je u velikodunoj prirodi roditelja da deci vazda
gledaju kroz prste. Izneli su preku potrebu da se od zapoete zavere odustane jer
predstavlja ogromnu opasnost i tetu za Ugarsku, kao i da se mladom Korvinu, pored
tolikih vrlina, istrpi i poneka pogreka. Bezbednost i dobrobit otadbine nisu se, po
njihovim reima, smeli zanemarivati, a bilo je uistinu i nemogue da Matija u nizu
velikih podviga ne povue i kakav lo potez. Naglasili su i da je kralja novonastala
situacija prilino otreznila, te da se on duboko kaje i obeava da e se ubudue drugaije
vladati. Preneli su njegove rei da je, ukoliko je nekoga i uvredio, na to bio primoran
zbog rata i da ni novi od prikupljenih sredstava nije uzeo za sebe. Svejedno, zaklinjao
se svim na svetu da e nadalje nastupati umerenije i molio Ivana da mu ne uskrauje
negdanju oinsku brigu i privrenost. Na koncu, Matija mu je obeavao ispunjenje
svakog razumnog zahteva, izmeu ostalog i povraaj veeg dela urbure to je nedavno u
ratne svrhe od Ivana bio iznudio.
Nakon govora usledila su preklinjanja mnogi su pred ostrogonskog mitropolita
pali niice grlei mu kolena, samo da ugroeno kraljevstvo oslobode opasnosti. Iako
dobar deo njih nije podnosio i nije mogao udom da se naudi kako su brzo promenili
stranu, Ivan je, svladan tolikim izlivima, odgovorio da nikako nee protivreiti
jednodunom stavu ugarskog plemstva, ili biti do te mere samovoljan da ga ignorie i
postupa sasvim na svoju ruku. Nije poricao da se vrlo raestio na Matiju i otvoreno
pokazao nezadovoljstvo to je njegov posinak na krajnje nepravedan i grean nain
uzurpirao novac verskih glavara i ogluio se o crkvenu vlast. Dodao je potom da se vrlo
dobro zna da nije on jedini u kraljevstvo pozvao mladog Kazimira, ve da je u tome imao
104
brojne sauesnike to su se sada samo uutali i pritajili, te da poljski princ posle svega i
nema ta vie da trai u Ugarskoj. Nije propustio da izjavi i to da on odlino poznaje
Matiju, te da je kraljeva trenutna blagost tek varka i da e svi oni gorko platiti za izdaju.
Svejedno, obavezao se na negdanju poslunost posinku kad su se ve ostali za to
opredelili i tako nalae opte dobro. Naposletku su emisari isplatili novanu nadoknadu
za ranije silom iznuenu urburu i time je in pomirenja bio zaokruen. Povukli su se
zatim nazad u logor da obaveste kralja o ishodu pregovora i organizuju njegov susret sa
mitropolitom. Matiji je uistinu pao kamen sa srca ne asei ni asa, uputio se u
ostrogonsku tvravu i ovako se u prisustvu nekolicine svedoka obratio Ivanu:
Nikako, sveti moj oe, nisam bio kadar da poverujem da e me od svih ljudi ba ti
napustiti! Teko mi je bilo da prihvatim da si zaboravio kako me je roeni otac na samrti
upravo tebi poverio i izgledalo je nemogue da mi ti, uzor odanosti i irokogrudosti, tako
okrene lea. Zajedno smo u lancima tamnovali, silne si opasnosti za moje dobro preturio
preko glave, iz ekog si me zatvora izbavio i ti me na tron uzneo nije bilo nijednog
podviga tako nedostinog da ga uz tvoju pomo i savet nisam mogao ostvariti. Znaj da te
ni sada Matija, koga si na svojim rukama odgajao, nee napustiti! Ako sam se u aru
mladosti o tebe i ogreio, oprosti mi, plemeniti oe, smiluj se sinu i neka se iz tvoje
trenutne povreenosti ponovo rascveta negdanja obostrana ljubav! Zatiti me sad u
nevolji, pokai svoju uobiajenu dobrotu kad si me ve svojevremeno sa ostalim
plemiima i izabrao za kralja Ugarske upravo tako e najbolje ispuniti zavet mom
pokojnom ocu.
Ove rei obojici su izmamile suze, a mitropolit je pao niice pred kralja i, ophrvan
iskrenim kajanjem, zatraio od njega oprotaj. Potom su se izljubili, a onda je i Matija
zaiskao i dobio oprotaj za sopstvene pogreke. Zakleli su se na vernost i zaborav
dotadanjih razmirica, uspostavili primirje i naposletku se razili.
Narednog dana, budui da se govorkalo kako se mladi Kazimir u toku iste noi
takoe sastao sa Ivanom Vitezom, a potom zarad odbrane asti napao onostranu Ugarsku
sve do Dunava nanevi ozbiljnu tetu svima koji mu nisu drali stranu, Matija je zapoeo
sa premetanjem odreda preko reke. Nakon to se proneo glas o njegovom pomirenju sa
Ivanom, te kretanju vojske preko Dunava, Poljaci su obustavili dalje nasrtaje i Kazimir se
zaputio u Nitru. Tamo mu je prireen topao doek budui da ga je ovaj grad ve bio
105
proglasio zakonitim kraljem. Matija je pak pregazio Dunav i takoe krenuo ka Nitri
proterujui Poljake iz svih usputnih sela i gradova. Nadomak cilja pridruilo mu se
mnotvo odmetnutnih Ugara, do nedavno Kazimirovih pristalica jedan deo se kradom
prikljuio Matijinom logoru, drugi se povukao u sopstvena utvrenja, a trei, iskrenije i
otvorenije zabrinut za mogue pogubno delovanje neprijatelja na otadbinu, uputio se
direktno kralju. Matija ih je radosno i oberuke doekao, tavie izdao je javni edikt sa
pozivom svim dotadanjim odmetnicima da mu se u roku od tri dana vrate, uz obeanje
da e bez izuzetka biti amnestirani. Edikt je proitan i pred poljskim logorom, te je tek
mali broj Ugara ostao uz Kazimira i on se, ve ozbiljno zastraen, povukao u gradsku
tvravu, dok je Matijin moral samo rastao. Korvin je, dakle, pohitao u Nitru, opseo je,
osujetio dostavu hrane i tako izazvao teku glad meu opkoljenim stanovnicima. Kazimir
je bio prinuen da uz pomo glasnika sa njim sklopi tajno primirje i tako izdejstvuje
dozvolu da se, izvukavi barem ivu glavu, usred noi uputi nazad u Poljsku, a sve uz
sveano obeanje da ubudue nikada nee napadati Ugarsku. Nekoliko dana docnije,
iskrao se iz Nitre sa svega 700 konjanika i uspeo, putujui, kau, bez trenutka predaha,
da se najzad dokopa svoje zemlje. Ostatak vojske, i dalje pod Matijinom opsadom,
svakodnevno je slao glasnike sa molbama da mu se dozvoli bezbedan povratak u Poljsku
kako ne bi sasvim stradao od gladi. Pristanak su Poljaci konano i dobili da se ivi i
zdravi i uz svu vojnu opremu povuku , ali pod uslovom da usput nikako ne poine kakav
neprijateljski gest ili tetu: ukoliko bi se ogluili o takav dogovor, lokalnom ugarskom
stanovnitvu bilo bi dozvoljeno da ih listom kazni za prestup. Poljaci su, dakle, primili k
znanju uslove povlaenja i zaputili se kui, a Matija se, jedan dan jahanja udaljen, dao u
pratnju za njima ubijajui sve koje bi usput zatekao da nisu potovali pomenuti sporazum.
A oni su , sreno izbegavi zatvor, nita drugo do pustoili polja i pljakali zalihe hranom
im bi osetili glad. Nisu se libili ni da se pretvaraju kako tobo nameravaju da kupe ito
ili povre, da bi potom sve to silom otimali. Neke je na nepoinstva uistinu nagnala
nematina, dok su drugi samo sledili uroenu potrebu za pljakom. Do Matije su najzad
doprle silne albe i nezadovoljstvo lokalnog stanovnitva, te je on javno dozvolio
Ugarima da se silom suprotstave dumanskim haranjima da svoj imetak brane orujem i
bez zadrke preotmu oduzeta dobra. im je kraljeva objava stupila na snagu, ratari po
selima stali su da Poljacima uskrauju hranu, a kada su ovi pokuali da je se domognu
106
silom, izrodio se pravi rat ugarskog seljatva sa uljezima: na kraju je obian svet odluio
da neprijatelje na samoj granici bukvalno opljaka do gole koe. Naime, zbog oskudice
koju su sami izazvali, Poljaci nisu bili u mogunosti da putuju u pravilnom vojnom redu,
ve su se kretali ratrkani u manjim grupama. Snage su im stoga bile znaajno umanjene
posebno u trenutku kad su ve bili nadomak poljske granice. Tako razbijene opkolili su
ih i sasvim poharali ugarski seljaci. Sve u svemu, poljska vojska to je pod Kazimirovim
vostvom 1. novembra ula u Ugarsku bila je u roku od etiri meseca u potpunosti
prognana. Matija je sasvim oistio zemlju od uljeza kako neko od njih na putu za Poljsku
ne bi poinio kakvo zlodelo pre konanog povlaenja. Potom se na Svetu nedelju
trijumfalno vratio u Budim sa ciljem da preko prolea i leta oporavi iznurenu vojsku i
konje to su cele zime neumorno ratovali. U toku dotinog leta nije se zbilo nita novo
vredno pomena.
Nakon to je proterao neprijatelje i oslobodio se donedavne opasnosti, kralj se
povukao u Budim i nanovo poeo da razmilja o odmazdi za izdajniki postupak svojih
plemia. inilo se, naime, da e, ukoliko stalno bude doputao da ak i najvei prestupi
prolaze nekanjeno, tako samo podsticati drskost i pokvarenjatvo, te da se nee dugo
odrati na vlasti. Odluio je stoga da sprei budue plemike napade na krunu tako to e
najpre kazniti Ivana Viteza. Zapovedio je, dakle, ostrogonskom nadbiskupu da doe u
Budim pod izgovorom da, toboe, valja sa njim neto ozbiljno da se posavetuje, a ovaj je,
uprkos svesti da takav susret nije ba sasvim bezazlen, rado doao u prestonicu uzdajui
se u kraljevu re i negdanje bliske odnose, te ne slutei eventualnu opasnost. Iako ovek
od nesumnjivo najveeg uticaja meu Matijinim ljudima, Ivan se zapravo poslednji bio
pridruio zaverenicima, i to na pritisak ostalih velikaa, a nadasve svog neaka Ivana
esmikog i drao je da je ta injenica svima, a najpre Matiji, dobro poznata. Kada je
svojevremeno mladi Kazimir dojavio plemiima, na iji je poziv i doao u Ugarsku, da e
uskoro stii u Rako (gde se obino odravaju kraljevski sabori) i pozvao ih da se sa njim
tu sastanu, upravo je Ivan Vitez bio taj koji je najtee i poslednji najavio svoje prisustvo:
nadao se u stvari da e namernim odugovlaenjem navesti ostale zaverenike na
povlaenje i time postepeno okonati pokuaj prevrata. Matija je svakako sve to znao, ali
ipak nije mogao da dopusti da Ivan proe sasvim nekanjeno nije mu nikako izbijala iz
glave injenica da ga je tako podmuklo izdao ba stari oev prijatelj to mu je vazda bio
107
poput roditelja. im je nadbiskup stigao u Budim, Matija je zapovedio da pod straom
bude zadran na dvoru, uz tretman dostojan njegovog visokog poloaja, a nedugo zatim
Ivan je pod nadzorom prebaen u viegradsku tvravu gde je proveo nekoliko meseci u
kunom pritvoru. Svladali su na kraju ipak kralja seanje na Ivanova dobroinstva,
uroena milostivost i to to je nadbiskupu svojevremeno dao re da mu se nee svetiti, a
bojao se i rune slike o sebi zbog surovog postupka spram visokog crkvenog
velikodostojnika. Prevaziao je, dakle, svoj gnev i pustio Ivana na slobodu, te ga ponovo
ustoliio za ostrogonskog nadbiskupa, ali je svejedno zaduio neke vojnike da starca
ubudue nadziru. A ovaj, smatrajui i nain na koji je bio zarobljen, i nain na koji je
potom osloboen izrazito runim i sramnim, te duboko pogoen injenicom da je, nakon
besprekorno estitog i slavnog ivota, pod starost doiveo ponienja i ukaljao sopstveno
ime, bio je do te mere skrhan da je bukvalno vapio za to skorijim krajem. Titio ga je uz
to i opti umor od ivota, te je drao da e mu smrt doneti konano osloboenje od svih
muka i stida. Jedva je izgurao to leto preminuo je 9. avgusta, jedan dan pre proslave
praznika Svetog Lavrentija, to je uistinu izazvalo optu alost svih koji su imali prilike
da se uvere u kvalitete i estitost pokojnika. Mnogo je dobra uinio za nadbiskupiju u
Ostrogonu: izmeu ostalog, dao je da se u tvravi izgradi raskoni triklinijum u koji se,
preko etalita ukraenog drvoredima, ulazilo kroz uzdignuti natkriveni portik od crvenog
mermera. Centralni deo ove graevine inila je kapelica zasvoena u gotskom stilu i
ureena predstavama Sibila. Unutranjost pak bila je oslikana portretima svih dotadanjih
ugarskih kraljeva, ali njihovih skitskih predaka. Sagradio je potom i kupatilo sa posebnim
odeljcima za tople i hladne kupke, dvostrukim vrtom i natkrivenim tremovima, a u ovo
se zdanje takoe ulazilo kroz etalite oivieno lejama drvea. Izmeu dve kule same
tvrave dao je da se podigne kruna graevina podeljena u niz spavaih soba i trpezarija
sa prozorima od raznobojnog stakla, a u dotinoj palati nalazila se i kapela u kojoj je
Ivan, zbog prekrasnog pogleda na Dunav i bujno zelenilo vrtova, i provodio najvie
vremena: mesto je bilo kao stvoreno za kontemplaciju i filozofiranje. Baziliku boanskog
Alberta Ivan je natkrio krovom od posebnog stakla otpornog na vatru kako bi ovu
graevinu zatitio od kie i snega. Zavetao je Ugarskoj i sjanu biblioteku sa grkim i
latinskim tekstovima. uli smo, dakle, i kako je skonao.
108
Ivan esmiki, neak ostrogonskog nadbiskupa, to je starca protiv njegove volje
i uvukao u zaveru protiv Matije, uvi za ujakovo zarobljenitvo smesta se uputio ka
Zagrebu planirao je da po kratkom postupku pobegne preko granice ukoliko kralj bude
zahtevao njegovo hapenje. Meutim, po objavi Ivanove smrti nije dugo poiveo:
preminuo je nakon nekoliko meseci skrhan bolom, a njegov kraj smatrao se velikim
gubitkom kako u Ugarskoj, tako i u Italiji. itavih 17 godina esmiki je bio uenik
Gvarina Veronezea i posvetio se savladavanju grkog i latinskog on najranijeg detinjstva.
Njegov uitelj neretko je imao obiaj da kae kako ni meu Italijanima, ni meu
strancima nema tienika koji bi se sa mladim Ivanom dao uporediti po talentu,
inteligenciji i sposobnosti za uenje: kad je govorio latinski, pomislio bi ovek da je
roen u Rimu, a kada bi se poduhvatio grkog, zvuao je kao pravi Atinjanin ni
prizvuka stranog akcenta kod njega nije bilo. Bio je uistinu roeni pesnik, a ni u prozi
nije mnogo zaostajao. Da se nije bavio politikom i uestvovao u drutvenim trvenjima,
izrastao bi u pisca dostojnog antikih majstora. Sudbina se neretko grubo umea u ivot
izuzetnih linosti kao da eli da ih sprei u nadrastanju ljudskosti. Koliko je esmiki
bio drag svetenikom kolegijumu svoje crkve najbolje se moe prosuditi iz sledeeg:
poto se zbog Matijinog gneva niko nije usuivao da mu organizuje dostojno sveanu
sahranu, svetenici su kriom njegovo telo preneli u Peujsku kapelu i tamo ga dugo
uvali u zapeaenom kovegu. Kada se Matija mnogo godina kasnije sluajno zatekao u
tamonjoj crkvi, kolegijum mu je uputio poniznu molbu da pesnikovi zemni ostaci nakon
tolikog vremena konano budu dostojanstveno pokopani. Zabolela je kralja tragedija tako
znamenite linosti, a obuzeo ga je i strah to slavni pesnik ni groba nema, te ga je nedugo
zatim javno amnestirao. Eto, tako je 1472. godine skonao panonski poeta.
Iste godine Mleani su sklopili vojni savez protiv Turaka sa Ferdinandom
Napuljskim. Papa Pavle proglasio je 13. aprila Borza od Este za vojvodu Ferare, te mu
sveano dodelio zlatnu odedu, ar, skiptar, ogrlicu i plat, a potom zapovedio lanovima
senata da ga tako ureenog doprate do crkve Svetog Marka. Papini potezi izazvali su rat
izmeu francuskog kralja i Burgundije. Fridrih III i Franesko Pikolomini, kardinal iz
Sijene, apostolski legat i linost dostojna pomena i hvale, organizovali su u Bekom
Novom Mestu veliki sabor crkvenih glavara, gde se donelo mnogo vanih odluka u
interesu svih hrianskih drava, a nadasve se bavilo pitanjem Turaka: bilo je potpuno
109
jasno da se ta stalna opasnost ne moe zanemariti bez ozbiljne tete. Papa je preminuo 26.
jula doiveo je modani udar dok se u osami odmarao u spavaoj sobi. Nasledio ga je
Sikst IV, a iste godine umro je i predvodnik mletakog senata, Hristifor Mavar, pa je na
njegovo mesto doao Nikola Tron. Ostrogonskog nadbiskupa Ivana Viteza, inae
slovenskog porekla, nasledio je Matijin blizak saradnik i poglavar Ivan Varadinski, a
pokojnog Ivana esmikog u Peuju zamenio je igmund, sin kraljevog kvestora Ivana
Ernesta.
Sudbina je Matiji, po svemu sudei, namenila naporan ivot bez trenutka predaha:
ve naredne, 1473. godine, izbio je istovremeni rat sa ekom i Poljskom, dok sukob sa
Turcima nikada nije ni jenjavao oni su se svakodnevno obruavali as na Karne i
Dalmate, as na Panonce i Daane. Sasvim je lako zakljuiti ta je bio uzrok rata sa
ekom i Poljskom: ko bi, naime, tek tako ostavio po strani interese i poloaj sopstvenog
sina? esi su uz ovacije i raskone svetkovine doekali Vladislava koga su neposredno
pre toga proglasili kraljem, a nekoliko dana kasnije ga i zvanino krunisali. Meutim,
mladi se s pravom nije oseao ni kao tetrarh, a nekmoli kao kralj, budui da je Matija
uveliko bio prisvojio ne samo dve najbogatije provincije, ve i dobar deo ue teritorije
eke. Pisao je ocu alei se da je proglaen vladarem nekakvih preostalih ogrizaka
teritorije, a ne ekog kraljevstva. Kazimir je, dodue, to savreno dobro znao jer pre
pomirenja sa esima i sam uz Matiju sa njima ratovao, ali sada je zbog interesa
sopstvenog deteta bio prinuen da promeni stav i radi u korist doskoranjih neprijatelja.
Stoga je zasipao Matiju pismenim molbama da Vladislavu svojevoljno vrati Moravsku,
leziju i osvojene delove eke, za uzvrat nudei nekolicinu gradova i novanu odtetu.
Korvin je, sve zaklinjui se u obostrano prijateljstvo, odvratio kako e upravo tako
uiniti, ali pod uslovom da mu se isplati 400. 000 zlatnika za koje je tvrdio da ih je u
prethodnom ratovanju potroio, te da, dok se suma ne isplati, on nema nameru da se
odrekne osvojenih teritorija. Traeni novac, razume se, nije bilo mogue sakupiti ne u
ekoj, nego ni u itavoj Poljskoj sa sve Sarmatijom, pa su Kazimir i Matija jedan
drugome objavili rat. Kazimir je sakupio uistinu ogroman broj vojnika: nije regrutovao
samo plemie, ve i mnotvo obinog sveta i seljaka, a nije prezao ni od toga da u svoje
redove ukljui i brojne Tatare i Roksolane. Drao je da e, nakon to porazi Matiju, ne
samo povratiti izgubljene teritorije, ve i, po suprunikom pravu, prisajediniti itavu
110
Ugarsku. Sinu je takoe naloio da sakupi vojsku, te je svaki od njih regrutovao po
30.000 ljudi barem oni koji su i inae skloni da malo preteruju tvrde da su na kraju
okupili 60.000 vojnika. Pritisnut tolikim problemima, Matija nije klonuo duhom:
posavetovao se plemiima i, bez obzira to su ovi bili prilino uplaeni, on je novonastalu
situaciju posmatrao kao iskuenje i izazov, te se sticao utisak da iz te bezizlaznosti crpi
neku posebnu snagu. Jedva je uspeo da sakupi neto izmeu 8 i 10.000 vojnika, od ega
su najbolji i najpouzdaniji bili odredi teke i lake konjice. Odluio je potom da
neprijatelja nikako ne doekuje kod kue kako to ne bi dodatno povealo trokove rata,
ve da mu se suprotstavi u leziji, to dalje od ugarske granice. Stanovnici Vroclava
esto su Matiji upuivali glasnike sa opasnim objavama da e otvoriti kapije grada onoj
vojsci koja prva stigne, pa bila ona ugarska ili poljska. Kralj je stoga sa crkvenim i
svetovnim glavarima i vojskom pourio da to pre zauzme Vroclav. Na elu lake konjice
pratio ga je vojvoda Lovro, sin bosanskog kralja Nikole Ilokog, novajlija sa ve
visokim poloajem na dvoru i Matiji drag poput roenog deteta. Bio je tu i egerski biskup
Gabrijel iz Bree, negdanji pripadnik franjevakog reda koga su sasvim ovozemaljske
ambicije uznele na prilino moan i uticajan poloaj: svojevremeno je iz Italije doao u
Ugarsku sa Jovanom Kapistranom, no, po smrti ove sjajne linosti, okrenuo se svetovnim
tenjama i karijerizmu, te uspeo da se umili Matiji svojom visprenou i ozbiljnou, na
kraju se uznevi do pozicije kardinala.
Pristigavi u Vroclav, grad prirodno zatien vodenim tokom reke Odre, kralj se
nije usudio da podigne logor u vidokrugu suparnikih odreda sam prizor Kazimirove
vojske zastraivao je svojom mnogoljudnou, dok je Matija bio prinuen da usput u cilju
odbrane okolnih gradova ostavlja delove ugarskih eta, smanjujui tako i bez toga
nedovoljan broj svojih saboraca. Dugo se dvoumio da li da se utvrdi u samom gradu, ili
da logor podigne izvan njega. Savetovao se po tom pitanju i sa plemiima i prijateljima:
mnogi su smatrali da valja ostati unutar vroclavskih bedema, dok su drugi bili za
neustraiv i direktan sukob, te podizanje logora nasuprot neprijateljskom i njegovo
utvrivanje ancima, nasipima i tovarnim kolima, a sve sa ciljem da se ostavi utisak
samopouzdanja i sprei irenje straha i nemira meu lokalnim stanovnitvom. Kada je
jednom prilikom za veerom Gabrijel sluajno zapoeo priu o Matijinoj dvojbi, njegov
pisar Toma, od ranog detinjstva izrazito otroumna linost, izneo je ideju da treba uiniti
111
oboje, tj. postaviti logore i izvan grada, i unutar njega. Na Gabrijelovu opasku da je to
sasvim nemogue, Toma je odvratio da logor jednostavno valja podii u predgrau na
taj nain se jo jednim pojasom bedema titi grad, a iz njega se pak moe braniti isti taj
logor koji tako istovremeno biva i izvan i unutar zidina Vroclava. Gabrijelu se veoma
dopala lucidna mladieva zamisao, pa ju je, kada je bio upitan za miljenje, i izneo pred
Matiju, a ovaj je bio do te mere oduevljen da je ve narednog dana upravo tako i
postupio obezbedivi vojskom sve prilaze gradu i utvrdivi predgrae ratnim spravama,
kulama, nasipima i ancima. Poljaci su se stacionirali na nekih 8 km od Ugara i zapoeli
sa arkama u nadi da e brzo poraziti neprijatelja, te da e se opsednuti grad predati bilo
zbog nematine i gladi, bilo zbog nemogunosti da se dalje brani. Kau, meutim, da sve
zbilo znatno drugaije. Matija se zapravo oseao prilino bezbedno i na svome jer se
stacionirao u gradu koji je i prirodno i neimarskom vetinom bio sjajno utvren, savreno
snabdeven i iji su mu itelji bili veoma naklonjeni tavie, bio je ubeen da e, ukoliko
bude pametno postupao, iz sukoba izai kao pobednik. Vojnicima je bilo dozvoljeno da
naputaju logor i tu i tamo zapodevaju arke sa esima i Poljacima, a ovi su inili isto, pa
je u tim mestiminim borbama stradao ili zarobljen nezanemarljiv broj njih. Nakon arki,
zapoeli su ozbiljniji sukobi: postrojeni odredi svakodnevno su se ogledali, ali se jo uvek
nije borilo svim silama. U tim se uvodnim bitkama Matiji stalno osmehivala srea: kad bi
se ukazala povoljna prilika, napadao je i bespotedno gonio neprijatelja, a kada bi pak
delovalo da e biti nadvladan, hitro se povlaio u logor i iz utvrenja mu spreavao dalji
prodor. Svakodnevno je zarobljavan nemali broj Poljaka Kazimirova vojska, iako
ogromna, imala je u svojim redovima mnogo prostog sveta, dok se ugarska sastojala od
sve samih obuenih vojnika i veterana.
Sa daleko manje vojske na rapolaganju, Matija se oslanjao na svoju visprenost:
neprijatelja je napadao u trenutku nepanje, bez uputanja u pravu bitku, uobiajenih
znamenja i bez oglaavanja trube kao signala za poetak okraja. I danju i nou, i po
lepom i po runom vremenu, zapodevao je iznenadne arke u pratnji manjih odreda. Tako
je, uz minimalne gubitke, nanosio neprijatelju ozbiljnu tetu. Odlagao je dan bitke, nije
reagovao na provokacije koje bi dovele do okraja na otvorenom svestan brojne
nadmoi protivnika, nastojao je da mu svakodnevnim sitnijim sukobima umanji snagu.
Nije proao dan a da nije uhvaeno 20 ili 30 neprijatelja, a njih jo 200 dovedeno je iz
112
okolnih gradova i logora, budui da je Matija ova mesta dobro utvrdio i izdao zapovest da
se i odatle vre napadi na Poljake. Naloio je takoe da se svuda u okolini skupe i zapale
zalihe hrane i tako izazove opta nestaica. Matijin nalog je i izvren ugarski vojnici
spalili su susedna sela i privremena utvrenja, a zatim se bezbedno povukli u gradove.
Kazimir i Vladislav teko su podneli injenicu da, uprkos tolikoj vojsci, nisu nadvladali
Korvina, te da su im svi pokuaji bili zaludni. Raunajui na to da nijedan astan vladar
nee odbiti takvu ponudu, neprekidno su Matiji slali glasnike sa zahtevom da se itav
spor razrei na bojnom polju, u otvorenoj bici, pa da Mars prosudi o ishodu. Zapravo su
uvideli da im ne ginu glad i oskudica, ali uoili i ve postojeu potrebu za dodatnim
provijantom koji je bilo teko pribaviti jer se izvan logora nije moglo bezbedno kretati, a
brojne vojnike svakodnevno su zarobljavali Matijini ljudi. Kralj je sve njihove zahteve
ignorisao uz odgovor da se on uzda iskljuivo u boansku pravdu i svoju vojsku, a ubrzo
je od svakodnevnih arki napravio pravo pozorite: pred zidinama Vroclava dao je da se
podigne privremena pozornica tako da bude u vidnom polju neprijatelja, te su na njoj i
ene i mukarci izvodili neprekidne predstave i plesove, sve zovui poljske i eke
plemie da im se pridrue. astilo se tu na javnim gozbama koje bi pratio poj enskog
hora, deljena su vojnika sledovanja, na pozornicu su kao kia padali darovi za lokalne
velmoe, a obeana je i visoka nagrada za nadmetanje u sviranju laute. Matijini vojnici
bili su dvostruko motivisani: na podvige su ih gonile kako e za pobedom, tako i potreba
da se to vie dopadnu enama. Jednako su strastveno ratovali i nastupali na pozornici
kada bi se pred oima njihovih dragana zametnuo boj, borili su se iz petnih ila jer su kod
ena najpopularniji bili upravo oni koji bi doveli najvie zarobljenika, zadobili junake
rane pri borbi prsa u prsa, ili doneli najbogatiji plen. U povratku su im ene hrlile u susret
i glasno estitale, svaka je usrdno hvalila svog ljubavnika i, sve u svemu, itava stvar
odvijala se poput nekakve svetkovine. Jedno je posebno zadivilo Matiju i ugarsku vojsku,
a bila je to nesvakidanja estitost stanovnika Vroclava udruena sa materijalnim
blagostanjem, takva da se u gradu nita nije prodavalo po ceni vioj nego ranije vino i
ito kotali su isto od poetka do kraja boravka vojske u utvrenju. Neprijatelji su se pak,
iako pritisnuti nematinom, jo uvek nadali pobedi i na sve naine nastojali da protivnike
namame u pravu bitku: neretko su pri povlaenju beali u potpunom rasulu, a sve kako bi
Matijine ljude dovukli na otvoren prostor i potom ih iznenada opkolili s lea. Oni su,
113
meutim, pri gonjenju dumana bili vrlo oprezni i udaljavali se od logora samo u
granicama bezbednog jer im je skrenuta panja ta moe da ih zadesi u suprotnom. Jedno
umee nadvladava se drugim. Poljake je posebno jedila injenica to nikako nije dolazilo
do klasine bitke, ve se borilo haotino i kroz omanje sukobe, a broj vojnika iz dana u
dan je opadao toliko ih je bilo zarobljeno da su leali ne samo u zatvoru, ve i po
kulama to su okruivale bedeme Vroclava.
Matija se nije samo na tome zaustavio, ve je u pratnji najhitrijeg konjikog
eskadrona u Poljsku uputio Stefana Sepekog i Pavla Kiniija, pouzdane, odvane i
neumorne vojskovoe, a sa zadatkom da, ne zaustavljajui se usput nigde predugo,
poharaju, spale i opustoe to vei deo poljske teritorije. Oni su jednako silni i smeli
Matijin nalog i izvrili: ne gubei vreme na osvajanje usputnih gradova, palili su sve pred
sobom, otimali ljude i stoku. Prodrli su sve do Krakova i do te mere uasnuli Poljake da
je itava zemlja drhtala od straha. Videvi da stanovnitvo kao bez glave bei iz
krakovskog utvrenja, poljska kraljica poslala je elitne odrede zarad odbrane predgraa, a
suprugu i sinu smesta uputila glasonou sa vestima o najnovijim dogaajima, te im
naloila da se to pre vrate da brane kraljevstvo kako ono ne bi stradalo dok se njih
dvojica bave tuim problemima. Kazimira su vesti poprilino uznemirile naime, u
pismu je situacija predstavljena daleko gorom nego to je zapravo bila, a, kao i obino,
svaka stvar deluje znatno manje ozbiljno kada se vidi sopstvenim oima nego kada se o
njoj samo slua. Gotovo svi gradovi i utvrenja bili su, istina, sainjeni od drveta, ba kao
i bedemi oko njih, te se bezazleni poar lako dao pretvoriti u plamen to guta sve pred
sobom u Poljskoj je vladala takva nestaica kamene grae da je itava sa lakoom
mogla izgoreti. Na sve su i vojnici u logorima sve vie oseali posledice nedostatka
hrane, pa je Kazimira snano titilo to to niti stvarno ratuje u tuini, niti brani sopstveno
kraljevstvo od ognja i maa neprijatelja. Uz to su plemii sa obe strane zapoeli da
zagovaraju reenje u vidu pregovora i sklapanja mira. Pria se da se to zbivalo
zahvaljujui Matijinom predanom radu na podmiivanju poljskih velikaa od kojih su
mnogi, primivi mito, stali da nagovaraju Kazimira na takav potez. Matija uistinu nije
tedeo ni snage ni sredstava samo da se otrese pogubnog rata, a da pritom sauva obraz i
proe bez gubitaka. Mnogi tvrde da je poljske velmoe bukvalno pridobio peharima
optoenim draguljima. Kazimirovi plemii izdejstvovali su, dakle, primirje od nekoliko
114
dana kako bi se organizovali pregovori: ve etiri meseca trajali su svakodnevni
sporadini i haotini sukobi sa Matijinim snagama, pri emu je zarobljeno ak 8. 000
poljskih vojnika i njihovo oslobaanje bilo je Kazimirova glavna briga.
Po uspostavljanju primirja, i ugarski i poljski velikai poradili su na izmirenju
zavaenih kraljeva. Nije im bilo lako da postignu bilo kakav dogovor: naime, Matija je
vrsto odbijao da ustupi makar i deli eke teritorije bez pune novane nadoknade za
svoje vojne operacije, a Poljaci, iako nisu bili u stanju da mu tu sumu odmah isplate,
svejedno su insistirali da im se barem neto od te teritorije vrati i sami su bili opremili
ogromnu vojsku, a to ih je u svakom smislu dosta kotalo. Konano, izvrili su pritisak na
svoje kraljeve da se zarad opteg dobra sastanu i dogovore o svemu to njima nije polo
za rukom da razree. Uzdali su se u nesumnjivu ast svojih vladara i u nju polagali svu
nadu u postizanje mira. Zalaganjem crkvenih glavara najpre su izdejstvovane garancije
potpune bezbednosti, a potom su se utvrenog dana na otvorenom prostoru sastala trojica
vladara. Svaki je, uprkos datoj rei da e sastanak proi bez incidenata, sa sobom poveo
vojsku pod punom bojnom opremom. Oruje odreda teke konjice bljetalo je
zaslepljujue kao da se nadmee sa samim suncem, a ispred njih koraala su borbena
krila sa barjaktarima na elu bio je to veoma lep prizor. Kako su pristigli na otvoren
prostor, suparniki vojnici odmah su formirali krug i, bez obzira na borbenu gotovost,
prisno su se meusobno pozdravili, te upriliili i gromki aplauz kao podsticaj postizanju
mira. Poto su se vladari primakli samom centru ovako formiranog kruga, vojnici su se
utiali i stali da ih napregnuto motre: istina, nisu mogli da uju ni re, ali nastojali su da
barem iz gestikulacije naslute tok pregovora. Matija, Kazimir i Vladislav delovali su,
sastavi se konano, poput trougla u centru kruga sainjenog od vojske. Najpre su se
dostojanstveno i prijateljski pozdravili, a potom je, kao znatno stariji i uven po svojoj
ozbiljnosti i autoritetu, re uzeo Kazimir:
Matija, brate moj, znaj da me na oruje i dolazak ovamo nisu podigle ambicija ili
e za vlau, ve samilost prema sinu oseanje koje treba to vie da negujemo kako
bivamo stariji: on mi se, naime, poalio da kraljevstvo koje je nedavno stekao nije
zapravo kraljevstvo ve nekakav komadi teritorije eventualno dostojan tetrarha. Prole
godine smo, Matija, ti i ja zajedno po papinom nalogu ratovali protiv eke, danas pak
okolnosti nalau da se naemo na suparnikim stranama. Da me vodi elja da vladam,
115
bespotedno bih se na tebe okomio jo onda kada si uzurpirao vlast u Ugarskoj prekrivi
pritom supruniko pravo. Uzeo sam tada u obzir slavu Janoa Hunjadija i ugled
Ugarske, te razvoj dogaaja prepustio Svevinjem koji, uostalom, i odluuje ko e postati
kralj. Dozvolio sam da nesputano vlada Panonijom nadasve imajui u vidu brojna
dobroinstva tvog oca i brata mu Ladislava kojima su zaduili svekoliko hrianstvo.
Ako sam tebi, dakle, ostavio vlast nad Ugarskom to je po zakonu pripadala mojoj
supruzi, ako sam ve sve prepustio Boijoj promisli imajui svakako u vidu mogunost
da sudbina jednog dana Panoniju ponovo dodeli mojim potomcima zato onda ti sada
kinji moga sina u njegovom sopstvenom kraljevstvu? Zbog ega si se obruio na eku
koja te se ba nimalo ne tie? Odakle ti uopte ideja da si superioorniji od vladara iz svog
susedstva? Znaj da neumerena ambicija i vlastoljublje neretko vode runom kraju.
Ukoliko porazmisli o sudbini Cezara i Aleksandra Velikog a ja ne poriem da si im
dostojan takmac, bie ti jasno da su prerano skonali upravo zbog preterane ei za
vlau. Niko se rado ne odrie svoje imovine, niko tek tako ne preputa ono to mu po
pravu pripada, a posebno ne onaj ko je dovoljno moan da ne samo uva svoje, ve i, ako
mu se prohte, oduzme i tue. Odahni malo od te ambicije to te toliko opseda,
porazgovaraj sam sa sobom i razmisli ta ti je za initi. Nisi roen na dvoru, iz
zatoenitva si se uzdigao do trona, a potom si, uz naklonost sree i blagodarei
sopstvenoj hrabrosti, ostvario niz sjajnih podviga. Ne zaboravi da je srea nestalana i
hirovita: samo je privid da uvek prati hrabre jer, dok se spolja ini da je odvanosti
naklonjena, neretko joj zapravo snuje gorak kraj. Imaj takoe u vidu i da hrabrost i srea
udrueni redovno izazivaju zavist. Za nas je ovde jednako poraavajue da nas pobedi
velikodunou kao i da nas nadvlada orujem. Vrati, stoga, mom sinu Vladislavu
oduzete delove eke. Ustupi mu Vroclav i Moravsku ukoliko si odluio da nas
nadvlada dobroinstvom, a ako ne, zadri nekolicinu gradova po svom nahoenju kako
bi time nadoknadio utroena novana sredstva. Nemoj se kriti iza papinog autoriteta, ve
uzmi u obzir opte dobro i uspostavljanje mira: uini kako nalae dunost valjanog
vladara dobro promisli, ispravno proceni svoje snage i postupi tako da konano
odloimo oruje i ivimo sreno u slozi i ljubavi.
Koliko je Kazimirovo izlaganje odisalo ozbiljnou, toliko je Matijin odgovor,
kau, bio smeo i bez ikakvog uvijanja:
116
Red je da najpre pomenem sledee: ako sam se svojevremeno i nadao da e se
iko smilovati mojim nedaama, verovao sam da e to biti ba ti, oe Kazimire oduvek
sam te doivljavao kao roditelja, kako zbog injenice da si bio naklonjen mom ocu, tako i
zbog tvoje uroene estitosti. Drao sam da je tvoja dunost da bude onoliko od pomoi
i meni i drugima koliko si od nas stariji, mudriji i ugledniji. I nije da mi, Kazimire, nisi
bio od koristi sve dok, na nagovor drugih, nisi poeo da ugroava Ugarsko kraljevstvo.
Tolerisao si prvih nekoliko godina to to sam doao na vlast i preuzeo kormilo u svojoj
zemlji, nisi barem ne javno nastojao da osujeti moje planove. Samo, nikada mi nije
bilo sasvim jasno da li si se tako postavljao iz estitosti, ili si se prosto zlurado nadao da
e me progutati bura i nedae to su me sa svih strana pritiskale. Kako god, ve i puki
privid vrlosti i dobrih namera zasluuje pohvalu. Moji su me zemljaci Ugari, a zbog
seanja na podvige i dobroinstva mog oca, iz tamnice izbavili, a potom i do trona uzdigli
jer iskljuivo oni imaju pravo da biraju svog vladara bio sam zatim krunisan za kralja
uz optu radost i ovacije, te vladao godinama da bi me sada ti napao u mojoj roenoj
zemlji. Pomogla mi je i zatitila me naklonost vie sile, ista ona to me je svojevremeno
do krune uznela. Smatrao sam da Poljsku nikako ne treba napadati osim u sluaju
samoodbrane; ni ja ni otac mi nismo nikada ugrozili nijednog Poljaka samo smo
uhapsili i utamniili one to su dugo bili traeni zbog svojih starih zlodela. Nijedan
susedni narod nisam dirao ukoliko to nije bila odmazda i reakcija na raniji napad. Drao
sam da pravednim ratom treba kazniti plemie i vojvode to su se po provincijama
odmetnuli od moje legitimne vlasti. Dalje, sa Turcima vodim veiti rat za dobro i
bezbednost svih ostalih hrianskih drava. Konano, nakon dugog pritiska i silnih
pisama pape i rimsko-nemakog cara, upustio sam se, vrlo nerado, u rat protiv jeresi to
se poput kuge bila rairila po ekoj. Ti sam, oe, proceni da li se to zove silna elja za
vlau: ukoliko sam u pohod na eku krenuo iz puke ambicije, onda i Tvoje
velianstvo lako moe biti okrivljeno za istu stvar. Ja tue nisam otimao, niti sam nad
bilo kim sprovodio tiraniju prave sam vernike jeretikog jarma oslobodio, a Moravskoj
i leziji darovao venu slobodu i imunitet nakon to sam i njih orujem izbavio od
jeretikog ropstva. Nije to, Kazimire, ambicija da se vlada, ve enja za slavom i
besmrtnou kojoj sam, ne poriem, vrlo podloan, ali tu enju i treba da osea svaki
valjani vladar. Veoma sam ti pak zahvalan to me podsea na prevrtljivost sree i
117
opominje da budem ponizniji kako je to, uostalom, i dunost dobrog roditelja. No, iz
tako podrobnog promiljanja neretko se rodi neumereni strah, dok se nepromiljeni
podvig zarad slave zauvek pamti. Iskreno priznajem, Kazimire, jeste, bio sam igraka u
rukama sree i sam zasigurno zna na kakve je muke ta neumoljiva gospodarica
ljudskog bivstvovanja stavila itavu lozu Korvina. Umro mi je otac; brat i ja dopali smo
zatoenitva; brat mi je potom stradao nepravednom smru; u tamnici je ostao sam Matija
za dlaku izbegavi da zajedno sa bratom bude pogubljen. Nije prolo ni godinu dana, a
isti taj Matija uzneo se od tamnice do kraljevskog prestola. Nije, dakle, u pitanju puka
srea, ve se ovde pre radi o ljudskom zloinu i milosti Boijoj: zloin je do gotovo
samog unitenja doveo lozu Korvinovih, a milost je Boija potom uzdigla. Ta hirovitost
sree samo mi je ulila dodatnu snagu. Iz iskustva sa nedaama nauio sam da se nosim i
sa blagostanjem. Vie mi slave i hvale pripada ba zato to sam se do onoga to danas
jesam uzdigao kao potomak ene neznatnog porekla i pobonog oca, zatitnika
svekolikog hrianstva mnogo vie nego da sam roen na kraljevskom dvoru kao vladar
i legitimni sin nevernika. to se pak tie tvog zahteva, evo odgovora: Matija je vazda
voleo mir i slogu, te teio prijateljstvu i savezu sa Poljskom, pa e i sada prihvatiti sve
uslove primirja, izuzev onih koji bi bili uistinu sramni ili nemoralni. Uz to, uz tvoje
doputenje kao oca, naglasio bih i to da je Matija oduvek uvaavao Vladislava i smatrao
da je mladi po pobonosti, intelektu i snazi linosti daleko iznad svog uzrasta. Njegova
me estitost uistinu obara s nogu i oduvek sam ga doivljavao poput roenog brata. Kako
bismo zanavek iveli u bratskoj ljubavi i slozi, spreman sam da mu ustupim Moravsku,
leziju i druge moje posede u ekoj, ali iskljuivo pod uslovom da mi se isplati 400 000
zlatnika, koliko sam u ovom ratu potroio. Ukoliko taj uslov bude ispunjen, a nadam se
da hoe, i moja e velikodunost iz dana u dan sve vie rasti. S druge strane, imajte
obojica na umu da, dok nareena suma ne bude vraena, nemam nameru da vam ustupim
ni najmanje seoce, niti da se odreknem titule ekog kralja: niko se tek tako ne odrie
teritorija steenih u krvi, znoju i uz silne trokove, niti u dananja vremena olako
odbacuje kraljevsku krunu. Pa sve i da je Matija u stanju da istrpi toliki gubitak, ili da
dobrota princa Vladislava takvu rtvu zasluuje, postupci Kazimirovi i njegove stalne
pretnje ratom sasvim iskljuuju mogunost tolike velikodunosti. Znajte i to da ne
govorim na preac, ve sam dobro promislio svoju odluku i neu je ni za dlaku promeniti.
118
Nije mi obiaj da se bilo ega pothvatim a da prethodno nisam dobro izvagao svoje snage
i mogunosti. Stoga, oe Kazimire, molim te i zaklinjem da sveano bratskom ljubavlju
obavee mene i tvog, ovde prisutnog sina, te da nas sjedini u veitoj obostranoj
blagonaklonosti, da donese mir ekoj i Ugarskoj, a bogami i Poljskoj koja takoe nee
biti poteena rata ukoliko do njega doe. Povuci se iz ekih provincija koje sam u krvi
stekao, vrati se u Poljsku i proglasi mene i Vladislava ravnopravnim savladarima spornih
teritorija, te neka mladi njima iz Poljske upravlja. Ostavimo oruje za vojnu sa Turcima
i dajmo sve od sebe da izgradimo snana, vena kraljevstva koja nijedna sila nee
pokoriti. Opet i opet preklinjem, Kazimire, da tako uini, u suprotnom znaj da su bogovi
vazda bili osvetnici ljudske nepravde.
uvi te rei, Kazimir je bio poprilino iznenaen Matijinom vatrenou i
smelou, te je, pomalo razgnevljen, stao da osuuje njegovu tvrdoglavost i naglaava
koliko je ona neumesna u situaciji kada su u pitanju ivoti tolikih ljudi i da podsea da u
dravnim poslovima valja stavljati opte dobro iznad sopstvenih interesa. Dodao je i to da
se svaka rtva za uspostavljanje mira uvek viestruko isplati, a da se zapoeti rat nikada
ne okonava ni brzo ni lako, a ni bez tekih posledica. Potom je Vladislav tek mu je
tada bilo esnaest godina pristupio Matiji daleko meke: molio ga je i bodrio da prihvati
ponueni mir, da mu vrati sporne teritorije i sa njim se nadmee iskljuivo u ispoljavanju
bratske ljubavi. Matija pak ni najmanje nije odstupao od svoje odluke, pa su molbe oca i
sina ubrzo prerasle u teke rei i pretnje ratom. Korvim meutim nije odustajao, ve im je
jo tvrdoglavije protivreio: Bog mi je svedok, a sad i pred vama dvojicom to
ponavljam u toj meri sam siguran da su i ljudska i nebeska pravda na mojoj strani da
vam dajem re da u, ukoliko bude neophodno, biti u stanju da se sa obojicom borim u
istom danu. Uzdam se da e via sila i pravda sve vreme biti uz mene, te da e me zatititi
od vaih nepravinih zahteva. ta god mogu da uinim u pogledu sklapanja potenog
mira, uiniu bez rezerve, no, ukoliko do dogovora ne doe, znajte da neu prezati da
svim raspoloivim silama, ako treba i uz pomo saveznikih vojski, do samog kraja
branim kraljevstvo steeno po cenu onolike rtve. Tako rekavi, Matija je ve bio ustao
da napusti dalje pregovore, ali ga je Kazimir ipak zaustavio i predloio da razgovor
nastave za tri dana. U meuvremenu je zapovedio da obe strane dodatno promisle i
119
konano iznau pravine uslove za sklapanje primirja. Potom su se uz iskazivanje dunog
potovanja rastali, svaki u pratnji svoje vojske.
Uvidevi da pregovori nisu doneli nikakve rezultate, i ugarski i poljski plemii
ve sutradan odluili su da se umeaju: utrkivali su se u zalaganju za mir, ukazivali su na
uveliko pretrpljene nevolje i nabrajali one to se tek spremaju, isticali su prednost
primirja sve i da ono bude postignuto uz neke gubitke u odnosu na rat, pa makar on
bio i koristan. Javno su pretili da e se odmetnuti od svojih vladara ukoliko uu u sukob
jer su sva tri kraljevstva jasno i glasno protiv ratovanja. Matijini velikai savetovali su ga
da ne tedi novca, darova i obeanja kako bi pridobio Kazimirove plemie, budui da su
oni imali velikog uticaja na odluku poljskog kralja. Istovremeno, iz Poljske su
svakodnevno pristizala pisma sa vestima o novim pljakama i paljevinama, te su
Kazimirovi saradnici tim vie vrili pritisak na njega. Isticali su nadolazeu glad i
oskudicu poljske vojske kao sutu suprotnost sjajnoj opskrbljenosti neprijatelja svim
potreptinama, podseali na ogroman broj zarobljenika koje Matija dri u tamnicama i
koje takoe nije lako nahraniti. Tvrdili su da je neprijatelj u daleko povoljnijoj poziciji i
naglaavali da Ugari ak uspevaju da svakodnevno uprilie viteke turnire i predstave.
Sa svih strana sateran potekoama, Kazimir se na koncu okrenuo osmiljavanju
mirovnog sporazuma za koji je znao da ga Matija nee tek tako odbiti. Na intervenciju
svetenstva i plemia izdejstvovano je i to da na nove pregovore vladari dou
nenaoruani kako bi ve po sebi bilo jasno da se susreu zarad sklapanja mira.
Ugovorenog dana ponovo su podanici, uz meusobne pozdrave, na istom mestu
podigli atore, a potom su se pojavila i trojica vladara bez pratnje, te su u Kazimirovom
atoru naredna tri sata raspravljali o uslovima sporazuma. Konano su uspeli da se
dogovore na sledei nain: svaki e se vratiti u svoje kraljevstvo bez ikakvih daljih
neprijateljskih akcija; Moravska i lezija pripadae Matiji sve do smrti, nakon ega e
njegovim naslednicima biti isplaeno 400 000 zlatnika kako bi sporne teritorije prele
nazad u Vladislavljeve ruke i on tako povratio vlast nad itavom ekom; titulu ekog
kralja nosie za ivota obojica ravnopravno; nakon Matijine smrti dotina titula pripae
Vladislavu, a, ukoliko ga pak ugarski kralj nadivi, krunu e nositi Matija, odnosno
njegovi potomci. Mnogi tvrde i da su se tom prilikom, a zarad dodatnog uvivanja
prijateljskih odnosa, dogovorili da za sluaj smrti jedan drugog unapred proglase
120
legitmnim naslednicima. Konano, postigli su i sporazum da zarobljenici sa obe strane
budu osloboeni, te da se sva neprijateljstva i sukobi zanavek obustave. Nakon to je
dogovor izdejstvovan, pozvani su i plemii da potpiu odredbe ugovora. Najzad, kraljevi
su se u znak poetka mira i saveza rukovali, a potom i izgrlili. Na kraju su, kako to
obiaji nalau, sporazum potvrdili i crkveni dostojanstvenici, te etvorica peatnika.
Ubrzo je na scenu u vidu sveopteg veselja stupio Dionis, boanstvo radosti za sutradan
je, jer se no ve bliila, zakazana gozba za kraljeve i vojsku. I poljski i ugarski ratnici
bukvalno su plakali od sree po konanom sklapanju mira, slavei kraj tekog i munog
sukoba, te niza nedaa koje su do tada podnosili. Vrativi se u grad, Matija je zapovedio
da se svi preiveli zarobljenici dobro nahrane, no od nekih 8 000 jedva da je preostalo 2
000: mnogi su se uguili zbog ogromnog broja svojih sapatnika po elijama, dok su drugi
umrli od gladi, a dobar broj utopljen je u Odri u prvom ratnikom aru na poetku
sukoba. Zatvorski nadzornici su im zbog straha od mogue gladi zakidali na hrani, te su,
kako zbog opte ratne muke, tako i zbog nepodnoljivog mnotva ovih nesrenika, prema
njima bili izuzetno svirepi.
Matija, koji je vazda nastojao da se istakne ne samo orujem, ve i sjajem svoje
kraljevske opreme, celu no briljivo se pripremao da sutradan, kao domain, to
raskonije ugosti zvanice. Dao je da se kraljevski ator sav zastre skupocenim purpurnim
tkaninama proaranim zlatom i draguljima. U centar je potom postavljena trpeza na
spratove, a na nju niz najrazliitijeg luksuznog posua i pehari sa intarzijama od dragog
kamenja. Oko trpeze rasporeeno je pak najraznovrsnije sjajno pokustvo, a potom i
izneseno neverovatno obilje razliitih jela koja je Matija po sopstvenom ukusu za tu
priliku osmislio. Kada su Kazimir i Vladislav pristigli, sva trojica su se jedan uz drugog
smestili za sto, a utom su se pojavili i posluitelji reajui delikates za delikatesom. Kau
da se u to vreme nije dala videti raskonija gozba od ove, gde su trojica vladara sedela u
centru za trpezom dok su ih, poput venca, okruivali prisutni plemii i crkveni
velikodostojnici. Sjaj posua i jela dopunjavali su ozbiljni i mudri razgovori. Nita tom
prilikom nije izreeno, a da ne zasluuje da ue u knjigu. Neretko se s pravom spominje
srani ispad vojvode Lovra, sina bosanskog kralja Nikole Ilokog, koji se upravo na
dotinom slavlju zgodio. On je naime, iako jo uvek vrlo mlad, bio jedan od domaina
gozbe, te je za tu priliku bio ureen sveanim oevim opasaem to je sav bljetao od
121
silnog dragog kamenja neki tvrde da je opasa vredeo ak 60 000 dukata. I da bude
jasno: takav je ukras mladiu sasvim i priliio, budui da je bio plemenit, velikoduan,
naoit i roeni voa. Lovro je, kako to obiaji nalau, sve vreme bio na nogama trei
tamo-vamo i organizujui posluenje sa neobinom okretnou i umenou. Sve je to,
kau, izuzetno nerviralo i iritiralo jednog od poljskih plemia, te je uurbanog mladia
ni sam ne znam tano kako neprestano uznemiravao i ometao u poslu, sve dok ga on,
ozbiljno razgnevljen, nije naprosto oamario. Nastao je na slavlju kratkotrajan mete, a
kada se doznalo o emu je re, i poljske i ugarske zvanice samo su pohvalile Lovrov
postupak. Po zavretku gozbe Matija je ispratio Kazimira, Vladislava i krupnije velikae
uz tako bogate darove da se njegova velikodunost dugo i nairoko prepriavala.
Narednog dana svi preiveli zarobljenici bili su osloboeni, a smrt ogromnog broja
ostalih pripisana je surovosti zatvorskih nadzornika. Po sklapanju mira Kazimir i
Vladislav povukli su se kuama, a ubrzo je i Matija sa vojskom krenuo u Ugarsku.
Toku pomenutog rata svedok je bio i biskup iz Barija, izaslanik kralja Ferdinanda,
koji je u to vreme ugovarao Matijin brak sa Beatriom Aragonskom. Sa istim ciljem u
Napulj su bili upueni i Matijini legati Nikola Banfi i kaloki nadbiskup ore.
Konano, vest da je brak uspeno ugovoren uz opte odobravanje objavljena je u
Vroclavu. Nije na odmet ovom prilikom navesti i imena plemia koji su se posebno
istakli u tada upravo zavrenom ratu: to je pre svih bio Stefan Batori, a potom i Pavle
Kinii, despot Vuk i Dmitar Jaki, predvodnik barjaktara. Sve ih je Matija bogato
nagradio po zaslugama, a Stefana Batorija, koji kralja nije naputao ni u najteim
trenucima, niti je tedeo novca u nastojanju da mu pomogne, darivao je gradom
Treninom sa okolnim selima i posedima, te porezima to po zakonu uz njih idu. Jedini
dodatni uslov uz pomenutu darovnicu bila je odrednica da Matijini naslednici po elji
mogu eventualno otkupiti Trenin od Batorijevih potomaka po ceni od 15 000 zlatnika,
uz strogu zabranu da do poseda dou na silu, ili bez novane nadoknade. Iste ove godine
Eleonora Aragonska, ker Ferdinanda I Napuljskog i zarunica Erkola od Ferare, uputila
se uz velianstvenu pratnju svom buduem supruniku. Na putu je najpre sveano
ugoena u Rimu, a na zapovest pape Siksta IV: doekao ju je kardinal Petar i smestio u
rezidenciju Svetih apostola gde je u njenu ast organizovana po sjaju i luksuzu do tada
neviena gozba. Za Eleonoru znamo da je bila ena izuzetne inteligencije, da je izrodila
122
mnogo sjajne dece, te da je sasvim umesno porediti je sa najveim kraljicama tog
vremena. Iste ove godine sukobili su se u velikoj bici u Jermeniji Uzun Hasan i turski
sultan Mehmed. Poginulo je 30 000 Turaka, a ostale je Uzun Hasan u okovima sproveo u
svoje kraljevstvo. Na Kipru je preminuo kralj Jakov ostavivi za sobom suprugu
Mleanku i malog sina. Ubrzo potom Mleani su nadvladali flotu kralja Ferdinanda ,
usmrtili deaka i uzurpirali vlast nad Kiprom. Na veliku papinu alost, razboleo se i umro
i kardinal Petar koji je svojevremeno kao legat brzo i uspeno postigao pomirenje Italije.
Kako saznajemo, sve navedeno zbilo se 1473. godine.
Naredne pak godine Matija je vrsto odluio da nastavi sa vojnim operacijama sve
dok ne bude sasvim oistio zemlju od poljskih izgrednika koji su se zadrali u oblastima
preko Dunava. Oni su, naime, podigli dva utvrenja jedno na teritoriji Ugarske, drugo
unutar poljskih granica te odatle neprestano organizovali pljake. Kau da su to bila
utvrenja Namihalj i Humenje. Matijinu vojsku tom je prilikom predvodio vojvoda
upor, vrsto reen da opsadi pristupi uporno i svim silama, koliko god se neprijatelji
istrajno branili. U pomo je pozvao Dmitra Jakia, zapovednika barjaktara i lake
konjice, a potom ga i podrobno obavestio o svojim planovima. Poto mu se Dmitar
pridruio sa 500 konjanika, ustrim tempom bez stanke dali su se na putovanje pod
okriljem noi i pre zore uspeli da dopru do Namihalja, po njihovim saznanjima
najtvreg poljskog uporita. Najpre su napali i zarobili dvojicu neprijatelja na samom
izlazu iz utvrenja, te su ih dobro vezali kanapima kako sluajno ne bi dojavili
izviaima ta se sprema. Potom su se povukli u oblinju umu i tamo organizovali
zasedu. im je granulo sunce, iz tvrave je, nita ne slutei, izalo 250 konjanika, dok su
su se ostali zadrali unutar zidina. Uputili su se u umu i, prevalivi nekih 800 metara,
uoili iza sebe nekolicinu lako naoruanih Ugara, ali ih to ni najmanje nije uplailo ili
uzbudilo: ne hajui za tako malobrojne neprijatelje, mirno su produili svojim putem.
Jedva su doprli do sredine umarka, kada su konano shvatili da su u klopci. Zametnula
se estoka borba uz optu viku i mete. Poljaci su davali sve od sebe kako ne bi dopali
ropstva, a Ugari pak srano nasrtali nastojei da nijedan neprijatelj ne umakne. Na koncu
su svi Poljaci iz sredine bojnog reda stradali, a ostali su zarobljeni i, kasnije, po
Matijinom dolasku, na ruan i svirep nain obeeni na gradskim bedemima. Sutradan je
zapoela opsada Nadjmihalja, a tom se prilikom zbila i jedna teka nesrea: vojvoda
123
upor je, naime, zapovedio snanu topovsku paljbu na grad, a sam je utvrenju priao sa
suprotne strane, popeo se uz bedeme i tamo ga je pogodio projektil iz opsadnog
kamenobacaa. I Matiju i plemstvo vrlo je pogodila ova vest, a posebno injenica da je
upor toliko stremio pobedi da oigledno nije mario za sopstveni ivot. Njegovi vojnici
bili su neuteni. Nadjmihalj je svejedno najzad pao i 250 zarobljenih Poljaka upueno je
budimsku kulu Manku, gde ih je dobar broj utopljen u Dunavu. Te zime vojska se uputila
u Humenje, takoe snano neprijateljsko uporite. I ono je nakon krae opsade palo, a
zarobljeni Poljaci delom su pogubljeni, delom otpravljeni u Budim. Eto, tako je Matija
proveo zimu. Nareenim vojnim operacijama prisustvovao je i erdeljski biskup Gavrilo,
tadanji kraljev sekretar zaduen za poslove prepiske.
Te godine nastupila je nezapamena sua; od ege su presahnuli i najdrevniji
izvori. Preavi Savu Turci su harali Panonijom. Kristijan, kralj Danske, Norveke i
vedske, uputio se u Rim zarad ispunjenja zaveta i tamo ga je papa ugostio uz velike
poasti. 100 000 Turaka opselo je Skadar, grad na uzvienju ilirske obale. Utvrenje su
branile snane mletake snage, te su se Turci, iscrpljeni zarazom to se irila putem
zagaene vode i vazduha, nakon neuspelih pokuaja da ga osvoje najzad povukli u
oblinje planine. Karlo, vojvoda od Burgundije, napao je Nojs na Rajni, grad u blizini
Kelna, no, poto je opsednutim graanima u pomo pritekao Fridrih, Karlo je bio
prinuen da sklopi primirje i povue se u Belgiju. Mletaki dud Nikola Marcel preminuo
je iste godine, a na njegovo mesto doao je Petar Moenigo. Papa Sikst zvanino je
utvrdio sveani jubilej koji je ustanovio njegov prethodnik Pavle. to se Matije tie, nita
se vie vredno pomena nareene godine nije zbilo.
Meutim, ve naredne 1475. zapoelo je svake hvale i seanja vredno osvajanje
apca, mada bi ga zbog reke Save moda umesnije bilo imenovati kao Savac. Kao to je
ve bilo rei, dok je Matija bio zauzet ratovanjem u ekoj, Turci su na obali Save
podigli abac kako bi odatle nesmetano napadali ne samo Srem, ve i Panoniju i Norik.
Svi pokuaji mitropolita Gavrila da osujeti izgradnju utvrenja ostali su bez ploda. Sada,
pak, kada je uredio prilike u ekoj te pokorio Moravsku i leziju i sklopio primirje sa
Kazimirom i Vladislavom, Matija se sasvim usmerio na taj problem imajui na umu da
e, ukoliko abac ne bude razoren ili stavljen pod ugarsku kontrolu, Panonija stalno biti
izloena pogubnim pustoenjima. Stoga se naredne zime sa ogromnom vojskom uputio
124
put apca reen da ili osvoji grad zapravo podignut sa ciljem da mu nakodi, ili da izgubi
glavu. Srea je vazda sadrug hrabrima i upornima, pa mu se elja na koncu i ostvarila.
Douvi da se Matija, za koga je znao da je nekih sedam godina ratovao po ekoj i
Poljskoj, najzad vratio u Ugarsku, Mehmed je zapovedio da se abac ponovo u celosti
utvrdi. Znao je, naime, da Korvin nee imati mira dok ovo utvrenje bude postojalo. Iz
najprobranijih odreda okupio je ljude za odbranu grada, a sve kako bi dodatno naglasio
da je ta sjajna eta tek deli njegove vojne sile. Kau ak da je lino perjem ukraavao
turbane i kape buduih branilaca apca. Matija je, dakle, pristigao sa svoje etiri legije i
podigao logor na obali Save tano preko puta utvrenja. Sve nade polagao je u brzinu
akcije i otrinu zime drei da oba faktora mogu znatno oslabiti turske snage. Bez
odlaganja pregazio je Savu te grad opkolio opsadnim spravama i bronzanim topovima i
opasao ga ogradom i ancem kako bi spreio da se iz njega bilo ta iznosi, ili se u njega
unosi. Ubrzo je u toku noi zapoela bespotedna opsada: Turci unutar bedema nisu imali
ni trenutka predaha, bio je to pravi pokolj, a bitka se neretko zametala i u ruevinama
zidina, te na samim vrhovima utvrenja. Grad je isprva odoleo. Kau da je Matija
preruen u obinog vojnika, u pratnji tek linog sluge i veslaa, u malenom unu oplovio
itavo utvrenje sa ciljem da dodatno ispita njegovu fortifikaciju i odbranu. Kada su
turski straari to doznali, smesta su usmerili top direktno u amac i pokosili kraljevog
pratioca, no ovaj se nije dao omesti. Kau da je neustraivo nastavio plovidbu i to se s
pravom smatralo izuzetno odvanim podvigom.
Kada je neprijatelj ve bio iscrpljen dugotrajnom opsadom, ali se grad jo uvek
drao, Matija je preduzeo sledeu taktiku: jedan deo vojske postavio je sa suprotne strane
ulaza u abac, unutar slepe udoline, a sam je zorom sa ostalim odredima na grad nasrnuo
frontalno. Zametnula se estoka bitka koja je potrajala itav dan da bi predvee najzad
utihnula, a Matija se sa odredima toboe povukao odustajui od dalje opsade. Izmodeni
Turci konano su se malo opustili jedni su vidali rane i kupali se, drugi oputeno izlazili
izvan bedema svi su, naime, bili ubeeni da je neprijatelj na bezbednoj udaljenosti te da
jedina prava opasnost vreba ispred grada, a ne iz zaleine. im se smrklo, Matijini
vojnici, prethodno ostavljeni u zasedi, s lea su se uzverali uz bedeme pre nego to je
neprijatelj stigao i da ih primeti. Kralj je pak, jedva na 3 kilometra od apca, smesta
okrenuo konjicu i vratio se pred utvrenje. Njegov dolazak samo je dodatno ulio snagu i
125
hrabrost Ugarima koji su se tu ve uspeno borili. Izrodila se tako bespotedna bitka i
navala na bedeme da je abac vrlo brzo pao. U prvom naletu mnogo je Turaka poseeno,
a kada je ratniki ar malo minuo, ostali neprijatelji odvoeni su u zarobljenitvo i
ropstvo, a zaplenjeno je i svakovrsno oruje i orue. Narednog dana Matija je javno
zabranio razaranje i spaljivanje apca. Zapovedio je da se grad iznova vrsto utvrdi i
pretvorio ga u svojevrsno ostrvce opkoljeno Savom. abac je pao nakon 30 dana opsade.
Glas o ovoj sjajnoj pobedi i tako brzom osvajanju grada to je tako dugo bio poput
kamena oko vrata svekolikom hrianstvu proneo se tako lako i hitro da se sticao utisak
da se pre doulo za pad utvrenja, nego za njegovu opsadu. Vest je izazvala
nezapamenu radost i olakanje. Crkvene slube u znak zahvalnosti odravane su po
itavoj Ugarskoj, ali i u Rimu i Veneciji na zapovest pape, odnosno mletakog senata.
Takoe su Matiji zvanino upuena i dvojica emisara da mu estitaju na pobedi i urue
novac koji je svojevremeno traio za rat protiv Turaka. Papa Sikst poslao je Dominika,
alerskog biskupa, a mletaki senat Jovana Ema, ozbiljnu i uvaenu linost, uz sumu od 93
000 zlatnika.
Iako ga je pobeda ohrabrila i uznela, Matija je znao da ga u ovom ratu oekuje niz
drugih problema. Iz apca, gde je tolikim nevernicima ulio strah u kosti, uputio se dalje
pustoei ognjem i maem tursku teritoriju sve do Smedereva. Preostalo je bilo jo samo
to vrsto neprijateljsko utvrenje na obali Dunava i Matija je, razume se, gajio nemalu
ambiciju da i njega osvoji. Sa tim ciljem iste zime podigao je u oklini Smedereva tri
katela od drveta i nabijene zemlje, te ih opasao trostrukim ancima i osigurao vojskom, a
potom i zidinama od iblja tako stvorivi utvrenja koja su mogla odoleti i topovskim
udarima. Jedno od njih koje se uzdizalo ba prema gradu nazvao je Viteka trpeza, po
stolu za kojim obeduju vojnici. Ova tri katela blokirala su put do Smedereva na takav
nain da mu se moglo prii iskljuivo sa Dunava. Da je Matija uspeo da sauva dotine
katele pod svojom vlau, a kako emo videti u narednoj knjizi, problem Smedereva koji
nas i danas mui jo tada bi bio reen.
Iste godine su Turci, preavi donji tok Dunava, napali Vlaku, ali su ih Vlasi
najpre umorili neprekidnim borbama, potom i opkolili te saterali u zamku gde su mnogi u
meteu stradali meusobno se ubijajui. Jednak poraz doiveli su i pri pokuaju da osvoje
donju Meziju. Ratna srea ipak im se ubrzo osmehnula: sa ogromnom flotom uspeli su da
126
osvoje Kafu (Feodosiju), grad na poluostrvu Krimu, do tada pod vlau enove. Treba
ovom prilikom svakako pomenuti i versko udo koje se zbilo nareene godine u Trentu.
Nekakvi Jevreji bili su na prevaru oteli deaka po imenu Simon, i to 24. marta, na dan
stradanja Isusovog, te ga na najstranije naine muili i sakatili podraavajui pritom
nain Hristovog pogubljenja, da bi ga na kraju i usmrtili. Njihov zloin otkriven je na
voleban nain, a oni su dobili zasluenu kaznu. Osakaeno i muenjem unakaeno
deakovo telace svakodnevno je proizvodilo verska udesa, te mu je najzad podignuta
crkva, a mali Simon uvrten meu svetitelje.


IV knjiga


Iz gorenavedenog postaje savreno jasno do koje mere je prethodna godina bila
uspena u pogledu ratovanja sa Turcima i drugim neprijateljima. Narednog, 1476. leta,
srea je bila nestalnija i stvari su se po Ugarsku odvijale neto drugaije, to jedni
opravdavaju injenicom da se bliilo Matijino venanje, a drugi pripisuju otrini zime
koja je ila na ruku turskim planovima. Nakon ve pomenute sveane objave nastupajue
kraljeve svadbe u Vroclavu, sam in je posebnim ukazom zakazan za treu godinu od tog
trenutka. Matija se, dakle, sav usmerio na dva cilja: organizaciju slavlja i pribavljanje
ratne spreme za dalje vojne operacije. Budui da se uvek trudio da u svemu to radi d
svoj maksimum, nastojao je da nijedno od toga ne zanemari. Opremio je veliku flotu na
Dunavu kojom bi zaplovio u pogodnom trenutku, potom silne i raznovrsne ratne sprave, a
takoe i zalihe hrane, vojsku i naoruanje jer znao je kakve ga sve nedae ekaju i sa
kakvim mu dumanima valja ratovati. Na donji tok Dunava uputio je u teretnim laama
od jelovog drveta i ogromnu koliinu pletera i opsadnih tornjeva, a ta se oprema dala
upotrebiti kako za opsadu gradova, tako i za gradnju i utvrivanje pokretnih katela. Imao
je sve vreme na umu da mu predstoji estok okraj sa Turcima, a znao je i da e
neprijatelji izvriti detaljne pripreme, bez i najmanjeg propusta, kako bi ponovo
uspostavili nesmetanu kontrolu nad Smederevom. Konano, Matija je obavio regrutaciju i
obezbedio znaajnu vojnu i novanu pomo sa razliitih strana.
127
Na venanje zakazano za sledeu zimu pozvao je pak ne samo sve ugarske
plemie, ve i vladare iz susednih zemalja. Za pripreme same sveanosti i gozbe izdvojio
je ludake sume novca: kraljevska sprema, luksuzno pokustvo i prezentacija raskoi
prevazili su i bljetavilo drevnih Persijanaca o svemu se Matija briljivo pobrinuo, ak
i preko mere. Zarad dva pomenuta cilja svakom velikom vladaru, uostalom, i
najznaajnija prilino je ispraznio dravnu blagajnu koja je prihode ubirala od poreza, a
bila nedavno i dodatno obogaena novanom pomoi iz Italije. 13. februara iste godine
ostrogonski nadbiskup Ivan Aleman bilo na nagovor rimsko-nemakog cara, bilo zbog
straha od Matije koji u njega nije imao naroitog poverenja prebegao je Fridrihu u
Austriju sa sve pokustvom i znaajnom koliinom zlata. Tamo je dobio vrlo uvaenu
poziciju nadbiskupa Salcburga. Na taj potez dodatno se moda osmelio zbog nedavne
Fridrihove pobede nad Turcima polovinom avgusta, te povoljne vesti da je neprijatelje u
gornjoj Meziji na Dunavu to posekao, to nagnao na meusobni pokolj. Tako sam barem
uo da se stvar odvijala.
Nakon to su Emerik Nifor i Ceplan, u to vreme hrabri prefekti i branitelji
Beograda, nekada poznatog i pod imenom Alba Greka, preko izvidnice doznali novost da
je Ali-beg uz pratnju 4 000 najokretnijih konjanika preao Dunav i ognjem i maem
poharao teritoriju sve do Temivara te u ropstvo odveo brojno stanovnitvo, bilo je vie
no jasno da e, ukoliko mu se niko ne suprotstavi, itava podunavska oblast za kratko
vreme biti pretvorena u golu pusto. Hitno je naloeno da sa svojim najboljim konjicama
u dotine regije butu upueni srpski despot Vuk, Albert i Ambrozije Na, branitelji
Temivara, potom i Dimitrije Jaki, hrabri Franjo Aristo, te trojica zapovednika
barjaktara iz familije Doci Petar, Emerik i Ladislav. Vest je dojavljena i komandantima
teke konjice koji su leto provodili oko reke Tami Mihailu Pekom, Sebastijanu
Abreinom i Janou Adeinom sinu, kao i Marku, a konano i Heneju sa zapoveu da u
pratnji Ladislava smesta pregaze Tami i dou sa trupama kako bi odbranili dravu od
turskih nasrtaja. Svi su postupili po nareenju i spremili se za okraj sa opasnim
neprijateljem. Usput su udruivali vojske i slali izvidnice da procene turske pozicije.
Najzad, sve su se trupe sabrale kod Beograda, te bez odlaganja pregazile Dunav i udruile
se jo i sa despotom Vukom. Tri dana su izviali neprijateljske snage i zakljuili da su im
ve vrlo blizu. Uvee su pristigli do planine, smestili se u njenom podnoju i ponovo
128
poslali izvidnicu da ispita poloaj i namere Turaka. Isto su uinili i neprijatelji: preko
planine uputili su svoje ljude da celu no promatraju Ugare i njihove pokrete. Zakljuivi
da ih je pristigao tek mali broj, Turci su se vratili u logor i preneli da je hriana tako
malo da nema razloga za strah. Upravo zato je, im je svanulo, Ali-beg stupio u odvanu
akciju. Ugari su celu no probdeli to sedei, to na konjima kako ne bi postali lak
plen eventualnom nonom napadu neprijatelja i sada su spremni doekali Ali-bega. Malo
pre zore postavili su se u bojni red i sa samim izlaskom sunca ugledali protivniku
vojsku. Turci su se na planini takoe pripremili za bitku: Ali-beg i njegov brat Skender-
beg odmah su oba krila poveli u podnoje ostavivi strau na obroncima, a u zaleini,
unutar bezbedne udoline, nainili su prostor za ratni plen i zarobljenike. Tako su postupili
i Ugari: oba krila sa barjaktarima poveli su napred kako ih Turci ne bi opkolili, a u
sredinu postavili teku konjicu i ispred njih odred od jo 50 konjanika koji bi prvi stupili
u boj. Petar Doci je na elu desnog krila uspeno odoleo prvom naletu, a isto tako i
Franjo, zapovednik levog krila. Obojica su nastojali da neprijatelje sateraju u sredinu
kako bi ih potom zatvorili krilima. Vodila se bespotedna borba i mnogi su u prvom
talasu stradali. Turci su nedugo zatim shvatili da su opkoljeni, te su ih strah i uas gurnuli
to direktno u ruke tekoj ugarskoj konjici, to ih nagnali na beg ka Dunavu kako bi
sauvali ivu glavu. Matijini ljudi dali su se u poteru za njima i mnoge nagnali u reku gde
se dobar broj udavio, dok su drugi u amcima uspeli da se dokopaju suprotne obale. Neki
su ak preplivali Dunav kako bi se ukljuili u deo borbe koji se odvijao na vodi. Ali-beg
je, naime, iz Smedereva bio poveo deo flote, no videvi kako se stvari odvijaju, i sam je
potraio spas u begu ukrcavi se u maleni un. Skender-beg uhvaen je i obezglavljen je
u pokuaju povlaenja, a ostali su stradali na samom popritu bitke. Ugarski pak
zarobljenici, to su sa plenom ostali u udolini, douvi za ishod boja sasvim su unitili i
opustoili neprijateljski logor. Tako je, obrtom sudbine, za njih, nesrenike, ostvarena
jedna via pravda: samo tren pre toga bili su izgubili svoje najmilije, slobodu i sva
materijalna dobra, a sada su sve to povratili i dobili jo i vie nemali broj obogatio se za
sva vremena; bukvalno nije bilo ene ni deaka na konju koji uz sebe za uzdu nisu vodili
jo jednog, pretovarenog ratnim plenom. I osloboeni i osloboenici javno su skandirali i
estitali jedni drugima od sree se prolila itava reka suza radosnica. Bitka se inae
vodila kod Poeene, na gornjem toku Dunava, nekih 45 km od Smedereva, upravo tamo
129
gde su svojevremeno zarobljeni Mihailo Silai i ore Labatan, mada ih je potom
zadesila posve razliita sudbina: jedan je surovo javno dekapitiran u Konstantinopolju,
drugi otkupljen i razmenjen kako je, uostalom, ve bilo rei. Pred Matiju je posle bitke
dovedeno 250 zarobljenika, uz zaplenjenih pet neprijateljskih barjaka. Najvei deo plena
razdeljen je na poklon: bilo je tu krivih turskih sablji optoenih zlatom i dragim
kamenjem, odee sa bogatim naborima u persijskom stilu, kapa izvezenih eenim
zlatom, silnih ratnih talambasa koji su, uz pratnju zurli, terali konje u galop. Sve ovo
odvijalo se nekih pet meseci pre kraljevog venanja. Nedavna pobeda veoma je obodrila
Matiju, a kad se glas o njoj rairio, jednako je obradovala i druge hrianske vladare.
Korvinova slava svakodnevno je rasla i samo ga dodatno podsticala na nove podvige u
budunosti. Poto je ranije ve blokirao prilaz Smederevu podigavi tri katela, sada je
razmatrao konano osvajanje pomenutog utvrenja. Najvea prepreka ostvarenju
kraljevih ratnih planova bila je nadolazea svadba. Odluio je, naime, da sakupi svu
raspoloivu vojsku, te da se spusti do Smedereva i najzad zauzme to vano neprijateljsko
uporite, ali je akciju ipak planirao za zimu. Razlog je bio taj to se gradu znatno lake
moglo prii tek kad se Dunav zaledi, ali je Matija raunao i na generalnu prednost i veu
izdrljivost svojih vojnika po hladnom vremenu u odnosu na neprijatelje: studen su lake
podnosili Ugari jer su ih vino i pijanstvo samo dodatno krepili, dok su Turci pili
iskljuivo vodu i sasvim se uzdravali od alkohola. Iako su ga teina poduhvata i
nedostatak vremena odvraali od nareene ideje i nagnavali na ozbiljno promiljanje,
ipak nije u potpunosti odustao od svoje zamisli. Izvrio je regrutaciju trupa uvrstivi u
njih ne samo prekaljene ratnike, ve i one koji nikada nisu ni uzeli oruje u ruke.
Ratne brige nisu mu svejedno bile prepreka da nastavi pripreme za venanje;
uputio je Fridrihu, kao i drugim nemakim vladarima svog glasnika, prvaka venice
Stonog Beograda, oveka uglednog, estitog i reitog, da ih zvanino pozove na
predstojeu sveanost. Druge je pak glasnike sa istim ciljem poslao i ostalim vladarima.
Dok je Matija tako vrio opsene pripreme, stigao mu je glas od Ivana Varadinskog i
drugih emisara to su bili otputovali u Napulj po Beatriu da su oni ve uveliko krenuli iz
kraljiinog rodnog grada, i to uz pratnju najuglednijih italijanskih velikaa te vojvode
Adrijana u svojstvu njenog tutora, da su, ukrcavi se na tri velike lae u Sipontu, oplovili
Jadranski zaliv i da se spremaju da usput posete Feraru gde e ih ugostiti vojvoda Erkole
130
sa suprugom Eleonorom, Beatriinom sestrom, a da nee propustiti da svrate i u
Veneciju, taj slavni i bogati grad, te da e se nakon toga najzad preko Furlanije, Istre i
Kranjske spustiti u Ugarsku. Kau da da je iekivanje neveste u nemaloj meri osujetilo
Matijine ratne planove: enja za Beatriom ublaavala je njegov vojniki entuzijazam, a
potpaljivala mu muke potrebe, posebno to se o buduoj kraljici nairoko prialo kao o
eni jedinstvene lepote, punoj ari, retke otmenosti i ednosti bez premca, a na sve to bila
je izuzetno reita i vina retorskoj vetini kadra, kau, da bez ikakvih priprema odri
besprekoran govor. Uz sve navedeno krasio ju je i niz tipino enskih vrlina, te je Matija
Beatriu iekivao ve prilino zaljubljen u samu predstavu o njoj. Ukoliko neko eli da
dozna kakva je kraljica uistinu bila, neka proita moje delo O enskoj ednosti: meu
koricama te knjige sve pie.
Kralj je po nju u Italiju poslao desetoricu velikaa, sjajno opremljene i uz veliku
pompu. Niko od njih nije propustio da, gostujui u usputnim gradovima, domaine ne
zaseni neverovatnim sjajem i luksuzom svoje trpeze ureene silnim posuem od zlata,
srebra i dragulja. Ivan Varadinski, predvodnik poslanstva, zahvaljujui visokoj
inteligenciji, obrazovanju, mudrosti i pouzdanosti jedan od najbliih Matijinih saradnika,
posebno je zadivio urbinskog vojvodu, bez obzira na to to je ovaj i sam bio sviknut na
svakvu rasko, kada je za stolom izloio prekrasnu posudu za so. Ona je bila smetena na
posebno postolje u obliku planine sa ijeg se boka izvijalo drvo od eenog zlata, to je
mesto plodovima itavo bilo naikano dragim kamenjem i bljetei natkriljivalo posudu.
Sama ta planina sadrala je pregrade i fioke sjane izrade, takoe optoene brilijantima.
Bio je potom tu i veliki zlatni ibrik ije je grlo za izlivanje bilo u obliku zmaja koji bljuje
vatru: duguljasto telo i krljuti bile su mu sainjene od sedefa, a rep mu se zavravao
zlatnim spiralama. Iznad drke bokala, sasvim optoene draguljima, izdizao se poklopac,
itav lakat dugaak i oblika okruglog svoda, upravo poput kornjainog oklopa. Stajao je
na trononom postolju, takoe sainjenom od suvog zlata. I drugi Matijini poslanici
iskoristili su priliku da pokau svoje bogatstvo, a nema potrebe da spominjem njihovu
otmenost i uglaenost sami po sebi bili su redak prizor. Zahvaljujui Matijinom statusu
branitelja hrianstva, emisari su ne samo u Napulju, ve i drugde doekivani uz najvie
poasti. Posebno su se u gostoprimstvu istakle Ferara i Venecija: svi gradovi primali su
buduu ugarsku kraljicu to su bolje i raskonije mogli. Kada su u susret njenoj sviti na
131
laama doplovili svi mletaki plemii i lanovi senata, kau da im je ona na estitanjima
zahvalila sjajnim govorom, te da je jo jedan, jednako dobar, odrala potom i u senatu i to
se i danas pominje kao primer vrline koja sasvim premauje mogunosti ena kao takvih.
Doznavi za to, Matija je samo jo eljnije i nestrpljivije iekivao Beatriin dolazak,
gotovo sasvim zanemarujui doskoranje vojne planove. Na sve je Mehmed, a kako bi
osujetio kraljev napad na Smederevo, naredne zime u estim i brzim naletima napadao
Dalmaciju: verovatno je bio douo za Beatriin dolazak pa se u novonastaloj situaciji
nadao bogatom plenu, ali ga je podsticala i elja za osvetom jer je vrlo teko podneo
nedavni poraz na Dunavu. Pripreme za venanje, kao i turski nasrtaji na Dalmaciju
odvraali su, dakle, Matiju od pohoda na Smederevo. Nije Beatria jo bila stigla ni u
Veneciju, kad su neprijatelji, stacionirani oko hrvatske granice, po Mehmedovoj naredbi
napali Dalmaciju, te uz neobinu temeljitost i istrajnost spalili i opustoili sva usputna
sela i gradove. Otimali su ljude i stoku, ubijali svakoga ko bi im se suprotstavio,
pokazivali stranu svirepost prema starima i nejakima; ruili su i spaljivali crkve,
svetenike usmrivali pred oltarima, na svetim mestima obeaivali device i ene,
silovali su i ene i mukarce poput divljih zveri bez razuma i skrupula. Poto su najzad
zakljuili da su Dalmaciju dovoljno poharali, povukli su se u donji Ilirik i Makedoniju.
Kraljica je pri putovanju preko planina Kranjske doula o turskom napadu i
nesrei to je snala Dalmaciju. Od tog trenutka napredovala je daleko opreznije i u
svemu se oslanjala na savete svojih pratilaca: due se zadravala u usputnim gradovima i
ne bi nastavljala put sve dok ne bi dobila povoljan izvetaj od izvidnice koju bi poslala
dan ranije da proceni bezbednost njenog kretanja, a ispred svite postavila je i odbrambenu
trupu. Spustivi se najzad u sredozemni deo Dalmacije dok je turski nalet jo trajao, imala
je prilike da se susretne sa sveima tragovima neprijateljskog pustoenja. Budui da je
Beatriina svita neretko noila na popritima nedavnih turskih logora, nertko je nailazila
na jo uvek raspadajue leeve ubijenih. Takvi prizori, uz sasvim poharanu teritoriju
izazvali su optu alost. Uz poprilinu strepnju i oseaj nesigurnosti, svita je nastavila put
do toka Drave i tek je, preavi reku, osetila neko olakanje jer od tog trenutka nije vie
morala da strahuje od neprijateljskog napada i najgore su opasnosti najzad prole. Po
ulasku u Ugarsku u talasima su Beatriu svakodnevno doekivali i pozdravljali ugarski
plemii i crkveni glavari. I danas se pamti koliko je tegobno bilo probijanje Matijine
132
neveste kroz visoke nanose snega i teku studen te zime. Kralj je u pratnji svih velikaa
pristigao u Stoni Beograd kako bi tamo najpre bilo obavljeno Beatriino krunisanje, dok
su sam in venanja, proslava i konzumacija braka bili predvieni za Budim. Sve je i
uinjeno po planu: im je douo da mu je budua supruga na 12 km od grada, odmah joj
je u pratnji najvelianstvenije velikake konjice sveano dojahao u susret. Doekao ju je
sav srean i primio je u grad u koji je ona ujahala preko crvenog tepiha to se protezao na
itav kilometar i po do ulaza u Stoni Beograd. Tu je primljena uz tolike ovacije i muziku
pompu da je itav dogaaj na trenutke delovao gotovo nestvarno. Posebnu radost
okupljenih izazvala je Beatriina prekrasna pojava divno elo, visoko izvijene obrve,
zaobljeni rumeni obrazi, vesele oi, lepo izvajan nos, usta retke ljupkosti. Sa svih strana
dopirale su rei da lepotom podsea na Veneru, ednou na Dijanu, a mudrou i
reitou na Paladu Atenu.
Nakon krunisanja, 13. decembra 1476. godine Matija je sa Beatriom krenuo u
Budim. Toliko je bio opinjen njenom lepotom i visprenou da je delovalo da ga nita
drugo na svetu ne zanima. U Budimu je obavljeno samo venanje: proslava je trajala
danima, organizovane su sveane gozbe te svi mogui spektakli, ponajvie viteki turniri;
na sve strane deljeni su darovi, a isto tako su i suprunici bili zasipani poklonima stizali
su iz svakog ugarskog grada pojedinano, od svakog Matijinog plemia i poglavara, ali i
od susednih hrianskih vladara, pa kau da je Matijina svadba do vrha napunila
kraljevsku riznicu. Zbog opteg slavlja na slobodu su iz zatvora puteni svi zatoenici,
oproteni raznorazni prestupi, odloeni su sudski procesi, te produeni rokovi za vraanje
dugova kako bi se na taj nain primirili zelenai. Kralj se, dok se sneg jo nije bio ni
otopio, esto vozio sa suprugom koijama; bez nje nije bio u stanju da provede ni sat
vremena.
Poto je gotovo itava Ugarska prisustvovala Matijinom venanju, Turci su to
doiveli kao vrlo zgodan trenutak da tajno i velikom brzinom irom Evrope sakupe 40
000 ljudi te da, dok se Ugari bave svadbom, odmah jo za zimskih dana napadnu tri
katela to ih je kralj podigao oko Smedereva. Budui da se od otrog mraza zaledila ne
samo voda u anevima oko katela, ve i sm Dunav, Turci su ve samo zapalivi
drvene zidine oko njih sa lakoom osvojili ova tri utvrenja. Bez ikakve nade u uspeh,
ljudstvo iz katela predalo se neprijatelju, pa je barem sauvalo ivu glavu i bilo puteno.
133
Turci su pak zaplenili bronzane topove i sve mogue vrste naoruanja i municije, kao i
flotu. Kateli su potom zapaljeni i sravnjeni sa zemljom. No neprijatelj nije dozvolio da
se sve na tome zaustavi niti da mu promakne tako povoljna prilika: videvi pred sobom
Dunav sasvim okovan ledom i stoga lako prohodan, a doznavi preko izvidnice da su
stanovnici Vlake i Transilvanije takoe na Matijinom svadbenom piru, 30 000 turskih
konjanika obruilo se na ove teritorije pustoei ih ognjem i maem. 40 000 ljudi oba
pola i svih uzrasta odvedeno je iz spaljene provincije u ropstvo, a potom su se Turci, pre
nego to se led na donjem Dunavu otopio, povukli u Meziju. Venanje je, dakle,
obavljeno u decembru 1476. godine, a i ste te zime od turskih napada stradale su
Dalmacija, Mezija i Dakija. Nareeni dogaaji prilino su potresli Matiju i sasvim
usmerili njegove misli na nastavak rata protiv Turaka.
Meutim, kraljeve planove za obraun sa Turskom osujetio je ozbiljan sukob sa
rimsko-nemakim carem Fridrihom. Razmirice sa njim ponukale su, naime, Matiju da se
od tog trenutka okrene prvenstveno sebi i svojoj bezbednosti, a to se problema Turaka
tie, utvrdile ga u odluci da se zadovolji pukom odbranom od neprijateljskih napada, bez
daljih vojnih kampanja. Iako je kralj neretko imao obiaj da istakne kako samo on i
Fridrih znaju pravi razlog sukoba, a potom i rata koji su vodili, ja u ipak izneti kakvo je
miljenje vladalo po tom pitanju i ta sam lino imao prilike da ujem od ljudi koje drim
za ozbiljne i iji sud cenim, a sve jer su mnogi na dotinu temu pisali sute lai ili iznosili
posve neproverene informacije. Bez sumnje stoji da je Matija prikrivao uzroke rata sa
Svetim rimskim carstvom i da uistinu samo on zna koji ga je od brojnih na kraju podigao
na oruje. Mnogi tvrde da se mrnja meu njima izrodila jo zbog injenice da je
ambiciozni Fridrih svojevremeno strastveno udeo za ugarskom krunom, da est godina
nije priznavao Matiju za kralja, te da je veoma teko podneo to mu je, u korist mladia,
na zvaninoj skuptini Ugara ta kruna bila uskraena. Samu dijademu koja mu je bila
poverena Fridrih je odluno odbijao da vrati bez velike naknade u zlatu, maksimalnog
jemstva ugarskog plemstva i garantovanog prava naslea ugarskog prestola, te je itav
sluaj pretvorio u puko trgovanje i trajno bio obeleen mrnjom i pohlepom. Sredivi na
poetku vladavine prilike u kraljevstvu, Matija je Fridrihu esto slao glasnike sa usrdnim
molbama da se odrekne nasilno iznuenih i nepravednih garancija kojima je ovaj
obavezao plemstvo da mu jemi nasledno pravo na ugarski presto, pozivao ga je da sa
134
njim ne postupa tako nemilosrdno i oholo, da se seti dobroinstava Matijinog pokojnog
oca, a kada je Fridrih usvojio i sina (Ladislava V), opominjao ga je da povede rauna o
svojim postupcima kako ne bi doao na rav glas i sam nastradao u tom zlonamernom
procesu usvajanja sirotog deaka. Fridrih je na sve molbe ostajao gluv i uporno tvrdio da
su svi njegovi postupci sasvim legitimni. Budui da car ni najmanje nije odstupao od
svojih stavova, Matija se vrlo razgnevio i znao je da mu u narednim pismima ozbiljno
zapreti, a i javno nije prezao od izjava da e se Fridrihu kroz rat osvetiti za sve nepravde i
prinude, te da e na bojnom polju povratiti ono to je zbog tueg nepotenja izgubio.
Nakon to je, iako roen u konkubinatu, bio priznat za legitimnog naslednika svog
pokojnog oca, Matija je jo tee podnosio problem sa Fridrihom jer je, ukoliko bi nekim
sluajem umro bez potomaka, kruna mogla pripasti Habzburzima.
Jedni za rat navode jedan, drugi pak drugi razlog i svi se trude da svoj stav
obrazloe. Za mnoge je to Fridrihova otvorena nezahvalnost za brojne Matijine usluge i
dobroinstva, odnosno gnev kraljev time izazvan. Kau, naime, da je ore Poebrad,
eki kralj upleten u husitsku jeres i stoga anatemisan od strane pape, svojevremeno, a na
veliko Fridrihovo iznenaenje, poslao sina Viktora sa ogromnom vojskom na Austriju
gde se ovaj, pustoei sve pred sobom, usudio ak i da opsedne Be, grad u kojem je
Fridrih stolovao. Tada se rimsko-nemaki car za pomo obratio upravo Matiji koga je
vazda drao za sina i zamolio ga da hitno poalje trupe da ga oslobode jeretike opsade.
Korvin je o sopstvenom troku smesta prikupio vojsku i hitro se obreo pred zidinama
Bea. Neprijatelji su se po njegovom dolasku rasuli, prekinuli opsadu i povukli se preko
Dunava. Matija ih je, potpomognut i Fridrihovim trupama, gonio sve do eke granice i
nije imao nameru da se okane dalje vojne kampanje sve dok ili Fridrih to ne zatrai od
njega, ili se ne povede bitka koja bi konano razreila situaciju. Priteran uza zid, Viktor je
sproveo tajne pregovore sa Fridrihom i sklopio mir obeavi ne samo punu poslunost,
ve i odustajanje od bilo kakvih napada na rimsko-nemako carstvo u budunosti. Fridrih
je pak, po postizanju sporazuma, kriom pozvao svoje trupe iz Matijinog logora, a sa
ciljem da se ugarski kralj kui vrati osramoen, te da se stekne utisak da rimsko-
nemakom carstvu ni na koji nain i nije pomogao i da su mu sav trud, napor i trokovi
bili uzaludni. Uz svu tu nezahvalnost, Fridrih je neretko, samo pod drugim imenom ili
135
kakvim izgovorom, slao vojne odrede na Matijinu teritoriju gde su ovi spaljivali, pljakali
i pustoili naseljena mesta.
Nedugo zatim, kada je Matija u ekom ratu proglaen kraljem te zemlje i to ne
samo od strane katolikog ivlja, ve i uz podrku i blagoslov pape, Fridrih je uinio sve
da ga u tome omete. Mnogi spominju da je nakon Poebradove smrti, kada se meu
jereticima vealo o imenovanju novog vladara, Fridrih uloio veliki napor da za kralja
bude izabran Kazimirov sin, a ne Matija: potrudio se iz petnih ila da Korvinu izmakne
kruna u kraljevstvu koje je ratom bio osvojio i stekao. Vrlo zlonamerno nastojao je da
osujeti svako jaanje ugarskog vladara, a iz tog nastojanja izrodio se i tzv. Poljski rat o
kojem je ve bilo rei. Par meseci kasnije, bez ikakvog povoda ili razloga, dozvolio je da
nekolicina nemakih odreda napadne Ugarsku, a potom je, zamoljen da obustavi
neprijateljske nasrtaje, as davao re da hoe, as se pravio nevet glumei iznenaenje i
tvrdei da on, toboe, i nema dovoljno ljudstva za takve vojne akcije. Mnogi pak kao
osnovni razlog za sukob dvojice vladara navode injenicu da Fridrih nikada nije isplatio
obeanu novanu pomo za Matijin pohod u eku, iako je upravo on, uz rimskog papu, i
podsticao Ugarsku na nareeni poduhvat. Kau da se radilo o sumi od 36 000 dukata,
iako neki spominju i 60 000. Dalje, ima i onih koji istiu vanost sledeeg dogaaja:
nakon smrti dve supruge, Matija je od Fridriha bio zatraio ruku njegove unuke, to je
Fridrih ne samo prezrivo odbio pod izgovorom Korvinovog skromnog porekla, ve ga je
usput i vrlo uvredio. Ugarski kralj teko je podneo ovo odbijanje, ali se potom okrenuo
drugim opcijama, pa tako i oenio Beatriu Aragonsku. Ima i onih koji sukob pripisuju
starim razmiricama Matijinog oca i Fridriha u koje je bio umean i celjski prefekt. Tvrde
potom da je rimsko-nemaki car od samog poetka Matijine vladavine svakodnevno
radio na tome da do rata neizbeno doe. Meutim, iako svi navode toliko razliitih
uzroka, postoji i jedan, a to ne treba da udi, u kojem se listom slau: na svetu se sve
moe zgoditi, a ako neto do te mere slii istini, onda, po svemu sudei, ne moe ni biti
daleko od nje.
Dobar broj bez zazora iznosi i obino preutkivani dogaaj koji se zbio u toku
Fridrihove posete Rimu za Pavlovog pontifikata. Ja se ne bih usudio da potvrdim njihove
navode, no svejedno smatram da i ovaj mogui uzrok rata valja pomenuti, a kako bi
svako imao prilike da, povezujui nizove sasvim razliitih gledita, sm doe do istine.
136
Fridrih je, dakle, vrlo raspoloen otputovao u obilazak Rima, papa ga je primio uz velike
poasti i car je tamo ostao 3 meseca. U meuvremenu je za svog zamenika u Austriji
ovlastio izvesnog uglednog i monog plemia po imenu Pamkirher. Za Fridrihovog
odsustva dvadeset i sedam austrijskih velikaa skovalo je zaveru protiv njega uz, kau,
puno Matijino saznanje o tome ak su ugarskog kralja proglasili i zatitnikom nareene
urote. Supruga Fridrihova je saznavi za to caru, koji nita nije ni slutio, bez oklevanja
uputila glasnike da ga upozore i pozovu na to hitniji povratak kui, to je on smesta i
uinio putujui danju i nou bez stanke. Po dolasku se sasvim usmerio na ispitivanje
sluaja te je poslao pozivna pisma plemiima na ta su oni nali niz izgovora da se pred
carem ne pojave. Fridrih je stoga sazvao sastanak sa njima u Viner Nojtatu (Bekom
Novom Mestu), javno im garantujui punu bezbednost, a kada su estorica njih pristigla,
prekrio je carsko obeanje te ih uhapsio i muio. Na pitanje zato je tako postupio, pred
sam in izvrenja smrtne kazne nad zaverenicima, odgovorio je da je sasvim asno i
pravedno boriti se protiv zloinaca i izdajnika njihovim sopstvenim orujem. Lino
verujem da Matija nije imao nikakvog uea u zaveri jer, da je uistinu hteo na nakodi
Fridrihu, svakako ne bi propustio priliku o kojoj je ve bilo rei: setimo se da su mu
Belije, u toku njegovog pohoda na Drakulu, nudili i grad i Fridriha u njemu opsednutog
i iscrpljenog od gladi, te ga snano podsticali da se prihvati carske krune. Nedugo po
pogubljenju izdajnika, Fridrih je Matiji, pod nekim poslovnim izgovorima, uputio poziv
da ga poseti u Beu. Matija se posluno odazvao i za par dana pojavio se u gradu uz
pratnju najbliih saradnika. Car ga je primio kao sebi ravnog, te njemu u ast danima
prireivao viteke turnire, predstave i balove. Meutim, jedne noi Matiju je kriom
posetio izvesni Belija i upozorio ga da Fridrih zna sve o nedavnoj zaveri i da on tu nije
pozvan da sa carem obavlja tobonje poslove, ve da mu se sudi te da e, ukoliko ne bude
oprezan, izgubiti glavu. Uplaen ovim tunim vestima, kralj se smesta posavetovao sa
dvojicom bliskih saradnika koji su se sa njim u Beu zatekli kau da su to bili upor i
Nikola Banfi. Obojica su izrazili miljenje da im valja to pre beati: isticali su da je
odbacivanje ak i neproverene glasine o moguoj opasnosti daleko gore od verovanja u
nju jer je u ovakvom sluaju i lakovernost neto to im moe spasiti ivot. Odmah su,
dakle, napustili Be, ukrcali se na amac na Dunavu, a potom drugom rekom pristigli u
Bratislavu. Kau da Matija od tog trenutka nimalo vie nije verovao Fridrihu, a taj
137
dogaaj samo je otvorio stare rane njihovog neprijateljstva. Postojali su na sve brojni
plemii sa posedima u pograninoj oblasti koji su, voeni iskljuivo linim interesima,
svako malo menjali stranu i tako se zamerili i Matiji i Fridrihu podjednako. Neki od njih
pak, iako pod jurisdikcijom Ugarske, okrenuli su se protiv Matije uzdajui se u
Fridrihovu vojnu silu, dok su drugi, iako pod vlau Rimsko-nemakog carstva, nastojali
da se uz Matijinu pomo osvete za sve nepravde to su im bile nanesene. Takoe su usput
stranu birali u skladu sa svojim meusobnim razmiricama.
Uz sve navedeno, razlog za rat bila je velika razliitost nemake i ugarske kulture
i obiaja, te vekovna i uroena mrnja izmeu ova dva naroda. Sam Matija bio je po
prirodi slobodouman i velikoduan, eljan slave i potovanja, odvanog duha, sran i
vazda spreman na velike i rizine podvige; Fridrih je pak bio ne samo krt i uzdran, ve i
pohlepan te znatno eljniji novca no slave i zapravo, bilo svjom, bilo tuom krivicom,
nikada i nije uinio kakav krupan i portvovan podvig za dobrobit hrianstva. Matija je
voleo ratniki poziv, bio je neumoran i dobro podnosio napor i glad, dok je Fridrih teio
miru i dokolici te ak bio sklon neradu, nemaru i tromosti. Ugarski kralj nastojao je da
slavom nadmai antike uzore vojskovoa, rimsko-nemaki pak car bio je zavidan i kitio
se tuim plemenitim delima, u miru je eznuo za ratom, u ratu za mirom i generalno
pokazivao nestalnost karaktera. Matija je bio slobodnog duha, borben, otvoren, sa njim je
lako bilo i zaratiti i sklopiti mir, a Fridrih je s druge strane voleo da o svemu odluuje
podrobno, trezveno i natenane, ne marei pritom ni za ije miljenje i savet, te je vrlo
teko i ulazio u rat i sklapao primirja. Matija je iveo u sjaju i raskoi, sa kraljevskom
spremom dostojnom drevne Persije, voleo je da se opusti uz vino, a ni drugi uici nisu mu
bili strani. Fridrih je pak bio umeren, izrazito trezven, prezirao je pijanstvo i nikada nije
okusio alkohol, dragi su mu bili osama i promiljanje u miru. Ugarski kralj i odvie je
uivao u drutvu prijatelja, alama i smehu; rimsko-nemaki car iveo je povueno,
strogo, ozbiljno i bez drutva. Matija je jednom reju lako rasipao novac, ali ga je
jednako lako i vraao u blagajnu kako ni na koji nain ne bi otetio svoju zemlju, vie je
drao do asti nego do bogatstva, a na to je bio i vesele, prijatne naravi, uvek na sve
spreman, dok je Fridrih bio tvrdoglav, sposoban da strpljivo podnese trenutni poraz, da
protivnika izmori upornou i nepromenljivou nekog svog stava; bilo mu je drae da
sve propadne nego da snosi i najmanji materijalni izdatak, vie je mario za novac no za
138
ljude, drao je da ne delajui, ve ekajui mnoge stvari mogu da se razree same od sebe
i nikada nije odstupao od svoje krutosti i osobenjakog naina ivota. I Fridrih i Matija
bili su jednako poboni, ali i sujeverni ni jedan ni drugi nisu krili sklonost prema
gatarima i astrolozima, samo je Fridrih po pitanju religije bio priljeniji, te predaniji
kontemplaciji o Bogu. Kamo lepe sree da sam neto slagao do sada piui o njima
dvojici jer, da su bili slinijih naravi i navika, do tekog i pogubnog rata nikada ne bi ni
dolo niti bi se toliko krvi prolilo. Nije li savreno jasno da je, uz stalno postojanje do te
mere nepomirljivih razlika i starih razmirica, bilo samo pitanje trenutka kada e buknuti
rat? Sve to sam do sada navodio ponukalo je na koncu ugarskog kralja da objavi rat
Fridrihu.
Konano, treba dodati jo jedan uzrok rata koji, verujem, nikome nee delovati
besmisleno: Matija je, naime, bio izrazito eljan slave, a svoju je poziciju video izmeu
dva velika i mona carstva. Sa Turskom je ratovao dugo i uspeno stekavi tako ime i
ugled, ali je svejedno znao da mu sukob sa toliko snanim neprijateljem nee doneti
mnogo koristi, pa se stoga, svakako isprovociran i Fridrihovim runim postupcima,
okrenuo drugom neprijatelju, manje opasnom od Turske znao je da e mu se to vie
isplatiti, a raunao je i na dodatnu slavu, upravo zbog injenice da se za ivota ogledao sa
dve najmonije sile. Na rat ga je dodatno podsticala i lepota Austrije, bogatstvo i
velianstvenost njenih brojnih gradova: smatrao ju je centrom svih moguih slasti i
uitaka dostupnih smrtnicima. Belije su ga, jo u mladosti, sasvim osvojili i oarali
svojim duhom i nainom ivota. Drao je da bi zahvaljujui dotinom ratu sa lakoom
izdigao Ugarsku iz prostote i materijalne bede u kojima je tavorilo njeno stanovnitvo.
Lino mislim da je prvenstveno to motivisalo Matiju na rat, mada se ne bih usudio da bez
zadrke tvrdim.
Kralj se, dakle, zbog svega o emu je bilo rei odluio da u vojni pohod krene
odmah nakon venanja, ali je svejedno u meuvremenu preduzimao poteze kako bi rat
eventualno bio spreen. Slao je brojne glasnike i pisma Fridrihu sa molbama da obustavi
neprijateljstva, da se postavi oinski kako i dolikuje te prekine stalne nasrtaje na
sinovljevu teritoriju. Pretio je uz to da e se, ukoliko se Fridrih ne povinuje molbama,
podii na oruje i osvetiti za sve nepravde i uvrede. Od Matijinih pokuaja nije bilo
nikakve koristi: Fridrih bi samo davao slatkoreiva obeanja, a potom nastavljao da dela
139
u potpunoj suprotnosti sa njima. Najzad, pitanje rata sa Rimsko-nemakim carstvom
izneseno je pred Senat. ula su se tom prilikom razliita miljenja, a ja u preneti ta je
rekao Stefan Batori, jedan od bliskih saradnika kraljevih, plemi izuzetno ugledan, mudar
i estit, kada ga je Matija, iako se Stefan isprva tome protivio, zamolio da iznese svoj
stav:
Bio sam se, gospodo senatori, zakleo da danas nita na ovom skupu neu rei, a
sve kako ne bih povredio naeg kralja za kojeg znamo da je, u cilju dosezanja besmrtne
slave i uzdizanja Ugarskog kraljevstva, svim srcem za rat sa Fridrihom. No, budui da on,
skroman i estit kakav jeste, nikada nikome u Senatu nije uskratio slobodu govora, a da je
ovom prilikom i zatraio moje miljenje, biu slobodan da ga, uz njegovo doputenje,
sasvim iskreno iznesem te u uvodu kaem i neto o koristi za ovu zemlju. Ukoliko
postoje neki uslovi za mir, nije mi jasno zato bi iko ulazio u teak i dugotrajan rat, kad
ratove generalno pre valja suzbijati nego izazivati. Dugo smo trpeli uvrede od Nemaca, a
za neke smo se dobro i osvetili; oni su nam as prijatelji, as otvoreni neprijatelji; dosta
vremena sa njima ivimo negde izmeu rata i nestabilnog mira. Drugim reima, zato ne
bismo i dalje nastavili tako? Sa Turcima i jereticima borili smo se s pravom na to su nas
nagonili i ljudski i Boiji zakoni, a bilo je i nuno: u suprotnom bi delovalo da
podravamo jeres i bezbonitvo. Gotovo sve nae bitke bile su pravedne jer smo se
borili za sopstvene svetinje, ognjita i hriansku otadbinu. Meutim, ako zaratimo sa
Nemcima a izjasnite se i vi po tom pitanju, senatori boriemo se sa susedima i vrlim
vernicima. Ve to to su nam vekovni susedi ini ih naim srodnicima, a zajednika
katolika vera trebalo bi da bude dovoljan razlog za pomirenje. Neko e rei da nam
svakodnevno nanose nove nepravde i kuju zavere protiv nas, smiljaju stalna lukavstva;
istina, valja im vratiti istom merom, osvetiti se za nepravde niko ne spori korist od
takvih poteza. No, ako nismo u stanju da progutamo pogreke naih blinjih, kako emo
tek trpeti nekog tuina? Jednake slave dostojan je onaj ko ume da istrpi kao i onaj ko se
efikasno osveti. Mnogo nam toga valja tolerisati, treba biti diplomata i glumiti ako je
neophodno; strpljenje vazda anje bogat plod. Pobrojmo nepravde koje su nam naneli, ali
setimo se i dobroinstava. Postoje, moda, i mnogo ozbiljniji lini kraljevi nesporazumi
sa Fridrihom, ali oni su za mene tajna i stoga nisam kadar da iznesem sasvim ispravan
stav. Ono to zasigurno znam je da se odluka o objavi rata ne moe doneti olako, te da je
140
ona u Matijinim rukama mi emo ga slediti kako god da odlui. No, ukoliko se bude
ratovalo sa Nemcima ili Austrijancima, pitam se koji e to ratnik, to je do sada vojevao u
ime Hristovo, tek tako podii oruje na jedan hrianski narod. Ako smo svi braa u
Hristu, ko e se drznuti da uprlja ruke bratskom krvlju? Nije to boj sa Nemcima, ve
bratoubilaki rat! Koliko je samo ugarskih plemia i obinih graana ljubavlju i
meusobnim dobroinstvima povezano sa njima do te mere da e im rat biti poput
neprirodnog tereta. Pokaite mi grad u Ugarskoj u kome ne ive i Nemci i koji oni nisu
nakrasili i uzdigli svojim vrlinama, kulturom i politikim umeem! Nema ni sela ni grada
a da oni u njima ne obitavaju. Vie bih voleo da je la nego istina prosta injenica da za
Ugarsku bez Nemaca u njoj nema budunosti. Neka barem razlog za rat bude pravedan,
koristan i uistinu nuan. Zar ne treba podrobno da promislimo na koga podiemo oruje?
Na rimskog cara kome vie moi lei u imenu i ugledu nego nama u svoj vojnoj sili; na
Nemaku, najbogatiju moguu zemlju, uiteljicu vojne vetine i brojnih zanata koju i je
drevni Rim na jedvite jade pokorio, i to tek nakon dugogodinjeg prolivanja krvi jo
uvek odzvanjaju jecaji Avgustovi dok od Kvintilija Vara trai natrag svoje legije to su ih
Germani posekli i porazili; na Austrijance, uvene po imunosti, divljoj i tatoj naravi,
laljivoj i prevrtljivoj prirodi vazda gladnoj ratovanja i promena na prekaljene ratnike
do te mere vine podizanju utvrenja i odbrani gradova da nas sa njima eka svojevrstan
pokolj. Dalje, znaajan broj gradova i katela tako je dobro i veto utvren da se ni pedalj
neprijateljske teritorije ne moe zauzeti bez krvave borbe. Ko e osvojiti Hajnburg, ko
Be, ko Beko Novo Mesto? Moda samo neko ko je ve unapred iskopao tunu i
prevremenu raku za itav svoj narod. Pa sve i da porazimo Fridriha i doepamo se vlasti
nad Austrijom, ta time postiemo? Ulazimo u zaarani Marsov krug, sejemo rat za
ratom, rimsko-nemaki car, iako nadvladan, brzo e se oporaviti i sakupiti deset puta
moniju vojsku. Verujte mi, Austrija je poput one Heraklove nemani, Hidre: iz jedne
poseene glave izrae sedam novih i u dalji sukob uvui sve nae susede. Teko je vuka
za ui drati! Pa ak i kada bi se Austrija ovog trenutka, bez ikakve borbe predala i stavila
se pod nau vlast, svake godine troili bismo ogromne sume novca barem etiri puta
vie od iznosa koje ona godinje ubire od poreza i prolivali more krvi samo da je u toj
poziciji zadrimo. Kada bismo trokove potrebne za rat sa Fridrihom usmerili na borbu sa
Turcima, a to bi bio ispravan i pravedan cilj, za samo tri godine oistili bismo itavu
141
Evropu od tih nevernika. Na sve, pada mi na pamet jo jedna stvar koju moda nije red da
izgovorim, bez obzira na to to bi mi na slobodoumni i velikoduni kralj i to dopustio.
ta, dakle, da uinim? Da li da iznesem ta vidim u budunosti? Ipak u rei, slavni na
vladaru, uz tvoj oprotaj: ako se domogne vlasti nad Austrijom i tako ukloni sve
prepreke i izazove koji su te do sada podsticali, retko e, avaj, odve retko uopte
boraviti u Ugarskoj. Tvoja domovina ostae pusta na raun Austrije; Ugarska e
osiromaiti, a ona se obogatiti, bukvalno e nas progutati kroz silne namete. Kamo lepe
sree da greim u ovome to ujete: Austrijanci e preoteti naeg kralja i gospodara. Zbog
svega navedenog drim da Nemcima ne treba objavljivati rat, a i zbog toga da nas ostali
hriani ubudue ne bi posmatrali kao katolike koji su osramotili sopstvenu veru.
Nemojte, molim vas, ulaziti u veiti rat prepun nedaa i tako pre vremena kopati grob
sopstvenoj mladosti. Lino za sebe ovom prilikom obeavam da nikada neu podii ruku
na estite hriane. Matiji dugujem svoje telo, ali moja dua Bogu pripada; ukoliko
napadnete Nemce, ja u se okrenuti ratu protiv Turaka i tu u se rado boriti do poslednjeg
daha u ime Boga, Matije, kao i u svoje sopstveno.
Batorijev govor sasvim je pridobio svetenstvo nije bilo crkvenog poglavara
koji tom prilikom nije ustao da pozdravi njegove rei. Suprotnog miljenja bili su
plemii, vazda gladni rata i slave. Prvima su oigledno najvaniji bili mir i opte dobro,
drugima ratni plen. Plemie je bodrio i Matijin izraz lica to je nedvosmisleno govorio u
prilog sukobu kralja kao da je sama sudbina vukla u rat. Poto se, na Stefanovo
izlaganje, kroz redove prisutnih proneo amor, Matija je re dao Pavlu Kiniiju:
Zaludan je posao, gospodo senatori, pred kraljem ovako javno iznositi stav ne
samo po pitanju objave rata, ve i na bilo koju drugu komplikovanu temu. Njemu su,
naime, poznati brojni razlozi o kojima mi nita ne znamo, a uz to je do sada pokazao
dovoljno uzvienosti i mudrosti u donoenju odluka da bi nam svima najpametnije bilo da
jednostavno utimo uostalom, i sami smo dugo bili svedoci njegove estitosti, boanske
pronicljivosti i dobre sree. Velikodunost kraljeva doputa nam da iznesemo svoje
stavove, ali od njih on najee nema nikakve koristi jer je njegov um nadljudskih
sposobnosti. Pa ipak, poto se od mene trai da izrazim svoje miljenje, uiniu to
jednostavnim, vojnikim reima. Kada podrobnije promislim o starim nepravdama i
uvredama Fridrihovim, o tome da nas je primorao da otkupljujemo sopstvenu krunu, a
142
potom nam i nametnuo obavezu da je i u budunosti isplaujemo, kad promislim, dakle, o
tom jarmu, pa na to dodam injenicu da je kralju uskratio obeanu novanu pomo, te nas
svakodnevno zasipa novim nepoinstvima i napadima, apsolutno ne mogu da se otmem
utisku da je rat uistinu neizbean. Da je ikako mogue asno i dostojanstveno odustati od
njega, a kako je to reito i ueno izloio Batori, svakako bi mi bio drai mir od uasnog
sukoba, ali nas u rat ovoga puta tera do te mere elementarna potreba i princip, da se on ni
na koji nain ne moe izbei. Boanska znamenja vlasti naih kraljeva Fridrih je,
protivno svakom redu i pravdi, izloio prodaji, i, znajui koliko su ona na ceni, dugo ih u
hrianskom svetu javno drao na aukciji. Kamo lepe sree da se njegova pohlepa na
tome zaustavila! Nametnuo je nama i naim potomcima ropstvo nepravedne i nasilne
obaveze da krunu nadalje isplaujemo, uzurpirao je sebi to pravo i nije ga bilo sramota da
svojata tue kraljevstvo, a sve samo na osnovu lagodne pozicije i titule rimsko-nemakog
cara. Da je bilo do njega, verujte mi, ne bi prezao da nas izloi javnom ponienju potpune
pokornosti zarobljenika. Prelazi se samo preko onoga to se moe tolerisati. Ko je kadar
da se sauva od svakodnevnih, istrajnih napada i spletki? Neprekidno smo zasipani
novim zluradim smicalicama. Fridrih na nas huka as jednog, as drugog neprijatelja.
Pritajen i pod imenom drugih stvara nam nevolje, te istrajno i bestidno nasre na ugarske
granice i organizuje pljake i pustoenja. Sad nam je jo poslao i kriom naoruanu
vojsku, a na zahteve legata samo odgovara praznim obeanjima. Stoga tu bolest, to buja
na nau propast, valja maem sasei u korenu, a ne blaiti je i hraniti privremenim
lekovima. Zar niste opazili beg i izdaju ostrogonskog nadbiskupa Jovana? Toboe ne
primeujete kako Fridrih svakodnevno rije protiv nas? O, koliko smo samo slepi i
bezumni! U samom Senatu uzgajali smo dumanina, jo je njime i predsedavao i bio
jedan od kraljevih najbliih saradnika, a mi to nismo znali. Trpeemo, dakle, sve dok nas
Fridrih spletkama sve do jednog ne upropasti. Sada, kada smo najzad nakon brojnih
ratova malo predahnuli, preostaje nam samo konstantni i nasledni boj sa Turcima, ali evo,
i tu nam se nudi ne samo kratkotrajni prekid sukoba, ve i sklapanje trajnijeg primirja, te
stoga drim da nam valja odvano preduzeti pohod na Fridriha. Odbacite, dakle, plemii,
jaram to vam stoji za vratom i okonajte u pravednoj bici svojevremeno nametnutu
obavezu prema Rimsko-nemakom carstvu. Zatitite sebe i svoje potomstvo, ne
okonavajte rat sve dok car ne prekine sa uvredama i napadima i ne oslobodi nas ugovora
143
i obaveze kojom nas je podjarmio. Verujte mi: utvreni gradovi, nemake ete i do zuba
naoruane kohorte nee nam biti nikakva prepreka. Nosili smo se mi i svakodnevno se
uspeno suoavamo sa znatno monijim neprijateljem. Upoznati smo sa poslovinom
snagom Austrije, ali imajmo u vidu i sreu naeg nepobedivog kralja! Svakodnevno
imamo prilike da iskuamo mo Ugarske, pa ne strepimo od potekoa i dugotrajnosti
rata. Ono to zasigurno znam je sledee: kako god kralj odluio i bilo to u redu ili ne, na
njegovom je narodu da ga svuda i u svakom trenutku sledi. I premda me lino na rat
podstie jo uvek svee seanje na Fridrihova nedavna nepoinstva, ipak smatram da
konanu odluku i miljenje treba u potpunosti prepustiti kralju. Stoga, opredelio se on za
rat ili za mir, mi valja da ga poletno kao vou pratimo.
Kiniijev govor pohvalili su i podrali nadasve oni koji su se zalagali za objavu
rata, ali su se svi bez izuzetka slagali da konanu odluku valja prepustiti kralju. Pomen
nadbiskupa Jovana to je sa svim svojim imetkom prebegao Fridrihu, a kod Matije je ak
svojevremeno predsedavao Senatom, veoma je razljutio sve prisutne. Najzad, kralj je
zamoljen da donese svoj sud, te da se, kao i do tada, postara da Ugarska ne pretrpi
nikakvu tetu ili gubitak, ve da se iznae najbolje reenje za opte dobro. Evo njegovih
rei:
Tako mi Boga i vere, saborci moji i glavari, kunem se da sam uinio sve da
zatitim kraljevstvo koje ste mi poverili, te da sam istrajno i marljivo davao sve od sebe
da dobroinstvima pridobijem rimsko-nemakog cara to se sada navrzao na nau zemlju.
I sami znate koliko sam mu puta slao legate i kolike sam sume novca potroio da
zadovoljim njegovu nezajaljivost i povratim ugarsku krunu koju vam je godinama
uskraivao. No to oigledno nije bilo dovoljno: mislei da neu dugo poiveti, Fridrih je
prisvojio tek formalnu kraljevsku titulu, a kako bi nasilno sebi osigurao pravo nasledstva
nad Ugarskom. Naterao nas je da prihvatimo nepravine uslove i obaveze kako ne bismo
ostali bez krune. Neu dalje da raspredam o njegovim starim nedelima, ali kamo lepe
sree da se sve na tome zaustavilo i da nas je ostavio da u miru ivimo, pa makar i pod
tim jadnim uslovima. Kao to znate, on me je posinio, te sam, na poziv, neretko
uestvovao u radu njegovog vea, potovao ga poput oca i na sve naine nastojao da mu
budem od koristi, a on odlino zna kakve mi je sve obaveze i zadatke nametao. Uz papinu
podrku uvukao me je u eki rat; obeao je pritom znaajnu pomo te novani iznos u
144
visini godinjeg poreza Austrije i nita od toga nije ispunio; kada se u ekoj birao kralj,
ili se uopte radilo o mojoj dobrobiti i asti, obojica znamo koliko se dobronamerno i
oinski postavljao. Uostalom, i sami ste svedoci svakodnevnih njegovih napada i
neprilinih pljakanja po Ugarskoj. Nita ne vrede stalna poslanstva, pisma, molbe,
pozivanja na poslovino prijateljstvo meu vladarima iste vere on uporno ostaje pri
svojoj bezbonosti. Ja ni do sada ne bih trpeo sve te teke uvrede, pa ak i elementarnu
ivotnu ugroenost, da nisam strepeo od reputacije loeg sina i to se sada vama sveti.
Koliko god nerado ulazim u ovaj rat, verujte mi, drugaije ne moe biti. Vi samo budite
estiti i pravini kao i uvek, a potom imajte poverenja i u moju pobonost, marljivost i
dobru sreu. Dobro razmislite ta zapravo znai izdaja nadbiskupa Jovana koga sam
obasuo tolikim poastima i tretirao ga poput brata. Svest o tome da sam postupao asno i
valjano obavljao dunosti prema Fridrihu kao da mi je uistinu otac ohrabruje me i
uliva mi nadu. Stoga, saborci moji, odvano prihvatite moju odluku da iz sasvim
opravdanih razloga uemo u rat, pokaite svoju hrabrost i odanost. Matija vam danas
vrsto obeava: ne samo da u osvetiti uvrede i nadoknaditi nanesenu tetu, nego u, kroz
pravedni okraj, raskinuti i onu sramnu obavezu koju imamo prema Fridrihu, a ako mi to
ne poe za rukom, barem e nam sve provincije Rimsko-nemakog carstva od sada
plaati porez!
Kraljev govor obodrio je sve prisutne i oni su se dali na temeljne pripreme.
Raspisana je regrutacija i svaki je plemi dobio zadatak da se pojavi sa svojim odredima.
Ako je neke i zastraila teina predstojeeg rata, snagu su mu ulivale Matijina odvanost i
srea svi su se spremali na lepu i bogatu Austriju. No, pre nego to preemo na sam tok
rata, drim da je umesno rei poneto o Austriji i njenom poloaju.
Ba kao to su nekada oblast oko Dunava naseljavali Reti, Vindelici i Panonci,
danas tu obitavaju Bavari, Austrijanci i Ugari, ali s tim da ive i na jednoj i na drugoj
obali reke. itav severni deo toka Dunava zauzimaju Bavari, umesto negdanjih
Vindelika, ispod njih su Austrijanci i Ugari, potom, namesto Meza u prolosti, slede
dananji Raani i Bugari. Ubedljivo najlepa oblast ovde je Austrija iji se planiski reljef
izdie iznad Dunava, a zatim postepeno sputa u Panonsku niziju. S druge strane reke
Austriju proseca tek pokoja planina, veim delom tu se prostiru plodne doline. Sa zapada
se granii sa Bavarskom, sa istoka sa Ugarskom. Jedan njen deo zatvara tajerska, drugi
145
Moravska i obe su ove regije prekrasne vie nego to se moe i zamisliti, proarane
oaravajuim rekama i gustom mreom sela i gradova. S jedne strane Dunava lee Be i
Viner Nojtat (Beko Novo Mesto), a sa druge Egenburg, Rec i La Taja. Na samoj reci
smeteni su Krems, Klosternojburg, Kornojburg, Hajnburg i niz sela, te bi se upravo ova
oblast tik uz Dunav lako dala doiveti kao najprivlanija. Ba tu su najvelelepnije
graevine, obilje ita i plodova i takva rasko dobrih vina da bi se samo od prinosa
nareene regije mogla utoliti e itave Austrije. U celoj provinciji sasvim su iskorenjeni
prostota i oskudica ruralnog ivota tamo i seosko stanovnitvo uiva isti luksuz i
upranjava lepe manire poput gradskog. Ovde se daju sresti sve mogue vetine i zanati u
punom sjaju, a nadasve trgovina i bankarstvo kojima se ee bave ene nego mukarci. I
Austrijanci i Austrijanke izrazito su bistri, pronicljivi te toliko vredni i radni da sa
lakoom zarauju za ivot, a u steenom i te kako znaju da uivaju. ene po gradovima
poslovne su i preko mere slobodne i bez ikakvog ustezanja ponosno i samouvereno
izlaze na trgove sa kapicama na glavama, utke od mukaraca iziskujui gestove
potovanja. One bukvalno brinu o svemu preputajui suprotnom polu iskljuivo
pijanenje, luksuz i staranje o dravnim obavezma. Sve druge muke poslove same
obavljaju, ne libe se da ugode sebi i prepuste se uicima, vrlo su ponosne to u svemu, a
posebno u pohoti, daleko prednjae nad mukarcima; inae su u svemu drugom za uzor.
ivot obinog naroda nije nimalo lagodan ljudi na praznike obino potroe sve to su za
radnih dana stekli, nisu im strani prodrljivost i sklonost opijanju, no, s druge strane,
nema tog zanata kojem nisu vini, a uz to su veoma marljivi. Ovde potom obitava i
mnotvo imunog sveta, nadasve trgovaca, a takoe i znaajan broj plemia i vlastelina
koji su, zajedno sa pozicijom vojnih zapovednika i upravnika, dobili u posed niz gradova
i naselja. Mnogi od njih raspolau zavidnim znanjem iz oblasti vojne vetine i po potrebi
se mogu pokazati kao sjani ratnici. Dok su u mnogo emu nestalnog i prevrtljivog
karaktera, u pogledu tehnika odbrane i utvrivanja gradova nema im ravnih.

V knjiga

Nakon to je u prvo vreme prikupljao vojsku i vrio pripreme neophodne za rat,
Matija je 1477. godine, pre nego to e zapoeti pohod, konsultovao i predvianja
146
astrologa. Delovalo je da nikada nita i nije preduzimao bez zvezdanih proroanstava,
vazda je nastojao da odabere najpovoljniji trenutak na taj nain sledei viu volju. Pre
svakog podviga oslanjao se na zakonske spise, miljenje senatora i astrologa, trudei se
da nikada ne srlja ni u ta. Takoe je organizovao verske slube u svim crkvama kako bi
zadobio Boiju naklonost. Konano, poto se uverio da e po svim predvianjima imati
uspeha, na prolee je sa vojskom, u drutvu supruge, napustio Budim. U to su ga vreme
opsedala dva ara: jedan Venerin strast roena u zakonitom braku, a drugi Marsov.
Kau da je njegova privrenost Beatrii nadmaivala ak i snanu ljubav Mitridata i
Hipsikrateje to se od njega ni u ratu nije odvajala, odnosno poslovinu vezanost
Pompeja i Kornelije u vreme graanskih sukoba. Prvih godina braka Matija ni no nije
proveo bez nje, a to nije ni najmanje neobino kada se u obzir uzmu njena lepota,
pronicljivost i reitost kralj je, tako mi svega, neretko izgledao kao zaljubljenou
opijeni Sokrat. Razume se, da mu supruga ne bi podnosila nedae i neugodnosti rata,
obino je spavala u najbliem gradu ili utvrenju.
Pre nego to je pristigao u er, Matija je Fridrihu putem glasnika i zvanino
objavio rat. Evo kako je to zvualo: Budui da si, care, protivno svakoj pravdi i redu, u
vie navrata krio odredbe mira u kojem smo iveli, te se ogluio o nae saveznitvo i nisi
odrao nijedno svoje obeanje, ve si dumanski napadao i pljakao nau teritoriju, sela i
gradove, ja, ugarski kralj Matija, sa velikaima, crkvenim i svetovnim plemstvom
objavljujem ti pravian rat. Molim se velikom Isusu Hristu, njegovoj boanskoj roditeljki,
zatitnici Ugarske, te svim predakim bogovima, osvetnicima naruene pravde,
pogaenog mira i nezajaljive pohlepe, da nam milostivo prue pomo u predstojeoj
borbi, da ohrabre nae ete i podare nam zasluenu pobedu kao braniocima vere to
ratuju zbog nanesenih uvreda i naruenog mira. Ili neka prizovu cara pameti, ili neka nam
po pravdi podare sreu u zapoetom pohodu.
Fridrih je, razume se, oekivao zvaninu objavu rata, pa je i sam izvrio
regrutaciju u svojoj zemlji, te utvrdio gradove i naselja i dodatno ih zatitio vojnim
odredima. Matiju su pak pratili brojni plemii: bio je tu pre svega Stefan Sepeki,
zapovednik hrabar i od poverenja, u pratnji 1000 tekih i 500 lakih konjanika, potom
Pavle Kinii sa okretnim odredom, Nikola Banfi, braa Jaki, Petar i Emerik Doci na
elu barjaktara, a bio je tu i despot Vuk, linost izuzetne neukrotive snage i postojanosti,
147
koga neretko pominju kao jednog od kraljevih najbliih saradnika. Bio je tu potom
Bertold Elderbah, neobino hrabar, odvaan i uvek uz svog kralja, pa neumorni vojvoda
Lavrencije to je, napustivi upu na donjem Dunavu, Matiji vazda bio poput sina i nije
se od njega ni koraka odvajao, a bili su na ovom pohodu i brojni drugi velikai i plemii
ija bi imena sada bilo odve zamorno nabrajati. Vojni logor Matijin bio je posvuda
trojakog sastava, a inili su ga esi, Ugari i Raani. esi su sainjavali odrede teke
konjice i prakaa na konjima, Ugari su bili podeljeni na teku i laku konjicu, a Raani su
imali iskljuivo laku barjaktare; bilo je tu zatim peaka svih narodnosti, veruje se da ih
je, pod lakim i tekim naoruanjem, bilo oko 10 000.
Preko era je, dakle, kralj uao u Austriju. Najpre je napao Trauterstrof, mesto
koje je Fridrih posebno utvrdio i obezbedio, a i po prirodnom je poloaju bilo teko za
osvojiti. Kada su se pri prvom naletu Matijini ljudi popeli uz bedeme i uli u grad, tamo
ih je saekao straan pokolj i mnogi su najhrabriji meu njima nastradali. Najzad, ovaj
grad je kako zahvaljujui pukoj sili, tako i zahvaljujui vojnikom entuzijazmu prvi
potpao pod kraljevu vlast. Matija se zatim uputio ka Peterstrofu, naselju nekih tri i po
kilometra udaljenom od Bea. Zauzeo ga je vrlo lako jer su se stanovnici, verujui da je
svaki otpor zaludan, odmah predali. Nakon to se 15. jula stacionirao u ovom gradu,
Raani su na svojim brzim i okretnim konjima izvrili invaziju na ovostranu Austriju.
Iako stanovnitvo gotovo i nije prualo otpor, bespotedno su pljakali, palili sela, ubijali
ljude bez obzira na pol i godine; gde god da su se obreli sejali su smrt; smatrajui da e se
tako dokopati bogatijeg plena, radije su se odluivali na pokolj nego na zarobljavanje;
ognjem i maem opustoili su sve pred sobom, poharali crkve i, lieni svake samilosti i
ljudskosti, razarali i boansko i ljudsko bez ikakve razlike. Lokalno stanovnitvo bilo je
do te mere uasnuto i uplaeno da su i okolni gradovi ponudili predaju. Ve kada je
Matija podigao logor kod Peterstrofa, svima je bilo jasno da e pasti i Be. Ugarska
vojska slobodno je tumarala po itavoj regiji vrei pokolje, te se niko nije usuivao da
izae iz grada, a ak su i prigradska naselja organizovala neprekidne strae. Iz ogromnog
straha u samo jednom danu Matiji se predalo 14 naselja to su, poreana poput venca,
opasavala prestonicu. Teritorija koja se pruala do Bekog Novog Mesta i samog Bea
bila je zapravo prostrana ravnica vrlo nalik kakvom olistalom vonjaku zbog
mnogobrojnih sela i varoica koji su po njoj bili nanizani, a reke to su ovakav pejza
148
prosecale podseale su na kanale za navodnjavanje. itava ova teritorija pripala je Matiji
za jedan dan. Tako su Beu istovremeno preseeni putevi za snabdevanje hranom, te je
Belijama za kratko vreme pretila strana glad. Fridriha je novonastala situacija veoma
uznemirila i, premda se ve prilino kajao to se uopte upustio u rat, nastojao je svim
silama da zadri Be i Beko Novo Mesto pod svojom vlau.
Be se, iako ga mnogi drugi nadmauju veliinom, s pravom ubraja u najlepe
inostrane gradove. Smeten je na Dunavu, na ijoj se obali razliva poput kakvog kruga.
Reka je grad uinila jo privlanijim formirajui sa njegove prednje strane prirodno
ostrvo na kojem se nahode vrtovi i raskoni zasadi vonjaka ovde se Belije oputaju, a
raspusna mlade organizuje veere i plesove. Unutranjost grada opasavaju bedemi
duine tri kilometra dodatno sa spoljanje strane zatieni ancem, branei ga tako od
dometa topovske paljbe. itavom duinom zidina bez prekida se prua etalite sa
drvoredima, a vrhove bedema krase nizovi gordih kula dajui im izgled krune neke od
njih su etvrtaste, sazdane od kamenih blokova, dok su druge od opeke i krunog oblika,
a sve su naikane prozorima sa zatitom od iblja ili gvozdenih reetaka i sve imaju
specifina gvozdena vrata, sva proarana prorezima dugakim i po 30 stopa, ali do te
mere uzanim da kroz njih ne moe proi ni odapeta strela. Sa prednje strane zidina u
najdubljem ancu nalazi se veliki rezervoar sa vodom odakle se, po potrebi ili elji, itav
prazan jarak oko zidina za tili as moe do vrha napuniti. Sa obe strane kapija grada
uzdiu se dve etvrtaste kule sa ciljem da odbiju i najsnaniji napad. Oko Bea kruno se
ire brojna prigradska naselja, te opasavaju prestonicu i tvravu ni najmanje po lepoti ne
zaostajui za njima. Kada se ue u sam grad, ovek, zbog prekrasne arhitekture i
rasporeda zgrada, ima utisak da je uao u ogromnu vladarsku palatu. Zdanja se prosto
takmie po divoti i vetini izrade ne dozvoljavajui pridolici da se od njih odvoji i
nastavi sa razgledanjem sve su graevine bukvalno poput velikakih rezidencija. Svaka
kua ima proelje i zaelje, te prostrano unutranje dvorite u kojem je, zbog oblinjih
planina, uvek veoma svee. Tu je potom velika trpezarija sa podom obloenim jelovinom
i sa ugaonom pei, gde je vazda toplo kao leti. Kue imaju staklene prozore prekrivene
gvozdenim reetkama da bi bile zatiene od krae, a ostatak prostora u njima zauzimaju
spavae sobe i kupatila sa grejanjem gde obino odsedaju gosti i stanari. Sa spoljne strane
kua, prema ulici, nahode se i brojne trgovake radnje i ostave. Budui da su sva zdanja u
149
gradu izgraena na prethodno podignutim platformama kao temeljem, ispod nivoa tla
nalaze se podzemne pei i vinski podrumi, veoma lepi i prostrani. Prozori i fasade na
kuama tako su raskono i briljivo izraeni da se po luksuzu daju meriti sa antikim
graevinama. Be vazda odzvanja cvrkutom ptica kada u njega ueta, ovek zbog tih
prijatnih zvukova ima oseaj da hoda umom. Trgovi, raskrsnice i sokaci takoe su
veoma lepi. U gradu se daju videti hramovi sagraeni uz ludake trokove, nadasve
Bazilika Svetog Stefana i Bogorodiina crkva oba zdanja svakim detaljem izazivaju
divljenje posmatraa. Tu je i toranj sa kojeg se moe videti ne samo panorama celog
Bea, ve i itava teritorija ovostrane Austrije. Toranj ima osmougaonu osnovu, uzdie se
u vidu piramide i zavrava oblom kupolom, a na njemu su u kamenu vrhunski umeno
izvajani boanski kipovi pomislio bi kad ih vidi da na svetu nema nieg ljupkijeg.
Lepoti grada doprinose i svetenike rezidencije, zdanja filozofskih uilita i samostana.
Svako ko bi imao prilike da vidi rezidenciju kotskog reda, ili bilo koju plemiku palatu
u Beu pomislio bi zbog arhitekture da se obreo usred Rima. Upravo ovde su porodine
kue Skaligera i Kararija sa prepoznatljivim oznakama, a te su familije svojevremeno
vladale Padovom, Veronom, Viencom, te irokim prostranstvom Cisalpijske Galije. Tu
su i spomenici brojnih velikaa iji su potomci, pod vostvom Fridriha Barbarose i drugih
vladara, ratovali u Italiji, a potom tamo i ostali dobivi gradove i sela u posed. Kada je
neposredno pre rata vren popis stanovnitva, utvreno je da ima 50 000 mukaraca (bez
sasvim male dece i deaka koji nisu dosegli punoletstvo), a na jednom knjievnom
nadmetanju ispostavilo se da od tog broja 7 000 ljudi temeljno obrazovano. U stalni
sastav odbora konzula koji broji 8 lanova spadaju jo dva pridruena lana gradski
pretor koji ima zakonodavnu funkciju i nosi ime upravnka tvrave, te kvestor sa ulogom
istraitelja i zvanjem sudije. Osim njih nema drugih dravnih slubenika, izuzetak su
samo poreznici koji ubiru danak na prodaju vina. Drati krmu u okviru porodine kue u
Beu nije ni najmanja sramota tavie, najboljim i najgospodstvenijim domainom
smatra se upravo onaj ko uspe da krmu vazda dri otvorenom i stalno ima bogat prinos u
grou. Ba zato za prazninih dana u gradu vlada opte pijanstvo i nijedno slavlje ne
proe bez kavge ili ubistva, te se ni nou ni danju ne moe bezbedno kretati. Sve to se u
radne dane mukotrpno zaradi, za vreme praznika se potroi i raspe. im ga uhvati vino, i
graanin i seljak, i obrazovan i neuk ovek bez ikakve razlike postaje kavgadija, ulazi u
150
estoke rasprave, pijanstvo ga odvlai u bezrazlonu agresivnost bukvalno nema te sile
i vlasti kadrih da spree sukobe i razmirice. Ni drugi uici nisu Belijama strani, a pre
svega ulna zadovoljstva. Niko nije tako strog i neumoljiv da bi odoleo enskim arima.
Brojne devojke, bez znanja roditelja, imaju i po vie ljubavnika pre braka. Plemii
neretko pri posetama obinim graanima zavre u zagrljaju njihovih ena mu se, dobro
napojen vinom, jednostavno povue. Toliko u Beu ima razliitog sveta da se mnogi
ljudi, ak i ako ive u neposrednom susedstvu, meusobno ne poznaju. Ovde takoe ive
i retko drevne porodice, te znaajan broj trgovaca koji se obogate tek pod stare dane pa
tek onda oene vrlo mlade devojke. One, logino, brzo ostanu udovice i potom se vere za
nove izabranike bilo sadrugove u bludu, bilo negdanje svoje ljubavnike. Retko se u
Beu deava da sin nasledi oevo imanje. Brani zakoni su takvi da preivelom
supruniku garantuju polovinu ukupnog nasledstva. Muevi imaju obavezu da enama
zavetaju imanje, dok je visina njihovog miraza sasvim proizvoljna. Lov na nasledstvo je
uestala pojava neretko se deava da ena po nagovoru ljubavnika otruje mrskog joj
supruga, a potom se za svog sauesnika i uda. Belije nemaju pisanog zakona, ve se
vode obiajnim pravom. Imaju, dodue, zakone i konzulske uredbe o trgovini, ali se oni
tumae potpuno proizvoljno. Ljudi se olako zaduuju i uzimaju pozajmice uz hipoteku,
uopte ne razmiljajui o kamati. Lopov uhvaen u krai predaje se kvestoru na izvrenje
kazne, a kazne su uistinu uasne. Prestupnike osuene na katigovanje ognjem ive
bacaju na lomau, gde umiru polako i u najgorim mukama. Sva zarada Belijama odlazi
na prodrljivost, odeu i gradnju novih zdanja. Mukarci i ene bez ikakve razlike
slobodno se kreu trgovima i bave trgovinom bez imalo zazora. Obradiva zemlja na
teritoriji grada sva je u zasadima vonjaka i vinograda. Okolo su izrazito ljupke vile,
prekrasne graevine sa ribnjacima i kuicama za ptice, a oko njih planinski visovi te
mnotvo sela i tvrava sve u svemu, praznik za oi svakom namerniku. im se zakorai
u okrug Bea i Bekog Novog Mesta razliven preko prostrane ravnice, postaje jasno
koliko je ba ova regija privlanija od svih okolnih. Ko god da trai spokoj i dokolicu, pre
e ih nai u Austriji nego ak i u Italiji, mada su se, istini za volju, upravo u vreme o
kojem govorimo ovde odvijali i eki i ugarski rat.
Nakon to je zauzeo Baden, Peterstrof, Trauterstrof, Lihtentajn, Medling, Sv.
Margaritu, vandorf i druge oblinje katele, Matija je odluio da nita dalje ne
151
preduzima bez boijeg blagoslova, a drao je da mu najpre valja pridobiti i umilostiviti
svece-zatitnike Bea. Molio se da Svevinji ukloni sve mogue potekoe pri osvajanju
grada i zavetovao na posebno tovanje Sv. Stefana i Leopolda ukoliko opsada potraje,
odnosno na veliku materijalnu pomo Belijama i crkvama posveenim nareenim
svecima ukoliko se grad preda bez borbe. Nedugo zatim uputio se nou uz pratnju od 5
000 konjanika u Klosternojburg, napao ga i osvojio. Klosternojburg je gradi neka 3
kilometra udaljen od Bea, uzdie se iznad Dunava i uven je po crkvi i grobnici Svetog
Leopolda, a tu se nahodi i zdanje svetog monakog kolegijuma kompeks prekrasnih
graevina sa divnim trpezarijama i spavaonicama, raskonim zatvorenim dvoritem za
ije se ureivanje nije tedelo, te prozorima sa natpisima iz svete istorije. Ovde je
smetena i jedna od najobimnijih biblioteka gde se daju pronai brojni spisi oteti iz
gradova irom Italije i za koje se odvajkada zna da su od neprocenljive vrednosti. Uz
veliki oltar stoji masivna bronzana tabla, a iza njega Solomonov kandelabr i jedno i
drugo vrhunske izrade; vrata crkve su takoe od bronze, a ona sama sazdana je od
kamenih blokova. Ispred graevine su zasadi drvea i podugaak ribnjak u kojem se za
ishranu uzgajaju arani i grgei. Predgrae Klosternojburga sputa se niz planinsku
padinu i nadvisuje Dunav.
Zauzimanje Klosternojburga sprovedeno je strateki, sa ciljem da se Fridrihu
onemogui da Belijama dotura potrebnu hranu. Ostavivi nekolicinu odreda da brane i
nadgledaju grad, Matija se sa ostatkom vojske tajno zaputio ka Beu i tamo je, pregazivi
reku, zauzeo most kako bi graanima blokirao svaki dotok provijanta iz onostrane
Austrije. Sa obe strane drvenog mosta podigao je po katel i obezbedio ga topovima i
municijom. Na elo nareenih katela postavio je Tetauere, dvojicu brae ekog porekla,
prekaljene ratnike, a sa ciljem da svako iz svog katela uini sve da brata spasi pogibije,
tj. da to predanije brani svoju poziciju. Oni su nou nadgledali Dunav, spreavali prenos
hrane i pomno pazili da ni najmanji amac sluajno ne preveze neko jestivo u pravcu
Bea ak su strogo kanjavali i muili saborce koji bi se, eljni novane dobiti, drznuli
da Belijama doture neto za jelo.
Kada su shvatili da su sa svih strana blokirani, graani Bea osetili su silan strah
od nadolazee gladi, strepei da e ta nedaa i njih i njihovu decu na kraju kotati ivota.
Kriom su Fridrihu upuivali glasnike sa upozorenjima na sve bliu propast, te molbama
152
da im se pritekne u pomo. Obavetavali su cara da Be, ukoliko ga pritisne glad, nee
dugo opstati u njegovim rukama i stavljali mu do znanja da se ve otvoreno pomilja na
predaju. Fridrih pak, budui da je vojsku rasparao i stacionirao po razliitim gradovima,
a sve kako bi dugim ratovanjem to vie izmorio Ugare, nije bio u prilici da poalje
pomo koja bi razbila opsadu i povela pregovore sa Matijom. Dodue, obeao je pomo i
nju su graani Bea iz dana u dan oekivali, ali ona ili nije uopte stizala, ili je dolazila u
sasvim zanemarljivoj meri. Mnogi su ak tvrdili da je Be i napadnut po Fridrihovoj
zamisli, te da se on ni najmanje ne potresa zbog bezizlazne pozicije graana jer se
zapravo radi o carevoj osveti za to to su Belije svojevremeno dozvolili da i sam na
slian nain bude pod opsadom i iscrpljen od gladi u njihovom gradu. Neki su ak
sumnjali da Matija vodi rat u dogovoru sa Fridrihom, a kako bi se stalo u kraj buntovnom
i obesnom lokalnom plemstvu. Bukvalno niko nije mogao da ih odgovori od ovakvih
neistina.
Drei da nakon niza pobeda ne treba oklevati sa daljim vojnim operacijama,
Matija je krenuo na Kornojburg, naselje smeteno u ravnici na drugoj obali Dunava
nasuprot osvojenom Klosternojburgu, ureeno ljupkim zdanjima i zatieno bedemima i
dubokim ancem. Utvrenje je palo desetog dana opsade kada vie nije moglo da se
odupre topovskoj paljbi. etiri dana kasnije, kralj je Kornojburg obezbedio straama, a
vojni logor premeten je pred Tulin, grad u blizini Dunava, nekih 40 kilometara od Bea.
Sam Matija ostao je u Kornojburgu, dok je kraljica sa nemalom dvorskom svitom za to
vreme boravila u Bratislavi. Vojsci je zapovedio da izvri snaan udar na Tulin i on se,
poput drugih gradova, nakon 7 dana opsade predao, a to je podstaklo i okolna naselja da
postupe isto. Poto su do tada imali toliko sree, vojni zapovednici Stefan Batori, iako se
isprva snano protivio ratu, Pavle Kinii i Zelena odluili su da odmah zatim napadnu i
Krems i tajn, gradove na Dunavu udaljene jedva 200 metara jedan od drugog. Odluka je
bila donesena smiljeno i strateki kako bi se Krems izolovao, te kako bi se blokirali svi
putevi kojima bi dobio pomo ili provijant bio je to, naime, grad od nemalog znaaja,
bogat i vrlo lepe arhitekture. Kinii i drugi zapovednici izdali su nareenje lakoj konjici
da napadne itavu tu regiju, a ova je tako i uinila, pustoei i pljakajui sve pred
sobom, palei okolna sela, sejui strah i uas, te zarobljavajui stanovnitvo ili na licu
mesta ubijajui svakoga ko bi im se usprotivio. Vest o stranom ratu brzo se pronela
153
Nemakom. Svi su osuivali Fridrihovu krtost, teak karakter i tvrdoglavost, proklinjali
su njegov nemar, a mnogi su ak tvrdili da se rat zapravo i deava po carevom
blagoslovu. Nemako plemstvo nije preduzimalo nita delom jer se na to nije usuivalo
bez Fridrihove zapovesti, a delom jer je Matija dotine velikae unapred upoznao sa
svojim, potpuno opravdanim razlozima za napad. Preostalo im je bilo samo da tuguju i
saoseaju sa nevoljama svojih saveznika.
Fridrih je u meuvremenu iz Linca najpre kao nemi posmatra pratio
neprijateljske nasrtaje i poare, da bi ga na kraju slomila nesrea stanovnika Kremsa koje
je posebno voleo, a ni opsada Bea nije ga ostavljala ravnodunim: nije, dodue, sakupio
vojsku ili zatraio pomo od nemakog plemstva, ve je u Matijin logor hitno uputio
legate da pregovaraju o miru. Da Fridrih isprva nije bio onoliko krt, da je samo
blagovremeno prikupio i opremio vojsku, itava ova prekrasna i napredna oblast nikada
ne bi pretrpela nedae i pustoenja, a on sam ne bi bio oevidac sopstvenog sloma.
Careve legate Matijini zapovednici primili su uz duno potovanje, a narednog dana im je
omogueno i da povedu pregovore. Zapoeli su optom priom o preimustvima mira u
odnosu na rat kojeg se svi gnuaju, te posebno istakli koliki je greh da se takav sukob
isprei meu dvojicom ljudi koji su poput oca i sina.
Pavle Kinii i Stefan Batori odmah su odgovorili da su njih dvojica tu zarad rata,
a ne zarad mira, te da nemaju nikakve ingerencije da vode pregovore, da je Matija
stacioniran u Kornojburgu, pa da legati pre valja tamo da se upute. Takoe su se
obavezali da Fridrihovim emisarima kao pratnju dodele dobar konjiki odred kako usput
ne bi doiveli neprijatnosti ili dospeli u opasnost od ugarskih vojnika. Tako su se oni uz
zatitu pratnje pourili Matiji. On je prethodne noi putem tajnih izvora obaveten da mu
dolaze carevi ljudi. Kada je od izviaa douo da su ve blizu, okupio je svetenstvo i
plemstvo kako bi im oni poli u susret i priredili sveanu dobrodolicu, a sam ih je
doekao na prestolu kako i prilii da se primi poslanstvo od cara, te ih je sve odreda i
izgrlio. Nakon to su svi zauzeli svoja mesta i seli, predvodnik Fridrihovih legata ovako
se obratio Matiji:
Slavni kralju, mi smo poslanici cara, tvog milostivog oca, i on nas je ovamo
uputio pre da bismo u tebi prepoznali estitost i potovanje, nego da bismo ublaili tvoj
gnev naloio nam je upravo da najpre briljivo procenimo da li smo ovde tretirani kao
154
neprijateljski pregovarai ili kao emisari koje otac upuuje sinu. Sada, kada su tvoje
blagost i dobronamernost vie nego oigledne, obratiemo ti se ne kao neprijatelju, ve
kao carevom sinu. Tvoj otac je, naime, Matija, tuan i pita se zato tako dumanski
postupa sa njim. Uz tvoje doputenje, iuava se emu tolika svirepost, emu
spaljivanje sela, pustoenje, otimanje ljudi i stoke. U redu, da sve to pripiemo bezonosti
to vazda prati svaki rat, ali pljakanje crkava, silovanje devojaka, toliki pokolji i
paljevine, ruenje kua pod ijim krovovima stradaju deca, odsustvo svake ljudskosti i
potpuno nepotovanje boijih zakona takve postupke car proklinje i oni ga uistinu
zaprepauju! Iako ne moe da poveruje da se sve to ini po tvojoj zapovesti, jasno mu je
da ti ipak zna ta se deava, a u neverici je i ovdanje seosko stanovnitvo, sve sami
hriani i tebi naklonjeni odani susedi. ime su, jadni, ovo zasluili? ta su se,
nesrenici, to drznuli da loe uine? Matija, zatitnik vere i imena Hristovog, sa nama
postupa kao sa Turcima, a mi niti smo Turci, niti smo neljudi, niti smo zveri! Svuda smo
proneli i negovali politiko i trgovako umee, da nas, Nemaca, nema u Ugarskoj, ona bi
bila ili pusta, ili zaputena, sirova i negostoljubiva. Iznosimo sve ovo pred vladarom koji
nikada nije branio slobodu govora i izricanje prave istine. Car se kune Bogom i svim na
svetu da mu do dana dananjeg nije jasno ta je uopte razlog za ovaj rat. Zna da je meu
vama u prolosti bilo razmirica, ali tvrdi da on nijednu od njih nije uzrokovao. Kae da,
ukoliko je neko od njegovih ljudi naneo kakvu uvredu kralju, to nije bilo uinjeno sa
njegovim saznanjem. Iskreno priznaje da neretko ni sam nije uspevao da obuzda drskost i
samovolju pojedinih svojih plemia, te da je znao da nepravedno kazni i one koji su su se
samo svetili za poinjena nedela drugih umesto da uhvati prave krivce. Ne spori da je u
ljudskoj prirodi da vazda radije veruje svome nego tuinu, te da je iz naklonosti prema
svojima katkad znao da bude i nepravedan. Ukoliko se, dakle, pominju problemi i
zaevice izmeu cara i Matije, onda neka sve to bude poteno ispitano i pretreseno. Dosta
su se njih dvojica ve preganjali i nije u redu da stanovnitvo do te mere ispata zbog
njihovih linih sukoba. Istrpeli smo ovde haranje i paljenje, no to je daleko svirepija
kazna nego to smo iim mogli zasluiti, osim ukoliko, po drevnim zakonima, zbog
nekog stvarnog zloina nismo zavredeli da gorimo u paklu. Kome meu susedima, po
prirodi povezanim i bliskim, odgovaraju svakodnevne razmirice? Samo oni to ive
daleko jedni od drugih ne ulaze ni u kakve sukobe, komije se vazda raspravljaju as oko
155
granica, as oko poreza, as oko sprovoenja zakona. Mudriji je i estitiji onaj koji
trpeljivou uspe da svog suseda pridobije, uzvieniji onaj koji ga porazi dobroinstvima
umesto orujem: ovo prvo pitanje je line odluke i estitosti, dok je ratovanje uvek
spleteno sa rizikom i hirovitou sudbine. Rimsko-nemaki rod, iz kojeg bi trebalo da i
sam potie, oduvek je carstvo odravao koristei se mudrou i diplomatijom radije
nego orujem, pre je postupao onako kako mu dolikuje nego onako kako su neretko
zasluivala nedela drugih naroda. Veruj mi da je tvoj predak, Mesala Korvin,
svojevremeno uspeo da pokori itavu Panoniju upravo tako to se na strpljenje i
pobonost oslanjao isto koliko i na vojnu silu. Uz tvoje doputenje, nepobedivi kralju,
pomenuu i to da drevni govornici i pisci takoe podseaju da se ono emu najvie tei
a to je besmrtna slava mnogo lake dostie kroz pobonost nego kroz ratovanje. Teke
nedae i gubici koje smo nedavno pretrpeli nagnali su nas da se pozabavimo meusobnim
uvredama i nedelima. Ali ta bi se to toliko ozbiljno i teko moglo dogoditi izmeu oca i
sina da ih obojicu u gnevu lii svake ljudskosti? Kako god da je otac postupao prema
sinu, trudio se da postupa ispravno; gde god da je sin nainio propust, nainio ga je iz
preterane odanosti i dobronamernosti kada dvojica ljudi jedan drugog povrede bez zle
namere, tu je re o obinim triarijama kao posledici prevelike meusobne naklonosti.
Iako je car i uo i na delu video da si mu neprijatelj, on od tebe trai da se lino izjasni
jesi li mu sin ili dumanin, a ti sam izvuci zakljuak iz takvog njegovog pristupa. Usred
ovolikog ratnog metea i zverstava, zauzimanja gradova i tvrava, i pored tolikih
spaljenih sela i zarobljenih sunarodnika, u situaciji gde mu je, jednom reju, okupiran
znaajan deo zemlje, car nije pozvao pomo, nije protiv tebe podigao bogatu i poslovino
ratniku Nemaku, nije sakupio kohorte Sveva i vojsku Rimsko-nemakog carstva kojom
bi se mogao posluiti bez ikakvih izdataka. Jedva da je na brzinu sastavio nekolicinu
odreda peaka i rasporedio ih po gradovima kako bi primirili sinovljev bes, a ti dobro
zna da to nije prava careva vojna sila. Prepoznaj u tome, Matija, strpljenje svog
milostivog oca. Ako i osea gnev prema caru i naem narodu, sada je, nepobedivi kralju,
trenutak da ga zauzda, te da odnese pobedu zahvaljujui svojoj estitosti i blagosti na
isti nain kao to si nad drugim neprijateljima trijumfovao ratujui. Nadmai Fridriha u
dobronamernosti i pitomosti, doi do slave samilou koliko i hrabrou. Koliko je ovaj
rat loe uticao na sliku o tebi lake je zakljuiti nego rei. Promisli ta e o tebi govoriti
156
papa, ta Senat apostola, ta itava Italija i druge hrianske zemlje kad budu doznali da
si podigao ruku na rimskog cara, a time i na njih same! injenica da si Fridrihov usvojeni
sin dodatno e pogorati situaciju. Ispae da borac i zatitnik svete vere progoni
svetovnog poglavara svekolikog hrianstva, i to krajnje nemilosrdno i neljudski. Stoga
se, slavni kralju, ba zato to tei besmrtnosti, presaberi i zbaci sa sebe takvu ljagu. Sam
zakljui ta je pravedno i na mestu, ti si barem, Matija, vazda bio mudriji od drugih
vladara. Zbog uvreda koje si pretrpeo bilo je dovoljno osvojiti jedan ili dva grada, a ne
napraviti ovoliku zbrku naih nekoliko omanjih pogreaka doveli su te do toga da
izvri invaziju na itavu zemlju i sasvim se oglui o boije i ljudske zakone. Kazna ne
sme da bude tea od prestupa. Imaj na umu da si ovek i vladar ija je svrha da titi ljude,
ne da ih upropatava, da si roen da pravedno i sreno kraljuje, ne da tei tiraniji i
jalovoj slavi. Nae meusobne probleme i razmirice svakako ne treba smetnuti s uma.
Veu tetu smo, bez ikakve sumnje, pretrpeli mi, a drimo da ni vi niste imali neke velike
koristi od ovog rata. Ugarska je iscrpljena, Austrija u plamenu. ta si uinio i koliko je to
dobro za tvoju zemlju pokazae ishod rata. Niko nije dugo ostao na vlasti bez prave
podrke svog naroda, niko se nasiljem na tronu nije odrao: as se bacao u ogromne
trokove, as se posvuda prolivala krv, a takvog je bespotedno sve vreme morala gristi i
savest. Porazmisli takoe o nestalnosti sree svako pametan dri da se na nju nikada ne
treba previe oslanjati a uz to, ne znam nikoga ko bi bolje od tebe morao poznavati
njene zamke i opasnosti. Seti se samo koliko se sa tobom poigravala pre no to si postao
kralj, a i posle toga, te uzmi u obzir i realne mogunosti i silu drugih. Oeva trpeljivost ne
bi trebalo da te osokoli, niti bi bilo dobro pripisati slabosti, nemaru ili nemoi ono to je
zapravo plod strpljenja i pobonosti. Car je do sada tolerisao pogranino stanovnitvo
koje je tebi nanosilo tetu, a prema njemu bilo neposluno i sada je zbog toga kanjen. I
ti, dobri Matija, na njegovu molbu obustavi rat kako ne bi nadalje povreivao one to su
sasvim neduni. Car je do sada ispunjavao dunost valjanog i milosrdnog oca, ti budi
primer estitog sina. Fridrih te kao car, kao otac, kao tutor koji je za tebe samo dobro
inio usrdno moli da odloi oruje. Preklinje te, jer ve je dovoljno strahota poinjeno,
da se kao dobar sin okane daljih sukoba. Nikakvu ti slavu ovaj rat nee doneti jer lako je
poraziti nekoga ko se ni ne brani oeva ljubav i pobonost gnuaju se sukoba sa
blinjim car vie voli da sve istrpi nego da ukalja ugled oca, drae mu je da ga upamte
157
po vrlosti nego po moi. Svoju vojnu silu uva za stvarne neprijatelje carstva, ne za sina,
a ti, mudri Matija, i sam zna od kojeg je to znaaja. Bio je miljenja da tvoj gnev treba
savladati oinskim strpljenjem, ne orujem. Zato sada, poto se od tebe nije branio, u
Nemakoj i sumnjaju da se rat zapravo vodi po njegovoj zamisli. Molimo te stoga i
preklinjemo u ime cara, tvoga oca, da odloi oruje, sprei dalja neprijateljstva, te da se
okrene miru i sa nama pozabavi uspostavljanjem veite sloge i spokoja. Konano,
molimo i da, nakon to se pretresu i utvrde tete i uvrede koje smo jedni drugima naneli,
pregovore za mir nastavimo u neto manjem sastavu.
Ove rei odvratile su nemali broj Ugara od dalje potrebe za ratovanjem. Ostali
lanovi poslanstva takoe su odrali govore, uz zahteve da se sukob razrei na obostranu
dobrobit. Najzad, na molbu legata, i kralj se ukratko obratio skupu:
Kunem se Bogom i svim na svetu da nisam svojom voljom podigao oruje na
vas. Tek kad sam sa svih strana bio priteran nepoinstvima i uvredama, objavio sam vam
rat. Svim silama trudio sam se da sukob odloim upravo da ne bi ispalo da nasrem na
oca, te sam uistinu stremio da izbegnem tako lou reputaciju. Na kraju sam nerado bio
prinuen da se latim oruja zbog neprekidnih krupnih uvreda i neispunjenih obaveza i
obeanja, a i vi ste svemu tome, uostalom, bili svedoci, i to da ne bih zbog nezdrave i
preterane trpeljivosti zavredeo opravdan i opasan prezir. Sve sam lekove isprobao,
nijedan nije urodio plodom, pa sam na kraju odluio da bolest iskorenim maem. Ne
mislim da je pametno sada iznositi prave razloge za poetak rata jer bi to samo naruilo
dobro polazite za mirovne pregovore. Besmisleno je pri pokuajima sklapanja mira
nabrajati detaljno ta je uzrokovalo rat, to bi samo pozledilo stare rane i podstaklo
neprijateljsko raspoloenje. Ako se ovde i pljakalo i pustoilo po selima, to je injeno
iskljuivo zarad osnovnog preivljavanja i ishrane. Objavio sam pravedan rat i vodio ga
sa merom, nisam vraao milo za drago upravo iz potovanja prema ocu. Drim da
principi estitosti i ednosti nigde nisu bili narueni. Problem lei u tome to glasine
stanje stvari uvek prikazuju daleko teim i ozbiljnijim nego to ono uistinu jeste. Budui
da sada vidim da od mene zahtevate mir, te da i moj otac trai da se ka tome usmerim,
dau sve od sebe da ispunim oevu volju i ispunim va zahtev. Opravdano bih izgledao
kao neovek ako bih odbio reenje korisno za obe strane ili se ogluio o carev nalog.
Jedini moj preduslov je da se mir trai bez ikakvih lukavih predumiljaja i planova.
158
Stoga, estiti ljudi, ukoliko uistinu traite mir pod potenim uslovima, raunajte da ete
ga vrlo brzo izdejstvovati, no, ako pak planirate kakvu zlikovaku prevaru, imajte na umu
da od njega nema nita. Takoe vas upozorovam da se, ukoliko sklopimo mir a vi ga
prekrite, neu libiti da se osvetim. Vano mi je da znate i da sam u rat uao upravo zarad
sklapanja pravinog mira, a ne da bih besmisleno sejao sukob za sukobom. No, o svemu
emo nadalje povesti razgovor u etiri oka.
Nakon ovih rei, Matija je raspustio Senat, a sa pregovaraima krenuo na poinak.
Sutradan su zapoeti mirovni pregovori. Kralj je potvrdio da je u rat uao iz opravdanih
razloga, te da je za njegovo finansiranje ve potroio znatnu sumu novca. Izjavio je da bi
bilo poteno da mu trokovi barem delimino, ako ne i u potpunosti budu nadoknaeni,
pa da stoga oekuje obeteenje i 300 000 dukata. Fridrihovi pregovarai odgovorili su da
su Ugari kroz ratni plen ve uveliko nadoknadili nareene izdatke, te da je pravino da
nijedna od zaraenih strana ne trai dalja obeteenja. Matija je pak odvratio da sva teta
koju je Austriji do tog trenutka naneo ni iz daleka ne poravnava gubitke koje su Ugari
pretrpeli kroz pustoenja i pljake to su ih od Austrijanaca prethodno pretrpeli. Poraeni
kraljevom argumentacijom, pregovarai se nisu nadalje usuivali da spore njegov zahtev
za obeteenjem, ali su u vie navrata slali glasnike Fridrihu, koji je bio stacioniran u
blizini, kako bi se sa njim konsultovali. Cara su duboko pogaale opsade Kremsa i Bea.
Be je ve pretio predajom ukoliko mu se ne poalju pomo i provijant, a prialo se i da
su Beljie uveliko potroili sve svoje godinje rezerve. Fridrih na sve nije bio u prilici ni
da im poalje glasnike sa odgovorom ili obeanjem jer se do grada nije moglo proi bez
velikih rizika. Beatria je istovremeno caru, budui da joj je bio veoma drag, esto
upuivala pregovarae sa molbama da se okane tvrdoglavosti, a jednako je i svog supruga
molila da se opredeli za mirno reenje sukoba. Svakodnevnim pismima preklinjala ga je
da savlada bes i sasvim se usmeri na sklapanje mira i optu dobrobit.
Nakon dugotrajnih rasprava sa Fridrihovim legatima postignut je sporazum da
Matija dobije obeteenje za trokove uloene u opravdano poveden rat. Dogovoreno je
da mu do utvrenog roka car isplati 150 000 dukata, a da on, poto novac primi, odmah
oslobodi sve gradove i utvrenja, te da nadalje stoje i vrsto se potuju savez i
prijateljstvo izmeu oca i sina. Ukoliko pak Matiji do nareenog roka ne bude bilo
isplaeno obeteenje, po sporazumu je imao puno pravo da zauzme itavu Austriju i
159
legalno je prisajedini Ugarskoj kao provinciju, a da to ni na koji nain ne utie loe na
njegovu reputaciju, budui da bi takav potez bio u potpunosti opravdan i na mestu. Nakon
to su dogovoreni uslovi sporazuma, pozvan je nadbiskup Jegre u svojstvu svedoka i
posrednika pri sveanim zakletvama i ceremoniji zakljuivanju mira: Zapoveda li,
Matija, kralju Ugarske, da ovde i sada ozvaniim dokument mirovnog sporazuma?
Zapovedam. Zapovedate li i vi, carevi legati, budui da imate punomoje da
zakljuite sporazum? Zapovedamo. Nadbiskup je potom, stojei za sveanom
katedrom, ozvaniio dokument i zatraio od obe strane da nad njim poloe zakletvu
rekavi: Gospode Isuse Hriste, spasitelju roda ljudskoga, i ti, boanska roditeljko i
device veita, zatitnice Ugarske, i svi vi, drevni bogovi naih oeva, boanski Stefane,
sveti Leopolde, dajte svoj blagoslov da se ostvari mir, ujedinite naa dva vladara i naroda
u veitoj slozi. Ko pak narui ovo primirje, nemojte ga, pout drevnih bogova, za kaznu
pretvoriti u gnusnu svinju, ve ga na mestu munjom satrite!
Po sklapanju mira kralj i ugarski plemii po obiaju su izgrlili Fridrihove legate, a
bilo je i suza radosnica sa obe strane. Nakon meusobnih estitki, Matija je, a kako bi se
stekao utisak da nije pobedio silom, ve da je neprijatelja nadvladao dobrotom, uzviknuo:
Budite mi sada svedoci, plemii moji, i vi, uvaeni legati, poujte ta u rei i gledajte
koliko verujem svom estitom ocu, rimsko-nemakom caru! Bez obzira to po sporazumu
to nije moja obaveza, ovog trenutka sve to sam osvojio i zauzeo svojom voljom vraam
Fridrihu, predajem mu Austriju da bih mu stavio do znanja da sam mu sin pun
potovanja, te da bi svima bilo jasno koliko sam vazda vie stremio miru no ratu!
Dodatno podstaknut oduevljenjem mase, ubrzo po ovim reima uputio je kurire
zapovednicima osvojenih gradova sa nareenjem da iz njih uklone strau i vojsku, te da
ih predaju austrijskim legatima. Fridrihovi ljudi su na Matijine rei briznuli u pla,
sasvim zateeni tolikom velikodunou, ljubili su mu ruku i zaklinjali se na odanost.
Odmah su Fridriha obavestili o kraljevom sjajnom gestu i postignutom sporazumu. Car je
bio uistinu zaprepaen i srdano se zahvalio Matiji ogromnim pismom. Po kraljevoj
zapovesti, povueni su vojni logori kod Kremsa i tajna, sve je dovedeno u preanje
stanje, a stanovnike Austrije sasvim je obuzela neoekivana radost. Jednako je likovala i
Ugarska, svesna da dobar deo njenog obilja i blagodeti poiva upravo na nemakom
stanovnitvu.
160
U ovo vreme, nesrenom igrom sluaja, ubijena su dvojica izuzetno monih
hrianskih vojvoda: Galeaco Marija Sforca iz Milana stradao je u Crkvi Sv. Stefana od
ruke ovanija Andree Lampunjanija, a arl od Burgundije poginuo je u bici kod Nansija
borei se sa Lingonima i Lorenima.
Po povratku vojske u Ugarsku i zakljuenju mira te zime, Matija je naredne
godine, tj. 1478, Uskrnji post proveo u Bratislavi. Potom je sa Beatriom i u pratnji
velike dvorske svite krenuo na proputovanje kraljevstvom kako bi malo odahnuo od
ratnih briga, posetio znamenitija mesta poput Koica, Kremnice i Bistrice, te ih pokazao
supruzi. Otili su u razgledanje rudnika zlata i srebra i, puni zanimanja, posmatrali itav
postupak vaenja plemenitih metala iz zemlje, a zatim sitnjenja, odvajanja i topljenja to
je za njih bila potpuna novina. Matija se koliko god je mogao posvetio Beatrii. Metani
su ih usput, gde god bi se pojavili, doekivali uz najvee poasti kako je to, uostalom, i
dolikovalo.
U meuvremenu, poto se proneo glas o pomirenju Fridriha i Matije, svi
hrianski glavari konano su odahnuli znali su, naime, da bi nesloga meu hrianima
samo dodatno ostrvila Turke i time ih dovela u ozbiljnu opasnost. Tada je Matiji i ukinuta
novana pomo pape i Mletakog senata koja je ve bila dostigla cifru od nekih 100 000
dukata. To je uinjeno iz opravdanih razloga da ne bi ispalo da papa i Venecija
finansiraju napad Ugarske na jednog hrianskog vladara. Meutim, doznavi za
sklapanje mira, zvanino su estitali Matiji. Andreja Vendramin, mletaki dud, ovako
mu se obratio u pismu iji mi je original bio dostupan: Svetli kralju, priekali smo malo
sa zvaninim estitkama jer se glas o tvom sklapanju mira sa carem isprva inio
nesigurnim i neproverenim. No, budui da smo u meuvremenu doznali da je mir uistinu
utvren, drali smo da je red da Vam se ukratko obratimo kako bismo stavili do znanja da
se jednako silno radujemo miru i od sveg srca ga pozdravljamo, koliko smo do nedavno
tugovali zbog rata. estitamo i Vama i itavom narodu jer opta dobrobit zavisi od Vae i
Fridrihove sloge. estitamo i svim Vaim prijateljima, meu kojima i mi zauzimamo
znaajno mesto. estitamo, reju, svekolikom hrianstvu koje sada, osloboeno
unutranjih trvenja, od Vas moe da oekuje pomo prilinu Vaoj uzvienosti,
pobonosti i posveenosti u odbrani vere. Matija je pismo proitao sa zahvalnou i
jednako jezgrovito na njega odgovorio: Matija, kralj Ugarske, pozdravlja Andreju
161
Vendramina, mletakog duda. Lepo ste postupili to ste mi od srca estitali na miru koji
sam sa carem sklopio, to ste time ispunili svoju prijateljsku dunost te to se i inae
priljeni u naim meusobnim dobrim odnosima. Vaa estitka veoma me je dirnula i
obradovala i ja Vam se na njoj neizmerno zahvaljujem, posebno to znam da je iskrena te
da se Mleci naem dobru raduju koliko i sopstvenom, ba kao to je i nama ovde
beskrajno drago da sluamo o napretku i uspesima Vae sjajne republike. Nae staro i
dugotrajno prijateljstvo, proverena obostrana odanost te saveznitvo i nalau da upravo
tako i bude. Na temu onoga to ste ukratko pomenuli da ste posebno zahvalni to je
svekoliko hrianstvo sada spaseno unutranjih nesloga, pa konano moe da se nada
pomoi i podrci koje prilie mojoj pobonosti i uzvienosti elim da ovom prilikom
naglasim, a to sam ve posredno i ranije inio preko Vaih legata, da sam ja vazda svim
srcem teio odbrani hrianstva i da e to tako biti i ubudue, ali da mi je za to potrebna
pomo jer nisam kadar da se sasvim sam izborim sa monim i opasnim dumaninom.
Ukidanje novane pomoi, naime, uzrokovalo je Matijino udaljavanje od Venecije. Tome
je doprinelo i jo uvek ivo seanje na okupaciju obala Dalmacije, ali i injenica da se
ukalo kako su Mleci u nedavnom Matijinom sukobu sa Rimsko-nemakim carstvom
drali Fridrihovu stranu.
U isto ovo vreme prefekt Gornje lezije, Jano Bielek, obavesti je kralja o
problemima sa Poljacima u pograninim regijama. Dojavio mu je da pljakaju sela,
otimaju stoku i time naruavaju svojevremeni mirovni sporazum sa Kazimirom. Matija se
rasrdio i obratio Kazimiru sa zahtevom da se prekine sa krenjem mirovnog sporazuma
uz pretnju da e, ukoliko se o njegovu molbu Poljska oglui, i on preduzeti iste korake.
Kazimir se, najpre prefektu, a onda i Matiji najljubaznije izvinio te objasnio da su svi ti
ispadi poinjeni bez njegovog znanja. Naveo je i niz drugih izgovora koji bi iskljuili
njegovu odgovornost za incidente. Matija mu je odvratio kako bi i on sam mirno mogao
tajno naoruati svoje ljude koji bi pljakali po Poljskoj, a potom se praviti nevet i tvrditi
da o tome nije obaveten. Zahtevao je, stoga, da se Kazimir ozbiljno angauje kako bi se
spreilo da jedna beznaajna varnica preraste u opasan poar. Poljski kralj je nakon
Matijinog upozorenja izvrio pritisak na svoje ljude i okonao pljake u Gornjoj leziji.
Pomisao na Mleane sve je vie uznemiravala Matiju. Imao je na umu da je uz
njihovu pomo i podrku u vie navrata uspeno izlazio na kraj sa Turcima. Primio je
162
nekolicinu mletakih legata i u njihovom prisustvu ratovao protiv Mehmeda u Iliriku i
Epiru, kada se ovaj bio ustremio na Mleane, a svojevremeno je osujetio i neprijateljski
napad na Meziju. O neprijateljstvu Turaka prema Veneciji svedoile su i opsade Skadra i
Kroje. Prvi legat iz Venecije koji je doao Matiji bio je Franesko Venerio, usledio je
ovani Emo, potom Franesko Dijedo, pa Franesko ustinijani, da bi pri poslednjoj
opsadi Skadra to bio Sebastijano Badovario. Najzad, doao je i Antonio Viktorino u
pratnji poglavara iz Atrija te Matiji, kako se pria, uruio oko 100 000 dukata u ime pape
i Mletakog senata.
U vreme sukoba sa Fridrihom novana je pomo, dakle, bila obustavljena kako ne
bi bila iskoriena za rat protiv hrianske drave. Mnogi su previali realnu mo Turaka
i prema njoj se odnosili kao prema neemu nestvarnom i neozbiljnom. Matija je stoga
namerno dopustio da takvi na svojoj koi iskuse zverstvo neprijatelja kako bi barem drugi
shvatili razmere turske vojne sile. Povukao je trupe i strae to su bile rasporeene na
granici Ilirika kako zbog visine novanih izdataka, tako i zbog krtosti i nehajnosti
Mleana i okrenuo se iskljuivo brizi o sopstvenim provincijama. Strani neprijatelj,
videvi da su trupe iz Dalmacije uklonjene i shvativi da je Matiji prekipelo, smesta je
zapovedio da se odredi razasuti po Makedoniji, Meziji i Iliriku udrue i sastanu na
dalmatinskoj granici. Nakon informacije da se u blizini Skadra sakupilo 15 000
konjanika, naloeno im je da pregaze planine Dalmacije i Kranjske te da napadnu i
opustoe Furlaniju. Turci su, dakle, sa Ali-begom na elu proli Dalmaciju ne nanevi joj
nikakvu tetu, jahali su i danju i nou da to pre stignu do cilja. Dokopali su se okoline
Furlanije i odmah je napali; iako se niko tome nije nadao, preplivavali su reke i pregazili
najvie planine nita nije bilo dostojna prepreka njihovoj smelosti. Spustivi se u
mletaku provinciju oteli su toliko ena, mukaraca i dece da se prialo da su u ropstvo
odveli preko 20 000 ljudi. Venecija je teko podnela ovaj razvoj dogaaja, a i itava
Italija bila je do te mere pogoena da su mnogi razmiljali o emigraciji. Mleani su
preklinjali papu i druge italijanske monike da, na optu dobrobit, stanu na put
neprijatelju. Naalost, unutranje razmirice, rascepkanost Italije te snana meusobna
mrnja bile su tako jake da se svako zapravo najvie radovao nesrei svojih suseda.
Alfonso, vojvoda Kalabrije, i Federiko Urbino uz pratnju Jeronima u papino ime su
zauzeli i opljakali preskupe vile i sela na teritoriji Firence. Mleani su, budui u savezu
163
sa Firencom, poslali pomo i veoma ih je pogodila njihova muka. Poto su ve bili
uvueni u taj sukob i stoga prilino iscrpljeni, doiveli su teak poraz i gubitke u
Makedoniji i Furlaniji od Turaka. Dok su upuivali zahteve papi Sikstu da sprei dalje
unutranje sukobe samo su zaludno gubili vreme, pa su uputili legate i Luju XI sa
molbama da okona trvenja u Italiji. Pogoen ovim novostima, Luj je papi postavio
rokove te zapretio da e u suprotnom poslati vojvodu Renata od Lorena, unuka kralja
Renata od Anea, da u Italiji povrati dedovinu koja mu je bila preoteta. Kako bi izvrio
jo snaniji pritisak, sklopio je primirje sa Maksimilijanom, vojvodom od Burgundije.
Mleani, Firentinci i Milanezi sklopili su vojni savez i na njegovo elo postavili Erkola,
vojvodu od Ferare.
Na sve su Mleani, a kako bi spreili dalji prodor Turaka, ve prilino uzrujani
njihovim prvim upadom na teritoriju Italije, itav deo toka reke Soe izmeu Gorikog
mosta i movara Akvileje zatitili neprekidnim nasipom i tu postavili vojne odrede.
Verovali su da e tim nasipom nalik kakvom varvarskom utvrenju odbraniti Italiju i
drali da im odatle vie ne preti nikakva opasnost, kad eto svirepog neprijatelja, sasvim
neoekivano, iz pravca gornje obale Soe, i to sa vojskom za koju neki smatraju da je
brojala 10 000 ljudi! Mar-beg, zapovednik turskih odreda, opkolio je krilom konjice
tvravu to se uzdizala direktno iznad mosta i sa lakoom je osvojio, straarske ete je sa
zidina strmoglavio u reku te zauzeo most. Mleani u svom logoru nisu ovo mogli da vide
jer su od poprita bili udaljeni oko dva i po kilometra. Mar-beg je potom zapovedio da
1000 najokretnijih konjanika prepliva reku, dajui do znanja da e ubrzo i sam krenuti za
njima sa ostatkom vojske, te da pomenuta prethodnica izazove Mleane u boj, zatim se
povue i domami ih u zasedu dok oni neoprezno sa lea budu gonili Turke u tobonjem
povlaenju. Tako je i uinjeno. Poto je prethodnica uvukla Mleane u zasedu, ostatak
Turaka napao ih je frontalno i posekao sve eone odrede ne tedei nikoga neprijatelji
su, naime, drali da meu tim vojnicima nema krupnih plemia koji bi im kao
zarobljenici mogli biti od koristi. Sledei bojni red Mleana bio je toliko uasnut
sudbinom svojih saboraca da se smesta rasuo i dao u beg. Za njima se u poteru odmah
upustio Mar-beg, neumorno gonei i zarobljavajui vojnike to su se povlaili u
potpunom haosu. Pokolj se nastavio ak do grada Mase dokle su uspeli da uteknu neki od
Mleana. Jeronim, glavnokomandujui u ovoj vojsci, isto tako njegov sin, potom
164
akomo Badovario, Anastasio Flamini i mnogi drugi plemii stradali su u ovoj borbi, a i
sam Mar-beg teko je ranjen. Narednog dana Turci su spalili sva sela na potezu izmeu
Soe i Taljamenta dim se protezao sve do Udina kao siguran znak da je neprijatelj u
blizini. Nevolju je jo dodatno pogoralo odsustvo strpljenja i opreza: Turci su, naime,
inscenirali povlaenje tako to su rasformirali logor i preli na drugu stranu reke.
Preavi, dakle, Taljamento, putovali su jo itav dan da bi se, naredne noi, kriom
vratili i ponovo jo ee nasrnuli na lokalno stanovnitvo koje se najzad bilo malo
opustilo i odahnulo od prethodnog napada. Ogroman broj mukaraca i ena dopao je
ropstva. ta vie da kaem? Tresla se Italija sve do Verone, a Mleeni su iz visokog
tornja Sv. Marka kao iz kakve osmatranice sasvim nemoni gledali najstranija
pustoenja i paljevine. Mletaki dud Andreja Vendramin umro je te godine, a nasledio
ga je ovani Moenigo.
To nije bio kraj nevoljama Venecije to su usledile kao posledica ukidanja
novane pomoi Matiji Korvinu. Mehmed je opseo Kroju, najsnanije utvrenje u
Makedoniji, i uspeo da ga osvoji nakon 11 meseci zahvaljujui iscrpljenosti stanovnitva
glau. Pre nego to su se predali, Krojani su probali apsolutno sve da ublae svoje muke,
ak su onako izgladneli prodirali i kou konja i volova. Ni na tome se nije zaustavilo: po
zauzimanju Kroje, Ali-beg je opseo Skadar. Za njim je pristigao Mehmed sakupivi
prethodno sve mogue odrede iz Azije i Evrope kao da ide u neki pohod od sudbinske
vanosti, a sve kako bi neizostavno osvojio ovaj grad koji je i po prirodnoj poziciji i po
vrstini bedema uistinu bio ilavo utvrenje. U toku neizvesne opsade Skadra, Mehmed
je poslao ogromnu konjicu preko Dalmacije u Furlaniju sa ciljem da ponovo napadne
nasip na Soi. Ova je pokuala da Karla, zapovednika odbrambenih jedinica koji se starao
za popravljanje i ponovno podizanje nasipa, namami u borbu na otvorenom, no on je,
pouen prethodnim iskustvom, ostao unutar bedema sa namerom da u frontalnu bitku
stupi tek nakon to dobro izmori neprijatelja. Izigrani dugim i iscrpljujuim odlaganjem
borbe, Turci su se povukli iz logora na teritoriji Gradia i smestili na poziciju izmeu
Kremone i Monte di Medeje. Naredne noi proli su otvoreno prostranstvo dolina pokraj
Mancana i podigli tabor u podnoju planina. Potom su, savladavi strme planinske visove
u Kranjskoj, zavrili u logoru kod Skadra. Dok se siroti grad svim silama i bojnim
spravama opirao opsadi, Mehmed je, da ne bi sa tolikom vojskom traio vreme, osvojio
165
abljak i oduzeo ga Ivanu Crnojeviu. Zapovednik eta sa azijske obale upuen je pak da
zauzme Drivast, to je, nakon kraeg topovskog udara, i uinio. 500 zarobljenika
dovedeno je odatle pred zidine Skadra gde su i pogubljeni naoigled stanovnika ovog
grada. Umoran od duge a jalove opsade, Mehmed je ostavio 8 000 vojnika na elu sa
Mar-begom ispred Skadra, a sam je ostatkom odreda otiao dalje. Ve istog dana zauzeo
je Lje na obali Drima, uz dve mletake lae koje je tamo zatekao. 200 veslaa sa laa
uputio je Mar-begu pod Skadar, a ovi su, ponovo naoigled opsednutih stanovnika
pogubljeni, i to sve iz istog uitka u okrutnosti.
Eto, tako je sve to sam ukratko pobrojao proizalo iz injenice da su se Mleani
ogluili o odredbe vojnog saveza sa Matijom, a, budui da su znali da se on na njih s
pravom ljuti, bili su posve svesni i da e teko ponovo uspostaviti preanji odnos sa
njim, te su stoga hrabro prihvatili i podneli sve nedae sa Turcima.
U meuvremenu je Matija bivao sve ogoreniji na Mleane to jer je sam o
svemu podrobno razmiljao, to zbog toga to su i drugi dodatno potpirivali njegov gnev.
Istovremeno je i udeo da sa njima popravi odnose i prezirao takvu pomisao, a svakao se
u tom periodu bavio iskljuivo interesima Ugarske. Najzad, Mleani su se, izgubivi nadu
u pomirenje sa Matijom, opredelili za sklapanje mira sa Turskom kako ne bi u potpunosti
izgubili mo u Italiji. Puno je bilo razloga za takav potez: oholost Mleana, surevnjivost i
zavist zbog moi, razdor i rascepkanost itave Italije, veita ambicija i pohlepa pojedinih
njenih delova da se dokopaju i teritorije svog suseda, a sve to spleteno sa ogromnom
nepravdom uostalom, preputam itaocima da svako po sopstvenoj volji i rasuivanju
izvede zakljuak. Naredne godine po zavretku zime, kancelar ovani Dario je po
zapovesti Senata zapoeo rad na sklapanju mira kako bi se Mletaka republika izbavila
od sigurne propasti. Sporazum je postignut pod krajnje nepovoljnim i nepotenim
uslovima: Skadar je, po evakuaciji stanovnitva i vojske, morao da se preda; Mleani su
takoe bili prinueni da se u korist Turaka odreknu rta Matapan u Lakoniji i ostrva
Limna, te da uz to Mehmedu godinje isplauju 8 000 dukata na ime bezbedne pomorske
plovidbe mletakih trgovaca. Ovakav mir inio se kao ograniavanje slobode Veneciji,
jer je, izmeu ostalog, plaala Turskoj i danak, no, ostavljena od svih na cedilu, postupila
je tako na sopstvenu dobrobit. Mleani su dopustili i da ostrvo Kefalonija, istureno ispred
Etolije i drugaije nazivano i po Devici Mariji, pree pod tursku vlast, a sve kako ne bi na
166
svoju tetu naruili tek uspostavljeni mirovni sporazum. No, dovoljno je o svemu tome
reeno, vratimo se najzad Matiji.
Naredne godine ugarskom kralju od najvee vanosti bilo je da potvrdi mirovni
sporazum sa ekim vladarom koji je svojevremeno sklopio. Smatrao je da je mladi ve
dovoljno stasao, te da je izrastao u plemenitog, mudrog oveka, a nadasve sposobnog i
monog ratnika. Matija je, dakle, shvatao da mu sa svih strana prete mogue borbe: u
naslee je dobio veiti rat sa Turcima, bez obzira to je povremeno sklapao uspena
primirja koja su i Mehmedu odgovarala, budui da je znao za Matijine naruene odnose
sa Italijom. Bio je tu takoe i stalni problem sa tvrdoglavim Fridrihom, ovekom neretko
nestalnim i verolomnim, a sada je pretio i sukob sa Kazimirom, poljskim kraljem, za
koga je Matija strahovao da bi mogao ponititi postojei meusobni sporazum zbog
najnovijih dogaanja sa Prusima. Prusi naseljavaju prostor oko Baltikog mora, tamo gde
se reka Visla to tee i kroz Krakov u ovo more uliva, kao i itavu regiju du obale i
irom obronaka planina Veneda. U Prusiji vlast lei u rukama monog svetog kolegijuma
Blaene Marije, a ova regija vrlo je razvijena zahvaljujui trgovini, te ne udi to se
Kazimir bio nameraio na nju kako bi Poljsko kraljevstvo teritorijalno proirio sve do
Baltikog mora. Prusi, smeteni, dakle, Poljskoj za leima, stoga su teili da sebi nau
zatitnika koji bi Poljake napao s druge strane ukoliko bi pretrpeli napad od Kazimira, te
su tako i sklopili savez sa Matijom. Ugarski kralj potom je stupio u pregovore sa
Kazimirom kako bi izdejstvovao da ovaj barem do sledeeg pruskog sabora, tzv. dijete,
ne objavi rat Prusima, odnosno da povue sve jedinice ukoliko ih je ve onamo poslao
kako bi se sabor odrao bez smetnji. Kazimir je i pismeno i usmeno obeao da e tako i
uiniti, te je sklopio primirje sa Prusima. No, nedugo potom, a kako saznajemo iz jednog
Matijinog pisma gde je nairoko izneo niz prigovora i albi, Kazimir obeanje nije
odrao. Nije, naime, povukao jedinice sa nareene teritorije, niti je Prusima dozvolio
odravanje sabora i to je Matiju vrlo razgnevilo. Poslao je Jaroslava Bokovia u Poljsku
da u njegovo ime utie na Kazimira da se pridrava odredaba saveza i sporazuma, a Pruse
je pak ohrabrio i dojavio im da ih nikako nee napustiti.
Budui da mu je, dakle, pretila opasnost i od mogueg rata sa Kazimirom, Matija
je pourio da barem potvrdi mir sa ekim kraljem kako ne bi bio prinuen da ratuje sa
vie neprijatelja istovremeno. Najpre se potrudio da preko legata ugovori i organizuje
167
susret sa ekim vladarom. Za ovaj zadatak odabrao je ora, kalokog nadbiskupa, te
Protazija, biskupa Olomuca, uz Stefana Sepekog, Venceslava Bokovia i Nikolu
Zeecensem. Stefan je, naime, u to vreme bio prefekt lezije. I Vladislav je za ovu priliku
odabrao sve same vrsne plemie: pre svih Ivana Timbuta i Boleslava, vrhovnog sudiju
ekog kraljevstva, a ovima su pridodati i Benesio Vajtmiler, vojni zapovednik, Karizio,
dravni blagajnik, i Ivan Riupo, prefekt kurije. Oba poslanstva sastala su se u Olomucu
uz punomoje da slobodno pregovaraju u ime kraljeva i do te mere bila su u odlukama
jednoglasna i slona da se sticao utisak da zastupaju istu stranu. Preostalo je bilo samo da
se i kraljevi lino sastanu i zvanino potvrde odredbe sporazuma. Stoga je posebnim
ukazom sazvan sabor u Olomucu kojem je trebalo da prisustvuju ne samo njih dvojica,
ve i celokupno eko i ugarsko plemstvo. Obojica su sa sobom poneli izuzetno raskonu
opremu, posebno Matija koji je vazda davao sve od sebe da ga niko ma bio prijatelj ili
neprijatelj u velianstvenosti, velikodunosti i raskoi nikada ne nadmai. Vladislav je
na mesto sastanka pristigao nekoliko dana ranije vodei sa sobom prekrasnu svitu
plemia i vojske, a uz to i dvojicu vladara iz susedstva jednog iz Saksonije, drugog iz
Bavarske. esi, bez sumnje, zasenjuju sve druge narode kada su u pitanju stas, dranje i
lepota, a posebno im je prekrasna kosa. O telu i kosi brinu i vie nego to je potrebno,
vrlo se briljivo staraju o odei bukvalno su roeni iskljuivo za rat i nasladu. Veoma
su uz to prijazni i dopadljivi, skloni da lako sklapaju prijateljstva. Ugari su pak daleko
siroviji, ogrubeli od ratovanja, strogog su i povuenog dranja, nisu preterano raspoloeni
prema strancima, zatvoreni su i poprilino oholi i prepotentni, a odea i oprema za konje
im je veoma luksuzna i skupocena. Sem za oruje i hranu ne haju ni za ta, neustraivi su
i ratoborni, uasavaju se mira i dokolice tee samo asti i slavi i trude se da ih orujem
dosegnu.
Matija je zbog glomaznog tovara sa opremom neto sporije napredovao ka
Olomucu i usput dobijao silna nestrpljiva pisma od ekog kralja. Sa sobom je poveo
kraljicu, njenog brata Franeska Aragonskog te sve crkvene i svetovne glavare. Poto je u
Olomuc stigao neto ranije, Vladislav je podigao logor na nekih 8 kilometara od grada te
narednog dana na pola puta razapeo ator u kojem je trebalo da se sastane sa Matijom.
Potom su se, po pristizanju ugarskog kralja, obojica sa vojskama uputili jedan drugom u
susret. Kako je svaki od njih pristigao na oko kilometar i po od atora, tako su se odredi
168
zaustavili, a njih dvojica bez pratnje nastavili do mesta sastanka. Sili su sa konja,
rukovali se i poljubili u ime mira te uli u ator. Razgovor o meusobnoj slozi potrajao je
neka tri sata i najzad okonan potvrdom saveza. Drali su da preanji sporazum valja
dodatno osnaiti kako se ne bi u budunosti olako prekrio, pa su stoga i poveli tolike
crkvene i svetovne glavare da mu budu svedoci. Nakon razgovora jedan se povukao u
grad, a drugi u logor. Tri dana docnije Matija je nenaoruan i uz pratnju svite krenuo iz
Olomuca u logor ekog kralja. Ovaj mu je poao u susret, rukovali su se, udruili svite i
zaputili se nazad u grad. Tamo su esi po Matijinoj naredbi bogato ugoeni, a kraljevi
su se smestili u dve palate stacionirane jedna nasuprot drugoj u blizini glavnog trga te
raskono opremljene poput drevnih persijskih rezidencija. I glavari Saksonije i Bavarske
primljeni su u skladu sa svojim ugledom i poloajem. Matija je u grad doneo neverovatno
luksuzno pokustvo i opremu. Vladislavljev ulazak u Olomuc delovao je velianstveno
kao da u grad pristie bog Mars lino: mladi je bio izuzetno lep i stasit, svedene odee i
sjajnog oruja. Matija je palatu za njega prekrasno uredio bile su tu spavae sobe,
trpezarija, otvoreno dvorite i atrijum sav ureen raznobojnim svilenim tapiserijama. Ni
ostalo pokustvo nije ni najmanje za tom raskoi zaostajalo jer se ugarski kralj uistinu
potrudio da panjom ugodi svom bratu i oda mu dostojnu poast. Svuda su vladali lepota
i sjaj koji se jedva daju i zamisliti i svako od pridolica ugoen je u skladu sa svojim
poloajem. Slavlje i gozba povodom sklapanja saveznitva trajali su itavih 15 dana bez
stanke. Na glavnom trgu podignuta je privremena pozornica gde su izvoene predstave,
igre, svirke i plesovi u kojima su uestvovale i najuglednije ondanje dame, a ispred
pozornice i oko nje nalazili su se cirk i hipodrom gde su svakodnevno odravani viteki
turniri u kojima su pobednici bogato nagraivani, a i pubika je svako malo bila zasipana
kiom darova. Prostom narodu, a tako i ekim i ugarskim vojnicima, svaki dan deljene
su porcije mesa, a dvojica kraljeva uivali su u piru na samom trgu. U samom centru
leala je etvorougaona viespratna trpeza nalik kakvoj piramidi, sva naikana srebrnim
posuem optoenim draguljima, a oko nje niz zlatnih stolica. I sa desne sa i leve strane
trpeze stajao je kao ukras po jedan ogroman nosorog prekrasne izrade, rogom okrenut ka
zvanicama. Na najniem spratu trpeze bili su smeteni glomazni vrevi sa vodom i
vinom, te jo niz posebnih bokala za vino sa dve drke, svi umeno izraeni od istog
srebra. Iznad njih bili su pehari, posude obloene zlatom, ae i plitke kupe ureene
169
biserima i draguljima. Tako se nasred glavnog trga uzdizala ova raskona trpeza, poput
kakve zlatne i ljatee planine koja je privlaila svaiji pogled. Kraljevi su sedeli u
samom centru, a okolo je bilo postavljeno jo deset stolova za ostale zvanice. U toku jela
pratili su dogaaje na pozornici i hipodromu koji su se odvijali bez trenutka pauze: as su
nastupali pantomimiari, as glumci, as muziari to su istovremeno svirali kitaru i
pevali, as su se vitezovi nadmetali u turnirima. Na kraju pira trpeze su uklonjene, a
kraljevi su zaplesali sa najuglednijim damama. Beatria je uz povike oduevljenja i
opti aplauz zaigrala nemaki ples sa Vladislavom, a Franesko sa jednom prelepom
mladom plemkinjom. Matija je u narednom periodu svakodnevno poseivao Vladislava,
dovodio ga u svoju rezidenciju, ak i u spavau sobu gde su on i Beatria vrlo familijarno
razgovarali i alili se sa mladim ekim vladarom. Neretko je zapovedao da se Vladislav i
kraljica igraju proricanja sudbine bacanjem kocki, to je sve bilo znamenje da e mu brak
ostati bez dece. On je, naime, do te mere voleo i cenio mladia, da je pri bacanju kocki
svaki put zduno navijao da ispadne da e ga Vladislav naslediti na prestolu. Uostalom, i
kasnije, kada je ve bio veoma loeg zdravlja, na pitanje koga bi eleo za svog naslednika
vazda je odgovarao Vladislava, ukoliko hoete najboljeg mogueg kralja.
Najzad, po zavretku susreta kada je ve nastupilo vreme za razilazak, Matija je
doneo odluku da Vladislava, sa kojim se bio pobratimio, nikako ne pusti kui bez darova.
Najpre mu je poklonio itavo pokustvo namenjeno za njegovo ugoavanje (zlatne i
svilene tapiserije to su resile spavae sobe, zlatnom vezene prekrivae za krevete, kao i
ve pominjanu raskonu trpezu). Smatrajui da ni to nije dovoljno, dar je obogatio, kako
kau, pristankom da ekom kralju vrati i dva grada. Beatria mu je poklonila sveani
plat sav izatkan od zlata, kraljevsku odedu, luksuzne krevete i slinu opremu koja je i
dolikovala jednom neoenjenom vladaru. Vrlo bogato darivani su i bavarski i saksonski
glavari, kao i svi ostali plemii iz Vladislavljeve svite. Ono to se kasnije pominjalo sa
posebnim divljenjem bila je injenica da su svi nareeni dragoceni pokloni i sve to je
bilo namenjeno za pruanje gostoprimstva esima ukljuujui tu i onih deset luksuznih
stolova sa veoma skupim posuem zapravo odvojeni iz posebne Matijine riznice za
darivanje, a da su ona njegova viespratna trpeza sa trga i druga oprema ostali netaknuti.
Stoga je uistinu nemogue proceniti realnu vrednost ogromnog i raskonog Matijinog
pokustva.
170
No, trenuci sree i blagostanja u ivotima smrtnika vazda su kratkoga daha. Dok
se, naime, odravao sabor u Olomucu, Turci su, suprotno oekivanjima, sakupili monu i
hitru vojsku te zapovedili invaziju na Ugarsku. Nastojali su da iskoriste Matijino
odsustvo i uee na nareenom skupu koji se odigrao u avgustu kako bi uinili ono to
se do tada nikada nisu usuivali ognjem i maem temeljno opustoili ugarsku teritoriju.
Na ruku turskoj smelosti ila je i strana sua: te godine, naime, sve do pred kraj marta
nije pala ni kap kie koja bi barem malo utolila e suvoj i ispoenoj zemlji. I Gornja i
Donja Ugarska omeene su rekama, jedna Savom a druga Dravom, a tu je i Dunav, te
ovu regiju upravo vodeni tokovi tite od upada Turaka. Meutim, te se godine zbog sue
Sava dala prei na vie mesta. Drava, inae vazda plovna i podesna za brodarenje, mogla
se peke pregaziti. Razlog je naravno bila sua, bez obzira to su sve tri reke u normalnim
uslovima plovne. Turci su pronali izviaa umenog u proceni nivoa vode u Dravi te ga
bogato nagradili za usluge. Najpe je njih 30 000 prelo Savu i stacioniralo se na obali
Drave, a kada su od izviaa dobili uveravanja da je i nju mogue pregaziti, zaputili su se
preko i nasrnuli na Ugarsku. Palili su, pustoili i pljakali sela i gradove, otimali ljude i
stoku doprevi ak do Vavara, tajerske i Rohzburga. Poharavi sve to su mogli, njih
30 000 povuklo se u Bosnu sa ogromnim plenom. Kada je Matiji po zavretku sabora sve
ovo dojavljeno, zapovedio je da svi plemii i vojni zapovednici krenu na Turke, a sam je
napredovao drugom putanjom, drei se uma i lepih pejzaa kako bi se sauvao od
epidemije kuge to je te godine harala itavom zemljom. Takoe je naredio da se Beatria
odvoji od njega i njegove pratnje te uputi u Koevo da se, zbog kontakta sa silnim
ljudima, ne bi i sama zarazila.
Ni u tako tekoj i opasnoj situaciji Matija nije klonuo duhom: jo pre poetka
turskog napada bio je planirao ponovni rat sa Fridrihom upravo zato je i pourio da
potvrdi savez sa ekim kraljem. Fridriha je u vie navrata pismima upozoravao da se
pridrava postignutog dogovora te da isplati 150 000 dukata jer je utanaeni rok bio ve
uveliko prekoraen. ak su i stanovnici Bea uspeli da sakupe prilog od 100 000 dukata
koji su uruili caru, ali je on, pohlepan i tvrdoglav kao i obino, odbijao da novac isplati
Matiji. Stoga je on smatrao da ponovo valja upriliiti sastanak i jo jednom zatraiti
nareenu sumu. No, znajui dobro Fridriha i predviajui da e odbiti da izvri svoju
obavezu, Matija je, jo pre upada Turaka, za svaki sluaj tajno zapoeo sa skupljanjem i
171
organizacijom vojske u Gornjoj Ugarskoj i tajerskoj. Tako, kako smo ve napomenuli, u
novonastaloj situaciji nije ni najmanje klonuo duhom: uopte ga nije straila pomisao da
istovremeno ratuje protiv dva velika i mona vladara. Nije mario za njihov ugled i
poloaj, a snagu mu je dodatno ulivao gnev zbog nepravde i nepotovanja date rei.
Duboko je verovao da e ga sam Bog zatititi jer se u prethodnim tekim trenucima
uverio da On Ugare nikada nije naputao.
Sakupivi, dakle, nove ete uz one koje je ve ranije bio organizovao uputio ih
je na Turke u nadi da e one ne samo povratiti ratni plen, ve i osvetiti sva neprijateljska
zlodela. Pre turskog upada, a zato to od Fridriha nije primio ugovorenu sumu, poslao je
Petra Gereba i Stefana Sepekog u tajersku sa naredbom da izvre opsadu Ptuja,
Rohzburga i Firtenfelda. Nakon napada Turaka, sklopio je primirje sa Fridrihom, a
Stefana i Petra pozvao natrag sa nalogom da snage usmere na Turke. Oni su poli u
poteru za neprijateljem i, budui da ih nisu pronali unutar ugarskih granica, nastavili
dalje sa ciljem da ih kazne za sva poinjena nedela. Logor je konano pokrenut severno
od Jajca i, nakon tri dana putovanja, ugarska vojska obrela se na polju po imenu Greben
gde se i stacionirala. Odatle je u susednu oblast, Vrhbosnu, upueno 16 000 vojnika da
ovu regiju opustoe i opljakaju sa jednakom estinom sa kakvom su Turci pre toga
poharali delove Ugarske. Tu su u Sarajevu, mestu na reci i glavnom centru Vrhbosne,
opseli turskog zapovednika upravo onog to je predvodio pljake po Ugarskoj i
tokom noi uspeli da prodru u grad. Nastao je straan pokolj, itelji, za koje je napad
doao sasvim nenadano, pruali su pomo Turcima u pokuaju otpora, a Ugari su palili
itava zdanja prepuna ena, dece, mukaraca i njihovog imetka. Opustoili su sve pred
sobom dozvolivi krvavom Marsu da zavlada gradom. Neprijateljski komandant uspeo je
da umakne u toku noi te da skupi ostatak vojske rasut po okolnim gradovima i selima,
pa je ubrzo krenuo u poteru za Ugarima koji su, nakon trodnevne pljake, pretovareni
plenom bezbrino hrlili ka logoru u blizini Jajca. Ponovo je nastupila krvava bitka: Turci
su svim silama nastojali da preotmu ratni plen, a Ugari inili sve da ga zadre. Matijini
ljudi nisu plenom pretrpali samo konje, ve su i sami nosili dobar deo, a to im je znaajno
oteavalo kretanje u borbi bukvalno su radije bili spremni da umru nego da ga se
odreknu. Turci su pak, iz iste pohlepe, neustraivo juriali, dobar broj njih ak se borio
golim rukama. Sve bi se ovo zavrilo loe i sramno po Ugare da se u bitku nije umeao
172
odred od 300 hrvatskih konjanika koji su Turke napali s boka. Mislei da se radi o daleko
monijem i brojnijem odredu, Turci su se smesta dali u beg, a nareeni odred odloio je
vojnu opremu, pokupio ostatak plena to je u borbi bio odbaen na zemlju i uputio se za
Ugarima u logor (ovi su, naime, ve bili poeli sa povlaenjem pred neprijateljem kad se
odred konjanika pojavio). Svu teritoriju u okolini koja je bila pod turskom vlau i
prostirala se na nekih 48 km Ugari su opustoili ognjem i maem. Da se ba tada Fridrih
nije ponovo ogluio o sporazum sa Matijom i prekrio primirje napadom na er, ugarski
kralj bi verovatno itavu ovu regiju oistio od Turaka bio je to uistinu pogodan
trenutak. No, razgnevljen carevom tvrdoglavou, Matija je opozvao trupe odatle i sve ih
usmerio na rat sa Fridrihom vrsto reen da i pogine ako treba, ali da se ili domogne
Rimsko-nemakog carstva, ili izgubi Ugarsku. Dovrivi operacije u Bosni, te se zime sa
vojskom uputio u Zagreb kako bi se, to je i ispravno, sa plemiima posavetovao o
problemu Fridriha i njegove nestalnostti i verolomnosti te o koracima koje je u tajerskoj
ili Austriji planirao da protiv njega preduzme. Svi nareeni dogaaji odvijali su se 1479.
godine. Neposredno pre toga preminuo je ore, nadbiskup Kaloki, linost vrlo
ugledna, ozbiljna i dostojna hvale. Na njegovo mesto postavljen je Petar, ovek vispren i
izrazito slobodna duha to se nikada nije libio da zarad istine i javnog dobra neustraivo
postupa u skladu sa sopstvenim principima, ak i kada je to moglo izazvati kraljev gnev.
Na sve je, nakon godina kolovanja u Italiji, bio i vrlo obrazovan. Jo kao deak dopao se
Ivanu od Sredne, tada biskupu, koji ga je primetio zbog inteligencije i talenta, te se
svojski potrudio oko njega i poklonio mu posebnu panju meu ostalim uenicima, a
kada je postao nadbiskup, Ivan je Petru dodelio zvanje kanonika. Izdvojio je takoe
sopstvena sredstva kako bi mladia poslao na usavravanje u Bolonju, a ovaj je sasvim
opravdao zalaganja i oekivanja svog zatitnika. Ubrzo je savladao vetinu govornitva
i briljivo skladanog i onog bez prethodne pripreme a bio je i sjajnog duha, te se lako
istakao meu ostalim Matijinim pisarima i toliko se kralju dopao da ga je zato i postavio
na mesto pokojnog nadbiskupa ora. To je, naime, po ustaljenom obiaju istovremeno i
pozicija linog kraljevog kancelara i sekretara.
U to vreme je pomenuti ore, a nakon smrti Ivana Ernesta i pre no to je postao
nadbiskup, obavljao funkciju dravnog rizniara, te se sada i to mesto upraznilo i vodila
se polemika ko e ga zauzeti. Za funkciju su postojala dva kandidata: Urban, zamenik
173
dravnog rizniara, i Dominik, elnik Stonog Beograda. Obojica su sebi obezbedili
znaajan broj pristalica jer se vrenje nareene funkcije vazda smatralo velikom au. I
jedan i drugi vaili su za mudre ljude dostojne takvog poloaja. Dominik je bio izuzetno
ambiciozna linost, dok je Urban pak bio daleko skromniji i povueniji po prirodi.
Dominik je dobio vie glasova od Urbana koji se drao poniznije, blae i smatrao
sramnim da se pred kraljem pokae kao karijerista. Matiji se daleko vie dopala
skromnost od gladne ambicije, a na sve je dobro znao da je Urban, budui zamenik
rizniara, vrlo obrazovan ovek, umean u poslovima prikupljanja poreza, pa je, uprkos
ishodu glasanja, upravo njega postavio za privremenog dravnog rizniara. On se na
poloaju pokazao vispren, izdrljiv, iskusan, strpljiv, neverovatno ovean i dostojan
kraljevog poverenja, te mu je, poto je prevaziao sva oekivanja, nedugo zatim ova
funkcija dodeljena za stalno. Matija je posebno cenio to je ovaj ovek, tako sposoban i
izvanredan, u potpunosti lien svake oholosti i hvalisavosti, te da je skroman i poverljiv.
Narednih godina postao je zahvaljujui svojoj marljivosti, vrlosti i odanosti do te mere
blizak i mio kralju da je po nagradama za trud, poastima i bogatstvu ostavio sve druge
Matijine saradnike za sobom. I to se vie po drutvenom poloaju uzdizao, to je postajao
jo skromniji, ponizniji i blai. Te su ga njegove vrline, dakle, dovele do funkcije
dravnog rizniara, kako se ona u Ugarskoj zove, odnosno apohrizarija u grkoj verziji,
ili kvestora, kako su tu poziciju imenovali Rimljani. Dominik koji mu je bio
konkurencija, glavar crkve u Stonom Beogradu, dobio je druge poasti, darove i uea u
vanim poslanstvima. Poto ga nisu krasile samo mudrost i pouzdanost, ve i lepo lice i
divan stas, kralj mu je esto dodeljivao ulogu emisara u emu se ovaj pokazao izuzetno
uspean.
Iste godine vojvoda Erkole od Ferare upao je u regije pod vlau Firence i Sijene,
opljakao ih i zauzeo brojne gradove. Francuski kralj Luj uao je na teritoriju Italije sa
Maksimilijanom, vojvodom od Burgundije, i tu vodio neuspene vojne operacije u
kojima je izgubio oko 20 000 ljudi. Ludoviko, brat milanskog vojvode Galeaca Marije
Sforce, proteran je sa Robertom Severinatom u izgnanstvo jer je uz blagoslov enovljana
poveo vojsku te osvojio Tortonu i jo dvadesetak gradova u provinciji Aleksandriji koji
su bili pod vlau Milana, da bi kasnije bio prinuen da ih sve vrati. Firentinci su, nakon
niza nedaa i izgubljenih gradova, bili priterani da sklope sraman i po sebe izuzetno
174
nepovoljan savez sa napuljskim kraljem Fernandom, a to su uinili bez znanja Mleana.
Luj, francuski kralj, uvi za te novosti odbacio je sve druge italijanske saveznike i
zadrao iskljuivo sporazum sa Mlecima. Pir Ahmed, vladar Kermana, porazio je tursku
vojsku na elu sa Mehmedovim sinom Bajazitom i nagnao je u rasulo i beg. Sultan
Mehmed uputio se sa ogromnom flotom na Rodos i tri meseca opsedao istoimeni grad da
bi, izgubivi dobar deo vojske, najzad odustao od zaludnih pokuaja. Pria se da je grad
spasen udom i Boijom intervencijom: tvrdilo se da su sami aneli Isusovi vieni na
nebu kako brane Rodos ulivajui Turcima strah i beznae. Krajem godine, u decembru
mesecu pristigao je u Budim negde u tri nou ovani od Aragona, Beatriin brat,
kardinal i papski legat. Matija ga je doekao pompezno, raskono i uz silne poasti kao
da bezmalo doekuje cara ili papu lino. Sve se orilo od ovacija i aplauza, grad je itav
bio obasjan silnim upaljenim votanicama pomislio bi ovek da je dan, a ne no.
ovani je primljen i ugoen bolje nego to je mogao i usniti, nakon 6 meseci ispraen je
uz bogate poklone, a darivan je i svaki od lanova njegove pratnje. No, toliko o tome,
vratimo se sada naoj glavnoj temi.

VI knjiga

Nedugo poto je Matija iz Bosne pristigao u Zagreb, kraljica mu je krenula u
susret iz Koeva. Plemii su traili da se u Zagrebu odri tzv. kraljevsko suenje, obino
kratak i vrlo neprijatan dogaaj. Glavni uesnici u sporu morali su da, po starom obiaju,
prou ispod dugog koplja. Najpre bi zavaene strane iznosile sluaj, a na kraju bi glava
gubitnika, tj. krivca, simbolino bivala dodirnuta pomenutim kopljem, to je znailo da e
biti pogubljen na licu mesta. Ovakva procedura postojala je jer je dobar broj plemia i
uglednika bio odgovoran za ubistva, potkradanje dravnog novca i svakovrsne iznude.
Jedan od optuenika bio je Ivan Tuz, ali je kralju dojavljeno da se on nee pojaviti na
suenju. Ivan je, naime, dugo uivao veliki ugled zbog svog plemenitog porekla i
bogatstva bio je, tavie, jedan od najmonijih velikaa i Matija je veoma cenio
njegovu mudrost, miljenje i dostojanstvo. Nekoliko godina obavljao je funkciju
dravnog rizniara, no, iz potpuno nejasnih razloga, pao je u kraljevu nemilost te mu je
oduzet dobar broj gradova i utvrenja u Slavoniji i Ugarskoj. Odbivi najzad suenje i u
175
cilju zatite od zavisti i zluradosti svojih neprijatelja, Tuz je sa imetkom i porodicom
prebegao Mlecima. Kau da je sa sobom poneo 60 000 dukata. Mleani su ga zbog
plemenitog porekla i ugleda uvrstili u plemie, te je nadalje iveo sreno i spokojno. Na
nareenom suenju mnogi su loe proli. Sve ovo zbilo se poetkom 1480. godine.
Dok je boravio u Zagrebu, do Matije je dopro proveren glas da je Fridrih ponovo
prekrio primirje i preko Prusije poslao 500 konjanika na teritoriju Gornje Ugarske da
opustoe itavu oblast do grada era. Kralj se poprilino rasrdio i iz Zagreba se sa
vojskom uputio u pravcu Rohzburga. Odatle je nastavio dalje do Marienburga smetenog
u istoj dolini, gradia sjajno utvrenog nadasve zahvaljujui prirodnom poloaju i svega
dan jahanja udaljenog od Rohzburga. Videvi da ga nee lako osvojiti na juri, Matija je
zapovedio da se dovuku bronzani topovi te je zapoeo bespotednu paljbu po bedemima.
Stanovnitvo se opiralo svim raspoloivim sredstvima, no ipak je na koncu podleglo: zid
je sa jedne strane bio znaajno oteen to je Ugarima omoguavalo prodor u grad i nije
vredelo to su itelji neumorno nastojali da poprave nastalu tetu. Kada je grad ve bio
gotov da padne, pojavio se u pratnji Fridrihovih legata Prospero Kafareli, papski izaslanik
i biskup Askolija, ovek estit, plemenitog porekla i veoma obrazovan. Izvinio se zbog
carevih ispada i stao da propoveda sklapanje mira koji se, samo ako Matija pristane, po
njegovim reima lako i brzo dao uspostaviti. Tvrdio je da su napad na Ugarsku zapravo
izvrili neposluni Fridrihovi plemii bez njegove volje i znanja, uveravao da car tei
miru, a ne ratu, da bi na sve izneo i papina preklinjanja da se obustave dalji sukobi koji u
sunovrat odvlae svekoliko katolianstvo. Matija je odgovorio da sve te pozive na mir ne
slua ba drage volje jer mu je savreno jasno da Fridrih ponovo daje lana obeanja, no
da e, iz potovanja prema papi koga je vazda, kako je i red, potovao i uvaavao, uiniti
po njegovoj volji iako unapred zna da e sve to biti uzalud. Usledile su i molbe ostalih
legata, no one na Matiju nisu imale nekog uticaja unapred je odluio da se primirju
povinuje zarad pape, a ne zbog Fridriha. Uslove primirje sastavio je, dakle, Prospero,
biskup Askolija, i odmah se prestalo sa ratnim operacijama. Kralj se sa delom vojske
vratio u Rohzburg ostavivi kod Marienburga samo jedan odred na elu sa Stefanom i
Tetauerom. Opsada nije prekinuta u celosti jer je Matija dobro znao da primirije Fridrihu
slui ne da bi uistinu uspostavio trajan mir, ve da bi u meuvremenu sakupio dodatnu
vojsku.
176
Pregovarai su se sa papskim legatom vratili caru kako bi, pre isteka primirja,
uspeli da izdejstvuju trajni mirovni sporazum. im su zapoeli rad na toj zamisli, odmah
su shvatili da je Matija zaista imao pravo te da Fridrih prua samo prazne rei. Prospero
je u vie navrata pokuao da razgovara sa carem, ali je njihov susret neprekidno odlagan.
Dobio je samo niz lanih izgovora, te je gorko alio to je ugarskog kralja svojom
krivicom liio pobede koja se ve smeila i naveo ga da se sa opremom i vojskom
povue. Nije beao od sopstvene odgovornosti za to to je Matiji naneo ogromnu tetu
time to mu je u Fridrihovo ime obeao mir koji se u realnosti nije ostvarivao. Naime, u
meuvremenu je bio pred Marienburg uputio odred od 2 000 konjanika sa naredbom
Stefanu i Tetaueru da se u potpunosti povuku i pretnjom da e u suprotnom nareeni
odred silom osloboditi grad. Tako je i uinjeno: konjanici su, podigavi logor nadomak
grada, poslali Ugarima glasnika sa zahtevom da se udalje iz Marienburga i jednodnevnim
rokom za povlaenje. Videvi da su brojano nadjaani, Stefan i Tetauer tako su i
postupili, razume se, uz Matijino odobrenje. Kralj je pak, svestan da ga je Fridrih ponovo
nasamario, krenuo ka Budimu, ali je usput svratio i u iklo jer bio primio vest da je
poglavar tog grada preminuo. Umro je, naime, bez direktnih potomaka Mihailo
Gorjanski, poreklom i ugledom nesumnjivo najmoniji ugarski velika, a njegovi
gradovi, vile i drugi imetak automatski su pripali dravnoj blagajni. Matija je putem
legata primio na sebe sva utvrenja pokojnog Gorjanskog. Po povratku u Budim, glavni
Matijin plan bila je osveta za Fridrihove brojne prevare, no ovoga puta odluio je da se ne
bavi diplomatijom, ve da cara nadvlada golim i otvorenim ratom. Meutim, budui da se
nije mogao istovremeno nositi sa dva na svetu najmonija neprijatelja, opredelio se da se
na neko vreme primiri i organizuje. Stoga je nekih 17 meseci proveo u Budimu, ali je
odatle preduzeo niz korisnih i vanih koraka za budue operacije. Sve regije koje su se
graniile sa teritorijom pod turskom vlau obezbedio je vojnim odredima sa ciljem da
spree upade i haranja, a potom je stao da prikuplja najbolje mogue ratnike za napad na
Fridriha.
Dok je, dakle, mirovao u Budimu, ini se da je uspeo da putem legata i gradskih
prefekata puno toga korisnog obavi. U meuvremenu je Ivan iz uvene familije
Frankopana, tiranin ostrva Krka, poznatog i po poznijem imenu Vegla, poeo da ulazi u
ozbiljne nesuglasice sa lokalnim stanovnitvom. Dolo je do ustanka, te su ostrvljani u
177
pomo pozvali Mleane, a na to se prilino rasreni Ivan obratio Matiji, tradicionalnom
zatitniku porodice Frankopana. Kralj je u Dalmaciju uputio kapetana Blaa sa pet odreda
peadije i tri konjike jedinice, a on je, pristigavi na ostrvo, najpre zauzeo grad Omialj,
nekada poznat po imenu Fulcinij, kako bi na toj poziciji utvrdio logor i odatle zauzeo
itavo ostrvo. Matijina ekspedicija na Krk nije bila bez osnova: naime, Martin, Ivanov
brat, zavetao je oporukom, budui da je ostao bez dece, i ostrvo i sve druge svoje posede
ugarskom kralju. Ivan se pak dokopao Martinovog nasledstva bez Matijinog odobrenja i
neprekidno je gravitirao izmeu Venecije i Ugarske, molei as jedne, as druge za
podrku. Doznavi za najnovije dogaaje, u rat su se umeali Mleani kako ostrvo ne bi
ponovo palo pod vlast Ugarske. Ubrzo su se pojavili akomo Venerio i Antonio
Lavretano, zapovednik flote, sa brojnim brodovima sa Korule, a pridruio im se i
Antonio Vinigera iz Venecije sa etiri duge lae. Ovi su odmah poslali upozorenje
Blau da odmah prekine sa vojnim operacijama uz pretnje da e se u suprotnom i sami
umeati u sukob. Stanovnicima Krka uputili su pak poziv na predaju Mletakom senatu
obeavajui im vie nego povoljne uslove. Obratili su se i Ivanu, istiui injenicu da ga
Mleani doivljavaju ne samo kao prijatelja, ve i kao sugraanina senatorskog stalea, te
ga podsetili da je, pre poetka sukoba, enu i decu poslao upravo na sigurno u Veneciju i
pozvali ga, najzad, da mu od njih ne budu vaniji neki tamo varvari. Po prirodi prevrtljiv
i nestabilan, Ivan je konano poklekao te sve svoje posede preneo na Veneciju,
izdejstvovao predaju grada Krka i dozvolio laama da se iskrcaju na ostrvo. Senat je na
ime njegove keri posebnim ukazom izglasao doivotnu novanu pomo od 4 000
dukata, no sve se to ubrzo izjalovilo, te je Ivan na kraju bio primoran da sa porodicom
prebegne u Nemaku gde je iveo u krajnjoj bedi. Kapetan Bla koji je na Krk bio
pristigao sa etiri lae plaio se za sopstvenu bezbednost pri povlaenju, ali je, dobivi
javno garancije da nee biti ugroen, uspeo da se vrati nazad na kopno. Mnogi su Matiji
prebacivali da je ostrvo izgubio zbog nedovoljne zainteresovanosti i sporog reagovanja.
Prialo se da mu je Ivan esto dolazio nudei mu vlast nad Krkom, savetujui da ostrvo
potom samo dodatno vojno obezbedi, a njemu dopusti da zadri gradove u
kontinentalnom delu Dalmacije, no da ga Matija nita nije posluao jer je prezirao Ivanov
nitavni i prevrtljivi karakter. Ostrvo Krk nekada je, naime, pripadalo Veneciji po ratnom
pravu, da bi potom prelo u ruke Rajnera Zene, pripadnika tada slavne lokalne familije
178
ineli, za ije je vlasti bilo osloboeno plaanja poreza. Ova porodica vladala je Krkom
nekih 200 godina, a zatim je, usled brojnih istorijskih previranja, ostrvo pripadalo as
Veneciji, as Beli, Ladislavu, Lajou i drugim kraljevima. No, ako emo pravo, Krk je,
ba kao i ostale dalmatinske gradove, Venecija zauzela sluei se naizmenino nasiljem i
lukavstvima.
Drugi pak dogaaji te iste, 1480. godine, odvijali su se daleko povoljnije po
Ugarsku. U tajerskoj su tokom februara osvojeni brojni Fridrihovi gradovi, meu
kojima Ptuj i Radenci. Ptuj je pao zahvaljujui otrom i odlunom napadu Jakova Seklera
koji je izvrio opsadu i doveo grad pod kraljevu vlast. Sa jednakim arom Stefan, linost
ogromne hrabrosti i inteligencije, zauzeo je Rohzburg. Najpre se sa vojskom uputio u
predgrae i zatraio od lokalnog ivlja dozvolu za prolaz preko dugog mosta kojim se
preko reke stizalo do zidina grada, a sve jer je, toboe, krenuo u pohod na Turke.
Stanovnitvo je, nita ne slutei, dalo pristanak. Stefan je neto pre sumraka sa vojskom
preao most i naloio vojnicima da se na tom mestu ulogore. im je pala no, blokirao je
prilaz mostu i sa obe njegove strane postavio strae, a potom dovukao topove i jo pre
zore zapoeo paljbu po bedemima utvrenja. Stanovnitvo se, iscrpljeno nonom
opsadom, brzo predalo, a tako su iz straha uinili i svi okolni gradovi. Sa jednakim
uspehom odvijale su se i ratne operacije u Transilvaniji.
Pronosio se glas da se kod Smedereva svakim danom okuplja sve mnogobrojnija
turska vojska, ali niko jo nije pouzdano znao koje su joj namere. Na prvi pomen o tome
Matija je obezbedio granice donje Ugarske kako bi spreman doekao neprijateljski nalet.
Putem glasnika naloio je Stefanu Batoriju, vojvodi i namesniku provincije Transilvanije,
kao i Pavlu Kiniiju, poglavaru Temivara i okoline, da usmere svu panju na odbranu
granica budui da e Turci svakog trena pristii. Kralj je takoe angaovao uhode da
pomno prate kretanje neprijatelja iz Smedereva te da se u tom zadatku smenjuju, a ovi su
vrlo temeljno izvrili nareene naloge. I Stefan i Pavle prikupili su ogromnu vojsku.
Nedugo potom dobili su obavetenje od uhoda da se Ali-beg sa 60 000 ratnika uputio ka
Transilvaniji. Stefan je sazvao odrede i pomo odakle god je mogao sakupivi vojsku
sastavljenu od Ugara, Sekelja, Vlaha, Sasa te ivlja svih drutvenih slojeva, a potom je
straama dodatno ojaao utvrenja. Utom je stigla vest da se Ali-beg pribliava granici,
te mu je Stefan odvano krenuo u susret. U meuvremenu se preko kurira uo sa Pavlom
179
obavestivi ga da Turci stiu u Transilvaniju, da im on polazi u susret, a Kiniiju je
naloio da se pojavi neprijatelju sa lea. Tvrdio je da e Turci na taj nain opkoljeni sa
jednim vojvodom spreda, a drugim odstraga zasigurno biti poraeni. Pavle je upravo
tako i uinio pratei u stopu neprijatelja koji nita nije ni slutio: nije, dakle, napadao, ve
se Turcima kretao oprezno iza lea, a ovi su bezbrino napredovali ne pomiljajui na
takvu mogunost. Uavi u Transilvaniju neprijatelji su se, budui da pred sobom jo
uvek nisu videli protivniku vojsku, prepustili pljakama i paljenju. Napredovali su bez
straha kroz prostranu dolinu kojom protie reka Mori palei i harajui usputna sela i
gradove. Nareena ravnica bila je sa obe strane opkoljena planinama sa jedne ba
neprohodnim i visokim planinskim vrhom na kojima je, u ratrkanim seocima,
obitavala vlaka sirotinja. Kako su kroili u provinciju, Turci su opustoili itavu regiju
iznad Erdeljskog Beograda (Albe Julije), a potom sa bogatim plenom nastavili dalje bez
ikakvih smetnji. Pratio ih je Kinii oekujui svakog asa Stefana. Turci su, najzad,
pristigli do Hlebnog polja, mesta koje se na maarskom, upravo po hlebu, zove
Kenjermezi, nekih 40 km udaljenog od Erdeljskog Beograda. Tu su preko uhoda dobili
informaciju da je ugarski vojvoda stacioniran u susednom mestu koje po Sasima nosi ime
Saska Banja (okolina dananjeg Blaa). Na ovim pozicijama i Turcima i Ugarima bilo je
jasno da im je blokiran put za dalje kretanje ukoliko prethodno ne poraze protivniku
stranu. Nastojei da ne gube vreme i ne odlau bitku, obe vojske izale su na Hlebno
polje i podigle logore na jedan i po kilometar jedan od drugog, a kako bi procenile
suparniku snagu i isplanirale pobedniku strategiju. Stefan se pre borbe odluio za
simbolian in veere organizovane umesto priesti kako bi se vojnici malo okrepili,
odmorili i meusobno izgrlili i izljubili uz obeanje da jedan drugog u boju nee
napustiti, niti e se iz njega povui bez vojvodine zapovesti, ve da e se do smrti hrabro
i predano boriti. Sazvavi saborce, Stefan im se ovako obratio:
Mnogi e, saborci moji, unapred osuditi naa stremljenja na propast, odvraae nas od
borbe zbog brojne nadmoi Turaka, no ja smatram da za nas nema nieg preeg i boljeg
od bitke to nam sledi. Mnogi ratuju iz tatine i zarad materijalnog bogatstva, ili po
naredbi slabog i bednog vladara, sve kako bi se dokopali efemernih i bezvrednih zasluga.
Mi se pak borimo za velikog Isusa Hrista, za opstanak svoje vere i otadbine, za svoja
ognjita i svetinje, za ene, decu, sopstveni imetak i spas dua i tela. Drugi zapoinju
180
ratove da bi se tueg dokopali, mi da bismo svoje zatitili. Nemali broj ljudi itav ivot
provede asketski u izgladnjivanju, apstinenciji i najtvrdokornijoj veri, a mi emo kroz
samo jednu bitku postii vie od svih njih. Jedna kap krvi prolivena u ime Hristovo vredi
vie nego sve drugo to smo u ivotu ostvarili. Valja da se ugledamo na uenike i
sledbenike Isusove. ta mislite, zato on meu apostole i blaene nije uvrstio nikog
drugog do one koji su doiveli sudbinu slinu njegovoj? Zato je za svetitelje priznao
upravo muenike i one najportvovanije? Ba kao to uimo iz svetih knjiga i spisa: da
bismo uistinu sledili katoliku veru, valja da telesno propadanje doivljavamo kao sitnicu
nita se po Boijim zakonima ne smatra veim podvigom od linog rtvovanja i
svojevoljnog, strastvenog podnoenja najgorih muka u ime jedine prave vere. Za ta
bismo radije i prolili krv nego za odbranu istine i pobedu nad narodom to sledi zablude
lanog proroka ne priznajui Isusa, jedinog sina Boijeg, gospodara neba i zemlje? Jasno
mi je da su brojni oni koje sve ovo ni najmanje ne dotie. To je delimino tako jer su po
prirodi skueni i manje produhovljeni, a delimino jer ih vie zanimaju ljudske i
zemaljske vrednosti. Ja bih pak voleo da i takvi uzmu u obzir opasnosti, nevolje i propast,
da, ponavljam, propast koja nam svima preti. Jer kamo lepe sree da je sve to sam
nabrojao ishod i kraj naih nedaa naprotiv, to je tek poetak. Ne otimaju Turci ovde,
plemii moji, samo stanovnitvo provincije, stoku i posede, ve vam grabe i sinove, vau
milu decu koju ste odgajali i zarad kojih ste uloili toliki trud i napor. Oduzimaju vam
voljene supruge, vae druge polovine krasne dame, uzor svakolike estititosti i
ednosti. Otimaju imetak u znoju i mukama steen, oduzimaju zasluene poasti i titule.
Otuuju predake bogove i veru bez kojih je besmisleno iveti. Sve to ne vodi smrti kao
osloboenju od svih zala, ve venom ropstvu i nesrei. Strano je i pominjati kakva
nepoinstva, svetogra, grehovi i propast ve naredne noi ekaju nae ene i edne
device ukoliko ih ne odbranimo. Ve ta sramota groznija je od svih uasa koji bi nas
mogli snai. Zar hoete da sluate lelek ena i gledate besciljno tumaranje osirotele dece?
Da ujete jauke zarobljenika to e, ruku vezanih iza lea, koraati u dugoj koloni, zbog
okova nemoni da te iste ruke barem podignu prema nebu i upute usrdne molitve
Svevinjem? Ako ih ne zatitite, molie i preklinjati samo za smrt! Ustanite stoga,
saborci, danas ne ratujete samo za Boga, kraljevstvo i provinciju, ve i za sopstveno
spasenje te zarad toga da Turci i ovo malo toga to je preostalo ne odnesu kao ratni plen.
181
Borite se hrabrije i predanije nego ikada! Ne bojte se brojne nadmoi neprijatelja, vi ste,
uostalom, ve naviknuti da vojujete protiv jaega nikada se i nije dogodilo da Turaka
ima manje no vas, pa svejedno do sada niste beali sa bojnog polja. Hrabrost i prisebnost
nadvladavaju brojnu nadmo, uvaju gola prsa i ine da se, i sa maem pod grkljanom,
borite bez truna straha. Na sve e nam, kako mi je dojavljeno, za nekih sat vremena u
pomo pristii srani Pavle Kinii nadam se na vreme. Drite se, dakle, odvano u ime
Hristovo, jer on nas nikada u borbi nije napustio. Imajte na umu i kakve vas nedae
ekaju ukoliko, ne daj Boe, u boju pokleknete. Posle smrti koja e nekima od vas doneti
olakanje slede bezbrojne muke, veito ropstvo, ponienje i neuvene nesree onima koji
preive. Sve to, saborci, moete spreiti sopstvenom desnicom! Stoga zapnite, dajte sve
od sebe u ime Hristovo, odnesite pobedu i tako spasite svoju decu i ene! Borite se tako
da ili nadbijete protivnika, ili da, ukoliko sudbina drugaije odredi, barem asno poginete
izbegavi sva ona zla to sam maloas nabrojao. Ja u pak biti uz vas u prvim bojnim
redovima i na kraju u ili odneti pobedu, ili biti zvanica na nebeskom piru meu asno
stradalima!
Jedva da je Batori zavrio govor, kad su se vojnici svi odreda podigli na noge i u
borbenom aru zatraili da se odmah objavi znak za poetak bitke. Smatrajui da takvo
raspoloenje valja iskoristiti, vojvoda je bez odlaganja posloio vojsku u bojne redove:
sam je zauzeo poziciju u centru, meu tekom konjicom, u pozadini ostavio odbranu te
ostatak konjice rasporedio na krila. Desno krilo bilo je smeteno tik uz renu obalu, levo
uz planinske obronke. Odredi su se sastojali od Sasa, Vlaha i Ugara, a Sase je ovamo,
nakon to je svojevremeno pokorio teritoriju Ugarske, naselio jo Karlo Veliki, te su oni
ovde obitavali po brojnim gradovima. Upravo oni traili su da budu u prvim borbenim
redovima, a iza njih sledili su Vlasi, pa na kraju Ugari i Sekelji. Tako je Stefan,
pohvalivi sranost saboraca, doekao poetak boja. Turci su pak takoe organizovali
vojsku, u zaleini ostavili tabor sa plenom i vrlo ratoborno krenuli u susret protivniku.
Kau da su u prvom naletu desno tursko krilo odvano doekali Sasi. Borilo se na samoj
obali reke i mnogi su u prvom talasu na obe strane nastradali. Isprva je delovalo da
suparnike vojske ratuju sa jednakim uspehom, no, pri drugom naletu turskog odreda na
Sase, ovi nisu uspeli da ga zadre borei se na nezgodnom nagibu iznad reke mnogi su
pali poseeni, dok su drugi, nemajui prostora za manevrisanje, upadali u vodu i davili se.
182
Ostatak je nekako uspeo da se izvue i pridrui bojnom redu Vlaha. Poto je sada na njih
doao red, Vlasi su nagrnuli na neprijatelje te mnoge usmrtili ili strmoglavili u reku. U
meuvremenu ni Sekelji na levom krilu nisu bili u manje opasnoj poziciji: oba krila
zapravo bila su potisnuta mnotvom Turaka, te su se i Sekelji, ne mogavi da zaustave
prodor, povukli u centar i pridruili tekoj konjici. Vlasi su sa Sasima na desnom krilu
strano nastradali koliko god da su se opirali, nailazili su novi talasi neprijatelja i reka
Mori bila je sva crvena od krvi. Dok se tako teko i muno vojevalo na krilima, vojvoda
je, dok jo nije dolo do toga da se angauje trei bojni red, istupio iz centra napred sa
odredom teke konjice. Pri prvom naletu njegov konj ustuknuo je unazad to je izazvalo
strah i mete u ostatku vojske i ve se pomiljalo na povlaenje u oblinju Sasku Banju ili
u planine. Stefan se saborcima ovako obratio: Zar je nemogue, drugovi moji, da kad se
bori u ime Svevinjeg i Device Marije, bitka katkad i loe pone? Zaboravite na strah i
krenite za mnom to se samo konj uplaio da ga ne rane u boju, a bez konja nam nema
ratovanja. Ja vam tvrdim, a vi mi verujte, danas emo odneti pobedu! Potom je jo
odlunije nasrnuo na Turke i tako podigao moral vojnicima. Do te je mere munjevito
juriao da je u prvom naletu sasekao itav vodei red neprijatelja. Douvi za to, Ali-beg
je spojio etiri odreda sa ciljem da opkoli Stefanov centar i urui ga. Bespotedna borba
uspostavila se ponovo i na krilima te se zametnula takva bitka da vie nije bilo nikog ko u
njoj nije uestvovao: kapetan se ogledao sa kapetanom, veteran sa veteranom. Stefan se, a
i on i konj bili su ve 6 puta ranjeni, naao u bezizlaznom poloaju koliko god
neprijatelja uspevao da posee, stalno su iznicali novi.
Dok se on tako zlopatio nemajui vie ni mogunosti za povlaenje, sa planinskog
vrha pristigao je Pavle u centru teke konjice, sa barjaktarima na krilima. Opazivi odmah
Turke, sjurio se galopom ka njima uz povike i vojne trube te ih tako snano pritisnuo s
lea da su pri prvom juriu mnogi poginuli. Dok im se do tada inilo da e zbog brojne
nadmoi zasigurno odneti pobedu, sada vie ne samo da nisu verovali u pobedu, ve im je
delovalo i da su brojno nadjaani. Pavle je opasan dvostrukim maevima rikao poput lava
kosei neprijatelje pred sobom; svi su pred njim beali, a on je as bespotedno sekao
Turke uz bojne poklie, as bodrio saborce viui iz sveg glasa kako bi ga uli i oni to
su, na ivici snaga, posustajali. Videvi da je Svevinji na njegovoj strani i da se Ugarima
smei pobeda, povikao je koliko ga je grlo nosilo probijajui se kroz borbeni mete: Gde
183
si, Batori, najistiji primeru vrline, gde si, branitelju vere i primeru doslednosti? Gde god
da si, molim te, javi se. To sam ja, Pavle, ratnik za otadbinu i u dobru, i u zlu! Stefan je
pak shvatio da je Pavle stigao na vreme, i to vie po tome to je neprijatelj ustuknuo nego
jer je uistinu uo rei Kiniijeve, pa mu je, ve iscrpljen, ranjen crven, dodue, vie od
dumanske no od svoje krvi i usred silnih leeva, ovako odvratio: Tu sam, Pavle, tu,
jo sam iv! Ba kad nam je pretila najvea propast, doao si, zatitnie katolike vere i
domovine! Poto ga je usred borbe jedva uo, Pavle je odgovorio: Ako si iv, onda
imaj nadalje vere i znaj da je u ovoj bici Bog sve vreme uz nas! Nedugo potom pritekao
je Stefanu u pomo opkolivi neprijateljski odred sa kojim se vojvoda borio i tako ga
spasio sigurne smrti. Sve to samo je ulilo dodatni ratniki ar Ugarima. Shvativi da su i
spreda i straga blokirani, Turci su se dali u beg na oblinje planine i klance ostavljajui
tabor i plen za sobom. Ugari su ih gonili i preko nanezgodnijeg terena dok se u dolini jo
uvek estoko borilo. Nita manje srano vojevalo se i po planinama jer, dok su Turci
tamo grabili glavom bez obzira, metani meu ugarskim vojnicima budui vrsni
poznavaoci terena blokirali su im sve izlaze, te su ovi nesrenici spasavajui gole
ivote bili primorani da bee po najgorim strminama. Mnogi su pohvatani i nemilosrdno
poseeni u klancima. Drugi deo uspeo je da umakne ali ih je ve sutradan, dok su
izgubljeni tumarali, ubila gnevna rulja lokalnih seljana. Trei su pak ranjeni i izgubivi
mnogo krvi nastradali od gladi i iscrpljenosti. Svi pohvatani na planinskim obroncima
mahom su odmah usmreni, zarobljena je tek nekolicina koja je, zbog gospodstvenog
dranja i odee, mogla doneti bogat otkup. Ali-beg se preruio te uz pomo nekog pastira
pronaao zaklon u umi gde je, u malenoj kolibi, i prenoio. Kada je svanulo popeo se na
konja i ovako obratio pastiru: Idi, sada, lepo vojvodi i obavesti ga da si noas ugostio
nikog drugog do Ali-bega! Potom se galopom udaljio. Poto je turska vojska najzad
razbijena, Ugari su se uputili u neprijateljski tabor, opljakali odatle sav plen i oslobodili
zarobljenike kojih je tu bilo od oba pola i svih moguih uzrasta. Ovi su uz ovacije
doekali oslobodioce ljubei ih i zahvaljujui im kao svojim spasiocima. Kada je
konano trubom oglaen kraj bitke, svi su se okupili na bojnom popritu.
Pavle je u snanom naletu radosti zbog pobede, iako je bitka bila teka i krvava,
odluio da sa Stefanom, vojskom i svetenstvom veera tu, meu leevima: ve je padao
mrak i bilo je kasno da se vrate u logor, a sa sobom su imali velike koliine hrane i vina
184
kojih su se dokopali u neprijateljskom taboru. Na popritu bitke postavljene su, dakle,
trpeze dok su okolo u ogromnom broju leala trupla bukvalno gde god da se ovek
okrene u krugu od oko 3 km, naleteo bi na telesinu. Nakon to je iznesena hrana na
stolove, vojnici su se pruili kraj njih i vino i obrok ubrzo su ih sasvim okrepili i razgalili.
Sa njima su obedovali i brojni doskoranji zarobljenici to su nakon bitke takoe
uestvovali u pljakanju turskog logora. Za veerom se orila vojnika pesma i na licu
mesta skladali su se stihovi u slavu pobede i dvojice vojvoda, a kad ih je vino dovoljno
ugrejalo, vojnici su skoili na noge i zaplesali. Jo uvek naoruani igrali su uz opte
ovacije i oduevljenje, trudili se da no uine to nezaboravnijom izazivajui osmehe
odobravanja prisutnih. Traili su i od Pavla da im se pridrui, a on je ustao i stao u samu
sredinu razigranih plesaa. Sa zemlje je zubima, ni najmanje se ne pomaui rukama, sa
hrpe neprijateljskih leeva podigao dva trupla i tako ih drei ustro zaplesao dok su ga
ostali posmatrali vie sa divljenjem nego smejui se. Tako je upriliio saborcima prizor
dostojan Herakla. Cele noi se veselilo, niko nije ni oka sklopio. Sutradan su se Pavle i
Stefan trijumfalno vratili u Erdeljski Beograd izdavi pre toga nareenje da se sa poprita
uklone i sahrane tela palih sadrugova. Po Stefanovom posebnom ukazu izdvojena su
sredstva za ukop poginulih i podizanje kapelice u kojoj se kasnije svake godine odravao
pomen u njihovu ast. Neprijateljska trupla poslagana su pak u niz hrpa i tako ostavljena
kosti im se i danas tamo mogu videti. Stradalo je 8 000 Ugara i oko 30 000 Turaka, a
njihovi su leevi ostali razasuti i po planinskim obroncima. Iz reke je izvueno blizu 2
000 tela poginulih Sasa i Vlaha. Matija, koji je do tada bio veoma zabrinut za ishod
dogaaja u Transilvaniji, primio je vesti o pobedi sa velikom radou. Neizmerno se
zahvaljivao Svevinjem to je vazda uvao Ugare i iao im na ruku. Obiao je sa
kraljicom sve mogue crkve i organizovao masovne molitve-zahvalnice u ast pobede u
tajerskoj 16. februara, kao i u ast krupnog trijumfa u Transilvaniji pre toga.
11. maja iste godine je ovani, kardinal Aragona, koji je neto pre toga pristigao
u Ugarsku po papinom nalogu, u Ostrogonu od Matije primio zvanje nadbiskupa.
Meutim, budui da je njegov prethodnik Ivan Aleman jo uvek bio iv i obitavao na
Fridrihovom dvoru te na sve naine nastojao da, oslanjajui se na autoritet samog Rima,
ospori ovakvu Matijinu odluku, konaan sud preputen je Ostrogonskom kolegijumu.
Upitan zato se tako olako odrie kraljevske titule i zvanja nadbiskupa, ovani je,
185
aludirajui na kardinala Gabrijela koga nije mogao da smisli i za koga je znao da je
kraljev miljenik, odgovorio da mu i bez toga veoma smeta praina to se die dok
Gabrijel hoda u svojoj monakoj rizi sa skutima to se, poput enskih haljina, neprekidno
vuku po zemlji. etiri godine docnije po odluci kolegijuma ovaniju je ipak dodeljena
sporna titula nadbiskupa. Ova godina takoe je ostala zauvek zabeleena kao vana za
stanovnike Apulije i Solenta.
Naime, turska flota preduzela je plovidbu iz Valone, stare luke i brodogradilita,
te je iskrcala vojsku od 20 000 ljudi kod Otranta, grada koji je zahvaljujui starom
mirovnom sporazumu dugo bio poteen bilo kakvih napada. Turci su sada udarili na
njega, zauzeli ga nakon 17 dana opsade te nemilosrdno poubijali svo stanovnitvo. Nisu
tedeli ni ene, starce i decu, pred oltarima su usmrivali popove, prvosvetenika su ivog
odrali poinili su, jednom reju, sve zamislive i nezamislive zloine i zverstva. Potom
su spalili i opustoili okolna naselja vodei u ropstvo sve koje su usput zarobili. Unitili
su Vieste, drevni grad u Garganu, te poharali itavu regiju u opsegu od oko 80 km. Stoga
je Alfonso, vojvoda od Kalabrije, obustavio operacije tzv. Etrurskog rata, sakupio svu
moguu vojsku i pomo te se uputio u Apuliju sa ciljem da povrati Otranto. itava Italija
bila je u strahu, mnogi su razmiljali o emigraciji, ak je i papa imao ideju da napusti Rim
i svako malo najavljivao je da e se povui u Narbonsku Galiju. Italijanska vojska bila je
uasnuta turskim upadom i neuobiajenim zverstvima ne usuujui se na otvoreni okraj
jer je slutila da e je neprijatelj nadvladati. Kralj Ferdinand potraio je pomo od zeta i
Matija mu je poslao dva mona konjika odreda na elu sa kapetanom Blaom i Janoom
Naem. im su kroili u Italiju i douli za opsadu Otranta, ovi su, pristigavi u
Ferdinandov logor, istog trenutka hteli da nasrnu na Turke kako bi Italijanima pokazali
silu i sposobnost Ugara. U prvom naletu zauzeli su dobro utvreni toranj vodovoda koji
su kod gradskih kapija, u blizini izvora, Turci podigli i obezbedili ga dodatno straom.
Na obe strane poginuli su brojni vojnici. Ovaj uspeh zauzdao je smelost neprijatelja i oni
se vie nisu usuivali na dalja osvajanja. Naredne godine, malo nakon dolaska ugarske
pomoi, Alfonso je uz velike gubitke u ljudstvu uspeo da 14. avgusta povrati Otranto.
Iste godine francuski kralj Luj sklopio je primirje sa Maksimilijanom kako bi
nesmetano poslao 30 000 vojnika u Burgundiju sa zadatkom da osvoje Dover, no
stanovnici grada ne samo da su odbili njihov napad, ve su i unitili Lujeve odrede. Vrlo
186
rasren, francuski kralj je sakupio nove snanije ete te sravnio Dover sa zemljom. U
Modruu je pak preminuo Stefan Frankopan, prvak meu glavarima grada Senja, ovek
izuzetno estit i poboan. Za sobom je ostavio sina Bernardina, neobino odvanog i
otresitog. U osamdesetoj godini umro je u Firenci Franesko Filelfo, najvei na
poznavalac grkog i latinskog jezika, ostavivi za sobom brojna knjievna dela. Kleda
Korijandrul, zapovednik flote, napao je u toku svoje vojne kampanje na Peloponezu
oblast oko Tiridskog zaliva (Magnae Rupes, Cavo Grosso) to nadvisuje rt Tenaron te
uspeo da porazi i odatle protera Turke oduzevi im utvrenje po imenu Maina. Nareene
godine Ugarskom je harala strana kuga.
Matija je sve ovo vreme proveo u Budimu. Sklopio je primirje sa Fridrihom kako
bi se posvetio borbi sa Turcima. Poesto je slao namesnika grada Jegra da sa carem
pregovara o postizanju trajnog mira, no to mu nikako nije u celosti polazilo za rukom.
Naime, dotini namesnik uzdigao se do ina kardinala, pa je neretko putovao u Rim i
uzeo aktivnog uea u ratu u Apuliji tako to je kao legat bio upuen u Otranto i stoga je
sasvim zapostavio pregovore sa Fridrihom. Dodue, pre no to je napustio Ugarsku po
Matijinom nalogu predao je kraljevski peat Petru Kalokom. Ni postignuto primirje,
meutim, Korvinu nije bilo ni od kakve koristi: kad god bi krenuo ka Bosni da se
obrauna sa Turcima, odmah bi do njega stizale vesti da su Fridrihovi velikai ponovo
napali Ugarsku.
Naredne pak, 1481. godine, careva vojska izvrila je opsadu Matijinog grada
Hajnburga smetenog nadomak Bratislave. Kralj se vrlo rasrdio i uputio jednog
pouzdanog i ratnoj vetini vinog vojnog zapovednika po imenu Pandoble, inae brata
ekog plemia Jaroslava, sa zadatkom da razbije Fridrihove opsadne trupe. On se, dakle,
kriom uputio ka gradu dok neprijatelji nita nisu ni slutili. Ve se bilo uveliko smrkavalo
i carevi vojnici leali su bezbrino unaokolo uz postavljene trpeze pijui vino. Pandoble
je na njih sa najbrom konjicom nasrnuo s lea i smesta je u logoru nastao ogroman
mete. Onako zbunjene i isprepadane Ugari su veinu odmah usmrtili krv je liptala na
sve strane po jastucima na kojima su do maloas leali obedujui. Oni okretniji pak nisu
imali ni vremena ni prilike da se late oruja i organizuju u kakav-takav bojni poredak te
je sve vie liilo na optu beaniju nego na bitku. Ugari su begunce najpre gonili, no
ubrzo su zbog potpunog mraka odustali i vratili se u osvojeni neprijateljski logor
187
oslobodivi tako Hajnburg dalje opsade. Kraljica Beatria takoe je, uzdajui se u svoje
prijateljstvo sa njim, esto pisala Fridrihu i slala mu legate sa molbama za sklapanje mira,
ali sve je to ostalo bez ikakvog rezultata jer car nije pruao nita drugo do lana obeanja.
Iz navedenog nije teko zakljuiti koliku je tetu ne samo sebi i Ugarskoj, ve i
svekolikom hrianstvu Fridrih naneo svojom tvrdoglavou.
Ove, 1481. godine iznenada je, nakon silnih zverstava i zloina poinjenih po
itavom svetu, 3. maja umro sultan Mehmed. Vladao je 27 godina, 11 meseci i 5 dana, a
postojala je sumnja da je zapravo bio otrovan. Ostavio je za sobom dva sina starijeg
Bajazita i mlaeg Dema. Kada se vest o sultanovoj smrti rairila, u Carigradu su nastali
ozbiljni nemiri i narod se podelio na dve struje. Pobedile su Bajazitove pristalice i izvrile
pritisak na kraljevia da se odmah vrati iz Karamana i bude zvanino proglaen za
sultana. On je tako i uinio te je, vrativi se u Carigrad 17. maja, doekan kao novi turski
vladar. Saznavi za te dogaaje, Dem se usmerio na zadobijanje vlasti u azijskom delu
Turskog carstva kako bi tako jedan brat upravljao Evropom, a drugi Azijom, no sve se
zavrilo znatno drugaije nego to je planirao. Dem je najpre napustio Asiriju te zauzeo
grad Bursu u Bitiniji, no Bajazit je na to, ne trpei da ima rivale, pristigao u Aziju gde je
porazio i u beg naterao bratovu vojsku osvojivi na taj nain vlast i u ovom delu Turske
imperije. Matija je pak tako dobio idealnu priliku da deluje, pa je brzo sa svih strana
sakupio vojsku i pomo sa ciljem da povrati Meziju, Dakiju i Ilirik. Taman je bio sa
trupama krenuo u pohod, kad mu je stigla tuna vest da je jedan od Fridrihovih velikaa
napao i opustoio gornju Ugarsku. Kralja je duboko potreslo i pogodilo to zbog
Fridrihove veite prevrtljivosti gubi ovako sjajnu ansu da se obrauna sa Turcima. Elitni
otomanski odredi bili su u to vreme opsednuti kod Otranta, a oni su inili najsnaniji deo
turske vojne sile. Carigrad je pak bio podeljen graanskim sukobima oko naslednika
trona. Vojvoda Nikola Gingi, koji je svojevremeno izgubio vlast nad Makedonijom,
iskoristio je trenutak da je povrati od Turaka. Isto je uinio i Ivan Crnojevi: ponovo je
uspostavio vlast nad abljakom, uz dogovor sa Bajazitom da mu ipak isplauje godinji
danak. Nareene godine, a kako smo ve pomenuli, Alfonso je, douvi za Mehmedovu
smrt, sa svojim i ugarskim etama uspeo da zauzme Otranto. Turci su se predali i veina
je zavrila kao veslako roblje na galijama. Izgubivi, dakle, zbog Fridriha ovako
pogodnu ansu, Matija se veoma besan sasvim usmerio na to da mu se osveti. Najpre je
188
sve ugarske regije koje su se graniile sa Turskom dobro utvrdio te obezbedio kako ga
eventualni problemi ovde ne bi ometali u sprovoenju plana. Sklopio je savez sa
Stefanom, vojvodom Vlake, nekada poznate po imenu donja Mezija, i time znatno
oslabio pozicije Turske i u gornjoj Meziji. Potom je pozvao Ivana Kastriota,
Skenderbegovog sina, i druge plemie koje su Turci svojevremeno potisnuli iz Ilirika da
se vrate i preuzmu oinske posede. Svog uraka Ferdinanda, poto je ovaj odustao od
osvajanja Valone, podstakao je da lukavstvom zauzme Himaru i tako dodatno zaokupi
Bajazita. Ipak, sultan je od Matije uspeo da preotme Risan i to su ujedno svi dogaaji iz
te godine koji bi bili vredni pomena.
Naredne pak godine Matija je odluio da osvoji Hajnburg, grad na granici
Austrije i Ugarske, nekih 16 km udaljen od Bratislave i smeten na planinskom visu
iznad Dunava: na uzvienju uzdie se nepristupana tvrava, najupeatljivija i nalepa u
itavoj Austriji i Ugarskoj, dobro obezbeena Fridrihovim trupama. Na nekih pak dva i
po kilometara odatle lei gradi Bruk. Matiji je kao iskusnom vojnom strategu bilo
savreno jasno da nee moi nesmetano da ratuje u Austriji ukoliko prethodno ne zauzme
Hajnburg tek po njegovom osvajanju stekao bi pogodno uporite za dalje ozbiljne vojne
operacije. Rat je tako zapoeo ovim izrazito tekim zadatkom. Najpre se uputio u
Bratislavu i odatle 28. juna poslao vojsku na Hajnburg, dok je sam podigao logor nekih
16 km odatle. Imajui na umu da mu je Hajnburg jedina odbrana i da bi nakon njegovog
pada itava Austrija bila ranjiva, Fridrih je, douvi za opsadu, odmah u susret Ugarima
uputio 3 000 konjanika uz obeanje stanovnicima da e ubrzo stii i dodatna pomo. Po
primanju vesti da se careve ete blie, u ugarskim redovima nastala je panika. Stefan
Sepeki i Tetauer, zapovednici konjice, krenuli su pred neprijatelja bez bornih kola i
veine opreme. Bitka se zapodenula kod Bruka i u prvom naletu poginulo je dosta ljudi sa
obe strane. No, budui brojno nadjaani vojska im se pre mogla nazvati borbenom
izvidnicom Ugari su ubrzo bili potisnuti i naterani u beg. Za njima su se u poteru dali
carevi konjanici. Vojvoda Stefan, vazda odvaan i prezriv spram kukaviluka, pokuao je
da organizuje razbijenu vojsku u kakav-takav red, zazivao je begunce natrag i priskakao u
pomo onima u najkritinijoj poziciji. Dok je tako bezuspeno dovodio ljude u red, bio je
zarobljen. Razoruali su ga i u pratnji dva straara uputili ka Bruku, a ostatak Ugara se
razbeao. Iskoristivi pogodan trenutak, Stefan je oteo ma levom uvaru, posekao
189
obojicu te se, istrgavi se tako iz njihovih ruku, zaputio u logor. Tamo ga je doekao
ostatak vojske koji je takoe uspeo da umakne neprijatelju, uz estitke i olakanje to je
tako sreno sauvao ivu glavu. Matija se bio, primivi vest o najnovijim dogaajima,
takoe sa dobrim delom vojske povukao nadomak Bratislave gde je svakako bilo
bezbednije. Nakon to je doznao da je samo neznatan broj Ugara zarobljen, a da je
ostatak sa Stefanom uspeo da se dokopa logora, kralj se dao u jo bespotedniju opsadu
Hajnburga. Zapovedio je da se iz Budima dovezu topovi, posebno jedan neobino velik,
takav da ge je na kolima jedva mogla s mesta pomeriti zaprega od 80 konja. Sa ovom
opremom pribliio se gradu, probio bedeme i kule te na taj nain omoguio ulazak u
Hajnburg. U toku noi stanovnitvo je popravilo zidine i podiglo dodatni nasip odmah iz
njih. Matija je pak, odasvud dovlaei upotrebljivu grau, podigao tri vojna logora oko
grada kako bi ga sasvim blokirao i spreio dotok eventualne pomoi.
Preko tajnih glasnika Fridrih je obaveten o istrajnoj i bespotednoj opsadi
Hajnburga. Bilo je vio no jasno da e se stanovnitvo predati ukoliko mu se brzo ne
priskoi u pomo. Tri meseca kasnije car je poslao 10 000 konjanika sa zadatkom da
razbiju opsadu ili da, ukoliko im to ne poe za rukom, barem doture iteljima grada hranu
i dodatnu vojsku. Fridrihove ete postupile su po nareenju i pojavile se pred Ugarima u
suton. Prethodno su na isto mesto pristigla tovarna kola i oprema, a kako bi bi od Ugara
ostala sakrivena stvarna sila Fridrihove vojske. U logoru je namerno vladala tiina i
tinjalo jedva jedno svetlo, a svuda su okolo postavljene strae. Ipak, izmeu
neprijateljskih tabora bilo je taman dovoljno prostora za efikasni topovski napad. Matija
je pak svoje ljude rasporedio tako da sasvim blokiraju prilaz gradu, a topove je odvratio
od bedema i usmerio ih ka protivnikom logoru ostavivi samo jedan deo ljudstva da
nadgleda opsednuti Hajnburg. Iako sa daleko manje saboraca, kralj je zbog neprohodnosti
terena te obilja topova i municije bio u tako dobroj poziciji da se mogao odbraniti i od
brojnijeg neprijatelja. Nemci su u toku noi istraili sve prilaze gradu, bezuspeno
napadali straare pokuavajui da ih potisnu, no na kraju su odustali i vratili se u logor.
Kada su se Fridrihove trupe onako iznenada pojavile, u susret im je izaao jedan vranski
templar sa konjicom te je mnoge posekao i zarobio nagovarajui Matiju na otvoren
okraj. On se pod punom opremom popeo na konja i zapovedio da se razviju kraljevski
barjaci. im je to i uinjeno, zastave su zbog vetra zaleprale direktno u pravcu
190
neprijatelja i vojnici su, protumaivi to kao sudbinu i povoljno znamenje, insistirali da se
im pre stupi u boj. Pri pokuaju da se u toku noi priblie ugarskom logoru neprijatelji
su sve vreme su bili pod topovskom paljbom, pa su se ranom zorom odluili na povratak
u svoj tabor da ne bi dalje gubili vreme. Pri povlaenju su borna kola sa topovima drali u
zaleini kako bi se lake odbranili u sluaju napada. Kada su, dakle, Ugari videli da se
Nemci povlae nakon neuspeha da priu Hajnburgu, mnogi su bili miljenja da treba
krenuti u poteru za njima. Despot Vuk, prekaljeni ratnik, smatrao je pak da nije pametno
zapodenuti otvorenu bitku zbog brojne nadmoi i ozbiljne vojne opreme protivnika.
Svejedno, mnogi su se Ugari ogluili o kraljevu zapovest i pojurili za Nemcima to nije
imalo ba povoljan ishod. Nemoan da se uzdri, poteri se pridruio i kapetan barjaktara,
Franjo Aristo. Sledio je sa konjicom Nemce sve do Bruka i u jeku bitke bio proboden u
rame. Isto je uinio i Mojsije od Buzle takoe zavrivi sa tekim povredama. Budui da
im itelji Bruka nisu pruili gostoprimstvo iz straha od eventualne opsade i gladi, Ugari
su se smestili u predgrau. Na kraju su se vratili u kraljev logor otevi od Nemaca 20
bornih kola i raznoraznu vojnu opremu. Matija je sad jo odlunije opseo Hajnburg,
topovska paljba nije prestajala danima i bedemi su konano probijeni. itelji su se,
izgubivi svaku nadu u Fridrihovu pomo te prestraeni od gladi i oskudice, najzad sami
predali. Grad je zauzet 30. septembra, a mnogi tvrde da je kralja ova kampanja kotala
200 000 dukata. Predaju same tvrave, koja bi se, dodue, odrala jo par dana u odbrani,
Matija je pak izdejstvovao plativi prefektu grada iznos od svega 3 000 dukata.
Gotovo istog meseca, a nakon to su turski odredi iz Smedereva krenuli u napad i
pljaku po Ugarskoj, kod Beeja su se sa njima sudarili Pavle Kinii, despot Vuk, Petar
Doci i drugi Matijini plemii. Zapodenula se bitka u kojoj je Pavle predvodio desno, a
Vuk levo vojno krilo. Ova dvojica hrabrih ratnika uspeli su da opkole neprijateljske trupe
i, budui da nije bilo prostora za povlaenje, primoraju ih na bespotednu borbu, a to im
je ve otvaralo ansu za sigurnu pobedu. Turci su svim silama nastojali da se odbrane i
bilo je gubitaka na obe strane, no Ugarima su ubrzo u pomo iz zaleine priskoili
dodatni odredi. Zaela se jo ea borba u kojoj je teka konjica nagrnula na neprijatelje
poput vodene stihije te su se ovi najzad dali u beg. Ugari su ih sledili uz uasan pokolj
dok se nisu povukli nazad u Smederevo. Poginulo je 3 000 Turaka, uz znaajan broj
ranjenih i zarobljenih, a stradalo je i 500 Ugara. Veliki deo ratnog plena Pavle je kao
191
svedoanstvo o zadobijenoj pobedi poslao Matiji, dok je drugi deo nadasve barjaci i
vojna znamenja bio izloen u crkvama.
Izgubivi Hajnburg, grad koji se s pravom zvao bedemom Austrije, Fridrih je
utvrdio i trupama obezbedio druga uporita poput Bruka, neprijateljima najblieg grada,
te Kornojburga, znaajnog centra gornje Austrije. Matija se pak, ne gubei vreme na
opsadu Bruka, sa dodatnim entuzijazmom uputio direktno ka Beu gde je douo da
Fridrih boravi. Odluio se da osvajanjem okolnih naselja postepeno zavede teror i najzad
se dokopa austrijske prestonice. Zauzeo je, dakle, osam oblinjih mesta pre svega
gradi Sveti Vito, potom Baden i druge. Ustremio se potom na tajersku i sa vojskom
krenuo u Nojnkirhen, grad nekih esnaestak kilometara udaljen od Bekog Novog Mesta
te je, ostavivi ovde deo vojne posade, pristigao u opron. Odavde se sa nekolicinom
odreda upustio u opsadu oblinjeg utvrenja Keseg. Nakon to ga je sa lakoom zauzeo,
vratio se u opron i tu se zadrao nekoliko dana. Odatle bi svakako bio poao u direktnu
opsadu Bea da mu vojnici i konji nisu bili izmodeni od borbe te da je imao dovoljne
zalihe hrane i drugih potreptina. Budui da je na sve uveliko zazimilo, odluio je da se
vojskom ipak vrati u Ugarsku. Iz oprona se zaputio u Tatu gde je proveo dobar deo
Velikog posta, odmorio se i okrepio, a potom se 13 dana pre Uskrsa obreo u Budimu.
To su, dakle, vani dogaaji te godine. Naredne su pak osvojeni brojni gradovi, a
pomenuemo ih hronolokim redom. Najpre je zauzet Bruk, znaajan grad na granici
Ugarske i Austrije koji je Fridrih bio dobro utvrdio te obezbedio vojnim posadama u nadi
da e njegova opsada iznuriti Matijinu vojsku koliko i osvajanje Hajnburga. Svako ko
krene iz Ugarske u Austriju jednostavno mora da svrati u Bruk kako bi se snabdeo
dodatnim namirnicama i pratnjom za dalje putovanje. Matija je u opsadu Bruka poslao
Stefana Davida Hazija sa elitnim jedinicama i oni su pristupili zadatku. Grad je bio
osiguran ne samo vojskom, ancem i bedemima, ve je imao i nepristupanu tvravu
smetenu u dolini, dodatno zatienu renim tokom. Opsada je zapoeta na prolee i
pokazala se kao vrlo mukotrpna: Ugari su u vie navrata pokuali da osvoje grad,
pribliili su topove zidinama, uspevali ak da preplivaju anac i zametnu bitku pokraj
samih bedema, ali Bruk se nikako nije dao zauzeti. Mnogi su nastradali od kie kamenja
kojom su bili zasuti u pokuaju da se uz pomo merdevina uzveru uz zidine. Ve je tekao
etvrti mesec od poetka opsade, kad je David, besan i ponien, odluio da pojaa
192
pritisak i svim silama se obrui na Bruk. Organizovao je vojsku u bojni red i, nakon
znaka za poetak juria, uspeo da se prvi popne na zidine, sve psujui dotadanji
kukaviluk i nesposobnost saboraca. Njegov hrabri primer obodrio je vojnike i oni su
nagrnuli napred dok su ih itelji grada zasipali kamenjem. Ovima su pak Ugari uzvratili
kiom strela i zaela se bespotedna borba. Najzad su topovima probijene zidine te tako
stvoreni prilazi u grad, no njih su blokirali stanovnici, pa se upravo tu izrodila najea
bitka. Nastao je opti pokolj borilo se sve dok Matijini ljudi konano nisu uli u Bruk.
Najpre su bez skrupula pustoili sve oko sebe da bi se ubrzo ipak savladali i stiali bes.
Preostalo je bilo osvojiti jo tvravu koja se jo uvek drala. Nakon dodatnih mesec dana
opsade i ona se 38. dana predala zbog nestaice hrane. Ova godina, dakle, ostae
upamena po osvajanju Bruka.
Naredne pak, 1484. godine, usledila je mukotrpna opsada Kornojburga koja je
zbog vanosti s pravom obeleila tu godinu, ba kao opsada Bruka prethodnu. Bilo je,
naime, nemogue osvojiti moni Be ukoliko se najpre ne zauzmu preostali gradovi u
regiji. Be se dao slomiti tek potpunom izolacijom trebalo je blokirati ga kulama nad
Dunavom sa svih strana i prekinuti mu dotok hrane i pomoi renim saobraajem. David
je, dakle, po Matijinoj zapovesti krenuo na Kornojburg sa istim onim elitnim jedinicama.
Pre nego to je pao Bruk, Pandoble, uveni kraljev konjiki kapetan ekog porekla,
osvojio je bio Klosternojburg, te uspeo da, plativi prefektu grada visok novani iznos,
izdejstvuje predaju Sankt Peltena. David je Matiju obavestio da je Fridrih tako dobro
utvrdio Kornojburg i opremio ga svakolikom opremom da e za njegovo osvajanje biti
neophodna dodatna vojska, pa mu se nedugo zatim pridruio i odred eha. Potom je
zapoeta intenzivna opsada, unaokolo su podignute brojne opsadne kule sa vojskom, ali
su i itelji grada pruali veoma ilav otpor. Sa svih strana letela su topovska tanad i
kamenje, strae su branile prilaz gradu, a Ugari su dovukli topove do samih bedema te ih
najzad probili i oslobodili nesmetan prolaz. Stanovnici Kornojburga izgradili su pak
iznutra nasip od nabijene zemlje i tako zakrpili oteene zidine. U toku noi iskopali su i
dodatne ance kako bi spreili neprijatelje da prodru u grad. Douvi za ovako
bespotednu opsadu, Fridrih je pred Kornojburg poslao uvenu nemaku jedinicu da
razbije Matijine trupe. Regrutovao je, tako, vojsku Norika i Vindelika te ih uputio na
Ugare im pre je mogao. Kada se proneo glas o skorom dolasku Fridrihovih ljudi, David
193
je deo vojske ostavio da nadgleda dalju opsadu Kornojburga, a sam je sa drugim delom
krenuo dumanima u susret. im su ugledale jedna drugu, neprijateljske vojske nasrnule
su jedna na drugu. U prvom naletu borilo se sa jednakim arom, mnogi su na obe strane
poginuli pri poetnom juriu sa uzdignutim kopljima. Ravnopravna bitka potrajala je
nekih sat vremena, a onda su Nemci poeli polako da posustaju. im su to uoili, Ugari
su nasrnuli jo odlunije, dok se neprijatelji najzad nisu dali u beg. Matijini ljudi su ih
sledili jo nekih destak kilometara, isterali ih iz logora i mnoge zarobili, a drugi su uspeli
da pronau spas u oblinjim gradovima. David se, na znak kraja bitke, trijumfalno vratio
u matini logor gde je sveano obeleena pobeda ugarske vojske namerno se slavilo
celu no da se itelji Kornojburga dodatno zastrae. Oni su pak, tuni i nesreni, proveli
no u tiini i beznau, a oni to su do kraja nade polagali u osloboenje od opsade pali su
u potpuni oaj. Sutradan se ve ozbiljno razgovaralo o potencijalnoj predaji, predlagali su
se i novani iznosi koji bi zadovoljili Fridrihovu ast, a ipak ne bi prepustili stanovnitvo
grada na milost i nemilost Ugara. Savetovala se predaja dok je to jo uvek imalo smisla i
potinjavanje kralju Matiji. Veina je ipak utnjom vie no reima izravala svoj stav
stanovnici Kornojburga, naime, smatrali su da nema na svetu nieg goreg nego da
potpadnu pod ugarsku vlast. Opsada se tako nastavila, dok su se graani i dalje nadali
nekakvoj pomoi. Vie puta je obnavljana borba kraj samih bedema, ali grad se i dalje
odupirao: Ugari su nasrtali u elji za pobedom i slavom, a itelji Kornojburga se opirali
uvajui ivu glavu i svoju ideju o slobodi koju su usko vezivali za Fridriha. David je na
kraju skonao ranjen topovskim projektilom. Zimu su ugarski vojnici proveli u logoru
pokraj grada. Matija se drao ideje da Kornojburg treba osvojiti glau, a grad je, sedam
meseci nakon poetka opsade, uistinu i patio od nestaice hrane: ak su i konjsko te meso
maaka u uasu i oskudici na kraju graanima predstavljali retku poslasticu.
Te zime, dok je kralj boravio u Budimu, proneo se glas da su Turci napali gradove
Kiliju i Akerman, te da ih dre pod snanom opsadom. Vlaki vojvoda Stefan koga je
dotina vest najvie pogodila potraio je pomo od Matije, to je i bilo u skladu sa
prethodno postignutim savezom. Kralj je, i pored sklapanja primirja sa Turcima te svesti
da sa njima valja biti vrlo oprezan, iz hrianske solidarnosti izvrio regrutaciju koja ne bi
poremetila zapoetu opsadu Kornojburga i zatraio od plemia da se dobrovoljno prijave
za ovaj pohod. Oni su to drage volje i uinili. Opremljena je ozbiljna vojska koja se zatim
194
uputila ka Varadinu. Jo nije do tamo ni stigla, kad se proula tuna vest da su Kilija i
Akerman pali u neprijateljske ruke. Kralj je, i dalje ne naputajui Budim, zapovedio da
se nareena vojska poalje u Bratislavu, a Stefana, koji je upravo bio zauzeo gradi
Feleston pokraj Radgone u tajerskoj, tajno je obavestio o tome i naloio mu da Be
opsedne sa druge obale Dunava. Sam Matija uputio se u Bratislavu gde je proveo
nekoliko dana. Stefan je vrlo hitro sproveo kraljeve naloge, no, pre nego to nastavimo
dalje, valja pomenuti jo nekolicinu vanih dogaaja te godine.
Poetkom godine kardinal ovani Aragonski vratio se u Ugarsku i, nakon to su
Ivanu Alemanu u Rimu sve molbe odbijene, 20. februara proglaen je ostrogonskim
nadbiskupom. Iste godine 7 000 Turaka krenulo je u pljaku i pustoenje po Hrvatskoj,
Korukoj i Kranjskoj gde su zarobili 10 000 ljudi. U povratku su ih kod Une, pritoke reke
Save, presreli despot Vuk, Bernard Frankopan, Matija ban, te uspeli da ih poraze i
preotmu sav plen. U ovom pohodu hrabrou se posebno istakao Bernard.
Iste ove godine Stefan Krisp, sestri Matijinog kvestora Urbana, kolovan najpre
u Ferari, a potom u Rimu i linost retkog obrazovanja i inteligencije, otiao je u svoju
prvu diplomatsku misiju na dvor poljskog kralja Kazimira. To je, po optem miljenju,
bio zadatak kao stvoren za njega jer se Stefan odlikovao retkom naoitou i prijaznou
ve sama njegova pojava delovala je pozitivno na ljude. Uz sve je bio izuzetno uglaen,
utiv u ophoenju i reit, veoma estit te neverovatno velikoduan niko mu nije mogao
odoleti, bio je u stanju da oara i najljueg neprijatelja ili promeni odluku
najneumoljivijeg sagovornika. Stefana su krasile i irina duha, sloboda govora te
jednostavnost kojoj su smicalice i zluradost bili potpuno strani. Vazda je stremio dobru i
bio potpuno lien zavisti i gneva.
Nareena godina ostala je upamena i po hapenju kalokog nadbiskupa Petra
koje je izazvalo optu zapanjenost Matijinih plemia. Petar je bio prvi kraljev sekretar i
jedini je imao tu slobodu da pred njim bez libljenja sasvim otvoreno iznese svoje
miljenje. On je neretko kritikovao teke namete koji su zbog brojnih ratova bili uvedeni i
isplaivani tri, odnosno etiri puta godinje, a bili su takvi da ih nisu, kao nekad, plaala
domainstva kao celina, ve svaka glava ponaosob. Petar je, dakle, i pred Matijom i pred
narodom u vie navrata osuivao nareeni kraljev postupak. Zbog Petrovih stalnih istupa,
oevidno usmerenih protiv Matije, meu plemiima se izrodila itava pobuna koja je
195
ozbiljno uvredila kralja, bez obzira to je inae imao razumevanja za Petrov britak jezik i
otvorenost. Najzad, bilo da bi ubudue zauzdao toliku slobodu govora, bilo da bi
primerom pokazao da ni njegov najblii prijatelj i saradnik nije nedodirljiv, dao je da se
Petar, uprkos tituli nadbiskupa, uhapsi. Bio je zatoen u kraljevoj tvravi narednih 6
godina i, bez obzira to nije imao tretman obinog zatvorenika, skupo je platio svoju
preteranu iskrenost.
Jedno vreme iz politikog ivota je odsustvovao i tamnice dopao i kvestor Urban,
no, budui da je bio lano optuen zahvaljujui zluradim spletkama raznih zavidnika,
kralj je ovog estitog i pouzdanog oveka brzo oslobodio svake krivice. Tom prilikom su
kod Matije intervenisali i kraljica Beatria, te njen brat kardinal Aragona kako jedna tako
valjana linost ne bi sasvim neduna nastradala zbog tuih otrovnih smicalica. Kralju je i
inae neretko zamerano da je vazda bio gori i stroi prema sopstvenim prijateljima nego
prema birovima i spletkaroima. esto se, naime, dogaalo da kralj samo na osnovu
raznih zlonamernih dojava bude vrlo lino povreen, a onda i presurov prema bliskim
saradnicima koje je do tada neumereno zasipao dobroinstvima. Dokazana Urbanova
estitost, doslednost, inteligencija i strpljenje nisu ostavljali nikakvih sumnji u njegovu
odanost. Mnogi esto pominju u vezi sa njim jedan dogaaj koji se zbio u toku opsade
Hajnburga. Matija je, naime, tom prilikom bio sasvim ostao bez novca i muio se sa
nedovoljnim brojem vojnika, pa je Urbanu u Budimu naloio da nekako organizuje
pomo. Ne polaui nikakve nade da e kvestor zaista uspeti da tako i uini napisao mu
je: Urbane, daj sve od sebe da mi pribavi pomo neophodnu da pobedim. Uzdam se u
tvoju odanost, brigu i marljivost. Nekih 50 dana docnije u kraljev logor pristiglo je 5
000 vojnika, koliko Matija u tom trenutku ne bi uspeo da sakupi sve da je izvrio
regrutaciju po itavoj Ugarskoj. I broj novih saboraca i brzina kojom su mu se pridruili
do te su mere nadmaili kraljeva oekivanja da je tada javno izjavio da se u Ugarskoj u
poslednjih 100 godina nije rodio niko ni nalik Urbanu. Od tog trenutka Matija je kvestora
zasuo takvim poverenjem i dobroinstvima da niko drugi nije bio ni u priblinoj milosti
kraljevoj kao on. No, treba da se vratimo na sasvim drugu temu.
Matija je usred otre zime pristigao u Bratislavu kamo je ranije uputio vojsku i
Stefan je odmah poeo da ga nagovara na osvajanje mostova ka Beu jer su, po njegovom
miljenju, hladnoa i mraz ili Ugarima na ruku, a istovremeno su i trupe kraj
196
Kornojburga vrile pritisak da se i taj grad im pre zauzme. Stoga je kralj 18. januara
krenuo iz Bratislave u Kornojburg, izgubivi usput zbog strane hladnoe 14 ljudi. Najpre
je upitao itelje grada da li je moda doao trenutak za predaju, no oni su odgovorili da
nisu odmah kadri da se izjasne. Planirali su, naime, da od Fridriha ponovo zatrae pomo,
pa da se, ukoliko ona izostane, predaju Ugarima. Matija im je odobrio nekoliko dana da
donesu konanu odluku. U meuvremenu nije gubio ni trena: sa delom vojske preao je
peke u potpunosti zamrznut Dunav i stigao u Klosternojburg. Tamo je proveo par dana,
a potom se sa vojskom tekim putem preko Dunava usmerio ka mostovima koji su vodili
do Bea. Od tri straarske utvrde postavljene tu da tite grad Matija je uspeo da istog
dana osvoji dve na ostrvu. Treu, smetenu na kopnu u samom proelju mosta, onu koja
je gledala ka Moravskoj nije zauzeo. U dve osvojene kule postavio je svoje posade, a
potom, zadovoljan dotadanjim uinkom, reio da se vrati nazad. Uputio se, dakle,
ponovo u svoj logor pred Kornojburgom iji su se graani, izgubivi svaku nadu u pomo
od Fridriha, toga dana konano predali.
Po zauzimanju Kornojburga, svojevrsnog bedema samog Bea, te nakon
postavljanja dve vojne posade na Dunavu kako bi se gradu blokirao dotok hrane, Matija
je sa svim svojim trupama krenuo u opsadu prestonice. Na dan preobraenja Sv. Pavla
podigao je svoj tabor kraj Klosternojburga. Stefana je pak poslao da svoj logor podigne iz
pravca Badena. Po zavretku Uskrsa kraljevim trupama prikljuio se sa ogromnom
vojskom vojvoda Lavrencije iz donje Ugarske, linost mona i Matiji vazda poput
roenog sina. On je pak svoj tabor smestio pokraj Dunava, iz pravca Ugarske. Iz pravca
Moravske, na severu, a kako smo ve istakli, bile su ranije pozicionirane posade sa
zadatkom da Beu blokiraju dotok namirnica. Ona trea utvrda to je bila preostala na
kopnu predala se 18. marta. Istog dana nastupilo je do te mere intenzivno pomraenje
Sunca da su se usred bela dana na nebu mogle videti zvezde. Mnogi su ukazivali da je to
znamenje nepovoljno po cara, te da ono najavljuje da e te, 1485. godine, uslediti pad
austrijske prestonice Bea. Znajui za to, a usput se i konsultujui sa prorocima i
astrolozima, Matija se svim silama usmerio da iskoristi sudbinski nepovoljan trenutak po
Fridriha te glau ili silom osvoji Be, metropolu koju do tada nije zauzeo nijedan Ugarin,
a na sve grad izuzetno razvijen i bogat. Bilo mu je, naime, potpuno jasno da bi, ukoliko bi
mu to polo za rukom, bio u istoriji zauvek upamen po dotinom podvigu. Sa gornje
197
strane je tik pokraj grada podigao katel, a isto to zapovedio je i svojim saradnicima u
drugim logorima. Odatle je potom opustoio i opljakao predgrae Bea, spalio i poharao
prekrasne vile i rezidencije. itelji se nisu usuivali da promole nos izvan grada, te je
ubrzo zavladala uasna glad. Obian narod bio je prinuen da jede neverovatne grozote.
U krmama i mesarama nudilo se konjsko meso, a u potaji se nije prezalo ni da se glad
utoli makama i pacovima. Matija je u meuvremenu zametao borbu as u predgrau, as
pokraj samih bedema. Nije se libio da bez pratnje obilazi zidine i razgovara sa Belijama,
a njegova samouverenost izazivala je posebno divljenje ugarskih vojnika. Po
Lavrencijevom dolasku kralj je napustio svoj prvobitni logor, u njega potom smestio
Petra Gereba, a sam se povukao u Lavrencijev. Stalno je bio u pokretu ne zaustavljajui
se ni na trenutak.
U toku opsade uputio se bio sa elitnim jedinicama u osvajanje Ebersdorfa, grada
koji je pripadao izvesnoj plemkinji i bio vrlo nepristupaan kako zbog prirodnog
poloaja, tako i zbog temeljne fortifikacije. Nakon to je podigao logor pred bedemima
Ebersdorfa i sa plemiima seo da jede u skromnoj kolibi, iz grada je doletelo topovsko
ule, probilo zid kolibe i malo je falilo da pogodi direktno Matiju. On je ostao potpuno
pribran i odvaan dok su ostali uasnuti aputali da je to uinjeno namerno i sa ciljem da
se kralj ubije. Nedugo zatim grad je osvojen, a vojne posade zarobljene. Plemkinji je dat
oprotaj, ali su kao osumnjienog za ovaj dogaaj traili Matijinog sekretara ekog
porekla, Jaroslava, a uverenje da je on uistinu i kriv raslo je iz dana u dan. Kralj je ipak
preao preko ovog zloina i sav se usmerio na zauzimanje Bea. Spreio je dalje dojave
uhoda i odloio reavanje sluaja za neka bolja vremena.
Vrativi se u logor, naloio je da se sva opsadna oprema, ukljuujui tu topove,
kule, specijalne nadstrenice za odbranu od strela i drugih projektila, doveze do bedema
Bea. U toku noi zauzeo je i spalio jedno od vanih prigradskih naselja, a kau da tom
prilikom nije imao milosti prema zateenom stanovnitvu. Belije je veoma pogodilo i
zastrailo zauzimanje predgraa. Uputili su Fridrihu usrdne molbe za pomo, no on im je
odvratio da je red da i sami podnose glad i muku koje trpi i njihov car. U vie navrata
napadane su i kapije grada, a najee su na njih nasrtale posade stacionirane na ostrvu.
Na obali Dunava operacije su tekle vrlo promenljivo. U jednom trenutku Ugari su doprli
do samih zidina, no brzo ih je potisnula itava rulja iz samog grada, pa su, onemogueni
198
da se povuku preko mosta, bili prinueni da preplivaju anac i tako se vrate na bezbedno.
Ova njihova odvanost javno je pohvaljena. Najzad, lieni svake nade i sasvim izgladneli,
stanovnici Bea predali su se 1. juna i to su uspeli da uine bez ljage veite sramote koja
bi pala na Fridriha. Tog dana je, naime, nastupio snaan zemljotres, to je protumaeno
kao predskazanje da Matija nee dugo zadrati Be pod svojom vlau te da e u tom
gradu i umreti. Kralj je trijumfalno uao u prestonicu jedan dan pre praznika Tijelova, a
sa njim su u sveanoj povorci jahali i Stefan Sepeki, Petar Gereb, vojvoda Lavrencije te
brojni drugi ugarski i eki plemii. Sutradan je uz veliku pompu doekana i Beatria.
Matijini vojnici proveli su leto u okolnim gradovima gde su se, iscrpljeni od dugotrajnog
ratovanja, najzad okrepili i oporavili. Grad je snabdeven svim moguim potreptinama.
Kralj je Belijama dodelio brojna prava i privilegije. Tu se zadrao narednih est meseci.
U meuvremenu nije dangubio: nakon osvajanja Bea naloio je Stefanu
Sepekom da u pratnji nekolicine drugih plemia sa delom vojske poe u zauzimanje
Bekog Novog Mesta, grada koji je po lepoti i razvijenosti vazda parirao Beu. Bilo je
vano osvojiti sve znaajne centre Austrije kako bi se tek uspostavljena vlast uspeno
odrala. Kralj se pak sa Beatriom od koje se ni u ratu ni u miru nije razdvajao nakon
est meseci, na dan pre Boia vratio u Budim. Treba najzad spomenuti i razreenje
sluaja zavere o kojem smo ranije ve govorili.
Po osvajanju Bea, Matija je izdao edikt da se sprovede potera za izdajnicima,
zaverenicima i domaim neprijateljima jer nikako nije mogao da zaboravi onaj pokuaj
atentata kod Ebersdorfa. Za to je kao prvi osumnjieni bio traen Jaroslav. Iako nekada
vrlo blizak kralju, sekretar je uhapen okovan i ispitan. Tom prilikom priznao je da je
kriom bio upozorio prefekta Ebersdorfa da mu je jedini nain da se oslobodi opsade
upravo da kralja pogodi topovskim uletom dok ovaj bude u kolibi obedovao. Takoe mu
je, kako ne bi promaio, ukazao na tanu poziciju Matijine stolice koja se izdvajala od
ostalih. Uz sve je priznao i da je Belijama uz pomo falsifikovanih pisama u toku opsade
neretko doturao namirnice iz Moravske i eke. Kada je od njega naknadno zatraeno da
ponovi priznanje, Jaroslav nita od navedenog nije potvrdio podvlaei injenicu da je
priznanje od njega bilo iznueno muenjem, te da je sve to je izjavio bilo rezultat straha
i nemogunosti da nadalje podnosi torturu. Kleo se da je nevin i da nikada ne bi naudio
kralju koji mu je samo dobro inio te isticao kako mu je u trenutku uasnog muenja bilo
199
drae da umre nego da ga dalje trpi. Matija je pak, imajui sasvim dovoljno dokaza da je
Jaroslav kriv, samo preko glasnika poruio da ga svakako eka zatvor i da je, ukoliko od
njega bude zatraen oprotaj, spreman da mu potedi ivot. Sekretar je tvrdoglavo ostao
pri svome ponavljajui da mu je draa smrt nego ivot u sramoti, pod veitom ljagom
optube za atentat na kralja. Matija nije ostao ravnoduan na njegovu upornost te mu je
pre odlaska iz Bea organizovao legalno suenje. Bio je na kraju osuen na smrt i
izveden na trg zarad javnog pogubljenja. Stanovnici Bea nisu bili kadri da sve to
posmatraju skrtenih ruku, pa su tajno izvrili pritisak na delata da ga prilikom izvrenja
kazne ipak ne obezglavi. Ovaj je pak, bilo zbog mita koje je primio, bilo sluajno, uistinu
i promaio vrat te sekirom Jaroslava pogodio u rame. Pri pokuaju da ponovo zamahne
okupljen svet zasuo ga je kamenicama i nagnao na povlaenje. Jaroslav je prenesen u
oblinje zdanje gde je, zbog gubitka krvi, ubrzo i izdahnuo. Njegov brat Pandoble, besan
zbog svega to se dogodilo, prebegao je Fridrihu. Eto, tako je skonao nesreni Matijin
sekretar.

VII knjiga

Nakon estomesene opsade Bea kralj se najzad uputio u Budim odakle je
neretko sluao vapaje i molbe da se to pre vrati. Njegovo dugo odsustvo uzrokovalo je
brojne nepravde i razbojnitva u zemlji i sada je najvanije bilo iskoreniti zloine te
postaviti kraljevstvo to se guilo u bezakonju na dobru pravnu osnovu. Bila je ve
poela 1486. godina kad se Matija u Budimu latio nareenog zadatka. Po zauzimanju
Bea poiveo je jo svega pet godina to je predskazao i zemljotres o kome je ranije bilo
rei. Najpre je na zvanian razgovor pozvao palatina Emerika i kvestora Urbana, drage i
bliske saradnike, a potom i varadinskog biskupa Ivana, koga je u to vreme takoe
uvrstio meu najprisnije kancelare, i to sve sa ciljem da se u Budimu zakae zvanini
sabor. Sastanku je pridruio i pretora Tomu Dragija to je znatno ranije uspeno obavio
diplomatsku misiju kod pape Siksta, oveka bistrog i izuzetno sposobnog, a uz to vrlo
reitog i obrazovanog u okvirima maternjeg jezika. I sa njim i sa brojnim saradnicima
iskusnim u oblasti prava razgovarao je o ukidanju pojedinih starih te uvoenju novih
zakona. Uvid u njihovo znanje pomogao mu je da preduzme prave korake neophodne za
200
oslobaanje Ugarske tekog bremena svakovrsnih zloina. Konano, sazvan je i Senat.
Meu prisutnim zvaninicima i plemiima svi su bili jednako zgroeni stanjem u zemlji i
smatrali donoenje novih zakona uistinu neizbenim.
Za 1. januar zakazan je opti sabor vlastele poznat pod imenom dijeta i tog su se
dana svi slono okupili. Sabor je potrajao prilino dugo, kako je, uostalom, i nalagala
ozbiljnost problema. Tu je najpre, uz uvrivanje ingerencija kralja i Senata, ukinuta
palatinska kongregacija. Umesto nje osnovani su lokalni sudovi po upanijama i
dodeljeno im je punomoje da svaki od njih u svojoj regiji goni ubice, pljakae, lopove i
druge prestupnike, te da im sudi i nad njima sprovodi kaznu. Uvedene su i tzv. oktave
skupovi lokalnih sudija i vikara, predvieni da se odravaju dva puta godinje. Isti sistem
primenjen je i na Transilvaniju i Slavoniju. Kako bi se spreilo da jedne te iste linosti
stalno budu na poziciji sudija, uveden je zakon po kojem im je mandat trajao svega dve
godine. Uspostavljeno je i strogo pravilo o javnom predstavljanju te uvodnom izlaganju
pri sudskim sporovima. Kako bi se predupredilo da optueni umaknu pravdi, mogunost
odlaganja parnice svedena je na pola godine, osim, naravno, za sluajeve da su uesnici u
sporu boravili u inostranstvu, ili bili zauzeti ratom i dravnim poslovima. Njima je bilo
dozvoljeno odlaganje od godinu i po dana, a nakon toga bivali bi prinueni da odgovaraju
pred zakonom. Uvedena je i kazna upanja jezika za one koji bi na lanim osnovama
traili odlaganje procesa. Takoe nije samo jedan sudija donosio konanu presudu, ve je
to inio kolegijum od 8 ili 10 ljudi koji su meu plemiima birani svake godine. ak i za
njih je uvedena novana kazna od 125 dukata ukoliko budu uhvaeni u lai ili pokuaju
da osujete pravdu.
Budui da su pravdu sprovodili plemii, a nekada davno su i njima mogli da sude
obini ljudi, kako bi se izbegla mogunost da prost puk sudi velikaima uvedeni su
posebni kolegijumi plemia sa zadatkom da, u sluaju potrebe, oni sude ljudima svog
stalea. Utvren je i ponovo uveden obiaj iz igmundovog vremena po kojem su nekada
na sudu sasluavana svedoanstva, izvravane kazne i sastajali se sveteniki kolegijumi.
Svetenici osueni za prestup bili su obavezni da se odmah odreknu svoje titule i
crkvenog poloaja. Za monahe je pak utvreno pravilo da nikada ne budu odvajani od
svog isposnikog ivota, ak i kada je u pitanju svedoenje na sudu. Biskupima je
naloeno da dva puta godinje sazivaju svetenike kolegijume po upanijama, a da, u
201
sluaju njihovog odsustva, to uine vikari. U pogledu odvijanja javnih istraga zadrani su
pak postojei obiaji, ba kao i u pogledu ustanovljavanja oiglednog krenja zakona. U
sprovoenju istrage proces je izgledao ovako: ukoliko je postojala osnova za spor, nije
vie na sud pozivan optueni da se lino brani, ve je to pod zakletvom inio njegov
advokat, i to u uslovima koje su diktirale teina navodnog prestupa i volja sudija. Ako bi
se ispostavulo da je optueni uistinu kriv, bio je u obavezi ne samo da nadoknadi svu
tetu tuitelju, ve i da svom advokatu i sudijama isplati po 50 dukata. Ukoliko je pak
sluaj bio sporan i postojala su sasvim oprena svedoanstva, sudija je procenjivao da li
e se optueni braniti sam ili e to umesto njega initi zastupnik.
U sluajevima telesnog nasilja takoe je ustanovljen strog sudski protokol koji je
detaljno predviao postupke advokata i optuenog u toku spora, kao i naine svedoenja
te dokazivanja krivice. Posebna panja, a zarad zatite nevinih, posveena je sluajevima
u kojima bi neko na prestup bio primoran u samoodbrani, ili bi na njega bio nagovoren.
Preduzeti su koraci da optueni obavezno budu izvedeni na sud i spreeni u pokuaju
izmicanju pravdi, a ukinut je i obiaj javnog nadglasavanja.
Kod Ugara je, naime, dugo postojao inae neuven i apsurdan obiaj da, u
nedostatku dovoljnog broja dokaza u nekom sporu, bude organizovano javno
nadglsavanje sukobljenih strana, a sada je taj princip konano ukinut. Takoe je uvedeno
pravilo da i nakomplikovaniji spor mora biti okonan za najvie dve godine.
Uspostavljena je stroga zabrana da sudije, tzv. protonotari ili magistri, odnosno njima
nadreen pretor koji je odgovarao direktno kralju, donose bilo kakve odluke ili izdaju
zvanine presude izvan tribunala i bez prisustva svojih kolega. Onima koji bi se o taj
zakon ogluili svojevremeno je sudio iskljuivo kralj, a sada im je ta privilegija bila
oduzeta zadrana je samo za tzv. veite komite i oni su jedini ostali imuni na sva sudska
tela sem kraljevskog. Matija se posebno zaloio da sprei prestupe u okviru imovinskg
prava: posedi i dobra koje bi lino dodelio za ivota uivaoca, nakon njegove smrti nisu
mogli nikome da pripadnu sve dok prefekt i zbor sudija ne utvrde da vlasnitvo nad njima
nije sporno, a ovom telu dodelljena je ingerencija i da sporni posed oduzmu. Donesen je
poseban edikt o konfiskaciji imovine steene na nelegalan ili nepravedan nain. U cilju
zauzdavanja pohlepe zelenaa uvedeno je pravilo da u roku od 6 meseci zelena mora da
prvobitnom vlasniku vrati imanje koje je ovaj bio prinuen da zaloi i to po prvobitno
202
procenjenoj ceni poseda, bez ikakvih dodatnih kamata. Kralj se pobrinuo i da zatiti
prava pretendenata da odreenu imovinu koja bi, po smrti vlasnika bez direktnog
potomka, automatski pripala dravnoj blagajni, kao i da saslua i uvai eventualne
osporitelje neke njegove darovnice. Miraz je bio zatien posebnim lanovima zakona, a
isto tako i ingerencije svetenih poglavara i sudskih inovnika. Panja je posveena i
zatiti optuenih od samovolje ili ucene advokata i ovi su bili pod konstantnim nadzorom
kako sudija, tako i samog kralja.
Budui da trgovci nisu bili kadri da se slobodno kreu zemljom zbog stalnih
poziva na sud usled tubi kreditora, Matija se pobrinuo da i jedni i drugi budu
zadovoljeni.
Plemiima i velikaima zabranjeno da pri svojim putovanjima Ugarskom nanose
tetu graanima. Zapoveeno im je da svu hranu koju usput uzimaju obavezno plate, a u
sluaju otimaine propisane su im kazne. Isti princip uveden je i za vojsku, s tim to bi
kaznu za eventualna haranja bio duan da plati pretpostavljeni jer pljaku nije spreio.
Ovo pravilo bilo je do te mere striktno da je za komandante vailo i nakon to raspuste
vojsku kakvu god tetu vojnici priinili tuem posedu, bili su obavezni da je
nadoknade. Ukoliko bi sud odugovlaio sa zasedanjem iz lenjosti ili nemara, oteeni je
imao pravo nadoknade i albe kralju lino. Donesen je i ukaz po kojem su dobra Mleana
i Poljaka bila izuzeta od mogunosti prodaje ili zalaganja. Uvedeni su potom zakoni u
cilju suzbijanja samovolje i prestupa klijenata: ukoliko bi klijenti, koji su prethodno od
svog patrona darivani nekim posedom, poinili kakvu tetu, njihovi patroni bili su
obavezni da odgovaraju pred sudom te da je nadoknade. Ukoliko pak klijenti nisu na dar
dobili posede, ve su iveli u sopstvenom domu i samo primali novanu pomo patrona,
onda bi se, u sluaju prestupa, na sudu branili sami i plaali kaznu bez ikakve pomoi
patrona. I samim patronima dodeljeno je punomoje da po potrebi uhapse klijenta i
nagnaju ga da plate naknadu za poinjenu tetu. U sluaju zloupotrebe nareenog prava,
te hapenja posve nedunog klijenta, patroni su sami bili podvrgavani suenju u roku od
najvie 6 meseci. Patron kod koga bi u slubu stupio klijent prethodno napustivi okrilje
negdanjeg bio je u obavezi da ga vrati svom prethodniku. U suprotnom je plaao
dvostruku novanu kaznu i sudilo mu se.
203
Da bi spreio zloupotrebe pri naplati putarina, Matija je puteve, mostove te nasipe
stavio pod nadletvo pojedinih prefekata i lokalnog plemstva. Smanjio je porez od 40
dinara koji su ranije morali da plaaju seljaci ukoliko bi oenili stanovnicu iz drugog sela,
a jednake ustupke uinio je onima koji su se bavili berberskim zanatom i uzgajanjem
tovne stoke. Cene putarina takoe su znatno smanjene. Kralj je vratio na snagu stari
igmundov ukaz koji je titio crkve, manastire te sve druge zadubine negdanjih
ugarskih kraljeva od eventualnih pokuaja lokalnih prefekata ili palatina da ih na bilo koji
nain menjaju ili rasipaju njihovo blago to je bilo dozvoljeno iskljuivo kralju. Ko bi na
slobodu pustio lopova, ubicu, razbojnika ili kakvog drugog prestupnika, bio je duan da
plati kaznu parohjskom sudu i nadoknadi svu tetu oteenima. Otimai kmetova vraeni
su, nakon to su godinu dana bili pod nadletvom lokalnog sabora, pod jurisdikciju samih
patrona. Propisana im je kazna koju su morali da plate direktno patronima. S druge
strane, sami patroni bili su duni da kmetovima dopuste selidbu ukoliko ovi pokau takvu
elju. Oni koji su ih pod prinudom drali na svom imanju plaali su kaznu od 36 dukata
po kmetu. Donesen je i poseban zakon o ubiranju desetine, kao i stroga pravila ponaanja
za poreznike. Tano su popisani povrtnjaci i vinski podrumi za svako selo ponaosob.
Seljaci koji su obavljali funkciju poreznika bili su osloboeni nareenog nameta. Svi
sporovi oko ubiranja desetine vraeni su pod direktno nadletvo kraljevskog suda i samo
je kralj o njima mogao da odluuje. Vladaru su ipak postavljena ogranienja da ne sme
osuditi nekoga i ukaljati mu ast na osnovu puke dojave, ili po nagovoru plemia, ve da
se o svakom sluaju najpre mora podrobno obavestiti od lanova sudskog vea.
Za izdajnike i zaverenike propisana je poprilino blaga kazna. Ukoliko bi neko
bio osumnjien za krenje vladarevog poverenja, procedura je nalagala da provede svega
15 dana u kunom pritvoru te da potom iv i zdrav bude sproveden kralju kako bi
dokazao svoju nevinost. Ko bi se tome usprotivio bio je proglaavan dravnim
neprijateljem i lien kue, novca i ostale imovine. Uspostavljena je javna zabrana
ukazivanja gostoprimstva lopovima, ubicama, razbojnicima, palikuama i drugim
izgrednicima, a ko se o zabranu ogluio, odgovarao je pred sudom. Jataci i branioci
zloinaca kanjavani su konfiskacijom imovine, a u sluaju oruanog otpora bivali su na
licu mesta ubijani. Kralju je bilo zabranjeno da bez adekvatne novane nadoknade
vlasniku prisvaja rudnike zlata, srebra, soli i sl. koji bi bili pronaeni na neijem imanju.
204
Bez nareene naknade rudnik bi pripadao vlasniku imanja. Ukinut je negdanji sud za
stanovnike Zagorja koji se svojevremeno odravao u Varadinu i oni su od tog trenutka
bili pod nadletvom suda u Slavoniji. Evo kako su izgledale zakonske regulative za sluaj
ubistva: za ubistvo sa predumiljajem kazna je bila smrt; ako bi ubica pobegao, bilo je
dozvoljeno usmrtiti ga na licu mesta gde god bio uhvaen. Ako se pak radilo o ubistvu iz
nehata, odigravao se sudski spor uz uee okrivljenog i lanove porodice nastradalog.
Kako bi se izbegle neosnovane albe kraljevskom apelacionom sudu, uvedene su
dvostruke novane naknade koje je, u sluaju da prethodna presuda bude ovde potvrena,
podnosilac albe morao da plati i sudijama i na ime parninih trokova. Oni koji su imali
pritube na nepravednu presudu, bili su paljivo sasluavani pred kraljem, palatinom ili
pretorom. Ako bi se ispostavilo da nisu u pravu, plaali su odetu suparnikoj strani. U
pogledu izvrenja smrtne kazne ponovo je na snagu stavljen stari Lajoev edikt. Evo kako
je postupak izgledao: osueni je bivao uveden u sudnicu okovan u lance; tri dana se
ekalo da se oko konane presude svi usaglase, a potom je predavan u ruke delatu zarad
izvrenja kazne. ena, deca, sestre i roaci pogubljenog nisu mogli zbog njega biti sudski
gonjeni, niti je njihova imovina konfiskovana. Pridodat je i princip po kojem sin vie ni
na koji nain nije bio kanjavan za prestupe svog oca. Svetenim licima i i monasima bilo
je zabranjeno da imaju bilo kakve posede sem onih koje bi posebnom privilegijom
zadobili od kralja lino.
Ko bi prekrio pravila suda morao je da plati kaznu od 100 dukata. Zasedanja
suda rasputao je onaj ko je njima predsedavao. Kralj je bio obavezan da prefekte koji e,
uz sudije i plemstvo, uestvovati u izricanju zakona bira iskljuivo uz konsultacije sa
Senatom. Konjanicima i peacima bilo je zabranjeno da provaljuju u crkve i hramove i
bilo ta odatle nasilno odnose. Ukoliko bi se neki vojnik ogluio o nareenu zabranu,
zapovednik njegove ete plaao bi kaznu, a on sam gubio je imovinu. Ukoliko bi se pak
radilo o elementarnoj nudi kao motivu, vojnik je imao mogunost da pozove lokalnog
seoskog stareinu ili svetenika, te da pod njegovim nadzorom dobije zalihu hrane
rezervisanu za crkvu, i to razmenivi je za svog konja.
Kako bi se obuzdala samovolja prezvitera, ponovo je uspostavljen negdanji
Karlov edikt o sahranama, a on glasi ovako: niko sem arhiakona nije smeo da obavlja
obred ukopa, a ukoliko bi se o nareeni zakon ogluio, bivao je lien crkvenog
205
dostojanstva. Takoe je zapoveeno da javni sabori budu organizovani od sakupljenih
novanih priloga. Bilo je potom strogo zabranjeno da bilo ko na suenje dolazi naoruan.
Oruje je bilo zabranjeno i na sajmovima, pijacama i trgovima. Matija je posebno
nastojao da se suenja i javna okupljanja odvijaju u savreno bezbednim uslovima. Ako
bi neko od plemia ometao rad predsedavajueg u sudu, ili ga opstruisao u izricanju
zakona, automatski bi bio proglaavan nevernikom. Ukoliko bi pak neiji kmetovi ili
posluga ometali rad suda, a njihov ih vlasnik ne bi po kratkom postupku predao
nadlenima, bivao je prinuen da plati globu od 100 dukata. Titule sudiija bile su
hijerarhijski precizno definisane palatin, potom pretor, poznat i pod imenom kurijski
sudija, potom sekretar, tj. kancelar. Pretor je dolazio odmah iza palatina odgovornog
direktno kralju i predsedavao je veem protonotara. Druge velikodostojnike, poput,
recimo, vojvoda ili banova, kako ih zovu Sloveni, nije ukljuio u nareena vea. Ko bi
nepozvan ili mimo zakona pristupao sudskim sednicama, plaao je kaznu od 100 dukata.
Sudsko vee predvieno za jednu parnicu nije moglo da broji vie od 14 lanova. Ko bi,
zahvaljujui pljaki, otimaini ili paljevini izgubio svoje privillegije, morao je uz
svedoanstvo ljudi od ugleda da narednih 60 godina dokazuje da ih je vredan kako bi ih
ponovo zadobio. Sudije su do privilegija i dobara mogli da dou iskljuivo po zakonu
kao i svi drugi. Ustanovljen je i precizan proces za izdavanje povelja i, kako kau, drugih
dokumenata. No, bilo je sasvim dovoljno rei o novim zakonima i kaznenim merama.
Matija ne samo da je uveo nove zakone i edikte, ve je nakon Beatriinog dolaska
iz korena promenio svoj nain ivota. Obiaj ugarskih kraljeva podrazumevao je
svojevrstan suivot sa plemstvom, ulaz u vladarsku rezidenciju nije bio pomno uvan,
obedovalo se za vie stolova kralj bi se leerno pruio uz svoje saradnike i glavare i
tako jeo dok su vrata rezidencije bila praktino otvorena. Prosjaci su tu slobodno ulazili
da trae milostinju i ona im je velikoduno udeljivana. Svako je mogao da doe vladaru
sa svojim problemima, a ovaj bi nesrenike nahranio i sasluao ih. ivelo se jednostavno
i skromno, veliki novac troen je iskljuivo za potrebe rata, a prema velelepnoj arhitekturi
gajen je potpuni prezir. Matija je kod kue bio tedljiv, van nje irokogrud, odlikovao ga
je blagonaklon i narodski duh i sve to uinilo ga je veoma popularnim meu
najrazliitijim staleima. Iao je odluno stopama drevnih ugarskih vladara krasile su
ga ista uljudnost, marljivost i visprenost bio im je i po podvizima i po nainu ivota
206
sasvim ravan, ako ih nije i ndmaio. Njegova milostivost, dobronamernost prema
plemiima i vojnicima, irina duha, jednostavnost u ophoenju, te brojni podvizi uinili
su ga miljenikom naroda. Prema vojnim zapovednivima i glavarima odnosio se vrlo
familijarno, pa su ga oni iskreno voleli. Nije znao da stane kada su dobroinstvo i
velikodunost u pitanju: ne samo da je lino odlazio saradnicima zbog posla, ve je znao
da poseti i obine ljude. Neretko je u ratu ator delio sa bolesnima, nametao im
uzglavlje, brinuo se o njima, bodrio ih na oporavak, podizao moral klonulima i teio
oajne. Nije mu bilo strano da u toku bitke sam previja ranjenike. Ne udi, stoga, to su
mu mnogi bili tako neobino odani. esto je pun ponosa priao kako je, prilikom
poslovne posete bosanskom kralju Nikoli, ovom svom, tada bolesnom, saradniku masirao
stopala. Zaboravljajui na svoju titulu nije se libio da prijateljima dri glavu dok su, u
nastupima teke munine, neprekidno povraali. Da ne govorimo o alama kojima je
ljude podizao iz mrtvih i uspevao da ih odobrovolji u najgorim situacijama. Sa
prijateljima je, kako bi im olakao brige, znao da organizuje i poneku raskonu gozbu sa
pijankom. Neprekidno i u ratu i u miru provodei vreme sa stanovnicima Mezije,
Raanima, Nemcima, esima, Ugarima i Kumanima bio je prilino nemaran i oputen po
pitanju svoje line bezbednosti. Srea pa su ga vojnici i saradnici iskreno voleli, te su
zato za njega i ozbiljno brinuli. Obino bi ga sadrugovi na smenu uvali poput
telohranitelja. Atrijum kraljeve rezidencije nije bio dekorisan skupocenim tapiserijama,
niti je Matija imao zlatno posue, pehare optoene draguljima, luksuzne ae i slino.
itavo mu je pokustvo bilo svedeno i skromno, na trpezi su mu stoljnaci i servijete
neretko bili prljavi i zaputeni. Sav luksuz bio je rezervisan za oruje i konje: tu se nije
tedelo u zlatu i dragom kamenju samo se u ratu negovala kosa, nosile se niske
dragulja, oblaila odora tako raskona da je prevazilazila i rimski luksuz. Ni za ta drugo
nije se toliko marilo.
Nakon kraljiinog dolaska u Ugarsku sve se izmenilo: ona je sasvim preinaila
nain ivota i obedovanja, ukinula negdanju prostotu i skromnost te uvela otmenu
trpezariju i spavae sobe optoene zlatom. Upravo je Beatria Matiju udaljila od odve
narodskog dranja, postavila strae na ulaz rezidencije tako spreivi dotadanji leeran
pristup vladaru i pobrinula se da palata i kralj budu pomnije uvani. Matiju je poduila
da pri javnom izricanju pravnih odluka postupa uz vie ceremonijala i to ini u
207
auditorijumu. Uvela je brojne italijanske obiaje i nain ishrane. Iz domovine je, troei
ogromne svote novca, dovela brojne umetnike u kojima je Ugarska do tada oskudevala.
Doli su silni slikari, vajari, drvodelje, klesari, zlatari, neimari i arhitekte koji su ovde
zaraivali neverovatno dobro. Kraljevska rezidencija dobila je na otmenosti zahvaljujui
prisustvu vrhunskih pevaa pozvanih iz itave Francuske i Nemake. Pristigli su i
povrtari, vrtlari te strunjaci za poljoprivredu iz Italije, koji su ovamo pozvani kako bi
proizvodili sireve na italijanski, ugarski i francuski nain. Doli su uz to glumci i
pantomimiari u ijim je nastupima kraljica posebno uivala, a zatim i frulai, gajdai,
horski pevai i kitaristi. Pozvani su iz Italije mnogi pesnici, retori i gramatiari koji su u
Ugarskoj dodatno dobili na slavi i kasnije se u domovinu vratili kao vea imena nego to
su to bili kada su ovamo doli. Sve je njih Matija sjajno primio i bogato ih nagraivao,
trudei se da od Ugarske stvori novu Italiju. Doveo je iz raznih zemalja strunjake iz svih
moguih oblasti astronome, lekare, matematiare, pravne savetnike, a nije prezao ni od
magova, gatara i astrologa jer je prema svakoj vetini gajio duno potovanje.
Ugari, nenaviknuti na uivanje i gotovo bez ikakve politike kulture, jako su teko
podneli sve ove promene. Ljutili su se zbog krupnih izdataka, optuivali Matiju da se igra
sa novcem, spoitavali su mu da je bilo pametnije da su sve one silne poreze plaali zarad
neeg smislenog i korisnog, a ne zarad tatine i budalatina. Zamerali su mu da se
odrekao tedljivosti i trezvenosti negdanjih ugarskih kraljeva, napustio stroga moralna
naela predaka, te usvojio feminizirane manire i luksuz Italijana i Nemaca. Gunali su da
je kralj upropastio zemlju stranim i enskastim obiajima i jo mnogo toga, jer su uistinu
teko podneli promene i sve ih olako karakterisali kao loe. Matija je pak, kao zatitnik
umetnosti i pokrovitelj talentovanih linosti, osuivao prostotu i neukost svojih
sunarodnika, te njihovo odsustvo elementarne kulure i manira. Grozio se negdanjih
sirovih i surovih obiaja, nastojao da kultivie narod, plemie podsticao na obrazovanje u
politikim naukama, bodrio ih da svako prema svojim ogunostima poradi na preureenju
svog ivotnog prostora. Trudio se da se Ugari uglaenije ophode i civilizovanje odnose
prema strancima, jer su on i njegovi sunarodnici ranije bili poznati kao poslovino
ksenofobini. Pozivao ih je, jednom reju, da se povedu za njegovim sopstvenim
primerom.
208
Prionuo je da obnovi budimsku tvravu, gde osim igmundovih nekoliko
velelepnih graevina nita drugo nije bilo dostojno pomena. Uredio je za sebe palatu,
podigao na Dunavu vodovod opremljen savremenom hidraulikom, te sagradio mermernu
fontanu ukraenu srebrom. Podigao je zdanje za odravanje svetenikog kolegijuma,
osnovao biblioteku sa neverovatnim brojem naslova na grkom i latinskom, a knjige su
bile izuzetno luksuzno opremljene. Ispred biblioteke bio je smeten okrugli planeterijum
okrenut prema jugu, odakle se mogao posmatrati itav nebeski svod. Podigao je niz
rezidencija nita manje velianstvenih od onih u Rimu, gde su se nahodile prostrane
trpezarije, raskone spavae sobe i ije su tavanice bile kasetirane, te ureene raznim
ornamentima i pozlatom. Bili su, potom, tu prekrasni kamini ukraeni reljefima sa
rimskim rodoslovnim stablima, ostave, riznice, a na istoku palate bile su sobe za
obedovanje i spavanje, do kojih se dolazilo preko dugog hodnika i uz stepenice. Palata je
ukljuivala i venicu u kojoj se odravala dijeta. Kad bi se polo dalje, nailazilo se na
razliita visoka zdanja, brojne prostorije za obitavanje tokom zime i leta, vrtne kuice,
zimovalita, te skrivene prostorije sa srebrnim krevetima i stolovima. Na zapadu palate
nalazio se deo ija je izgradnja odavno zapoeta; u samom centru, okruen drevnim
portikom i oivien dvostrukim etalitem, upravo tamo odakle se stizalo u sveanu
dvoranu, moglo se videti dvanaest sjajno izraenih horoskopskih znakova na pozadini od
zvezdanog neba. Podove svih prostorija krasili su raznobojni i briljivo izraeni mozaici.
Unaokolo su se smenjivali kaldarijumi i frigidarijumi, u trpezarijama je postojalo podno
grejanje, i one su bile zasvoene krovovima od raznobojnih crepova, sa arolikim
ukrasima predstava ivotinja. Ko bi palatom etao, u unutranjem dvoritvu nailazio je na
tri glomazne i pomalo zastraujue skulpture. Centralna je predstavljala Matiju,
natmurenog i zamiljenog, sa kopljem i oslonjenog na tit. Sa desne strane bila je
predstava njegovog oca, a sa leve pomalo setni Ladislav. Samim centrom unutranjeg
dvoritva dominirala je fontana od mermera i bronze: u sredini se uzdizala Atena sa
lemom, a oko nje se prostirala voda. Prilaz dvorcu sa prednje strane unutranjeg
dvorita, koji je bio daleko prostraniji, ukraen je nizom nagih skulptura. U podnoju
svake od njih leao je po trofej, a one su - kako koja - prolaznike zastraivale sekirom,
maem, titom i sl. Na ovom prostoru etvrtastog oblika igmund je svojevremeno
zapoeo izgradnju palate i, da je uspeo da je za ivota zavri, ona bi bila svedoanstvo
209
slavne prolosti ugarskog naroda. Tu se se nalazile i stepenice od crvenog mermera sa
bronzanim kandelabrima. Od istog ovog mermera bile su podignute i dve kapije sa
bronzanim izlivcima koji su prikazivali podvige Heraklove i bile jednako lepi i spreda i
straga. Antonio Bonfini posvetio im je sledei epigram:
Bronzani kipovi krasni i kapije jednako divne
svedoe kol'ko je mate i duha u Matije bilo.
Dumane svlad'o je silne i odneo pobede mnoge,
sranost, bronza i mermer spomen su besmrtni njemu.
Tavanicu na spratu Marija je izgradio uz ogromne trokove i na njoj su bila prikazana
kretanja planeta svemirom. Sami vrhovi krova palate bili su takoe priljivo izraeni i
ornamentisani triglifima. U kraljevsku fontanu, koja je bila gotovo kilometar i po
udaljena od palate, uspeo je sistemom olovnih zasmoljenih cevi da sprovede vodu. Nije
tedeo novca ni za ureivanje igmundovog etalita, koje se prostiralo gotovo du cele
tvrave. igmund je etalita uredio tako da su imala samo privremenu namenu, a Matija
je pokuao da im utisne peat venog. Napravio je duge i prostrane staze, du njih
podigao brojne osmatranice, te konak sa spavaom sobom, trpezarijom i prostorijom za
presvlaenje.
Izvan tvrave, u oblinjoj dolini, leali su prekrasni bujni vrtovi i mermerna vila.
Portik vile inili su stubovi od grubog i nepravilnog kamena postavljani ukrug, na kojima
su se nekad nalazili bronzani kandelabri. Ova graevina sa prozorima, trpezarijom i
spavaom sobom bila je tako luksuzna da nije ni najmanje zaostajala za svojim antikim
uzorima. Imala je i vrt sa lavirintom od grmlja i drvea i ptinjakom, gde su u kavezima
bile zatvorene najrazliitije vrste ptica iz nae i stranih zemalja. U ptinjaku su zasaene
voke i brojno drugo drvee. Iza vila protezao se i kriptoportik sa mozaicima, zelenilo i
ribnjaci. Malena osmatranica vile nalazila se u njenom tornju, a tu je, u potpunosti
zastakljena, bila i prostorija za obedovanje - pomislio bi ovek da nema nieg lepeg
nego ba tu jesti. Crepovi na krovu vile bili su posrebreni. Neto pak dalje na Dunavu, u
Petanskoj regiji, a na kilomentar i po od centra, Matija je takoe imao nita manje lepu
rezidenciju, gde je obino odlazio da se rastereti i odmori. Konano, na podruju Budima,
posedovao je graevinu gde se moglo videti najneverovatnije mnotvo divljih umskih
zveri, ali i pitomih ivotinja.
210
U Stonom Beogradu restaurirao je crkvu posveenu Bogorodici, u kojoj su se
nalazili grobovi negdanjih kraljeva. Ne samo da ju je obnovio, ve je pokuao da je uini
jo velelepnijom, i u tome bi verovatno i uspeo da ga iznenadna smrt nije prekinula usred
posla. Najpre je dao da se izradi oltar daleko raskoniji od prethodnog, kako bi ovde
podigao mauzolej sebi i ocu. U crkvu je preneo i telo svoje nedavno preminule majke
Elizabete, sa ciljem da itavoj svojoj porodici ovde izgradi kapelu, a graevina je bila
zamiljena kao izuzetno ambiciozan projekat. Kapela je trebalo da bude izraena od
kamenih blokova, sa jako visokim krunim svodom, ista takva polulopta trebalo je da se
nalazi duboko ispod zemlje. Zamislio je tako sumanutu graevinu da bi tim jedinstvenim
arhitektonskim udom zasenio graditeljsku delatnost svih svojih prethodnika. Obnovio je
i staru kraljevsku tvravu u Viegradu, proirio je, te ukrasio brojnim vrtovima,
ribnjacima i zverinjacima do te mere da se sticao utisak da je po velianstvenosti ova
graevina bez premca. Opremio je sjajnim pokustvom, nainio prostranu trpezariju i
natkrivena etalita. Ukrasio je viseim vrtovima i fontanama od crvenog mermera i
bronze.
Ukoliko se nastavi dalje, nailazi se na Tatu, po mom miljenju ubedljivo najlepu tvravu
u Ugarskoj. Ovde se nalazi debeli vetaki nasip koji, zadravajui vodu, formira jezero
prenika od jednog i po kilometra. Uz jezero je smeteno deet mlinova koji obezbeuju
zalihe hrane za sluaj opsade. Tvrava je u obliku astragala i opasana je dvostrukim
bedemima i ancem. Odmah iza portika tvrave u krug su rasporeene velianstvene
spavae sobe i pozlaene trpezarije. Tavanice su briljivo ukraene kamenim reljefima i
zlatom. U jezeru ivi bezbroj vrsta riba, a najvie je arana i grgea. U blizini tvrave su i
dva uvena sela, kao i dve crkve. Unaokolo su prostrane ume sa brojnim zverinjem.
Nedaleko od Tate, na obali Dunava jo uvek se mogu nai tragovi boravka Rimljana na
ovom tlu, te se itava regija zbog lepote i plodnosti neretko naziva i Latinskom
kolonijom. Za brodarenje Dunavom postoji ogromna drvena laa izraena u
venecijanskom stilu, a na njoj su izmeu krme i pramca smeteni spavaa soba,
trpezarija, te dve odvojene prostorije jedna za mukarce, druga za ene.
Nakon osvajanja Bea, Matija je i tamo podigao visee vrtove i fontane sa
ukrasima u vidu mozaik, a neto ispod same tvrave dao je da se takoe naprave vrtovi
i ptinjaci zatieni gvozdenim reetkama. Zaduio je majstore hortikulture da dodatno
211
urede i ukrase etalite koje se prostiralo du malene ume, a ugodne i prostrane
promenade smestio je i iznad gradskih bedema. Na ideju da sagradi most preko Dunava
(to bi verovatno i ostvario da je poiveo) podstakao ga je primer cara Trajana, koji je
nedaleko od Smedereva podigao most na Dunavu, iji brojni potporni stubovi na tom
mestu jo uvek postoje. Dodatno ga je za tu zamisao zagrejalo i delo o arhitekturi koje je
Antonio Bonfini, neposredno pre toga, za tri meseca sa svog maternjeg preveo na latinski
jezik. Ostale crkve i tvrave sve same spomenike Matijine graditeljske delatnosti, bilo
bi umesno nadalje nabrajati u nekom drugom, obimnijem delu.
Uz sve navedeno, Matija se posvetio vaspitanju svog sina Ivania Korvina, jo
uvek deaka. Budui da je itavih deset godina proveo uz Beatrie ne odvajajui se od nje
ni koraka do te mere da su ga mnogi smatrali papuarom, a da mu kraljica nije
podarila potomka, sve je nade usmerio na Ivania. Nastojao je da deaka ustolii za
novog kralja ukoliko do kraja ne bude imao druge dece. Sasvim se, dakle, tome posvetio,
a dodatnu nadu ulivali su mu deakov plemenit izgled i darovitost. Ivani ne samo da je
veoma liio na Matiju, ve je i na dedu nasledio oi od kojih, kako su mnogi tvrdili, nije
bilo bistrijih i sjajnijih na svetu. Na Matiju je nasledio lice i ake imali su identian
pogled, nos, usta, elo, oblik glave. Ivani nije imao nemiran i unezveren pogled, ve
spokojan i usredsreen i uopte je dranjem, pokretima te ukupnom pojavom
ostavljao utisak kraljevskog dostojanstva, a njegova inteligencija i rei bili su sasvim u
skladu sa tim. Nije delovao ni najmanje mrzovoljno, setno niti strogo naprotiv, zraio
je vedrinom i irokogrudou. Sasvim izgubivi nadu da e mu se roditi drugi naslednik,
kralj se u potpunosti okrenuo Ivaniu nastojei da izgradi njegov autoritet i dostojanstvo.
Savetovao ga je da drugima ukazuje duno potovanje i uio ga manirima budueg
vladara. Pri javnom donoenju odluka, zvaninim razgovorima sa svetenim licima,
dravnim proslavama, u toku prijema legata iz Rima, od Fridriha ili poslanika drugih
vladara, kralj je imao obiaj da sa desne strane posadi sina, a neretko je imao koristi i od
njegovog miljenja. Deavalo se i da ne doe na kakvu zvaninu proslavu ili gozbu, ve
da, pod izgovorom bolesti, poalje Ivania. Deak bi pak u potpunosti opravdao oevo
poverenje i pokazivao se esto mudrijim i visprenijim od ostalih zvanica, bez obzira na
njihove godine i iskustvo. Vazda je zborio smireno, pribrano i ozbiljno, a i samim
nainom govora veoma podseao na Matiju. Svakodnevno je sticao nove klijente,
212
pristalice te prijatelje, a Matijini bliski saradnici savetovali su ga da iskoristi oevu zatitu
i poduku na to bolji nain. Uz njega je postepeno pristajalo sve vie plemia i glavara jer
se nikada nije dogodilo da mladi Ivani zalae za neiju dobrobit bez toga da ostvari
konkretne rezultate. Matija mu pak nije odbio nijednu molbu znajui da e na taj nain
zaduiti velikae u ije je ime Ivani upuivao nareene molbe, te da e oni mladiu
zauzvrat u budunosti pruiti podrku. Nastojao je uz to da sina dostojno oeni kako
deak ne bi sutradan iveo pod optereenjem da je siroe. Divio se njegovoj inteligenciji i
vetini da, paljivo merei svaku re, nikada nikoga ne uvredi. ak je bio tajno zaduio
uhode i straare da prate Ivania i posmatraju njegovo ponaanje, te da mu potom
podnesu izvetaj. Ostao je zateen injenicom da se deak u logorima sjajno snalazio sa
vojnicima, te da su mu oni bili izuetno naklonjeni. Nasamo je unapred tugovao nad
Ivaniovom sudbinom jer je znao koliko e, zbog injenice da nije roen kao legitiman
naslednik, imati problema u budunosti i koliko e ga, uprkos vrlinama i dobroti kojima
ga je priroda bogato darovala, nakon oeve smrti neki ljudi osuivati i saplitati. Ovom
prilikom udaljili smo se od glavnog toka dogaaja i posvetili panju Matijinoj pravnoj
reformi, graditeljskoj delatnosti i odnosu sa Ivaniom jer sve je to vano i vredno
pomena. Sada emo se vratiti prekinutom sledu kako ne bismo skretali sa najvanije
teme.
Matija je nakon osvajanja Bea poiveo jo pet godina i to emo ovde ponoviti
kako ne bismo svaki as bili prinueni da izraunavamo godine. Po sazivanju opteg
sabora u Budimu te uvoenja pravne reforme, kralj je izvrio regrutaciju, a potom sa
ogromnom vojskom i opremom, u drutvu sina i kraljice Beatrie, krenuo u osvajanje
ostatka Austrije. Pristigao je najpre u Bratislavu gde je proveo nekoliko dana
komunicirajui preko tajnih izaslanika i pisama sa lokalnim velikaima i nagovarajui ih
na predaju. Potom je sa vojskom koja je tamo pristigla neto ranije izvrio opsadu
Stronsdorfa, znaajnog gradskog centra, te i uspeo da ga bez mnogo truda zauzme. Odatle
se sa etama uputio pravo ka La Taji, utvrenju na Moravi iji je sam centar inila snana
tvrava sa crkvom opasana duplim debelim zidinama te dvostrukim ancem sa vodom, a
potom i nasipom okruenim rovovima natkrivenim metalnom mreom sa iljcima. Matija
je znao da nee lako osvojiti grad ukoliko ne bude to vie primakao topove bedemima i
sagradio privremene mostove kojima bi vojnici preli preko anca sa vodom. Stoga je
213
najpre iz pravca Bratislave kod La Taje podigao visok katel opasan nasipom i rovom kao
zatitom od eventualnog napada neprijatelja, upravo ovde postavivi deo topova. Sa
suprotne strane, iz pravca moravskog grada Znojma, nainio je isti takav dobro znajui da
je La Taju zbog snane tvrave nemogue drugaije zauzeti. Dok su topovi sa obe strane
bespotednno tukli po gradu, Matija se uputio u Jihlavu kako bi prisustvovao dijeti koju
je tamo sa ekim kraljem Vladislavom bio prethodno utanaio. Drao je da mu je za
pobedu nad austrijskom vojskom i slamanje Fridrihove tvrdoglavosti kljuno upravo
zadobijanje podrke ekog kralja i njegovog ratobornog naroda. Fridrih je zapravo i
mogao da dobije blagovremenu pomo samo od Nemaca i eha. Matija je strepeo od
onoga to se ve jednom ranije dogodilo: da rimsko-nemaki car svojim spletkama ne
narui njegov odnos sa Vladislavom ili nekom izdanom sumom ne potkupi ovog sjajnog
mladia i tako ga okrene protiv Ugarske. Da se Fridrih uistinu tada, barem na trenutak,
odrekao svoje poslovine krtosti, Ugari nikada ne bi uspeli da zauzmu Austriju. No,
udes ljudske slabosti je takav da ona postepeno nagriza i nesporne vrline neke linosti, a
to pak neretko bude uzrok velikih nesrea, pa ak i propasti itavih naroda i drava.
Matija je, dakle, ispravno razumeo da sa Vladislavom na svojoj strani nee imati
nikakvih prepreka u daljem ostvarenju planova.
Stoga se sa Beatriom i Ivaniom uputio u Moravsku na ve trei susret sa
Vladislavom kako bi se, potvrdivi prijateljstvo sa njim, jo slobodnije upustio u rat
protiv Fridriha. Pratili su ga broojni legati koji su se igrom sluaja tu uz njega obreli, pre
svega emisar napuljskog kralja, te poslanik vojvode od Ferare koji je zbog svoje velike
hrabrosti nosio ime Erkole. Veoma poseeni sabor odrao se, dakle, u Jihlavi i ovde su se
sastali eki i ugarski kralj. Njihov savez i prijateljstvo samo su jo jednom zvanino
potvreni. Matija je Vladislava raskono darivao: poklonio mu je kacigu optoenu
draguljima i jedan grad, a Beatria je tome pridodala bezbroj sveanih purpurnih odora
izvezenih eenim zlatom, te razno pokustvo. Nakon sabora Vladislav se uputio nazad u
eku, a Matija vratio opsadi La Taje. Budui da su topovi ve ozbiljno otetili zidine
grada, neposredno pred kraljev povratak zapovednici logora ve su bili sa stanovnicima
zapoeli pregovore o eventualnoj predaji. ekao se Matija kako bi se svi dalji potezi
sproveli uz njegovo prisustvo. Poto je vojska bila uveliko na bojnim pozicijama i
spremna za odsudni napad, itelji La Taje zatraili su trodnevno primirje kako bi na miru
214
odluili ta im je za initi. Kralj im je, na obostranu dobrobit, izaao u susret. Sutradan su
mu iz La Taje pristigli legati zarad dogovora o uslovima predaje. Dva dana kasnije, grad
se predao u Matijine ruke.
Po zauzimanju La Taje kralj se sa etama uputio u Znojmo sa ciljem da tamo
ostavi kraljicu i legate, a sam sa Ivaniom poe u osvajanje Reca. Kao i uvek prilikom
krupnih kampanja, Matijina vojska sastojala se iz tri dela: prvi su inili Ugari, drugi esi,
a trei Raani koji su svi bili ili u lakoj konjici, ili u lakoj peadiji. Matija je oko Reca
podigao tri razliita logora kako bi ga to hitrije osvojio. Grad je leao u planinskom
kraju, opasan zidinama i ancem, pa ga je bilo nemogue osvojiti bez prethodnog
probijanja bedema topovskom paljbom. itelji su pokazali iznenaujuu ilavost i
upornost pri odbrani Reca, ak su se usuivali da i danju i nou, po pravilu kad bi se
delila hrana, upadaju u logore. Sve je to, dodue, pre liilo na arke i svae no na pravu
bitku, ali se ubrzo zbio i jedan, za Matiju vrlo neprijtan sluaj. Naime, prilikom jednog od
takvih upada straari su bili oputeniji nego obino i sve se zavrilo tako to je deo
ugarske vojske bio najpre opkoljen, a potom i ubijen u borbi. Uljezima se meu prvima
odvano suprotstavio izvesni Vlah, Matiji veoma drag, pa je u toku bespotedne borbe tri
puta bio ranjen i, bez obzira to je uspeo da umakne neprijatelju, sutradan je, na kraljevu
ogromnu alost, od zadobijenih povreda izdahnuo. Kako bi spreio sline izgrede u
budunosti, Matija je jo energinije nasrnuo na Rec, opkolio ga glomaznim topovima te
zapoeo nemilosrdnu paljbu po bedemima i kulama. Radio je ak i na podzemnim
prokopima odakle se jo bezbednije dalo pristupiti gradu. Uvidevi sve to, itelji su, u
strahu od neprijateljskog gneva, poeli da pomiljaju na predaju, a ona se i odigrala
nekoliko dana kasnije. Iz Reca se Matija sa vojskom zaputio pred Egenburg te
nemilosrdno opseo i ovaj austrijski grad.
U meuvremenu se proneo glas da e kralju u logor svakog trenutka pristii
francuski izaslanik, pa je Matija naloio svetovnim i crkvenim plemiima da mu pou u
susret i organizuju dobrodolicu. Primljen je uz najvee poasti i pompu, a nakon
pregovora sa Matijom proveo je neko vreme kao Beatriin gost u Recu, potom i
prezimivi sa kraljem u Beu. Razgovori su se vodili o sklapanju pogodnog i obostrano
korisnog saveza izmeu Ugarske i Francuske protiv Maksimilijana, Fridrihovog sina sa
titulom vojvode od Burgundije, istovremeno najljueg neprijatelja francuskog kralja. Dok
215
bi Maksimilijan bio pritisnut u Belgiji, a Fridrih u Austriji, nije bilo naina da jedan
drugom pomognu. Sklopljen je, dakle, savez izmeu Matije i francuskog kralja, a to je
bilo tim lake to je Beatriina majka sa njim bila u rodbinskim vezama. Potvreno je
prijateljstvo dvojice vladara i ono je obojici donelo nesumnjivu korst. Na elu ugarskih
diplomata ovom prilikom bio je Stefan Krisp, linost izuzetne irine, obrazovanja i
inteligencije, jer je Matija nastojao da francuskom izaslaniku ukae posebnu ast.
Kralj se potom posvetio opsadi Egenburga. Grad je bio smeten na neravnom
terenu, okruen brdima, a i sam na planini, opkoljen sa svih strana brojnim ribnjacima.
Obuhvatao je tvravu sa nepristupanim kulama zatienu nasipima, bedemima i ancem.
Imao je dve kapije sa po dve otporne kule sa strane i nije ga bilo ni najmanje lako
osvojiti. Na samom poetku borbe, mnogi su ugarski vojnici nastradali zahvaljujui
lukavstvima i zamkama itelja Egenburga, a dobar broj poginuo je i u logorima od udara
neprijateljskih topova koji su bili postavljeni blie no to je to bio obiaj. Matija je
uzvratio neumornom paljbom, najvie po delu bedema u blizini kapije sa kulama. Tu su
zidine najzad probjene, pa je, poto su se od snanog mraza okolni ribnjaci zamrznuli,
ugarskim vojnicima bio otvoren direktan put u grad. Uasnuti od straha, graani
Egenburga jedva su namolili kralja da pristane na njihovu predaju. Nakon 38 dana
opsade, grad je preao u Matijine ruke. Kralj je potom poslao zapovednika teke konjice,
Bertolda Elderbaha, i njegovog kolegu Vladislava Mauricija da, u pratnji najbolje
konjice, dovedu kraljicu u Egenburg. Douvi da je ve blizu, Matija je izaao da je lino
doeka, pa su uz vojnu pompu zajedno trijumfalno uli u grad i tamo se zadrali nekoliko
dana. Potom su se uputili Klosternojburg (put je potrajao dva dana) i tamo zanoili u
zdanju pokraj crkve Svetog Leopolda. Ostatak vojske i komandanti prespavali su u
predgrau. Kralj je ovde podelio ete izdavi im razliita nareenja: deo je uputio u Be,
a deo u Beko Novo Mesto koje su Stefan, Tetauer, Ladislav Kaniza i Jakov Sekler
opsedali ve godinu dana. Sam je sa celokupnom svitom krenuo u Be, a na putu su mu
se pridruili i palatin Emerik te kvestor Urban, u to vreme nadbiskup era. U Beu je 20.
decembra doekan uz raskone svetkovine.
Nekoliko dana ranije, dok je Matija boravio u Recu, doao mu je, iz oduevljenja
koje je prema ugarskom kralju oseao, u posetu Antonio Bonfini rodom iz Askolija
Piena i doneo mu nekolicinu knjiga koje je nedavno objavio. Tri naslova prevode
216
Hermogena i Herodijana sa grkog na latinski, te kratku knjiicu o poreklu loze Korvina
posvetio je kralju. Na Beatriu su pak bile adresirane knjiga o suprunikoj smernosti i
odanosti, te delo o istoriji Askolija. Zbirka epigrama sa korisnim i zabavnim
predgovorom, ba na temu ustolienja novog vladara, bila je namenjena Ivaniu. Matija
je seo i pun entuzijazma proitao nareena dela, a potom, zadivljen darom pisca koga jo
uvek nije lino poznavao, zapovedio da se svi dvorjani 1. januara u Beu okupe kako bi
Bonfini odrao sveani govor te im podelio svoje knjige. Nakon toga mu nije dao
odobrenje da napusti Be, ve ga je uz visoku novanu nadoknadu uposlio da, piui
usput ta mu se prohte, ita kraljici razliita literarna dela kako se ona, stalno pratei
Matiju na vojnim pohodima, ne bi saasvim otuila od knjievnosti i filozofije. Bonfini je,
iako protiv volje, prihvatio nametenje, te je, kako ne bi zalud traio vreme i dosaivao se
po vojnim logorima, naredna tri meseca posvetio prevoenju Filostrata na latinski. Najpre
je obradio Napuljske slike
99
, a potom ivote sofista i Pisma.
Odmah nakon Boinih praznika Matija se pobrinuo da obavi dva veoma
znaajna zadatka: prvi je podrazumevao upuivanje poslanstva u Francusku, a drugi
osvajanje Bekog Novog Mesta koje je jo uvek uporno odolevalo opsadi. Za glavnog
emisara u poslanstvu francuskom kralju postavio je Ivana Varadinskog, a u to vreme
uistinu nije bilo boljeg kandidata za taj posao. Ivan je, kako je sam bez libljenja
priznavao, poticao iz skromne, neznatne porodice. Roen je u Olomucu u sirotinji, ali je
bio do te mere sposoban, marljiv i vispren da je na kraju postao glavni Matijin sekretar i
kancelar te jedan od njegovih najdraih prijatelja. Kralj ga je nakon osvajanja Olomuca u
toku ekog rata, onda kada je od Moravske nainio provinciju, jo kao mladia poverio
vojvodi uporu.
Ivan se vrlo brzo pokazao izuzetno nadarenim i sposobnim za obavljanje dravnih
poslova, te je postao jedan od kraljevih najbliskijih saradnika pri upravljanju ovom
provincijom i po pitanjima eke uopte. Toliko se Matiji dopao zbog svoje odanosti,
doslednosti, mudrosti i irokogrudosti da je za kratko vreme postao i nadbiskup najpre
Varadina, a potom i Olomuca. Ivan je zapravo dobio itav niz crkvenih titula i one su
mu u zbiru donosile prihode od 30 000 dukata godinje. Bio je uistinu sjajna linost

99
Ovo delo, danas pripisano istoimenom pievom zetu, Filostratu sa Lemna, kako mu i ime kae, detaljno
opisuje 64 umetnike slike iz jedne galerije u Napulju. Vrlo je interesantno za istoriare umetnosti jer daje
detaljan uvid u nain na koji su ondanji slikari tretirali brojne teme iz mitologije i svakodnevnog ivota.
217
neizmerne irine, poznat po tome da nikada nije tedeo ni snage ni novca kako bi svoje
funkcije to dostojnije obavljao. Imao je brojne ugledne klijente i svaki Matijin nalog
obavljao tako da je postizao i vie nego to se od njega trailo. Kralj mu je obino
preputao komplikovane i delikatne poslove spoljne politike. Na sve navedeno, Ivan je
bio veoma lep, stasit, velikoduan, elokventan te visprenog i neumornog duha, a krasili su
ga i uglaeni maniri, vedrina, komunikativnost i jednostavnost u ophoenju sa ljudima.
Vazda je nastojao da nikoga ne povredi i grozio se pretvornosti i neiskrenosti. Prijatelje je
oboavao i odnosio se prema njima sa puno panje, a sa rivalima i neprijateljima vie
voleo da izgladi odnose nego da im se sveti. Po prirodi je bio naklonjeniji pratanju nego
odmazdi. Sa protivncima se borio otvorenim razgovorom i britkom kritikom bez dlake na
jeziku umesto da im se sveti zluradim spletkarenjem. Zato ga je kralj i procenio kao
bezazlenog i estitog oveka.
Dobivi, dakle, zadatak da predvodi poslanstvo u Francusku, Ivan je izvrio
opsene pripreme kako bi dostojno obavio Matijin nalog. Dobavio je najpre 300 konja
priblino istog stasa i boje, potom sakupio 300 mladia iz svih plemikih stalea,
obuenih u sveane purpurne odore sa grbovima gradova iz kojih su poticali. Svi su bili
duge kose i slinog stasa i uzrasta. Neke od njih Ivan je okitio raskonim ogrlicama, a
druge, one plavokose, ovenao dijademama od dragulja. Svemu tome pridodao je
neverovatno sjajnu i luksuznu opremu namenjenu za poklon francuskom kralju.
Od Matije je dobio niz naloga: najpre da u Francusku otputuje preko Cisalpijske
Galije kako bi obavio proceduru zvanine veridbe sestre milanskog vojvode i mladog
Ivania Korvina. Prethodne dogovore o ovome za Matiju je, bez Beatriinog znanja,
putem tajne prepiske obavio Fontana iz Bree koji je kralju i ranije bio od velike pomoi i
koristi u Italiji. Drugi Ivanov zadatak bio je da potvrdi prijateljstvo i savez sa francuskim
kraljem kako bi ovaj nesmetano ratovao sa Maksimilijanom. Trei zadatak bio je da
pokua da izdejstvuje izruenje Mehmedovog sina Dema koji je, nakon to ga je brat
proterao iz Azije, boravio na Rodosu, a potom doao u Francusku. Matija je znao da bi sa
takvom politikom figurom u svojim rukama dobio mogunost da na Tursku izvri jo
snaniji pritisak. Na kraju je Ivan obavio sve sem poslednjeg naloga, jer se francuski kralj
ve bio ranije bio obavezao da Dema izrui papi. Ugarsko poslanstvo prolo je
Francuskom uz do tada nevienu pompu. U Parizu su svakodnevno organizovane sjane
218
gozbe i na njima se pojelo toliko ribe da su, nakon to bi se kupila sva koliina na glavnoj
ribljoj pijaci, kraljevi blagajnici bivali prinueni da prosjae unaokolo za jo. Ivan je
francuskom vladaru uruio predviene darove u vrednosti od 25 000 dukata: 25 plahih i
ustrih turskih drebaca, zlatno posue optoeno dragim kamenjem, a potom i niz
trkakih i konja kasaa. Svi su oni ili uz sedla ureena zlatom i biserjem te skupocenim
amovima i ostalom opremom. U Beatriino ime poklonio mu je od zlata izatkan ador,
persijsku odoru sa pojasom i celokupnu luksuznu opremu za spavau sobu. I predvodnik
francuskog poslanstva, Kristofor, dobio je od ugarskog kralja i kraljice bogat dar samo
on vredeo je barem 3 000 dukata.
Tih dana u Ugarskoj se odluivalo o novom nadbiskupu Egra i na to mesto, po
Matijinoj presudi, a i na Beatriino zalaganje, kao linost najzaslunija i najpogodnija
doao je Urban, dotadanji nadbiskup era, dok je njegovu staru titulu, bez ikakvog
dvoumljenja, kralj prepustio sekretaru Tomi kao proverenem i odanom saradniku. Njih
dvojicu je, ba kao i ve pomenutog predvodnika izaslanstva u Francusku, Ivana
Varadinskog, Matija posebno voleo i cenio, obasipao ih poastima te ih doivljao i kao
line prijatelje. Urban je pio pitomije naravi, spreman da strpljivo obavlja i najtee
poslove, dok su Ivana odlikovali ivahniji temperament, gizdava pojava, otroumnost,
ustrina te odsenost i brzina u poslu. Urban je ipak zbog uzvienog duha, odanosti i
trpeljivosti ostao najvei kraljev miljenik bez obzira na visoku inteligenciju i sjajno
obrazovanje vazda se nosio veoma skromno i povueno.

VIII knjiga

Uputivi, dakle, poslanstvo u Francusku, Matija je nakon konsultacija sa
matematiarima i astrolozima 13. januara krenuo u osvajanje Bekog Novog Mesta,
poduhvat zapoet godinu dana ranije, dok je Beatria ostala u Beu. Bio je prinuen da
pouri jer su ugarski komandanti, ve iznureni od jednogodinje opsade traili nove
odmorne konje, a mnogi su se i povukli iz logora nakon to je 300 austrijskih konjanika
kradom uspelo da se uvue u grad u pratnji 200 teretnih kola sa volovima i tako iteljima
Bekog Novog Mesta doturi zalihe hrane za nekoliko narednih meseci, oteavi Ugarima
ve mukotrpnu i dugu opsadu. Matija je loe podneo taj dogaaj jer se ponadao da je
219
predaja grada zbog gladi i oskudice ve bila nadohvat ruke. Pristigavi na lice mesta,
odobrio je otpust delu vojnika, a logore ispunio sveim i odmornim saborcima. Beko
Novo Mesto nalazi se usred ravnice i okrueno je planinama to itavom pejzau daje
izgled amfiteatra. Tlo je ovde s jedne strane vlano i movarno, a sa druge ljunkovito. I
inae ceo ovaj kraj obiluje vodom im se zemlja malo prokopa, ve na tri, etiri stope
dubine nailazi se na nju, dok se daljim kopanjem stie do vrstog, ljunkovitog sloja.
anci oko grada vrlo su duboki, zatieni kamenim nasipima i bogati ribom poput
malenih mora. Grad i kapije etvrtastog su oblika, a sve se mogu jasno videti sa
centralnog trga. Beko Novo Mesto ima predgrae, takoe zatieno nasipom sa
palisadama te ancem punim vode. Bedemi grada zatieni su trostrukim opkopom i
brojnim tornjevima. Gradska kula izgleda poput katela i tu su smetene strae uz obilnu
municiju. Tvrava je iz pravca Ugarske smetena na strmom terenu, sa vrtovima koji se
izdiu iznad anca punog vode. I ona sama je etvrtastog oblika, sa visokom kulom iza
koje lee carevi vrtovi i prostrani zverinjak, takoe zatieni bedemima. Ovde
najrazliitije egzotine ivotinje slobodno etaju zelenim predelima. Po zidinama su
rasporeene brojne ratne naprave, kadre da precizno lansiraju olovno tane ili gvozdeni
projektil na daljinu i do tri kilometra.
Godinu dana ranije Stefan i njegove kolege uspeli su da primaknu tri ili etiri
opsadne kule na kilometar i po do grada, a vie od toga nisu mogli jer zbog brisanog
prostora okolo nisu imali gde da se zaklone. Po Matijinom dolasku opsada je nastavljena,
a oko grada je, na kilometar i po udaljenosti, podignut neprekidan kruni nasip duine
gotovo 29 km kako bi se spreila njegova komunikacija sa okolinom i blokirao dotok
hrane. Stefan je podigao logor na 3 km od grada, kralj na kilometar i po, a tu je hitro
premestio i opsadne kule te podigao katele. Nedugo zatim ugarski vojnici uspeli su da
tokom noi provale u deo predgraa okrenut prema Beu. Straari su se nakon kraeg
otpora viseim mostom povukli iza zidina, ali su Ugari i njih uspeli da savladaju, bez
obzira to su bile opasane ancem i osigurane tornjevima. Pri upadu u predgrae pokazali
su prilinu surovost: stanovnitvo se uz pomo netom pristiglih straara hrabro borilo, no
veina je, pritisnuta sa svih strana, nastradala, dok je deo uspeo da umakne u sam grad.
Izgubivi najvaniji deo predgraa, svojevrsni bedem gradskog jezgra, a potom i drugi,
okrenut ka Ugarskoj, itelji Bekog Novog Mesta bili su uistinu prestraeni i u veoma
220
opasnoj poziciji Ugari, zapravo, prilikom juria zamalo nisu provalili u sam centar. U
gradu celu no niko oka nije sklopio. Ljudi su ak u oaju pokuavali da od lepih
arhitektonskih zdanja naine bunkere jer su ova imala debele vrste zidove i prozore
zatiene gvozdenim reetkama. Svi su se prestraeni meusobno nadvikivali. Da gradski
prefekt, inae prekaljen ratnik, nije na kraju izaao iz tvrave te odrao ohrabruju govor,
itelji Bekog Novog Mesta sutradan bi se predali Matiji. On je stanovnitvu podigao
moral i podstakao ga da hrabro izdri i najgoru glad. Mnogi pak smatraju da su graani
zapravo odustali od predaje pod pretnjom prefektovih naoruanih trupa.
Matija se na neko vreme zadovoljio onim to je te noi postignuto. Sada je ve bio
kadar da najmonije topove dovue do samih gradskih bedema te po njima raspali i nou
i danju. Zapoeo je paljbu po tornjevima, prvenstveno onim oko kapija, a za to se
posluio topovima koje je svojevremeno zaplenio od Turaka. Iz Bea je potom Dunavom
dovezao teretne lae sa opremom i napravio visee mostove preko kojih bi, nakon
proboja bedema, vojnici mogli da prodru u grad. Stanovnitvo je pak nastavilo sa
odlunim otporom uzvraali su paljbu svom snagom i neretko znali da nepaljivije
Ugare u atorima usmrte metalnim projektilima. Svakodnevno se vodila bespotedna
bitka. Graani su tvrdoglavo odbijali da se predaju, a Matija im pretio da e ih sve
sravniti sa zemljom. Prefekt grada, koji je uestvovao i u odbrani Bea, poruio mu je da
ga u tvravi eka spreman grob. Sve dok je kralj imao dovoljno novca da ratuje, a
stanovnici grada dovoljno hrane da preive, i jedna i druga strana pretile su jedna drugoj
krupnim reima. Kada je najzad odluio da opsadne kule dodatno primakne zidinama,
Matija je vojnicima zapovedio da od iblja ispletu ogroman broj korpi cilindrinog
oblika, da ih do polovine ispune zemljom i kamenjem i potom ih nou kradom odnesu do
samih bedema. Kada je tako i uinjeno, korpe su poslagane jedna na drugu i potom su
dodavanjem nabijene zemlje od njih napravljeni stubovi sasvim prilepljeni uz zidine. Ovi
su stubovi sluili kao potpora za podizanje opsadnih kula, zaklona, te platformi za
postavljanje ratnih maina kojima je Matija planirao da straarske posade natera na
povlaenje. Zanatlije su takoe dobili zadatak da u logoru, pokraj kraljevog atora, saine
pletene pokretne zaklone i drvene mostove.
Matija je, dakle, preduzeo sve to je bilo u njegovoj moi kako bi se dokopao
ovog grada, koji ne samo da je bio do temere nepristupaan ve ga je Fridrih smatrao
221
sopstvenim seditem i tu planirao da bude sahranjen. Zauzimanje carevog rodnog grada
doivljavao je kao vrhunac svojih dotadanjih podviga. Beatria ga je sve vreme u stopu
sledila, uz pratnju velike dvorske svite. Najpre je odsela u Ebenfurtu, koji je, nakon
osvajanja Bea, pripao vojvodi Stefanu, a narednih nekoliko meseci provela u Bruku na
Lajti, iekujui osvajanje Bekog Novog Mesta.
Desetog marta kralj je topovskom paljbom zasuo najviu kulu, koja se nalazila na
delu zidina okrenutih prema planinama, sa ciljem da neometano na tom mestu ispuni
anac ljunkom i tako vojnicima oslobodi put ka gradu. Shvativi Matijin naum, prefekt
je odmah zapovedio da se kula ispuni ibljem i drugim zapaljivim materijalom, a da se u
njoj potom podmetne poar, kako bi se uruila unutar bedema grada. Izvan bedema i
anca bila je jo jedna kula, sainjena od nabijene zemlje, i sluila je kao dodatni zaklon
od udara topova. Kako je ve postojala pretnja da se ona unutranja za sat vremena urui,
prefekt je naredio da se u njoj podmetne poar. Straan plamen odmah je progutao i
okolne Matijine platforme, te se itava konstrukcija survala u grad. Poto mu je naum
tako neslavno propao, Matija je po kratkom postupku pozvao tri eke trupe i zapovedio
im da izvre juri na spoljnu kulu, to je i uinjeno. Zapoela je bespotedna borba, teko
naoruani vojnici probili su nasip, te uspeli da savladaju dubok anac. Polo im je za
rukom da se uzveru i uz unutranji zaklon, a trojica su ak upala u sam grad i stradala na
licu mesta. Ostalima je pruen odluan otpor. Graani su smesta pritrali u pomo
straarskim posadama i uspeli da kiom strela i goreih projektila strmoglave ehe sa
zidina. Pridruio im se jo jedan pomoni odred, pa je Matija bio prinuen da u suton
izda nareenje za povlaenje kako ne bi pretrpeo jo tee gubitke. Tom prilikom poginulo
je stotinu i ranjeno jo toliko vojnika.
Iako do tada nije imao uspeha, kralj je nastavio sa jednako energinom opsadom.
Nisu ga pokolebali ni snana fortifikacija, ni silna municija, ni tvrdoglav otpor itelja.
Ostao je pri svom naumu, uprkos injenici da se gradu nije moglo bezbedno prii tbog
movarnog i vlanog tla, niti su se mogli nainiti prokopi ispod zidina (gde god bi se
zapoelo sa kopanjem, nailazilo se na vodu). Ubrzo je primakao topove i opsadne kule
to je mogue blie toliko da ga je samo irina anca delila od direktnog boja sa
neprijateljem. Ovo je veoma uznemirilo graane i oslabilo im moral. ak su i vrhovi
pojedinih zdanja i njihove fasade stradali od topovskog udara. inili su sve to su mogli
222
da sauvaju grad krpili oteene bedeme, uvrivali rasklimane i nestabine,
dopunjavali anac vodom. Napomenuli smo ve da je Matija, kako bi savladao nareene
prepreke, dobavio itavu silu, ak i do tada nepostojeih, opsadnih naprava i njima
opkolio Beko Novo Mesto. Oajni i lieni svake nade da e im pristii pomo, graani
su u vie navrata pomiljali na predaju, ali su ih u tome spreile prefektove trupe. Matija
je to, zahvaljujui svojoj izuzetnoj inteligenciji, savreno dobro razumeo, pa se opredelio
da grad pritisne glau i oskudicom. Znao je da bi mogao da ga se doepa i grubom silom,
ali ne bez velikih gubitaka te usputnih ruenja. Stoga je, kako bi potedeo vojsku
bespotrebnih rtava, ali i grad spasio potpunog razaranja, odluio da nastavi sa strpljivom
opsadom i dokopa se Bekog Novog Mesta u punom sjaju, a ne nekakve ruine. Da bi
postigao oba cilja, proveo je istrajno u logoru itavih 7 meseci te ak na ratitu podigao
privremenu kraljevsku prostoriju za sveane obede i jednu kapelu.
Dravna blagajna ve je bila znatno iscrpljena i kralj se nije mogao nadati novim
novanim prilivima za odravanje vojske i opreme pre datuma za koji se govorkalo da e
istovremeno biti termin pristzanja znaajne pomoi iteljima Bekog Novog Mesta.
Matija je stoga molio kvestora Urbana da uini apsolutno sve to moe kako bi Ugarima
hitno doturio nove vojne kontingente i novac. U suprotnom su kralju pretili neuspeh i
sramota. Urban je odmah organizovao sabor u Egru i tu izvrio regrutaciju. Pokupio je
porez gde god je mogao, a potom toj sumi dodao sopstvena i novana sredstva svojih
prijatelja, pa je hitno, i opet o svom troku, vojsku, opremu i novac poslao Matiji. Svi su
na sav glas hvalili Urbanovu aurnost, odanost i samopregor. Kralj se od tog trenutka
dodatno vezao za njega i Urban mu je postao najdrai i najblii saradnik do kraja ivota.
Videvi da Ugarima svakodnevno pristiu nove snage, te da njihov logor biva sve vei,
graani Bekog Novog Mesta ponovo su poeli da razmatraju predaju. Besni i oajni
zbog dolaska sveeg talasa neprijatelja, tukli su po Ugarima svim moguim projektilima.
Jednom prilikom topovsko tane je na licu mesta istovremeno usmrtilo trojicu mladia dok
su Matiji posluivali veeru. Kralj je ostao sasvim pribran ne pokazujui nikakav strah
pred ovim traginim i groznim prizorom. Razgnevljen, zapovedio je da se ka gradu
usmere dodatni topovi, a njihova je potonja paljba otetila brojne rezidencije. ak je
razmiljao da namerno cilja u krovove gradskih zdanja, sainjene od jelovih crepova,
kako bi izazvao opti poar i osvetio se za pomenuto nedelo. Naime, nekoliko dana ranije
223
prefekt se preko glasnika obavezao da nee gaati kraljev logor, a potom se o obeanje
ogluio. Matija bi u besu spalio sve gradske crkve da ga itelji nisu usrdno umolili da to
ne ini. Na kraju je ak obeao da e, nakon to osvoji grad, sve spaljene drvene delove
zdanja zameniti mermernim. No, ne treba se zavaravati: bio je do te mere kivan zbog
pogibije trojice deaka i zasigurno bi spalio Beko Novo Mesto da nije znao da e ono
vrlo brzo pasti u njegove ruke.
U meuvremenu je moni milanski vojvoda kralju uputio Franeska Fontanu i
Mafea Naza sa ciljem da zvanino potvrde zaruke Ivania Korvina i Blanke Sforce, koje
je u Milanu ve ranije organizovao Ivan Varadinski. Matija ih je u logoru sjajno ugostio,
te su se oni nakon par dana vratili nazad. Nakon njih je u Ugarsku iz Ferare pristigao
Ipolito d'Este, Beatriin sestri, unuk Fedinandov i praunuk kralja Alfonsa, kako bi
sveano bio ustolien za ostrogonskog nadbiskupa i tako dobio titulu koja je prethodno
pripadala njegovom ujaku ovaniju od Aragona. Da bi deak bio primljen kako dolikuje,
Matija je zaduio modrukog glavara Bernardina da ga sa konjicom doeka u Zagrebu i
potom sprovede u opron. Kraljica je nakon toga u opron poslala Stefana Krispa da
Ipolita poseti u njeno ime i naloi mu da se tu zadri dok ga kralj ne pozove kod sebe u
logor. U nareenom trenutku Matija je sa prefektom Bekog Novog Mesta , budui da je
stanovnitvo bilo uistinu iscrpljeno od gladi, ve vodio pregovore o predaji, a zadatak
posrednika obavljali su Tetauer i drugi brojni kraljevi saradnici. Prefekt se obavezao da
e predati grad ukoliko do 13. avgusta ne bude stigla obeana pomo od Fridriha, uz
uslov da mu bude dozvoljeno da se sa svojim vojnicima uz 300 tovarnih kola sa
opremom bezbedno povue iz Bekog Novog Mesta. Matija se sloio, pa se prefekt
pojavio u njegovom logoru u pratnji desetorice saradnika i tamo su odredili rok za
predaju od 30 dana. Kako ne bi dalje traio vreme, kralj je sa delom vojske i
komandanata krenuo u tajersku sa ciljem da zauzme otvin, gradi smeten u
planinskom klancu meu Norijskim Alpima. Mesto je bilo strateki vano za mogunost
nesmetanog kretanja dalje kroz tajersku, kao i za blokadu pomoi Belijama, odnosno
iteljima Bekog Novog Mesta. Matija je najpre poslao laku konjicu da opustoi okolinu,
a ova je spalila sva oblinja mesta i zaseoke sakupivi bogat plen. otvin je za kratko
vreme osvojen. Ovom prilikom od kamenog projektila nastradao je Grofniker, a zatvora
je, na opte zgraavanje plemia, dopao Nikola Banfi koji je Matiji vazda bio drag poput
224
roenog brata. Na sreu, radilo se o nesporazumu, pa je ubrzo puten na slobodu.
Tvrava je, nakon bespotedne topovske paljbe, pala i ugarska vojska nagrnula je potom
nesputano kroz prolaz izmeu planinskih klanaca te zauzela i druge tajerske gradove u
okolini. Nekoliko dana pre ugovorenog roka, Matija se trijumfalno vratio u logor kod
Bekog Novog Mesta kako bi ga, po dogovoru sa prefektom, preuzeo.
Pristigavi, dakle, u logor nakon osvajanja po tajerskoj, prioritet mu je bio da
im pre kod sebe pozove Ipolita kako bi deak i njegova pratnja iz Italije prisustvovali
njegovom sveanom ulasku u Beko Novo Mesto. Ipolito je jo uvek bio u nenim
godinama (tek je bio navrio devetu) , krasilo ga je prelepo lice krupnih oiju, ljupkih
usta i malo dueg nosa. Graa mu je bila skladna i retko privlana, ten boje meda, kosa
kestenjasta, a izraz lica daleko ozbiljniji no to je priliilo bezbrinom deaku njegovih
godinama delovalo je kao da sve vreme promilja neto krupno i veoma vano. Drao
se prijazno, ali ponosito i pre ga je krasila aneoska velikodunost nego poniznost i
skromnost. Odavao je utisak zrelosti liene svake malodunosti ili sete i ve se moglo
naslutiti da e biti prekrasnog vitkog i uspravog stasa. Strogo vaspitanje uinilo ga je
ozbiljnim pre vremena. Duh mu je bio ivahan, okretan i otrouman, ali istovremeno
delikatan i nesposoban da bilo koga uvredi. Govorio je promiljeno, umesno i
utemeljeno, a istovremeno prefinjenim jezikom. Pri raspravama je neretko znao da
argumentima nadbije starije i uenije od sebe. Ukoliko se sa neijim miljenjem nije
slagao, probranim reima i utemeljenim stavovima suprotstavljao se sagovorniku. Odmah
se videlo da e biti izuzetna, podvinika linost nije imao nikakvih uoljivih poroka.
Na sve su ga odlikovale ednost i pobonost, te talenat za sastavljanje crkvenih napeva.
Toliko mu je greh bio stran da je ostavljao utisak osobe roene za obavljanje svetenike
dunosti. Kada bi ga uitelji zbog preterane starmalosti poslali da provodi vreme sa
vrnjacima u igri, zbijao je ale na tako prefinjen i uen nain da se sticao utisak da je
godinama prouavao aticistiki knjievni stil. Bio je, dakle, uzor vrline i smernosti, a svi
njegovi postupci daleko su mu nadmaivali uzrast. Pokazvao je niz osobina
karakteristinih za loze Aragon i d'Este, te je svakome bilo vie no oigledno da ga
oekuje sjajna budunost.
Matija je pozvao Stefana Batorija iz Transilvanije i zaduio ga da Ipolita uz
najvie poasti sprovede od oprona do Bekog Novog Mesta kako bi obojica
225
prisustvovali ceremonijalnoj predaji grada. Stefan, ovek vazda strog, ozbiljan, dosledan,
estit i prekaljen ratnik, ispunio je kraljev nalog. Otiao je po mladog nadbiskupa u
opron, a, kada su ve pristigli na petnaestak kilometara od Matijinog logora, kralj im je
u susret poslao dva odreda da deaku ukau poasti dostojne njegovog poloaja i porekla,
te zabave novog ostrogonskog nadbiskupa vojnim vebama i inscenacijama bitaka. Kad
su Stefan i Ipolito ve bili na nekih 5 kilometara od logora, kralj im je i sam poao u
susret u pratnji plemia. Deaka je izgrlio i izljubio kao roenog sina, a potom ga uz
ovacije uveo u logor. I njega i velikae iz Ferare primio je uz brojne poasti, Ipolita je
svakog asa grlio, te ga obasipao ogromnom panjom. Konano, sestri je otiao u posetu
i tetki Beatrii u Bruk na Lajti, gde je ova zbog krhkog zdravlja i dalje boravila, a potom
se vratio kralju u logor.
Doao je, konano, dan predaje Bekog Novog Mesta: prefekt je sa svojim
ljudima najpre napustio grad, a potom su u njega uli Matijini uvari kako bi po zdanjima
okaili ugarska znamenja. Pristigla je i kraljica sa dvorskom svitom, spremna da doeka
suprugov trijumfalni ulazak. Tri dana kasnije, doekavi najpovoljniji poloaj zvezda,
Matija je uz klicanje prisutnih ujahao u grad uz pratnju crkvenog i svetovnog plemsva. U
trijumfu su namerno izostavljene nosiljke sa plenom, povorka zarobljenika i slino bili
su tu samo barjaci loze Korvina kao simboli zadobijene pobede. Za Matijom su ujahali
Ipolito, Urban, sekretar Toma, svetenstvo, te zapovednici vojnih logora svi u gizdavim
odorama izvezenim ukrasima u obliku palminog lia. Bili su tu pre svih Stefan Batori,
Tetauer, Petar Gereb i brat mu Matija, potom Bertold, Jakov Sekler, Ladislav Kaniza. Za
njima su sledili zapovednici konjice i peadije, svi slavei glasno Matiju kao novog
rimsko-nemakog cara. Na raznim jezicima orile su se estitke i elje za uspenu
budunost. Doli su, najzad, i emisari iz Ugarske da estitaju Matiji na osvajanju Bekog
Novog Mesta. Posebno zadivljujua bila je injenica da su u gradu sasvim izostali nasilje,
vreanje ili arke kako javno, tako i privatno sve vreme Ugari su se vladali pristojno i
uzdrano. Stanovnitvo je, nakon dugog napetog iekivanja i strepnje, uvidevi koliko je
situacija bolja nego to su mogli i sanjati najzad ivnulo. Mnogi su uistinu odahnuli.
Nije umesno ne pomenuti ovom prilikom poredak mone ugarske vojske koja je,
dovrivi opsadu Bekog Novog Mesta, za svega jedan dan osvojila otvin. Pred Bekim
Novim Mestom Matija je zarad trijumfa postrojio itavu vojsku, te sam bio u mogunosti
226
da konano svojim oima vidim ono o emu sam do tada samo itao u knjigama
posveenim vojnoj strategiji. Kralj se pokazao ne samo kao izuzetno uman i moan
vladar, ve i kao vrlo iskusan vojskovoa. Konjica je obuhvatala svega etiri odreda,
arkai i laka konjica zapremali su iskljuivo krila kako bi se izbegli haos i zabuna pri
rasporeivanju tako velikog broja ljudi. Vojska, koja je iz logora izala na brisan prostor
da bi se potom borila na planisnkom terenu prepunom klanaca, brojala je 8.000 peaka i
20.000 konjanika (bez posluitelja, konjuara i snabdevaa hranom), a bilo je tu i oko
9.000 raznih pomonika. Kralj je voleo da lino rasporeuje saborce i deli zaduenja po
svakom pojedinanom vojnom logoru. Svaki odred imao je svoje barjake: najpre zastave
hrianske vere, zatim dinastije Korvina, potom nepobedivog ugarskog naroda i, najzad,
ekog kraljevstva, Dalmacije i junih zemalja
100
. Svaki od vojskovoa takoe je nosio
zastavice, ali kao ukras privren na dugo koplje. Kada je Matija lino zaao meu vojne
redove, zavladala je mrtva tiina - nije se ulo ak ni rzanje konja. Poto se prvi red
razmakao, u sredinu je stupio najistaknutiji veteran i uz sveani govor mu predao vojna
znamenja. Kralj, kako sam tada s velikim divljenjem primetio, nije nosio mamuze.
Pretpostavljam da je razlog tome bilo nastojanje da u jeku borbe instinktivno ne pobode
konja, nagna ga u beg i tako ne izazove strah i pad morala kod ostalih vojnika. Uskoro je
zaslunim vojnicima simbolino predato 12 maeva, 12 sekira i isto toliko toljaga. Odredi
maonoa, sekironoa i boraca sa toljagama, stajali su u krug oko barjaktara. Iz svakog od
konjikih eskadrona istupio je po jedan predstavnik, pa ih je tako bilo 25 na okupu. Na
isti nain izalo je 80 peaka, predstavnika peadijskih eta. Tako je uinjeno i sa svim
ostalim vojnim jedinicama. Predstavnici su stajali u savrenom redu - svi su bili
disciplinovani da stoje pod konac, trudei se da ne izazovu kraljev gnev. Njihova
poslunost, pokornost i strah bili su spleteni sa jednakom ljubavlju i potovanjem prema
Matiji videlo se da bi svi drage volje otili u smrt izvravajui njegove zapovesti.
Vladala je takva tiina da se nije uo nijedan zvuk sem kraljevog glasa, ak su i konji
sasvim utihnuli. Na zapovest je zapoeta vojna veba i odredi su se postrojavali as u
klin, as u krug, trougao, etvorougao, u oblik makaza, testere... Nakon to je kraljici na
taj nain pokazao odvanost i sposobnost svojih saboraca, te tipove formacija u kojima su
obino ratovali, kralj je raspustio vojsku. Zatim je izveo teku konjicu, rasporedio je po

100
Srbija?
227
eskadronima i u njih umetnuo odrede drugih rodova. U prvom redu bila je teko
naoruana peadija, za njima kopljonoe, strelci, prakai i druga laka peadija. Trei red
sainjavali su veterani. Zatim je ispred oba vojna krila postrojio ete husara i arkaa,
tako poletnih i okretnih da se inilo da se kreu bre od ptice. Lino sam pratio Beatriu
dok je posmatrala vojnu paradu kraljevih ljudi sa uzdignutim znamenjima, postrojenih
kao da e svakog trenutka stupiti u boj, i moram priznati da sam bio uistinu zadivljen
Matijina vojska u celini podseala je na divovsku korpiju. Nakon to smo se dobro
nagledali, Matija je poeo da rasputa jedan po jedan red. U poretku su bili i pomonici
koji ne samo da su tokom rata bili zadueni za gradnju nasipa i kopanje anaca, ve su
neretko uestvovali u boju sa srpastim sabljama u rukama. itav prizor bio je zaista
neverovatan, posebno jer se u Italiji nita slino nije dalo videti.
Nita me manje nisu impresionirali disciplina te strogo moralan nain ivota koji
su vojnici, zahvaljujui Matijinoj poduci, vodili, a sa kojima sam imao prilike da se
upoznam boravei u logoru. Nikada do tada nisam video ljude otpornije na studen,
vruinu, teak napor i glad, spremnije da po cenu smrti obave kraljeve naloge i ratuju do
poslednjeg daha. Uz sve to bili su posluni, bez i najmanje naznake buntovnog karaktera
tihi, estiti, poboni vazda su se klonili kavge. Raskalaan ivot, preljuba i greh bili su
im sasvim strani. Veina konjanika znala je da ratujui provede itave tri godine daleko
od ene i dece, a da za to vreme nijednom ne prekri brani zavet. Koga bi uhvatili sa
prostitutkom, do kraja ivota nosio bi ig teke sramote. Hrabrou i izdrljivou
nadmaivali su Spartance. I leti i zimi boravili su u logorima. Svojim sam oima video
kako ive u podzemnim skrovitima, pod debelim naslagama snega, trpei sve samo da u
toku zime ne bi napustili zapoetu opsadu kakvog grada. Na zapovest veterana nou po
mrazu uvaju strau pokraj bedema u stanju su da se ne pomere sa mesta, ne alei se
ni trenutka na stranu hladnou. ak, ve sasvim ukoeni od studeni, nevoljno preputaju
poziciju sledeem straaru. U logorima borave i njihova deca i tu se poduavaju vojnoj
vetini. Pod lozom Korvina vojska je do te mere ojaala da Ugarska nije samo zadrala
neprikosnovenu vlast na svojoj negdanjoj teritoriji, ve se i proirila na prostor od
Baltikog mora do Jadrana, odnosno od Mezije i Makedonije do Norika, prisajedinivi
teritorije Rimsko-nemakog carstva. U Matijinom logoru moglo se prepoznati mnogo
228
Kurija, Kamila, Emilija, Fabricija, Fabija i Scipiona svog vremena, a sam kralj bio je
poput savremenog Aleksandra Velikog ili Cezara.
Iste ove godine Matija je sklopio savez sa Ankonom, poslavi njenim graanima
peat i kraljevska znamenja kao neprikosnoveni dokaz zajednitva ko bi se o njih
ogluio, automatski je proglaavan neprijateljem Ugarske. Papa Inoentije teko je
podneo ovakav razvoj dogaaja vrei snaan pritisak na Ankonu da postignuti sporazum
raskine. Mleani su u svojstvu papinih saveznika na sve naine nasrtali na grad i nisu
prestali dok stanovnitvo nije pod tekom prinudom posalo Matijina znamenja Inoentiju
u Rim.
Vratimo se sada osnovnom toku izlaganja: osvojivi, dakle, Beko Novo Mesto,
Matija je ugostio Ipolita i njegovu pratnju iz Ferare, a potom ih je uz bogate darove
otpustio nazad u Italiju. Kraljica se, jo uvek muena tekom groznicom, vratila u Be.
Zbog dugotrajne opsade zavladala je bila velika kuga koja je odnela ivote brojnih
dvorjana i vojnika. Kralj se pak zadrao na istom mestu kako bi se u narednom periodu
pozabavio tajerskom. Graani Bekog Novog Mesta poloili su pred njim javnu
sveanu zakletvu o buduem savezu i poslunosti.
Malo nakon toga Fridrih je zapoeo vojne operacije u unutranjem delu Austrije,
pokraj Sankt Peltena. Carevim etama suprotstavile su se Matijine i jedno vreme sukobi
su se odvijali sa promenljivom ratnom sreom. Najzad je careva vojska razbijena mnogi
su ranjeni ili zarobljeni, a dobar broj njih je nastradao. U tako nepovoljnoj poziciji,
Fridrih nije prezao da svim raspoloivim sredstvima i lukavstvima pokua da neke
Matijine saradnike prevede na svoju stranu. Te su se godine Viktor, sin ora Poebrada,
te Gvilhelm i brojni austrijski velikai okrenuli protiv ugarskog kralja. Matija je za kaznu
konfiskovao sve njihove gradove: uputio je Andriju Bota, odvanog i neumornog
kapetana, svog dragog i sposobnog saradnika, da uz pomo peadijskih odreda i 500
konjanika od Viktora oduzme gradove u Slavoniji one to ih je Viktor svojevremeno od
kralja dobio u zamenu za upravu nad Opavom. Jakov Sekler dobio je pak zaduenje da
isto uini u pogledu Gvilhelmovih poseda, smetenih nedaleko od Zagreba. Matija se te
godine zadrao na teritoriji tajerske, Koruke i Kranjske palei i pustoei sve pred
sobom. Osvojio je brojne Fridrihove gradove, te pristigao ak do regija koje su drali
Mleani. Pobunjenike je do naredne godine liio svih gradova i poseda. Po osvajanju
229
Bekog Novog Mesta bio je za narednu zimu zakazan sabor u Sankt Peltenu. Tu se kralj
najzad susreo sa Fridrihovim legatima i bavarskim vojskovoama, te sa njima sklopio
primirje.
Naredne godine, polovinom maja, sa raskonom pratnjom pristigao je ovani
Antonio, budui milanski nadbiskup, da potvrdi zaruke Ivania i Blanke dogovor koji
je, kako smo naglasili, zapoeo Ivan Varadinski, pa se on u drugej etapi svojevremeno
nastavio u Beu. Matija ih je blistavo ugostio, darivao, te poslao nazad u Italiju. Kako se
ve uveliko govorkalo, kraljev ivot neumitno se bliio kraju bio je ozbiljno bolestan i
vrlo iscrpljen od dugotrajnog ratovanja, pa je zato i urio da oeni Ivania. Preduslov za
brak bio je da mladi prethodno dobije kraljevsku titulu. Matija je odluio da se odrekne
eke krune u sinovljevu korist nije se, naime, usuivao da preduzima nita po pitanju
ugarskog prestola jer se deakova maeha Beatrie tome estoko protivila. Iz tog razloga
objavio je rat izvesnom vojvodi iz lezije sa ciljem da se dokopa njegovih poseda i
prenese ih na Ivania. Jednako se postavio i prema Luikoj regiji izvrio je snaan
pritisak na velikae nareenih provincija da mu, za novanu nadoknadu, predaju svoje
posede, a kako su ovi to odbili, objavio im je rat. U leziju je sa odredima uputio Trnku,
zapovednika ekih trupa, te Franju Arista da opsednu sedite maloas pomenutog
vojvode, i to pod izgovorom da je ovaj izdao Matiju. On je pobegao Vladislavu molei ga
za pomo, no kralj ga je, zbog saveza sa Matijom, odbio. Vojvoda je potom stao redom
da obilazi sve lokalne glavare traei podrku i upozoravajui da i njih vrlo brzo eka ista
sudbina. Oni su sakupili novani prilog te naoruali vojsku kako bi izali u susret svom
susedu i prijatelju i zatitili ga od nepravedne pljake. U toku bespotedne opsade
vojvodinog sedita pristigla je nareena pomo. Vojska se ulogorila i odmah potom
zametnula boj sa Ugarima, nateravi ih nakon nekog vremena na povlaenje. Ugari su
kao opravdanje za ovaj dogaaj neretko navodili lukavstvo eha, tj. njihovu svest da im
Matijine snage nee u pravoj meri uzvratiti, upravo zbog velikog broja ekih
sunarodnika meu ugarskim vojnicima. Franjo Aristo se, ni najmanje se ne uzdajui u
Trnku i njegove trupe, povukao u umu kako bi neprijatelja napao s lea i boka. Tako je i
uinjeno, pa se ubrzo zametnula krvava bitka u kojoj su mnogi na obe strane stradali.
Najzad je sa svojima pristigao i Trnka: savladao je linu nelagodu, stegao srce i hrabro
jurnuo na sunarodnike stavljajui vojniku dunost ispred svega ostalog. esi su najzad
230
bili naterani u beg. Dok su se Ugari nakon pobede povlaili u logor, grad je, izgubivi
nadu u pomo, objavio predaju. Nareeni dogaaj ozbiljno je naruio Matijine odnose sa
Vladislavom. Matija ga je optuivao da je, poslavi pomo neprijatelju, naruio odredbe
meusobnog saveza i prijateljstva, dok je Vladislav uporno tvrdio da se ni trenutka o
njega nije ogluio. Priznavao je, dodue, svoju nemo da sprei najamniku vojsku u
traenju, odnosno dobijanju pomoi sa strane. Matija je poslao Ivana Varadinskog da
izgladi nareeni sukob, te potvrdi savez i prijateljstvo meu kraljevstvima, ali ga je
Vladislav uz razliite izgovore dva puta odbio, pa se Ivan nedovrena posla vratio u Be.
Prikrivi gnev, Matija se okrenuo daljem uvrivanju Ivaniovog poloaja u
leziji i Luici. Ulogu posrednika za ove poslove sasvim je prepustio Ivanu
Varadinskom, oprobanom i sposobnom saradniku u pogledu ekih pitanja. On je u toku
te dve godine neprekidno tamo odlazio, podsticao lokalno plemstvo da uz visoku
novanu nadoknadu ustupi svoje posede i upozoravao na opasnosti u sluaju da kraljevi
zahtevi budu odbijeni. Pria se da su mnogi velikai na to pristali upravo zhvaljujui
ogromnoj moi ubeivanja svog zemljaka: Ivaniovi posedi proirili su se po Luici
obuhvatajui prostor odakle se, za svega dva dana putovanja, ve pristizalo na Baltiko
more. Vanu ulogu u tome odigrala je, razume se, i Matijina vojska koja je opustoila i
opljakala ovu regiju sejui strah gde god se obrela. Vojnici su, uz dvostruke plate,
sakupili silan bogat plen, a nagraivao ih je i Ivan Varadinski, koji se na godinjem
nivou odricao 7 000 dukata od naknade zadobijene od kralja kako bi to uspenije obavio
zadatke u ekoj. Dve godine po osvajanju Bea, a potom i Bekog Novog Mesta, Matija
je i sam nekih osam meseci neprestano putovao u Luicu pod izgovorom odravanja
dijete. ta je sve tamo zapravo obavljao, ni danas mi nije u potpunosti jasno.
U to vreme su, zbog stalnih ugarskih upada u tajersku i Kranjsku, mnogi bili
prinueni da sklapaju mir uz visoku novanu naknadu. Opati, svetenici, lokalni
veleposednici i poglavari odlazili su sa Fridrihovim pregovaraima kralju u Be sa ciljem
da bukvalno kupe mir. Taj posao u Matijino ime obavili su Urban i Toma, nadbiskup
era, i to tako da je molioce na kraju skuplje kotalo sklapanje mira nego to bi ih izalo
ratovanje sa Ugarskom. Po potpisivanju sporazuma, kralj je sve pridolice sjajno ugostio i
bogato darivao kako bi ih mitom dodatno vezao za sebe, a otuio ih od cara. U toku
nareene godine esto su, zarad potvrivanja primirja, dolazili i emisari iz Turske. Svaki
231
as tu bi se obreli i pregovarai kralja Vladislava nastojei da u potpunosti izglade njegov
sukob sa Matijom. Glavni posrednik pri razreavanju tog problema bio je zagrebaki
biskup Osvald Tuz, koji je ba tim povodom otputovao u Poljsku. Sledee pak godine isti
zadatak dodeljen je Dominiku, upravniku Stonog Beograda i poglavaru tamonje
Bogorodiine crkve, kao linosti veoma reitoj i pogodnoj za obavljanje delikatnih
diplomatskih misija.
Sledee 1490. godine oko 1. januara, dok je kralj boravio u Beu, dogodila se
neverovatna oluja - grmelo je i sevalo tako snano da smo svi to doiveli kao lo
predznak i ozbiljno se zabrinuli za kraljevo zdravlje. On je, naime, uveliko bolovao od
gihta, a sada ga je obuzela dodatna slabost, te je delovalo da vie nikada nee ustati iz
postelje. O Matiji se u svojstvu glavnog dvorskog lekara starao visokoobrazovani plemi
po imenu ulio Emilio, koji se na tom poloaju dobrano obogatio. Kada je uz njega
zaposlen jo jedan lekar iz Italije, ulio je postao potpuno nemaran, mislei da su mu iz
pakosti doveli rivala. Bolest se do te mere pogorala, da su i dva lekara zajednikim
zalaganjem teko mogli da ga odre u ivoru vie od dve godine. U to vreme Matiji su iz
celog sveta stizali emisari. Toliko je njegovo ime jo za ivota bilo veliko da mu se itav
svet divio i od njega strahovao - ne samo hrianski vladari, ve i nevernici pristizali su iz
najudaljenijih delova planete da sa njim sklope savez i prijateljstvo. Prethodne godine
stigao je legat kralja Ferdinanda, Pjetro Ranzano, inae luerski biskup, istoriar i sjajan
retor. Tog je pak prolea doao Anelo Ortano, papski legat, sa ciljem da izdejstvuje
oslobaanje nadbiskupa Petra, koji je ve etiri godine leao u tamnici. Kralj ga je u Beu
doekao i sjajno ga ugostio. Isto tako, kada je kralj ve bio krenuo u Budim, pristiglo je i
mletako poslanstvo kako bi razreilo sporove oko granica u Dalmaciji. Kako mnogi
smatraju, bio je to samo izgovor. Mleani su strahovali od ogromne Matijine moi, pa su,
douvi da mu se blii smrt, zapravo doli da ispitaju koliko su ove glasine tane.
Nekoliko dana kasnije doputovala je diplomatska misija iz Turske zarad sklapanja
ne samo primirja ve stabilnijeg mira sa Ugarskom, a kako bi bez bojazni od moguih
sukoba sa Matijom bila u prilici da se osveti za poraz koji je u Siriji doivela od
mamelukog sultana
101
. Tek to je Matija ispratio Turke uz uobiajene poasti, pristigao

101
Bonfini nareenog mamelukog sultana oslovljava imenom Solodanus, odnosno Soldanus. Budui da je
u to vreme pomenutu titulu nosio Kajit-bej, sasvim je mogue da ga je zapravo imenovao kao potomka
232
je jerusalimski patrijarh u svojstvu emisara mamelukog sultana. Godinu dana ranije
sultan je posredstvom dubrovakog plemia Junija kralju poslao raskone darove i
egzotine odore. Obeavao je brojne koristi i povlastice Ugarskoj ukoliko bi sklopila sa
njim savez protiv Turaka. Znaila mu je zaleina, naime, Matijine podrke nakon to je
Turcima naneo znaajan poraz u Siriji i drao ja da bi takav savez brzo oslabio turske
snage. Naalost, kraljeva smrt osujetila je njihove zajednike planove. Istog dana
pristiglo je i poslanstvo sa Peloponeza, koje je kralj takoe doakao uz najvie poasti.
Doputovali su, zatim, Fridrihovi i Maksimilijanovi legati da bi sa kraljem pregovarali o
miru i tako najzad okonali dugogodinje sukobe. Douvi za to, napuljski kralj
Ferdinand uputio je Matiji i svog diplomatu Franeska Montana iz Kampanije sa ciljem
da potpomogne dugo oekivano sklapanje mira, ali i da pravi drutvo njegovoj keri,
kraljici Beatrii. Fridrih je neprekidno slao emisare da bi se najzad dogovorili o uslovima
mira, a u meuvremenu je, kako bi taj cilj bio neometano ostvaren, na snazi bilo primirje.
Nijednog emisara Matija nije otpustio bez raskonih darova. Bio je do te mere
velikoduan da nijedan diplomata, vladar, plemi, ili ak obian siromaak, nije kod
njega doao a da nije bio sjajno ugoen i bogato darivan.
Matija je Fridrihu i Maksimilijanu, koji je u to vreme boravio u Lincu, takoe
uputio diplomate na elu sa Ivanom Varadinskim. Ivan je ovu misiju obavio sa jednakim
uspehom kao prethodne kada je od Maksimilijana dobio re da e sporazum biti
postignut, i sam je dao svoju. Mir, meutim, nije uspeo da sklopi. Fridrih je, naime,
insistirao da mu se sve oduzete teritorije vrate bez ikakve novane naknade, i na sve
potraivao ratnu odtetu. Korvin je pak, budui da je protiv cara ratovao legitimno,
neizostavno traio da mu se isplati 700 000 dukata koji bi pokrili sve dotadanje trokove
vojevanja. Maksimilijana je izuzrtno nervirala oeva tvrdoglavost, ali je i Matijine
zahteve smatrao neumerenim i nerealnim, te se trudio da meu nareenim krajnostima
pronae neko srednje reenje. Znajui da ga kralj voli i potuje, verovao je da e mu on
sam vratiti dobar broj oduzetih gradova, pa je stoga i dao re Ivanu da e sporazum biti
postignut. Matija je svim silama nastojao da mladia pridobije. Trudei se da ga armira

Saladina, utemeljivaa mameluke moi u Egiptu. Za opirnije informacije o ratu Bajazita II protiv
Mameluka (o emu je ovde svakako re): J. Hammer, Historija Turskog (Osmanskog) carstva, Zagreb
1979, 262-265; Istorija Osmanskog carstva, prir. R. Mantran, Beograd 2002, 129-130; H. Inadlik,
Osmansko carstvo, klasino doba 1300 1600, Beograd 2003, 47.
233
poklonima, poslao mu je u Linc 400 volova, isto toliko buradi vina, te 12 000 dukata.
Ponovo je tamo uputio Ivana Varadinskog da pokua da sklopi mir, no Fridrih je,
sumnjajui da je kralj uspeo da Maksimiliijana okrene protiv njega, postao jo tvri i
neumoljiviji. Iz tog razloga odbo je u vie navrata da primi Ivana Varadinskog. Najzad
je Matiji uputio sedmoricu svojih legata predvoenih bavarskim vojvodom Otonom kako
bi ovi eventualno privoleli kralja na sklapanje mira pod carevim uslovima. Matija ih je
sjajno ugostio i darivao, ali nikakav pomak u pregovorima nije postignut jer su Fridrihovi
zahtevi za Ugare bili krajnje neprihvatljivi. Sklopivi primirje sa francuskim kraljem,
Maksimilijan je pourio nazad u Austriju: bio je douo ne samo od oca, vazda
sujevernog i sklonog gatarima i prorocima, ve i od linih astrologa da e Matija te
godine umreti. I sam je verovao u zvezde i njihov uticaj na ljudsku sudbinu. Pristigavi u
gornju Austriju, Maksimilijan je pod raznim izgovorima neprekidno slao legate kralju
kako bi se zapravo poblie obavestio o stepenu pogoranja njegovog zdravlja.
Neto ranije kralj je, preavi nabujalu reku, otputovao iz Bea u Budim i pre
Otonovog dolaska prisustvovao odravanju sveane mise. Sedei na uzdignutom tronu
javno je potom obznanio narodu da e u skoroj budunosti biti sklopljen mir sa
Fridrihom, te da e se polovinom septembra tim povodom organizovati veliki opti sabor.
Zbog njegovog loeg zdravstvenog stanja, dijeta je ipak zakazana mesec dana kasnije od
nareenog datuma. Kao razlog odlaganja navedena je kraljeva bolest. Svejedno je
unapred pripremljeno 500 tovarnih kola, na njih je smeten sav prtljag i blago za put.
Kola su pokraj kapija tvrave ekala na polazak naredna tri meseca. Matija je, upozoren
od astrologa, posebno strepeo od zdravstvenog pogoranja najavljenog za septembar i
novembar, a ispostavilo se da su oni imali pravo jer je ba tada imao napad teke groznice
koja nije jenjavala itava dva dana. Nakon proslave Boia, kada je, po horoskopu u koji
je ozbiljno verovao, minuo kritian period za njega, Matija se, prethodno poslavi tovarna
kola sa prtljagom, zaputio nazad u Be.
Prethodne godine je Stefan Krisp, sremski biskup i izuzetno reit, darovit i
obrazovan ovek, kao Matijin legat otputovao milanskom vojvodi kako bi jo jednom
potvrdio zaruke Ivania Korvina i Blanke Sforce, ali i odloio sam in venanja na
godinu dana. Uz brojne poasti bio je primljen u Senat. Nakon to je dobio re, odrao je
i danas sauvan govor uglaen, uen i ozbiljan, a potom obavio i druga, neto
234
poverljivija diplomatska zaduenja. estitao je, u ime cele Ugarske, Senatu zaruke koje
je i on svojevremeno zvanino objavio, te potvrdio uslove budueg sklapanja braka.
Potom je milanskom vojvodi i njegovom, tada vrlo uvaavanom i sposobnom, savetniku
Ludoviku uputio molbu da se in venanja odloi na godinu dana. Kao razlog je naveo
komplikovane poslove u koje je Matija te godine bio upleten, te naglasio da bi sa naredne
godine venanje moglo odrati u daleko spokojnijoj i oputenijoj atmosferi. Korvin je,
razume se, za ovu molbu imao sasvim opravdane razloge: jedan od osnovnih preduslova
za brak bio je da Ivani prethodno dobije kraljevsku titulu, a Matija mu nije mogao
prepustiti vlast u Ugarskoj iz straha od Beatriinog protivljenja, ili od eventualne pobune
plemia. Stoga je planirao da deaku zaveta eko kraljevstvo, proireno na posede u
leziiji i Luici. Traio je, dakle, odlaganje svadbe kako bi u celosti odrao re
milanskom vojvodi. Krisp je zahvaljujui Matijinom ugledu i sopstvenoj reitosti uspeo
da dobije pozitivan odgovor. Da bi dodatno istakao svoju mo, vojvoda ga je nakon
govora u Senatu sproveo u linu riznicu, gde je Stefan imao prilike da vidi neverovatno
obilje dragog kamenja i bisera. Pre povratka u Ugarsku nakupovao se po Italji svega i
svaega i kraljica, i kralj, i svi Stefanovi prijatelji dobili su od njega sjajne darove.
U Beu je naredne zime bio odran niz predstava i vitekih turnira. Bio je to prvi
put da mladi Ivani uestvuje u javnom nadmetanju: izaao je na hipodrom pod punim
orujem, uzjahavi jednog od kraljevskih ata, te zametnuo megdan sa daleko starijim i
iskusnijim protivnikom dok su ga roditelji posmatrali iz publike. Ve pri prvom juriu,
uspeo je da takmaca dugim kopljem obori sa konja i on je, povreene glave, odnesen sa
poprita. Iako ga je ve ozbiljno morila bolest, Matija ni trenutka nije posustajao u
vrenju kraljevskih dunosti. U toku marta i februara, sa dolaskom kie i vlanog
vremena, stanje mu se dodatno pogoralo. Svejedno se i dalje o svemu sam brinuo sa
jednakom marljivou i temeljitou. Bila je uveliko poela 1490. godina i govorilo se da
kralj na leto planira odravanje velikog sabora u leziji. Ivan Varadinski ve je tamo
otputovao da lokalnom stanovnitvu zvanino objavi novosti, te izvri pritisak na velikae
da neizostavno prisustvuju zakazanoj dijeti. Matija je u meuvremenu ostao u Beu kako
bi se pozabavio drugim poslovima. Naloio je Urbanu da, po prikupljanju poreza, pouri
u Be bliio se Uskrs, a kralj je nameravao da nakon proslave zapone sa pripremama
za sabor. Izvrio je najzad i pripreme za sveanu proslavu Uskrsa.
235
Na Cvetnu nedelju izaao je u javnost u pratnji svih diplomata, papskog legata i
celokupnog plemstva, te, lepo oeljan, udeen i raspoloen, prisustvovao crkvenoj slubi
koja se odravala na, posebno za tu priliku podignutoj, sveanoj pozornici. Bio je tu i
oltar koji je Matija zbog proslave praznika veoma raskono opremio. Strpljivo je izdrao
itavih est sati ceremonije, a potom, sedei na tronu, primio mletakog izaslanika, te ga
sasluao, sveano proglasio vitezom, darivao zlatnom odedom i osedlanim konjem, pa
ga najzad otpustio kui. Budui da do tog trenutka nita nije pojeo, obuzela ga je slabost,
pa je bio primoran da se povue u svoje odaje. Odloio je bio doruak tri sata zbog
oseaja munine, a uz to je iekivao da se kraljica vrati iz praznine posete crkvama.
Kako bi za to vreme malo zavarao glad i okrepio se, zatraio je od svog posluitelja Petra
nekoliko smokava iz Piena. Ovaj mu ih je doneo tako gnjile i ustajale da se ve pri
prvom zalogaju veoma razbesneo. Utom se vratila Beatria, te odmah stala da izglauje
situaciju i smiruje kraljev gnev. Kraljica ga je potom lino nutkala i nudila raznoraznim
jelima, no on nije nita ni okusio pravdajui se vrtoglavicom i zamuenim vidom. Na
kraju je zapovedio da ga odnesu natrag u spavau sobu. Tu je iznenada doiveo modani
udar, nakon ega su smesta pozvani Ivani, te kraljevi roaci Petar i Matija Gereb.
Pristigli su i Urban, badbiskup Egra, sekretar Toma, elnik Stefan, vojvoda Batori drugi
plemii. Svi su stajali potpuno sleeni od straha nemo posmatrajui uasne Matijine
muke, a on se grio, nesposoban da prozbori ita smisleno. Samo je jaukao i prizivao
Isusovo ime. Iz oseaja prevelikog potovanja, niko se nije usuivao da ga dotakne,
ohrabri utenim reima ili mu uopte prie i nekako pomogne. Samo mu je kraljica silom
otvorila usta da se ne ugui u toku napada, stavljala mu obloge, masirala mu ruke, ake i
noge, ak ga i amarala u pokuaju da ga osvesti, te inila sve to je uobiajeno u sluaju
modanog udara. Vikala mu je direktno uz uvo, nastojala da mu, ve izgubljenom, otvori
oi, hrabrila je i bodrila uplaene, sasvim pometene lekare. On je pak samo jeao i rikao
poput lava, rvui se smru do poslednjeg daha.
Svi Matijini prijatelji utke su plakali. Plemii i vojskovoe barem oni koji su
uspeli da uu u dvorac alili su sa njima: u tolikim su vojnim pohodima pratili svog
kralja, a sada su bili sasvim nemoni da promene sudbinu. Strepeli su i od haosa i
pometnje za koje su znali da e nastupiti nakon njegove smrti. Matija je itave noi jeao,
a kada je zarudila zora, bol je malo popustio dozvolivi mu da poine. Uspeo je da
236
odspava nekoliko sati. Potom se bolest nanovo pogorala, te je itav dan proveo as u
mukama, as tonui u kratak san. Dok je bivao pri svesti, gledao je unezvereno oko sebe,
traei oima Ivania i Beatriu kao da je sve vreme pokuavao neto da im kae, ali
nikako nije uspevao da sastavi ni re. Kraljica se od njega nije odvajala motrei na svaki
mig i trudei se da na osnovu mimike nasluti kraljeve elje i potrebe. Kad god bi utonuo
u okrepljuju san, stavljala mu je obloge, sipala mu tenost u usta da ga osvei, sluala ga
kako die. U tome je proao ovaj tuni dan. Treeg pak dana, u utorak, izmeu 7 i 8 sati
ujutru, kralj je preminuo. Ispustio je u samrtnom hropcu jo par jauka, kao da je izraavao
iskreno pokajanje i traio oprotaj. Dok ga je dua naputala, pojavila mu se na stomaku
nekakva nabreklina, po veliini i obliku nalik orahu, te je nastavila da se penje sve do
drela, a kada je do njega stigla, Matija je izdahnuo. Umro je, dakle, u utorak, 6. aprila
1490. u svojoj 47. godini, ostavljajui za sobom nenadoknadiv gubitak. I ba kao to je
bio roen u Marsovom mesecu, martu, tako je i preminuo u utorak, dan takoe povezan
sa Marsom
102
.
Bilo je sijaset predznaka njegovog preranog odlaska. Ve smo spominjali stranu
oluju od 1. januara prethodne godine, a neposredno nakon kraljeve smrti Dunav je toliko
nadoao da je poplava unitila brojna oblinja sela i gradove kao da je predskazivala da
e, sada, nakon odlaska svog zatitnika, Ugarska na isti nain stradati od najezde Turaka.
Na dan Matijine smrti uginuli su svi lavovi koji su bili uvani u Budimu. Isto tako
nareenog dana u gradu nije bilo ni jednog jedinog gavrana, znamenitog simbola loze
Korvina, ve se bezbroj njih grakui sjatilo u Stoni Beograd upravo tamo gde su svi
ugarski kraljevi bili sahranjeni, to je bilo protumaeno kao siguran predznak Matijine
smrti. Gatari, proroci i astrolozi takoe su je nepogreivo predvideli. I neposredno ranije,
kada smo putovali iz Bea u Budim, kralj je na vrhu kapije koja je vodila u Komarom
uoio rodino gnezdo. etiri rode oterale su petu, kojoj je gnezdo pripadalo, i estoko se o
njega otimale. Matija mi je zapovedio da sa ostalim lanovima svite priem i poblie
osmotrim taj prizor. Kao nadahnut kakvim proroanstvom, izneo sam tumaenje da e
kralj te godine umreti, a da e se Ugarska podeliti na etiri frakcije, te da e se etiri
kralja otimati o presto. Matijino krhko zdravlje samo je potvrivalo nareeno
predskazanje. Sutradan je kraljevo telo obueno u sveanu odedu, a potom javno

102
Martedi utorak.
237
izloeno na grimiznom odru u prostranoj sveanoj sali. Kada je, iako ispranjeno od
drobi, telo poelo da zaudara, zatvoreno je u zapeaen koveg i predato Aladaru
Bodogaparu, a on ga je otpremio u Stoni Beograd, gde je trebalo da se potom odri
sveani sprovod. Beatria i Ivani Korvin sazvali su po Matijinoj smrti sve plemie i
dvorsku svitu, te su zajedno mrtvog kralja oplakivali. Velikai su se utrkivali u naricanju
nad sjajnim i nepobedivim vladarom.
Optu ganutost i suze posebno je izazvao mladi Ivani, siroe koje je izgubilo
takvog oca, kada je niice pao ispred kraljice obgrlivi joj noge i stao da je neuteno
preklinje da ga tako ubogog ne napusti, ve da ga u znak seanja na supruga koji je
prema njoj vazda dobar bio usvoji kao sina i preporui ga plemiima kao novog
vladara, te da ga, budui i sama bez poroda, prihvati, voli i uva, ba kao to je njegovom
pokojnom ocu i obeala. Isto to od nje su na kolenima zatraili okupljeni velikai,
zalaui se svim srcem za deaka. Nakon to je pla malo utihnuo, to je i bilo
neophodno da bi se ozbiljno razgovaralo o sudbini Ugarske, velikai su se svojevoljno
zakleli kraljici i Ivaniu na odanost i poslunost koje su do tada ukazivali Matiji.
Obavezali su se da e ispunjavati sve njihove naloge, te da se ni na koji nain nee
ogluiti o postojee zakone. Kao kada zae Sunce, pa oi, puni nade, okrenemo svetlosti
Meseca, tako su se sada nakon kraljeve smrti svi okrenuli Beatrii i vojvodi Ivaniu.
Kraljica je poljubila deaka i javno obeala da e ga tretirati kao sina roenog. Takoe ga
je svetovnim i crkvenim vladarima preporuila za budueg vladara. Zvanino je
prihvatila zavete velikaa i obavezala se da se nikada nee odrei Ugarskog Kraljevstva.
Premorena od plaa, neuredne i raupane kose, lica izgrebanog noktima, najzad se
povukla u svoje odaje.
Kraljeva riznica, te itavo pokustvo i oprema, ija je vrednost procenjena na
nekih 400.000 dukata, po odluci Senata i kraljice preneti su na Ivania. Otac mu je, dok je
bio iv, zavetao i pojedina utvrenja, te za njegove pristalice pridobio brojne prefekte
gradova, ali i mnoge plemie, od kojih je svojevremeno traio da se Ivaniu zakunu na
vernost. Nemali broj njih lukavo je, meutim, odbio zvaninu zakletvu, navodei kao
razlog raznorazne izgovore. Uz to je, kako bi se tokom interregnuma izbegle prevare i
falsifikati, u Senatu, kojim je tada predsedavala Beatria, javno slomljen Matijin peat.
Ostao je samo kraljiin peat i njime su, uz igove optimata, bila od tog trenutka
238
peaena sva javna dokumenta. Tri dana po Matijinoj smrti iz Moravske i lezije na
poziv se vratio biskup Ivan Varadinski, koji je svog pokojnog kralja iskreno oalio.
Senat je doneo odluku da se kralju organizuju dva sprovoda: jedan u Beu, drugi
u Stonom Beogradu, te da se u jednom gradu podigne kenotaf, a da u drugom bude
pohranjen u sarkofagu. Pogrebna povorka organizovana je uz ogromnu pompu; vojni
zapovednici, prefekti gradova i plemii su sve do Crkve Svetog Stefana pratili koveg
poloen na zlatnu tkaninu opervaenu resama. Svi prisutni nosili su crninu i nije bilo
nikoga ko na kraljevom ispraaju nije iskreno plakao. Jecali su ak i stanovnici Bea, iji
je grad Matija svojevremeno opseo i glau ih naterao na predaju. Okupljeni tik pokraj
mrtvakog odra zazivali su svog izvanrednog, nepobedivog kralja, drugi su ga
oslovljavali plemenitim zatitnikom hrianstva, trei kraljem nad kraljevima i strahom i
trepetom celoga sveta, etvrti su se priseali kako je on jedini uspeo da oslabi Fridrihovu
mo i nazivali ga svetlim primerom hrabrosti i vrline, a mnogi su se kleli da je sa njim
otiao jedini uistinu velikoduan i slavan ovek koga su znali. Vojnici su plakali za
svojim neustraivim vojskovoom, graani za poglavarom, a obini ljudi i seljaci za
milostivim i narodu bliskim gospodarom. as su ga slavili kao zatitnika od Turaka, as
kao ukrotitelja skitskog divljatva, priseali su se kako je zauzdao nepokornost eha, te
slomio oholost Austrije i na sve bio otac i pokrovitelj svih lepih vetina i umetnosti.
Isticali su da je u Ugarsku doveo nauku, usavrio vojnu disciplinu, te izumeo brojne ratne
sprave i oruje, to je sve zajedno uvealo znaaj Ugarske u svetu. Posebno zadivljujue
bilo je to to se inilo da se u tom plau, jecanju i jadikovkama niko nije pretvarao. O
tome koliko su ljudi bili uistinu izgubljeni svedoi i ogroman poar koji je u Beu zbog
nepanje izbio est dana po sprovodu. Plamen je, naime, najpre progutao kuicu nekog
puanina i, da plemii, zapovednici eskadrona i straa, zajedno sa upravnikom provincije
Stefanom, prekaljenim ratnikom sa tridesetogodinjim vojnim iskustvom, nisu na vreme
pritrali u pomo, najverovatnije bi izgoreo itav grad.
Sutradan je kraljica sa vojvodom Ivaniom, te ostalim crkvenim i svetovnim
poglavarima, krenula laom u Budim zarad prisustvovanja drugom po redu kraljevom
sprovodu. Posebnim senatskim ukazom uprava nad Austrijom preputena je Stefanu i
dodeljana su mu posebna materijalna sredstva iz kraljevske riznice za upravljanje Beom
i okolinom. Svi ostali u crnini su pratili Beatriu, ukrcavi se u 50 laa sa tamnim
239
jedrima. Nadomak Bratislave u crnini su ih doekale sve lokalne plemkinje, oplakujui
javno svog nepobedivog gospodara i vrlog kralja. Objavljena je tromesena obustava svih
sudskih procesa u Ugarskoj. Kraljica zbog alosti nije htela da se zaustavlja ni u jednom
usputnom utvrenju. U budimskoj pak tvravi doekao ju je Bla, kog je Matija
svojevremeno izabrao za jedinog nadzornika utvrenja. On je mladom vojvodi Ivaniu
odmah predao kraljevu riznicu i blago jer se jo za Matijinog ivota kralju sveano zakleo
da e ih, kada za to doe trenutak, ustupiti iskljuivo njegovom sinu, a zavetovao mu se i
na doivotnu odanost. Tako je sada verno i dosledno i postupio. Potom se povela pria o
Matijinom sprovodu, jer se pre njega po zakonu nije moglo odluivati o buduem kralju i
sudbini drave. Od sveanog ispraaja, dakle, Senatu nita nije bilo pree.
Nekoliko dana kasnije, svi crkveni i svetovni poglavari i celokupno plemstvo na
elu sa vojvodom Ivaniom, u crnini su se laama uputili u Stoni Beograd. Kraljica je
tamo otila par dana ranije da, boravkom u Budimu i prisustvovanjem sednici Senata
posveenoj Matijinoj sahrani, ne bi dodatno pogorala svoje, i bez toga loe psihiko
stanje. Meu prisutnima bili su papski legat, te brojne druge diplomate najpre Pjetro
Ranzano, izaslanik kralja Ferdinanda, linost poprilinog obrazovanja i reitosti, potom
Franesko Montano, takoe vrlo uen, elokventan, iskusan te vrhunski inteligentan.
Okupili su se zarad sprovoda, koji se odrao na praznik Svetog Marka, i brojni stanovnici
okolih sela. Kraljevo telo bilo je poloeno na purpurni odar ispred crkve, sa sveanim
platom, krunom, maem, skiptrom i orbom. Oko njega sjatila se itava sila svetenika,
plemia i glavara. Ubrzo je pogrebna povorka sveano ula u crkvu, gde je trebalo da se
odri misa, a na elu sprovoda kaskalo je 12 tekih konjanika u purpuru, pod punom
bojnom opremom, nosei kraljeva znamenja. Ispred svih njih stupao je jo jedan konjanik
sa Matijinim maem u ruci. Odmah iza njih, u crnini je bio Ivani, uz papaskog legata sa
svoje leve, a ostrogonskog nadbiskupa Ipolita sa desne strane. Za njima su sledili drugi
crkveni i svetovni poglavari najpre Urban, nadbiskup Egra, zatim Stefan Batori, Ivan
Varadinski, zagrebaki biskup Osvald, Toma, biskup era, ore biskup anada i tako
redom.
Uavi u crkvu, povorka se zaustavila. Kraljevo telo stajalo je u centru, a
konjanici su sve simbole njegove moi, ukljuujui tu i ma, poloili na zemlju ispred
oltara kao da su time hteli da istaknu kako sa Matijinom smru ujedno nestaju i svi
240
njegovi podvizi, te kraljevstva koja je za ivota osvojio. Pred nareenim prizorom svi su
se rasplakali. Zatim je vojvoda Ivani poglavaru Bogorodiine crkve, Dominiku, uruio
raskone darove krst od eenog zlata sav optoen draguljima, za koji su mnogi tvrdili
da vredi 45 000 dukata, pehare sa dragim kamenjem i zlatnu posudu za svetu vodicu,
svenjake, pehare, potom asnu trpezu za pribor namenjen prieu, svu od suvog zlata i
dragulja. Tome su pridodate brojne srebrne statuice i 12 kompletnih svetenikih odora
protkanih krupnim biserima. U toku svete slube plemii su kao dar Bogorodiinoj crkvi
na oltar poloili 75 000 dukata. Budui da Matijin mauzolej jo uvek nije bio u celosti
izgraen, njegovo telo poloeno je u privremenu grobnicu unutar crkve, a Ivani je uredio
da kraj njega svaki dan horovi pevaju sveane himne. U toku ceremonije Pjetro Ranzano,
izaslanik napuljskog kralja i ovek izuzetne uenosti, imao je zaduenje da odri
posmrtni govor. On je, uz prethodno odobrenje Senata i svetenstva, kralja nahvalio
probranim i kienim reima. Predstavio ga je kao nepobedivog branitelja hrianstva,
dobroinitelja katolike vere, pa je, na kraju eulogije, izneo i predlog da bude uvren
meu svetitelje, to je prihvaeno uz opte ovacije, a potom u Senatu i zvanino
usvojeno. Po proglaenju Matije za sveca, Ivani se sa pratnjom vratio u Budim kako bi
se tamo razreilo pitanje budueg vladara.
Kralj Matija bio je stasa neto krupnijeg od prosenog, izuzetno lepe grae i
plemenitih crta lica iz kojih se lako dala naslutiti njegova velikodunost. Kosa mu je bila
plava, lice rumeno, ispod lepo izvijenih obrva imao je ivahne tamne oi i pravilno
izvajan nos, a ljude je gledao slobodno, pravo u oi, retko kad trepui, poput lava. Ako
mu se neko dopadao, nije skidao pogled sa njega, obraao mu se netremice ga gledajui,
na taj nain pokazujui zanimanje i simpatiju. Vrat i brada bili su mu jai, a usta neto
ira. Glava mu je bila idealne veliine - ni velika, ni mala - elo ne odvie visoko. Udovi
su mu bili skladni. Imao je duge, jake ruke, iroka ramena i snaan torzo. Listovi i noge
bili su mu izvajani u skladu sa ostatkom tela. Ten mu je bio beo i rumen, a zna se da to
smenjivanje beline i rumenila uvek odaje izuzetno prijatan telesni miris, ba kao to je
bio sluaj sa Aleksandrom Velikim
103
. Na njega je podseao i po obliku oiju i ivosti, a

103
Bonfini se ovde poziva na Plutarha, ba kao i u potonjem podvlaenju Matijine sklonosti alkoholu, te
preterane temperamentnosti: Aleksandar je, kau, bio beo, samo je belilo u njega prelazilo u rumenilo,
naroito oko grudi i lica. Da mu se koa veoma prijatno isparavala, i da su mu ne samo usta nego i celo telo
lepo mirisali, tako da mu je i odelo bilo puno mirisa, to smo itali u Aristoksenovim Uspomenama. Uzrok
241
ovaj znameniti makedonski vladar vazda mu je sluio kao ivotni uzor. Od rane mladosti
bio je hitar, snaan, velikoduan i eljan slave, te tako izdrljiv da se nikada nije zamarao.
Odlino je podnosio hladnou, vruinu i glad. Uivao je u ratovanju, dok su ga dokolica i
nerad ubijali. U nasladama je bio uglavnom uzdran: povremeno je znao da podlegne
arima ena neznatnog porekla, ali se klonio udatih dama plemenita roda. Neretko je
uivao u pijanstvu, te bio veoma temperamentan i sklon da se estoko naljuti. Svejedno je
vazda imao irinu, bio velikoduan, te stremio dobrim delima i velikim podvizima. Lien
svake surovosti i neljudskosti, teio je rimskom idealu vrline, nastojei ak i da ga
prevazie. Upravo zato je drage volje prihvatio nadimak Korvin. Nesumnjivo mu je mana
bila izvesna nestalnost u ljubavi prema prijateljima, koje je neretko znao prestrogo da
kazni. Ipak, ukoliko mu je neko bio posebno drag, potedeo bi ga pri prvoj izdaji ili
prestupu. Uhvativi ga ponovo u istoj pogreci, nije imao ni najmanje milosti. Naalost,
nije imao mnogo sree sa prijateljima mnogi koje je zasipao poastima i bogatstvom
esto su mu okretali lea i radili mu o glavi. Kao znatno verniji prijatelji pokazali su se
oni koje je Matija izvukao iz nekakve nevolje ili ih je uzdigao iz siromatva i neznatnog
porekla.
U ivotu je generalno imo sree. U toku, recimo, ekog rata bio je sasvim ostao
bez novca, a vojsku je odravao samo reima i obeanjima o boljoj budunosti. Bliio se
ve dan za isplatu saboraca, a on nije bio u mogunosti da odri re. Ba tada su ga
zapovednici eskadrona i peadije pozvali da se sa njima kocka. Igra je potrajala itavu
no i kralju se srea do te mere nasmeila da su mu nepekidno dopadale sve same dobitne
kombinacije. Zaradio je tom prilikom nekih 10 000 dukata, pa je tom sumom namirio
vojnike. Retko kada bi se dogodilo da se neka situacija ne razrei u Matijinu korist.
Kraljevu harizmu i divljenje savremenika dodatno je pojaavala injenica da je njegovo
dranje vazda bilo lieno svake nadutosti, hladnoe i uobraenosti. Lako mu se moglo
pristupiti, nikoga u tome nisu ometali vratari ili straari, a on sam zraio je blagou i
dobrotom dovoljno je bilo samo ugledati ga takvog, pa ve znati da e se vaoj molbi
izvesno izai u susret.

tome moda je bilo meanje toplote i vatre u njegovu telu.... Ali kod Aleksandra, po svojoj prilici, telesna
toplota bila je uzrok njegovoj sklonosti ka pijanstvu i njegovoj naprasitosti. Plutarh, Slavni likovi antike II,
prev. Milo uri, Novi Sad 1987, 104.
242
Meutim, nakon Beatriinog dolaska, postao je neto povueniji, te malo manje
pristupaan. Nema osobe koja se njegovim dobroinstvima nije divila. Strastveno je
podravao razvoj umetnosti i nauke, u najudaljenijim delovima sveta pronalazio izvrsne
strunjake, negovao sve mogue vrline i vetine. Ugarsku je oslobodio tereta sirovosti i
prostote, doveo brojne eksperte na polju politike, ublaio svirepe skitske obiaje, suzbio
poslovinu oholost i zatvorenost svojih sunarodnika bio je prva linost nakon Atile koja
je uspela da ukroti ilavu i divlju Ugarsku. Uz sve navedeno, Matija je bio veoma
poboan u svojoj retkoj religioznosti nalikovao je upravo Aleksandru kome je vazda u
desnoj ruci poivao bog, a u levoj koplje. U pogledu ljudi i drugih vera uvek je bio
otvoren i irok. Krasile su ga visoka inteligencija i stalna spremnost na krupne podvige, a,
budui da mu ni hrabrosti i marljivosti nije nedostajalo, i srea je uvek bila na njegovoj
strani. Evo kako je jednom prilikom ispitao turske snage, nakon to se ulogorio u blizini
neprijateljskog tabora: preruio se, naime, u obinog seljanina, te se, u pratnji samo
jednog saradnika, umeao meu trgovce to su Turke snabdevali hranom. U logoru je
potom itav dan pred adorom prodavao neprijateljima jeam. U suton se iv i zdrav
vratio u svoj tabor, te odatle Turcima pisao kako je prethodnog dana stekao detaljan uvid
u njihovo brojno stanje i opremljenost, prodajui im onako usput jeam. Kako bi tvrdnje
uinio verodostojnijim, naveo je tano i broj tovarnih kola, te precizne vrste namirnica
koje su od njega kupili. Turci su se sutradan povukli, u strahu da bi Matija ne samo
zametnuo boj sa njima, ve i da bi bio u stanju da im bez upozorenja upadne direktno u
ador.
Bio je lien svake oholosti, tako svojstvene kraljevima naeg doba. Nikada nije
insistirao na raskoi purpurne i zlatne vladarske odede, niti je svakodnevno koristio
luksuzni nametaj i opremu za ruavanje kako bi po svaku cenu zasenio i fascinirao
pridolice. Oko njega nije obigravala gomila posluge, vratara ili posrednika, koji bi se na
drugim dvorovima jedva nakanili da, nakon bezbroj preklinjanja, zvanino odgovore na
neku molbu ili pismo. Radovao se jednostavnom, svakodnevnom ivotu i obinoj odei
samo je u adekvatnim i posebnim prilikama prikazivao sjaj i rasko. Govorio je polako,
smisleno i ozbiljno, vazda odajui visprenost i promiljenost. Rei je nizao skladno,
vodei tok misli postepeno nikada u ivotu nije izgovorio kakvu glupost. Ako se sa
nekim nije slagao, pobio bi njegov stav argumentovano i u svega par reenica. Znao je
243
neretko da izlae i na vojnikim skuptinama. Govorio je gotovo sve evropske jezike, sa
izuzetkom turskog i grkog. Po pamenju nije zaostajao za Scipionom, Mitridatom ili
Simonidom. Voleo je alu i bio veoma duhovit, te do te mere neposredan da je neretko sa
prijateljima oputeno veeravao u kuhinji. Usluge je inio ne samo svojim
sunarodnicima, ve i strancima. Od rane mladosti uivao je u vitekim turnirima i
takmienju dvokolicama. esto je i u Beu i u Budimu lino uestvovao na turnirima.
Sve to je inio, voleo je da bude otvoreno i pred oima javnosti: javno je primao sve
posete, obedovao i sl, smatrajui da se u tajnosti odvijaju iskljuivo mutne i
problematine stvari, a da je slobodan, neoptereen ivot bez skrivanja i lai uzor prave
vrline. Lino je primao sve molioce, te njihove zahteve razreavao sam, ne komplikujui
stvar uvlaenjem silnih dvorjana u proces.
Neprijateljima se gorko svetio, a prijatelje obasipao dobroinstvima. U srei se
nije oholio, ve se Bogu na njoj zahvaljivao. Nije mu bio stran rizik, te nije, prestraen,
nikad unapred alio mogui gubitak. U opasnim situacijama voleo je vedrinu i alu, u
povoljnim ostajao blag i ozbiljan. Dozvoljavao je slobodu govora i znao da ismeje
razmetljivce. Vrlo su ga zabavljali skeevi sa glumcima, posebno oni koji su zbijali ale
na raun lanih podvinika. Nikada se nije kitio tuim perjem, a mudrost je ispoljavao
vie delom nego reju. Prema prijateljima bio je suta dobrota, prema neprijateljima
uasan. U borbi zastrauju protivnik, kao pobednik drao se blago i milosrdno i bio
veoma zahvalan saradnicima. Kao prekaljen ratnik neretko je u bitku ulazio spontano, ak
i po najgorem vremenu i na najnezgodnijem terenu. Pri samo jednom pogledu na
neprijateljsku vojsku bio je kadar da zakljui stvari koje drugi nisu ni u najavi razumeli.
Pre svake vojne kampanje obavezno je konsultovao astrologe, te se po njihovom savetu
drao opreznije ili odvanije. Putovao je hitro i ne zamarajui se znao je da
svakodnevno na brzim kolima prevail i po 62 km. Odlino je podnosio napor i
nespavanje, te savreno umeo da proceni kada prema vojnicima treba biti strog, a kada
blag. Dezertere i izdajnike strogo je kanjavao, dok je ostalima gledao kroz prste. Teko
ga je bilo ozbiljno naljutiti, ali se, jednom razgnevljen, jo tee smirivao.
Izgubivi tako velikog i vrlog vladara, Ugari su bili do te mere uplaeni da se
inilo da su sa Matijom istovremeno umrli sva njihova negdanja hrabrost, snaga i
otresitost. Tek tada shvatili su koliko su se zapravo do tada oni vie oslanjali na kralja,
244
nego on na njih. Sa Matijom kao da su nestali slavno ime i ponos Ugarske. Plemii su se
oseali kao ovce bez pastira, baene meu opasne zveri. Ko se nekada alio na kralja,
grdio ga zbog visokih poreza i prestupa, optuivao da je plemstvu na vrat navalio ratove
bez kraja, spoitavao mu da vie voli vojevanje od mira i spokoja, sada je zauvek uutao,
plaui tek gorko i kukajui za svojim vrlim i hrabrim vladarom. Prost narod i seljaci, to
su veito bogoradili nad nepravednim i tekim nametima etvorostruko veim od
uobiajenih koje su bili prinueni da plaaju svake godine, sada su plakali na sav glas,
u strahu od buduih neprijateljskih pustoenja, pljaki i paljevina. Kako su govorili, ne bi
im bilo teko da plaaju i est puta vei porez samo kad bi mogli da Matiju vrate iz
mrtvih. Plemii koji su do maloas tvrdili da e ih kralj sasvim upropastiti tolikim
ratovima, sada su bili preplaeni za dalju sudbinu drave. Mnogi su predlagali da se
Matija izvadi iz groba, te da se njegovim motima osvetaju granice Ugarske, jer bi to,
navodno, zemlju zatitilo od dumanskih upada. Pod kraljevim vostvom svojevremeno
su svi pogranini narodi drani pod kontrolom, a sada se strahovalo od njihovih
postupaka u budunosti. ak i neznatni protivnici delovali su kao ogromna opasnost, a
Ugarska se inila posve bespomonom, okruenom neprijateljima i osuenom na propast.
Tako su pokojnog Matiju irom zemlje ljudi iskreno oplakivali, tvrdei da je bio
neuporedivo bolji od svih prolih i buduih kraljeva Ugarske.

IX knjiga


Nakon sveanog Matijinog sprovoda, kao glavna briga plemiima i lanovima
Senata nametnuo se izbor novog vladara jer je bilo opte poznato da interregnum uvek u
dravi izaziva brojne opasne podele i unutranja trvenja. Nadbiskup Egra Urban, tadanji
pogavar ugarskog svetenstva, sazvao je stoga uz podrku Senata opti sabor, koji se
odvajkada odravao u Peti na obali Dunava. Skup je zakazan za polovinu maja kako bi
velikai iz udaljenih delova zemlje imali dovoljno vremena da dou i prisustvuju mu.
inio se da je nastupio krajnji trenutak za odabir budueg kralja Ugarska je ve bila
rascepkana na nekoliko frakcija, ali postojao je jo uvek znaajan broj neopredeljenih, te
se sabor nametao kao idealno reenje da se takvi pridobiju. Kada se javno mnjenje u
245
potpunosti podeli, jako je posle teko privoleti ljude na svoju stranu. Urban je na mesto
sastanka pristigao prvi u pratnji lake i teke konjice. Sa njim su doli najodaniji prjatelji i
saradnici pokojnog Matije, pre svih ore, anadski biskup, potom Petar Bohi, Emerikov
brat, Franjo Aristo i drugi, vodei sa sobom 2 500 konjanika. ekalo se narednih 8 dana
da iz provincije Transilvanije doputuje Stefan Batori sa 3 500 najboljih konjanika iz
redova tamonjeg plemstva. Trebalo je da pristignu i njegovi saveznci Bertold Elderbah,
dvojica Ladislava, Loonci, Maurici, te brojni drugi zapovednici konjice i peadije. Pod
Stefnovim vostvom doli su i Skiti, najstarije ugarsko pleme koje se branim vezama
nikada nije mealo sa strancima, te je jo uvek ivelo o drevnim strogim obiajima. Skiti
su i dalje koristili lovako umesto obinog koplja i sluili se lukom, strelama i maem.
Bavili su se preteno stoarstvom i, umesto oklopa, u borbi nosili laneni titnik na
grudima. Skiti su surovo, neumorno ratniko pleme koje ne podnosi ropstvo i nikada se
nije uklopilo u za veinu uobiajen nain ivota. Sve pridolice podigle su tabore na obali
Dunava. Odmah za ostalima pristigli su i vitezovi reda Svetog ora, inae saveznici
ugarskih velikakih porodica Kaniza i Sei. Plemii iz donjih regija zemlje jo uvek nisu
bili doli jer su, zbog dugog i napornog puta, morali u vie navrata da se zaustavlljaju
zarad odmora.
Zbog hitnosti problema sabor je nezvanino zapoeo pre nego to su svi
doputovali bilo je, naime, ve vie nego dovoljno uesnika. Jo se nije ni postavilo
pitanje budueg vladara, niti je iko izneo svoje miljenje na tu temu, kada je iznenada deo
okupljenih, oigledno pristalica skrivene struje, proglasio Alberta, sina poljskog kralja
Kazimira, za novog prestolonaslednika. Nareena frakcija brzo je bila nadjaana
glasovima senatora i ostatka plemstva koji se sa takvim izborom nisu ni najmanje slagali.
Rezultat ovog skuptinskog trvenja bilo je pustoenje onostrane Ugarske jer se Albert
odmah samovoljno proglasio kraljem. On je, naime, douvi za Matijnu smrt, okupio
brojnu vojsku, te se sa njom, u iekivanju zvanine odluke, stacionirao uz ugarsku
granicu. To mu je bila optimalna pozicija da se suprotstavi konkurentima, odnosno po
potrebi vrati u Poljsku. Rimski pak kralj, Maksimillijan, koji je zahvaljujui tumaenjima
astrologa unapred znao da e Matija te godine umreti, takoe se nadao ne samo ugarskoj
kruni, ve i mogunosti da povrati izgubljene teritorije u Austriji. Stoga je na vreme
246
izgladio sukob sa Francuskom, te se, pod krinkom da tu boravi zarad sklapanja konanog
mira sa Ugarskom, stacionirao u Norik iekujui strpljivo kraljevu smrt.
Takva je sudbina zadesila zemlju da se o krunu otimalo 5 razliitih struja i svaka
je jednako vukla na svoju stranu. Najpre se kao pretendent javljalo Rimsko-nemako
carstvo, drei da mu presto pripada ve samo zbog ogromnog autoriteta koji je uivalo, a
na to se nadovezivao i sporazum koji je Matija svojevremeno, prilikom vraanja krune, sa
Fridrihom potpisao. Bila je potom tu eka struja, drei da ima nasledno pravo na
Ugarsku. Zatim Poljaci koji su krunu pokuavali da zadobiju za Alberta. Nita manje
ozbiljno na presto je pretendovala loza Aragona, smatrajui za pravo da Matiju nasledi
njegova supruga Beatria. Najzad, bila je tu i struja pristalica Ivania Korvina, nastojei
svim silama da kruna pripadne sinu pokojnog kralja, to bi se najverovatnije bez ikakvih
sporova i problema i dogodilo, da Ivani nje bio vanbrano dete. Mladi je imao brojne
pristalice meu svetovnim i crkvenim plemstvom sve je njih za ivota Matija ozbiljno
zaduio brojnim uslugama i dobroinstvima. Uostalom, njihovu odanost i naklonost
dodatno je potcrtavala realna Ivaniova mo kralj je, znajui kakva ga budunost eka,
deaku zavetao krunu, riznicu, te mnoga utvrenja, privolevi znajan broj gradskih
prefekata i velikaa da se Ivaniu sveno zakunu na vernost. Veina se sada, dakle,
dosledno drala date rei.
Dok je trajao sabor, silna poslanstva obilazila su senatore i nou i danju, delila
mito, obeavala sve i svata bukvalno ovek nije znao koju da stranu pre podri. Meu
tolikim frakcijama bilo je teko proceniti koja je nudila optimalnog kandidata. No, ako
emo iskreno, Ugarska je vazda na taj nain bila nestabilna i nestalna: stavovi i miljenja
ljudi varirali su u zavisnosti od toga gde su iveli. Ko je obitavao u Dalmaciji i ovostranoj
Ugarskoj, uvek je drao stranu Rimsko-nemakom carstvu kao najbliem susedu. Ko je
pak iveo preko Dunava, pokraj Poljske, zalagao se da novi kralj bude Poljak. Oni to su
naseljavali regije u blizini granice sa ekom, podravali su, logino, eku struju. Svako
se vodio sopstvenom koriu. I inae, retki su ljudi kojima je uistinu vana dobrobit
drave. Vazda ih je bila aka jada. Postojao je potom i niz drugih spoljnopolitikih, te
domaih interesa koji je Ugarsku po pitanju krune podelio.
Dok su, dakle, razna poslanstva po Budimu vrbovala pristalice, u Peti je, po
dolasku svih pozvanih uesnika, najzad zvanino zapoeo sabor. Prvi su, kao predstavnici
247
struje Ivania Korvina, re dobili Ivan Varadinski i Toma, biskup era, obojica ljudi
neznatnog porekla koji su se do visokog poloaja uzdigli zahvaljujui sopstvenim
kvalitetima i podrci pokojnog kralja. Ivan je govor zapoeo u suzama, esto pominjui
zasluge Matijine. Istakao je koliko je on uzdigao i teritorijalno proirio Ugarsku, te
nabrojao dobroinstva njegova spram hrianske vere uopte. Podsetio je okupljene na
silne usluge kraljeve, uinjene i za svetovne i crkvene poglavare pojedinano,
naglaavajui koliko bi bilo nezahvalno i nemoralno olako ih zaboraviti. Dodao je potom
da se Matija za ivota arko zalagao da ga na prestolu nasledi upravo Ivani, te da o tome
najbolje svedoi injenica da je deaku zavetao riznicu, oruje, vojsku i brojna
utvrenja, podvlaei kako je ve to samo samo po sebi neoboriv argument za izbor
mladog Korvina za kralja. Naglasio je zatim veliku slinost sinovljevu sa ocem,
smatrajui da to to je roen kao vanbrano dete nije ni od kakve vanosti: podseto je
koliko u Italiji niko tome ne daje na znaaju i koliko su zapravo relevantni iskljuivo lini
kvaliteti, te neija vladarska sposobnost. Za deaka je rekao da nesumnjivo poseduje
Matijinu inteligenciju i plemenitost. Vratio se zatim na pogreke u prolosti, podseajui
na opasnost i tetnost izbora tuina za vladara Ugarske. Zakljuio je konano da je dodela
krune Ivaniu jedino pravedno i ispravno reenje za optu dobrobit zemlje. Re je nakon
njega preuzeo Toma, te manje-vie ponovio argumente svog prethodnika. Verovatno bi
se ve tada sve okonalo u deakovu korist da se neprekidno kao prepreka nije
postavljalo njegovo problematino poreklo. Mnogi su, dodue, preli na Ivaniovu stranu
dirnuti deakovom nesrenom sudbinom, ali i injenicom da je uistinu nalikovao ocu i
kao linost mnogo obeavao. Podstakla su ih i Matijina negdanja dobroinstva, te
Ivaniova zrelost uprkos nenim godinama i njegova nesporna sposobnost da dostojno
nosi ugarsku krunu.
Sutradan je re dobilo nemako poslanstvo. Njegov glasnogovornik samouvereno
i drsko zahtevao je presto za Fridriha i Maksimilijana, podseajui okupljene na
sporazum koji je Matija svojevremeno potpisao sa Fridrihom kako bi povratio ugarsku
krunu. Posebno je istakao odredbu sporazuma a bilo ju je zaista teko opovrgnuti po
kojoj se pokojni kralj obavezao da, u sluaju da umre bez legitimnog naslednika, vlast u
Ugarskoj prepusti rimsko-nemakom caru. Podvukao je i da su nareeni sporazum tada
podrali i potpisali svi ugarski prvaci. Ukoliko bi se, dakle, sada o njega ogluili, to bi bio
248
zloin pred Bogom, te krenje mira i meusobnog poverenja dveju zemalja. Tvrdio je da
nema boljeg reenja od izbora Fridriha ili Maksimilijana za novog vladara Ugarske: time
bi se ne samo izgladiile sve dosadanje nesuglasice, ve i formirala snana zajednika
odbrana od prodora Turaka. Istakao je uz to Maksimilijanovu irokogrudost, iskustvo u
ratovanju, superiornost na raznim poljima, te adekvatnost izbora jedne ovakve linosti za
ugarskog kralja. Opisao ga je kao strah i trepet za Francusku, kao vojskovou popularnog
i omiljenog meu svojim saborcima, na sve plemenita i roda i daleko boljeg od ostalih
kandidata. Na kraju je, u sluaju krenja sporazuma, zapretio tekim posledicama po
Ugarsku.
Nakon nemakog, sasluani su poljski poslanici koji su nastupili daleko
odmerenije i blae. Zalaui se za svog kandidata, Kazimirovog sina Alberta, trudili su se
da iznesu dobre i pravedne argumente: istakli su dugogodinju povezanost i bliskost
dvaju drava, meusobnu naklonost, dobronamernost, rodbinske veze, te injenicu da se
ve ranije deavalo da, u nedostatku zakonitog naslednika, Ugarin sedne na poljski tron i
obrnuto. Naveli su primer Lajoa koji je svojevremeno vladao Poljskom, odnosno
Kazimirovog starijeg brata Vladislava, uvenog ugarskog kralja poljskog porekla.
Podvukli su da je vazda najbolje, u odsustvu direktnog zakonitog prestolonaslednika,
okrenuti se susednim narodima kao starim i proverenim prijateljima, takvim da im se bez
straha moe poveriti zemlja. Dodali su potom da Kazimir ima mnotvo izvanrednih
sinova, uveliko dozrelih za vladanje i ratovanje, te da su svi oni Ugarima na raspolaganju:
ukoliko im eventualno ne odgovara Albert, slobodni su da izaberu bilo kojeg od njih. Svi
e oni, kako je naglaeno, sa jednakim arom braniti Ugarsku do poslednjeg daha.
Dan kasnije, doao je red na poslanstvo porodice Aragona. Njihov predstavnik
proitao je u Senatu Ferdinandovo pismo, te zduno preporuio njegovu ker Beatriu za
naslednicu ugarskog prestola. Ponudio je svu mo, bogatstvo i ugled napuljskog kralja, te
izneo predlog da Beatria vlada uz pomo Senata, od ijeg bi saveta i odluke zavisilo i to
da li e se ponovo udati ili ne. Zakleo se da kraljica nikada nee protivreiti miljenju
Senata, te da e svim raspoloivim silama, uz oevu vojnu i drugu podrku, nastojati da
odbrani Ugarsku.
Najzad, primljena su i dva eka izaslanika. Jedan od njih, rodom iz drevne
porodice Kastro, ovako se na opte odobravanje obratio Senatu:
249
Premda nema nieg na sveu teeg od biranja novog vladara oveka kome emo
svojevoljno prepustiti sudbinu i nas i nae dece ipak je, hrabri moji Ugari, Bog svojom
milou to tako uredio da, ukoliko se samo budete drali dosadanje razboritosti, va
izbor zapravo nee biti ni najmanje teak. Pretendenata ima mnogo, a njihovi
glasnogovornici ine sve kako bi nadglasali ostale: jedni nude mito i obeanja, drugi
prete i pominju posledice krenja saveza, trei se pak trude da daju utemeljene i pravedne
argumente. Kamo lepe sree da svi postupaju kao ovi trei, te poteno i samosvesno trae
iskljuivo ono to im po pravu pripada! Mi smo ovde u ime kralja Vladislava, a on nije ni
tiranin, ni vlastoljubiv, ni nezrelo dete, ve linost ovena, plemenita, milostiva, jednako
dorasla i ratu i miru. Ovde smo doli ne da bismo predlagali reenja po vas tetna, ve
upravo da bismo vam, kao stari prijatelji, pomogli. To nam nalau bliskost i poverenje
naih dveju zemalja, te injenica da smo neretko delili istu sudbinu. Ne traimo od vas
neto nepravino i nepoteno, ve, naprotiv, predlaemo reenje sasvim umesno, te i za
vas i za nas veoma korisno. Ako je na vrlim hrianima da vazda tee pravdi, svako bi
vam rekao da od izbora naeg kandidata za kralja nema pravednije odluke. Ako se pak
kruna dodeljuje po naslednom pravu, opet nema boljeg pretendenta od Vladislava.
Upravo on je, naime, sestri pokojnog istoimenog kralja, te praunuk igmunda i Alberta,
vladara Ugarske i eke koji su nakon smrti proglaeni svetiteljima. I sa oeve strane ima
oosnova da se govori o njegovom pravu na krunu. Nije li Vladislav, brat poljskog kralja
Kazimira, takoe vladao Ugarskom i do smrti titio va narod od Turaka? Stradao je
poput dobrog pastira to je dobrobit stada stavio ispred sopstvenog. Na kandidat je
upravo njegov prvoroeni unuk, a na sve je slika i prilika drugih svojih predaka krase
ga igmundova uzvienost, Albertova pobonost, Ladislavljeva ednost, te hrabrost strica
Vladislava, negdanjeg kralja Poljske i Ugarske. Ako vam je uistinu stalo da na presto
vratite lozu plave krvi i ako je za titulu vladara znaajno plemenito poreklo, od naeg
kandidata nema podobnijeg. Ko bi mogao biti adekvatniji od prvoroenog Kazimirovog
sina, koji je ekim vladarom proglaen jo u svojoj esnaestoj godini, a na sve to je i
unuk Vladislava, kralja Ugarske i Poljske, a praunuk Vladislava, vojvode Litvanije i
potomka neustraive loze koja, kako kau, poreklo vodi jo od Gelona, sina Herakla i
Ehidne
104
. To su mu oevi preci. Sa majine pak strane ujak mu je bio Ladislav, vojvoda

104
Bonfini Ehidnu oslovljava sa biformis mulier, aludirajui na to da je ovo mitoloko bie zapravo
250
Austrije i kralj eke i Ugarske. Rimsko-nemaki car Albert bio mu je deda, pradeda
uveni igmund koji je toliko zaduio papu, a ukundeda Karlo. Da se Ladislav sad vrati
iz mrtvih, bio bi ponosan to je loza njegove majke dala etiri rimska cara, a oeva 5
velikih kraljeva. Ko se danas po plemenitosti porekla i ovako bogatom rodoslovnom
stablu moe uopte meriti sa naim kandidatom? Ako, dakle, teite da na tron vratite
kraljevsku krv, da sklopite trajni savez sa bliskim i prijateljskim narodom ba kako su
inili vai i nai preci te ako vam je stalo da krunu predate onome kome po naslednom
pravu najvie i pripada, izaberite Vladislava. Dajte sve od sebe da pastiru vratite njegovo
stado, a stadu pastira. Uz sve navedeno, ako su danas jo uvek na ceni dobra dela i
podvizi naih predaka, ako u sadanjosti iko vrednuje dobroinstva iz prolosti a ona se
ne smeju zaboraviti bez rizika da se bude grean i nepravedan ko bi mogao biti do te
mere nezahvalan i bezuman da ne podri Vladislavljevu kandidaturu? Dobro promislite,
gospodo senatori, na ta vas obavezuju zasluge i bezbrojni podvizi njegovih predaka. ta
bi ovog trenutka na vaem mestu odlluili Albert, Vladislav, Ladislav ili igmund da su
jo uvek meu nama? Oni bi prvi oekivali od vas da za kralja izaberete linost koja je za
tu titulu i roena. Ba to nalau Albertova estitost i ednost mladog Ladislava, kome je
sudbina preranom smru uskratila mogunost da dugo vlada on bi prvi voleo da te
izgubljene godine kraljevanja sada pripadnu njegovom sestriu. Na to vas obavezuju seni
pokojnog Vladislava to je u bici kod Varne rtvovao sopstveni ivot u odbrani
hrianske vere od Turaka. To zavreuju igmundovi bezbrojni napori i podvizi.
Donesite odluku imajui sve njih na umu i donesite je tako da im se dostojno oduite, ali i
za sebe uinite najbolje. Nemojte zaboraviti da Bog sve vidi i pamti, te da je prema
nepravednima vazda neumoljiv. On prvi nee dopustiti da Vladislav tek tako bude lien
svog naslednog prava. Kad ste ve bili spremni da kraljem proglasite vojvodu Ivania
koji je, uprkos brojnim zaslugama i injenici da je Matijin sin, jo uvek tek nedozrelo
dete, zar ete olako odbiti jednog potomka rimsko-nemakih careva i tolikih vaih
kraljeva? Bog bi strogo kaznio takvo nepoinstvo, u to nemajte sumnje! Razmislite i
kakva bi vas budunost onda ekala: beskrajan rat sa Nemcima, brojni meusobni zloini,
haranja, paljevine, veita mrnja i netrpeljivost. Sve se to moe izbei ukoliko mudro

meavina ene i zmije. Nareenu legendu o poreklu Skita pisac preuzima iz IV knjige Herodotove istorije:
Herodotova istorija I, prev. Milan Arseni, Novi Sad 1988, 276-279.
251
doneste konanu odluku. Pomislite samo i ta bi se desilo ako biste izabrali poljskog
kandidata, predstavnika zemlje sa kojom ste vodili tolike strane ratove i koja je silom
svojevremeno pokuala da vam preotme kraljevstvo. Iskustvo nas ui i koliko je opasno
vlast prepustiti detetu: svi vrlo dobro znaju da umesto deteta zapravo iz potaje vlada
neko drugi, jer rana je mladost doba nemira, neukosti, neumerenosti i robovanja
slabostima. Ona nije kadra da podnese teret odgovornosti i vlasti. ini sve po trenutnoj
volji i raspoloenju, grozei se saveta starijih i pametnijih. Vodi je iskljuivo elja za
uitkom, zazire od mukotrpnog puta do vrline, vazda stavljajui bezbrinost ispred svega.
Rana mladost je lakoverna, naseda na slatke lai ulizica i laskavaca, te je sva rastrzana
strau i nemirom. Pokloniti pak poverenje ozbiljnom i zrelom kralju vazda je bilo
bezbedno i spasonosno. On je sposoban za ono za ta rana mladost nije. Nisu zalud nai
stari utemeljili zakone na takav nain da odvie mladi ljudi ne vre dravne funkcije i ne
dobijaju krupne posede jer se oduvek znalo da takvi imaju sklonost da se uzohole i
stvaraju teke probleme. Visoke funkcije obavljaju tek linosti u zrelim godinama, a
kraljevi najee postaju ozbiljni i dorasli ljudi. Takoe je od vajkada ureeno da se za
odgovorne slube u nedostatku odgovarajue linosti iz domaeg stanovnitva biraju
stranci. Nije se ak prezalo ni od izbora osobe niskog porekla ukoliko to nalae hitnost
situacije. Imajte u vidu Vladislavljevu mudrost i ozbiljnost, njegovo iskustvo i estitost,
pobonost i integritet, blagu narav, pravinost, smirenost, jer on samostalno sedi na tronu
od svoje dvadesete godine. eku, svojevremeno, niko nije mogao da oslobodi
unutranjih razmirica i ratova dok ova sjajna i sposobna linost nije sela na tron. Ni
igmund, ni Albert, ni Vladislav nisu bili kadri da ukrote ovo nemirno kraljevstvo,
plemii su se bez prekida gloili dok on nije postao na mudri kralj i svima doneo mir. Ne
biste verovali: Vladislav nikada nije izgovorio teku, uvredljivo ili nepromiljenu re,
nikada se nije vidno raestio. I u srei i u nesrei zadravao je isti duevni mir i ozbiljost.
Nikada nije sebi dozvolio nestalnost i nedoslednost, vazda je odgovorno vrio funkciju
kralja, za koju je uostalom i roen. Kada bi se plemii meusobno optuivali i gloili,
uvek bi strpljivo sasluao obe strane. Potom bi kanjavao zloin i drskost, te teio
ugroene i obespravljene, ne libei se da ih osveti. Pravednima bi usrdno izlazio u susret,
a prema nepravednima bio neumoljiv. Vladislav je utljiva, odmerena i povuena linost,
ije su najskrivenije misli nedokuive i nedostupne. On je sada u najboljim godinama,
252
upoznao je vrlinu, stekao ivotna iskustva, pa bi stoga bilo prirodno da na njega padne
va izbor. Stoga, brao Ugari, ako sebi elite dobro i na prvom mestu su vam drava i
njene potrebe, nemojte verovati praznim obeanjima i dozvoliti da vam miljenje zavisi
od mta. Ne nasedajte ni na pretnje ambicioznih i nasilnih tirana. Izaberite za kralja onoga
ko je te funkcije uistinu dostojan i ko e i vama i Ugarskoj doneti samo dobro.
Po zavretku ovog efektnog govora ekog poslanstva, u Vladislavljevu korist,
okrenuli su se ne samo oni kojima je drava bila na prvom mestu, ve i dobar broj
podmienih i vrbovanih da podre druge kandidate. Prizvali su se pameti u ime istine, te
u srcima doneli pravu odluku. Stav, svejedno, nisu izneli javno u strahu da bi, ako bi se
zvanino objavio izbor novog kralja, moglo doi do nasilja, te da bi drugi pretendenti
zbog odbijanja mogli sa vojskom nasrnuti na Ugarsku. Ve se uveliko govorkalo o tome
da su i Maksimilijan, na jednoj, i Albert, na drugoj strani, ve pripremili vojsku sa ciljem
da napadnu i opustoe zemlju u sluaju da njihove kandidature propadnu. Stoga su
optimati iz bezbednosnih razloga tajno doneli odluku o izboru Vladislava za novog
kralja. Ostalim poslanstvima u meuvremenu su pruili nadu kako ne bi dolo ni do
kakvih sukoba. Dali su obrazloenje da na zasedanje Sabora jo uvek nisu doli svi
uesnici, pre svega peujski biskup igmund, mona i bogata linost, potom vojvoda
Lavrencije, te brojni drugi velikai iz donje Ugarske, Hrvatske, Bosne i Slavonije.
Toboe se ekalo na njihov dolazak kako bi jednoglasno bio izabran novi vladar.
Mladi Ivani Korvin, premda je izgubio nadu da e zbog svog problematinog
porekla i prevelike mladosti postati kralj, ipak je i dalje teio tronu uzdajui se u pomo
starih Matijinih prijatelja i vojske. U znak potovanja prema njegovom pokojnom ocu,
iskljuivo je Ivaniu otvoreno reeno da nee postati vladar Ugarske, ali da se moe
nadati malo nioj tituli to je bio nain da plemii ipak pokau kako nisu zaboravili
dobroinstva Matijina. Sa deakom je napravljen dogovor da, u zamenu za kraljevsku
krunu i utvrenja, postane kralj Bosne, Hrvatske i Slavonije, te da zadri riznicu i sva sela
i gradove koje mu je na toj teritoriji otac zavetao. inilo se isprva da je on ovom
odlukom sasvim zadovoljan, no pristalice mu i dalje nisu davale mira, podbadajui ga da
trai vie. Nemakom poslanstvu odgovoreno je da sporazume valja sklapati meu ivim,
a ne meu mrtvim kraljevima. Naglaeno je da se na ovoj skuptini odluuje slobodno i
bez pritisaka, a podvueno je i to da, ako se u prolosti i sklopio dogovor o otkupu
253
ugarske krune, taj dogovor bio postignut pod krajnje problematinim okolnostima i
tekom prinudom kao kad oveka sapetog u lance naterate da neto po svaku cenu
obea. Svejedno, Nemcima je tendenciozno pruena nada u povoljan ishod izbora i
predloeno im je da saekaju konanu odluku Sabora. Poljacima je pak iskazana
bezgranina zahvalnost na tome to su u periodu nestabilnog interregnuma tedro
ponudili kandidature Kazimirovih sinova, te vojnu i drugu pomo Ugarskoj. Isto je
uinjeno i sa izaslanicima porodice Aragon, a njihova je vojna i novana pomo u tako
opasnim okolnostima sa zadovoljstovm prihvaena. Kraljici Beatrii takoe je pruena
nada u povoljan ishod izbora. esima je, s druge strane, otvoreno reeno da e Vladislav,
po svemu sudei, biti izabran za novog kralja, te im je naloeno da mu hitno piu kako bi
na vreme pristigao u Ugarsku i time spreio da ga rivali preteknu u preuzimanju krune.
U meuvremenu je Beatria, koju je Ivani drao pod straom u budimskoj
tvravi, veoma strahovala od svog pastorka. I dalje se otro protivila njegovoj enidbi
Blankom Sforcom, te se nije ni najmanje bunila kada su joj plemii predloili da napusti
dvor i useli se u rezidenciju kvestora Urbana. Njene strepnje podgrevala je Ivaniova
nagla priroda mladi je, naime, po svaku cenu teio da pre vremena postane kralj i
pokazivao karakterne crte pravog tiranina. Nekoliko dana ranije, pred kapijama dvorca
bili su oterani neki lanovi njene dvorske svite poreklom iz Napulja, nakon to im je na
sraman nain uskraen ulaz. Kraljica se stoga, da bi sauvala ivu glavu, sasvim okrenula
povuenom ivotu. Ivani je, uz to, neto pre njenog povlaenja, namerno uz prisustvo
papskog legata iz zatvora oslobodio Petra, kalokog nadbiskipa, koga je Matija bacio u
tamnicu na est godina upravo, kako se prialo, po Beatriinom nagovoru. Uz jednoduno
protivljenje kraljice i plemia mladi je nadbiskupa rehabilitovao i bogato ga darivao.
Zasedanje Sabora ve se bilo veoma oduilo i poglavari su se masovno alili
pretei skorim odlaskom, kada su se najzad pojavili peujski biskup igmund, vrlo
mona i sposobna linost, te vojvoda Lavrencije sa nemalom vojskom. Sa njima je bio i
srpski despot, potom jajaki ban, vranski prior, te ostali glavari donje Ugarske, Hrvatske i
Slavonije sa svojim etama. igmund i Lavrencije doli su svaki sa po hiljadu vojnika, a
potom su tome pridrueni odredi drugih pomenutih pridolica, pa su svi zajedno imali
sedam hiljada konjanika. Douvi za njihov skori dolazak, ostali plemii su se uzvrteli i,
budui da nisu znali ko je u izboru kralja njihov favorit, sasvim su se usmerili da ih
254
pridobiju na svoju stranu. Isto su uinili i predstavnici svih poslanstava. Pregazivi
Dunav, igmund i Lavrencije obreli su se kraj Pete , gde su ih sveano doekali plemii
i glavari. Podigli su tabor na nekih kilometar i po od tvrave. Prvi su im tokom noi u
posetu doli vojvoda Ivani Korvin i kaloki nadbiskup, znajui da su upravo oni nekada
bili najodaniji saradnici pokojnog Matije. Uputili su im molbu da ne napuste Ivania i da
imaju na umu silna Matijina negdanja dobroinstva. Zatim su igmund i Lavrencije
posetili Beatriu. Ona ih je zasula molbama i obeanjima, nakon ega su se vratili u
budimsku trvavu da veeraju sa Ivaniom. Nareeni sled dogaaja izazvao je sumnju da
su se oni ve uveliko odluili da podre kandidaturu Matijinog sina.
Sutradan je Urban sazvao vrlo poseenu skuptinu i to ne na Rakokom polju,
kako je to bio obiaj, niti u taborima ve u Bogorodiinoj crkvi u Peti. Dobar broj
plemia, sudija i svetenika koji su se ovamo stekli iz svih moguih gradova i sela
zatrailo je otpust jer vie nisu bili kadri da finansiraju uee u tako dugakom veanju.
Nakon to su dobili dozvolu, veina se povukla, a ostalo je svega ezdeset plemia sa
ingerencijama da o svemu nadalje odluuju. Najpre se razgovaralo o ukidanju jednih i
uvoenju drugih zakona. Ponovo je sasluan i napuljski izaslanik, koji je u Ferdinandovo
ime nudio vojsku, novac i oruje, samo da njegovoj keri ostane titula kraljice, te da se
ona uda za novoizabranog vladara. Kao i ostalima, i njemu su pruene nade u povoljan
ishod, a potom je sednica rasputena. Narednog dana u istoj crkvi odrano je novo
zasedanje, ija su osnovna tema bili unutranji sukobi u Ugarskoj. Posebno efektno bilo
je iscrpno izlaganje Urbanovo na skitskom jeziku. On je upozorio kakve nesree ekaju
zemlju zbog unutranjeg razdora, naglaavajui da je sloga jedina odbrana Ugarima od
brojnih neprijatelja koji su se oko zemlje sjatili u za nju tekom trenutku. Urbanove
oinske, dobronamerne rei sasluane su uz opte odobravanje, te je postignut dogovor da
se im pre donese jednoglasna odluka o izboru novog kralja, bez bilo kakvih dodatnih
unutranjih trvenja i neslaganja.
Meutim, dok je jedan deo prisutnih uporno insistirao na slonosti, pokuavajui
da privoli ostale na donoenje jednodune tajne odluke o izboru kralja, igmund i
Lavrencije, uprkos tome to su im nuene velike povlastice, nikako nisu pristajali da
glasaju za Vladislava, verovatno vrlo uvreeni injenicom da je odluka o njegovom
izboru donesena unapred i bez prethodne konsultacije sa njima. Uz to, nisu bili kadri da
255
tek tako zaborave nesrenu Ivaniovu sudbinu i obeanja deakovom pokojnom ocu.
Stoga je zasedanje skuptine zavreno bez konane odluke, a igmund, Lavrencije,
vranski prior i drugi njihovi saveznici prikljuili su se Korvinovoj frakciji. U roku od tri
dana tajno su uz pomo kalokog nadbiskupa prebacili vojsku preko Dunava i doveli je
pred budimsku tvravu. Kad su za taj drzak potez douli, ostali plemii, koji su jo uvek
boravili u Peti zbog Sabora, odmah su se besni vratili u Budim kako bi spreili da grad
padne u ruke njihovih neistomiljenika. Zadatak da se sa uzurpatorima obraunaju dobili
su Stefan Batori, Pavle Kinii, te Bertold, sve sami prekaljeni ratnici i revnosni ljudi: sa
jedne strane, dakle, bili su topovi i brojna opsadna oprema, sa druge vrsto i otporno
utvrenje. Ve je gotovo zapoeo ozbiljan sukob, kada su se umeali brojni velikai, te
uspeli da izdejstvuju objavu primirja sa ciljem da se izbor novog kralja objavi u
adekvatnim uslovima. Tako je za dlaku izbegnut graanski rat, a sukobljeni poglavari
sastali su se u palati kralja igmunda, smetenoj odmah ispred tvrave. Jednu stranu
zastupali su Urban i Stefan Batori, drugu igmund i Lavrencije. Nikako, meutim, nisu
mogli da dou do uslova i dogovora koji bi i jedne i druge zadovoljio. Sastanak je odran
u tri ili etiri navrata, svejedno bez ikakvih ozbiljnih rezultata. Uspeli su barem da, uz
produenje primirja, naprave dogovor da poslednju re u izboru kralja prepuste Stefanu
Sepekom koji je, nakon Matijine smrti, jednodunom odlukom svih plemia dobio
upravu nad Austrijom i dodeljena mu je znaajna koliina srebra za odravanje Bea i
okoline. Postignut je, dakle, dogovor da mu obe strane poalju legate i po njihovom
povratku se povinuju Stefanovoj odluci. Kao glasnogovornik jedne frakcije izabran je
Ivan Varadinski, dok je Ivaniove interese trebalo da pred Stefanom zastupaju jo
dvojica izaslanika.
Pristigavi kod Stefana, legati su nali da on od svih pretendenata na ugarski
presto najvie naginje ekom kralju Vladislavu, smatrajui da je to najkorisnije i
najbolje reenje za budunost drave. Sa lakoom i argumentovano obrazloio je svoj
stav, te objasnio zato nemaki, poljski kandidat, kao ni Ivani Korvin nisu podobni za
spornu titulu. U pogledu Nemaca podsetio ih je na stalna neprijateljstva, uroenu
meusobnu mrnju, ratove i tiranski karakter Rimsko-nemakih careva. to se Poljaka
tie, istakao je koliko bi bilo neumesno krunu prepustiti mlaem sinu Albertu, kad njegov
stariji brat Vladislav ve godinama uspeno vlada ekom i, kao prvoroen, polae
256
daleko vie prava na ugarski presto. Za Ivania je pak rekao da on nije adekvatan izbor ne
samo zbog injenice da nije Matijin zakoniti sin, ve da to ne bi bilo ni u jednom pogledu
dobro i pametno reenje za dravu uopte. Naglasio je da bi upravo izbor Ivania
Ugarskoj na vrat navalio najvie neprijatelja i buduih ratova sa kojima on, jo uvek
premlad i neiskusan, ne bi bio kadar da se nosi. Zakljuio je najzad da valja izabrati to
prekaljnijeg i valjanijeg vladara, iji e izbor istovremeno Ugarsku kotati to manje
potresa i ratova u budunosti. Po izricanju Stefanove presude, Ivan Varadinski podelio
je 100 000 dukata Crnoj armadi, Matijinim najproverenijim odredima veterana koji su u
tom trenutku leto provodili u Moravskoj, te je ove ete stavio pod svoju kontrolu. Rivali
su, posebno Maksimilijan i Ivani, veoma teko podneli Stefanovu odluku. Nita im nisu
pomogla silna obeanja sa kojima su vojvodu neposredno ranije neprekidno saletali.
Po povratku izaslanika, Vladislavljeve pristalice sasluale su Stefanov stav uz
opte odobravanje i radost, dok su Ivaniovi ljudi bili okirani i nezadovoljni. Takoe im
je bilo jasno da sada, kada protivnika frakcija na svojoj strani ima i Crnu armadu, svaki
njihov pokuaj da se domognu krune ne predstavlja nita drugo do pokuaj dravnog
udara. Crna armada se, inae, tako zvala jer su je inili vojnici koji su vazda logorovali
pod otvorenim nebom, podnosei najgoru hladnou i vruinu. Bili su otporni i veoma
izdrljivi, takvi da za njih nije postojao neostvariv podvig. Beatria je ovakvim ishodom
bila jednako razoarana: nadala se, naime, presudi u korist svog favorita, Maksimilijana,
jer bi udajom za njega bila stekla titulu carice. Situacija ju je prinudila da se u tom smislu
okrene Vladislavu, kome su, iz opreza i ni najmanje se ne oslanjajui na ensku
nestalnost, plemii ve tajno bili obeali njenu ruku. Sukobljene strane ponovo su
upriliile susret, no igmund i Lavrencije i dalje nisu poputali vrsto su, nadasve iz
odanosti pokojnom Matiji, drali Ivaniovu stranu. Bez obzira to su dobrobit drave i
miljenje veine naginjali u Vladislavljevu korist, oni jednostavno nisu bili kadri da
zaborave ta su svojevremeno obeali negdanjem kralju.
Poto nikako nije moglo da se postigne zajedniko reenje, Ivani se po nagovoru
pristalica odluio na rizik. Najpre je bogato darivao plemie, svestan da mu bez njihove
podrke nema budunosti. Potom je ve poeo da pomilja na naputanje budimske
tvrave sa celokupnom riznicom, u pratnji odbrambenih odreda. Nakon savetovanja sa
saradnicima, odluio se da napusti grad i povue se u gradove pristalica, kako bi odatle
257
uz njihovu podrku neometano zavladao donjom Ugarskom. Udruio je svoje trupe sa
igmundovim i Lavrencijevim, za koje smo ve napomenuli da su se ulogorile na obali
Dunava, te su se svi zajedno 1. jula, kako laama, tako i kopnom, uz brojna tovarna kola
uputili prema Peuju. Nadbiskup Petar povukao se u Kalou kako ne bi bio proglaen
gavnim krivcem za dravne nemire. Zemljom se brzo proneo glas da je Ivani ispraznio
dravnu blagajnu, te se sa pristalicama meu plemstvom i brojnom vojskom zaputio ka
donjoj Ugarskoj. Govorkalo se da ga tite igmundove i Lavrencijeve trupe, te da e
silom pokuati da uzurpira krunu, bez obzira na zvaninu odluku Senata i veine plemia.
Nastala je itava pometnja velikai su se podigli na oruje, pitajui, sasvim zbunjeni,
nadlene treba li da se suprotstave Ivaniu. Ve 4. jula Stefan Batori i Pavle Kinii dobili
su zadatak da sa tekom konjicom i trupama drugih Vladislavljevih pristalica krenu na
put. Uz husare sa njima su krenula 3 najsnanija ugarska odreda: jedan Beatriin (kraljica
je vojnike meu Matijinim ljudima lino izabrala za ovu priliku), drugi koji je pripadao
ostrogonskom nadbiskuu Ipolitu i trei, sastavljen od Urbanovih vojnika. Dok su oni tako
napredovali, u susret su im izali igmund, Lavrencije i vranski prior, jer su pre toga
primili pismo iz Budima sa pozivom da obustave svoje aktivnosti kako bi se izbegao
graanski rat u Ugarskoj. Raunajui da u toku pregovora o primirju nee doi ni do
kakvih meusobnih sukoba, oni su drage volje pristali na susret, ostavljajui na taj nain
Ivaniovim snagama taman dovoljno vremena da sa prtljagom bezbedno nastave put. No,
stvari nisu tekle onako kako su oekivali.
Budui da optimati ponovo nisu uspeli da postignu nikakav dogogovor sa
igmundom i Lavrencijem glede Ivania Korvina, njih dvojica su se povukli u nameri da
sustignu svoje saputnike. Pre no to su krenuli, zaustavili su se na kratko sa ciljem da
osmotre brojno stanje protivnika i tu se nenadano susreli sa njihovom izvidnicom koja se
upravo uputila da obavi isti zadatak. Dolo je do kokanja meu nekolicinom. Vranski
prior zadobio je rane i bio zarobljen, a igmund i Lavrencije poboli su konje i hitro se
povukli. Sutradan su Stefan i Pavle neprijatelje saekali na malenoj reci po imenu io,
ije ime na skitskom jeziku znai voda puna mulja. Ivaniovi ljudi stacionirali su se na
suprotnoj obali, na planini onteg, to, kau, na ugarskom znai hrpa kostiju.
Poto su protivnici zauzeli mostove, a reka se zbog ogromne koliine mulja nije
dala lako prei, Pavle je prvi odvano zagazio u vodu, a njegov primer sledili su i ostali.
258
Nemoni da ih spree, Korvinovi saborci okupili su se na uzvienju odakle su imali
pogodniju poziciju za borbu. Vrlo brzo zametnula se bitka. Prvi je, u toku estokog
okraja, nastradao Ladislav Mauricije, revnosni i uveni ugarski plemi. Od Korvinovih
pak pristalica poginuli su Matija Ki i Franjo Dembaj, takoe u jeku borbe. Isprva je boj
tekao ravnopravno da bi, nakon nekog vremena, Vladislavljeva strana odnela prevagu
nad Ivanievim husarima jer je u svojim redovima imala Beatriin odred, te eskadrone
teke konjice. Jedva se 400 Ivaniovih saboraca begom izvuklo, dok je njih 70 tom
prilikom zarobljeno. Ostavivi dobar deo prtljaga i opreme za sobom, begunci su se
sklonili u oblinje igmundove katele i Peuj. Pobednici su se pak domogli njihovog
tabora i, eljni plena, nasrnuli na tovarna kola protivnika. Odatle su opljakali kraljevske
odore, zlatno posue optoeno dragim kamenjem i sve drugo ega su se doepali. Tako
su obini vojnici rastoili dobar deo blaga koje je Matija godinama briljivo sticao i
uvao. Jedan deo Ivaniovog prtljaga ipak je spasen, te prevezen u igmundova uporita.
U lov na dragocenosti beskrupulozno se ukljuila i gomila seljana, kupei sve na ta bi
naila po okolnim umama i naseljima, te ubijajui one koji bi se nali kraj tovara. Nisu
se od pljake uzdrali ni Ivaniovi ljudi, nastojei da u njoj preteknu seljake i protivniku
stranu. Matjin sin pretrpeo je tog dana tetu od nekih 100 000 dukata. Sve u svemu,
Vladislavljeve pristalice odnele su tunu pobedu u kojoj je prolivena iskljuivo ugarska
krv, a Matijina riznica, to je mogla koristiti tolikoj optoj dobrobiti, bila poharana i
upropatena.
Ostatak Korvinovih snaga utoite je pronaao u Peuju, gde je igmund spremno
doekao i sklonio sve begunce. Vrlo brzo, a kao posledica malopreanjeg poraza, meu
Ivaniovim pristalicama izrodile su se razmirice, jer su sada gotovo svi zaboravili re
datu pokojnm kralju i bili su voeni nadasve linim interesima. Od Ivania su
beskrupulozno traili povlastice, mislei iskljuivo na sopstvenu korist. Da nije bilo tako,
te da su ih nadahnjivali vii ciljevi, mladi bi moda na kraju i postao novi kralj Ugarske.
Meutim, Ivaniove pristalice brzo su pokolebale brojnost i upornost protivnika i to im je
pruilo odlian povod za neveru i meusobne sukobe. Jakov Sekelj vratio se u Ormo,
vano sedite gornje Ugarske, Lavrencije u donje regije zemlje, a na isti nain i ostali
mladievi saborci povukli su se u svoje gradove. On se pak, pregazivi Dravu, zaputio u
Slavoniju. Ivaniova frakcija otvoreno je priznala poraz, te potpunu nemo za dalju borbu
259
bez podrke odreda Beatriinih vojnika i eskadrona teke konjice. igmund i Lavrencije
javno su govorili da nikada vie nee ratovati oslanjajui se na husare i laku peadiju,
budui da su ovi bili sasvim zgubljeni pred silom teke konjice. 11. jula Stefan Batori,
Pavle Kinii i ostatak njihovih snaga vratili su se u Budim. Sa sobom su doveli
zarobljenike na elu sa vranskim priorom i orem Kanizom. Poto njihov uspeh, kao
tunu epizodu graanskog rata, niko niko nije doiveo pobedom, zarobljenici su ubrzo
puteni na slobodu. Ni Vladislavleve pristalice nisu planirale da nastave sa daljim
akcijama protiv Ivania prvenstveno jer su za vratom imale jo dva neprijatelja. Zato su
uhvaene Korvinove ljude pustili, nadajui se da e to eventualno doprineti pomirenju, te
jednoglasnom izboru njihovog kandidata za kralja.
Ni Urban nije gubio vreme, ve je igmundu, Lavrenciju i pre svega Ivaniu tajno
uputio izaslanike sa ciljem da izdejstvuje slogu i pomirenje. Kako to, uostalom, obino i
biva kada se udrue revnost i asni ciljevi, srea mu se na kraju osmehnula, a znaajnu
pomo pruila mu je i Beatria. Drei da izbor kralja ne treba nadalje odlagati i tako
rizikovti nastanak novih frakcija i problema, Vladislavljeve pristalice organizovale su
zasedanje skuptine ispred crkve Svetog ora, gde su, etiri dana po povratku Batorija i
Kiniija, zvanino proglasile svog favorita za kralja Ugarske. Odluka je izazvala optu
radost i ovacije, a skupu su prisustvovali papski legat i vikari, to je izboru dodatno
davalo legitimnost. Urban je na skitskom jeziku odrao iscrpan govor o slozi i optem
dobru, jo jednom ispoljavajui svoj nesumnjiv retorski dar i elokvenciju. Izmeu
ostalog, izvinio se zbog odlaganja konanog izbora i injenice da kralja nisu proglasili
znatno ranije. Potom je, zazivajui svemonog Boga i molei ga da uva Ugarsko
kraljevstvo i sve druge hrianske drave, proglasio za kralja Vladislava, Kazimirovog
sina, uz jednoduan pristanak prisutnih. Taj potez izazvao je opte slavlje i ovacije toga
dana itav se Budim orio Vladislavljevim imenom. itavog dana slavilo se ispred
Beatriine rezidencije, a okupljeni graani zasipani su darovima i novcem. Izaslanici
drugih kandidata, ije su se nade izjalovile, smesta su se udaljili vrlo uzrujani i uvreeni.
Dodatni razlog nezadovoljstvu bilo je njihovo saznanje da je Ivan Varadinski prethodno
pod svoju komandu stavio Crnu armadu o kojoj smo ranije govorili, to je oigledno bilo
presudno da Vladislav neometano bude proglaen kraljem.
260
Nakon sveane objave, svi plemii i optimati, uz zdunu Beatriinu pomo,
usmerili su se na pomirenje sa Korvinovom frakcijom kako bi se izgladili eventualni
dravni nemiri. Urban i Toma, episkop era, u drutvu Blaa, prokuratora budimske
tvrave danju i nou pregovarali su sa igmundom da izvri uticaj na Korvina da prihvati
izbor novog kralja i ustupi mu krunu. Beatria je poslala i brojne druge pregovarae svom
pastorku i peujskom biskupu, a oni su najzad uz igmundovu pomo privoleli mladia
da se povinuje miljenju veine. Ivaniu je, naime, bilo jasno da, ostavljen od svih svojih
pristalica i saradnika, vie i nema nikakve realne anse. Pomirenju je zapravo najvie
doprineo igmund: uvidevi da Matijin sin nema zapravo dovoljno osnova da postane
kralj, na koncu se okrenuo optom dobru i interesima drave. Tako njemu treba najvie
zahvaliti za povratak krune i sklapanje mira. Sporazum koji su negdanji suparnici
postigli podrazumevao je, izmeu ostalog, da se smesta ponite i van snage stave sve
povelje koje je Beatria izdala nakon pobede, a po kojima su bili konfiskovani posedi i
vile Ivanievih pristalica nastradalih u graanskom sukobu, odnosno onih koji su tokom
razmirica bili proglaeni dravnim neprijateljima. Ko bi pak insistirao na tome da po
svaku cenu zadri nareene otuene posede, bivao bi proglaen dravnim neprijateljem.
Oduzeta imanja vraena su, dakle, negdanjim vlasnicima, a veleizdajnicima je sueno i
bili su kanjeni.
Potom su posebnim ukazom Senata ovlaeni izaslanici sa zadatkom da sveano
doekaju novog kralja, predaju mu zemlju i ovlaenja, te da ga upoznaju sa njegovim
obavezama u budunosti. Bili su to: Ivan Varadinski, Toma erski, Ivan anadski i
Stefan Sremski od biskupa; potom Stefan Batori, Stefan Sepeki, igmund, Bertold
Elderbah, Ladislav Orzaga, sin starog palatina, Ladislav Rozgonji, Ladilav Loonci, te
brojna druga krupna imena meu plemiima. Oni su revnosno obavili svoj zadatak. Sa
konjicom su se uputili u Trnavu, a odatle u nekih est kilometara udaljenu intavu. Kroz
Trnavu i intavu tee reica Vah, odvajajui Ugarsko kraljevstvo od ekog. Vladislav je
prethodno pismom bio obaveten da e postati kralj, pa je sa odabranim ekim odredima
ve pristigao blizu granice kako bi preuzeo krunu na vreme. Uz njega je bilo oko deset
hiljada sjajnih konjanika i pet hiljada peaka. Izaao je u susret ugarskim plemiima i
optimatima, a oni su ga, puni potovanja, odmah zvanino pozdravili kao kralja.
Vladislav, kao linost uistinu primer blagosti, ozbiljnosti i dobrote, doekao ih je sa
261
osmehom na licu i sve ih odreda zagrlio. Zatim je iz ugarskog poslanstva istupio Ivan
Varadinski i ovako se u svojstvu glasnogovornika obratio novom vladaru:
"Pozdrav, Vladislave, slavni kralju, pozdrav, jedini vladaru na! Ako bude
prihvatio uslove izbora, bie to velika ast i srea i za tebe i za Ugarsku. Znaj da te nismo
izabrali toliko zbog injenice da si imao prvenstvo naslednog prava ili zato to nam je to
omoguila sloboda da u Senatu glasamo za koga elimo, ve da smo se povinovali Booj
promisli i viim zakonima. Ovako ozbiljno i veliko poslanstvo doekuje te kako bi ti na
pravi nain stavilo do znanja da te je Ugarska jednoduno izabrala za kralja, te da je svu
nadu poloila u tebe i nudi ti svoju veitu odanost i pokornost. I sami smo imali prilike ne
samo da ujemo, ve i da svojim oima vidimo kako si zahvaljujui svojoj mudrosti i
ozbiljnosti uspeo da unese mir i spokoj u veito uzburkanu eku, to ranije nije polo
za rukom nikome, pa ni igmundu, Albertu, niti tvom ujaku Ladislavu. Nakon Matijine
smrti nije bilo nikog ni priblino dostojnog titule ugarskog kralja koliko ti to jedini jesi.
Odbivi sve ostale pretendente na presto, izabrali smo te za svog vladara i sada tvojoj
monoj desnici drage volje preputamo kormilo naeg kraljevstva kako bi na korist
optimata i plemia, ali i drugih kako crkvenih tako i svetovnih lica i obinog naroda ti
zemljom upravljao uvajui neproveredivost kraljevskih dekreta, privilegija, te privatnog
i javnog prava, to su ih jo davno nai blaeni poivi kraljevi doneli. Oekujemo da
Vae velianstvo nikome ne uini nita naao, ba kao to to nije inio ni Matija. Jedini
na dodatni zahtev je ukidanje tekih nameta koje je on svojevremeno ubirao tri do etiri
puta umesto jedanput godinje, kako je inae uobiajeno. Molimo te, dakle, da sve
dekrete u vezi sa nareenim porezom, a koji su bili doneti protivno pravu, stavi van
snage, te vrati negdanji princip ubiranja nameta. Takoe postavljamo uslov da sva
imovina, nepravedno konfiskovana za vladavine Matije i Beatrie, bude vraena
zakonitim vlasnicima. Dalje, sveta kruna Ugarskog kraljevstva ne sme se davati nikome
drugom na uvanje sem dvojici u tu svrhu specijalno ovlaenih linosti, a to su kralj i
papa. Potom traimo da Moravija, lezija i Luica od Matijnog vremena pokrajine
ostanu pod ugarskom vlau, kako je ranije i dogovoreno sporazumom u Olomucu, te
molimo Vae velianstvo da njihov takav status dodatno osigura kako, u sluaju da i ono
umre bez zakonitih naslednika, nareene pokrajine ne postanu predmet sporova ili budu
nezakonito od Ugarske otuene. Molimo zatim i da preostalih 6 gradova na nareenoj
262
teritoriji, sa kojima to jo uvek nije uinjeno, budu prisajedinjeni Ugarskoj, kako je to,
uostalom, i predvieno sporazumom, te da odgovarajue povelje u vezi sa tim budu
pohranjene u dravnoj blagajni. Sav novac dobijen od pomenutih gradova mora biti
upotebljen za optu dobrobit drave, i to po dogovoru sa Senatom i plemstvom. Isto tako
insistiramo da Austrija, te brojjni gradovi po tajerskoj, Kranjskoj i Korukoj, a koje je
Matija u nedavnom ratu osvojio, obavezno ostanu u sastavu Ugarske. Vae velianstvo
usrdno molimo da, mimo Senata i plemstva, ne sklapa nikakve sporazume sa Fridrihom
koji bi nareene teritorije mogli otuiti od drave, te ga obavezujemo da svu materijalnu
dobit od njih upotrebi iskljuivo za opte dobro, i opet uz konsultacije sa Senatom i
plemstvom. Traimo takoe da to je vie mogue boravite u naem kraljevstvu, a da,
kada Vae prisustvo bude neophodno u ekoj i tamo Vas odvedu neodlone obaveze i
poslovi, zemlju ostavite u tako stabilnom i ureenom stanju da ona takva i ostane sve do
Vaeg povratka. Insistiramo da se, dok ste ovde, vazda sluite znanjem i savetima
domaih velikaa, ne pribegavajui oslanjanju na inostrane saradnike, dvorjane, pretore,
poslugu te pomonike bilo koje vrste. Kada je re o naim unutranjim pitanjima, molimo
da skuptinama ne prisustvuju stranci, ve iskljuivo domae stanovnitvo, te ugarski
podanici sa zasluenim visokim titulama i ovlaenjima, poput, recimo, predstavnika
Dalmacije, Hrvatske i Slavonije, potom gradova Tamaija, Bratislave, Beograda,
Severina, Jajca i apca, te predstavnika Transilvanije i Skita ne moe, dakle,
prisustvovati niko ko Ugarsku nije zaduio odanou, mudrou i hrabrou i stoga bio
adekvatno nagraen. to se pak pravosua tie, sve sudije moraju neizostavno
prisustvovati godinjim zasedanjima odsustvo se moe opravdati iskljuivo realnom
spreenou i neodlonim poslovima. Samo u tom sluaju njihove kolege imaju pravo
donoenja i izricanja presude, pri emu se strogo moraju voditi iskljuivo zakonima, a ne
interesima pojedinaca: isti zakon ima da vai za sve. O valuti i kovanju novca kralj ne
sme donositi nikave nove odluke bez konsultacija sa Senatom. Takoe je Vae
velianstvo obavezno da usvoji sve dekrete koje, pre zvaninog obreda krunisanja,
donesu Senat i plemstvo, te da ih potvrdi bez samovoljnog ukidanja zakona i odluka
prethodnih vladara. Molimo zatim da Senatu nadoknadite novanu sumu koju je bio
prinuen da samostalno izdvoji zarad angaovanja Crne armade, a sve da bi vlast
bezbedno i bez problema prela u Vae ruke. Istim povodom Senat je, da bismo svi
263
najzad malo odahnuli od pritisaka, bio prinuen da zaloi izvesne posede i gradove.
Molimo Vas da ih, isplativi dugove, sada povratite, te odvojite dodatna sredstva za
pripadnike Crne armade jer im je i Matija ve bio duan odreenu sumu novca. im
ispuni nareene uslove, Vae velianstvo moe preuzeti vlast u Ugarskoj, a mi ga usrdno
molimo da nam bude mudar, pravian i milostiv kralj i otac, nikako silnik, okrutnik i
tiranin, to, uostalom, znamo da i nije u njegovoj prirodi. Stoga Vam, uz Boiji blagoslov
i jednodunu odluku, predajemo ugarski presto da na njemu vladate u srei i blagostanju.
Vae je novo kraljevstvo bogato zlatom, srebrom, rudama, stokom i poljoprivrednim
dobrima, a nadasve poznato po prekaljenim i odvanim ratnicima. Ugarska obiluje
monim crkvenim glavarima i najuglednijim plemiima koji su u brojnim ratovima stekli
toliko iskustva da ni najmanje ne zaostaju za vojnom silom drevnog Rima. Vae e
velianstvo lako meu njima prepoznati nove Scipione i Kurije Ugarska je sposobnih
vojskovoa puna kao Trojanski konj ili sam Rim! Vaem se velianstvu, dakle, prua
idealna prlika da kao na kralj bilo u ratu, bilo u miru postane svetski slavna i priznata
linost. ta bi ga, naime, vie meu hrianskim zemljama uzdiglo od pravine osvete
Turcima zbog strieve pogibije, te odbrane nesrenog hrianskog ivlja od ovog ljutog i
opasnog neprijatelja? Samo ako ne budete izneverili sebe, te svoju uroenu veliinu i
plemenitost, nema sumnje da ete ostati zapameni kao najpravedniji, najpoboniji i
najdoslledniji ugarski kralj. Molimo, najzad, jo i ovo: naom zemljom vladajte
gvozdenom rukom, otro i strogo, nemojte biti odve blagi i popustljivi spram naeg
ratobornog i nepokornog naroda. Primite, konano, vlast nad Ugarskom i branite nam
otadbinu svim silama.
Vladislav je drage volje prihvatio ponuenu titulu. Odmah je, u znak zahvalnosti
na ukazanoj poasti i poverenju, prihvatio sve uslove zvaninog ugarskog poslanstva, te
se zakleo svojom au i verom da e postupiti upravo onako kako se od njega zahtevalo,
da e isplatiti dugove, sauvati zakone nepovreenima, te izdati povelje i uneti izmene
koje su emisari pomenuli. Potom ih je sve odreda izgrlio, obeavajui da nikada nee
postupati tiranski, ve kao poboan, pravedan i milostiv vladar. Obavezao se da e sa
istom panjom bdeti nad selima i gradovima, voditi rauna o ljudskim i Boijim
zakonima, te da Ugarskoj nee nametati teke i tetne ratove. Zakleo se da e kao dobar
pastir zbog svog stada otii i u smrt ako bude potrebno, te da e obustaviti sve postojee
264
sukobe sa hrianskim dravama i usmeriti se iskljuivo na rat protiv Turske. Pomolio se
najzad Hristu, Bogorodici i svim predakim boanstvima da ga uine upravo onakvim
vladarom kakav je Ugarskoj potreban i kakvim ga sopstvena ast obavezuje da se pokae.
Uz optu radost, aplauz i ovacije, uputio se potom sa svitom Ugara i Maara u intavu,
gde je bio pozvan kod Ladislava Rozgonjija na veeru. Upravo tada imao je prilike da se
po prvi put susretne sa poslovinom ugarskom velikodunou: ne samo da je ugoen uz
brojne poasti, ve je i izuzetno bogato darivan. Iz intave se Vladislav potom uputio u
svoje novo kraljevstvo.


X knjiga


Prihvativi vlast nad Ugarskom, Vladislav se naao pred dva izrazito teka
zadatka: ljudski usud je, naime, takav da to neko zauzima vii poloaj, to su mu i
obaveze i odgovornosti vee i ozbiljnije. Prvi je podrazumevao obraun sa bratom
Albertom koji je kao njegov rival, kau, pourio u Budim se nemalom vojskom i
pristaama meu Ugarima. Drugi je bio da izvri opsadu Viegrada, gde se uvala
kraljevska dijadema, a kako bi se legitimno obavio in krunisanja u Stonom Beogardu.
Stoga je unapred tamo uputio 2 000 peaka da opsednu tvravu i krunu pribave pre
njegovog dolaska. Bratu je pak poslao dvojicu emisara sremskog biskupa Stefana i P.
Svibovskog, ekog sudiju, sa ciljem da Alberta umole da se trupama vrati kui, te sprei
uobiajena paljenja i pljake, kad je ve on, Vladislav, kao prvoroeni sin legitimno
proglaen novim kraljem Ugarske. Emisari su pourili i, putujui danju i nou bez stanke,
najzad 10. avgusta prispeli u Albertov logor smeten kod sela Zeen.
Stigavi pred Alberta, Stefan mu se obratio ovim reima: Njegovo velianstvo
kralj Vladslav alje ti svoje pozdrave, svetli vojvodo, i eli ti svako dobro. Svejedno,
mora da prizna da ga izuzetno pogaa to ti prema njemu ne pokazuje dovoljno bratske
ljubavi u situaciji kada si, koliko je upoznat to zahvaljujui oevom pismu, to i na
osnovu javnih glasina dobro obaveten da je on legitimno proglaen novim kraljem, te
uz pompu i opte odobravanje doekan u Ugarskoj. Takoe je svestan da si odlino
265
upoznat sa srenim novostima o postizanju dogovora sa Ivaniom Korvinom, po kojem se
Matijin sin obavezao da prihvati veinsku volju, te Vladislavu obea poslunost i
odanost, uz svojevoljnu predaju krune i spornih utvrenja u njegove ruke. I sada, kada se
tvoj brat oslobodio svih potekoa i prepreka, ti mu bespotrebno stvara probleme i
izaziva sukobe, umesto da mu sa vojskom bude podrka. Posebno ga boli i vrea to je
on postao ivi i istiniti primer rtve bratske nevere i izdaje iste one koju su, veinu toga
izmiljajui opevali drevni pisci i poete govorei o Poliniku i Eteoklu, odnosno o
Romulu i Remu. Titi ga to su slavni i veliki postali upravo oni koji se nisu libili da
svoje roene na najstranije naine povrede. Ti si sa eskadronima teke konjice upao iz
Poljske u Ugarsku, te, ni najmanje ne hajui za roenog brata, naneo ovde ozbiljnu tetu:
dozvolio si vojnicima divljaju i svakodnevno prete pljakom i paljevinom. Vladislavu je,
upravo zbog njegove uroene estitosti i dobrote, teko da poveruje da si od svih ljudi na
svetu ba ti onaj to nastoji da osujeti njegovu sreu. Zato nas je i poslao da te zamolimo
da sprei vojnike u haranju i prestupima, da opzove svoje trupe, te ima na umu bratsku
ljubav i dunosti koje ona sa sobom povlai. Naglasi nam je da te podsetimo da se
kraljem postaje iskljuivo po Boijem naumu, te da se ostvarenje odluke vie sile moda
moe na kratko odloiti, ali se ta volja ne d osujetiti. Stoga te usrdno preklinje da se
okrene odbrani kako njegovog novog kraljevstva, tako i sopstvene asti. Moli te da u
vidu ima i oca Kazimira, te injenicu da bi ga sukob meu vama u grob oterao i pomutio
njegovu sreu i slavu. Najzad, podsea te da misli i na svoju reputaciju, jer je tvoje ime,
barem do sada, bilo sinonim za same podvige i dobroinstva, a zloin u koji namerava
da poini zauvek bi ga uprljao. Konano, znaj da, ukoliko ne poslua ove molbe i ne
opozove vojnike zabranivi im pljaku i paljevine, kralj e vam svima stati u kraj i
nemilosrdno vas kazniti. Nesumnjivo e u tome uspeti jer su Boija i volja naroda na
njegovoj strani. Vinji e mu u tome pomoi jer e njegov razlog da zarati sa tobom biti
krajnje opravdan i ispravan vojevae da osveti uvredu i neveru roenog brata, onog ko
bi, po svakoj logici, prvi trebalo da mu bude oslonac i podrka. Stoga te jo jednom
preklinjemo da uini ono to Vladislav od tebe trai.
Albert na ovaj govor nije ostao ni najmanje ravnoduan, ali je, prvenstveno voen
eljom za vlau, odgovorio u svega nekoliko reenica. Obeao je da e Vladislavu
sutradan poslati legate sa odgovorom. Podsetio je potom prisutne da je onog prvog dana
266
zasedanja skuptine upravo on bio proglaen za novog ugarskog vladara, te da stoga
nema nameru da se krune tek tako odrekne. Legati su mu na to odvratili da se tog dana
zasedanja i nije jo uvek birao kralj, ve da se raspravljalo o ponovnom uspostavljanu
izvesnih priviligeja i dekreta koje je Matija svojevremeno bio ukinuo. Podsetili su ga
takoe da ga je nareenom prilikom vladarom proglasila obina rulja bez ikakvih
ingerencija, uz odsustvo podrke Senata i plemstva, te da je ta neozbiljna svetina odmah
bila uutkana. Sasluavi njihov argument, Albert ih je uputio nazad Vladislavu. Sutradan
su pristigli i njegovi legati sa odgovorom: mlai brat uporno je tvrdio da je kraljem prvi
bio proglaen on, te da e se za krunu boriti do poslednjeg daha. Uz sve, pored sebe je
imao i nemali proj ugarskih pristalica.
Dvojica pak zapovednika peadije u meuvremenu su izvrili opsadu viegradske
tvrave. Bla koji je njom sa vojskom upravljao odluio se da je preda bez borbe: ubedili
su ga, naime, Urban i igmund, pa ak i Ivani, te je on na taj nain postupio znajui da
Matijin sin nema vie realne anse da postane kralj. To je, uostalom, bio i nain da
izbegne doivotnu reputaciju dravnog neprijatelja. Vladislav je pak u pratnji ugarskog
poslanstva i eke konjice, po vrlo loem vremenu, nastavio put ka Budimu, revnosno
obavljajui sve dunosti prema lokalnom plemstvu. im se proneo glas da se svita blii
gradu, stanovnitvo joj je radosno krenulo u susret. Meu prvima to su bili zagrebaki
poglavar Osvald, a potom i Urban, Stefan Batori, te svi oni to su iz bezbednosnih
razloga bili ostali u Budimu. Vladislava su doekali na nekih 6 km od grada, a prvi mu
se, po odluci Senata, obratio Osvald:
Pozdrav, svetli kralju, jedina naa nado u spas, neka je srean i blagosloven tvoj
dolazak u Ugarsku! Od srca ti estitamo to si postao na vladar a mi smo te
jednoduno i izabrali i to ne toliko svojom voljom i glasovima, koliko po Boijoj
promisli. Kao to zna, jedan deo plemstva i svetenstva doao ti je da ti vest saopti i
ovamo te doprati. Mi to smo ostali u Budimu sada te doekujemo i estitamo ti na izboru
od srca i uistinu radosni. Tebe smo, Vladislave, svi jednoduno hteli, i pored tolikih
drugih pretendenata nakon Matijine smrti niko i nije bio dostojan ugarskog trona do
tebe. Ti si ih sve nadmaio mudrou, ozbiljnou, snagom, estitou, pravinou,
plemenitim poreklom, a naposle i naslednim pravom. Nisi, dake, postao kralj zahvaljujui
naim glasovima, ve su te tom titulom ovenali bogovi ugarskih predaka. Stoga sa
267
radou prihvati vlast to ti je suena, te sigurnim putem usmeri kormilo naeg
kraljevstva: Bog te je ovlastio da upravlja ovim ratobornim narodom, a ti svim svojim
silama zapni da odbrani hriansku veru. Ovim nisi dobio samo krunu, ve i priliku za
besmrtnost. Ugarskoj ne nedostaju sjajni prekaljeni ratnici i vojskovoe mirno ih
moemo nazvati otricama i bedemima hrianstva. Uz njihou pomo lako e dostii
slavu i venost. Dolazi nam eljen i dugo iekivan. Stoga pod srenom zvezdom prigrli
krunu, te odvano vladaj kao na oslobodilac i zatitnik jedine prave vere Tvoje e ime
odzvanjati u venosti i sva e te budua pokolenja slaviti.
Nakon tih rei Vladislavu se obratio Urban, jezgrovito i efektno, kao i obino:
"Budui da smo ti, slavni kralju, ustupili ugarsku krunu sa najveim poverenjem, nita
nam drugo nije vanije od toga da naom zemljom u budunsti vlada u skladu sa svojim
dostojanstvom i naim oekivanjima. To ti nee ni najmanje teko pasti (kako je maloas
ve izreeno), samo ako ostane dosledan sebi samom, te uroenim vrlinama svojih
predaka. Mi smo ovde svi uz tebe, ne sumnjamo da e biti sjajan vladar jer smo se ve
uverili koliko si estita i valjana linost naeg ti poverenja i odanosti nee nedostajati.
Stoga ti zavetavamo titulu kraljevskog velianstva kako bismo zajedno radili u cilju
dobrobiti i slave nae otadbine." Vladislav se ukratko zahvalio na ovim lepim reima,
istiui da je potpuno svestan da se rodio zarad opte, a ne zarad svoje dobrobiti.
Obavezao se, takoe, da e nastojati svim silama da opravda poverenje i nadu ugarskog
naroda.
Udruivi potom vojsku sa snagama ugarskih plemia, kralj je uao u Budim.
Tamo ga je najpre doekala grupa postojanih Jevreja, koji su traili da se on kleei pred
Starim Zavetom zakune da e stanovnitvo jevrejske veroispovesti i pod njegovom
vladavinom zadrati privilegije koje je imalo za negdanjih vladara. Vladislav se nad
knjigom zakleo i obeao da e biti upravo onako kako su traili. Nakon Jevreja pristupili
su mu visoki dravni zvaninici i sveteniki kolegijumi, nosei pred sobom slike i
kipove predakih bogova, te pevajui sveane himne. Kod kapija grada doekala ga je
purpuna nosiljka sa resama, a okolo su ga mahanjem pozdravljali najvii dravni
predstavnici. Dok su ga nosili pokraj tamnice, glasno ga je pozdravila gomila osuenika i
on ih je sve amnestirao. Najzad je pristigao do tvrave koju je Bla, jedan dan pre
praznika Svetog Lavrencija, bio ustupio Vladislavljevim pristalicama. Kraljev brat
268
Albert, nemajui nikakvu nameru da se povinuje odluci veine, sutradan se smestio sa
8.000 poljskih vojnika na obali Dunava u Peti. Vladislav se tako naao okruen brojnim
opasnostima i inilo mu se da mu je dopalo da vlada ne slavnim kraljevstvom, ve
uzburkanim morem. S jedne strane pretio mu je Maksimilijan, s druge strane brat koji se
tvrdoglavo nikako nije odricao svetogrdnog neprijateljstva prema njemu, u donjoj pak
Ugarskoj postojala je stalna ozbiljna opasnost od Turaka, a uz sve je i meu samim
Ugarima bilo brojnih zaverenikih struja i nesloge. I budui da su Nemci sa jedne, a
Poljaci sa druge strane nastojali da privuku to vie pristalica, sluei se pretnjama i
obeanjima, situacija je bila vie nego opasna. Stoga je Vladislav odluio da se najpre
pobrine za najblieg neprijatelja, te da nakon toga reava probleme sa Maksimilijanom,
Turcima i unutranjim razmiricama. Albertu je uputio biskupa Ivana Varadinskog i on je
argumentovanim govorom slomio mladievu oholost, ulivi mu nadu u eventualno
kasnije i drugaije ostvarivanje njegovih ambicija, tako da je kraljev mlai brat pet dana
kasnije uklonio vojni logor sa obale Dunava i uputio se kui. Douvi za to, Vladislav je
poslao glasnika da ga sustigne i dovede eleo je da se sa bratom po svaku cenu pomiri i
odvrati ga od daljih pretenzija na krunu. Albert je ubrzo doao na razgovor i pri susretu se
po protokolu poklonio bratu kao starijem i prvoroenom Kazimirovom sinu. Vladislav je
zapovedio da ih ostave nasamo, a potom pokuao da oinski i blago utie na brata:
naglasio je kako na prvom zasedanju skuptine Albert nije bio legitimno proglaen
kraljem, te da nareenu proizvoljnu odluku nisu podrali ni senatori ni plemii. Dodao je
takoe da je greh i nepravda to to je Albert, na osnovu jedne sasvim neozbiljne odluke
nekolicine, prekrio zavete bratske ljubavi i pokuao da Vladislava kao prvoroenog sina
na silu lii kraljevske titule. Stoga ga je preklinjao da se povinuje ne toliko injenici da
mu je Vladislav najblii rod, koliko elementarnoj pravdi, te mu svim raspoloivim
sredstvima pomogne u razraunavanju sa brojnim neprijateljima. Najzad, obeao je
Albertu da e mu se, nakon to zavede red u Ugarskoj, na sve naine oduiti. Albert mu
je isprva protivreio, da bi konano odustao od pretenzija na ugarski presto pod uslovom
da mu brat obezbedi vlast u Transilvaniji. Vladislava su takvi zahtevi uznemirili i naljutili
objasnio je bratu da on nema nikakva ovlaenja da tek tako daje pojedine provincije na
upravu, te da je to iskljuivo u moi plemia i poglavara. Razgovor je tako zavren bez
konanog dogovora. Sutradan je Vladislav Albertu uputio Ivana Varadinskog i Stefana
269
Batorija da na sve naine pokuaju da sa njim ipak postignu sklapanje mira. Njih dvojica
odlazili su mu dva-tri puta, dok najzad nisu uspeli da sa njim sklope obostrano koristan
sporazum. Nemci su veoma teko podneli ovakav razvoj dogaaja, jer su pre toga sve
svoje nade u uspeh polagali u neslogu meu braom.
Dok je Ugarska tako tavorila u unutranjim nemirima i razmiricama, Nemcima se
ukazala idealna prilika da se okrenu protiv nje. Tamonje stanovnitvo, ve poslovini
neprijatelj Ugara i na sve prinueno da njihov jaram trpi nekoliko godina, svim silama je
nastojalo da se doepa dugo prieljkivane slobode. U tome su prednjaili itelji Bea i
Bekog Novog Mesta koji su, uprkos protivljenju vojnih posada u utvrenjima, svoje
gradove ustupili Maksimilijanu i vojno mu pomogli u otporu Ugarskoj. Belije su kasnije
tvrdili da ih je Maksimilijan na takav potez privoleo prevarom bilo im je, naime, vano
da ne ispadne kako su tek tako pogazli sveanu zakletvu pokojnom Matiji kojom su se
svojevremeno obavezali na venu odanost Ugarskoj. Tvrdili su kako je Maksimilijan
pisao lokalnim optimatima da e on postati ugarski kralj i da mu preostaje samo jo da se
dogovori sa Ivaniom Korvinom jer, navodno, ugarski plemii ne bi ni tolerisali drugog
vladara do sina rimsko-nemakog cara. Tako su sebi pronali savren izgovor jer su u
Be zapravo primili tobonjeg budueg ugarskog kralja i na taj nain nisu prekrili
sporazum sa Matijom. Senat je zapravo svesno dopustio da ga Maksimilijan obmane, jer i
bez toga nije bio u stanju da dri narod u pokornosti Ugarskoj. Samo je jedan mali deo
plemia ostao uistinu odan odredbama sporazuma, delom zbog injenice da im se
Maksimilijan nije ni najmanje dopadao, a delom jer su ve imali reputaciju pristalica
ugarske vlasti u Austriji. Stefan Sepeki, legitimni namesnik Austrije, shvativi na vreme
da e u grad ui neprijateljska vojska, pisao je lokalnim optimatima da ih o svemu
upozori. Oni su pak iskoristili priliku da u nestabilnnom trenutku interregnuma dozvole
stranoj vojsci ulazak u Be pod izgovorom da ona tu dolazi iz bezbednosnih razloga.
Njeno prisustvo samo je dodatno osililo lokalno stanovnitvo koje i bez toga nije trpelo
ugarsku vlast. Ve se govorkalo da u grad ubrzo stie Maksimilijan, dobrotvor Austrije,
te da e on narod osloboditi ugarskog jarma i osvetiti se za sve uvrede i nepravde.
Izgubivi svaku nadu, Stefan je obezbedio Be vojnim posadama i potom napusto grad.
Maksimilijan je u pratnji male konjice pristigao 22. avgusta. Doekan je uz optu radost i
ovacije. U crkvi Svetog Stefana sveano je otpevana himna o slobodi. Narednog dana
270
Maksimilijan je zapoeo opsadu tvrave. to je on vie nasrtao, to se tvrava ilavije
branila. Na kraju su zidine ipak stradale od topovske paljbe i neprijatelji su nahrupili
direktno u dvorac. Maksimilijan je u toku borbe bio ranjen. Posade su se najzad, naavi
se u bezizlaznoj situaciji, predale i za divno udo prema njima se Maksimilijan poneo
vrlo milostivo. Isto se dogodilo i u Bekom Novom Mestu: tvrava je, nakon to su
posade bile izmorene glau i od Korvina nisu dobile nikakvu pomo, bile naterane na
predaju. I one su bile na slobodu putene nekanjene. Na Maksimilijanovu stranu nedugo
zatim stao je i Bruk, gradi na austrijskoj granici. Nadzornik tvrave Terzan bio je, dok je
jednog jutra prelazio iz jedne zgrade u drugu, iznenada zarobljen i okovan od strane
obinih graana koji su ga potom primorali da Bruk preda Maksimilijanu.
Nekoliko dana ranije, oko prvog avgusta, vrato se u Ugarsku diplomata koga je
Matija svojevremeno poslao turskom sultanu u Konstantinopolj. On je tamo bio sjajno
primljen i ugoen, a u Turskoj ga je zatekla i vest o kraljevoj smrti. Ispriao je kasnije da
je turski sultan bio iskreno potresen smru ovog vladara, te da je naglasio da nee
zaboraviti njegove usluge spram Turske. Obavezao se da tokom interregnuma nee
napadati Ugarsku, naglasivi da je Matija bio jedini vladar na svetu od kojeg je njegova
zemlja uistinu strepela. Potom je iskreno ponudio 40.000 svojih vojnika koji bi
Matijinom sinu pomogli da doe na ugarski presto. 29. avgusta zagrebaki biskup preneo
je svetu krunu iz Viegrada u Bogorodinu crkvu u Budimu. Po starim obiajima
odabrana su dva lica, od tog trenutka odgovorna za dijademu bili su to Urban i Stefan
Batori. Kruna je potom trijumfalnim kolima, u sveanoj povorci plemia prevezena do
kraljevske tvrave i tamo pohranjena do samog obreda krunisanja. anadski biskup
ore bio je ovlaen da je do tada uva.
Jo nije bio proao avgust kada je Vladislav Maksimilijanu poslao sremskog
biskupa Stefana i ekog kancelara Ivana Selemberga sa zadatkom da mu stave do znanja
da je Vladislav izabran za legitimnog kralja Ugarske, dok Maksimilijan i Fridrih na
skuptini nisu dobili glasove senatora i plemia. Upuen je zahtev da takva odluka bude
prihvaena, tim pre zbog roakih veza izmeu njih dvojice i izneto je obeanje
Vladislavljevo da e se caru ubudue uvek nai u nevolji i biti mu oslonac. Tog dana
kada je poslanstvo pristiglo u Be, Maksimilijan se upravo bio vratio sa vojskom nakon
osvajanja Klosternojburga. Poslanici su odmah primljeni, no, kada je Maksimilijan uo
271
da ih alje Njegova svetlost Vladislav, kralj Ugarske i eke, nije se uzdrao da ne
napravi runu grimasu i u negodovanju okrene glavu. Ipak je, dodue vrlo nerado,
sasluao njihove rei. Poneo se veomo pristojno i blagonaklono dok nije poelo da se
govori o kraljevskoj kruni za koju je rekao da pripada njemu i da je se nee olako odrei.
Dodao je potom da meu ugarskim velikaima potajno ima brojne pristalice, te da e uz
njihovu pomo i pomo vojske sa lakoom osvojiti krunu koju je Vladislavu dodelila
najobinija rulja. Tvrdio je zatim da su na njegovoj strani i Poljaci, te da sporazum
izmeu Kazimirovih sinova nee biti dugog veka. Drsko je konstatovao da bi Vladislavu
bilo sasvim dovoljno da ekom kraljevstvu prisajedini Moravsku, leziju i Luicu,
podvlaei da nije fer da jedan ovek dobije preveliku vlast. Nekoliko dana kasnije
poslanici su pourili kui neobavljena posla. Na putu za Budim do njih je stigao glas da
je Vladislav sa svitom plemia i velikaa ve krenuo u Stoni Beograd kako bi tamo bio
sveano krunisan. Stoga su i oni pourili tamo sa Maksimilijanovim odgovorom. On je,
pak, usmerio sve svoje snage da sprei krunisanje. Sakupio je pomo sa svih strana,
izvrio regrutaciju te angaovao i stranu najamniku vojsku. Nastojao je da obeanjima i
podmiivanjima pridobije to vie ugarskih plemia i tako stvori unutranje sukobe koji
bi ga lake doveli do krune. Nemci su vazda bili veti, lukavi i pravi majstori za spletke
da su imali dovoljno vojske i meusobno bili sloniji, verovatno bi se i dokopali vlasti.
Meutim, ljudi su neretko rtve sopstvenog spletkarenja i zavre poraeni pred hrabrou
i vrlinom svojih protivnika. No, vreme je da se vratimo Vladislavljevom krunisanju.
Kraljeva svita ulazei u Stoni Beograd odavala je uistinu upeatljiv utisak u njoj
su se stekli gotovo svi krupniji plemii iz eke i Ugarske. Pred Vladislavom su jahali
namesnici provincija, vojni zapovednici i komandanti pojedinanih odreda u pratnji cveta
mladog plemstva, a za njima su sledili i drugi velikai. Svi su nosili raskone, gizdave
odore i imali skupoceno ureene konje, i to ne samo srebrom i zlatom, ve i krupnim
draguljima. Svako se zarad krunisanja udesio najbolje to je mogao: pomislio bi ovek da
pred njim promie svo postojee skitsko blago. Lepoti prizora doprinosilo je i skupoceno
oruje, te kacige i oklopi od zlata i srebra ukraeni prekrasnim reljefima. I sedla i oprema
za konje bili su luksuzni i izraeni od plemenitih metala. Na kraju povorke stupali su
daleko skromnije odeveni graani Budima, koji su uvek pri obredu krunisanja u pompi
uestvovali zajedno sa iteljima Stonog Beograda. Budui da dobar broj optimata, pre
272
svih kaloki nadbiskup i vojvoda Lavrencije nisu bili prisutni, krunisanje je malo
odloeno kako bi i oni u njemu uestvovali. 21. septembra Vladislav je najzad ovenan
kraljevskom dijademom. Svita je krenula iz oblinje Dominikove rezidencije na elu sa
najviim zvaninicima, kako svetovnim, tako i crkvenim. Vladislav je rasputene kose i u
kraljevskom platu uz njihovu pratnju uao u Bogorodiinu crkvu. Sa njegove desne
strane stajao je Urban, biskup Egra, a sa leve igmund, nadbiskup Peuja. Ispred njih
koraao je Ivani Korvin nosei svetu krunu, a pored njega stupali su Stefan Batori sa
skiptrom i Ivan, vitez Svetog ora sa orbom. Odmah uz njih bio je sremski biskup
Stefan sa zlatnim peharom, te vranski prior sa krstom. Pavle Kinii pratio ih je sa
isukanim maem, Matija Gereb sa seivom u koricama, a bili su tu i Ladislav, sin starog
palatina, potom nadzornik konjuara sa drepcem i Ladislav Loonci sa kraljevskim
barjakom. Za poglavara ceremonije izabran je Ivan Varadinski, dok je za svetu slubu
bio zaduen zagrebaki biskup Osvald, i to samo zato to ostrogonski nadbiskup Ipolit jo
uvek nije imao dovoljno godina da obavi obred. Iako nije prisustvovao, Ipolit je na
sveanost u svoje ime poslao najbolji konjiki odred koji je imao. Kada je povorka ula u
crkvu, Ivan Varadinski se pobrinuo da svi zauzmu svoja mesta u skladu sa poloajem, a
kralj je seo na tron. Odeveni u sveane odore, svetenici su se rasporedili po stepenitu
ispred samog oltara, na kojem su ve leali isukani ma, skiptar, kruna i druga kraljevska
znamenja, ba kao i osveeno ulje, nezaobilazno u inu krunisanja. Vladislav se dostojno
i ozbiljno pripremio za obred te nedelje strogo je postio i svakodnevno upuivao usrdne
molitve Gospodu, znajui da se bez Boije pomoi nijedna vlast ne moe dugo odrati.
Preklinjao je, dakle, Svevinjeg da mu pomogne, te uz njega uva i brani Ugarsko
kraljevstvo.
Potom je zagrebaki nadbiskup, koji je, kako smo ve napomenuli, obavljao obred
krunisanja umesto ostrogonskog, stao u elo oltara, a kralj je ustao sa prestola ogrnut
platom i pristupuio mu u pratnji dvojice svetenika. Jedan od njih izgovorio je
uobiajenu formulu: "Sveti oe, crkva od tebe trai da ovog izabranog vojnika uznese do
kraljevske moi". Na svima upueno formalno pitanje da li je Vladislav te titule dostojan,
zaorio se jednoduan pozitivan odgovor. Svi su, naime, bili temeljno upueni u mudrost i
hrabrost novog kralja, uvereni da e zemlji doneti samo dobro.
273
Nadbiskup je zatim, u svojstvu oca naroda, odrao propoved. Istakao je koliko je
velianstvena titula vladara vazda spletena sa brojnim opasnostima i nedaama, te kolika
je odgovornost kralja prema stadu koje mu je povereno. Podvukao je neophodnost da se
Bog prigrli svim srcem i umom, te obavezu vladara da veri ostane odan od kolevke do
groba, branei je od dumana, tujui crkvena lica i slobodu veroispovesti. Vladislava je
uputio da jednako revnosno brine i o crkvenom i o svetovnom ivotu, da uvek slui
pravdi zaboravljajui na line interese, da neguje dobro i neumoljivo iskorenjuje zlo, da
titi nejake od silnih, nae u sebi milostivost i blagost da saslua obespravljene i
unesreene. Jednom reju, posavetovao ga je da ne ini nita to bi odstupalo od
uzvienosti njegove titule, te da dravom vlada iskljuivo voen optim interesom.
Upozorio ga je najzad da nagradu za svoja dobroinstva i odricanja ne oekuje na zemlji,
jer e ga ona, kao i svakoga drugog, saekati tek na nebu.
Kralj je na nareene savete odgovorio ukratko: Poto znam da me je milost
Svevinjeg uznela do titule vladara Ugarske, kunem se Bogom i svim nebeskim silama , a
vas ovde prisutne pozivam kao svedoke da u odano i dosledno vazda potovati pravdu,
zakone, te teiti pobonosti i miru. Dau sve od sebe da obezbedim valjan ivot kako
crkvenim i svetovnim licima, tako i svim svojim drugim podanicima ma kakav bio
njihov drutveni poloaj. Takoe obeavam da u ukazivati duno potovanje
svetenstvu, ali i plemiima i poglavarima. Nastojau svim silama da Ugarska ni na koji
nain ne bude ugroena niti oteena.
Vladislav se potom zakleo i nad Jevaneljem koje je u tu svrhu bilo doneto.
Spustio se na kolena pred nadbiskupom kako bi od njega dobio zvanian blagoslov. Ovaj
je pak, dok su svi ostali okolo kleali, skinuo sa glave mitru, spustio je na oltar i
podigavi ruke put neba izgovorio molitvu: "Svemoni i veni Boe, Stvoritelju svega,
Gospodaru anela, Kralju nad kraljevima i Gospode nad gospodima, Ti to si odanog
Avrama spasao od neprijatelja, to si Mojsiju i Isusu Navinu i njihovim narodima podario
pobedu, Ti koji si prostog Davida uzneo do kralja, a Solomona obdario mudrou i
miroljubivou, pouj nae molitve i izlij Svoju milost na ovog Svog slugu koga smo mi
u Tvoje ime proglasili kraljem. Pobrini se da vlada u Tvoje ime i da vera i pravda ostanu
nepovreeni. Budi mu oslonac i uzdanica u odbrati jedine prave vere od neprijatelja. To
te, milostivi Boe, preklinjemo u ime Tvoga jedinoga sina Gospoda naega Isusa Hrista."
274
Nakon ovoga nadbiskup se poklonio pred oltarom, a sa njegove leve strane kleao
je kralj uz svete molitve crkvenog hora. Nadbiskup je zatim vratio mitru na glavu i seo na
najblie mesto. Kralj je, okruen svetenicima, sada ponovo klekao pred njim, ogolivi
ruku i rame da budu miropomazani po obiaju drevnih vladara poput Davida i proroka
Samuila. U toku miropomazanja nadbiskup se i dalje molio: "Veliki Isuse Hriste, sine
ivog Boga, ti to te je otac svetim uljem pomazao, sada blagoslovi ovu pomast i neka se
blagoslov Tvoj kroz ovo miro prodre duboko do kraljeva srca kako bi, kada se okona
njegova vlast na zemlji, zavredeo da jednom s Tobom vlada i na nebu." Uperivi oi ka
nebu, nadbiskup je izgovorio i ovu molitvu: "Svemoni i veni Boe, koji si zapovedio da
vladari Tvojih naroda budu blagosiljani svetim uljem tvoje milosti, daj sada ovim rukama
Svoj blagoslov i uini da Vladislav, rob Tvoj, koga smo u Tvoje ime izabrali za kralja,
bude dostojan ovog mra i nek ono osnai ruku njegovu da vlada odvano pravedno i
mudro, uvajui svetu veru. Zaklinjemo Te Tvojim jedinim sinom da Tvoja milost to
dopusti.
Nakon to je proao svetu inicijaciju, svetenici i plemii poveli su kralja do
trona. Hor je ponovo zapoeo s pesmom, a kralj se na kratko povukao u ispovedaonicu,
vratio se bez kraljevskog plata, u zlatnim izmama i odeven u odoru boanskog Stefana.
Odeda mu je bila nebeski plava i satkana od svile, sa prizorom boanskog trona
okruenog apostolima, to je bio uistinu prekrasno za gledati.
Tako obuen vratio se na tron, te je nakon to je hor otpevao Aleluja ponovo
priao nadbiskupu i poklonio mu se. Ovaj je pak sa oltara podigao isukani ma,
izgovorivi: "Primi ovaj sveti ma to ti po volji svetih apostola pripada. Opai se njime
protiv nepravde, a za pravdu. uvaj svetinju Crkve, zatiti vernike, gonei jeretike i
neprijatelje hrianstva. Brani siroad, udovice i nejake, iz praha podignu urueno, uvaj
ve podignuto, nagradi pravedne i kazni zloince. Sve to ini, ini uz Boji blagoslov,
da bi kao zatitnik pravde i ljudskog roda zavredeo da zauvek vlada sa Onim u ije ime
si postao kralj."
To izgovorivi, vratio je ma u korice, te je njime opasao Vladislava: "Iznad bedra
okai ma svoj i znaj da najvei ljudi ne pobeuju toliko njime koliko snagom svoje
vere."
275
Poto je sasluao nadbiskupove rei Vladislav je isukao ma, mono njime
zamahnuo, a potom ga prekrio svojim levim skutom. Jo jednom se poklonio nadbiskupu.
Tada su ostali sveano odeveni svetenici predali nadbiskupu krunu prenosei je iz ruke u
ruku, a ovaj je poloio Vladislavu na glavu: "Primi ovu svetu krunu iz ruku nedostojnih
svetenika jer Sveto Trojstvo je htelo da njome bude ovenan. U njoj su slava, ast i
odvanost za koje znamo da ti ni pre ove ceremonije nisu nedostajali. Mi jesmo duhovni
pastiri, ali biemo ti i podrka u borbi protiv svih neprijatelja hrianstva. Primi, dakle,
ovu krunu i nosi je kao heroj i zatitnik, dostojan i nje i ove titule."
Nakon tih rei, podigavi kraljevski skiptar, izgovorio je: "Primi ovu palicu istine
i vrline da njom kanjava zloince, pomae pravednima i usmerava zalutale.
Posrnulima prui ruku, ohole suspregni, a plemenite uzdigni, bdij nad estitou i suzbij
nepravdu. Neka ti je stalno na umu zavet Boji: skiptar pravinosti je skiptar kraljevstva
tvog. Tei ispravnom, gnuaj se nepoinstva, jer zato te je Svevinji miropomazao svetim
uljem da u Njegovo ime uva zakon i uz sina Njegovog veito vlada."
Kralj je zatim ustao i maonoa Matija preuzeo je od njega ma koji je do
maloas drao pod skutima. Vladislava je potom, ovenanog krunom i sa skiptrom u
desnoj ruci, nadbiskup odveo nazad do trona i ovako mu se obratio: "Sedi sad ovde, svetli
kralju, na tron od Boga zavetan. U ime Svevinjeg, u ime ovog svetog krunisanja i
dvanaest apostola, molim te da dostojno i asno vlada i narodom i klerom, jer tvoja e
mo biti utoliko vea koliko potovanja bude imao prema svojim podanicima. Budi,
dakle, posrednik izmeu Isusa Hrista i naroda svog." im je to izgovorio, hor je ponovo
zapevao pesme u slavu i zahvalnost Bogu. Odmah potom nadbiskup je uzviknuo: "Nek'
ojaa ruka tvoja i nek' ti se desnica uzdigne da pravedno sudi!"
Nastupile su molitve Hristu i svim svetiteljima, potom se nadbiskup vratio oltaru i
ceremonijal nastavio prieivanjem.
Nakon to je i to obavljeno, Vladislav se sa itavom povorkom uputio u Crkvu Sv.
Petra, te i tamo seo na presto. Odatle se svita zaputila ka oblinjem mestu u predgrau,
gde je bio napravljen poseban podijum za kralja. U toku nareene povorke svi prisutni
bili su zasipani novcima i darovima. Tu se od kralja trailo da potvrdi sve zakone, dekrete
i privilegije, to su ih doneli prethodni vladari, pre svih kralj Andrija. Stefan Batori u ime
drave javno je doneo zakonik da ga krunisani kralj legitimno potvrdi.
276
Vladislav se u potpunoj tiini obratio prisutnima: "Nita vie ne dolikuje jednom
kralju nego da vlada u istini i pravdi. Posebno to mu je pred oima stalno Svevinji kao
svedok, da nikada ne sme kriti svoja obeanja. Mene Bog pomno promatra upravo zbog
moje titule i odgovornosti, i ja u svim silama nastojati da se te titule pokaem dostojan i
nikada sebi ne dopustim da uinim neto to vladaru ne dolikuje. Svaki moj postupak,
dakle, bie u korist opteg dobra. Sve vreme iskreno imam na umu da je milost Boja
odredila da ja i moji preci budemo kraljevi, a vi ste Boju volju ostvarili svojim
glasovima i jednodunom podrkom. Stoga je na meni da opravdam vaa oekivanja, ali i
sopstveno dostojanstvo. Imajte poverenja u mene, a znajte i da, ako je Boja volja bila da
ba mene izaberete za kralja i svoju sudbinu stavite u moje ruke, isti taj Svevinji, kao i
presveta Bogorodica, zatitnica ugarskog kraljevstva, bie na mojoj strani i pomoi mi da
vas ne izneverim. Svaki e od vas biti tovan i uvaavan, jer opte je poznata stvar da
kraljevi, budui da od Boga vlast dobijaju, treba na Svevinjeg i da se ugledaju, teei
vazda optoj dobrobiti i pravdi i sasvim zanemarujui sopstvene interese. Za vladara
nema nieg nedostojnijeg nego da privatnu korist stavi ispred opte. To je pre odlika
tiranije, vazda tetne i opasne, koja i jeste tekovina iskljuivo linog interesa. Onaj ko je
pak roen za opte dobro vazda je, poput dobrog pastira, spreman da poloi ivot za svoje
stado. Ja u se u svakom sluaju potruditi da, kao i moji preci, vladam na dobrobit svih,
ne beei ni od napora, ni od opasnosti. Nita mi na svetu nije pree nego da Ugarsko
kraljevstvo podvizima zaduim i od Boga zasluim nagradu na nebu. Nemajte, stoga,
sumnje da e Vladislav jednako priljeno sluiti i Bogu i ljudima, da e vam se
neizostavno nai pri ruci kako u zemlji tako i van nje, da vas nikad nee napustiti osim
ukoliko vi ne napustite njega, da e u izricanju pravde biti prema svima jednako poten i
da e uvek imati samilosti prema nesrenim. A to se tie toga to od mene traite da
obeam, znajte da ja ovamo nisam doao da obaram zakone ve da ih sprovodim, ne da
ukidam vae privilegije ve da ih obnovim, ne da bih nametao teke poreze ve da bih
vam ivot olakao, ne da bih zametao beskorisne ratove ve uspostavio mir i spokoj, ne,
najzad, da bih krio obeanja ve da bih ih odrao. Za mene ne bi bilo vee sree da i vi
prema meni budete ovakvi kakav ete videti da u ja biti prema Vama. Poto su me
Svevinji i presveta Bogorodica, naa zatitnica, odabrali da budem kralj, milostivi i blagi
otac, onaj to e stati za vrat svakoj pohlepi i nepravdi, a poto ste mi svojim glasovima i
277
podrkom takvu ulogu i sami dodelili molim vas potrudite se da potujete zakon,
inite kako vam se zapoveda i budete mi zahvalni i odani. Ja u pak svakodnevno
nastojati da budem takav da nai susedi budu u stalnoj nedoumici da li sam ja bolji vladar
ili ste vi bolji narod. Budui da od mene traite da se na sve ovo i javno zakunem, ne
zaboravite i ovo: za ugled kraljevskog velianstva nema nieg goreg i tetnijeg nego da
obeanja kri i ne stoji iza svojih rei. Ja se, dakle, kunem ovim svetim krstom sa
raspetim Hristom, Spasiteljem roda ljudskog, a za svedoke pozivam sve boanske sile da
u Ugarskim kraljevstvom vladati kako dolikuje milostivom vladaru i linosti od
integriteta, prihvatajui sve uslove koje ste mi postavili tavie te u uslove potvrditi i
posebnom poveljom. Jedina moja tenja bie dobrobit drave i u mom vladanju nieg
nalik tiraniji biti nee.
Nakon govora, Vladislav se zakleo celivajui krst da e sva svoja obeanja
neizostavno odrati, na ta se zaorio gromki aplauz.
Prizor novog kralja ovenanog krunom i odevenog u odoru Svetog Stefana bio je
uistinu velianstven. Tokom ceremonije inicijacje nije mogao da zadri suze. Po
zavretku obreda, itava svita zaputila se ka jednom uzvienju nadomak grada. Tamo je
Pavle Kinii Vladislavu predao isukani ma, a ovaj je njim simbolino zamahnuo najpre
u pravcu istoka i zapada, a potom i juga i severa, naglaavajui tako da e kraljevstvo
braniti od svih dumana sa koje god strane se oni pojavili. Bilo je to zapravo
podraavanje drevnom rimskom obiaju po kome bi konzul, u znak objave rata, sa
Marsovog polja hitnuo koplje ka strani sveta u kojoj e se ratovati. Vrativi se u dvorac,
kralj je u istoj odori i sa krunom seo meu plemie da obeduje. Svi su odahnuli znajui da
mogu imati puno poverenje u Vladislava, a i oni to su povodom njegovog izbora bili
sumnjiavi, sada su se, upoznavi ga neto bolje, najzad primirili. Moram, meutim, da
priznam da je meu prisutnima bilo i takvih koji su doli samo da pomnije ispitaju
situaciju, te da su se, i dalje nepoverljivi, pred Vladislavom dugo pretvarali, te glumili
prijaznost. Na dan krunisanja bile su dodeljene brojne viteke titule.
Po konanom zavretku ceremonije i slavlja, Ugarska se okrenula uspotavljanju
reda u dravi i pojedinim provincijama sa svih strana je, naime, bila okruena
neprijateljima. Senat je zasedao i nou i danju bez pauze. Papski legat i Ferdinandov
izaslanik vratili su se kuama. U posebno nezgodnoj poziciji bio je Ivan, biskup
278
Vesprema, kao najblii sused Nemcima, te je on prvi od crkvenih glavara od Vladislava
dobio nalog da se vrati u svoje sedite. Ostali su se zadrali jo 8 dana sa kraljem u
Stonom Beogradu zarad razreenja raznih vanih pitanja. Vladislav je na sledei nain
rasporedio visoke poloaje meu zvaninicima: Stefan Batori postao je kraljevski
upravnik prestonice, biskup Srema dobio je zvanje pretora sa pravom da u Vladislavljevo
ime izrie zakon, Petar Gereb titulu dvorskog upravnika, palatinov sin zaduenje da se
stara o kraljevim konjima, Loonci je postao novi barjaktar, zagrebaki pak biskup
nagraen je poloajem kvestora nakon to se sa te pozicije povukao Urban. Uprava nad
provincijama ovako je, zbog opasne pozicije Ugarske u tom trenutku, rasporeena: kralj
je trebalo da se, uz pomo Ivania Korvina i vojvode Lavrencija, suprotstavi
Maksimilijanu i Nemcima; Stefanu je dodeljen obraun sa Poljacima u onostranoj
Ugarskoj, budui da se Albert nije ni najmanje drao sporazuma sa bratom; Pavle Kinii
trebalo je pak da rei problem Turaka koji su svakodnevno napadali i pustoili Dalmaciju.
Najzad, biskup era po imenu Toma, ovek sposoban, mudar, revnostan i neumoran
stoga svojevremeno jedan od Matijinih miljenika dobio je od novog kralja titulu
vrhovnog dravnog sekretara.
Na veliko iznenaenje svih, Ivan Varadinski, uz Urbana najblii saradnik i
prijatelj pokojnog Matije, smatrajui da je dovoljno uinio za dravu, te da je na zemlji
stekao svu slavu i mo, odluio se da, uprkos Vladislavljevom protivljenju, ode u
manastir, te pristupi Franjevakom redu. Postao je na taj nain sjajan i vanvremen primer
linosti koja se, okusivi sva preimustva koja ljudima, vazda ednim slave i moi,
pruaju visoki poloaji i poastii, u potpunosti okrenula duhovnom ivotu. Svoje funkcije
obavljao je besprekorno: u brojnim diplomatskim misijama koje je za Matiju obavljao
nije mu bilo premca po mudrosti, reitosti, irini i gizdavosti. Za nareene misije vazda je
bivao biran uz opte odobravanje i podrku plemstva, a na sve se do te mere obogatio i od
pokojnog kralja dobio upravu nad tolikim gradovima i posedima da je, uz silna imanja,
posedovao jo barem 100 000 dukata u novcu. Nije imao dece i za njim je ostao tek jedan
sestri, po naravi i plemenitosti vrlo nalik ujaku. Evo kako je izgledao Ivanov pozdravni
govor:
Ljudski je um osuen na ogranienost, napori su smrtnika vazda uzaludni, ivot
im je krhak, a kraj neminovan i jalov. Ko se za ivota moe nadati veoj poasti od
279
vrenja funkcije crkvenog velikodostojnika? Do velianstvenije titule nisam se mogao
uzneti, no ta mi je ona na kraju donela do napornog rada, veitog nemira i duevnih
muka? Smatrao sam za najveu vrednost upravo ono to me je u stvarnosti samo ophrvalo
prizemnim brigama i sasvim me odvratilo od Boga. Sada se odriem ivota obinih ljudi,
stresam sa sebe zemaljsku bedu, kreem na put kojim u, uz Boiju pomo, dosegnuti
besmrtnost. Sve sam naslade ve okusio, i najvrtogalavije ambicije uspeno ostvario,
nauivao se u preimustvima bogatstva, zasitio se uvaavanja gomile, zahvalnosti
tienika, prijateljskih estitki, aplauza i popularnosti meu ljudima. I ta sam, u biti, od
svega toga imao? Nita osim duevnog nemira, tete i patnje. Stoga ostavljam zemaljski
ivot, dok me jo samoljublje i uitak u sopstvenom statusu, te uvaavanju koje stalno od
drugih dobijam nisu osudili na venu smrt. Dosta sam se igrao sa sudbinom i ludovao,
dovoljno sam lutao i iveo u zabludi dolo je vreme da se okrenem spasu sopstvene
due! Na zemlji ovek nema mira veito prestraen, svako bei od svoje muke, stremei
stalno nekakvom bezbednom utoitu: zato svi nastojimo da prevaziemo nisko poreklo
ili siromatvo tako to emo se uzneti do to vieg drutvenog poloaja. Tuno je to jer, u
nameri da na taj nain podraavamo Hristu, u ovom sumanutom vremenu zapravo
tonemo u sve dublji mrak to se vie na zemaljskoj lestvici slave i uspeha uzdignemo.
Neka moj sluaj poslui ostalima kao podsetnik da srea ne lei u prolaznom i krhkom,
ve u stabilnosti veitog. Roen u siromatvu i skromnosti, sada ostatak svog postojanja
zavetavam istom tom siromatvu: moje me zrele godine obavezuju na mudrost i
osveenje nakon godina slepila u suprotnom bih bio potpuno bezuman! Ostavljam
zemaljske muke i brodolome, okreem se jednostavnosti i skromnosti naeg Spasitelja,
jer samo e me iskreni prezir prema svakodnevnom, obinom i ispraznom ivotu odvesti
do venosti. Tek kada snagu i trud, koje sam do sada troio zarad sticanja zemaljskim
poasti, budem usmerio na sluenje Bogu, biu istinski srean ovek. Odriem se stoga
svake tatine i zavetujem na pokornost Svevinjem.
vrsto stojei pri takvoj odluci ba kao da ga je via sila na nju nadahnula
Ivan se svojevoljno odrekao svih svojih poloaja i abdicirao sa titule nadbiskupa
Varadina, oprostio se potom od rodbine i prijatelja, te okrenuo monakom ivotu.
Budui da ga je Vladislav veoma uvaavao, uspeo je da izdejstvuje da ga na poziciji
nadbiskupa zameni Valentin Panonski. Posede u predgrau Budima ustupio je starom
280
prijatelju, zagrebakom biskupu Osvaldu, a Nikoli posede u Varadinu. Dok je jo
boravio u Stonom Beogradu, razdelio je saradnicima i bliskim ljudima gotovo sve to je
imao. Silno dragoceno prstenje sa draguljima, kao i svoj peatni, poklonio je Dominiku,
poglavaru Stonog Beograda. Potom se, nakon to mu je Vladislav vrlo nerado dodelio
pratnju, povukao u Olomuc u Moravskoj da i tamo obavi sve to treba. Saradnike i bliske
prijatelje razdelio je izmeu kralja i svog naslednika Valentina, koga je uvek voleo poput
roenog sina. U Olomucu je, inae, proveo poslednjih godinu dana pre zamonaenja.
Dovrio je tom prilikom izgradnju prekrasnog zdanja u nareenom gradu po imenu
Panteon, zavetao ga svim bogovima i raskono ga darivao. Dobar broj odora vezenih
eenim zlatom, te ukraenih dragim kamenjem, kao i raznorazno luksuzno posue i
opremu zavetao je ne samo crkvi u Varadinu, ve i onoj u Budimu, te brojnim drugim
hramovima. Jedinom svom sestriu ostavio je sve vile i gradove to su do tada bili u
njegovom posedu. Oko 50 000 zlatnika poklonio je crkvama irom zemlje. Po isteku te
godine, dobio je zvanini otpust, te je, uz suze neutenih prijatelja i okupljenog sveta
ba kao da je uistinu umro, ispraen u monaki ivot. Tim povodom pristigli su svetenici
Franjevakog reda iz Moravske koji su izvrili uobiajenu inicijaciju i Ivanu dodelili
monaku odoru. Po zavretku ceremonije, on se povukao u manastir u Vroclavu, gde je
od tada danonono sluio Franjevakom redu. Za Ugarsku i eku njegov odlazak
predstavljao je nenadoknadiv gubitak kao da su, liene retko portvovanog oca i
zatitnika, postale nita drugo do siroad.











281



IV NASTANAK, RAZVOJ I SPECIFINOSTI SREDNJOVEKOVNOG
LATINITETA

I KRATKA ISTORIJA SREDNJOVEKOVNOG LATINSKOG JEZIKA
105


Osnovne uzroke unutranjem raspadu latinskog jezika kroz njegovo naglo
raslovajanje na istanani knjievni i govorni jezik obinog naroda nalazimo ve veoma
rano. Jo u III veku pre nove ere, tokom Drugog punskog rata, Rimljani dolaze u
neposredniji dodir sa rafiniranom i raskonom kulturom Grka, to ih, logino, podstie da
je oponaaju i ire u svim sferama ivota. Sasvim oekivano, ta sveobuhvatna
transformacija ostavlja snaan trag i na jeziku: javlja se jasna svest o snazi rei, te
injenici da briljivo sastavljen govor u javnom ivotu i politici nosi ogromnu mo i
uticaj.
Na taj nain kultivisani jezik postaje potom i orue knjievnosti: iako ona svoj
osnovni izraz i dalje crpe iz govornog jezika, sada se tom izrazu, upravo u nastojanju da
se on uzdigne iznad svakodnevnog, nameu logiki poredak, sklad, preciznost i
utemeljenost. Nareena pojava univerzalna je karakteristika svih knjievnosti, ali se u
latinskom, zbog prebrzog teritorijalnog irenja i kulturnog napretka, ona odigrala odvie
naglo, to objanjava i iznenadni procvat rimske knjievnosti od 240. godine pre nove
ere. Upravo sa poetkom literarne ere, latinski jezik rava se u dva uporedna toka:
negovani jezik knjievnosti i svakodnevni govorni jezik.
Prvi je po svojoj prirodi konzervativan i veito okrenut tradiciji: tei se krutomm
ouvanju fonetike, pravilnosti deklinacije i konjugacije, strogoj konzervaciji sintakse
prema uspostavljenim retorskim obrascima. Knjievni jezik nastoji da na sve naine

105
itav ovaj deo poglavlja posveen kratkom istorijskom pregledu nastanka i razvoja srednjovekovnog
latiniteta predstavlja saetu sintezu najvanijih studija na stranim jezicima posveenih nareenoj temi: G.
Cremaschi, Guida allo studio del latino medievale; K. P. Harrington ed, Medieval Latin; P. Stotz, Le sorti
del latino nel medioevo, Lo spazio letterario del medioevo I: Il medioevo latino; D. Norberg, A
Brief History of Medieval Latin, A chapter (with omissions) from Dag Norberg, Manuel pratique de latin
medieval; L. R. Palmer, The Latin Language; J. Herman, Vulgar Latin; F. Stolz A. Debrunner W. P.
Schmid, Storia della lingua Latina.
282
sprei kontaminaciju leksikog fonda, usvajajui neologizme i tuice vrlo oprezno i
gadljivo.
Narodni je pak jezik razigran, nestabilan, elastian i otvoren za svakovrsne uticaje.
On se neprekidno prilagoava trenutku, mestu i situaciji. Tako postoje sermo urbanus,
sermo rusticus, sermo provincialis, sermo nobilis, sermo plebeius, sermo militaris, sermo
castrensis, i svi su oni tek podnijanse bogatog jezikog ravanja koje jednim imenom
zovemo sermo vulgaris.
Dva jezika toka u prvo vreme opstaju u svojevrsnoj simbiozi: knjievni jezik, po
prirodi trom, krut i stabilan, titi sermo vulgaris od vrtoglavih promena, usporavajui mu
fonetski razvoj, te usvajanje neologizama i tuica, dok narodni jezik pak svojom ivou
i nepredvidivou reanimira knjievni, ne dozvoljavajui mu da sasvim okota u
rigidnosti.
Iako se u okviru narodnog jezika ve poetkom I veka nove ere uoavaju znaci
transformacije, a u III veku njegov preobraaj nezaustavljivo ubrzava, nema sumnje da bi
nareena evolucija bila pre nalik revoluciji da nije postojao knjievni jezik koji je
pomenute prirodne i neizbene procese usporavao. Ni sam literarni jezik, uprkos svojoj
monolitnosti, nije ostao sasvim jednoobrazan: jasno se mogu uoiti nijanse razlika u
okviru pojedinih knjievnih rodova i vrsta, ali i stilske specifinosti svakog pisca
ponaosob. Svoj vrhunac knjievnost, po uvreenom miljenju, doivljava u proznom
izrazu Ciceronovom, odnosno poeziji Vergilijevoj i Horacijevoj, nakon ega sledi period
dekadencije. Razllozi za opadanje posve su logini: blienjem kraja Carstvu, knjievnost
gubi na znaaju i ugledu, a nareeni pisci opstaju tek kao kolski izvori i modeli.
Svejedno, dva jezika toka opstaju jedan uz drugi sve dok postoji sistem
tradicionalnog kolovanja. Sa njegovim ukidanjem sermo vulgaris ubrzava sopstvenu
evoluciju, a briljiv knjievni jezik nastavlja da ivi u jednoj novoj dimenziji. Sermo
vulgaris rava se i transformie u dananje romanske jezike, a knjievni latinitet postaje
besmrtni univerzalni jezik kulturne elite.




283
Latinski jezik do kraja VI veka

Presudan udarac latinitetu nanet je, razume se, premetanjem prestonice iz Rima
u Carigrad. Senat vie nema ni priblinu mo kao nekada. Vlast lei u rukama cara
(dominus) i uspostavljaju se nove kaste plemia: illustres, spectabiles, clarissimi i
perfectissimi. Uveliko se za oslovljavanje vladara koristi tzv. pluralis maiestatis: car o
sebi govori u mnoini (nos namesto ego), a drugi mu se obraaju sa vestra maiestas,
vestra gloria, vestra pietas. Za velikae vai identian princip i njima se podanici
obraaju sa: vestra eminentia, excellentia, magnificentia, spectabilitas u zavisnosti od
konkretnog ranga. Titule pak beatudo i sanctitas rezervisane su za crkvene poglavare. Iz
istog perioda potiu i brojni frekventni izrazi karakteristini za specifian administrativni
jezik diplomatikih izvora srednjeg veka (ali i narativnih, budui da se tekst povelja i
dekreta neretko doslovno inkorporira u tekst). Carevi administrativni kabineti, a po
ugledu na njih i crkvene kancelarije, uvode, dakle, brojne izraze koji se potom
neprekidno ponavljaju. Primera radi, participi suprascriptus, supradictus, praedictus,
praefatus i memoratus neretko se koriste namesto jednostavne klasine anaforike
zamenice is. Po identinom principu zamenica hic zamenjuje se izrazom praesens.
Administrativni jezik takoe preferira komplikovane konstrukcije ablativa apsolutnog
umesto negdanjih elegantnih i jednostavnih predlokih izraza: habita districtione (= cum
districtione); excusatione cessante, omissa excusatione, excusatione postposita (= sine
excusatione). U nedostatku participa prezenta glagola esse koriste se participi drugih
glagola, poput consistens, constitutus, positus i sl. Neretko se javljaju apstraktne imenice
ministerium ili imperium, namesto minister ili imperator, a prosta re supruga zamenjuje
se pojmovima coniugium ili matrimonium.
U V veku varvarske invazije, a potom i pad Zapadnog rimskog carstva, nanose
kulturi teke posledice. Pojedini delovi carstva otrgnuti su od sredita, a tzv. Romania,
podruje gde se govori latinski, usitnjava se i izoluje kako politiki, tako i jeziki.
Latinski jezik najpre nestaje u istonim oblastima Vizantijskog carstva: u drugoj polovini
VI veka on se vie valjano ne poznaje ak ni na carskom dvoru.
Propast latinskog jezika rapidno se odviija i u Africi (podruja najintenzivnije
latinizacije svojevremeno su bila Prokonzularna Afrika sa centrom u Kartagini, Bizacena
284
i Numidija). Bez obzira na poznavanje latinskog, veliki broj afrikog stanovnitva i ranije
se u znatnoj meri uporno sluio punskim. ak je i Sveti Avgustin, kao episkop Hipona,
pri izboru episkopa za varoicu Fusalu insistirao da to bude linost koja, uz obavezni
latinski, dobro poznaje i punski jezik kako bi se pouzdano uspostavila komunikacija sa
svim tamonjim hrianskim ivljem. Tokom vandalske okupacije (429. 534.), te pod
vlau Vizantije, uticaj latinskog dodatno slabi. Sasvim nestaju javne kole, a
tradicionalnu nastavu dre iskljuivo privatni uitelji. Posledice se uoavaju u sve eem
nepoznavanju sintakse i morfologije u tadanjih pisaca, te jednom specifinom
narodskom tonu. Upravo takvim jezikom pie, recimo, Viktor iz Vite (grada u Bizaceni)
u V veku nove ere.
Latinitet panije, veoma vitalan i plodan, od varvarske invazije 409. godine nove
ere takoe doivljava krizu. Jezik uprkos svemu opstaje pod vlau Sveva, naseljenim na
zapadu i severu, ali i pod Vizigotima koji osvajaju gotovo itavo Ibersko poluostrvo.
Odrekavi se Arijevske jeresi krajem VI veka, negdanji zavojevai postaju pravoverni
hriani potinjeni rimskim institucijama. Istovremeno oni usvajaju latinsku kulturu koja,
zahvaljujui ouvanju kolske tradicije, ponovo cveta. Poseban preporod latinska
knjievnost doivljava krajem VI i poetkom VII veka zahvaljujui Isidoru od Sevilje
(umro 636. godine), ije delo ujedno predstavlja vrhunac panskog latiniteta.
Latinitet u Galiji, takoe vitalan i duboko ukorenjen do kraja IV veka na ovom
podruju vie nije bilo ni traga lokalnim narejima i odomaenom grkom jeziku nakon
varvarske invazije poetkom V veka doivljava teak udarac. Sasvim zamiru do tada
iroko rasprostranjene i ugledne javne kole, ali svoj ivot ipak nastavljaju privatne,
namenjene obrazovanju tankog sloja galorimske aristokratije. Dodir sa klasinom
prolou postaje simbol svojevrsnog otpora varvarstvu, ali on je dostupan iskljuivo
malobrojnoj eliti i poznavanje dobrog latinskog jezika prava je retkost.
U Italiji pak postoje neto povoljniji uslovi za odravanje latiniteta. Najezde
varvara su snane, ali brze, a potonja vladavina Ostrogota ak stvara pogodnu klimu za
odavanje i razvoj antikog naslea. U Milanu, Rimu i Raveni svetovni uitelji jo uvek
predaju po javnim kolama, sasvim zasnivajui nastavu na klasinooj literaturi. Posebno
su zanimljiva svedoanstva Venancija Fortunata (530. posle 600. godine), koji opisuje
javne priredbe na Trajanovom forumu gde se recituju Vergilijevi stihovi, te
285
etvorodnevni skup 554. godine, odran u uvenoj crkvi San Pietro in vincoli, na kojem
su plemstvo, svetenstvo, ali i prost narod sluali i estim aplauzima prekidali pesnika
Aratora dok je javno itao ekscerpte iz svog rafiniranog dela De actibus Apostolorum.
Oigledno je da u to vreme i obian puk jo uvek dobro razume latinski jezik.


Kriza latiniteta u VII i VIII veku

U VII i VIII veku, usled ponovne invazije varvara, Romania se dodatno
smanjuje, latinski jezik biva sasvim uguen ili izolovan.
Na istoku se po gotovo itavom Balkanskom poluostrvu naseljavaju Sloveni,
blokirajui tako vezu latiniziranog stanovnitva negdanje provincije Dakije sa maticom.
Izolovan i okruen brojnim novim varvarskimm jezicima, latinski e postepeno na tom
podruju prerasti u dananji rumunski jezik.
Na severu pak negdanje rimske oblasti preplavljuje germanska populacija, te
latinitet negdanjih naprednih provincija Norika i Panonije biva sasvim uguen
varvarskim jezicima.
Regiju izmeu reka In i Leh zauzeli su Bavari, a tokom VI veka proirili su se na
jug, zauzevi dobar deo negdanje provincije Recije. Njen zapadni deo preplavili su pak
Alemani.
Latinski jezik u Africi opstaje sve do polovine VII veka, da bi, nakon arabljanske
najezde (642. 670.) , negdanji rimski delovi ovog kontinenta ostali sasvim izgubljeni
za latinsku i hriansku civilizaciju.
Nekih pola veka kasnije, ista je sudbina zadesila i paniju nakon invazije
Arabljana 711. godine. Latinski se u novonastalim okolnostima zadrao jo samo u Italiji
i Galiji.
Dekadencija latiniteta tee bre u Galiji nego Italiji, prvenstveno zbog injenice
da od poetka VII veka u Galiji vie ne postoji tradicionalno obrazovanje. Odravaju se
tek slabane kole pri crkvama i manastirima, i to iskljuivo u veim naseljima, a osnovni
cilj im je sticanje minimalnog znanja neophodnog za vrenje crkvene slube.
286
U Italiji pak javne kole, te svetovna nastava antikog tipa jo uvek postoje u
Milanu, Rimu, Raveni, Salernu i Napulju. Opstaju uprkos injenici da se latinska kultura
sasvim zanemaruje u oblastima pod upravom Vizantije, te invaziji Langobarda koji su
568. godine zauzeli ostatak Apeninskog poluostrva. Hristijanizovani Langobardi tavie
osnivaju znamenitu kolu u Paviji polovinom VII veka, a utemeljene su i druge kole po
tek ustanovljenim ili obnovljenim mnastirima: Bobio (613. godine), Montekasino (720.),
Farfa (705.), Nonatola (752. godine).
Ipak, nareeni centri ostaju tek ostrva svetlosti u optem mraku, budui da se,
poevi od VI veka, naglo gubi svaki moralni, duhovni i materijalni interes za sticanje
temeljnog obrazovanja klasinog tipa. U doba Carstva gramatiko i retorsko obrazovanje
bilo je neophodan preduslov za sticanje bilo koje javne funkcije, te su kolovanju teila i
deca iz srednjih i siromanijih slojeva rimskog drutva. Nasuprot tome, ugled se na dvoru
tokom VII i VIII veka sticao po sasvim drugaijim kriterijumima varvari su ipak
nadasve cenili silu. Uz sve navedeno, dolo je do sasvim loginog i oekivanog meanja
rimske i varvarske krvi kroz sklapanje brakova, a u toj konstelaciji prevagu, u smislu
navika, te svakodnevnog ivota i potreba, odnosila je vitalnija i snanija varvarska
komponenta. Na taj nain latinski jezik poeo je da iezava upravo u aristokratskom
sloju koji mu je najdue po tradiciji bio veran.
Isti proces zahvatio je i svetenstvo: nekada su visoke crkvene poloaje po pravilu
zauzimali upravo najprosveeniji i najobrazovaniji, a sada prilike za temeljno kolovanje
nije ni bilo, niti je stvarni ivot od klera zahtevao ozbiljno poznavanje latinskog jezika.
ivot crkvenog poglavara podrazumevao je, naprotiv, obilje sasvim prizemnih obaveza:
staranje o crkvenim dobrima, pomo sirotinji i unesreenima i sl. Na sinodima i saborima
jezik besede, diskusije i zvaninih dokumenata svakako je ostao tradicionalni latinski, ali
poetkom VII veka ovakva okupljanja postaju sve rea, dok u VIII veku sasvim nestaju.
Jo gora situacija vlada meu niim klerom koji jedva i da razume misu koju ima zadatak
da odri, jer poznaje samo grube osnove latinskog jezika.
Jezik javnih ukaza, povelja, zakona i formula iz nareenog perioda, a koje
sastavljaju kancelari i notari, u najmanju ruku je varvarski. Isti kontaminirani latinitet
susreemo u ondanjim itijima, hronikama i fragmentima pisama. Sasvim se zanemaruju
pravopis, morfologija i sintaksa, i to ne kako se dugo verovalo iz obinog nemara, ili
287
zato to je re o posebnom, administrativnom stilu. Sa slabljenjem, odnosno slomom
tradicionalnog antikog sistema obrazovanja, minorno i povrno poznavanje latinskog
nije se vie moglo odupreti silini govornog, prostonarodnog jezika. Zato tekstovi iz ovog
perioda prosto vrve od vulgarne latintine. U knjievnosti vlada potpuno zatije, a prvi i
osnovni uzrok je upravo injenica da pisani i govorni jezik vie nemaju veze jedan sa
drugim. Pisani jezik i knjievnost oivee ponovo u IX veku, ali to e biti neto sasvim
novo tzv. srednjovekovni latinski jezik i knjievnost.

Karolinka reforma

Ve prvi karolinki kralj, Pipin Mali (752. 768.), sasvim ispravno razumeo je da
uzdizanje drave i naroda kojima je teio nisu mogui bez ozbiljne crkvene reforme, a da
ova pak ne moe bito ostvarena bez temeljne i trajne reforme kolstva i obrazovanja. U
tom cilju na Pipinovom dvoru rodila se posebna kola sa zadatkom da izvri restauraciju
latinskog jezika, poevi od ortografije.
Oevu ideju dodatno je razradio i ostvario Karlo Veliki (768. 814.). Okupio je
oko sebe vrsne ljude od pera kako bi do kraja sproveo svoje i oeve ambiciozne zamisli:
774. godine u Ahen je sa sobom iz Italije doveo Petra od Pize, 776. na dvor je pristigao
Paulin od Akvileje, a 781. i Pavle akon. Uenim Italijanima na dvoru se 786. godine
pridruuje Alkuin, monah iz Jorka, te brojni drugi ostrvski strunjaci: od Anglosaksonaca
tu su Alkuinov zemljak Vit, Fridugiz i Sigulf; od Iraca Klement, Dungal Zatvorenik,
Dikuil i Jozef; od panaca Teodulf Orleanski. Po uticaju i znanju Ostrvljani ipak odnose
prevagu Alkuin brzo postaje najuglednija linost Karlovog dvora i palatinske kole, a
itava potonja karolinka reforma nosi njegov snaan peat.
Paradoksalno, restauraciji latinskog jezika Evropa najveu zahvalnost duguje
Irskoj u koju nijedan rimski legionar nije ni kroio. Ovaj jezik na ostrvo je pristigao
uporedo sa hristijanizacijom: sa njim su se Irci upoznali tek u V veku, a hrianstvo
primili od Svetog Patricija, poreklom Bretonca, ali odgojenog meu monasima na
Lerenskim ostrvima. U irenju vere apostol Irske najvie se oslanjao na monahe po
mukim i enskim manastirima, tzv. civitates, oko kojih su uistinu, zahvalljujui
njihovom uticaju i vanosti, i nicali itavi gradovi. Ovi manastiri postaju svojevrsni centri
288
kulture iz kojih se u anglosaksonske zemlje upuuju prvi misionari, a oni, zajedno sa
verom, u Britaniju ponovo donose i latinski jezik koji je, nakon brojnih varvarskih
invazija, u III veku bio, kao i samo hrianstvo, izolovan i sveden na nekolicinu
manastirskih oaza.
597. godine Grigorije Veliki Anglosaksoncima alje novu grupu rimskih
misionara na elu sa monahom Avgustinom, a tokom VII veka pristiu i mnogi drugi.
Posebno znaajna bila je misija koju je ovamo uputio papa Vitalijan 668. godine.
Predvodio ju je Teodor iz Tarsa, vrstan poznavalac grkog i latinskog, a u njoj je uea
uzeo i Hadrijan, opat manastira na ostrvu Nisidi u Napuljskom zalivu, inae izuzetan
strunjak u teolokim naukama. Svi oni dali su snaan podsticaj izuavanju klasinih
jezika, teolokih i kanonskih nauka, te grigorijanskog pevanja. Tako je krajem VII veka
paganstvo meu Anglosaksoncima bilo praktino iskorenjeno.
Ostrvskim monasima, naroito Ircima, peregrinatio pro Christo postaje posebna
strast. Neustraivi u stalnim seobama i misionarenju, oni u velikim grupama krstare irom
Evrope prenosei veru i znanje meu varvarima. Za njima ostaju brojni manastiri
Liksej, Lor, Fonten, Sankt Galen, Bobio, potonji pokretai intelektualnog razvoja
latinske Evrope.
Od svih Osrvljana, najvei misionar srednjeg veka nesumnjivo je bio Sveti
Bonifacije (675. 754.), apostol Germanije. On je sa hrianskom verom meu Germane
doneo i latinski jezik. Jo uvek veoma primitivni, Germani pred bogatstvom latiniteta
najpre ostaju zbunjeni, da bi se potom savladavanju jezika posvetili predano, temeljno i
disciplinovano. Manastir Fulda, osnovan 744, postaje centar i simbol latinske Germanije,
odakle kasnije na franaki dvor stiu nastavljai karolinke reforme, Ejnhard (umro 840.
godine) i Raban Mauro (784. 856.).
Latinski kojim Ostrvljani vladaju u osnovi je ueni jezik: usvojen sa strane, on se
ui i prenosi kroz vie slojeve drutva, dok se istovremeno neguje i narodni jezik.
Savladavanje latinskog ima preteno crkvenu svrhu slui da se pravilno i u potpunosti
razumeju Biblija i svetootaki spisi. Stoga se vrlo precizno i podrobno izuava
gramataika, pri emu se ubedljivo prvenstvo poklanja delima Donata i Priscijana. Tako
Ostrvljani zapravo usvajaju neiskvareni latinski jezik pozne antike, koji je u kolama
ljubomorno uvan i nikada nije bio kontaminiran vulgarnim govorom.
289
Ostrvljani se, dakle, pismeno i usmeno slue verzijom latinskog jezika koja je, po
svojoj istoti, u Evropi potpuno nepoznata. Tamonji uitelji pokazuju ivo interesovanje
i simpatiju za dela klasine starine: oni se sa svojih putovanja vraaju sa brojnim
kodeksima, posveujui se potom prepisivanju antikih spisa.
Zaslugom Iraca i Anglosaksonaca Evropa tako ponovo otkriva rasko antike
kulture, razume se, uz ogranienja koja samo po sebi namee hrianstvo. kole se na
kontinentu obnavljaju upravo prema anglosaksonskom uzoru, nastalom ukrtanjem irskog
i rimskog tipa.
Na dvoru Karla Velikog nailazimo na dve sueljene struje: na jednoj strani stoje
italijanski uenjaci uz Teodulfa Orleanskog, na drugoj Ostrvljani. Ovi prvi strogo se dre
kolske tradicije po klasinoj metodi, dok drugi zastupaju frakciju kojom dominira
prvenstveno hrianstvo, te nadahnutost Biblijom i svetootakim spisima. Da je prevagu
ipak odnela druga struja opaamo jo u zaetku karolinke reforme, kroz pokuaje i
zamisli Pipina Malog, iji je osnovni uzor bio Sveti Bonifacije, i koji je reformom
ortografije nastojao da stane u kraj potpunom haosu u latinskom jeziku, te da postigne
potpunu intelektualnu i moralnu obnovu klera kao nosioca opte narodne reforme. Karlo
Veliki nastavio je u istom smeru: uveni kapitular De scholis, svojevrsni temelj ukupne
karolinke reforme, istie neophodnost poznavanja gramatike latinskog jezika, tropa i
stilskih figura za poimanje tajne Svetog Pisma. Delatnost kraljevih saradnika tako je
preteno gramatiarska. Alkuin Karlu posveuje traktat De ortographia, a i ostali uitelji
palatinske kole mahom rezimiraju i komentariu gramatiko stvaralatvo svojih
prethodnika, nadasve Donata i Priscijana, kao i enciklopedijskog spisa Marcijana Kapele
De nuptiis Philologiae et Mercurii, ime u potpunosti obnavljaju kult slobodnih vetina.
U restauraciji latinskog jezika presudnu ulogu imaju ostrvski uitelji, budui da su
oni jedini, igrom sluaja, poznavali jezik u njegovom istom obliku, lienom
degenerativnog uticaja narodnog govora. Poduhvat Karla Velikog, iako skroman,
uspostavio je plodno tlo za potonji bujni procvat knjievnosti. Zahvaljujui njegovoj
delatnosti, u IX veku poloeni su temelji nove Evrope, te ponovo otkriveni izvori
srednjovekovne kulture, a kao orue za razvoj i prenoenje te kulture stvoren je
srednjovekovni latinski jezik.
290
No, izvori civilizacije, kulture i jezika nisu pronaeni u zlatnim godinama
antikog sveta. Ideal Karla Velikog i Alkuina bilo je stapanje klasine kulture sa Biblijom
i svetootakim spisima. Tako je zapravo obnovljen ideal koji su jo u IV i V veku
koncipirali i sprovodili Ambrozije, Jeronim i Sveti Avgustin, odnosno Kasiodor i
Boecije: i oni su drali da se sutina antikog naslea moe ouvati iskljuivo kroz njeno
uklapanje u viu duhovnost koju je sa sobom donelo hrianstvo. Tako je karolinkom
reformom zapadni kulturni svet izvrio obnovu latinskog jezika: ortografija je
popravljena, renik proien, morfologija i sintaksa odrane.
U poreenju sa njim, narodni jezik je u uima uenih i neukih bez razlike sada
zvuao kao savim drugi jezik. Poetkom IX veka, naime, razotkriva se rezultat procesa
koji se ve dugo neopaeno odigravao: usled brojnih postepenih fonetskih, morfolokih,
sintaktikih i semantikih promena, negdanji sermo vulgaris je nestao, a na njegovom
mestu iznikao je niz ivih i novih romanskih jezika.
Evo nekoliko interesantnih istorijskih svedoanstava o tome: u Francuskoj je svest
o razlici izmeu obnovljenog latinskog i govornog jezika dokumentovana u jednom
kanonu Turonskog sabora iz 813. godine. Tu se jasno iznosi zahtev da se poune
propovedi prevedu sa latinskog na prost romanski jezik (rustica romana lingua) ili na
nemaki, kako bi svi vernici bili kadri da ih razumeju. Najstariji sauvan dokument
italijanskog jezika, istovremeno najstariji romanski tekst uopte, najverovatnije je tzv.
Veronska zagonetka iz VIII ili IX veka, ali o prirodi nareenog teksta, pa ak i o
njegovom znaenju postoje posve razliita miljenja. to se pak tie svesti o tome da je
italijanski jezik, tzv. volgare, sasvim odvojen od latinskog, najstarije svedoanstvo potie
iz 999. godine. Radi se o epitafu pape Grigorija V na kojem jasno pie da je pokojnik
poduavao narod na tri razliita jezika francuskom, italijanskom i latinskom: Usus
Francisca, vulgari et voce Latina / instituit populos eloquio triplici.

Srenjovekovni latinitet nakon karolinke reforme

Srednjovekovni latinski jezik, u iji sastav ulaze klasini, vulgarni i hrianski
latinitet, nastavlja nakon karolinke reforme svojim prirodnim tokom. U kolama se
latinski i dalje izuava prvenstveno na delima svetovnih pisaca, ali su uitelji sada
291
crkvena lica, odnosno monasi. Smisao kolovanja su osnova i priprema za crkveno
obrazovanje, pa se svetovnim piscima, ve u prvim godinama nastave, pridruuje i
izuavanje hrianskih autora. Tako je i tzv. svetovni latinitet srednjeg veka neprekidno
pod snanim uticajem hrianskog.
Prostorno delovanje srednjovekovnog latinskog je sa jedne strane ogranieno on
je nadasve jezik visoke kole i kulture. S druge pakk strane, kao jezik crkve, duhovnosti,
prava i politike om ima karakter meunarodnog jezika. Upravo zahvaljujui svom
kosmopolitskom delovanju, on igra krucijalnu ulogu u nastajanju te odravanju
srednjovekovnog mentaliteta i duhovnog jedinstva Evrope. Njegova je zasluga to i
dananja Evropa poiva na idejnom nasleu grko-rimske civilizacije.
Knjievnost nastala na srednjovekovnom latinskom takoe je na izvestan nain
artificijelna i utogljena, sklona podraavanju uzora i eruditska. Svejedno, i u njoj se
mogu nai primeri ivog izraza, iznenaujue snage i lepravosti. Iako sapet karolinkom
reformom, pedantan i precizan, srednjovekovni latinski jezik, savladavan iskljuivo po
kolama, pokazuje izvesne znake vitalnosti i nezavisnosti. Izmeu njega i novonastalih
romanskih jezika uspostavlja se odnos uzajamne osetljivosti, nalik onome koji je u
antiko doba postojao izmeu knjievnog i vulgarnog latiniteta. Srednjovekovni latinski
tako ipak zadrava evolutivnu crtu u smislu razvoja sintakse, te otvorenosti ka upijanju
neologizama i pozajmljenica.
Oko 1300. godine nastupa pak potpuni preokret. Javlja se sasvim novi koncept
ija je osnovna tenja povratak klasinoj gramatici i stilistici antikih majstora. Takvih
pokuaja bilo je, dodue, i znatno ranije, ali su oni mahom bivali potisnuti stvaranjem i
irenjem sholastikog latiniteta. Pomenuemo, ilustracije radi, pisce poput Lupusa iz
Ferijera iz IX veka, Jovana od Solsberija iz XII, ili Ejnaharda, ponovo iz IX veka, ije
delo ivot Karla Velikog, iako hvaljeno zbog klasine istote jezika, nije nita drugo do
briljiva i elegantna imitacija Livija, odnosno Svetonija. Humanisti su, kudei
srednjovekovni latinitet, ciljali nadasve na jezik sholastikog kova, te injenicu da je on,
upravo zahvaljujui svojoj elastinosti, usvojio izraze i oblike u kojima se latinitet
zlatnog doba pozne republike i ranog carstva vie nije dao prepoznati. Reenje su
humanisti pronali u radikalnom zaokretu i pokuaju vetakog premoavanja
vievekovnog kulturnog jaza. Mnogi im stoga zameraju da su, nastojei da izlee i
292
izbave latinski jezik od propasti, zapravo izazvali njegovu smrt: da su mu uguili ivost,
isisali vitalne sokove, te ga sveli na simulakrum osuen da obitava iskljuivo unutar
skuenog i sasvim izolovanog prostora ondanje knjievnosti.
Ipak, smenilo se vie pokolenja humanista dok se najzad nije odustalo od
srednjovekovnog naina ophoenja sa latinskim. Uprkos svemu, nemali broj autora dugo
je ostao vezan za nasleenu jeziku praksu: na brojnim univerzitetima jo uvek se uio
srednjovekovni latinski po staroj matrici, a mnogi pisci nisu bili ni lino zainteresovani
da se prilagode rigidnom humanistikom ablonu. Tako su istovremeno i uporedo
postojali razliiti legitimni jeziki registri. Strog ciceronizam u doba renesanse zapravo je
bio samo jedan od moguih jezikih stavova. U ovom smislu ne mogu se, ba kao ni za
raniji srednjovekovni latinitet, uspostaviti nikakva okamenjena pravila: najuputnije bilo
bi pozabaviti se svakim piscem pojedinano, te precizno i briljivo utvrditi osobenosti
njegovog jezika i stila.

II KRATAK VODI KROZ GRAMATIKU SREDNJOVEKOVNOG
LATINSKOG

Jeziki standard srednjovekovnog latiniteta ne moe se sa lakoom obuhvatiti u
konani i postojani gramatiki okvir, kako je to odavno uinjeno sa klasinim latinitetom.
Raznovrsnost geografskih i hronolokih odrednica, te lini peat svakog pisca
jednostavno ne dozvoljavaju takvu simplifikaciju problema. Kako emo u narednom
poglavlju imati prilike da uoimo, jezik i stil Antonija Bonfinija, iako tipinog
predstavnika latiniteta XV veka i kao takvog okrenutog prvenstveno antikim uzorima,
ipak pokazuje nesumnjive odlike srednjovekovnog izraza. Ovde emo pak u kratkim
crtama pokuati da iznesemo ono to je kao elementarno predznanje neophodno svakome
ko se, poznajui iskljuivo klasini latinitet, suoi sa kakvim diplomatikim ili
narativnim izvorom srednjeg veka: ukazaemo na koji to nain srednjovekovni latinitet
najee odudara od jasno uspostavljene klasine norme
106
. Kako emo se docnije uveriti,

106
itav ovaj kratki pregled elementarnih gramatikih postavki srednjovekovnog latiniteta, a za koji emo
docnije, na konkretnoj analizi Bonfinijevog teksta, uvideti da je daleko od dovoljnog, preuzet je iz:
Medieval Latin, ed. by K. P. Harrington, rev. by J. Pucci, Chicago & London 1997, 1-57, budui da i sam
293
takav pregled jeste neophodan, ali ne i dovoljan. Potonja detaljna filoloka analiza IV
toma Bonfinijevog istoriografskog spisa Rerum Ungaricarum decades bie tek mali
doprinos utvrivanju optih jezikih standarda poklasinog latiniteta, za ije bi precizno i
nedvosmisleno uspostavljanje zapravo bilo neophodno na isti ili slian nain obraditi
celokupan poklasini korpus.

1. ORTOGRAFIJA

Akcenat: Jo vulgarni latinitet pokazuje izvesne tendencije izmetanja akcenta. To se ve
zapaa kod samoglasnike grupe ie, kod koje se poluglasnik doivljava kao konsonant,
o dovodi do sledee transformacije: paretem > parytem. Vokal u okviru penultime
praen grupom suglasnika tzv. muta cum liquida, doivljava se kao dug i stoga privlai
akcenat koji je po pravilima klasinog latiniteta do tada stajao na antepenultimi: ntegrum
> intgrum. esto se javlja sinkopa usled ispadanja neakcentovanih vokala: speculum >
speclum.
Samoglasnici: Vokali e i i u hijatu postaju zatvoreni dajui semivokal y: vinea > vynia,
ili naprosto nestaju: Neapolis > Napolis. Ispred suglasnikih grupa sp, sc i st razvija se
protetiki vokal (najpre i, a potom i e): stomacho > estomacho.
Diftonzi: ae, oe > e. Iako humanisti vre njihovu rehabilitaciju, videemo da kod
Bonfinija oni u potpunosti izostaju, ba kao i u srednjevekovnom latinitetu: Aegiptys >
Egyptus; Phoebus > Phebus.
Suglasnici: Neretko dolazi do njihovog udvajanja (cotidie > cottidie), ili jedni zamenjuju
druge p > b (scripturus >scribturus), qu >c , t >d, z > di, ph >f, x >s, b > v. esta je
pojava palatalizacije ti > ci: pretium > precium, te ispadanja konsonanta c u grupi nct:
sanctus > santus. Grupa ct svodi se pak na t: auctor > autor.
Aspiracija: Gubljenje aspiracije na poetku rei zabeleeno je veoma rano i opta zabuna
sa glasom h uzrok je brojnih hiperkorektnih zapisivanja rei: Ostia > Hostia (dodatno
problematino jer se zapravo radi o imenu grada Ostije, dok hostia znai rtva). U

uvod u nareenu zbirku predstavlja saetu i efektnu kompilaciju najvanijih studija o srednjovekovnom
latinitetu.
294
vulgarnom latinitetu esto se uopte ne zapisuje h u aspiratama ch, th, ph, rh (Christus >
Cristus), ili se ono pak umee na sasvim pogreno mesto: (Crhistus).
Lina imena i toponimi: O ovome je najbolje govoriti na osnovu konkretnih primera
kojih e u Bonfinijevom spisu biti itavo obilje.

2. PROMENE U VOKABULARU

Ovde emo dati spisak najfrekventnijih rei koje su u srednjovekovnom latinitetu
promenile znaenje, no uveriemo se docnije, opet na primeru Bonfinijevog teksta, da je
nareena lista u najmanju ruku nepotpuna:
ACER otar > gorak
ADIUTARE smenjuje klasini glagol adiuvare
ALTER u klasinom latinitetu strogo znai jedan od dvojice, a sada vrlo leerno igra
ulogu negdanjeg alius.
AMBULARE esto zamenjuje glagol ire (koji je nepravilan, pa stoga i komplikovaniji
u promeni od bezazlenog ambulare).
APREHENDERE - zamenjuje komplikovaniji glagol discere.
AURICULA deminutiv, sasvim smenjuje auris.
AVICELLUS po istom principu smenjuje avis.
BELLUS smenjuje negdanje pulcher.
BREVIS neretko znai pismo.
BUCCA obraz, zamenjuje os i sada znai usta.
CABBALUS esto umesto equus.
CAMERA sada znai soba.
CANTARE potiskuje komplikovaniji glagol cano, 3, cecini.
CASA nekada koliba, smenjuje domus.
CAUSA koristi se umesto klasinog res.
CIVITAS smenjuje urbs i oppidum.
COMEDO zamenjuje simpleks edo.
COMES sadrug, saborac, sada znai grof, poglavar.
CRIMEN optuba, znai nedelo, zloin.
295
CULTELLUS kao deminutiv potiskuje negdanje culter.
DIURNUS neretko nalazimo umesto dies.
DOLUS lukavstvo, esto se koristi mesto dolor bol.
DUX voa, sada znai vojvoda.
ECCLESIA pozajmljenica iz grkog koja je nekada znaila mesto okupljanja sada
oznaava crkveno zdanje.
FABULARE smenjuje deponentni glagol loquor, 3, locutus sum.
FLEBILIS plaevan, poinje da znai i slab, nejak.
FOCUS esto se upotrebljava umesto ignis.
GENICULUM kao deminutiv potiskuje negdanje genu.
GRANDIS posebno kada se radi o moralnoj veliini nadvladava negdanje magnus.
HOSTIS sada oznaava i vojnu kampanju, odnosno vojsku.
INGENIUM talenat, intelekt, duh, moe da oznaava i obmanu i prevaru.
IRRITARE izazivati, provocirati, sada i isprazniti, obesmisliti.
ITERARE umesto iter facere.
LABOR uz uobiajeno, ima i znaenje njive, odnosno peninog polja.
LIGARE zamenjuje komlikovanije vincire..
MANDUCARE namesto edere.
MANSIO nekada je znailo konak, usputno prenoite ili zadravanje, a sada kua.
MANE (DE MANE) neretko zamenjuje nekadanje cras.
MATUTINUM umesto mane.
MEMORIA grobnica, memorijal; u crkvenom latinitetu najee hram podignut u
spomen svecu ili mueniku.
MILES vie ne znai samo vojnik, ve i vitez.
MITTERE uz zadravanje negdanjeg znaenja esto smenjuje glagol ponere.
MOROSUS zlovoljan > trom, spor.
NECARE znai i utopiti.
NEPOS unuk > neak, bratanac, sestri.
NITIDUS sjajan > ist, uredan.
ORARE govoriti > traiti, pitati > moliti se.
ORBUS siroe > slepac.
296
PACARE primiriti, umiriti > platiti.
PAGANUS stanovnik sela > civil, paganin.
PARABOLARE esto umesto loquor.
PASSER vrabac > sve vrste sitnijih ptica.
PARS deo > regija, mesto.
PENSARE (uestalo od pendo, 3, pependi) dobro izmeriti, izvagati > misliti,
razmatrati.
PLANGO - udarati, kriti ruke u oaju esto zamenjuje flere.
POENA kazna > bol
PORTARE zamenjuje nezgodni nepravilni glahol fero, ferre, tuli, latum.
POTESTAS mo > monik.
PRAESTARE pokazati, ponuditi > pozajmiti.
PRAESUL vodei igra > biskup.
REGNUM moe da znai kralj, pa i kruna.
SALTARE smenjuje salire.
SATIS dovoljno > veoma.
SEDERE sedeti > boraviti negde, zadrati se na nekom mestu.
SIC sada moe znaiti i afirmaciju da.
SPONSUS postavljen na tron > veren, verenik.
STARE stajati > biti, postojati.
SUBINDE stoga > esto.
TABULA esto umesto mensa.
TESTA ploica > koljka > glava.
TESTIMONIUM svedoanstvo > svedok.
TOCCARE zamenjuje komplikovaniji tango, 3, tetigi, tactum.
TOTUS esto se javlja namesto omnis.
VEL ili poinje da igra ulogu sastavnog veznika i.
VIRTUS snaga, hrabrost > udo (u hrianskom kontekstu).

Sufiksi i prefiksi: Imenice srednjovekovnog latiniteta esto se tvore dodavanjem
karakteristinih sufiksa na tor i arius (salvator, auditor, argentarius) za imena
297
zanimanja i vralaca radnje. Za orue pak koriste se sufiksi aculum i torium:
spiraculum, sufflatorium. Za zbirne imenice alia i men: battalia, ossamen. Sufiksi
tio, -sio, -atio, -itio, -ntia tipini su pak za apstraktne imenice izvedene od glagola
(demoratio, custoditio, fragrantia). Deminutivi se tvore na ulus, -iculus, a posebno je
omiljen sufiks ellus sa akcentom na pretposlednjem slogu.
Glagoli se neretko formiraju dodavanjem sufiksa are i ire na participsku osnovu,
odnosno escere za graenje iterativnih glagola: cantare, oblitare, adiutare. Kao sasvim
novi sufiks pojavljuje se iare za tvorenje glagola od prideva III dekliinacije sa dva
zavretka: mollis > molliare. Tu je potom i sufiks icare za graenje glagola izvedenih iz
imenica ili prideva: amarus > amaricare. Sufiks izare preuzet od grkog izein
posebno je karakteristian za hrianski latinitet (baptizare, pulverizare, exorcizare), dok
se sufiksi itare i ulare koriste za tvorenje iterativnih glagola (vanitare, turbulare). Vrlo
este u srednjovekovnom latinitetu su i zamene negdanjih elegantnih i jednostavnih
glagola analitikim konstrukcijama, i to najee upotebom habere, facere i agere: timere
> timorem habere, curare > curam habere, odisse > odio habere, imperare > habere
potestatem, coquere > coctos facere, memorare > memoriam facere i sl.

3. IMENICE I PRIDEVI

Imenice u pogledu roda tee izvesnim pojednostavljivanjima: sve imenice
enskog roda II deklinacije prelaze u muki, imenice enskog roda IV deklinacije imaju
pak razliit tretman, dok apstraktne imenice III deklinacije na or na podruju Galije
prelaze iz mukog u enski rod (color, honor, dolor, timor i sl). Imenice mukog roda
neretko prelaze u srednji jo u klasinom periodu (balteum, cornu, caseum). Tokom
srednjeg veka dolazi do suprotnog procesa srednji rod se gotovo eliminie bilo
prelaskom u muki u jednini, bilo poimanjem da su te iste imenice u mnoini nita drugo
do imenice enskog roda I deklinacije. Sve komplikovanije forme takoe tee
pojednostavljenju: aper > aprus, litoribus > litoris, os > ossum i slino.
Nominativ: Po uzoru na pozni grki, javlja se takozvani apsolutni nominativ (Vox in
Rama audita est, ploratus et ululatus multus, Vetus Latina, Itala, Mat. 2.18).
298
Vokativ: Ve u poznom latinskom ne preza se od upotrebe participa u vokativu, a esto
se eliminie i specifiann oblik vokativa za imenice i prideve na ius i eus.
Genitiv: Genitiv se u srednjovekovnom latinskom neretko se koristi umesto dativa
(locum seditionis quarere), umesto akuzativa, te ablativa, posebno uz glagol egere,
odnosno prideve dignus i indignus. Posesivni genitiv esto biva zamenjen predlogom de
sa ablativom (hostia de basilica), a isto biva i sa partitivnim genitivom (summitates de
ligno sancto). Genitiv kvaliteta javlja se daleko ee od nekada ravnopravnog ablativa
kvaliteta. Uz to sreemo i takozvani augmentativni genitiv kojeg u klasinom latinitetu
nema, a on je tipian za hrianski latinski: (dominus dominorum, rex regum).
Dativ: Ovaj pade neretko ustupa mesto akuzativu sa predlogom ad (pecunia ad id
templum data). Negdanji dativ interesa poinje da znai cilj, odnosno svrhu, a to
posebno vai za hrianski latinitet: psallam nomini tuo.
Akuzativ: esta je apokopa, tj. gubljenje finalnog m u akuzativu jednine. Akuzativ
vremenskog trajanja neretko biva zamenjen ablativom, ili mu se pridodaje predlog per
(per totos octo dies is ornatus est). Pojavljuje se sasvim nova konstrukcija apsolutnog
akuzativa, ili se on kombinuje sa ablativom apsolutnim. Takoe je esta konstrukcija
duplog akuzativa tamo gde bismo u klasinom latinitetu susreli upotrebu akuzativa i
ablativa (unus elevata manu bipennem caerebrum eius inlisit). Najzad, nailazimo i na
akuzativ direktnog objekta uz neprelazne glagole (ianuam exire).
Ablativ: Ablativ se kod imenica III deklinacije u jednini esto bez ikakvog osnova
zavrava na i. Dativ i ablativ imenica enskog roda u mnoini zavrava se povremeno na
abus kako bi se one jasno razluile od slinih mukog roda. To je, meutim, pojava ije
zaetke sreemo i u klasinom latinitetu (filiabus umesto filiis, da bi bilo jasno da se ne
radi o dativu/ ablativu mnoine od filius, ve od filia). esto se u hiperkorektnom
zapisivanju nailazi i na nastavak ibus tamo gde mu nije mesto: suffragibus, donibus.
Kada govorimo o ablativu apsolutnom, srednjovekovni latinski za razliku od klasinog
doputa da subjekat konstrukcije i subjekat nezavisnog dela reenice budu istovetni: huic
se Christus monstravit ipso in evangeliis dicente). Ablativ sredstva poesto se ne
pojavljuje ist kako bi trebalo, ve u pratnji predloga cum i de, a umesto njega nailazimo i
na konstrukcije sa in i per (de laredo crudo Franci sanantur). Ablativ porekla namesto
sam takoe dolazi uz predlog de (natus de parentibus nobilibus). Ablativ cene esto je
299
praen predlogom pro (libros pro duobus millibus sestertiis emit). Ablativ mesta neretko
nalazimo uz predloge i tamo gde to nije uobiajeno prvenstveno uz imena gradova gde
bi u klasinom latinskom stajao stari lokativ (in Roma). Ablativ vremena takoe esto
vue predloge, obino in i ad (in illa die). Na sve, on se pojavljuje i tamo gde bismo
oekivali akuzativ vremenskog trajanja.
Supin: Od I veka nove ere veoma slab i nestabilan, supin biva u potpunosti zamenjen
raznim konstrukcijama: 1) infinitivom svrhe (reddere hoc, non perdere erus me misit); 2)
ad uz apstraktne imenice; 3) ad uz gerund (quaerat puerum ad perdendum eum).
Komparacija: Sintetike forme komparativa na ior i ius ustupaju mesto analitikim sa
magis i plus. este su uz to i pojave duplih komparativa, odnosno superlativa (quanto
magis melior est homo ove). Pozitiv prideva neretko vri funkciiju superlativa (bonum est
tibi in vitam intrare quam mihi in gehennam). Umesto quam uz komparativ u
srednjevekovnom latinskom ponekad se sree ab ili de uz ablativ (fortior de altero).
Sintetiki superlativ takoe ustupa mesto analitikom, da bi tek u poznijem periodu bio
nanovo uveden: optimus > valde bonus.
Promene u rekciji: Pojedini glagoli i pridevi u srednjevekovnom latinitetu trae sasvim
neuobiajene padee: interrogare esto ide uz dativ umesto uz akuzativ, persuadere uz
akuzativ umesto uz dativ, petere uz dativ umesto uz akuzativ, precari takoe trai dativ
mesto oekivanog akuzativa, quaerere ide uz dativ, dok su uz njega ranije stajali ab, de
ili ex uz ablativ, a isti glagol ak se pojavljuje i sa akuzativom i predlogom ad. Pridevi
dignus i indignus koje smo navikli da viamo uz ablativ bez predloga sada se javljaju sa
genitivom, pa ak i dativom.

4. PREDLOZI I PRILOZI

Jedna od osnovnih karakteristika srednjovekovnog latiniteta upravo je tendencija
uvoenja predloga i tamo gde ih svojevremeno nije bilo. Ta pojava nije nova, tavie,
njeni zaeci daju se uoiti u poeziji zlatnog doba, ali i u neformmalnoj prozi (templum de
marmore, aptus ad aliquam rem). Kako smo ve napominjali, predloge sreemo uz imena
gradova gde su nekada svakako izostajli (in Hierosolymam). Svest o postojanju razlike
pri upotrebi akuzativa i ablativa uz in i sub gotovo se gubi, a neretko nailazimo i na
300
predloge kombinovane sa posve nepredvidivim padeima: ab, cum, sine i de sreemo uz
akuzativ (viderent infantem cum Mariam, de illius vitam), dok se per i post kombinuju uz
ablativ (per membris i sl). Takoe se, u smislu znaenja, esto zamuuju razlike izmeu
ab, de i ex, odnosno izmeu per, prae, i pro. Predlog ad upotrebljava se da oznai blizinu
nekog mesta (ad tumulum sancti), pa ak, u kombinaciji sa akuzativom, menja negdanji
ablativ vremena (ad oram tertiam). Takoe u istoj kombinaciji menja negdanji dativ
interesa. Predlog ad pojavljuje se i uz glagol loquor, koji je nekada iao uz cum ili sa
dativom. Absque potiskuje predlog sine, iuxta znai prema (iuxta scripturas), pro se
katkad izjednaava sa per (sancti monachi pro diligentia sua arbusculas ponunt).
Srednjovekovni latinitet karakterie i pojava sloenih predloga, tj. njihovo
kombinovanje u cilju ostvarivanja dodatne preciznosti. Nareeni fenomen priroen je
latinskom jeziku od njegovih poetaka (propalam, inibi, exinde, deinde i sl), ali se on,
posebno nakon prevoenja Biblije sa grkog, dodatno pojaava verovatno kao
posledica nastojanja da se on na latinski prenese to doslovnije. Tako sada neretko
sreemo: ab ante ispred, pred, a foris bez, ab intus unutar, ad prope u blizini, de
ab od, de ante ispred, de ex od, deforis izvan, de intro iza, unutar, de post
nakon, od u vremenskom smislu. Javljaju se i posve novi predlozi poput pozajmljenice iz
grkog cata kod, prema, foras uz akuzativ i genitiv sa znaenjem izvan, te predlog foris
koji, uz akuzativ i ablativ, ima isto to znaenje. Tu je potom in giro sa akuzativom i
ablativom koje smenjuje klasino circum, retro koje se nekada koristilo kao prilog, a sada
kao predlog sa znaenjem iza i niz slinih primera.
to se priloga tie, posebno omiljeni postaju oni na itus i iter (primitus,
paenitus, granditer), a esto se javlja i ablativ mente koji, u kombinaciji sa pridevom,
tvori prilog. Primarno znaenje imenice mens vremenom sasvim gubi na vanosti i
postaje svojevrsni sufiks (obstinata mente, simulata mente, solamente).
Primetna je i tendencija graenja sloenih priloga: ad subito iznenada, ad tunc
tada, de contra suprotno, de unde odakle, e contra naprotiv, in hodie danas,
iterato ponovo.



301
5. ZAMENICE

Primetna je, najpre, tendencija pojednostavljivanja i ujednaavanja njihove forme:
illud > illum, ipse > ipsus, umesto pravilnog dativa illi sreemo illo, umesto genitiva
illius za enski rod neretko illae i slino. Razlika u znaenju izmeu pokaznih zamenica
hic, iste i ille esto se sasvim zanemaruje. Namesto upotrebe povratnih zamenica po
pravilima klasinog latinititea, neretko nailazimo na upotrebu zamenice ipse (tu de ipso
testimonium perhibes). Ille postaje univerzalna pokazna i lina zamenica, te se ponaa i
kao odreeni lan. to se pak neodreenih zamenica tie, one mahom nestaju ustupajui
mesto sledeim izrazima: idem > praefatus, antefatus i sl, quidam > certus, quisque >
cata singulus. Sasvim se ukidaju negdanji razliiti oblici prisvojnih zamenica za
pokrivanje objektnog i partitivnog genitiva (elongati sunt ab auxilio meo). Stalno se pravi
zbrka pri upotrebi suus i eius pri oznaavanju pripadanja. Odnosne zamenice neretko se
svode na svega dva oblika qui i quod. Reciprone zamenice kao odvie
komplikovane zaobilaze se u srednjevekovnom latinitetu upotrebom oblika invicem
(koji se doivljava kao indeklinabilan): estote autem invicem benigni.
Odsustvo lanova u latinskom jeziku tokom srednjeg veka, po vemu sudei nakon
prevoenja Biblije sa grkog za koji pak znamo da lanove ima, stvorio je potrebu za
njihovim vetakim uvoenjem. Pokazna zamenica ille, illa, illud zgodno je posluila u
ulozi odreenog lana (est tamen ille daemon sodalis peccati, sapiens illa apis i sl).
Funkciju neodreenog lana obavljali su s druge strane quidam i unus (accessit ad eum
una ancilla, et dictus unus psalmus aptus loco).
Neke zamenice promenile su svoje znaenje, a neke su uvedene kao sasvim nove.
Negdanje pokazne ustupile su mesto izrazima poput supradictus, suprascriptus,
praedictus, memoratus, a oni su postali posebno frekventni u okviru diplomatikih
izvora. Alter se uveliko koristi umesto zamenice alius, pridev proprius namestto
prisvojnih zamenica, a izraz id ipsum smenjuje negdanje idem.




302
6. VEZNICI

Dobar broj veznika tokom srednjeg veka menja svoj negdanji nain upotrebe, a
uvode se i novi. Umesto na tamquam nailazimo na ac si: tanti nitoris ac si de margarita
esset. Veznik aut potiskuje vel, a osim rastavnog, esto ima i sastavno znaenje. Umesto
uzronog cum nije retkost naii na dum (dum non intellegebat), etiam moe da znai nita
drugo do et, umesto sed, at, verum, potius katkad se koristi magis (primetno i u
klasinom latinitetu poezije: id non est non turpe, magis miserum est). Mox igra ulogu
veznika postquam, a umesto non susree se nec. Negacija non potiskuje ostale,
prvenstveno haud, a nimalo neobina za nareeni period nije ni upotreba dvostruke
negacije, te raznih pleonastinih izraza (nihil respondit > non respondit nihil, neminem
vidi > non vidi neminem). Upitno quare postaje uzroni veznik (quare contra praeceptum
evangelii iurare voluistis). Za quatenus je krakteristino da preuzima funkciju finalnog
ut. Posebno zanimljiv jeste veznik quod koji poinje da igra univerzalnu ulogu: sreemo
ga umesto finalnog ut (non velle dici sanctam, antequam sit, sed prius esse, quod verius
dicatur), umesto posledinog ut (vulnus ita insanabile facit, quod totus pes amputandus
sit), a javlja se i kao veznik vremenskih reenica (tercia die, quod omnes Christiani
celibrant Pascha). Quomodo takoe poinje da igra ulogu temporalnog veznika
(quomodo venerunt, sanaverunt me), ba kao i quando, dok veznici cum i ut mahom
bivaju potisnuti.
Najzad, javljaju se i novi veznici: iam ut im, post umesto negdanjeg
postquam, qua ima temporalno znaenje, a nisu retkost ni pleonastini sloeni veznici
poput: adhuc hactenus, etiam et, ita sic, necnon et, quia cum, cum quando, dum quando i
slini.

7. GLAGOLI

U III licu jednine aktivnog prezenta neretko nailazimo na tematski vokal e
umesto oekivanog i (mittet, vivet). Razlog su, po svemu sudei, fonetske promene, tj.
injenica da su kratki vokali e i i u poslednjem slogu bili izgovarani veoma slino.
Imperfekat pak ostaje potpuno nepromenjen, uz izuzetak imperfekta glagola esse i
303
njegovih sloenica, gde nisu retke zabune (erabamus umesto eramus i sl). to se perfekta
tie, postoji sasvim oekivana tendencija da se ukinu tzv. jaki perfekti, kao i
reduplikovani, te da se zamene jednostvnijim oblicima po uzoru na glagole I konjugacije
(praestiti > praestavi).
Uopteno gledano vlada tendencija potiskivanja sintetikih i uvoenja analitikih
oblika. Stoga ne udi pojava brojnih sloenih izraza za izraavanje razliitih vremena.
Sloeni prezent: nastaje kombinovanjem participa prezenta i glagola esse u prezentu (ut
tu sis sciens; ille est cupiens i sl).
Sloeni imperfekat: gradi se po identinom sistemu, samo je glagol esse sada u
imperfektu (sangine fluens eram).
Sloeni futur: dobija se na vie naina: 1) kombinacijom glagola habere i infinitiva
(admirari hominem habebitis); 2) kombinacijom participa futura i glagola esse (habituri
sumus munus); 3) velle ili posse + infinitiv; 4) debere + infinitiv; 5) vadere, ire, venire +
infinitiv.
Sloeni perfekat: gradi se po principu identinom kao i sloeni futur, uz glagol habere,
samo se umesto infinitiva kod njega koristi particip pasivnog perfekta (suspectam habuit
pugnam).
Glagol habere koristi se uz infinitiv i za izraavanje mogunosti ili moranja (habeo etiam
dicere quem contra morem maiorum), ali i za dobijanje kondicionala (sanare te habebat
Deus si fatereris).
Particip prezenta: biva zamenjen ablativom gerunda (ita miserrimus fui fugitando).
Gerundiv: poinje da slabi, te u kombinaciji sa glagolom esse (negdanja perifrastina
pasivna konjugacija) ima vrednost najobinijeg futura (Hannibal cum tradendus Romanis
esset, venenum bibit).
Zamena linog glagolskog oblika participom: ova pojava postaje vrlo esta, a poreklo
vodi iz grkog u kojem je gomilanje participa uobiajena pojava i ni najmanje ne
naruuje stil (nam Leo papa ad eum accedens ubi Minicius amnis transitur).
Zamena akuzativa sa infinitivom obinim paricipom: takoe pod oiglednim uticajem
grkog jezika, javlja se najvie uz glagole percepcije audire i videre (et vidit omnis
populus eum ambulantem).
304
Prelazni glagli u srednjovekovnom latinskom esto postaju neprelazni (reficere poinje
da nai okrepiti se, obedovati), a esta je i upotreba refleksivnih oblika umesto pasiva
(cum male sibi senserint).
Defektni glagoli: iako defektan, glagol odisse ponaa se, poglavito u hrianskih autora,
kao sasvim uobiajen, pa tako neretko nailzimo na njegov gramatiki prezent (benefacite
his, qui odiunt vos).
Prezent se veoma esto koristi umesto futura I (non credo, nisi videro).
Konjunktiv: srednjovekovni latinitet prilino je leeran u pogledu pravilne upotrebe
konjunktiva, te umesto njega vrlo esto nailazimo na indikativ. Primeri su veoma brojni i
ne bi imalo nikakve svrhe ovde ih nabrajati.
Imperativ: sasvim oekivano, za izraavanje zabrane u srednjovekovnom latinskom
preovladava najjednostavnije reenje za to. Zadrava se oblik noli /nolite sa infinitivom,
da bi se vremenom i on dodatno uprostio smenjivanjem noli obinom negacijom non (si
videris lassiorem esse, non tangere).
Infinitiv: ima izuzeto rasprostranjenu upotrebu i igra ulogu mnogih negdanjih
konstrukcija. Koristi se uz glagole kretanja da oznai svrhu ili nameru (venerat aurum
petere); oznaava takoe i cilj (dare ad manducare), a esta je i njegova upotreba u
zavisno-upitnim reenicama sa idejom da se izbegne komplikovani konjunktiv po svim
pravilima slaganja vremena (nescio quo eam > nescio ubi ire). Sa identinim ciljem,
infinitiv nalazimo i uz verba timendi gde on zamenjuje veznike ut i ne koji su u
klasinom latinitetu povlaili upotrebu konjunktiva prezenta ili imperfekta (noli timere
accipere Mariam coniugem).
Indirektni govor: umesto uobiajene konstrukcije akuzativa sa infinitivom,
srednjovekovni latinski preferira daleko jednostavnije veznike quia, quod i quoniam uz
zavisnu reenicu u indikativu i konjunktivu. Kao labavo pravilo javlja se upotreba quod
prvenstveno uz konjunktiv, a quia uz indikativ, mada se u realnosti ni ono do kraja ne
potuje (scio iam filius quod amet meus istanc meretricem). Zavisno-izrine reenice
takoe su vrlo esto u indikativu i uz nareene veznike (et vidit Deus quia bonum est).
Slaganje vremena: odrava se u vrlo leernom i nepredvidivom obliku, najea je
proizvoljna kombinacija dranja osnovnih pravila i njihovog krenja u istom tekstu.
305
Pasiv: sasvim oekivano, preferiraju se analitiki oblici, a oni sintetiki ak poprimaju
novo znaenje. Pasivni perfekat, recimo, doivljava se kao pasivni prezent (naravno zbog
glagola esse u prezentu: tako amatus est ima znaenje negdanjeg amatur. U pasivnim
oblicima koji su ve sloeni po istoj logici dolazi do pomeranja vremena glagola esse, pa
nisu ni najmanje retki fueram ili fueras umesto eram i eras (non, hodie si exclusus fuero,
desistam). Pasiv u svom medijalnom znaenju esto biva potisnut aktivom uz upotrebu
povratne zamenice (exrucior > me excrucio).
Deponentni glagoli: tee izumiranju kao odve zbunjujui i od njih se vetaki prave
regularni glagoli (horto, partio, lucto, sortio, auspicavi, loquere, amplexare, operare
umesto operior i slino).
Bezline konstrukcije: 1) glagol habere u III licu jednine poinje da znai biti, postojati
(habebat autem de eo loco ad montem Dei forsitan quattuor milia); 2) imenica homo
neretko zamenjuje neodreenu optu zamenicu (dixit unusquisque > dixit homo); 3) kao
veoma esta javlja se upotreba bezlinog pasiva (in eo ergo loco cum venitur).
Bezlini glagoli: katkad se od bezlinih latinskih glagola prave nepostojei lini oblici,
ali ova pojava pre je karakteristina za pozni i vulgarni latinitet (et cogitavit deus quia
fecit hominem super terram et paenituit).
Dopusne reenice: u nekim sluajevima uvode se sa esto, fac ili pone (fac tot annos in
penitentia expleam, dimittantur omnia, restet hoc unum).












306
V JEZIKA ANALIZA

I knjiga

1 Iayza ime grada, Jajce, oigledno zapisan na latinskom tako da pri izgovoru najvie
slii originalu. Ovde se nalazi u okviru ablativa apsolutnog i doivljava kao deklinabilna
imenica I deklinacije, dok e se u ostatku teksta pojavljivati i kao indeklinabilna.
Bossene Bosna, ovde u genitivu singulara. Kako imamo prilike da uoimo, iako pisac
humanistike epohe, Bonfini se ni na ovom mestu ni nadalje nije sluio diftonzima ae i
oe. To pitanje ortografije neemo vie na primerima ponavljati.
nihil profecto Corvine magnanimitati fuit antiquius antiquus u komparativu uz
glagol esse ili habere, kombinovan sa dativom znai biti vaan, znaajan. Izraz se javlja
jo u klasinom periodu, a kod Bonfinija je veoma frekventan (cf. antiquior ei fuit laus et
gloria quam regnum, Cic. Div. 2, 37).
2 Palmarum dies Cvetna nedelja, hrianski praznik koji se proslavlja u nedelju pre
Uskrsa. Posveen je seanju na Hristov ulazak u Jerusalim. Narod ga je, prema
verovanju, tom prilikom doekao maui palminim i maslinovim granicama, te otud i
ovakav latinski naziv.
ad quem predloka konstrukcija umesto daleko elegantnijeg reenja quo za ablativ
vremena.
3 Alba sc. Alba Regalis Stoni Beograd. Regalis se, posebno u tekstovima vezanim za
podruje Ugarske, jednostavno izostavlja jer se podrazumeva, ali se naglaava u Alba
Iulia (Erdeljski Beograd), te Alba Greca (dananji Beograd) kako ne bi dolazilo do
zabune.
ad clarissima queque facinora natum ovde bi se po pravilima klasinog latiniteta pre
oekivao dativ interesa, no autor radije bira predlog ad sa akuzativom. O toj tipinoj
odlici srednjovekovnog latiniteta bilo je rei u uvodnom izlaganju.
diademate pozajmljenica iz grog jezika, diadema, diadematis, n. Moemo rei da je
samo delimino sinonim za corona: u ovom konkretnom tekstu imenica corona ima i
konkretno i sasvim apstraktno znaenje (u smislu kraljevske vlasti, titule), dok diadema
po pravilu oznaava iskljuivo predmet.
307
4 statuto die iako imenica mukog roda V deklinacije i kao takva izuzetak, dies po
pravilima klasinog latiniteta prelazi u enski rod ukoliko se radi o dogovorenom,
utvrenom danu. Kako upravo imamo prilike da vidimo, Bonfini se tog pravila nije
drao.
basilica menja svoj klasini smisao i sada znai crkva. Interesantno, basilica po pravilu
oznaava iskljuivo crkveno zdanje, dok ecclesia pokriva i apstraktnu dimenziju imenice
crkva (slino kao corona i diadema).
Dionysius Sech Dionisije Sei
metropolita pozajmljenica iz grkog karakteristina, naravno, za hrianski latinitet.
Oznaava titulu nadbiskupa iskljuivo u najvanijim gradovima. Ovde se radi o
nadbiskupu Ostrogona, a linost sa tom titulom imala je u Ugarskoj ast da obavi
krunisanje vladara. Stoga se njegovo zvanje razlikuje od archiepiscopus i episcopus, to
su termini za biskupa i nadbiskupa ostalih gradskih centara.
5 propugnatorem o uestalosti sufiksa tor za graenje imenica koje oznaavaju
zanimanje ili vrioca radnje u srednjevekovnom latinitetu bilo je rei u uvodnom tekstu.
7 liberatori isto.
ingeminabant u klasinom latinskom ovaj se glagol koristio iskljuivo u poeziji, dok
se u prozi izbegavao. Du Cange ga pak uopte ne belei kao glagol koji se upotrebljavao
tokom srednjeg veka.
8 spectata a cunctis pontificibus et proceribus... profusa regis magnificentia ovde
bi se u klasinom latinitetu, budui da se radi o simultanosti, pre saini ablativ apsolutni
sa participom prezenta u kojem bi subjekat bili pontifices i proceres.
que vrlo problematino. Ispada da je subjekat nastavka reenice magnificentia, a ne
Matija, a sibi conciliavit koje sledi unosi dodatnu zabunu. Sve se moglo izbei upotebom
odnosne zamenice u ablativu sredstva.
9 servatoris pogledati napomene 5 i 7.
10 Varadiensem varadinski.
13 nos, nobiscum, nostra... pluralis maiestatis. itav ovaj deo teksta, obuhvaen samo
jednom glomaznom reenicom, interesantan je kao tipian primer jezika diplomatikih
izvora. Ima specifinu sintaksu i u njemu se javljaju formule karakteristine za
sastavljanje povelja-darovnica. Nije neumesno pretpostaviti da je Bonfini jednostavno
308
prepisao tekst povelje Ivanu Vitezu, izvrivi izvesna stilska doterivanja tekst, naime,
deluje proieno uprkos tipinom administrativnom jeziku.
Transylvana... expeditione posledica tipino srednjovekovnog hiperkorektnog
zapisivanja imenice silva kao sylva.
14 certamen equestre viteki turnir.
apprime prilog koji se javlja najee u pretklasinom i srednjovekovnom latinitetu,
dok u klasinom gotovo sasvim izostaje i pre su u upotebi: in primis, praecipue, ante
omnia i sl.
15 depugnavit umesto jednostavnog pugnare. Srednjovekovni latinitet (odnosno
vulgarni koji je na njegovo formiranje bitno uticao) preferira daleko ivopisniji
compositum u odnosu na simplex.
18 nullum enim alliud succurebat antiquius kao u napomeni broj 1, samo sada sa
sasvim neoekivanim glaglom succurrere.
19 per ignaviam u klasinom periodu ovde bi elegantnije bilo upotrebiti ablativ
uzroka bez ikakvog predloga, ali srednjovekovni jezik, kako je vie puta napominjano,
radije bira analitike predloke konstrukcije.
quare tipino za srednjovekovlje, upitno quare postaje uzroni veznik.
20 crucigerorum krstai. Re se, naravno, javlja tek u srednjem veku, dok u klasinom
latinskom ne postoji.
episcopus biskup.
Phutachum dananji Futog.
21 irritos conatus habuere tipino srednjovekovno komplikovanje i upotreba glagola
habere po svaku cenu koje se moglo izbei najobinijim perfektom glagola conor, 1 uz
upotrebu odgovrajueg priloga.
22 biduo post decimonono Kalen. Septemb. - 19 dana pre 1. septembra, pa 2 dana
nakon toga: 31 dan, koliko broji avgust 19 = 12. avgust, + 2 dana = 14. avgust 1464.
godine, to je i u drugim izvorima precizan datum smrti Pija II.
peccator tipina imenica hrianskog latiniteta sa znaenjem grenik, nastala
dodavanjem ve spominjanog karakteristinog sufiksa or na participsku osnovu glagola
peccare koji je u klasinom latinskom imao daleko blae znaenjene nego docnije.
309
23 cardinei patres kardinali. Du Cange ne belei ovakav oblik, tavie nema ni prideva
cardineus, ve se jednostavno koristi cardinals.
25 annos tris fuit ovde se potuje akuzativ vremenskog trajanja, ali treba tres umesto
tris.
diverticulum deminutiv zarad ivosti pripovedanja, crta vulgarnog latinskog
karakteristina i za srednjovekovni.
26 Mysiam ingressus budui da se radi o imenu oblasti, a ne grada, ovde bi se
oekivao predlog in, no on izostaje najverovatnije zbog pogrene predstave da se na taj
nain izbegava pleonazam (glagol ingredior, 3 ve je sloenica predloga in i glagola
gradior, 3).
Zoynichum Zvornik.
27 ad protegendum klasini latinski ovde bi preferirao supin, no taj gramatiki oblik,
po prirodi slab i nestabilan, ve u I veku nove ere polako kopni ustupajui mesto
razliitim konstrukcijama. Jedna od najeih svakako je predlog ad sa akuzativom
gerunda.
28 quadraginta milibus passuum rimska milja ili lapis (mille passuum) iznosi oko 1,
609 km. Ovde se, dakle, radi o udaljenosti od priblino 64 km.
ad expugnandum ponovo kombinacija predloga ad i akuzativa gerunda kako bi se
izbegao supin ili zavisno-namerna reenica.
Strevernichum ime grada, Srebrnik. Etimologiju ovog toponima Bonfini navodi u istoj
reenici streveron enim Sclavonica lingua significat argentum. Kako je on uo i
razumeo re srebro, takav je i toponim skovao. Da nema dodatnog objanjenja, bio bi
veoma zbunjuju za identifikaciju.
ab argento sibi nomen invenerit u klasinom latinskom ovde bi se pre oekivao
predlog ex (cf. ex quo illi gloria opesque inventae, Sall. J. 70, 2), no srednjovekovni
latinski generalno pravi slabu razliku meu predlozima ab, ex i de uz ablativ.
30 preda onusti et in castra leti redeunt sastavni veznik et nesumnjivo svedoi da se
pridev onustus ovde javlja umesto glagolskog oblika, tj. da se doivljava kao particip
koji, u duhu grkog jezika, posebno u hrianskom latinitetu menja lini glagolski oblik
po principu: particip + glagol = glagol + glagol. Nezgrapnost se jednostavno mogla izbei
odsustvom sastavnog veznika jer onustus i nije particip, ve pridev.
310
32 se multo deinde remissius agere cepit od obinog prelaznog glagola agere ovde se,
sasvim u duhu grkog medija i hrianskog latiniteta, pravi povratni glagol.
33 Maumethem jedan od naina na koji Bonfini zapisuje lino ime turskog sultana
Mehmeda II.
34 angi et absterreri, regi consulere istorijski infinitive, ovde zarad izbegavanja
monotonije u pripovedanju.
refici nekada prelazan, ovaj glagol u srednjovekovnom latinitetu postaje povratan i
znai okrepiti se, jesti, obedovati.
35 augeri isto kao angi et absterreri
se receperint pogledati napomenu 32.
Syrmiensem agrum teritorija Srema.
36 adventantis intentzivna verzija glagola advenire koji bi ovde bio sasvim adekvatan,
no, pod uticajem vulgarnog latiniteta, bira se njegova dinaminija varijanta.
38 Quinquecclesiensis episcopus biskup Peuja.
cum sub Sigismundo florere ceperit, quem in Italiam dispensator secutus est ovde
najpre imamo cum causale sa defektnim glagolom coepi, coepisse u konjunktivu
perfekta, a potom sledi zavisno-odnosna reenica u indikativu. Po pravilima klasinog
latiniteta ona bi trebalo da je u konjunktivu (attractio modi).
42 satis exploratum habeo tipian primer srednjovekovnog sloenog perfekta (habere
+ particip perfekta). Po istom sistemu gradi se passato prossimo u italijanskom jeziku,
present perfect tense u engleskom i slino.
45 Corvatia Hrvatska
nondum satis compertum habeo isto kao u napomeni 42.
46 Frangipanes Frankopani.
comites ova re, koja je u klasinom latinskom znaila sadrug, saborac i sl, sada znai
grof, velika.
Senia grad Senj.
Medrusia grad Modru.
50 Zagabria Zagreb, toponim se u tekstu pojavljuje i kao Zagrabia.
ad tertium lapidem lapis = rimska milja, 1,609 km, radi se, dakle, o udaljenosti od oko
5 km.
311
53 ad grassandum potius, quam militandum pogledati napomenu 27.
Costolan Kostolanj.
inauctoratam glagol inauctorare ne postoji u klasinom latinskom, a u
srednjovekovnom pak navodi se kao inautorare (rehabilitacija suglasnike grupe ct
verovatno datira iz perioda humanizma). Evo kako ga pojanjava Du Cange: cooptare ;
unde Inautoratio, Cooptatio, praesertim cum exauctoritate fit. Leg. Polon. a
Prilusiocollectae pag. 267 : Civium ad militarem ordinem Inautoratio quomodo rata esse
debet, vel non... Porro quod sculteti et kmetones etiam in militarem ordinem per regem
Inautorentur, et mililes atque scartabelli appellantur.
55 Pisonium Bratislava.
57 exauctorate ni ovaj glagol ne postoji u klasinom latinskom, a nije zabeleen ni u
srednjem veku. Ipak, potpuno je jasno da u ovom, vojnikom kontekstu znai raalovati,
dati otpust, osloboditi vojnike slube.
59 viginti quinque milibus passuum oko 40 km.
60 ad portas urbis predlog ad koristi se u srednjovekovnom latinskom uz akuzativ u
znaenju pored, pokraj i sl.
61 nil esse timendum nil aliud exposcere nihil etiam sine mercede accepturos
razliito zapisivanje defektne zamenice nihil u istoj reenici oblik nil ei je u
srednjem veku i belei se jo u vulgarnom latinitetu. H se meu vokalima jednostavno
nije ulo u izgovoru.
63 ad decimum lapidem na oko 16 km.
67 Ternavia Trnava, grad u Slovakoj.
73 in sylvas klasino silvas, kako je ve napomenuto, y je posledica hiperkorektnog
zapisivanja.
80 Cheithe ahtice, utvrenje u zapadnoj Slovakoj. Toponim je prenesen u latinski po
maarskoj verziji imena nareenog grada Cseyte.
84 triginta te dentes habere dixisses izraz imati 30 zuba. Nije ga bilo mogue nai u
renicima, no po svemu sudei znai biti zdrav i prav: kad neko ima sve zube na broju, to
znai da mu ni dlaka sa glave ne fali, a to bi ujedno bio i najprirodniji prevod na srpski
jezik. S druge strane, ima osnova pomisliti i da je ovo aluzija na maku (ova ivotinja
312
poznata je u biologiji kao vrlo ilava i okretna, a upravo samo ona meu ivotinjama ima
30 zuba). U tom sluaju bio bi umestan i prevod imati 9 ivota).
91 mulierculae deminutivi tipini za vulgarni, odnosno srednjovekovni latinitet. Ovde
ima osnova pomisliti da je deminutiv upotrebljen u pejorativnom smislu jer se konkretno
odnosi na prostitutke.
queritabant nepravilno, autor je zapravo kanio da upotrebi intenziviranu verziju
deponentnog glagola queror koji glasi queritor i takoe je deponentan. Ovde je pak
upotrebljen glagol u aktivu, to je uobiajena tendencija kroz srednji vek, ali ovde stvara
dodatnu zabunu: postoji, naime, i glagol quaero i njegova intenzivna verzija quaerito (kod
Bonfinija bi se svakako pisali bez diftonga kao quero i querito), ali oni imaju posve
drugo znaenje.
95 omnes enim fere aut fame aut ferro sunt absumpti; hic fraternitatis illius finis
fuit ovde je aliteracija vie nego oigledna. Nareena stilska figura bila je posebno
popularna na poetku knjievne ere starog Rima, a potom je i u srednjem veku bila je
vrlo rado i esto upotrebljavana.
96 Ioannes Rosgonius Ivan Rozgonji.
98 Bosna, Rascia ac Servia Bosna ovde nije zapisana kao u ranijem delu teksta
(Bossena) i generalno ne postoji potpuna doslednost u imenima regija i naselja. Pomen
Rake uz Srbiju je dodatno zbunjuju, budui da se prostor srednjovekovne Srbije,
posebno u Ugarskoj, najee oslovljava Rakom, ba kao to se Srbi dosledno nazivaju
Rasciani u ostatku teksta.
gestum fuerat oblik koji u klasinom latinskom ne postoji, ali je vie nego tipian za
srednji vek. Radi se, naravno, o pasivnom pluskvamperfektu, no njegov pravilan oblik,
koji bi glasio gestum erat, doivljavao se pogreno kao pasivni imperfekat, te otud i
potreba da se glagol esse stavi u pluskvamperfekat.
101 Florentiam Firenca.
102 pontifex maximus papa..
103 fuerant edocti opet deformisani oblik pasivnog pluskvamperfekta o kojem je bilo
rei u napomeni 98.
non usitata solum ira bilo bi elegantnije i za klasini latinitet uobiajenije rei
jednostavno insolita ira.
313
104 duos duces premisisse, qui Ungariam penitus ingressi igni ferroque
vastent et cedibus cuncta ex more compleant re je o neupravnom govoru: najpre je,
po svim pravilima klasinog latiniteta, upotrebljen akuzativ sa infinitivom u svojstvu
zavisno-izrine reenice. Potom je na nju vezana zavisno-odnosna reenica farbana u
namernu, ali ne po pravilima slaganja vremena (ona se kroz srednji vek doivljavaju
veoma leerno, ba kao i upotreba konjunktiva uopte). Budui da u zavisno-izrinoj
reenici imamo infinitiv aktivnog perfekta (to raunamo kao istorijsko vreme), po svakoj
logici trebalo bi da usledi konjunktiv imperfekta, a ne prezenta kako je to ovde sluaj
(dakle, vastarent i complerent, ne vastent i compleant).
Belgradum Beograd, u ostatku teksta javljae se kao Alba Greca (Graeca).
105 Synderovie Smederevo.
106 enixurum quo faciliorem ... aditum prestare videtur ovde je re o posebnoj vrsti
zavisno-namerne reenice: quo ima vrednost ut eo, a iza njega sledi komparativ. Takav
tip zavisne reenice u klasinom latinskom po pravilu je stajao u konjunktivu. Kod
Bonfinija, kako imamo prilike da uoimo, ona je u indikativu (videtur, a trebalo bi
videatur).
107 Mathiam regem ... lignorum strues, ut Belgradum muniat ... demisisse re je o
neupravnom govoru: zavisno-izrina reenica razreena je konstrukcijom akuzativa sa
infinitivom aktivnog perfekta (demisisse), to raunamo kao istorijsko vreme budui da
se na nju odmah potom nadovezuje zavisno- finalna reenica. U njoj bi, po elementarnim
pravilima slaganja vremena, trebalo da stoji konjunktiv imperfekta, a ne prezenta kako
vidimo da je sluaj (dakle, ut Belgradum muniret, a ne muniat).
109 regem ... concesisse, ut provinciam ... vindicet potpuno identian sluaj kao u
prethodnom primeru: treba vindicaret, ne vindicet.
114 Colociensis archiepiscopus nadbiskup grada Kaloe.
cardinalatum izraz se, sasvim logino, javlja u hrianskom latinitetu i znai
obavljanje funkcije kardinala.
115 Valachia Vlaka.
vaivoda rzumljivo, re se javlja iskljuivo od srednjeg veka. Iako nije potrebno
objanjavati njeno znaenje, zanimljivo je citirati kako je precizno navodi Du Cange:
314
Dalmatis, Croatis,et Hungaris, est exercitus ductor, hodie vero promiscue pro quolibet
exercitus vel ordinum ductore accipitur, ut apud Italos Capitaneus.
116 per quos mittendorum legatorum potestatem postulabat u klasinom latinitetu
ovde nikako ne bi bila izvrena stilska intervencija zamene gerunda gerundivom i tako bi
se uspeno izbegla kakofonija gomilanjem nastavaka na orum. Ispravno bi, dakle, bilo
rei: mittendi legatos potestatem postulabat. Jedna od odlika srednjovekovnog latinskog
upravo je zamena gerunda gerundivom i tamo gde joj nije mesto.
119 Sempronianum opron, grad i upanija u ondanjoj Ugarskoj na samoj granici sa
Rimsko-nemakim carstvom.
Khismarthon - Dananji Ajzentat u istonoj Austriji, 12 kilometara udaljen od granice
sa Maarskom.
Forichstain Forhtentajn.
125 imperator succensere scribere irritari istorijski infinitivi.
128 Benedictus Rufus - erdeljski plemi Benedikt Farnai Vere. Bonfini, po svemu
sudei, ovde prevodi njegovo prezime na latinski: vres na maarskom znai krvav,
okrvavljen, crven, dok latinski pridev rufus, 3 znai riokos, crvenokos.
133 nossent novissent.
136 criminibus re crimen u srednjem veku je izgubila svoj primarni smisao i poela
da znai iskluivo nedelo, nepoinstvo, zloin i slino.
corrogandarum gratia pecuniarum opet sasvim neumesna zamena gerunda
gerundivom (kao u napomeni 116). Trebalo bi da stoji corrogandi gratia pecunias.
139 quando sine ubertate hac vivere illi nequeant ne samo da u srednjevekovnom
latinitetu veznik quando potiskuje druge temporalne veznike, ve ima i svoje takoe
uobiajeno kauzalno znaenje. Ovde je uz njega sasvim neumesno upotrebljen
konjunktiv.
143 Nicolaum Wylachum Nikola Iloki, hrvatski velika i slavonski ban, a od 1471.
1477. i kralj Bosne.
144 male pugnando cum Turcis capitur opet tipina pojava za srednjovekovni
latinitet: particip prezenta biva zamenjen ablativom gerunda. Ovde bi po pravilima
klasinog latiniteta stajalo: male pugnans cum Turcis capitur.
Pozazin Poeena.
315
145 triginta milibus passuum oko 48 km.
146 extemplo kontrahovana verzija priloga extempulo.
148 quem in Varnensi clade captum fuisse pokuaj da se naini nepostojei infinitiv
pluskvamperfekta u okviru konstrukcije akuzativa sa infinitivom. itav segment teksta
zapravo je digresija posveena bici kod Varne koja se odigrala znatno ranije od dogaaja
o kojima pisac pripoveda, te je ovde naracija u pluskvamperfektu, a to objanjava i
nareenu pogreku. Oekivalo bi se, naravno, captum esse.
149 presto Turcus affuit prilog praesto u klasinom latinskom po pravilu ide uz glagol
esse. Njegova pak sloenica adesse ima posebno znaenje, upravo ono koje bi se postiglo
upotrebom priloga praesto i obinog esse. Imamo, dakle, posla sa tipino
srednnjovekovnim pleonastnim izrazom.
158 mansuetudinem tuam ... satis exploratam habuissem sloeni konjunktiv
aktivnog pluskvamperfekta, opet tipian za srednjovekovni latinitet. Ispravno bi bilo
exploravissem.
159 quando regiam regiam dignitatem magis addecet ponovo quando u ulozi
uzronog veznika, sasvim ispravno uz indikativ.
160 hoc magni, pusilli illud est animi kao to je poznato, zamenica hic koristi se za
ono to je u tekstu prethodno navedeno poslednje, a fiziki je blie nareenoj zamenici,
dok je sa ille obrnut sluaj. Iz konteksta, i ne samo ovde, oigledno je da Bonfini ne
razume ili jednostavno ne potuje pomenuto pravilo klasinog latiniteta: on neprekidno sa
hic oznaava ono to je naveo prvo, a sa ille drugonavedeni pojam.
161 resipiscendo opet ablativ gerunda umesto participa prezenta (kao u napomeni
144).
169 ausim arhaini oblik konjunktiva perfekta semideponentnog glagola audeo, 2,
ausus sum, karakteristian za poeziju i sveanu prozu. Budui da je ovde upotrebljen u
okviru pokajnikog govora vojvode Ivana (Janoa) Senerija pred Matijom Korvinom,
sasvim je umestan.
172 ad supplicandum ... confluxerunt pogledati napomenu 27.
191 Colosvarum Kolovar.
Thordam Turda, grad u dananjoj Rumuniji.
316
191 ad prestitutum ... diem klasini latinitet ovde bi preferirao imenicu dies u
enskom rodu, ali i jednostavni ablativ vremena umesto akuzativa sa ad: die praestituta.
192 quocumque luberet se cum fortunis transferre sit liberum sit liberum je sasvim
suvino i tvori pleonazam, dovoljno je bilo rei quocumque luberet (liberet).
195 Cibinium Sibinj, grad istoimenog okruga u Transilvaniji.
196 pronunciati fuerant ponovo tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog
pluskvamperfekta. Trebalo bi da stoji pronuntiati erant. Takoe vidimo karakteristino
srednjovekovno zapisivanje participa perfekta od pronuntiare sa ci, kao posledicu
itanja grupe ti pred vokalom kao ci po tradicionalnom izgovoru.
198 Transylvania egressus fali predlog: e Transylvania egressus, ponovo posledica
injenice da je re o deponentnom glagolu nastalom od predloga ex i glagola gradior
(pogledati napomenu 26).
201 Romanvasiar grad Roman u severoistonoj Rumuniji, vano naselje istorijske
pokrajine Moldavije.
Serethus reka Siret, izvire u Karpatima i tee kroz Moldaviju.
205 ad civitatem ... episcopo haud ... ignobili preditam znaenje klasinog praeditus
oigledno se pomera: njegovo negdanje znaenje je nadaren, obdaren, snabdeven
neim (divino praedita sensu, Lucr. 5, 144; parvis opibus ac facultatibus praeditus, Cic.
Div. in Caecil. 21, 69), dok u srednjovekovnom reniku nailazimo na antepositus,
praepositus, praelatus kao njegove sinonime.
206 episcopatum moe da oznaava titulu biskupa, vrenje funkcije biskupa, ali i
biskupsku rezidenciju, kako u ovom konkretnom primeru i jeste sluaj.
209 charitate caritate. U IV veku nove ere Hijeronim daje prvi nauni prevod Biblije
na latinski jezik, tzv. Vulgatu, sainjen na osnovu kritikog uporednoog izuavanja
hebrejskog i grkog teksta. Upravo on prevodi grku re agape kao caritas (charitas) i
ona od tog trenutka slui da u hrianskom latinitetu pokrije najvie registre pojma
ljubavi (ljubav smrtnika prema Bogu, Boga prema smrtnicima, meusobnu naklonost i
solidarnost vernika, uzvienu ljubav prema otadbini i sl). Kao takva, ona se suprotstavlja
latinskom amor (gr. eros), terminu koji oznaava romantinu i telesnu ljubav.
317
212 incenatus zanimljivo je da se ova, prilino retka, re javlja iskljuivo u ranom i
poklasinom latinitetu, a da je srednjovekovni renik ak i ne belei (superi incenati sunt,
et cenati inferi, Plaut. Aul. 2, 7, 6).
220 terga dare = terga vertere dati se u beg
224 gravissimas e rebellantibus Vallachis penas exegit krajnje neuobiajeno za
klasini latinitet koji bi pre koristio poenas dare, solvere, persolvere, reddere, pendere,
expendere dependere, dok bi objekat bio u dativu. Ovde pak imamo tipino
srednjovekovnu pojavu da ulogu negdanjeg dativa preuzima ablativ, i to sa predlogom,
to je takoe veoma karakteristino.
227 Braxovia Braov, grad u istorijskoj pokrajini Transilvaniji.
228 frustillatim hapax legomenon, ovaj prilog pojavljuje se u latinskom korpusu samo
jednom, u preklasinom periodu kod Plauta (nisi mihi virgo redditur, iam ego te faciam
ut hic formicae frustillatim differant, Plaut. Curc. 4, 4, 20). Du Cange ga pak ne navodi.
229 ex diro supplicio tantum terroris omnibus ... incussit opet predloka
konstrukcijaa tipina za srednji vek. Klasini latinitet ovde bi preferirao ablativ sredstva
bez ikakvog predloga.
235 tribus circiter annis u klasinom latinskom ovde bi se oekivao akuzativ
vremenskoj trajanja, no u srednjem veku on neretko biva potisnut, te umesto njega
nailazimo na ablativ vremena.
236 hereticosque sasvim razumljivo, re se javlja tek u hrianskom latinitetu, evo
kako je u osnovnim crtama definie Du Cange: heretici dicuntur qui de Domino vel
creaturae sive de Christo vel Ecclesia prave sentiunt, ac dehinc conceptam novi erroris
perfidiam pertinaci pravitate defendunt.
237 Tibiscus reka Tami.
Agria Eger, grad u Maarskoj, arhaini nazivi su mu i Jegar, odnosno Jegra.
240 interturbatoribus tipina srednjovekovna glomazna kovanica sa sufiksom or.
Re, razume se, nije zabeleena u klasinom latinitetu, ak je i imenica interturbatio
hapax legomenon i pojavljuje se samo jednom, kod Livija (23, 8, 7).
241 hereseos re je, naravno, preuzeta iz grkog jezika, pa je, kako upravo imamo
prilike da vidimo, zadrala i svoju originalnu promenu po padeima. U grkom jeziku
haresis je imala sasvim neutralno znaenje izbor, da bi u hrianskom kontekstu
318
poela da znai krivoverje, otpadnitvo, versko uenje u suprotnosti sa kanonskim
dogmama i zvaninim poretkom crkve.
250 inqietabat veoma redak glagol, javlja se iskljuivo u poklasinom latinitetu.
252 quare ponovo nekada upitno quare u funkciji uzronog veznika.

II knjiga

1 Cesaris pod titulom Caesar (Caesar Augustus) i Imperator u Bonfinijevom tekstu
podrazumeva se rimsko-nemaki car.
3 orthodoxam fidem radi se o pozajmljenici iz grkog jezika karakteristnoj za
hrianski latinitet. Evo kako je pojanjava Du Cange: Sana doctrina, seu recta de fide
sententia, cui opponitur Cacodoxia, prava sententia. Iz nareene imenice izveden je i
pridev orthodoxus, 3 koji ovde vidimo.
7 si, quanti momenti sit id, quo de hodierno die agitur, recte pensitaveritis ovde
imamo protazu potencijalnog hipotetikog perioda sa glagolom miljenja u konjunktivu
perfekta na koju se vezuje zavisno-upitna reenica. Najpre je oigledno da u njoj izostaje
slaganje vremena po pravilima klasinog latiniteta: oekivali bismo esset umesto sit.
Potom se i na pomenutu zavisno-upitnu reenicu nadovezuje jo jedna, zavisno-odnosna
reenica u kojoj pak izostaje attractio modi: trebalo bi da stoji konjunktiv imperfekta
ageretur, nikako indikativ agitur. Sve su to, kako je vie puta naglaavano, odlike krajnje
relaksiranog shvatanja klasine sintakse tokom srednjeg veka.
pensitaveritis tipino vulgaran oblik, kao takav uobiajen u srednjovekovnom
latinitetu. Nastao je kao intenzivnija, dinaminija verzija glagola pensare, koji je pak i
sam intenzivnija varijanta glagola pendo, 3, pependi, pensum.
11 nonnullorum ex militari consuetudine mentes incessit Bonfini ovde
jednostavno nastoji da kae da je mnoge meu vojnicima zavela husitska jeres. Predloka
konstrukcija sasvim je suvina i kao takva tipina za srednjovekovni latinitet: bilo je
dovoljno rei nonnullorum militum mentes incessit.
15 sine rubore pudibunda ostendentes pridev pudibundus, 3 u klasinom latinitetu
znai srameljiv, stidljiv. Ovde je savreno jasno da se radi o supstantiviziranom obliku
319
nareenog prideva, te da on ovde oznaava genitalije (Bonfini govori o adamitima). Du
Cange ga u tom znaenju uopte ne navodi.
18 assertores imenica assertor koju Bonfini veoma esto upotebljava u smislu
branitelja, zatitnika (slobode, naroda, hrianske vere i sl) u tom se znaenju
pojavljuje tek u poklasinom periodu.
19 exuperant arhaini oblik glagola exsuperare.
24 queso arhaini oblik glagola quaerere, posebno karakteristian za jezik Plautovih
komedija.
25 pars maxima vestri tipino srednjovekovno nerazlikovanje vestri i vestrum: po
pravilima klasinog latiniteta, oblik vestrum koristio se obavezno u partitivnom genitivu,
to je ba ovde sluaj. Ispravno je, dakle, pars maxima vestrum.
31 exauctorationem pogledati napomene 53 i 57 iz I knjige.
33 vicarius ordo re je promenila prvobitno klasino znaenje i ima sasvim
posebno, naravno, u hrianskom latinitetu: vicarii, ecclesiis pastore viduatis constituti
interdum vicini episcopi a summo pontifice.
34 infectores od sasvim neutralnog znaenja, ova re je u hrianskom latinitetu dobila
pejorativno, ba kao i particip infectus, koji, supstantiviziran, u srednjem veku znai
zaraen leprom ili kugom.
36 praeter opinionem vrlo esta fraza u Bonfinija. U klasinom latinitetu bilo je
uobiajenije rei: contra opinionem omnium.
38 per tot annos sasvim suvina upotreba predloga per uz akuzativ vremenskog
trajanja, ponovo tipina za srednjovekovni latinitet.
54 nostra in vado res est izraz mi smo na sigurnom, posebno efektno i lepo izabran
nakon prethodnog izlaganja o Mehmedovoj nezavidnoj poziciji koju Bonfini slika
mukama pomoraca pred opasnostima Scile i Haribde. Pomen rei pliak (vadus) u
nareenoj frazi tvori uistinu impresivnu antitezu.
60 ivere = ierunt, iverunt
63 Othomanica pridev otomanski.
66 si fecerit, dignitate regia statim excideret ovde imamo potencijalni hipotetiki
period unutar indirektnog govora, pri emu je verbum dicendi u indikativu prezenta. U
protazi je sasvim umesno upotrebljen konjunktiv perfekta, ali je on, po pravilima
320
klasinog latiniteta, trebalo da stoji i u apodozi umesto konjunktiva imperfekta (dakle,
exciderit).
68 Nicolao Bamffii Nikola Banfi.
72 anathemate multat radi se, naravno, o pozajmljenici iz grkog, svojstvenoj
hrianskom latinitetu. Du Cangee: Anathema, propria notione, apud Scriptores
Ecclesiasticos signiflcare inflictam ab Episcopo vel Concilio excommunicationem, non
tamen quamvis akoinonesian, sed eam, quae cum execratione et maledicto decernitur.
Nam non omnes qui a fidelium communione, et ab Ecclesise ingressu abstinere propter
delictum jubentur, uti sunt, quos Poenitentes vocant, anathemate damnari dicuntur, sed
ii, qui omni praeterea precum consortio ac publica mentione, convictu, colloquio,
salutatione fldelium privantur.
73 bellum initum fuisse novimus uobiajena srednjovekovna zabuna pri graenju
infinitiva pasivnog perfekta. Naime, ispravan oblik initum esse doivljavan je neretko
kao infinitiv prezenta, te je zato umesto esse pored participa dodavano fuisse, to je
potpuno pogrean i u klasinom latinskom nepostojei oblik.
76 Lavam dananji grad La Taja.
85 obaudit u postklasinom latinskom glagol obaudire pojavljuje se umesto oboedire i
ide uz dativ. Ovde, a imaemo prilike da se sa nareenim glagolom susretnemo vie puta
u Bonfinijevom tekstu, re je o sasvim drugom glagolu, retkom ak i za srednjovekovni
latinitet. On znai ne sluati, nerado sluati, jedva sluati uz neslaganje i slino. Du
Cange: obaudire non audire; obauditio ingrata auditio, seu ingratus sermo.
86 Trebychum ime grada u Moravskoj, Trebi.
87 Emericus Scepusiensis Emerik Sepeki.
Cyupor Nicolaus Nikola upor.
Stephanus Bathor Stefan Batori.
Maior Blasius kapetan Bla.
Paulus Chinis Pavle Kinii.
Lupus despotes despot Vuk Grgurevi.
97 a solo incendio expugnatum predlog je sasvim suvian, dakle, ponovo tipine
odlike srednjovekovnog latinskog jezika.
321
98 ante sacram Pentecostes diem hrianski praznik Duhovi. Zanimljivo, ovde po prvi
put u tekstu susreemo imenicu dies u enskom rodu.
101 Brunam grad Brno.
Spilbergum pilberk, zamak u junoj Moravskoj izgraen u XIII veku i smeten
odmah iznad istorijskog centra Brna.
102 ... rogat, an impietatis heretice, an Romane fidei partes sequi velint u
klasinom latinskom za ovakvo disjunktivno pitanje pre su se oekivale upitne partikule
utrum ... an, no ovde susreemo tipian srednjovekovni relaksirani odnos prema njihovoj
upotrebi. Samo an koristilo se pak pri izricanju samo jednog dela rastavnog pitanja, pri
emu se drugi podrazumevao iz konteksta.
118 corporis Christi sollemnia katoliki praznik Tjelovo, slavljen u prvi etvrtak
nakon praznika Svete trojice (deveti etvrtak nakon Uskrsa). Prvi put javlja se u XIII
veku, a kao opti katoliki praznik ustaljuje se tokom XIV veka.
120 siccine nepravilan oblik od sicine koje se javlja u upitno-uzvinim reenicama.
Zanimljivo je da je nareeni oblik zabeleen svega jednom kod Cicerona, dva puta kod
Livija, dok se kod Cezara i Salustija uopte ne javlja i pre je karakteristian za Plauta, te
predstavnike rimske komedije tzv. palijate.
126 histriones re je u klasinom latinskom oznaavala glumca. O nareenom terminu
pie Livije u Istoriji Rima (VII, 2, 6), navodei da se radi o rei etrurskog porekla koja je
najpre oznaavala zabavljae koji su svoje pokrete prilagoavali pratnji muzike, da bi
vremenom poela da se odnosi na glumce koji su, ponovo u pratnji muzike, recitovali
satirine stihove u metru i svoje pokrete prilagoavali tekstu i situaciiji. Premda u
srednjovekovnom latinitetu ova re oznaava podvodaa (Du Cange: histriones
praepositi meretricum, iidem forte qui lenones), vie je nego oigledno da bi kod
Bonfinija najumesnije bilo prevesti je sa dvorska luda (histriones regii, qui iocis eorum
seria solverent).
127 satrapas re persijskog porekla koja je znaila namesnik i u klasinom latinitetu
se pre pojavljivala kao imenica III delinacije satrapes, -is, m. (oblik satrapa, - ae, m.
javlja se kod rimskog istoriara iz I veka nove ere, Kvinta Kurcija Rufa, ije je delo
Historiae Alexandri Magni bilo posebno popularno u poznnom srednjem veku). U
srednjem veku javlja se pak upravo iskljuivo u onoj formi koju ovde koristi Bonfiini i
322
oznaava biilo kojeg od pratilaca, dvorjana i sl. (Du Cange: satrapa pro quovis ministro
seu satellite).
Isdengo lino ime, Zdenko.
136 tale facinus ... excessurum esse scito razume se, ovde je trebalo da stoji pasivni
infinitiv futura excessum iri, no aktivni se oblik, verovatno po analogiji sa pasivnim
infinitivom perfekta, pogreno neretko doivljavao kao pasivni.
139 Olomutium Olomuc, negdanji glavni grad Moravske.
139 in faciendo ... itinere klasini latinski ovde bi preferirao ablativ gerunda bez
ikakvog predloga, koji bi se na srpski jezik prevodio glagolskim prilogom sadanjim
(putujui). Za srednjovekovni latinski, ba kako je ovde sluaj, karakteristina je upotreba
predloga i tamo gde nisu neophodni.
140 inter se mutuo congratulantur pleonastina formulacija tipina za
srednjovekovni latinitet.
141 citra u poklasinom latinitetu est predlog uz akuzativ umesto sine sa ablativom.
143 Maiorem Blasium in Spilbergensi obsidione prefecisset glagol praeficio, 3 iao
je, po pravilima klasinog latiniteta, uz dativ (postaviti nekoga akuzativ na elo
neemu dativ). Ovde pak vidimo upotrebu predloga in sa ablativom namesto
negdanjeg dativa, to je ponovo karakteristika srednjovekovnog latinskog.
144 appararunt - kontrahovani oblik III lica mnoine indikativa aktivnog perfekta
apparaverunt.
148 divi Michaelis sollemnia praznik Svetog arhanela Mihaila koji se po katolikoj
tradiciji proslavlja 29. septembra.
hibernasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva pluskvamperfekta
hibernavisset.
curasset isto od curavisset.
Idibus Februariis 13. februar.
nec non et ovakva kombinacija negacije sa sastavnim veznikom u klasinom latinitetu
bila je karakteristina iskljuivo za poeziju, do se u prozi nije javljala.
149 marchionatus iskljuivo srednjovekovni i kasniji termin za markiza, markgrofa
naslednu plemiku titulu koja se odnosila na velikae sa posedima u pograninim
oblastima koji su prema vladaru imali vojnu obavezu (Du Cange: marchionatus , Gall.
323
Marquisat. Charta ann. 1122. apud Miraeum torn. 1. pag. 84 : Danense Karolo
Marchionatum administranle in Flandria. Et alibi passim).
151 ad prestitutum diem ponovna, tipino srednjovekovna pojava po kojoj se namesto
ablativa vremena bez predloga javlja akuzativ sa predlogom ad. Na sve, imenica dies je,
protivno klasinim pravilima, ovde mukog roda (pogledati napomenu br. 4 uz I knjigu
Bonfinijevog teksta).
152 marchio markgrof (pogledati napomenu 149).
153 Silesiam lezija ili leska, istorijska pokrajina na tromei Poljske, eke i
Slovake.
advocarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
advocaverat.
Bratislavia Vroclav, istorijska prestnica lezije.
nimis conspicua prilog nimis ovde se pojavljuje u znaenju veoma, vrlo (osnovno
znaenje mu je previe, odve i sl), to je u klasinom latinitetu bilo karakteristino
iskljuivo za poeziju.
155 id ipsum ovde se pojavljuje umesto zamenice idem, to je tipino za
srednjovekovni latinitet.
157 recusarunt kontrahovani oblik III lica mnoine indikativa aktivnnog perfekta
recusaverunt.
161 vindicarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog pluskvamperfekta
vindicaverat.
Vezele Veseli na Moravi, grad u istorijskoj pokrajini Moravskoj.
170 Hason Cassan Uzun Hasan (1423 1478).
171 compararat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog pluskvamperfekta
compraverat.
172 Eniam Enija, grad u Trakiji.
Patrensi Patra, grad na severnom Peloponezu, prestonica Ahaje.
174 Ariminum Rimini.
175 Tergestini stanovnici grada Trsta.
178 Iaurinum er, grad u Maarskoj.
324
180 simularit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva perfekta
simulaverit.
exploratum habuit analitiki aktivni perfekat karakteristian za srednjovekovni
latinitet.
183 Iglaviam Jihlava, najstariji rudarski grad u dananjoj ekoj.
184 Cuthnam eki grad Kutna Hora.
alii ex Bohemis klasini latinitet ovde bi preferirao upotrebu partitivnog genitiva alii
Bohemorum. Srednjovekovni pak radije koristi predloke konstrukcije kako je, uostalom,
vie puta do sada bilo naglaeno.
186 quanquam dicerent veznik quamquam u zavisno-koncesivnim reenicama po
pravilima klasinog latiniteta iao je uz indikativ, ne uz konjunktiv, no, poevi od
Tacita, to pravilo se menja i postaje znaajno leernije shvaeno.
187 fuisse coniunctum umesto ispravnog infinitiva pasivnog perfekta coniunctum esse
pogreka tipina za srednjovekovni latinitet o kojoj je u vie navrata bilo rei.
Sigismundum igmund Luksemburki (1368 1437) kralj Maarske, car Svetog
rimskog carstva, markgrof Brandenburga, kralj eke.
Albertum Albert II Habsburki (1397 1439), vladar Svetog rimskog carstva, kralj
Ugarske i eke, vojvoda Austrije.
Ladislaum Ladislav V Posmre (1440 1457) vojvoda Austrije, kralj Ugarske i
eke.
fuisse potitos nepostojei oblik, ispravno bi bilo esse potitos, to je ujedno i jedini
oblik infinitiva perfekta glagola potior, 4, budui da je on deponentan.
189 ex ambitione u klasinom latinskom ovde bi stajao ablativ uzroka bez ikakvog
predloga.
190 fuisse doonatos treba esse donatos, pogledati napomenu 187.
193 subticuere iskljuivo u srednjem veku, sinonim za tacere, silere.
196 introducti fuere nepostojei, tipino srednjovekovni oblik pasivnog
pluskvamperfekta introducti erant.
locutum fuisse nepravilno za locutum esse, infinitiv perfekta deponentnog glagola
loquor, 3.
Wladislaum Vladislav II Jagelonac (1456 1516) kralj eke i Ugarske.
325
197 declaratum haberetis tipino srednjovekovni analitiki konjunktiv aktivnog
perfekta umesto oekivanog sintetikog oblika declaraveritis.
201 captata intenzivni oblik glagola capio, 3, cepi, captum, tipian za vulgarni, a
potom i srednjovekovni latinitet.
202 per tot annos pogledati napomenu 38.
fuerat surrepti srednjovekovni oblik za III lice mnoine pasivnog indikativa
pluskvamperfekta, trebalo bi da stoji erant surrepti.
207 vesania ispravnije vaesania hapax legomenon u klasinom latinitetu, pojavljuje
se samo jednom kod Horacija (Sat. 2, 3, 174). Du Cange je ne navodi.
210 quesierit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog futura II quaesiverit.
prosapia arhaizam, re se najee javlja u preklasinom latinitetu, posebno kod
Plauta.
212 propria pridev je ovde upotrebljen umesto prisvojne zamenice suus, 3, to je
karakteristino upravo za srednjovekovni latinitet i o emu je bilo rei u uvodnom
izlaganju.
214 ad imperandum tantum natum klasini latinski ovde bi preferirao upotrebu
dativa svrhe umesto tipino srednjovekovne predloke konstrukcije.
217 Cracovie Krakov, grad u Poljskoj.
220 punctim cesimque ferire fraza je gotovo doslovno preuzeta iz Vegecijevog spisa
iz V veka nove ere De re militari (Veg. I. 12: praeterea non caesim sed punctim ferire
discebant). Delo je inae u Evropi uivalo posebnu popularnost upravo u XV veku.
ductare intenzivni oblik od ducere, tipian za vulgarni, a potom i srednjovekovni
latinitet.
231 multitudo numerosa pleonazam uobiajen za vulgarni, a docnije i srednjovekovni
latinitet.
232 evangelica lege evangelicus, 3, pridev, razume se, nije postojao u klasinom
latinitetu.
232 ambulamus iako se kao specifinost srednjovekovnog latiniteta esto navodi
upotreba glagola ambulare umesto ire (svakako je bilo lake konjugirati glagol I
konjugacije nego nepravilan ire), ovde ambulare ima jo sloenije znaenje koje u
klasinom latinitetu nije imalo. Ambulare in evangelica lege najbolje bi u ovom
326
kontekstu bilo shvatiti kao strogo i dosledno pridravanje Jevanelja (kao suprotnost
jeretikim uenjima o emu je u odeljku i re).
233 amussim re se javlja iskljuivo u postklasinom i srednjovekovnom latinitetu.
234 susceptum fuisse ponovo u klasinom latinitetu nepostojei oblik za infinitiv
pasivnog perfekta susceptum esse.
236 agitant... mussitant ... dicitant sve sami intenzivni oblici glagola tipini za
vulgarni, a zatim i srednjovekovni latinitet. Ovde su, po svemu sudei, upotrebljeni kako
bi se postigla ivost pripovedanja: upravo zahvaljujui njima postie se vrlo plastian
opis komeanja i vreve na saboru koji je trebalo da donese odluku o novom kralju eke
nakon smrti ora Poebrada. italac stie utisak da je usred konice sa pelama.
cuneatim hapax legomenon u klasinom latinitetu. Nareeni prilog pojavljuje se svega
jednom kod Cezara (b. G. 7, 28, 1: hostes re nova perterriti muro turribusque deiecti in
foro ac locis patentioribus cuneatim constituerunt).
238 ingeminare pogledati napomenu broj 7 uz I knjiigu Bonfinijevog teksta.
239 ii ... illi ... pars ... multi u klasinom latinitetu ovde bi svim pravilima stajala
zamenica alius, alia, aliud (konkretno: alii ... alii ... alii ... alii), no tokom srednjeg veka
dolazi do opte zabune pri upotrebi zamenica, o emu je podrobnije bilo rei u uvodnom
izlaganju ovog poglavlja.
241 gesta fuerant ponovo tipino srednjovekovni oblik III lica mnoine indikativa
pasivnog pluskvamperfekta koji bi u klasinom latinskom glasio gesta erant.
245 Sabacz ime grada, abac.
248 ast arhaian oblik veznika at.
consitere = constiterunt.
251 in extruendo bilo je sasvim dovoljno upotrebiti ablativ gerunda bez ikakkvog
predloga u znaenju srpskog glagolskog priloga sadanjeg.
253 discursatum et vastatum fuisse karakteristian srednjovekovni oblik infinitiva
pasivnog perfekta koji je u klasinom latinitetu glasio discursatum et vastatum esse.
ex detrimentorum intolerantia ponovo predloka srednjovekovna konstrukcija na
mestu gde bi se u klasinom latinskom upotrebio ablativ uzroka bez predloga.
255 in ardua Vicegradus arce Viegradska tvrava, srednjovekovna citadela u Peti,
na desnoj obali Dunava.
327
256 Chalcidem Halkida, najvei grad na Eubeji.
257 quarto Idus Iunias 9. jun.
260 Barchinione Barselona, ovde mesto smrti Jovana Anujskog.
263 Casimirus Kazimir IV Jagelonac (1427 1492), nadvojvoda Litvanije i kralj
Poljske.
266 disquirendas glagol disquiro, 3 (ostale blike nema) je hapax legomenon za
klasini latinitet. Javlja se samo jednom, kod Horacija (Sat. 2, 2, 7). Du Canga ga i ne
navodi.
268 Feyczkeo najverovatnije Bela Stena. O toponimu e biti dodatno rei u okviru
istorijske analize.

III knjiga

6 declararint kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva perfekta
declaraverint.
9 comitatus ova re menja svoje negdanje znaenje i u srednjem veku oznaava
upaniju.
10 nepos re je u klasinom latinitetu znaila unuk, dok u srednjovekovnom, ba kako
je ovde sluaj, znai i neak, bratanac, sestri i sl.
13 conservarint kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva perfekta
conservaverit. Po pravilima klasinog latiniteta ovde ne bi trebalo da stoji konjunktiv
perfekta, ve konjunktiv imperfekta, budui da je re o zavisno-namernoj reenici
oslonjenoj na nezavisnu reenicu u istorijskom vremenu.
14 molitum fuisse jo jedan primer srednjovekovnog graenja infinitiva perfekta
(podrazumeva se da je pasivan, jer je re o deponentnom glagolu) koji bi u klasinom
latinitetu glasio molitum esse.
16 dicamnominant ovakva kovanica nije zabeleena ni u klasinom, ni u
srednjovekovnom latinitetu. Umesno bi bilo pomisliti da se radi o pogreci u zapisu, te da
tekst treba itati kao dicam nominant, pri emu se treba osloniti na renik
srednjovekovnog latiniteta za tumaenje imenice dica (koja je u klasinom pozajmljenica
328
iz grkog i oznaavala je sudsku parnicu). Du Cange: Glossar. Lat. Ital. MS.: Dica, la
carta del debito.
20 urbure re je iskljuivo srednjovekovna i vezana za podruje Ugarske, to je termin
za posebnu vrstu poreza Du Cange: urbura ius regium in fodinis aureis, argenteis etc.
apud Hungaros. Decreta Ludovici Reg. Hungar. ann. 1351.
24 scripsere = scripserunt.
25 significarunt kontrahovani oblik III lica mnoine indikativa aktivnog perfekta
significaverunt.
26 occepisse infinitiv aktivnog perfekta retkog glagola occipio, 3.
39 percrebuit glagol je u upotrebi u poklasinom i srednjovekovnom periodu.
40 Kalendis Novembribus 1. novembar.
42 ex industria u klasinom latinitetu ovde bi stajao ablative uzroka ili naina bez
ikakvog predloga. Kako je vie puta do sada naglaeno, srednjovekovni latinitet radije se
slui predlokim konstrukcijama.
43 Cassoviensem agrum Koice, grad u Slovakoj.
Nitrieque Nitra, grad u zapadnoj Slovakoj i centar istoimenog okruga.
Vacie Vac, grad u Maarskoj u Petanskoj upaniji.
45 cunctatius po pravilima klasinog latiniteta, ovaj komparativ priloga glasio bi
cunctantius, budui da je sainjen od cunctanter < cunctans. Ovaj pak komparativ
priloga kao da je sainjen od cunctate < cunctatus, 3 koji ne postoji u klasinom
latinskom, a ne belei ga ni Du Cange.
50 errarit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva perfekta erraverit.
53 comparasse = comparavisse.
54 postularitque = postulaveritque.
55 intervenere = intervenerunt.
57 increpasse = increpuisse, glagol se u klasinom latinitetu javlja iskljuivo u poeziji,
dok je za prozu veoma redak.
58 advocasse = advocavisse.
subticuerint pogledati napomenu broj 193 uz II knjigu Bonfinijevog teksta.
60 reconciliationem transegere (transegerunt) glomazna, tipino srednjovekovna
konstrukcija za jednostavno reconciliaverunt (reconciliavere).
329
61 acta fuerant ponovo nepravilni oblik III lica mnoine pasivnog indikativa
pluskvamperfekta koji bi u klasinom latinskom glasio acta erant.
66 queso pogledati napomenu broj 24 uz II knjigu Bonfinijevog teksta.
45 fide in iniuriarum omnium oblivionem po pravilima klasinog latinskog, ovde bi
uz imenicu fides stajao genitiv oblivionis, no, kako je mnogo puta naglaeno,
srednjovekovni latinitet preferirao je predloke konstrukcije i tamo gde su nekada
izostajale. Ovde, dakle, imamo predlog in sa akuzativom.
73 secuta fuerat srednjovekovni oblik III lica jednine indikativa pluskvamperfekta
(podrazumeva se da je pasivan, budui da je re o deponentnom glagolu), koji je u
klasinom latinskom glasio secuta erat.
74 remansere = remanserunt.
77 nocumentum imenica ne postoji u klasinom latinitetu, a u srednjovekovnom znai
teta (od noceo, 2). Du Cange za nju navodi sinonime damnum i detrimentum.
in faciendo itinere predlog bi u klasinom latinskom bio sasvim suvian, dovoljan je
bio ablativ gerunda u znaenju srpskog glagolskog priloga sadanjeg.
88 in sacra hebdomade ponovo sasvim suvian predlog, u klasinom latinskom stajao
bi ablativ vremena bez ikakvog predloga. Inae, re je o hrianskom prazniku Svetoj
nedelji koji se obeleavao u sedmici pre Uskkrsa.
89 facit initium tipino srdnjovekovno pribegavanje analitikim frazama tamo gde bi u
klasinom latinitetu jednostavno stajalo incipit.
90 quanquam intelligeret ponovo veznik quamquam uz konjunktiv u zavisno-
dopusnoj reenici. Pogledti napomenu 186 uz II knjigu Bonfinijevog teksta.
92 Rakos Rakoko polje, mesto pokraj Pete gde su se po tradiciji odravale tzv.
kraljevske komicije sabori na kojima se donosila odluka o izboru novog kralja Ugarske.
97 vitam ... infamasse glagol je karakteristian vie za poeziju nego za prozu i vie za
poklasini nego za klasini latinitet.
98 quinto Idus Augusti 9. avgust, datum smrti Ivana Viteza od Sredne.
100 triclinium ova imenica oznaavala je u klasino doba prostoriju za ruavanje u
okviru gospodske kue (domus). Posebno raskona domainstva imala su i po vie
ovakvih prostorija. U srednjem veku pak triclinium se odnosi na znatno prostraniju i
velelepnu salu za sveana okupljanja i bankete.
330
101 xystis pozajmljenica iz grkog jezika, otvoreni trem za etnju.
103 nimis ovde u znaenju veoma, vrlo, pogledati napomenu 153 uz II knjigu
Bonfinijevog teksta.
106 Guarini Veronensis Gvarino iz Verone (1370 1460), uveni italijanski pesnik i
humanista.
107 affirmasses kontrahovano II lice jednine aktivnog konjunktiva pluskvamperfekta
affirmavisses. Ovde, meutim, konjunktivu pluskvamperfekta po pravilima klasinog
latiniteta nikako ne bi bilo mesto. Imamo, naime, posla sa potencijalnim hipotetikim
periodom, pri emu je protaza u indikativu, te bi se u apodozi pre oekivao konjunktiv
prezenta ili perfekta, mada bi i to bila prava retkost.
108 fluctuasset kontrahovano od fluctuavisset, sasvim umesna upotreba konjunktiva
pluskvamperfekta u irealnom hipotetikom periodu.
110 reconditum habuere tipino srednjovekovni sloeni aktivni perfekat (habere +
particip pasivnog perfekta), upravo onakav kakav je danas u italijanskom passato
prossimo. U klasinom latinskom ovde bi stajalo jednostavno i elegantno recondiderunt.
111 inviseret glagol invisere daleko je frekventniji u poeziji nego u prozi.
114 Idibus Aprilis 13. aprila.
Borsium Estensem Borzo d' Este (1413 1471), vojvoda Ferare.
pomo dok u klasinom latinskom oznaava plod ili voku, u srednjovekovnom
latinskom ovo je re za orb, ar koji je kao simbol moi u ruci drao kralj. Du Cange:
globus cruciger.
115 Senensis koji se odnosi na grad Sijenu.
Australem Neapolim ovde je naglaeno Australem da ne bi dolazilo do zabune i
meanja sa Napuljom, a u ostatku teksta javlja se toponim Neapolis. U pitanju je Beko
Novo Mesto, ili Viner Nojtat.
116 sexto Kalendas Augusti 26. jula, datum smrti pape Pavla II.
Sistus Sixtus, Franesko dela Rovere, rimski papa Sikst IV od 1471. do 1484. godine.
118 Carnos Kranjska, istorijska pokrajina dobrim delom na prostoru dananje
Slovenije.
119 coronarant kontrahovano III lice mnoine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
coronaverant.
331
127 iactitant intenzivni oblik glagola iactare, koji je i sam nastao intenziviranjem od
iacio, 3. Glagol je hapax legomenon za itav klasini latinitet, pojavljuje se, dakle, samo
jednom kod Livija (7, 2, 11).
132 dux Laurentius Lovro Iloki (1459 1524), sin Nikole Ilokog.
133 fraterculorum deminutiv od frater, ovde efektno upotebljen da iskae
beznaajnost pripadanja Franjevakom redu u odnosu na visoke dravne funkcije kojih se
linost o kojoj je re domogla nakon skromne prolosti.
136 recipeet = reciperet.
140 in sequenti die predlog je, naravno, posve suvian, klasini latinitet ovde bi
preferirao ablativus temporis bez predloga.
141 ad quintum lapidem na oko 8 km.
142 in portu navigare izraz, biti bezbedan, biti svoj na svom, biti na sigurnom terenu.
145 preludiis re u klasinom latinitetu ne postoji, a isto tako je ne navodi ni Du
Cange. Iz konteksta je ipak savreno jasno da se ona javlja kao sinonim za praelusio <
praeludo, 3 koja je i sama hapax legomenon (Plin. ep. 6, 13, 6). Zanimljivo je svakako
znati da u italijanskom postoji re preludio, te ju je Bonfini verovatno odatle i preveo u
latinski.
147 indicto die pogledati napomenu broj 4 uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
aeneatores re ne postoji u klasinom, niti je u ovom obliku zabeleena u
srednjevekovnom latinitetu. Postoji oblik aenitor koji oznaava trubaa i ovde je iz
konteksta savreno jasno da je upravo o toj imenici i re. Aeneatores su u vojsci bili
zadueni da duvanjem u rog, odnosno u metalnu trubu (otud i naziv od koji potie od
prideva aeneus, 3 bronzan, tvrd, gvozden, a potom i metalan uopte) oznae poetak
bitke.
spurcidove pridev spurcidicus, 3 je hapax legomenon za itav klasini latinitet,
pojavljuje se samo jednom, kod Plauta i ima veoma intenzivno znaenje gnusan,
ogavan govor, gadan nain govora dok se konkretno spurcidus, 3 ne pojavljuje uopte
(postoji samo pridev spurcus, 3). Za spurcidicus je oigledno da je sazdan od prideva
spurcus i glagola dicere. U srednjovekovnom latinitetu nareeni pridev se deformie u
spurcidus, 3, ali se uva seanje na njegovu etimologiju (bez obzira to se ona u ovom
iskvarenom obliku vie ne nazire), te se on uvek vezuje za govor. Evo primera koji
332
navodi Du Cange: Vita S. Gerardeschae tom. 7. Maii pag. 175 : Et cum ei Spurcida verba
diceret, etc. Iz Bonfinijevog teksta postaje pak jasno da je pridev korien i u prostom
znaenju ruan, bez ikakviih ogranienja u kontekstu: pisac ga koristi da opie loe
atmosferske prilike kao antonim pridevu serenus, 3 sereno spurcidove tempore.
152 neque non videt dosta neuobiajena upotreba dvostruke negacije, klasini latinski
ovde bi preferirao jednostavno videt quoque.
153 obaudit pogledati napomenu 85 uz II knjigu Bonfinijevog teksta.
156 ante amicarum conspectum krajnje neuobiajena i tipino srednjovekovna
leerna upotreba predloga. U klasinom latinitetu ovde bi, bez sumnje, bio upotebljen
predlog in sa ablativom ili akuzativom.
159 spes potiunde victoriae ovde je, sasvim umesno, dolo do stilske intervencije
zamene gerunda gerundivom, ali bi nareeni gerundiv u klasinom latinskom glasio
potiendae (sainjen je od deponentnog glagola potior, 4, potitus sum).
162 vexillationum imenica vexillatio u klasinom latinitetu je hapax legomenon, javlja
se samo jednom, kod Svetonija (Suet. Galb. 20) i sinonim je za vexilarii. U
srednjovekovnom latinitetu ona je pak veoma esta i oznaava odred lake konjice,
barjaktara ili husara.
165 ad defensandum regnum defensare je intenzivirana verzija glagola defendere,
tipina za vulgarni, a potom i srednjovekovni latinitet. Uopte uzev, nastojalo se da se
glagoli III konjugacije pojednostave i po mogunosti prevedu u I konjugaciju koja je
ujedno bila i najjednostavnija za promenu. Intenziviranje glagola bio je jedan od
najfrekventnijih i najlakih naina za to.
169 negarit kontrahovana verzija III lica jednine aktivnog konjunktivva perfekta
negaverit (on je ovde sasvim umesno upotrebljen kao nezavisni potencijalni konjunktiv).
174 ad prestitutum diem pogledati napomenu broj 4 uz I knjigu Bonfinijevog spisa na
temu roda imenice dies. Takoe je predlog vie nego suvian (u klasinom latinskom
stajao bi ablativus temporis bez ikakvog predloga), ali, kako je mnogo puta naglaavano,
Bonfini ovu naviku usvaja iz srednjovekovnog latiniteta.
quamvis data fide kako je to dobro poznato, veznik quamvis u klasinom latinskom
povlaio je za sobom zavisno-koncesivnu reenicu u konjunktivu. Takoe je vie nego
poznato da se zavisno-koncesivna reenica mogla izraziti i konstrukcijom ablativa
333
apsolutnog. Ovde pak imamo sasvim suvinu upotrebu i veznika (za kojim, kako vidimo,
ne sledi konjunktiv) i konstrukcije ablativa apsolutnog, to su sve tipine zabune
srednjovekovnog latiniteta. Bilo je, dakle, dovoljno staviti ablativ apsolutni meu zareze,
ili se opredeliti za dopusni veznik sa glagolom dare u konjunktivu.
177 quamvis dicta exaudire non possunt ve smo imali primer upotrebe veznika
quamquam sa konjunktivom u zavisno-dopusnoj reenici, premda je pravilo klasinog
latinskog nalagalo da on ide uz indikativ. Sada pak nailazimo na veznik quamvis uz
indikativ umesto uz konjunktiv koji bi se ovde oekivao. Radi se o tipino
srednjovekovnoj relaksiranoj upotrebi latinske sintakse o kojoj je i na drugim slikovitim
primerima do sada bilo rei.
178 sese mutuo consalutarunt pleonastian izraz tipian za srednjovekovni latinitet.
Bilo je dovoljno napisati mutuo consalutantur, bez povratne zamenice za III lice jednine i
mnoine, koja je ovde, iako sasvim suvina, jo i dodatno naglaena oblikom sese.
180 agitasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta agitavisset.
vexassem kontrahovani oblik I lica jednine aktivnog konjunktiva pluskvamperfekta
vexavissem.
181 haud inscius immortalibus tui patris beneficiis u klasinom latinskom pridev
inscius, 3 iao bi uz objektni genitiv. Kako ovde imamo prilike da uoimo, Bonfini ga
koristi uz ablativ.
182 providencie u klasinom latinskom ovde bi, razume se, stajalo providentiae. Oblik
sa c i bez diftonga tipino je naslee srednjovekovnog latiniteta i posledica je naina na
koji se ova imenica itala po pravilima poznijeg, tradicionalnog izgovora.
183 Si Cesaris et Alexandri fortunam recensueris ex intemperantia regnandi
cupiditate intempestivum sibi fatum invenere ovde imamo protazu realnog
hipotetikog perioda u futuru egzaktnom, kako i dolikuje pravilima klasinog latiniteta,
ali je apodoza nedovrena i krnja: sasvim je izostao glavni glagol (pefekat invenere deluje
sasvim neumesno), pri emu bi bilo optimalno da iza nepostojeeg glavnog glagola
zapravo usledi akuzativ sa infinitivom, te da imamo zamenicu u akuzativu mnoine koja
bi se odnosila na Aleksandra i Cezara, a potom infinitiv aktivnog perfekta invenisse.
334
186 in privatis Laribus izraz: biti roen u obinom domu, aludira se na injenicu da
Matija nije bio roen u legalnom braku, ve u konkubinatu.
194 tolerasti kontrahovano II lice jednine aktivnog indikativa perfekta toleravisti.
facessere intenzivni oblik glagola facio, 3. U klasinom latinitetu ovaj glagol znaio je
vriti, izvriti. Premda se u zvaninom reniku srednjovekovnog latinskog on ne pominje
posebno kao glagol koji je promenio znaenje, vie je nego oigledno da ga Bonfini
koristi u znaenju osujetiti, pokvariti i slino.
203 nosti kontrahovana verzija II lica jednine gramatikog perfekta defektnog glagola
novi, novisse (novisti) sa znaenjem prezenta.
213 fuerim emensus deformisani, srednjovekovni nain graenja konjunktiva perfekta
deponentnog glagola emetior, 4. U klasinom latinskom ovaj oblik glasio bi emensus sim.
223 perreverenter ovakav, pojaan oblik priloga reverenter ne postoji u klasinom
latinskom, ali je tipian za srednji vek.
236 tetrarche grecizam, oznaava vladara etvrtine kraljevstva ili carstva, ali i
poglavara ili kneza uopte. U srednjem veku odnosi se i na komandanta etiri vojna
odreda. Du Cange: Qui quartam partem regni tenet, Lucae cap. 3. et alibi. Item, qui
quatuor cohortibus praeest.
238 letiticia viestruko iskvareno, tipino srednjovekovno zapisivanje klasine imenice
laetitia: osim to nema diftonga, a o emu neemo podrobnije govoriti jer smo ve
naglasili da ih Bonfini uopte ne upotrebljava, najpre vidimo zapisivanje ove imenice sa
cia, to je, naravno, posledica njenog izgovora po pravilima poznijeg itanja, ali i dirljivu
potrebu da se sauva zapisivanje sloga ti, te tako dobijamo suvinu, hiperkorektnu
reduplikaciju, iza koje ipak sledi i ci kao uobiajena posledica tradicionalnog izgovora.
246 architriclinus hibrid nastao spajanjem grkog glagola arhein i latinske imenice
triclinium. Zabeleena je u Vulgati (Vulg. Joan. 2, 8; 2, 9), a potom se koristi kroz itav
srednji vek.
248 laudatum fuisse ponovo tipian srednjovekovni nain graenja infinitiva
pasivnog perfekta, ispravno bi, naravno, bilo laudatum esse.
249 convivo loe zapisano, imenica convivum ne postoji, trebalo je da pie convivio (od
conviviim, -ii, n).
335
250 magnam iacturam factum fuisse dicunt nepravilno na vie nivoa: najpre se
imenica iactura u okviru akuzativa sa infinitivom ne slae sa participom perfekta u rodu,
a potom je tu i tipina srednjovekovna pogreka pri graenju infinitiva pasivnog perfekta.
Ispravno bi bilo: magnam iacturam factam esse dicunt.
251 Barriensis koji pripada / odnosi se na italijanski grad Bari.
253 Trincinio Trenin, grad u Slovakoj.
255 Helionora Aragonia Eleonora Aragonska (1450 1493), ker napuljskog kralja
Ferdinanda. Udajom za Erkola dEstea postala je prva vojvotkinja od Ferare.
258 infantulo ovaj deminutiv karakteristian je za vulgarni i poklasini latinitet. Nastao
je dodavanjem karakteristinog sufiksa na supstantivizirani pridev III deklinacije sa
jednim zavretkom infans. Takva pojava, osim to je sluila postizanju ivahnijeg izraza,
bila je i posledica potrebe za pojednostavljivanjem rado su se od imenica
komplikovane III deklinacije gradile nove koje bi se potom menjale po I ili II
deklinaciji.
262 Nagmihal Meznagymihly, selo u severoistonoj Maarskoj. Ime ovog sela
zapisivalo se na razliite naine: Nagmihal, Nagy Mighali, Nagymyha.
Homonnam Humenje, grad u istonom delu Slovake.
263 Iasich ovako Bonfini pokuava da u latinski prenese prezime Jaki. Ovde
konkretno govori o Dmitru Jakiu.
269 ad postremum predloka, za srednji vek tipina konstrukcija na mestu gde bi u
klasinom latinskom stajao jednostavan i elegantan prilog postremo.
275 incursarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
incursaverunt.
Christianus Kristijan I (1426 1481), kralj Danske, Norveke i vedske.
276 Scodram ime grada, Skadar.
277 Nassiam Nojs, grad u Nemakoj, smeten na obali Rajne nasuprot Diseldorfu.
Rheni reka Rajna.
278 Petrus Mocenicus Pjetro Moenigo (1406 1476) bio je mletaki dud u periodu
od 1474. do 1476. godine.
278 iubileus re hebrejskog porekla (jbl), Isidor Seviljski pojanjava je kao posebnu
sveanu objavu kod Jevreja kojom su, na svakih 50 godina, robovi dobijali slobodu,
336
negdanjim vlasnicima bivali vraeni konfiskovani posedi, opratali se dugovi i bile
potvrivane ve postojee povlastice i slobode: inquit Isidorus lib. 5. cap. 37.
interpretatur remissionis munus. Est enim Hebraicus et sermo et numerus, qui septenis
annorum hebdomadibus, id est, 49. annis texitur, in quo clangebatur tubis, et ad omnes
revertebatur antique possessio, debita absolvebantur, confirmabantur libertates.
Anonimni pisac pak obrazlae da je u hrianskom svetu ovaj termin korien za obiaj
davanja punog oprosta svim vernicima koji tog dana posete crkvu Svetih apostola Petra i
Pavla u Rimu. Takoe navodi da je ova sveanost nastupala jednom u 100 godina, te da
ju je ustanovio papa Bonifacije VIII: Anno 1300. Papa Bonifacius concessit plenam
indulgentiam peccatorum visitantibus limina Apostolorum Petri et Pauli Romae, et
facientibus ibi quindenam infra annum ipsius : statuitque eandem in posterum in omni
anno centenario, visitantibus sacra limina sic haberi. Inscriptio ad aedis Cathedralis
Senensis fores:
Annus centenus Romae semper est Jubilaeus ;
Crimina laxantur, cui paenitet ista donantur ;
Haec decrevit Bonifacius, et roboravit.
279 Sciabazii jo jedan nain na koji Bonfini zapisuje toponim abac.
Savatium isto, ovde autor iznosi miljenje da bi nareeni grad zapravo trebalo
imenovati kao Savac, budui da je, kako kae, naziv dobio po reci Savi.
283 versatum fuisse ponovo nepravilan nain graenja infinitiva perfekta
(podrazumeva se pasivnog, budui da je re o deponentnom glagolu) karakteristian za
srednjovekovni latinitet. Ispravno bi bilo versatum esse.
291 se relaxant pojava tipina za srednji vek: umesto upotrebe pasiva u medijalnom
znaenju, srednjovekovni latinski jezik esto posee za aktivnim oblikom glagola uz
upotrebu povratne zamenice. Tako je, uostalom, i nastao niz refleksivnih glagola u
dananjim romanskim jezicima.
293 ad secundum lapidem na oko 3 km.
296 fuisse captam opet nepravilni, srednjovekovni infinitiv pasivnog perfekta, oblik bi
trebalo da glasi esse captam.
337
300 quamvis adauxerat upotreba indikativa (ovde konkretno pluskvamperfekta) u
okviru zavisno-koncesivne reenice uz veznik quamvis. U klasinom latinitetu ovde bi
stajao konjunktiv.
302 perhorrebant ovaj glagol upotrebljavan je iskljuivo u postklasinom periodu.
303 Vites trapezan a militari mensa nominavit Viteka trpeza, ime jednog od
privremenih katela koje je Matija podigao zarad osvajanja Smedereva. I sam daje
objanjenje po emu je nareeni katel dobio ime.
fuisset actum nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog
pluskvamperfekta. U klasinom latinskom oblik bi glasio esset actum.
304 Istro manje pravilan oblik od Hister, - tri, m. Re je o nazivu donjeg toka reke
Dunav, dok se njen gornji tok oznaava sa Danubius.
305 Capham Kafa ili Feodosija, luka na Crnom moru u dananjoj Ukrajini.
Taurica poluostrvo Krim.
Genuensuium stanovnici grada enove.
occuparunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnnog indikativa perfekta
occupaverunt.
306 Tridenti Trento, grad u severnoj Italiji.
307 divinitus ovaj prilog, veoma redak za klasini latinitet (koristi ga Lukrecije u
spevu De rerum natura, a potom i Vergilije, po ugledu na svog prethodnika) pojavljuje se
veoma esto u Bonfinijevom tekstu. Renik srednjovekovnog latiniteta ne navodi ga
posebno, ali navodi prilog divine koji se oevidno koristio daleko ee.

IV knjiga

1 actum fuerit ponovo nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog
konjunktiva perfekta. U klasinom latinskom oblik bi glasio actum sit.
2 appropinquarat kontarhovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta appropinquaverat.
3 translata fuerat nepravilni, srednjovekovni nain graenja pasivnog indikativa
pluskvamperfekta. Oblik treba da glasi translata erat.
338
4 celebrandarum nuptiarum alterum ponovo stilska intervencija zamene gerunda
gerundivom na mestu gde se ona, a zarad izbegavanja kakofonije, u klasinom latinitetu
ne bi izvrila. Oblik bi glasio celebrandi nuptias alterum.
ostentare intenzivirani oblik glagola ostendo, 3. Ovakvi oblici, osim efekta ivosti,
postiu i pojednostavljivanje promene glagola njegovim prebacivanjem iz III u I
konjugaciju. Tipini su za vulgarni, a potom i srednjovekovni latinitet.
5 adoriretur ovde nip o kojoj logici ne moe stajati konjunktiv imperfekta. On se javlja
u okviru zavisno-upitne reenice oslonjene na nezavisni deo reenice u kojoj imamo
glavno, ne istorijsko vreme. Klasini latinski upotrebio bi ovde konjunktiv prezenta (sa
znaenjem budunosti), ili perifrastinu pasivnu konjugaciju sa glagolom esse u
konjunktivu prezenta.
8 invitarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
invitaverat.
pararat isto od paraverat.
10 Idibus Februarii 13. februara.
11 Augustis Idibus 15. avgusta.
13 quando veznik quando ovde se javlja u uzronom smislu i upotrebljen je uz
konjunktiv imperfekta (a ne indikativa, to je daleko ei sluaj) jer nareena zavisno-
uzrono reenica stoji u zavisnom poloaju u odnosu na zavisno-zahtevnu reenicu koja
je takoe u konjunktivu.
17 nulla ex parte formidandos tipino srednjovekovna predloka konstrukcija na
mestu gde bi bilo vie nego dovoljno napisati nihil formidandos i tako postii identino
znaenje.
26 pre gaudium lacrimarum profluvium emitterent predlog prae, izmeu ostalog,
koristio se u klasinom latinskom da ukae na kakav uzrok koji spreava vrenje neke
radnje prae lacrimis loqui non possum ili vix prae strepitu lex audita est. Ova nijansa u
znaenju kod Bonfinija sasvim izostaje, a predlog prae upotrebljen je da ukae iskljuivo
na uzrok. Klasini latinski bi ovde, dakle, radije upotrebio jednostavno propter ili ob sa
akuzativom.
27 Pozazin Poeena, selo i utvrenje kod Golupca.
36 cencesserant radi se o oiglednoj slovnoj greci, treba da stoji concesserant.
339
Sypontum Siponto, negdanja antika luka na jugu Italije. Nakon zemljotresa u XIII
veku grad je bio naputen.
Forum Iulium Furlanija ili Julijska krajina, oblast na severoistoku Italije.
39 explicuerit ovo je oblik konjunktiva perfekta koji se u klasinom latinskom
upotrebljava vie u poeziji nego u prozi. Za prozu je frekentniji oblik explicaverit.
41 prochyton latinizovana verzija grke rei prohytes, m. Nije je bilo mogue u ovom
obliku nai u reniku klasinog latiniteta, ali ni srednjovekovnog latinskog. Znai vr,
krag, bokal i sl.
emissorie fistule pridev emissorius, 3 ne postoji u klasinom latinitetu, a nije
zabeleen ni u reniku srednjovekovnog latinskog jezika. Ipak, iz konteksta lako
dolazimo do zakljuka da je re o grlu, odnosno vratu bokala kroz koji je pri sipanju
prolazila tenost.
43 excultam inventutem imenica inventus, - tutis, f. ne postoji u klasinom latinitetu, a
nije zabeleena ni u reniku srednjovekovnog latinskog. Iz konteksta zakljuujemo da
oznaava neije manire, dranje i slino.
46 obnavigasset glagol navigare sa ovakvim prefiksom nije zabeleen u klasinom
latinitetu, a u reniku srednjovekovnog nije posebno naveden. Iz konteksta je savreno
jasno da znai isploviti nekome u susret.
47 significassent kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta significavissent.
48 ut Mathiam ab ineunte Sinderovie obsidione revocaret particip prezenta ineunte
ovde je potpuno neumesno i nepravilno iskorien umesto ablativa gerunda, a sve kako bi
se zapravo izbeglo dodatno udubljivanje u sintaksu. U klasinom latinskom ovde bismo
mogli imati jo jednu zavisnu reenicu, oslonjenu na glagol spreavanja koji je ve u
konjunktivu. Po pravilima slaganja vremena, ona bi bila u konjunktivu imperfekta i
poinjala bi veznikom ne: ut Mathiam revocaret ne iniret Sinderovie obsidionem.
50 deseviunt glagol saevire sa ovim prefiksom u klasinom latinskom ee se
upotrebljavao u poeziji nego u prozi.
52 contabefacta glagol contabefacio, 3 je hapax legomenon u klasinom latinitetu,
javlja se samo jednom kod Plauta (Plaut. Ps, 1, 1, 19).
340
54 superassent kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta superavissent.
55 in Albam Regalem kako je to dobro poznato, u klasinom latinskom se uz imena
gradova u ovom kontekstu nikada nisu koristili predlozi. Bilo je dovoljno upotrebiti samo
imenicu Alba Regalis u akuzativu. U srednjovekovnom latinitetu upotreba predloga uz
imena gradova vrlo je rasprostranjena pojava. Bonfini katkad potuje pravila klasinog
latinskog, a katkad je vrlo leeran.
56 ad octavum lapidem na oko 13 km.
57 spectatum fuisse ponovo nepravilno, tipino srednjovekovno graenje pasivnog
infinitiva perfekta. Ispravno je, naravno, spectatum esse.
59 Idibus Decembris 13. decembra.
61 completum fuisse isto kao u napomeni broj 57. Ispravno bi bilo completum esse.
absque ipsa predlog absque uz ablativ bio je u klasinom latinitetu uobiajen
iskljuivo za svakodnevni govor i kao takav karakteristian za sermo vulgaris, dok se u
pisanom jeziku izbegavao. Sasvim oekivano, u srednjem veku koristio se u pisanom
jeziku ravnopravno sa predlogom sine.
66 molitum fuisse opet kao u napomenama 57 i 61, ispravan oblik je molitum esse.
68 quando pogledati napomenu broj 13 uz ovu istu knjigu Bonfinijevog teksta.
69 coniectant intenzivni oblik od conicio, 3, glagla III konjugacije sa fantomskim i.
Kako je vie puta naglaavano, intenzivirani, ivopisni oblici glagola bili su tipini za
sermo vulgaris, a potom i za srednjovekovni latinitet. Osim ivopisnosti, interpolacijom
karakteristinog infiksa postizalo se i prevoenje glagola iz III u I konjugaciju, to je u
velikoj meri olakavalo njegovu promenu.
anhelarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
anhelaverat.
abnegarat isto za abnegaverat.
adolescentuli deminutiv namesto supstantiviziranog participa adolescens, -entis. Kako
je u vie navrata napominjano, deminutivi su kao pitoresknija forma imenica i prideva
bili tipina odlika vulgarnog, a potom i srednjovekovnog latiniteta. Osim toga, bilo je
daleko lake baratati imenicama i menjati ih kroz padee nakon to bi one, dodavanjem
karakteristinih sufiksa, bivale prevoene iz III u I ili II deklinaciju.
341
70 commemorare orare monere istorijski infinitivi.
73 incursasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta incursavisse.
75 presto affuisse pogledati napomenu broj 149 uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
fuisse deserturum nepostojei iblik u klasinom latinitetu. Re je o aktivnom infinitivu
futura u okviru konstrukcije akuzativa sa infinitivom koji bi trebalo da glasi esse
deserturum.
77 revocasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta revocavisse.
superasse isto za superavisse.
78 infestarit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva perfekta
infestaverit.
vastarit isto za vastaverit.
80 exortum fuisse tipino srednjovekovan oblik infinitiva perfekta (bespredmetno je
naglaavati da je pasivan, budui da je re o deponentnom glagolu). Oblik bi trebalo da
glasi exortum esse.
82 supputarunt ova sloenica glagola puto, 1 u klasinom latinitetu koristila se
izuzetno retko i to iskljuivo u poeziji. Ovde je navedena u kontrahovanom obliku III lica
mnoine aktivnog perfekta supputaverunt.
83 recusasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta recusavisse.
tolerasse isto za toleravisse.
desponsasse isto za desponsavisse. Sasvim oekivano, izabran je glagol desponso, 1,
nastao od neto komplikovanijeg despondeo, 2, iji bi infinitive aktivnog perfekta glasio
despondisse (postoji i njegova verzija sa reduplikacijom despopondisse
karakteristina za jezik Plautovih komedija). O tendenciji srednjovekovnog latiniteta da
radije bira jednostavnije forme glagola, posebno glagole prevedene uz pomo infiksa u I
konjugaciju, ve je vie puta bilo rei.
84 ad veteres inimicitias predloka konstrukcija ad sa akuzativom neretko je u
srednjovekovnom latinitetu preuzimala funkciju dativa. U klasinom latinskom ovde bi
stajalo veteribus inimicitiis.
Celia Celje, grad u dananjoj Sloveniji.
87 in Austria budui da se nastavlja na glagol praeficio, 3, ova predloka konstrukcija
u klasinom latinskom bila bi posve suvina i umesto nje stajao bi samo dativ Austriae.
342
97 Czobor alter, alter Nicolais Banffii dictus erat budui da je iz konteksta savreno
jasno ta je ovde Bonfini nameravao da saopti, sasvim je umesno primetiti da bi u
klasinom latinitetu tu stajao nominative sa infinitivom perfekta od esse Czobor alter,
alter Nicolaus Banffii fuisse dicitur.
100 recalcitrabant ovaj glagol je hapax legomenon za klasini latinitet, javlja se samo
jednom, kod Horacija (Hor. sat. 2, 1, 120). Du Cange ga ne navodi.
106 solitus fuit nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja indikativa perfekta
semideponentnog glagola soleo, 2, solitus sum. Ispravno bi bilo solitus est.
116 pugnarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
pugnaverat.
compararat isto za comparaverat.
117 si pugnasset iz ostatka reenice (a i iz konteksta, jer Matija se u rat sa
Fridrihom jo uvek nije upustio), vie je nego jasno da je ovde re o protazi potencijalnog
hipotetikog perioda, a to ovaj konjunktiv pluskvamperfekta ini sasvim neumesnim.
Trebalo bi da stoji konjunktiv prezenta ili perfekta.
119 excitasse ponovo kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta excitavisse.
120 quamvis tentavit ponovo upotreba indikativa uz veznik zavisno-koncesivne
reenice uz koji je u klasinom latinitetu po pravilu stajao konjunktiv. O ovoj pojavi ve
je bilo rei.
123 pronunciate iskvaren, tipino srednjovekovni nain zapisivanja participa pasivnog
perfekta pronuntiatus, 3 (od glagola pronuntio, 1), kao posledica njegovog izgovaranja sa
c tokom srednjeg veka.
125 pre modestia et probitate sua ponovo upotreba predloga prae sa ablativom za
izraavanje najprostijeg uzroka i bez potovanja nijanse njegovog znaenja u klasinom
latinitetu. Pogledati napomenu broj 26 uz istu ovu knjigu Bonfinijevog teksta.
128 equissimum fere semper cum his Martem nobis habuimus dativ nobis ovde je
sasvim suvian i deluje kao posledica kolebanja pisca da li da prisvajanje izrazi uz pomo
glagola habere ili uz pomo konstrukcije posesivnog dativa.
132 supputemus pogledati napomenu broj 82 uz ovu knjigu Bonfinijevog teksta.
133 compertum habeamus tipino srednjovekovni nain graenja analitikog
aktivnog konjunktiva perfekta o kome je u vie navrata ve bilo rei.
343
134 ausit pogledati napomenu broj 169 uz I knjigu Bonfinijevog spisa.
137 per tot annos predlog je posve suvian, klasini latinitet uz ovaj akuzativ
vremenskog trajanja ne bi koristio nikakav predlog.
Cesar Augustus ahuc a Quintilio Varo gemebundus cesas ad internecionem legiones
repetit drei govor protiv objave rata Fridrihu, Stefan Batori nas vraa na epizodu iz
drevne rimske istorije. Naime, u vreme vladavine Oktavijana Avgusta (27. godine pre
nove ere 14 godine nove ere), Kvintilije Var, namesnik provincije Germanije, doiveo
je straan poraz od lokalnih plemena u bici kod Teutoburke ume, gde su stradale itave
tri rimske legije, a Kvintilije Var nakon toga izvrio samoubistvo.
140 Hainburgum Hajnburg na Donu, grad smeten istono od Bea.
expugnarit kontrahovani oblik za III lice jednine aktivnog konjunktiva perfekta
expugnaverit.
148 ad Turcos me convertam pojava tipina za srednjovekovni latinitet: umesto
upotrebe pasiva u medijalnom znaenju posee se za aktivnim oblikom glagola praenim
povratnom zamenicom.
159 ecligmate ecligma, -atis, n. pozajmljenica je iz grkog jezika. Oznaava vrstu leka
koji se topio u ustima bolesnika.
162 queso pogledati napomenu broj 24 uz II knjigu Bonfinijevog spisa.
a bello supersedete glagol supersedeo, 2 u klasinom latinitetu povlaio je dativ ili
ablativ bez predloga. Ovde pak imamo prilike da vidimo kako mu je Bonfini, u tipino
srednjovekovnom maniru, pridodao predlog a.
166 approbarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
approbaverunt.
169 curasse kontrahovani oblik infinitiva aktivnog perfekta curavisse.
170 abnegarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta abnegaverat.
ad breve tempus tipino srednjovekovna predloka konstrukcija tamo gde bi u
klasinom latinskom stajao jednostavan prilog breviter.
172 nostis kontrahovani oblik II lica mnoine perfekta defektnog glagola novisse koji,
kako je poznato, ima znaenje prezenta.
curiam imenica curia u srednjovekovnom latinitetu znai i dvor.
344
175 tolerassem kontrahovani oblik I lica jednine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta toleravissem.
reformidassem isto za reformidavissem.
185 Rhetia Rec, grad u Austriji.
Egenburgum Egenburg, isto.
Cremesum Krems, isto.
Claustrumburgum Klosternojburg, isto.
Cornuburgum Kornojburg, isto.
Ainburgumque Hajnburg, ovog puta zapisan bez aspiracije.
186 quando veznik quando javlja se ovde u uzronom znaenju i sasvim umesno stoji
uz indikativ servant.
187 negotiatoriam ovakav pridev nije zabeleen u klasinom latinitetu. Oevidno je
izveden od imenice negotiator, -oris, m. koja je hapax legomenon pojavljuje se svega
jednom, kod Cezara (Caes. b. c. 3, 103). U ovakvom obliku pridev nije zabeleen ni u
zvaninom reniku srednjovekovnog latinskog, dok je imenica negotiator u irokoj
upotrebi i oznaava bankara, novara, trgovca i sl.

V knjiga

1 captat intenzivirana verzija glagola III konjugacije sa fantomskim i capio, 3. Ova
pojava, a kako je mnogo puta naglaavano, tipina je za sermo vulgaris, a potom i za
srednjovekovni latinitet.
3 ex Buda o tipino srednjovekovnoj upotrebi predloga uz imena gradova dakle,
tamo gde se oni u klasinom latinitetu nikako nisu koristili ve je bilo rei u napomeni
broj 55 uz V knjigu Bonfinijevog spisa.
7 antequam pervenisset kako je to dobro poznato, veznik antequam stajao je u
klasinom latinitetu uz konjunktiv po pravilima slaganja vremena iskljuivo ako bi se
time posebno naglavala misao subjekta glavne reenice, te je takva reenica obino
imala potencijalno ili finalno znaenje. Ovde pak takva nijansa sasvim izostaje, te je bilo
dovoljno upotrebiti najobiniji indikativ pluskvamperfekta.
345
10 obfirmarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta offirmaverat.
14 hippobaliste re je oigledno preuzeta iz grkog jezika i nije koriena u klasinom
latinitetu. Du Cange je svakako navodi i preuzima je upravo iz Bonfinijevog dela Rerum
Ungaricarum decades. Ona oznaava konjanike u ugarskoj vojsci koji su bili naoruani
prakama: apud Bonflnium Rer. Hungar. dec. 2. lib. 3 : Ex Ungaris hippobalistae quidam
audacissimi, concitatis equis, arduum montis clivum conscendunt, e sagittariis quosdam
obtruncant etc. Ex ipso nomine conjicit Carolus de Aquino fuisse decertantes equis
funditores, aut potius balistarios, qui balistis minoribus manuariis saxa projicerent.
16 appropinquasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta appropinquavisset.
Trauterstrophum Trauterstrof, grad u Austriji.
a Cesare presidium fuerat impositum ponovo nepravilan, tipino srednjovekovni
nain graenja pasivnog indikativa pluskvamperfekta. Oekivani oblik glasi, naravno,
impositum erat.
20 XVI. Kalendas Augusti 15. jula.
incursarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
incursaverunt.
21 usurpassent kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta usurpavissent.
31 ambulacro imenica se javlja iskljuivo u preklasinom i poklasinom periodu, dok
se u klasinom upotrebljava ambulatio. Oznaava etalite, promenadu.
e quadrato lapide tipino srednjovekovna upotreba predloga tamo gde je u klasinom
latinskom nije bilo.
33 scaturit u klasinom latinskom ovaj glagol zapisivao se sa geminatom: scaturrio, 4.
35 subdivalia pridev III deklinacije sa dva zavretka subdialis, -e karakteristian je za
eru nakon Avgustove vladavine. U ovom sluaju pridev je supstantiviziran i oznaava
otvoren, nenatkriven prostor.
36 sub divo arhaizam ak i za klasini latinitet, znai pod vedrim nebom, napolju.
negotiatorie pogledati napomenu broj 187 uz IV knjigu Bonfinijevog spisa.
346
37 urbs tota sit pensilis Du Cange prua vrlo precizno objanjenje za upotrebu prideva
pensilis u ovom kontekstu: domus pensilis, sublimis, edita, vel pontibus inaediflcata.
Bonfini, dakle, podvlai da su sve kue u Beu postavljene na prethodno podignute
platforme kao na temelje.
planitiem ova imenica bila je pravi raritet u klasinom latinskom. Njom se ponajvie
sluio upravo Livije na koga se Bonfini nesumnjivo ugleda.
42 gymnasia philosophantium Bonfini imenicu gymnasium, pozajmljenicu iz grkog
jezika ovde upotrebljava u njenom klasinom znaenju: ovde se ona odnosi na mesta pri
manastiru na kojima su se okupljali filozofi. Zanimljivo je napomenuti da je ona u
srednjem veku podrazumevala vie stvari: 1) kupalite; 2) sam manastir; 3) kole u
kojima su se aci obuavali knjievnim i drugim slobodnim vetinama (Du Cange: pro
ludo illo literario, in quo pueri litteris et liberalibus disciplinis exercentur).
sanctimonialium re je o pridevu koji se nije koristio u klasinom latinitetu, ali je,
sasvim oekivano, tedro upotrebljavan u srednjovekovnom. Ovde je supstantiviziran i
oznaava svetena lica i monahe.
44 Padue grad Padova.
Vicentie Vienca.
45 Friderici Aenobarbi tipino srednjovekovni zapis bez aspiracije (Ahenobarbus).
Re je, naravno, o Fridrihu I Barbarosi (1122 1190), kralju Nemake i Italije i caru
Svetog rimskog carstva.
50 temulentus veoma redak pridev, javlja se iskljuivo u poklasinom latinitetu, i to u
poeziji.
53 norint kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva perfekta defektnog
glagola novisse sa znaenjem konjunktiva prezenta.
58 pyre pozajmljenica iz grkog (pyra), oznaava lomau.
suburuntur glagol suburo, 3 (bez oblika perfekatske osnove i participa pasivnog
perfekta) predstavlja hapax legomenon za klasini latinitet. Javlja se samo jednom, kod
Svetonija (Suet. Aug. 68).
62 Podom Baden, grad u istonoj Austriji.
Liectestan dananja Kneevina Lihtentajn, dravica u srednjoj Evropi izmeu Austrije
na istoku i vajcarske na zapadu.
347
Medlingum Medling, grad u istonoj Austriji.
Schuandorphum vandorf, grad i okrug u dananjoj Nemakoj.
68 lupos carposque premda je iz konteksta savreno jasno da je re o vrstama riba, nije
bilo mogue pronai ove imenice u reniku klasinog, ali ni srednjovekovnog latiniteta.
Proverom renika savremenih jezika, te konsultovanjem zoolokih enciklopedija dolo se
do zakljuka da je re o grgeima i aranima.
73 cymba oigledno pozajmljenica iz grkog (kymb), oznaava mali amac, un.
82 Tulnam Tulln an der Donau, Tulin, grad u severoistonoj Austriji.
quinque ac viginti milibus passuum oko 40 km.
85 Stainum tajn na Dunavu, danas deo Kremsa.
90 Lintzio Linc, grad u severnoj Austriji.
92 postulassent kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta postulavissent.
100 abactiones ovakva imenica nije zabeleena ni u klasinom, ni u srednjovekovnom
latinitetu. Budui da je njeno znaenje iz konteksta savreno jasno, moemo izvesti
zakljuak da ju je Bonfini verovatno samostalno napravio oslanjajui se na imenicu
abactus, -us, m. (sa identinim znaenjem). Zanimljivo je da je i ona sama hapax
legomenon za klasini latinitet id a se javlja svega jednom kod Livija, za koga je vie
puta naglaeno da je bio jedan od glavnih Bonfinijevih uzora (Plin. Pan. 20, 4).
104 negotiatoriis pogledati napomenu broj 187 uz IV knjigu Bonfinijevog teksta.
106 recalcitrantium pogledati napomenu broj 100 uz IV knjigu Bonfinijevog teksta.
110 propagarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
propagaverunt.
112 pre diro quodam furore o upotrebi nareenog predloga u iskljuivo uzronom
znaenju ve je bilo rei. Pogledati napomenu broj 26 uz IV knjigu Bonfinijevog spisa.
fuerit destitutus nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog
konjunktiva perfekta. Ispravno bi bilo sit destitutus.
124 perdurabit glagol perdurare pojavljuje se iskljuivo u poeziji i poklasinom
latinitetu.
126 pensita pogledati napomenu broj 26 uz II knjigu Bonfinijevog spisa.
348
129 mavult ex pietate, quam viribus ponovo tipino srednjovekovna upotreba
predloga tamo gde su oni u klasinom latinitetu po pravilu izostajali.
132 obsecrarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
obsecraverunt.
137 remolliti glagol remollio, 4 javlja se u ovom znaenju iskljuivo u poklasinom
periodu.
redurescunt glagol reduresco, 3 je hapax legomenon za itav klasini latinitet. Javlja
se samo jednom, kod Vitruvija (Vitr. 1, 4). Du Cange ga ne navodi.
149 satisfactum fuerit nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog
konjunktiva perfekta. Trebalo bi da stoji satisfactum sit.
152 quesumus arhaini oblik I lica mnoine quaerimus. Pogledati napomenu broj 24 uz
II knjigu Bonfinijevog teksta.
152 violarit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog futura II violaverit.
154 queso pogledati napomenu broj 24 uz II knjigu Bonfinijevog teksta.
157 deosculari arhaian deponentan glagol karakteristian prvenstveno za jezik
Plautovih komedija.
158 significarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
significaverunt.
160 Galeatius Maria Mediolanensis Galeaco Marija Sforca (1444 1476), milanski
vojvoda poznat po tiranskoj i okrutnoj naravi. Stradao je, upravo kako Bonfini i kae, u
atentatu koji je na njega izvren u Crkvi Svetog Stefana 26. decembra 1476. godine.
fuit obtruncatus ponovo tipino srednjovekovni nain graenja indikativa pasivnog
perfekta. Treba, naravno, da stoji obtruncatus est.
Carolus Burgundionum princeps arl od Burgundije (1433 1477), vojvoda
Burgundije, stradao je u bici kod Nansija 5. januara 1477. godine.
Venacoum oppidum Nansi, grad u Francuskoj u pokrajini Loreni.
161 quadragesimale ieiunium Uskrnji post, sprovodi se meu hrianima 40 dana pre
proslave Uskrsa. Du Cange: Christianis, jejunium dicitur 40. dierum ante Pascha,
institutum ad Christi imitationem, qui totos 40 dies sine cibo et potu jejunavit.
162 Cassoviam Koice, grad u Slovakoj.
Cremniciam Kremnica, isto.
349
Novosolium Bistrica, grad u Rumuniji.
molendi glagol od kojeg je sainjen ovaj genitiv gerunda ne postoji u klasinom
latinskom, ali je u srednjovekovnom latinitetu zabeleen glagol molere koji se odnosi na
mlevenje, sitnjenje ita (< mola, -ae, f vodeniki toak), kao i imenice molendinum,
molendo, molendinator i niz slinih. Kako upravo imamo prilike da vidimo, termin je
korien i u rudarstvu za drobljenje, sitnjenje rude.
164 nuncius iskvaren, tipino srednjovekovni nain zapisivanja klasine imenice
nuntium, diktiran, razume se, njenim itanjem po pravilima poznog, tradicionalnog
izgovora.
ad nuncium predloka, tipino srednjovekovna konstrukcija na mestu gde bi u
klasinom latinskom stajao ablativ bez predloga.
exhilarati sunt glagol exhilaro, 1 veoma se retko koristio u klasinom latinskom.
166 Andreas Vendramus Andrea Vendramin (1393 1478) bio je mletaki dud od
1476. do 1478. godine.
archetypis ... litteris originalni tekst pisma.
171 quando ponovo quando u ulozi uzronog veznika sa indikativom.
172 in calce ... litterarum imenica calcis, -is, f. pozajmljenica je iz grkog jezika
(halix). Oznaavala je krenjak ili krenjaki kamen. Budui da je on svojevremeno
sluio za obeleavanje cilja u konjikim trkama, imenica ima i preneseno znaenje
odnosi se na cilj, odnosno kraj neega. Upravo takav sluaj imamo ovde: in calce
litterarum znai na kraju pisma.
175 fuisse factum ponovo nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog
infinitiva perfekta. Oblik treba da glasi esse factum.
causari istorijski infinitiv na koji se potom, sasvim po pravilima klasinog latiniteta,
naslanja zavisno-relativna reenica farbana u finalnu, i to u konjunktivu imperfekta.
ipsum ovde imamo upotrebu zamenice ipse, -a, -um umesto najobinije povratne
zamenice za III lice jednine i mnoine (se). Pojava je tipina za srednjovekovni latinitet i
pominjana je u Kratkom vodiu kroz gramatiku srednjovekovnog latinskog u okviru
prethodnog poglavlja.
181 intermissa fuere nepravilan, ponovo tipino srednjovekovni nain graenja
pasivnog indikativa perfekta. Oblik treba da glasi intermissa sunt.
350
figmentaque imenica se javlja iskljuivo u postklasinom latinitetu.
186 Foroiulianum agrum Furlanija, pogledati napomenu broj 36 uz IV knjigu
Bonfinijevog teksta.
187 vindicasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta vindicavisse.
194 Sontium Soa, reka koja tee kroz dananju zapadnu Sloveniju i severnu Italiju.
Goricianum Gorica, grad u Italiji (u oblasti Furlaniji) na granici sa Slovenijom.
Aqueleie Akvileja, grad u Italiji (u oblasti Furlaniji).
195 reputarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
reputaverunt.
196 quattuor milibus passuum oko 2,5 km.
201 Taliaventumque Taljamento, reka u Italiji (u oblasti Furlaniji).
Utinum Udine, grad u Italiji (opet u pokrajini Furlaniji).
203 Ioannes Mocenicus ovani Moenigo (1409 1485), mletaki dud u peridu od
1478. do 1485. godine.
204 tentasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta tentavisse/ temptavisse.
devorarint kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva perfekta
devoraverint.
207 dimicabundus ovakav oblik prideva nije zabeleen u klasinom latinitetu, ali je
savreno jasno da je izveden od glagola dimico, 1 i abundo, 1. Ne belei ga ni Du Cange.
208 Gradiscanis koji se odnosi na Gradie, grad na reci Soi u severoistonoj Italiji, u
okviru pokrajine Furlanije.
Medee montem Monte di Medea, deo mesta po imenu Medeja u italijanskoj pokrajini
Furlaniji.
Cremonam Kremona, grad u italijanskoj pokrajini Lombardiji.
Mansanum Mancano, komuna u okviru mesta Udine u italijanskoj pokrajini Furlaniji.
209 se recepit ponovo upotreba aktiva uz povratnu zamenicu umesto pasiva sa
medijalnim znaenjem. Vie puta je naglaavano da je to pojava tipina za
srednjovekovni latinitet.
210 Ioannem Cernoi Ivan Crnojevi, vladao od 1465. do 1490. godine. Prvi veliki
predstavnik istoimene dinastije koja je igrala znaajnu istorijsku ulogu u Zeti do polovine
XVI veka.
351
Sabiaco abljak, mesto u Crnoj Gori.
211 Drivastum Drivast, jedno od najvanijih srednjovekovnih utvrenja na teritoriji
dananje Albanije.
213 Lyssum Lje, grad u severozapadnoj Albaniji.
Drimonis Drim, reka na jugoistonom delu Balkana: tee kroz severnu i istonu
Albaniju, zapadnu Makedoniju, te kroz zapadni deo Metohije.
214 promanarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
glagola koji nije zabeleen ni u klasinom, ni u srednjovekovnom latinitetu. Vie je nego
oigledno, a na osnovu konteksta, da znai proizai.
214 citra detrimentum pogledati napomenu broj 141 uz II knjigu Bonfinijevog spisa.
216 cogitarunt kontrsahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
cogitaverunt.
218 labefactaretur intenzivni oblikod labefacio, 3.
219 Tenarum rt Tenar ili Matapan, najjunija taka u Lakoniji.
promontorium vulgarnolatinski, a potom i srednjovekovni oblik imenice
promuntorium, ii, n. koja je hapax legomenon u klasinom latinitetu. Javlja se svega
jednom, kod Livija (Liv. 21, 35, 8).
Lemnum Limno ili Lemnos, ostrvo u Egejskom moru.
221 Cephaleniam Kefalonija, ostrvo u Jonskom moru.
cognomento ova imenica javlja se u preklasinom latinitetu, poeziji klasinog perioda,
te u srednjem veku umesto imenice cognomen, -inis, n.
223 quamvis ... redegerat ponovo upotreba indikativa u zavisno-koncesivnoj reenici
uz veznik quamvis, tamo gde bi u klasinom latinitetu stajao konjunktiv. O ovoj
specifinosti kod Bonfinija ve je u vie navrata bilo rei.
224 Prutenorum Prusi, grupni naziv za baltika plemena koja su u srednjem veku
naseljavala regiju izmeu ua Visle i Njemena.
225 Oceani Sarmatici Baltiko more.
Vistule Visla, reka u istonoj Evropi.
234 burgravius re, razume se, nije postojala u klasinom latinitetu. U srednjem veku
zapisivala se sa geminatom burggravius, ali i bez nje. Evo objanjenja koje o toj
pozajmljenici iz nemakog , a koja oznaava velikaa, doivotnog zapovednika nekog
352
utvrenja sa ujedno i sudskom vlau, navodi Du Cange: Burgi Comes, ex Germanico
Burg, burgum, castrum, et Grave, Comes. Ita autera appellantur apud Germanos
perpetui castellani, praefecti, sive judices alicujus praesidii atque arcis; cujusmodi sunt
Burgraviatus Norimbergensis, qui pertinet ad electores et March. Brandeburgenses,
Magdeburgensis, qui est Saxoniae electoris, item Burgraviatus, qui est in urbe imperiali
Fridberg und Seisenhausen, certis nobelium families constitutus, et alii, quorum meminit
Goldastus tom.1. Constitut. Imperial, pag. 27. Praefat. et in Recessibus Imperii.
Speculum Saxonic. lib. 3. art. 52. 5: Burgravius, id est, perpetuus Castellanus, Judex
est Marchionis. Wichbild. Magdeb. art. 45. 4: Sivero Castellanus seu Burggravius
praesens esse non potent, art. 46. 2: Hos inter, Principum dignitatem obtinent
Norinbergensis, Magdeburgensis, Zorbeckensis, et Misnensis.
236 ab legatis u klasinom latinskom stajalo bi a legatis (predlog se pojavljivao kao a
ukoliko bi re koja sledi poinjala suglasnikom, kao ab ukoliko bi poinjala
samoglasnikom ili aspiratom, odnosno kao abs ukoliko je ona zapoinjala suglasnikom t).
242 expectarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta exspectaverat.
ad quintum lapidem na nekih 8 km.
243 aciebus imenica acies, -ei, f. u klasinom latinskom imala je samo jedninu.
Nominativ i akuzativ mnoine javljali su se iskljuivo u poeziji. Kako upravo imamo
prilike da vidimo, tokom srednjeg veka formirani su i njeni drugi padei u mnoini.
244 apprensarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta glagola koji nije zabeleen ni u klasinom, ni u srednjovekovnom
latinitetu. Ipak, oigledno je da je re o krajnje iskvarenom glagolu, sainjenom od
participske osnove klasinog apprehendo, 3, apprehendi, apprehensum. Kako imamo
prilike da uoimo, u uobiajenom srednjovekovnom maniru formiran je jednostavan
glagol koji se menjao po I umesto po negdanjoj III konjugaciji, a na sve je iz njega
nestala i aspiracija, to je ponovo tipina karakteristika vulgarnog, a potom i
srednjovekovnog latiniteta. Upravo na taj nain, tj. gubljenjem aspiracije u sredini, nastao
je i frekventan italijanski glagol prendere od negdanjeg latinskog prehendere.
tris horas akuzativ vremenskog trajanja, u klasinom latinskom stajalo bi tres horas.
246 se recepit pogledati napomenu broj 32 uz I knjigu Bonfinijevog spisa.
353
253 hydrie pozajmljenica iz grkog, kako joj i ime kae, znai vr, posuda za vodu.
enophora ponovo pozajmljenica iz grkog i sloenica od oinos i fer, oznaa, naravno
posudu za vino.
diote opet latinizovana grka re, oznaava posudu za vino sa dve drke.
pustulato pridev pustulatus, 3 predstavlja hapax legomenon u klasinom latinitetu,
javlja se samo jednom, kod Svetonija (Suet. Ner. 44).
chrysendeta sloenica i latinizovana pozajmljenica iz grkog jezika, oznaava, kako
joj i ime kae, posudu obloenu zlatom.
scyphi opet latinizovana pozajmljenica iz grkog, znai aa, vr, posuda za tenost.
255 citharedi opet latiniziovana pozajmljenica i sloenica iz grkog jezika: oznaava
pevaa koji nastupa svirajui kitaru.
256 pyrrhichiam ponovo pozajmljenica iz grkog (pyrrih) vrsta plesa.
saltarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikatva perfekta saltaverunt.
258 ariolaretur ovakav oblik deponentnog glagola hariolor, 1, dakle, bez poetne
aspiracije bio je karakteristian za vulgarni, a zatim i srednjovekovni latinitet.
262 gazophylacio hibrid, kovanica rei persijskog porekla gaza, -ae, f blago,
bogatstvo i grke imenice fylax uvar.
263 diete evo kako Du Cange objanjava imenicu diaeta: conventus apud Germanos
celebrior, Gall. Diette. Vox derivata, si credimus Menagio, a superiori diaeta,
coenaculum; quod hujuscemodi conventus ab antiquis Germanis celebrarentur in
coenaculis et conviviis.
264 ad VII. Kalendas usque Aprilis sve do 25. marta.
sitibundum pridev sitibundus, 3, sasvim oigledno sloen od imenice sitis, -is, f. i
glagola abundo, 1 javlja se iskljuivo u poznom i srednjovekovnom latinitetu.
265 pre insolenti ... sicittate o upotrebi predloga prae u srednjem veku kao iskljuivo
uzronog veznika i bez potovanja posebne niajnse koju je on u klasinom latinitetu imao
bilo je rei u vie navrata. Pogledati napomenu broj 26 uz IV knjigu Bonfinijevog spisa.
266 in causa fuit predlog je ovde sasvim suvian.
267 Castrum Ferreum Vavar, grad u Maarskoj, poznat i po nemakom nazivu
Ajzenburg.
Rachospurgumque ime mesta, Rohzburg.
354
269 per sevam pestilentiam kako upravo imamo prilike da vidimo, predlog per javljao
se sa akuzativom i u svojstvu predloga koji oznaava uzrok. Leerno baratnje predlozima
i zamuivanje nekada jasnih granica u njihovim znaenjima tipina je karakteristika
srednjovekovnog latiniteta.
debacchata fuerat nepravilni, tipino srednjovekovni nain graenja indikativa
pluskvamperfekta deponentnog glagola debacchor, 1. Ispravno bi, naravno, bilo
debacchata erat.
ipse ... vagabuntur iz konteksta je najpre savreno jasno da je upotreba futura sasvim
neumesna i da bi ovde trebalo da stoji indikativ imperfekta deponentnog glagola vagor, 1.
Druga pogreka lei u neslaganju subjekta i predikta u broju. Trebalo bi da pie ipse ...
vagabatur.
270 redintegrarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta redintegraverat.
277 Petoviam Ptuj, grad u dananjoj Sloveniji.
Fierstenfeld Firtenfeld, grad u Austriji.
278 revocarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
revocaverat.
279 Greben Greben-polje, u blizini grada Jajca.
Burbosigniam Vrhbosna, srednjovekovni naziv za regiju u centralnom delu dananje
Bosne i Hercegovine.
280 Verbos dananje Sarajevo, gradski centar oko kojeg je bila formirana nekadanja
Vrhbosna.
adinvenerunt ovakva, predlogom ad intenzivirana verzija glagola invenio, 4 (koji je i
sam nastao spajanjem predloga in i glagola venio, 4) tipina je za vulgarni, a potom i
srednjovekovni latinitet.
281 basseum ova imenica nije zabeleena ni u klasinom, ni u srednjovekovnom
latinitetu. Ipak, budui da je iz konteksta savreno jasno da oznaava jednu od turskih
plemikih titula, sasvim je umesno pretpostaviti da je izvedena od srednjovekovne
imenice bassa. Evo kako je definie Du Cange: nomen dignitatis apud Turcas notissimae,
praefectus urbis vel provinciae, nostris bacha, melius tamen bassa. Ludewig. Reliq. MSS.
tom. 6. pag. 302. ex Historia pacificationis inter Rodulphum II. Imper. et Turcas : Ubi
355
Bassa Budensis famigrarius animum Turcarum explicavit, et pag. 304: Commissani
Vezirus supremus, quartus honore ordine ab imperatore Turcarum, Amurales, Bassa
Budensis, et Cadiam, juris apud Turcas summus presses et interpres.
284 onerarant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta oneraverant.
malle mori .... certare .... pugnare istorijski infinitivi.
286 versi fuerant ponovo nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja indikativa
pluskvamperfekta deponentnog glagola vertor, 1. Pravilan oblik glasio bi versi erant.
triginta milia passuum oko 48 km.
vastarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta vastaverunt.
287 servasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta servaviseet.
292 pre ... dexteritate pogledati napomenu 26 uz IV knjigu Bonfinijevog spisa.
educarit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva perfekta (u okviru
zavisno-posledine reenice) educaverit.
canonicatu imenica IV deklinacije sa znaenjem svetenikog dostojanstva, crkvene
titule. Vie nego oigledno izvedena je iz srednjovekovnog glagola canonicare (Du
Cange: canonicare canonicum facere).
donarit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva perfekta (ponovo u
okviru zavisno-posledine reenice) donaverit.
Bononie Bolonja, grad u Italiji, poznat po najstarijem univerzitetu u Evropi.
curarit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva perfekta (ponovo u
okviru zavisno-posledine reenice) curaverit.
293 serviret ab epistolis u rimskoj knjievnosti od vremena Svetonija Trankvila, te
potonjih pisaca ovaj izraz je vrlo esto upotrebljavan: esse alicui ab epistolis znai biti
neiji sekretar. Na slian nain esse alicui a rationibus znai biti neiji raunovoa, a
suppelectile domoupravitelj, a veste garderober, a libellis onaj koji u neije ime
prima molbe, a manu pisar i slino.
295 Ioannis Hernesti Janos Haraszti, ugarski plemi.
299 superasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta superavisset.
356
302 apochrysarium ... questorem pozajmljenica iz grkog, odmah zatim prevedena na
latinski.
303 populabundus ovaj pridev predstavljao je pravu retkost u klasinom latinitetu, a
najradije ga je koristio upravo Livije za koga smo u vie navrata naglasili da je bio jedan
od Bonfinijevih glavnih knjievnih uzora. Lewis & Short: in fines Romanos excurrerunt
populabundi, Liv. 1, 15, 1; vagari populabundum, id. 2, 60, 2; consul per agrum
populabundus ierat, id. 3, 3, 10.
304 Ludovicus Luj XI (1423 1483) bio je francuski kralj od 1461. do 1483. godine.
305 exauctoratus pogledati napomene 53 i 57 uz I knjigu Bonfinijevog spisa.
ductabat intenzivirana verzija glagola duco, 3. O ovoj pojavi, tipinoj kako za vulgarni,
tako i za srednjovekovni latinitet, u vie je navrata bilo rei.
Dertonam Tortona, mesto u italijanskoj regiji Pijemont.
306 Pyrametus Carmanus Pir Ahmed (Ahmed Pir), sin Ibrahim-bega, vladara
pokrajine Karaman u Anadoliji.
308 e contra ovaj oblik, kao i econtra, pojavljuju se namesto klasinog contra u
prilokom smislu iskljuivo u poznom i srednjovekovnom latinitetu.

VI knjiga

1 se recepisset pogledati napomenu broj 32 uz I knjigu Bonfinijevog spisa.
congratulabunda ovak pridev, razume se, nije zabeleen u klasinom latinitetu. Ni
renik srednjovekovnog latinskog ga ne navodi posebno, ali njegovo znaenje je savreno
jasno ve na osnovu injenice da je sazdan od congratulor, 1 i abundo, 1.
postularunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
postulaverunt.
4 Tuz Iano Ivan Tuz, hrvatski velika.
5 asportasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta asportavisse.
7 Prucchensem koji pripada Prusima.
10 Prosper Capharellus Prospero Kafarelo, biskup Askolija i diplomata koji je sa
Matijom pregovarao u ime rimsko-nemakog cara Fridriha.
Asculanus iz Askolija, grada u Italiji.
357
16 defraudasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta defraudavisse.
19 quamvis ... fecerunt ponovo upotreba indikativa u okviru zavisno-koncesivne
reenice uz veznik quamvis. Ovde se u klasinom latinskom koristio konjunktiv.
Soclos iklo, grad u junom delu Maarske.
24 curasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta curavisse.
Coricte Krk, ostrvo u Hrvatskoj.
Veglam drugi naziv za ostrvo Krk.
25 Fulcinium stari naziv za grad Omialj na ostrvu Krku.
Muselum Omialj, grad na ostrvu Krku. Naziv vue poreklo od srednjovekovnog
latinskog imena grada Castri musculi (naselje koljki).
27 occuparat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
occupaverat.
Corcyra Korula, ostrvo u Hrvatskoj.
34 orasse regem insulam reciperet ovde se, kako vidimo, na verbum postulandi (u
kontrahovanom obliku aktivnog infinitiva perfekta) oslanja zavisno-zahtevna reenica u
konjunktivu imperfekta, to i jeste u skladu sa pravilima slaganja vremena klasine
latinske sintakse. Ipak, fali veznik ut (ut insulam reciperet).
37 Regede Radenci, gradi u dananjoj Sloveniji.
oppugnarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
oppuggnaverat.
41 uti patrie saluti consulant, deditionem Panoniis fecere kako imamo prilike da
vidimo, Bonfini ovde nije potovao pravila slaganja vremena: zavisno-namerna reenica
oslanja se na nezavisnu u kojoj je istorijsko, a ne glavno vreme. Stoga je iza finalnog ut
trebalo da stoji konjunktiv imperfekta, ne prezenta uti ... consulerent.
42 exploratum habebat tipino srednjovekovni nain graenja analitikog aktivnog
imperfekta koji je, kako znamo, u klasinom latinitetu graen sintetiki.
nuncium pogledati napomenu broj 164 uz IV knjigu Bonfinijevog spisa.
46 Siculis Sekelji, Maari koji su iveli na teritoriji Rumunije, na jugu i jugoistoku
Transilvanije.
nunciatur pogledati napomenu broj 164 uz IV knjigu Bonfinijevog teksta.
358
49 se convertunt ponovo pojava tipina za srednji vek o kojoj je u vie navrata bilo
rei: upotreba aktivnog oblika glagola uz povratni zamenicu umesto njegovog pasivnog
oblika sa medijalnim znaenjem.
Marus amnis Mori, reka koja izvire u Transilvaniji (u istonim Karpatima) i uliva se
u Tisu kod Segedina u Maarskoj.
50 se extollit tipina odlika srednjovekovnog latiniteta, upravo kao u napomeni 49.
52 captato particip pasivnog perfekta glagola capto, 1 koji je nastao intenziviranjem
glagola capio, 3. O ovoj pojavi, karakteristinoj za vulgarni i srednjovekovni latinitet,
vie puta je bilo rei.
Kinyr mezou Hlebno polje, mesto u Rumuniji na kojem se 13. oktobra 1479. odigrala
uvena bitka izmeu Ugara i Turaka.
53 Saxabanya Szaspatak, selo u okolini Blaa.
55 impartiri glagol impartio, 4 predstavlja hapax legomenon u klasinom latinitetu.
Javlja se samo jednom, kod Terencija (Ter. Ad. 3, 2, 22).
62 unigenitum sasvim oekivano, ovaj pridev javlja se u hrianskom latinitetu i odatle
biva inkorporiran u srednjovekovni: unigenitus ille vocatur qui parentibus solus sit, Hier.
Adv. Helv. 9; filius, Tert. Adv. Gnost. 7; Avg. Civ. Dei, 11, 24; Vulg. Johan. 1, 14.
65 charissimos pogledati napomenu broj 209 uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
66 comparastis kontrahovani oblik II lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
comparavistis.
67 incestus ovaj pridev bio je veoma redak u klasinom latinitetu.
70 dimicastis kontarhovani oblik II lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
dimicavistis.
78 dimicarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
dimicaverat.
postularunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
postulaverunt.
83 se receperant pogledati napomenu broj 32 uz I knjigu Bonfinijevog spisa.
84 quinque milibus passuum oko 8 km.
359
87 circumglomerata ovakva sloenica nije zabeleena u renicima kako klasinog,
tako i srednjovekovnog latiniteta. Ipak, savreno je jasno da znai opkoliti, opasati,
postaviti i sakupiti u krug i sl.
88 plures ... ex hostibus ovde bi u klasinom latinskom stajao partitivni genitiv.
Ovakve predloke konstrukcije, a kako je mnogo puta naglaavano, tipina su odlika
srednjovekovnog latiniteta.
89 prospectasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta prospectavisset.
91 obclamitans glagol occlamito, 1, kao intenzivna verzija glagola clamo, 1, i to sa
prefiksom ob, bio je prava retkost u klasinom latinskom. Karakteristian je prvenstveno
za jezik Plautovih komedija.
93 tu catholicam fidem, regnum patriamque tuetor oblik tuetor (od glagola tueor, 2)
jednostavno ne postoji. Iz konteksta je jasno da bi trebalo da stoji oblik tueris. Druga
pretpostavka je da je Bonfini pokuao da napravi u klasinom i srednjovekovnom
latinitetu nezabeleenu imenicu na tor, izvodei je upravo od nareenog glagola.
98 lanquore treba languore.
100 nunciato pogledati napomenu broj 123 uz IV knjigu Bonfinijevog spisa.
101 manusque assertrices hipotetiki pridev III deklinacije sa jednim zavretkom
assertrix, -icis jednostavno nije zabeleen ni u klasinom, ni u srednjovekovnom
latinitetu. Svejedno, vie je no jasno da je izveden od imenice assertor, -oris, m, kao to
je oigledno i njegovo znaenje.
104 in stadia pene sedecim na prostoru od oko 3 km.
exhilaritati ovo je iskvareno zapisivanje participa pasivnog perfekta glagola exhilaro, 1
koji treba da glasi exhilarati. Vie o samom glagolu pogledati u napomeni broj 164 uz V
knjigu Bonfinijevog spisa.
105 saltarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
saltaverunt.
107 Albam Giulam jo jedan nain na koji Bonfini zapisuje toponim Alba Iulia,
Erdeljski Beograd.
108 in hodiernum diem ponovo tipino srednjovekovna predloka konstrukcija tamo
gde bi u klasinom latinskom stajalo jednostavno hodie.
360
109 reperta fuere nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog
indikativa perfekta. Trebalo bi, naravno, da pie reperta sunt.
111 XII. Kalendas Martias 16. februara.
112 quinto Idus Maias 11. maja.
archiepisciopatum titula nadbiskupa, zvanje nadbiskupa.
114 caudati pridev caudatus, 3 ovde je oigledno sainjen od imenice cauda, -ae, f. u
jednom od brojnih znaenja koja je ona imala u srednjem veku. Du Cange: cauda
vestimenti fimbria seu ima pars vestimenti, quae ad terram trahitur, ut habet Synodus
Limensis ann. 1582. Caudam in vestimentis habere prohibentur clerici et religiosi, in
Statutis Ecclesiae Andegav. apud Martenium tom. 4, Anecdot. col. 528. vide Concil.
Hispan. tom. 4. pag. 216. et pag. 614.
syrma pozajmljenica iz grkog, ovde upotrebljena u krajnje pejorativnom smislu,
odnosno drugom po redu znaenju koje navodi Du Cange: Genus vestis tragicorum, vel
cauda seu tractus vestis feminarum.
115 Salentinis koji se odnosi na Salento, regiju na samom jugoistoku Italije (peta na
izmi Apeninskog poluostrva).
116 ex Aulone Valona, grad u Albaniji na obali Jonskog mora. Predlog je uz ime grada,
razume se, suvian.
Hydruntum Otranto, grad u jugoistonoj Italiji.
117 Bestas Vieste, grad u jugoistonoj Italiji.
quinquaginta milia passuum oko 80 km.
121 ostentarent pogledati napomenu broj 4 uz IV knjigu Bonfinijevog spisa.
122 expugnarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
expugnaverunt.
123 obfirmarant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta obfirmaverant.
decimo octavo Kalendas Septembris 14. avgusta.
124 Doblam Dover, grad i luka u okrugu Kent u jugoistonoj Engleskoj.
125 Segniensium stanovnici grada Senja u Hrvatskoj.
126 Franciscum Philelphum Franesko Filelfo (1398 1481) bio je italijanski
humanist.
361
127 stratiotarum pozajmljenica iz grkog jezika, ovde oznaava pomorsku vojsku.
Magnas Rupes oblast oko Tiridskog zaliva, danas poznata po imenu Cavo Grosso.
Mainam Mani, poluostrvo na jugu Peloponeza i istoimeni grad iji je precizan lokalitet
predmet sporova u nauci.
139 quinto Nonas Maias 3. maj, datum smrti Mehmeda II Osvajaa.
Baiazetes Bajazit II (1447 1512), sin Mehmeda II Osvajaa i turski sultan od 1481.
do 1512. godine.
Zaliabus Dem (1459 1495), mlai sin Mehmedov i brat Bajazitov.
140 ductarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
ductaverat. Sam galagol predstavlja intenziviranu verziju glagola duco, 3 i kao takav
karakteristian je za vulgarni, a potom i srednjovekovni latinitet.
141 sexto decimo Kalendas Iunii 17. maja.
142 Prusam Bursa, grad u Turskoj poznat i pod nazivom Brusa.
corrivalem imenica corrivalis predstavlja hapax legomenon za klasini latinitet, javlja
se svega jednom, kod Kvintilijana (Quint. Decl. 14, 12).
149 Ioannem Schanderbecci filium Ivan Kastriot (1454 1514), sin Skenderbegov.
150 Chimiram Himara, grad u junoj Albaniji.
151 Risanum Risan, gradi u Bokokotorskom zalivu u dananjoj Crnoj Gori.
152 decem milibus passuum oko 16 km.
obfirmarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
obfirmaverat.
153 Prucchum Bruk, gradi u austrijskoj pokrajini tajerskoj.
duodenis pene stadiis oko 2,5 km.
154 Quarto Kalendas Iulias 28. juna.
ad decimum lapidem na oko 16 km.
160 captata pogledati napomenu broj 201 uz II knjigu Bonfinijevog teksta.
reducem pridev redux, - ucis, izveden od glagola reduco, 3 veoma je redak u
klasinom latinitetu.
163 fuisse captos ponovo nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog
infinitiva perfekta. Oekivani oblik glasi, naravno, esse captos.
362
166 internunciis nepravilno zapisivanje klasine imenice internuntius, -ii, m,
karakteristino za srednji vek i uslovljeno poznim itanjem grupe -ti kao -ci ispred
samoglasnika.
imperatum fuerat nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog
indikativa pluskvamperfekta. Ispravan oblik glasi imperatum erat.
171 prior Aurane vranski priorat, organizacija vitezova templara na podruju Ugraske
i Hrvatske sa sreditem u Vrani. Vie o tome: Kukuljevi-Sakcinski, I. (1886) Priorat
vranski, vitezi templari i hospitalci sv. Ivan u Hrvatskoj. Rad JAZU, LXXXI, 1-80.
173 appropinquasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta appropinquavisset.
infestarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
infestaverunt.
175 quando ... diceret ponovo quando u ulozi uzronog veznika. Konjunktiv
imperfekta uz koji stoji sasvim je bezrazlono upotrebljen: trebalo bi da stoji quando ...
dicebat.
176 Moses Mojsije od Buzle.
179 ab omni ope destituti ovakva, krajnje nepravilna predloka konstrukcija tipina je
za srednjovekovni latinitet. U klasinom ovde nikako ne bi stajao predlog ab.
pridie Kalendas Octobris 30. septembra.
181 Beccherem Beej.
183 Panno ovakav oblik imenice nije zabeleen ni u klasinom ni u srednjovekovnom
latinitetu. Radi se, razume se, o sinonimu za Pannonius, -ii, m, odnosno Pannonicus, -i, m,
imenice izvedene od Pannonia, -ae, f. Panno ovde prevodimo zbirno kao Ugari, tj.
ugarska vojska (re je o segmentu u kojem Bonfini pripoveda tok bitke kod Beeja 9.
septembra 1482. godine).
184 se ... vertunt ponovo tipino srednjovekovna upotreba aktivnog glagolskog oblika
u pratnji refleksivne zamenice umesto pasiva sa medijalnim znaenjem.
186 ingeminato pogledati napomenu broj 7 uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
189 oppidum, cui Nove Ecclesie nomen est inditum re je, naravno, o gradu po
imenu Nojnkirhen, smetenom u istonoj Austriji, a juno od Bea.
decem milibus passuum oko 16 km.
363
190 Sceam Viennam otvin, mesto u donjoj Austriji u okrugu Nojnkirhen.
Sempronium opron, pogledati napomenu broj 119 uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
Kewzegh Keseg, grad u Maarskoj u okviru upanije Va.
192 Tatam Tata, grad na severu Maarske u okviru upanije Komarom-Estergom.
195 oblongum pridev oblongus, 3 ne pojavljuje se u Cicerona i Cezara, ali je vrlo
frekventan kod Livija, Plinija i Tacita (Lewis & Short).
pre porta prae uz ablativ u znaenju ispred daleko ee nalazimo u pretklasinom
nego u klasinom latinitetu.
196 quando ... prohibebant quando se ovde javlja u ulozi uzronog veznika, ovoga
puta sa indikativom imperfekta.
204 occuparat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta occupaverat.
205 oppidum, cui a divo Hippolyto nomen est inditum Sankt Pelten, grad u
sredinjem delu Austrije.
207 feree ... glandes ovde topovska tanad.
212 conteruntur ovakva sloenica glagola tero, 3, trivi, tritum nije zabeleena u
klasinom latinitetu, ali je ne navodi ni Du Cange. Njeno prevoenje ne predstavlja
problem, budui da je iz konteksta savreno jasno da je upotrebljena upravo u jednom od
moguih znaenja simpleksa tero, 3 satrti, potui, poraziti i sl.
214 ad quintum usque lapidem na oko 8 km.
castris exuunt osnovno znaenje glagola exuo, 3 je svui, skinuti, izuti i sl. U
prenesenom smislu on znai oteti, oduzeti i uz imenicu castra, -orum, n. javlja se upravo
kod Livija, za koga je vie puta naglaeno da je jedan od osnovnih Bonfinijevih
knjievnih uzora. Lewis & Short: castris exuere, Liv. 31, 42, 7; 41, 3, 10; 41, 12, 5.
218 obaudire pogledati napomenu broj 85 uz II knjigu Bonfinijevog teksta.
221 laborarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
laboraverunt.
222 Achileiam, quam nunc Cheleiam dicunt Kilija, grad na delti Dunava u dananjoj
Ukrajini.
Nestoralbam Bilgorod-Dnjistrovski, grad u severozapadnoj Ukrajini. Poznat je i pod
antikim imenima Ofiusa i Tira, potom po latinskom nazivu Album Castrum, rumunskom
364
prevodu tog imena Cetatea Alba, ali i kao Asperon, Leukopolis i Akkerman (na turskom
takoe bela tvrava).
223 quamvis ... habebat ponovo upotreba indikativa u zavisno-koncesivnoj reenici uz
veznik quamvis koji je u klasinom latinskom povlaio konjunktiv.
225 Feleston ime mesta u tajerskoj.
Rakospurgum Radgona, Bad Radkersburg, grad u austrijskoj pokrajini tajerskoj.
227 decimo Kalendas Martias 20. februara.
228 emporia imenica emporium, -ii, n. je pozajmljenica iz grkog (emprion, n).
ad Hunnum amnem Una, reka na zapadu Bosne i Hercegovine.
229 nimis ... idoneus pogledati napomenu 153 uz II knjigu Bonfinijevog teksta.
231 benemerendum sloeni glagol benemereo, 2, odnosno njegova deponentna verzija
benemereor, 2, nije zabeleen u klasinom latinitetu, a ne belei ga ni renik
srednjovekovnog latiniteta. Du Cange navodi samo imenicu benemerentia, - ae, f, za koju
kae da je preuzeta iz italijanskog (benemerenza).
233 dicas imenica dica, -ae, f. je pozajmljenica iz grkog (dk, f).
242 superasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta superavisset.
244 vesaniente hapax legomenon za klasini latinitet. Pogledati napomenu broj 207 uz
II knjigu Bonfinijevog teksta.
245 decimo quinto Kalendas Februarias 18. januara.
pre rigore pogledati napomenu broj 26 uz IV knjigu Bonfinijevog teksta.
duodetriginta ... coleos amiserint ovo mesto predstavlja svojevrsni locus vexatissimus.
Imenica coleus, -ei, m, odnosno pravilnije culleus, -ei, m. pozajmljenica je iz grkog
jezika (koles) i znai monica. Ima nominativ mnoine kao imenica srednjeg roda cullea,
odnosno genitiv mnoine kao da se menja po III deklinaciji culleum. Javlja se u okviru
izraza coleos / culleos habere = virum esse (Petr. 44, 14), ali izraz coleos amittere
jednostavno nije zabeleen. Mogao bi da u prenesenom smislu znai izgubiti hrabrost, ali
se moda radi i o medicinskom stanju usled ogromnog mraza (to je konkretan kontekst),
ili ak i o smrti etrnaestorice Matijinih vojnika iz pomonih odreda (accensi, -orum, m)
od posledica ekstremno niske temperature.
365
247 sicco pede pridev siccus, 3 ovde je da naglasi do koje je mere Dunav usled otre
zime bio zaleen: kralj i vojska prepeaili su ga ne ukvasivi stopala.
252 Podnam jo jedan od naina na koji Bonfinije u svom delu belei toponim Baden.
Pogledati i napomenu broj 62 uz V knjigu teksta.
254 decimo quinto Kalendas Aprilis 18. marta.
255 ut stelle multe conspecte fuerint nepravilan, tipino srednjovekovni nain
graenja pasivnog konjunktiva perfekta (vreme i nain su pak sasvim ispravni, budui da
je re o apsolutnoj upotrebi konjunktiva u okviru zavisno-posledine reenice).
Oekivani oblik glasi conspectae sint.
261 se ... redegit ponovo tipino srednjovekovna upotreba aktivnog glagolskog oblika
u pratnji povratne zamenice umesto pasivnog sa medijalnim znaenjem.
262 Eberstrophum Ebersdorf, mesto u tajerskoj.
263 domuncula deminutiv od domus, -us, f.
264 respirarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
respiraverunt.
mussitarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
mussitaverunt.
270 Kalendis Iunii 1. juna.
271 pridie ferarium divi corporis Christi dan pre hrianskog praznika Tjelova.
Pogledati napomenu broj 118 uz II knjigu Bonfinijevog teksta.
277 glandivomo tormento sloeni pridev glandivomus, 3 nije zabeleen ni u
klasinom ni u srednjovekovnom latinitetu. Ipak, vie je nego oigledno da je sazdan od
imenice glans, glandis, f.- olovno zrno, tane i glagola vomo, 3, vomui, vomitum pljuvati,
bljuvati, izbacivati , te stoga ni njegovo znaenje nije nikakva tajna.
presignasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta praesignavisse. Glagol se
javlja iskljuivo u pretklasinom i poklasinom latinitetu.
278 adulterinis litteris adulterinae litterae - falsifikovana pisma.
fuisse confessum nepravilan, tipino srednjovekovni nain tvorenja infinitiva perfekta
(suvino je naglaavati da je re o pasivnom obliku, budui da se radi o deponentnom
glagolu). Oekivani oblik glasi, naravno esse confessum.
366
279 fuisse molitum potpuno isto kao u prethodnoj napomeni. Oekivani oblik: esse
molitum.
283 ex composito mercede budui da je iz konteksta, te i nastavka reenice savreno
jasno da je re o ablativu uzroka, predlog ex postaje sasvim suvian. O estoj upotrebi
predloga tamo gde su oni u klasinom latinitetu izostajali bilo je rei u vie navrata.

VII knjiga

2 quinque ... annis ille supervixit budui da je re o vremenskom trajanju, u
klasinom latinitetu ovde ne bi stajao ablativus temporis, ve akuzativ quinque ...
annos ille supervixit.
6 ad statum ... diem pogledati napomenu br. 4 uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
7 facta [est] ... ut ... sumatur u itavom prvom segmentu VII knjige Bonfinijevog
teksta prepriavaju se detaljno odredbe Matijine pravne reforme iz 1486. godine. Iz jezika
je jasno da je italijanski humanista u rukama imao originalni tekst dokumenta, te stoga ne
iznenauje injenica da su reenice kratke, odsene i da se u njima neretko ne potuju
pravila sintakse klasinog latiniteta kojih se Bonfini inae daleko briljivije pridravao u
ostatku IV dekade. Upravo ovde imamo sluaj nepotovanja elementeranog pravila
slaganja vremena u latinskom jeziku: u nezavisnom delu reenice stoji pasivni indikativ
perfekta (dakle, istorijsko vreme), a za njim sledi finalni veznik ut praen konjunktivom
prezenta. U klasinom latinitetu oekivao bi se pak konjunktiv imperfekta.
9 octavis ova imenica imala je irok spektar znaenja u srednjovekovnom latinitetu.
Evo kako je, upravo u naem kontekstu, pojanjava Du Cange: in jure Hungarico, est
Conventus jurisdicundi 40. dierum extra ferias ante SS. Georgii et Michaelis festum 8
diebus.
lex promulgata ut ... debeant ... non licent ponovo nepotovanje klasinog pravila
slaganja vremena. Iza veznika ut slede dve zavisno-namerne reenice u konjunktivu
prezenta, premda bi se oekivalo da, budui da u nezavisnom delu reenice stoji
istorijsko vreme, uslede dva konjunktiva imperfekta.
10 occupati fuerint nepravilan, tipino srednjovekovni nain tvorenja pasivnog futura
II. Trebalo bi, razume se, da stoji occupati erunt, dakle, da glagol esse bude u futuru I.
367
Kako imamo prilike da vidimo, on ovde stoji u futuru II i ta pojava vrlo je esta te vie
puta komentarisana u okviru ove analize.
17 mandatum ut ... recognoscant ponovo nepotovanje pravila slaganja vremena kao
u napomenama broj 7 i 9 uz istu ovu knjigu Bonfinijevog teksta. Trebalo bi, razume se,
da stoji recognoscerent, a ne recognoscant.
19 si ... facte fuerint, reperientur ponovo nepravilno sazdan pasivni futur II u okviru
protaze realnog hipotetikog perioda (tzv. prave pogodbe). Oekivani oblik glasi facte
erunt.
23 peccarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
peccaverunt.
26 detrectarant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta detrectaverant.
imetrarant isto za impetraverant.
28 data fuerint nepravilan oblik III lica mnoine pasivnog konjunktiva perfekta u
kojem je i glagol esse u konjunktivu perfekta, premda bi trebalo da stoji u konjunktivu
prezenta. Oekivani oblik, dakle, glasi data sint.
43 restituit, ne quis ... possit ponovo elementarno nepotovanje klasinog pravila
slaganja vremena. Iza finalnog ne trebalo bi da usledi konjunktiv imperfekta, a ne
prezenta kako je ovde sluaj, budui da u nezavisnom delu reenice stoji istorijsko, a ne
glavno vreme.
44 parochiali javlja se i sa geminatom - parrochiali: pridev sa dva zavretka III
deklinacije izveden iz pozajmljenice iz grkog par(r)ochia, -ae, f. Imenica se javlja u
hrianskom, te i srednjovekovnom latinitetu sa znaenjem parohija. Du Cange:
parochia seu potius paroecia, ex Gr. paroika (nam vocem parochia, barbaram esse
pridem observarunt Budaeus, Aleiatus, et alii) territorium et districtus Episcopi, ut
Provincia et Diascesis Metropolitani et Archiepiscopi.
homagium Du Cange: obsequium, cultus; ut infra Homen. Chron. Pontif. Leon.Urbevet.
edit. Lamii, pag. 162: Silvester, nations Gallicus, nomine Gilbertus hic primum juvenis
Floriacensis coenobii in Aurelianensi dioecesi monachus fuit; sed dimisso monasterio,
homagium diabolo fecit, ut sibi omnia ad votum succederent; quod diabolus promisit
implere. Ipse obsequiis diaboli insistens, etc.
368
48 ius prescriptum est, ne ... damnet ... aut ... notet opet nepotovanje pravila
slaganja vremena. Iza finalnog ne, a nakon istorijskog vremena (pasivnog indikativa
perfekta) u nezavisnom delu reenice, ponovo slede dva konjunktiva prezenta umesto
konjunktiva imperfekta kako bi to bilo oekivano.
fuerit edoctus nepravilni oblik III lica jednine pasivnog konjunktiva perfekta koji bi
trebalo da glasi sit edoctus.
50 ausus fuerit ovoga puta re je o III licu jednine pasivnog futura II u okviru realnog
hipotetikog perioda koji bi trebalo da glasi ausus erit.
habetor iz konteksta ovde postaje jasno da je re o pokuaju nakaradnog graenja III
lica jednine pasivnog imperativa II od glagola habere. Upotreba imperativa II jeste bila
tipina za zvanine dekrete i pravne dokumente, no, u klasinom latinitetu jednostavno
nije postojao glagolski oblik za pasivni imperativ II. Bonfini ga u itavom ovom
segmentu teksta tedro upotrebljava, verovatno oslanjajui se na originalni tekst koji je
zasigurno prepun jezikih deformacija.
rediguntor potpuno isto kao u prethodnoj napomeni, samo sada imamo sluaj
nepostojeeg III lica mnoine pasivnog imperativa II.
54 patrarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
patraverunt.
56 provocarit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog futura II provocaverit.
58 vincla kontrahovani oblik, est za klasinu prozu, od vincula.
coniicitior ponovo III lice jednine pasivnog imperativa II, oblika koji u klasinom
latinitetu jednostavno nije postojao.
63 venduntor isto kao u prethodnoj napomeni, samo je ovoga puta re o III licu
mnoine.
64 archidiaconorum arhiakon, imenica karakteristina za hrianski latinitet. Evo
kako je navodi Du Cange: primus inter diaconos, qui caeteris diaconis praeest:
Dignitas Ecclesiastica, qua donatum S. Stephanum conjicit S. Augustinus Serm. 94. De
diversis, quod primus a S. Luca inter 7 diaconos nominetur, unde ait: Inter Diaconos
nominatus primus, sicut inter Apostolos Petrus, et a Luciano in Epist. de ejus inventione,
Primicerius Diaconorum, et Archidiaconus dicitur. S. Hieronymus ad Evagrium :
Diaconi eligant de se, quem industrium noverint, et Archidiaconum vocent.
369
plebanorum Du Cange: plebanus - paroecus, curio, sacerdos, qui plebi praeest, Italis
piovano, [Gallo-Belgis Pleban.] Balbus in Catholico: Plebanus, dominus plebis.
Presbyter, qui plebem regit. Vano je, sa ovim komentarom u vezi, napomenuti da u
hrianskom, pa onda i srednjovekovnom latinitetu imenica plebs oznaava vernike,
hriansku pastvu.
65 impetratum, ut ... persolvantur ponovo nepotovanje klasinog pravila slaganja
vremena koje je, kako je napomenuto, posebno esto u ovom segmentu VII knjige IV
dekade Bonfinijevog teksta. Ovde bi, naravno, trebalo da stoji pasivni konjunktiv
imperfekta, a ne prezenta.
68 protonotariis Du Cange: protonotarius est primus inter notarios.
73 eleemosynam milosre, samilost, pozajmljenica iz grkog jezika. Du Cange:
misericordia, Concilium Francoford. ann. 794. cap.3: Idcirco domnus noster
misericordia motus, prafato Tassiloni.... culpas perpetrates indulsit, et gratiam suam
pleniter concessit, et in sua eleemosyna eum in amore dilectionis visus est suscepisse.
78 gloriabundus ovaj pridev javlja se u postklasinom latinitetu, i to izuzetno retko.
Lewis & Short: Gell. 5, 5, 4; Lact. 5, 13, 15.
visitasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva pluskvamperfekta
vistitavisset.
interfricuisse ovakva sloenica nije zabeleena u klasinom latinitetu, a ne zapisuje je
ni Du Cange. Oigledno je ipak da se radi o glagolu sazdanom od predloga inter i glagola
frico, 1, fricui, frictum (retko i frictum) koji koren ima u Sanskrtu (ghar-, gharsh- sa
znaenjem trljati > gr. hr), te, posebno u nareenom kontekstu, nije ni malo teko
zakljuiti da on ovde znai masirati.
81 Ratianis jo jedan od naina na koje Bonfini belei vlastitu imenicu Raani
(Raani, Srbi). U veini sluajeva zapisuje je kao Rasciani.
82 myrrhinave pozajmljenica iz grkog, oznaava luksuznu posudu za pie, pehar i sl.
86 monaule imenica monaules, -ae, m. pozajmljenica je iz grkog karakteristina
najpre za natpise i zapise starijih gramatiara. Oznaava sviraa na fruli sa jednom cevi.
93 laquearia imenica laquearium, -ii, n. koristi se u poeziji i prozi nakon Avgustove
epohe. Oznaava tzv. kasetiranu tavanicu.
94 buleuterium pozajmljenica iz grkog (bouleutrion, n), oznaava venicu.
370
hybernacula hiperkorekno, tipino srednjovekovno zapisivanje imenice hibernacula, -
orum, n. koja oznaava ziske atore, zimovalite, ali i prostorije za provoenje hladnih
dana. Koren rei potie iz Sanskrta: himas > gr. hin, lat. hiems zima. Dakle, pisanje sa
y potpuno je nepotrebno i netano.
estivaculaque ova imenica oigledno je sazdana kao antonim onoj iz prethodne
napomene, ali kao ovakva nije zabeleena u klasinom latinskom, a ne zapisuje je ni Du
Cange.
heliocamini radi se, naravno, o pozajmljenici iz grkog (hliokminos, m.) koja
oznaava prostoriju izloenu suncu preko cele godine i stoga pogodnu za provoenje
zimskih dana.
zete imenica zeta, -ae, f. pozajmljenica je iz grkog (daita, f) i oznaava trpezariju,
prostoriju za ruavanje. Kao njen sinonim Du Cange navodi imenicu coenaculum, i, n.
Ovoliki broj pozajmljenica iz grkog u segmentu VII knjige IV dekade Bonfinijevog
spisa verovatno je posledica injenice da je italijanski humanist, kako i sam kae
107
,
upravo u tom periodu preveo za Matiju delo posveeno arhitekturi na latinski jezik.
hypocausta ponovo pozajmljenica iz grkog (hypkauston, n.), oznaava kupatilo sa
podnim grejanjem.
mammatis pridev mammatus, 3 osim svog primarnog znaenja preneseno moe da se
odnosi na ono to na sebi ima veliki broj cevica ili izboina, a ovde se odnosi na oblik i
teksturu crepova. U tom znaenju javlja se iskljuivo u periodu nakon Avgustove
vladavine.
96 cogitabundus ovaj pridev je hapax legomenon u latinskom jeziku, pojavljuje se
svega jednom, kod Aula Gelija (Socrates, Gell, 2, 1, 2).
subtristis pridev je karakteristian iskljuivo za pretklasini i poklasini latinitet.
101 triglyphos pozajmljenica iz grkog jezika (trglyfos, m). Re je o posebnom
arhitektonsom ukrasu na frizu graevina Dorskog stila.
103 apodyterium opet pozajmljenica iz grkog (apodytrion), oznaava prostoriju za
presvlaenje.

107
A. Bonfinis, 136.
371
104 embrycatisque ovakav pridev nije zabeleen u klasinom latinitetu, a ne belei ga
ni Du Cange. Po svemu sudei, sloen je od grkod predloga en i glagola bryk koji znai
izjesti, nagristi, te se pevodi kao izjeden, hrapav, neravne povrine i sl.
107 lithostrata ponovo pozajmljenica iz grkog: imenica lithostratum, i, n. nastala je
od prideva lithstrtos koji znai obloen mozaikom. Imenica, dakle, znai podni mozaik.
110 sylvestrium hiperkorektni zapis prideva silvestris, -e. Pogledati napomenu broj 13
uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
116 astragali ponovo pozajmljenica iz grkog (astrgalos, m. kost glenja na nozi).
U arhitekturi ovaj termin oznaava prstenastu strukturu na vrhu stuba (Vitr. 3, 3).
120 bucentaurus imenica se ne pojavljuje u klasinom latinitetu. Du Cange je navodi
uz pojanjenje da je re o uvenom tipu velike venecijanske galije: navis grandior
Venetiis notissima.
andronicon ovakva imenica nije zabeleena ni u klasinom ni u srednjovekovnom
latinitetu, ali je oigledno da potie iz grkog, a na osnovu konteksta je jasno i da
oznaava prostorije na brodu u kojima su boravili mukarci.
gyneceum pozajmljenica iz grkog (gynaikeon, n), antonim prethodne imenice: odaja
za ene (ovde se radi o posebnoj prostoriji na brodu u kojoj su boravile iskljuivo ene).
129 educasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta educavisset.
138 instaurasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta instauravisset.
140 Sistestrophum Stronsdorf, mesto u donjoj Austriji na granici sa ekom.
Lavam La Taja, grad u donjoj Austriji, na samoj granici sa ekom.
141 Moram amnem reka Morava.
144 Isnaimam Znojmo, grad u ekoj u okviru istorijske pokrajine Moravske.
145 Iglaviam Jihlava, grad u ekoj.
146 labefactandas uestala, intenzivirana verzija glagola labefacio, 3. O nareenoj
pojavi, karakteristinoj za vulgarni, a potom i srednjovekovni latinitet, ve je bilo rei u
vie navrata.
147 occupassent kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta occupavissent.
372
151 ex sentencia iskvareni, tipino srednjovekovni nain zapisivanja imenice sententia,
uslovljen, razume se, nainom na koji se ona itala po pravilima tradicionalnog izgovora.
154 expectarant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta exspectaverant.
postularunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
postulaverunt.
156 Rhetiam Rec, grad u donjoj Austriji.
161 charissimus pogledati napomenu broj 209 uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
163 cogitarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
cogitaverunt.
perhumane u klasinom latinskom pre je bio u upotrebi prilog perhumaniter.
164 adventare ponovo intenzivna verzija glagola advenio, 4. O pojavi je vie puta bilo
rei.
168 concilarant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta conciliaverant.
171 impositum ... fuit nepravilni nain tvorenja pasivnog indikativa perfekta tipian za
srednjovekovni latinitet. Treba da stoji impositum est.
173 exorarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
exoraverunt.
ditionem hiperkorektni zapis klasine imenice dicio, -onis,f. Re se svakako u
srednjem veku izgovarala kao dicio, te je, zbog preterane briljivosti i pogrene
pretpostavke da ona svoj izgovor duguje pravilu da se grupa ti pred vokalom itala kao
ci, i zabeleena na ovaj nain. Inae, koliko je zapis ditio pogrean svedoi i koren ove
rei dic-, poreklom iz Sanskrta: dicami pokazati, ukazati > gr. deknymi.
mota fuere nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog perfekta. Treba
da stoji mota sunt.
174 ad primum lapidem na oko kilometar i po. Lapis, tzv. rimska milja = mille
passuum, tj. oko 1609 m.
176 uno iam anno ponovo upotreba ablativa vremena tamo gde bi u klasinom
latinitetu stajao akuzativ vremenskog trajanja.
373
177 ex Claustrumburgo predlog je ovde uz ime grada sasvim suvian, po pravilima
klsinog latiniteta stajalo bi samo Claustrumburgo iz Klosternojburga.
congratulabundi pogledati napomenu broj 1 uz VI knjigu Bonfinijevog teksta.
XIII. Kalendas Ianuarias 20. decembra.
181 lectitasset intenzivna verzija glagola lecto, 1 koji je i sam nastao intenziviranjem
glagola lego, 3.
auscultavit preklasino i postklasino za audio, 3.
184 celebrasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta celebravisset.
187 exornarit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva perfekta
exornaverit.
189 indefatigabile pridev se javlja iskljuivo u poklasinom periodu.
192 pronunciatus pogledati napomenu broj 123 uz IV knjigu Bonfinijevog teksta.
196 tractarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
tractaverat.
Brixiensi stanovnik Bree, grada u severnoj Italiji u okviru pokrajine Lombardije.
199 Parisiis ovde je re o starom lokativu toponima Parisii, -orum, m. koji je pluralia
tantum.
coacti fuerint nepravilan, tipino srednjovekovni nain tvorenja pasivnog konjunktiva
perfekta. Ispravan oblik glasi coacti sint.
200 ephippia pozajmljenica iz grkog koja nije zabeleena u klasinom latinitetu.
Veoma je zanimljivo da je Du Cange belei u sasvim iskvarenom obliku, sa aspiracijom
na pogrenom mestu epiphia (to je, kako je bilo rei u uvodu tipina odlika
srednjovekovnog latiniteta), dok kod Bonfinija nailazimo na oblik koji u potpunosti
potuje njeno grko poreklo: ephippia < gr. efippon. Re je, naravno, o opremi za konje:
epiphiorum, aornemens de chevaulx, si comme freins, petraus. Inde epiphyare: equum
ornare.
202 absque negotio o tome da kolokvijalno absque u srednjovekovnom latinitetu
potiskuje knjievni predlog sine uz ablativ (ili, kako imamo prilike da uoimo u
Bonfinijevom tekstu, koristi se ravnopravno sa njim) ve je bilo rei kako u uvodnom
jezikom izlaganju, tako i u napomeni broj 61 uz IV knjigu teksta.
374


VIII knjiga


1 Idibus Ianuariis 13. januara.
2 regi ad laborandum erat posve je oigledno da je predlog ad uz gerundiv
laborandum, ovde u okviru perifrastine konjugacije pasivne sa vriocem radnje u dativu
(dativus auctoris regi), potpuno suvian.
5 subest sloenica glagola esse subsum, subesse karakteristina je po tome da uopte
nema oblike perfekatske osnove. Kako imamo prilike da uoimo, Bonfini se tog pravila u
tekstu dosledno dri.
6 fossaque ex aqua completa predlog ex u klasinom latinskom ovde bi bio sasvim
suvian. Koristio bi se ablativ sredstva bez ikakvog predloga: fossaque aqua completa.
8 perlaxa pridev perlaxus, 3 nije zabeleen u klasinom latinitetu, a ne belei ga ni Du
Cange. Jasno je, svejedno, da je re o pojaanom pridevu laxus, 3, te se on prevodi kao
povelik, poirok i sl. (ovde se on odnosi na ance oko utvrenja). Glagol pak perlaxo, 3
zabeleen je jednom, kod Apicija (Apic. 7, 7).
quindenum milium ... passuum oko 24 km.
10 appropinquarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
appropinquaverunt.
quin ... poterant ovde bi u klasinom latinskom izvesno stajao konjunktiv, a ne
indikativ. Budui da je znaenje veznika quin u naem kontekstu posledino, konjunktiv
bi imao tzv. apsolutnu upotrebu, tj. ne bi stajao po pravilima slaganja vremena, ve u
onom vremenu u kojem bi zavisna reenica bila i da nije u konjunktivu. Treba, dakle,
possent, a ne poterant.
planicie nepravilan zapis klasine imenice planities, -ei, f, uslovljen, razume se,
injenicom da se ona u srednjem veku izgovarala sa c.
11 passuum milium XVIII oko 29 km.
14 cum una presidiariis sese conglomerarent fali jo jedno predloko cum nakon
priloga una, iza kojeg prirodno sledi ablativ presidiariis: dakle, treba cum una cum
375
presidiariis. Prvo cum nije predlog, ve uzroni veznik sa konjunktivom imperfekta
conglomerarent. Umesno je pretpostaviti da se stoga piscu / kopisti ovo drugo, predloko
cum uinilio suvinim, pa ga je tako sasvim pogreno izostavio.
deturbarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
deturbaverunt.
15 que protegere diffidebant budui da je u direktnoj zavisnosti od zavisno-
vremenske reenice u konjunktivu (cum ... suburbia diruissent), ova zavisno-relativna
reenica trebalo bi da takoe stoji u konjunktivu, a ne u indikativu kako je u tekstu sluaj.
penetrassent kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta penetravissent.
20 exuperet exsuperet.
22 propugnarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta propugnaverat.
26 nihil ex ingenio et arte ovde bi u klasinom latinitetu svakako stajao partitivni
genitiv: nihil ingenii et artis. Vie puta je napomenuto da je srednjovekovni latinitet
tipino preferirao predloke, analitike konstrukcije, pa je tako i ovde negdanji elegantni
partitivni genitiv potisnut predlogom ex sa ablativom.
27 Ebenfurtum Ebenfurt, gradi u donjoj Austriji, u okviru okruga Beko Novo Mesto
(Viner Nojtat).
Lithinbergum po svakoj logici, ovo bi verovatno morao biti Bruk Na Lajti (Bruck an
der Leitha). Gradovi Lihtenberg u Saksoniji (okrug Baucen) i istoimeni grad u Bavarskoj
(okrug Hof) ne dolaze u obzir jer su, jednostavno, predaleko od Bekog Novog Mesta (u
tekstu je jasno re o tome da je Beatrie, pratei Matiju, nekoliko meseci provela u
oblinjim gradovima oekujui konano osvajanje Bekog Novog Mesta).
28 Sexto Idus Martias 10. marta.
tibicinibus premda je osnovno znaenje ove imenice svirala, frula (tibia, ae, f. i cano,
3), ona ovde oznaava iblje, odnosno lako zapaljivi materijal.
30 sustentacula deminutiv imenice izvedene od glagola sustento, 1 koji je i sam
intenzivna verzija glagola sustineo, 2. Ova imenica, karakteristina najpre za vulgarni
latinitet, u srednjem veku oznaavala je potporu, potpornu konstrukciju, stubove, tap o
koji se neko oslanja pri hodanju i slino. Du Cange: Fulcrum, baculus quo quis
376
sustentatur. Acta MSS. S. Victuri in Biblioth. S. Petri Carnot: Beatus Martinus dedit illi
Sustentaculum super quod solent sacerdotes fusis orationibus sustentari.
32 altiusculam deminutiv prideva altus, 3. O deminutivima kao ivopisnijim oblicima
imenica i prideva i kao takvim tipinim za vulgarni, a potom i srednjovekovni latinitet
ve je bilo rei u vie navrata.
34 quamvis iusserat uz veznik quamvis u klasinom latinitetu stajao je konjunktiv, a
ne indikativ kako je ovde sluaj. Dakle, ispravno bi bilo quamvis iussisset.
35 quanquam ... cesserint uz veznik quamquam pak po pravilima klasinog latiniteta
stajao je indikativ, a ne konjunktiv. Ispravno bi, dakle, bilo quanquam ... cesserunt.
quamvis nemo ... poterat ponovo upotreba indikativa umesto konjunktiva uz veznik
quamvis u okviru zavisno-koncesivne reenice. Treba, dakle, quamvis nemo ... potuisset.
Stie se utisak da je Bonfini posebno leeran u potovanju regula klasine latinske
sintakse upravo kada su u pitanju zavisno-koncesivne reenice, a to je do sada bilo
ilustrovano brojnim primerima.
37 quassata intenzivna verzija glagola quatio, 3, /, quassum, tipina za vulgarni, a
potom i srednjovekovni latinitet.
39 ne oleum ... amitteret re je o izrazu oleum amittere, odnosno oleum perdere, koji
je najblii naem izrazu ode mast u propast.
47 xylimbrices re nije zabeleena u klasinom latinititu, a ne belei je ni Du Cange.
Jasno je, ipak, svakom klasinom filologu da je re o hibridu sazdanom od grke imenice
xlon, n. drvo, drvna graa i latinske imbrex, -icis, f. (ova imenica okarakterisana je kao
izuzetno retka u klasinom latinitetu) opeka, posebna vrsta crepa oblika preseenog
valjka, takva da se sa njega slivala kinica ne zadravajui se na krovu.
50 Hippolytus Estensis Ipolito d'Este (1479 1520), rimski kardinal i nadbiskup
Ostrogona.
53 internuncii pogledati napomenu broj 196 uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
54 Idibus Augustis 13. avgusta.
62 oculis ... grandiusculis grandiusculus, 3 deminutiv je prideva grandis, - e. Ovakav
oblik je hapax legomenon u klasinom latinitetu, zabeleen je svega jednom, kod
Terencija (Ter. And. 4, 5, 19).
377
63 subfulvus ovakav pridev nije zabaleen u klasinom latinitetu, a ne zapisuje ga ni
Du Cange. Jasno je da je u pitanju sloenica predloga sub i prideva fulvus, 3 zagasito
ut, oker, utosme i sl, u kojoj sub samo pojaava zagasitost nijanse.
65 eutarpelon ... ingenium ovaj pridev pozajmljenica je iz grkog jezika, izvedena od
linog imena Euterpe, -es, f. Muza zatitnica muzike i lirske poezije.
66 epicheremate pozajmljenica iz grkog jezika epicherema, - atis, n. (gr. epiherma,
n.). Re je o retorskom terminu koji oznaava vrstu argumenta ili silogizma.
68 dictitat intenzivna verzija glagola dicto, 1. O ovoj pojavi, karakteristinoj za
vulgarni, a potom i srednjovekovni latinitet, bilo je rei u vie navrata.
72 evocarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
evocaverat.
74 appropinquasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta appropinquavisse.
75 ad tertium lapidem na oko 5 km.
dillexerit posve neoekivana i neopravdana upotreba aktivnog konjunktiva perfekta u
nizu nezavisno-sloenih sastavnih reenica koje su sve u indikativu perfekta. Treba, dakle,
dillexit.
79 urbem ingressus est fali predlog in, budui da je re o zajednikoj imenici urbs, a
ne o konkretnom imenu grada gde bi, po pravilima klasinog latiniteta predlog uistinu i
bio suvian. Ispravno je, dakle, in urbem ingressus est. Ovo je, ba kao i izostanak
predloga cum u napomeni broj 14 uz istu ovu knjigu Bonfinijevog teksta, posledica
pogrenog doivljaja ispravne konstrukcije kao pleonastine.
85 refocillitaret glagol se javlja iskljuivo u poznom i srednjovekovnom latinitetu:
Vulg. Iudic. 15, 19; Vulg. Reg. 16, 23; 30, 12; Hier. Vit. Malch. 10.
113 propagarit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva perfekta
propagaverit.
116 onerarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
oneraverunt.
122 rebellarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
rebellaverunt.
123 Oppavie Opava grad u severoistonom delu eke na samoj granici sa Poljskom.
129 Lusatiam Luica, oblast u Nemakoj.
378
venumdandas sloenica koja se u klasinom latinskom pojavljivala kao izraz dare
aliquem venum prodavati (Liv. 24, 47, 6). Kao jedna re, venumdo, 1 pojavljuje se tek u
srednjevekovnom latinitetu.
captata pogledati napomenu broj 201 uz II knjigu Bonfinijevog teksta.
133 inclinarint kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva perfekta
inclinaverint.
137 hic ... ille iz konteksta je sasvim jasno da se ovde potkrala pogreka. Naime,
neposredno pre ove stoji reenica u kojoj se pominje najpre Matija, a potom Vladislav
(Hinc inter Mathiam et Wladislaum regem oborta simultas), te bi, po pravilima
klasinog latiniteta, hic trebalo da se odnosi na Vladislava, koji je u tekstu blii poetku
naredne reenice, a ille na Matiju. Bonfini je, to je iz konkretnog konteksta kristalno
jasno, nainio omaku, te ovakvom upotrebom zamenica ispada da Matiji pripisuje
Vladislavljeve postupke i vice versa.
victitant intenzivna verzija glagola vivo, 3, karakteristina, upravo zbog svoje
ivopisnosti za jezik Plautovih i Terencijevih komedija (Plaut. Rud. 3, 4 , 59; Id. Truc. 2,
2, 60; Ter. Eun. 5, 8, 44), a potom i za srednjovekovni latinitet.
141 proxenete imenica proxeneta, -ae, m. pozajmljenica je iz grkog jezika
(proxents, m. pregovara, trgovac, agent i sl).
mercatum fuisse nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja infinitiva perfekta
(suvino je napominjati da je re o pasivu, budui da je sainjen od deponentnog glagola
mercor, 1). Ispravan oblik glasi mercatum esse.
142 Sarmaticum Oceanum Baltiko more.
144 quid aliud moliretur ne satis quidem exploratum habeo exloratum habeo
tipino je srednjovekovni analitiki perfekt i o toj pojavi u vie je navrata bilo rei. Dalje,
zavisno-upitna reenica quid aliud moliretur koja se na to istorijsko vreme oslanja trebalo
bi pre da stoji u konjunktivu pluskvamperfekta (iz konteksta je oigledno da je re o
anteriornosti, a ne o simultanosti). Dakle: molitus esset, ne moliretur.
149 Usvaldus Zagabriensis episcopus Osvald Tuz (1438 1499), hrvatski biskup. Na
predlog Matije Korvina papa ga je imenovao za biskupa Zagreba 1466. godine.
in sequenti anno predlog je uz ovaj ablativ vremena sasvim suvian. U klasinom
latinskom stajalo bi jednostavno sequenti anno.
379
157 Solodano Bonfini mamelukog sultana oslovljava imenom Solodanus, odnosno
Soldanus. Budui da je u to vreme pomenutu titulu nosio Kajit-bej, sasvim je mogue da
ga je zapravo imenovao kao potomka Saladina, utemeljivaa mameluke moi u Egiptu.
165 Lincii Linc, grad na severu Austrije.
167 quando ... haudquaquam ignorabat veznik quando u svojstvu uzronog veznika
sa indikativom imperfekta.
169 quin ... habuit upotreba veznika quin sa posledinim znaenjem. U klasinom
latinskom ovde bi izvesno stajao konjunktiv (u svojoj tzv. apsolutnoj upotrebi, dakle, bez
slaganja vremena). Treba habuerit, ne habuit.
171 fuerat admonitus ponovo nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja
pasivnog indikativa pluskvamperfekta. Ispravno je, razume se, erat admonitus.
172 prestolabatur glagol praestolor, 1 tipian je najpre za jezik Plautovih i
Terencijevih komedija, a potom je u estoj upotrebi upravo u srednjovekovnom latinitetu.
nuncios pogledati napomenu broj 196 uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
173 Septembres ... Idus 13. septembra.
174 propyleo re je, naravno, o pozajmljenici iz grkog jezika (proplaion, n.) koja
znai ulaz, kapija i slino.
177 inclytum nepravilni zapis pozajmljenice iz grkog jezika inclitus, 3, odnosno
inclutus, 3 < in + clueo < gr. klyts < kly.
179 ... exorat ut ... paterentur exorat je istorijski prezent, pa je stoga konjunktiv
imperfekta u zavisnoj reenici uz verbum postulandi sasvim umestan.
180 veritus Beatricis acerrime adversantis glagol vereor, 2, veritus sum iziskuje
objekat u akuzativu, ne u genitivu. Treba, dakle, veritus Beatricem acerrime adversantem.
destinarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
destinaverat.
185 concertator imenica concertator, -oris, m. predstavlja hapax legomenon u
klasinom latinitetu, javlja se svega jednom, kod Tacita (Tac. A. 14, 29).
quamvis ingravescente ... egritudine dopusni veznik quamvis ovde je posve suvian,
budui da konstrukcija ablativa apsolutnog ve sama po sebi moe imati funkciju
zavisno-koncesivne reenice.
380
190 sex ... horis ponovo je re o vremenskom trajanju, pa je ovaj ablativus temporis
neumestan i treba da stoji akuzativ: sex horas.
ientasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva pluskvamperfekta
ientavisset.
191 e stomachi debilitate re je o ablativu uzroka, te je predlog e potpuno suvian.
Treba da stoji jednostavno stomachi debilitate.
pergustasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta pergustavisset. Glagol nije zabeleen u klasinom latinitetu, javlja se
tek poznolatinska imenica pergustus, -us, m. Ne zapisuje ga ni Du Cange.
192 est radi se najverovatnije o slovnoj greci: segment reenice ima smisla samo ako
se on umesto sa est proita sa et.
193 apoplexia pozajmljenica iz grkog jezika (apoplxa, f).
195 obclamitare sloenica intenzivne verzije glagola clamo, 1, tipina za jezik
Plautovih komedija (Plaut. Curc. 1, 3, 27; Plaut. Am. 3, 2, 3), a potom i za
srednjovekovni latinitet.
196 asservarant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta asservaverant.
199 percunctata arhaini oblik glagola percontor, 1, percontatus sum .
200 letiferum ovakav pridev nije zabeleen u klasinom latinitetu, dok je u
srednjovekovnom sasvim uobiajen. Du Cange: laetifer afferens laetitiam, in Actis SS.
Junii tom. 5. pag. 280. de SS. Arialdo et Herlembaldo: Vox Laetifera, id est, laetitiae
plena, loco nostro insonuit.
201 tertio vero, qui a Marte nomen accepit lat. Martis dies, ital. Martedi utorak.
202 epiglottim ova oigledna pozajmljenica iz grkog nije zvanino zableena u
klasinom latinitetu, a ne zapisuje je ni Du Cange. Re je o medicinskom terminu
epiglottis drelo.
203 Nonis Aprilis 6. april (1490. godine), to i jeste precizan datum smrti Matije
Korvina.
206 Cumaram Komarom, grad na severu Maarske.
207 divinitus pogledati napomenu broj 307 uz III knjigu Bonfinijevog teksta.
381
209 deplorarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
deploraverunt.
210 perditum ire ovakav analitiki oblik nije se koristio u klasinom latinitetu. Opte
je poznato da se umesto pasiva glagola perdere (to je upravo ovde sluaj) upotrebljavao
glagol perire (takvi glagoli sa aktivnim oblikom, a sutinski pasivnim znaenjem nose
ime neutralia passiva). Treba, dakle, perire, a ne perditum ire.
211 perditum irent isto kao u prethodnoj napomeni. Treba da stoji perirent.
iurarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta iuraverunt.
214 inscripto unguibus ore ovde je re o klasinom prizoru udovice koja ali za
preminulim suprugom. Prizor je svojevrsni topos: ona je premorena od plaa, raupane
kose i lica izgrebanog noktima. Ono to je posebno jeziki interesantno je injenica da
se u nareenom opisu klasina imenica os, oris, n. javlja sa znaenjem lice, a ne usta.
Ova pojava nije posebno zabeleena u reniku srednjovekovnog latiniteta, ali je, s druge
strane, jo u vulgarnom latinitetu primeeno da imenica bucca, - ae, f, koja je u
klasinom latinskom znaila obraz, lice, sada oznaava usta, a isto to znai i u
srednjovekovnom latinskom (cf. i italijansku imenicu bocca usta). Tim je maloas
akcentovana inverzija u znaenju dodatno zanimljiva.
215 estimarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
aestimaverunt.
216 declinarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
declinaverunt.
218 placuit ... ut duplex ... funus dicaretur ovde bi u klasinom latinskom pre stajala
zavisno-izrina reenica artikulisana konstrukcijom akuzativa sa infinitivom.
cenotaphium re je, naravno, o pozajmljenici iz grkog jezika kenotfion, n. prazna
grobnica, spomenik linosti koja je sahranjena na nekom drugom mestu.
219 succollantibus glagol succollo, 1 zabeleen je kao izuzetno redak u klasinom
latinitetu (Var. R. R. 3, 16, 8; Verg. G. 4, 217). U srednjem veku bio je pak u irokoj
upotrebi. Du Cange: succollare collo seu humeris portare. Mirac. S. Mauril. tom. 4.
Sept. pag. 77. col. 1: Dum ergo in locum pristinum, ubi ab antiquioribus collocatum
fuerat, a ministris decerne rentur, succolantes invicem tanto oneris pondere repente
sanctissima corporis gleba aggravata est, etc.
382
honestarit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva perfekta
honestaverit.
221 refrenatorem imenica refrenator, -oris, m. nije zabeleena u klasinom latinitetu.
To je jedna od tipinih srednjovekovnih imenica sa sufiksom na tor, sazdana, u ovom
sluaju, od glagola refreno, 1 (o takvim imenicama uopteno bilo je rei u uvodnom
jezikom izlaganju).
224 ductarat pogledati napomenu broj 220 uz II knjigu Bonfinijevog teksta. Inae, re
je o kontrahovanom obliku III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
ductaverat.
fuisset actum nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog konjunktiva
pluskvamperfekta. Treba, naravno, esset actum.
229 gaza re persijskog porekla koja je u latinski ula posredstvom grkog jezika (gza,
f. blago, bogatstvo, kraljevska riznica i sl).
quando ... iuraverat quando u svojstvu uzronog veznika, ovde sa indikativom
pluskvamperfekta.
231 ad Albam Regalem predlog bi ovde, uz ime grada i kada se radi o cilju kretanja, u
klasinom latinitetu svakako izostao.
232 Ferdinandi regis orator Petrus Pjetro Ranzano (1428 1492), luerski biskup,
italijanski humanista, istoriar i naunik. Njegovo najznamenitije delo je Istorija Palerma
(De primordiis et progressu felicis Urbis Panormi). 1488. boravio je na dvoru Matije
Korvina kao izaslanik napuljskog kralja Fedinanda. Beatrie ga je tom prilikom
angaovala na sastavljanju istorije Ugarske, te je za godinu dana dovrio spis poznat po
imenu Epithoma rerum Hungarorum.
233 properarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
properaverunt.
235 et templum ... inferretur pogreno je izostavljen predlog in. Pogledati napomene
broj 14 i 79 uz istu ovu knjigu Bonfinijevog teksta.
238 deiectarunt ovakva uestala verzija glagola deicio, 3 nije zvanino zabeleena u
reniku klasinog latiniteta, a ne zapisuje je ni Du Cange.
collacrimarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
collacrimaverunt.
383
239 obrisa = obrussa, -ae, f. pozajmljenica je iz grkog jezika hrsion bryzon
testiranje kvaliteta zlata vatrom, u prenesenom smislu: isto, eeno zlato.
239 phiale pozajmljenica iz grkog jezika (fil, f. plitka posuda za pie).
discintillantia ovakva sloenica glagola scintillo, 1 (< scintilla, f. varnica) nije
zabeleena u klasinom latinitetu, a ne zapisuje je ni Du Cange. Svejedno, jasno je i na
osnovu njenog porekla, i na osnovu konteksta da ona znai sijati, svetlucati, sjajiti se i
sl.
241 quothoris ovakva korelativna zamenica nije zabeleena u klasinom latinitetu, a ne
zapisuje je ni Du Cange. Ipak, nalazimo je i u izdanju Erazma Roterdamskog
Hijeronimovih pisama (S. Hieronymi lucubrationes omnes vna cum pseudepigraphis et
alienis admixtis ..., College Notre-Dame, 1525). Naveemo primer upotrebe nareene
korelativne zamenice iz teksta: media nocte et mane semper est exercendum: statue
quothoris sanctam scripturam ediscere debeas... Dakle, uporedivi ovaj ekscerpt sa
odeljkom iz Bonfinijevog teksta gde se sporna re takoe javlja, postaje kristalno jasno
da ona znai kada, u koje vreme i sl.
243 athanasiam oigledna pozajmljenica iz grkog koja nije zabeleena u klasinom
latinitetu. Ne zapisuje je ni Du Cange koji belei samo pridev athanatus, 3. Svejedno,
jasno je da je re o grkoj verziji latinske imenice immortalitas, f. besmrtnost.
244 statura corporis ... maiuscula sasvim nepotreban deminutiv komparativa prideva
magnus, 3. O ovoj pojavi, karakteristinoj za vulgarni, a potom i srednjovekovni latinitet
bilo je vie puta rei.
subnigricantes ovakav glagol, naravno, nije zabeleen u klasinom latinitetu, a ne
zapisuje ga ni Du Cange. Oigledno je izveden od prideva subniger, 3 crnkast,
tamnjikav, zagasit i sl, te je i njegovo znaenje vie nego jasno.
247 variuscule ... tibie ponovo deminutiv prideva varius, 3, pogledati napomenu br.
244.
fuerat admixtus nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog indikativa
pluskvamperfekta. Ispravno je erat admixtus.
249 muliercularum deminutiv imenice mulier, - eris, f, pogledati napomenu br. 244 uz
istu ovu knjigu Bonfinijevog teksta.
384
251 imitandorum Romanorum studium po pravilima klasinog latiniteta, ovde
nikako ne bi bila izvrena stilska intervencija zamene gerunda gerundivom, a kako bi se
izbegla oigledna kakofonija. Poeljnije bi, dakle, bilo da stoji: imitandi Romanos
studium.
amarit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva perfekta amaverit.
252 deprehensum habuerit tipino srednjovekovni analitiki tip aktivnog konjunktiva
perfekta. U klasinom oblik je bio sintetiki i glasio deprehenderit.
255 dies distribuendi stipendium ba kao to smo u napomeni 252 imali sluaj
neumesne zamene gerunda gerundivom, na ovom primeru vidimo da nareena stilska
intervencija nije izvrena iako je to trebalo da bude sluaj. Oblik, dakle, treba da glasi:
dies stipendii distribuendi.
263 explorasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta exploravisse.
265 amanuensium ova imenica je u srednjovekovni latinitet usvojena iz Svetonijevog
dela De vita Caesarum gde je jedino i zabeleena (Suet. Tib. 3; Suet. Ner. 44), a
oznaava slugu, pomonika, sekretara i sl. < a manu servus.
267 glossemata pozajmljenica iz grkog jezika: glssma, n. zastarela ili strana re
koju valja dodatno pojasniti.
273 aretalogosque pozajmljenica iz grkog jezika: aretalgos, m. laskavac, ulizica,
brbljivac i sl.
276 centena ... milia passuum oko 62 km.
285 omnia perditum ire treba perire, pogledati napomenu br. 210 uz istu ovu knjigu
Bonfinijevog teksta.


IX knjiga

2 Idibus Maiis 15. maja.
5 stato die ponovo imenica dies u mukom rodu premda se radi o utvrenom, unapred
dogovorenom danu, te bi u klasinom latinskom stajalo stata / statuta die. Zanimljivo je
da Bonfini samo dve reenice pre toga ipak potuje nareeno pravilo: Idibus Mais his
dies prestituta.
385
9 Scytuli deminutiv line imenice Scytha, -ae, m. (od grkog Skthn).
pharetra pozajmljenica iz grkog jezika: fartra, f. tobolac.
10 thorace jo jedna pozajmljenica iz grkog: thrax grudi, a u prenesenom smislu
oklop.
queritant uestala, intenzivna verzija glagola quaero, 3, quaesivi, - itum. Ova pojava
komentarisana je u vie navrata.
14 Albertum Jan Albert (Olbraht) (1459 1501), trei sin poljskog kralja Kazimira IV
i mlai brat Matijinog naslednika Vladislava II Jagelonca. Bio je poljski kralj od
Kazimirove smrti 1492. do 1501. godine.
16 presto ... adesset pogledati napomenu broj 149 uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
19 compararant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta comparaverant.
22 obfirmarantque kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta obfirmaverant.
23 legarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
legaverat.
25 repullularunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
repullulaverunt.
30 amplificarit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva perfekta
amplificaverit.
31 fortassis veoma redak oblik klasinog priloga fortasse moda, verovatno i sl.
32 commendarit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva perfekta
commendaverit.
35 leve geniture pridev laevus, 3 (od grkog laos, 3 levi) imao je u klasinom
latinitetu irok spektar znaenja koji se zadrao i u srednjem veku. Mogao je znaiti i
nesrean, nepovoljan, neumestan, lo, opasan (Verg. A. 10, 275: Sirius laevo contristat
lumine caelum), dok je pak u jeziku augura podrazumevao povoljno, sreno znamenje
(Plin. 2, 54, 55: laeva prospera existimantur quoniam laeva parte mundi ortus est).
38 absque liberis pogledati napomenu broj 61 uz IV knjigu Bonfinijevog teksta.
44 optarint kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva perfekta
optaverint.
386
45 imperasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta imperavisse.
46 regnasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta regnavisse.
48 commendarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
commendaverunt.
55 Christianissimos Du Cange navodi da je Christianissimus posebna poasna titula
koja postoji od vremena pape Pija II (1405 1464) koji je njome ovenao francuskog
kralja Luja XI (1423 1483) i tom prilikom je proglasio naslednom: Quidam Francicae
glorias osores id referunt ad Pium II. Papam, qui hac praerogativa Ludovicum XI.
dignatus fuerit; verum Pius ipse II. hoc nomen haereditarium agnovit in Carolo VII
Ludovici decessore, siquidem eum sic alloquitur Epistola 385 : Habitus es, Carissime
Fili, devotissimus Princeps Fidei, et Religionis nostrae preecipuus: nec immerito ob
Christianum nomen a Primogenitoribus tuis defensum, nomen Christianissimi ab illis
haereditarium habes.
pensitandum u uvodnom jezikom izlaganju ve je napomenuto da je glagol pensare
(uestala verzija od pendo, 3, pependi) tokom srednjeg veka izmenio svoje osnovno
znaenje i poeo da znai misliti, razmatrati, promiljati i sl. (cf. ital. pensare, fr. penser i
sl.). Ovde pak imamo njegovu dodatno intenziviranu verziju pensitare u okviru pasivne
perifrastine konjugacije.
56 nepos ova imenica je u klasinom latinskom znaila iskljuivo unuk, a od srednjeg
veka oznaava i sestria, bratanca, neaka i sl. (cf. ital nipote, fr. neveu).
imperarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
imperaverunt.
61 qui a Gelono Herculis filio e biformi muliere in Scythia nato Bonfini Ehidnu
oslovljava sa biformis mulier, aludirajui na to da je ovo mitoloko bie zapravo
meavina ene i zmije. Nareenu legendu o poreklu Skita pisac preuzima iz IV knjige
Herodotove istorije: Herodotova istorija I, prev. Milan Arseni, Novi Sad 1988, 276-279.
65 factitarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
factitaverunt. Sam glagol je uestala, dinamina verzija od facio, 3 i o stalnom prisustvu
ovakvih ivopisnih oblika najpre u vulgarnom, a potom i u srednjovekovnom latinitetu
vie je puta bilo rei.
387
percupitis ova sloenica glagola cupio, 3 bila je karakteristina za preklasini period,
nadasve za komedije Plauta i Terencija (Plaut. As. 1, 1, 61; Ter. Eun. 5, 2, 57).
75 quibus ... imperastis budui da se u ovom kontekstu glagol imperare pojavljuje u
znaenju vladati, a ne zapovedati, objekat je trebalo da stoji u akuzativu, nikako u dativu
kako je u tekstu sluaj (dakle, quos ... imperastis).
78 concupiscentiarum imenica concupiscentia, -ae, f. javlja se iskljuivo u poznom i
srednjovekovnom latinitetu (Tert. Res. Carn. 45; Tert. Anim. 16; Hier. Ep. 63, 1; Paul.
Nol. Ep. 30, 3).
80 si cives ... non essent, eligere non pudebat ovde je re o irealnom hipotetikom
periodu u kojem u protazi stoji konjunktiv imperfekta, a u apodozi obian indikativ. To je
u klasinom latinitetu bilo regularno iskljuivo u iznimnim situacijama, upravo kada u
apodozi stoje bezlini glagoli i izrazi kako ovde i jeste sluaj.
81 si nemo foret ... confugere licebat potpuno isto kao u prethodnoj napomeni.
89 expiscari glagol expiscor, 3 u klasinom latinskom znaio je upecati, uloviti ribu,
dok je u vulgarnom, a potom i srednjovekovnom latinitetu imao i preneseno znaenje
proniknuti, prokljuviti, dokonati sl. (Cic. Fam. 9, 19, 1: nescis me ab illo omnia
expiscatum).
90 creasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta creavisse.
91 onerati fuerant nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog
indikativa pluskvamperfekta. Treba, naravno, onerati erant.
inversosque animos habebant tipino srednjovekovni analitiki imperfekat koji je u
klasinom latinskom bio sintetiki oblik. O ovoj pojavi ve je bilo rei u uvodnom
jezikom izlaganju, kao i u brojnim komentarima.
93 sollicitarant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta sollicitaverant.
97 rege paulo inferiorem ovde je, po svemu sudei, re o pukoj slovnoj greci. Treba
regem, ne rege.
103 lubenter = libenter.
105 a privigno timeret kako je dobro poznato, glagol timeo, 2 u klasinom latinitetu
traio je objekat u akuzativu (privignum timeret). Ovde uoavamo tipino
srednjovekovnu predloku konstrukciju predlog a (ab, abs) sa ablativom.
388
111 ad primum lapidem oko jedan i po kilometar.
exorarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
exoraverunt.
113 Rakos pogledati napomenu broj 92 uz III knjigu Bonfinijevog teksta.
Pesthi Bonfini ovde aspiraciju zapisuje upravo onako kako je to bilo tipino u srednjem
veku. Treba, razume se, Peshti.
121 instaurarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perefekta
instauraverunt.
126 comissa fuerat nepravilan, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog
indikativa pluskvamperfekta. Ispravno bi, naravno, bilo comissa erat.
128 se regem ... declaraturum, qui consuleret budui da se na konstrukciju akuzativa
sa infinitivom aktivnog futura (u svojstvu zavisno-izrine reenice) naslanja zavisno-
relativna reenica farbana u namernu, po pravilima sintakse klasinog latiniteta u njoj
bi trebalo da stoji konjunktiv prezenta, a ne imperfekta kako vidimo da je sluaj. Infinitiv
futura, naime, od kojeg pomenuta reenica zavisi spada u tzv. glavna, a ne istorijska
vremena. Stoga bi ispravno bilo: se regem ... declaraturum, qui consulat.
131 nunciabat pogledati napomenu broj 196 uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
134 vexarant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta vexaverant.
135 nigrorum ... exercitum termin Crna armada odnosi se na vojsku u slubi Matije
Korvina. Njene poetke nalazimo jo za ivota kraljevog oca, Janoa Hunjadija,
etrdesetih godina XV veka. Matija je na ideju o formiranju ovog multinacionalnog
profesionalnog odreda plaenika doao jo u mladosti, itajui o ivotu i podvizima Julija
Cezara. Odred je rasputen 1494. godine, uveliko po Matijinoj smrti, nakon to je stupio
u tajne pregovore sa Turskom, sa ciljem da eventualno preda Beograd sultanu Bajazitu II.
Tom prilikom sa vojskom je intervenisao Pavle Kinii koji je uhapsio kapetana Crne
armade, te je on potom bio osuen na smrt.
136 sub dio = sub divo pod vedrim nebom.
obdurati glagol obduro, 1 javlja se iskljuivo u poklasinom latinitetu (Lact. 1, 1, 23:
obdurare se contra manifestam veritatem; Cod. Iust. 10, 19, 2: obdurata nequitia).
143 Quinqueecclesias Peuj, grad u jugozapadnoj Maarskoj.
389
Colociam Kaloa, grad u Maarskoj.
146 quarto Nonas Iulii 4. jula.
154 Scyarium io, reka u centralnoj Maarskoj koja kod grada iofoka otie iz jezera
Balatona, prolazi kroz upanije omo, Fejer i Tolnu, a potom se uliva u Dunav. Bonfini
u tekstu iznosi podatak da njeno ime potie od skitske rei za vodu prepunu mulja
(quem a limosa Scyarium aqua Scythice nominant).
Czionthegh onteg, brdo u Maarskoj ije ime, kako navodi Bonfini, u direktnom
prevodu znai hrpa kostiju (quem Ungarici Czionthegh, id est, ossium cumulum
interpretantur).
157 occubuit, dum inter confertissimos hostes acerrime pugnaret vremenski veznik
dum koristi se uz konjunktiv prezenta ili imperfekta iskljuivo ukoliko time eli da se
naglasi namera ili oekivanje subjekta glavne reenice. Kako to ovde nikako nije sluaj,
konjunktiv je upotrebljen sasvim neumesno i umesto njega trebalo je da stoji obian
indikativ imperfekta. Dakle: occubuit, dum inter confertissimos hostes acerrime
pugnabat.
168 Ormos Ormo, grad u dananjoj Sloveniji.
169 fusos fugatosque fuisse nepravilan, tipino srednjovekovni nain tvorenja
pasivnog infinitiva perfekta. Ispravno bi, razume se, bilo: fusos fugatosque esse.
171 Quinto Idus Iulias 11. jula.
175 approbarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
approbaverunt.
177 pronunciarint kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva perfekta
pronunciaveint. Glagol je u klasinom latinskom glasio pronuntio, 1. Zapis sa -c
posledica je njegovog itanja po pravilima poznog, tradicionalnog izgovora.
181 inauctoratum pogledati napomenu broj 53 uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
183 agit exoratque, uti ... hortarentur konjunktiv imperfekta moe da soji u ovoj
zavisno-zahtevnoj reenici (reinici koja se naslanja na verbum postulandi) iskljuivo
ukoliko se oblici agit i exorat doive kao istorijski prezenti.
186 impetrarant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfeta impetraverant.
390
promulgati fuerant nepravilni, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog
indikativa pluskvamperfekta. U klasinom latinskom oblik bi glasio promulgati erant.
188 Ladislaus Rosgonius Ladislav Rozgonji, ugarski velika.
Ladislaus Losontius Ladislav Loonci, isto.
data provincia et adiecta mandata [sunt], ut accipiant ... compellant kako
imamo prilike da uoimo, u nezavisnom delu reenice stoje dva pasivna indikativa
perfekta (dakle, istorijska vremena), a potom slede dve zavisno-finalne reenice u
konjunktivu prezenta, to se nikako ne uklapa u pravilo slaganja vremena klasine
latinske sintakse. Trebalo bi, dakle, da iza finalnog veznika ut uslede dva konjunktiva
imperfekta: ut ... acciperent ... compellerent.
189 Tirnaviam ovaj toponim pojavljuje se i u okviru napomene br. 67 uz I knjigu, ali
kao Ternavia. Re je o slovakom gradu Trnavi.
decem milibus passuum oko 16 km.
Schempte intava, selo i optina u blizini Trnave u jugozapadnoj Slovakoj.
190 Vagus Vah, najvea reka u Slovakoj.
appropinquarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta appropinquaverat.
191 appropinquasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta appropinquavisset.
perreverenter pogledati napomenu broj 223 uz III knjigu Bonfinijevog teksta.
consalutarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
consalutaverunt.
197 promanarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
glagola koji nije postojao ni u klasinom, ni u srednjovekovnom latinitetu. Verovatno je u
pitanju pogreka, te bi trebalo da stoji prominarunt, to je nareeni oblik glagola promino,
1, koji je u klasinom latinitetu bio hapax legomenon (javlja se svega jednom, kod
Apijana: App. M. 9. p. 229, 24). Du Cange ga pak belei kao glagol koji je u srednjem
veku bio u estoj upotrebi kao sinonim za duco, 3.
200 abdicata fuerant nepravilni, tipino srednjovekovni nain tvorenja pasivnog
indikativa pluskvamperfekta. U klasinom latinskom stajalo bi abdicata erant.
206 postularit kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog futura II postulaverit.
391
208 Themesi Tamai, grad u centralnoj Maarskoj u okviru upanije Tolne.
Severinii Severin, mesto u dananjoj Hrvatskoj.
211 conflarant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta conflaverant.
inauctorant pogledati napomenu broj 53 uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
212 oppignorarint kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva perfekta
oppignoraverint.
216 placitum fuerit nepravilni, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog futura
II. U klasinom latinskom stajalo bi placitum erit.
219 percupimus pogledati napomenu broj 65 uz IX knjigu Bonfinijevog teksta.
220 ostendere = otendre = ostenderunt, III lice mnoine aktivnog indikativa perfekta.


X knjiga

2 conspirarant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta conspiraverant.
in Alba Regali rite coronari posset budui da je re o imenu grada, ovde bi u
klasinom latinskom po pravilu stajao stari lokativ, a nikako predlog in sa ablativom:
dakle Albae Regalis, ne in Alba Regali.
3 mandata dat ... uti fratrem hortentur et orent, retro ... pedem ferat ... coerceat na
nezavisni deo reenice sa predikatom u aktivnom indikativu prezenta naslanja se zavisno-
zahtevna reenica u konjunktivu prezenta, to je sasvim u skladu sa propisima klasine
latinske sintakse. Potom se na nareenu zavisnu reenicu, u kojoj su predikati takoe
verba postulandi, naslanjaju nove dve zavisne reenice u konjunktivu, ali u njihovoj
strukturi oigledno nedostaje novi zahtevni veznik ut: dakle, treba ut retro ... pedem
ferat ... coerceat.
quando ... non ignoret konjunktiv u ovoj zavisno-uzronoj reenici uz veznik quando
stoji zato to je reenica iznutra zavisna.
Zechen selo u Maarskoj: ?
VI Idus Augustas 10. avgusta.
392
10 ... iussit mandavitque, uti ... hortemur et oremus, rapinis ... abstineas ... revoces ...
velis ... prestes u nezavisnom delu reenice stoje dva predikata u aktivnom indikativu
perfekta (re je, dakle, o istorijskim vremenima), a uz to su u pitanju verba postulandi, te
se na njih naslanja veznik ut sa konjunktivom. Kako imamo prilike da uoimo, Bonfini
ovde ne potuje elementarno pravilo slaganja vremena klasine latinske sintakse: naime,
slui se konjunktivom prezenta umesto konjunktivom imperfekta kako bi bilo regularno.
Potom, budui da su i glagoli u zavisnom delu reenice takoe verba postulandi, za njima
slede nove tri zavisno-zahtevne reenice, ali pogreno izostaje novi veznik ut, a ni
konjunktivi prezenta nisu u skladu sa pravilima, to je direktna posledica prethodne
pogreke. Ispravno bi, konano, bilo: iussit mandavitque, uti ... hortaremur et oraremus,
ut rapinis ... abstineres ... revocares ... praestares.
13 comparasti kontrahovani oblik II lica jednine aktivnog indikativa perfekta
comparavisti.
14 proculdubio ovakav prilog jednostavno nije postojao u klasinom latinitetu, dok je
u srednjovekovnom bio sasvim uobiajen. Du Cange: proculdubio - id est, sine ulla
exceptione, ut interpretatur Gothofredus ad leg. unic. de offic. Vicarii lib. 1. Cod. Theod.
tit. 6.
18 confutassent kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta confutavissent.
significarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
significaverunt.
21 ad quartum lapidem oko est i po kilometara.
23 nunc ... occurrimus, ut ... congratulemur et ... gauderemus u nezavisnom delu
reenice stoji aktivni indikativ prezenta (dakle, tzv. glavno vreme), a na njega se potom
naslanjaju dve zavisno-finalne reenice sa veznikom ut. Kako imamo prilike da vidimo,
prva zavisno-finalna reenica u konjunktivu je prezenta, to je sasvim u skladu sa
slaganjem vremena po pravilima klasine latinske sintakse, dok je druga, potpuno
neopravdano, u konjunktivu imperfekta. Ispravno bi, dakle, bilo: ut congratulemur et ...
gaudeamus.
24 designarunt kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
designaverunt.
393
30 exploratam habebis tipino srednjovekovni nain graenja analitikog aktivnog
futura I koji je, kako je dobro poznato, u klasinom latinskom bio sintetiki oblik. O ovoj
pojavi bilo je rei u uvodnom jezikom izlaganju, a potom je u okviru analize ilustrovana
i brojnim primerima: futur se ovde gradi od glagola habere kao pomonog (a on upravo i
stoji u futuru), te od participa pasivnog perfekta
33 simulachra tipino srednjovekovni, iskvareni zapis akuzativa mnoine simulacra.
Re je, razume se, o hiperkorekciji (verovatno po ugledu na pulcher, 3), kao posledici
opte srednjovekovne zbunjenosti pri tretiranju aspiracije. Pojava je podrobnije
komentarisana u okviru uvodnog jezikog izlaganja.
34 umbella = umbrella, deminutiv od umbra, -ae, f. Imenica u srednjovekovnom
latinitetu oznaava prvenstveno nadstrenicu, zastor sainjen od koe zarad zatite od
sunca. Du Cange: umbellum et umbraculum dicitur, quod ex pellibus compactum est,
quodque expandi aut contrabi solet ad arcendos partier solis ardores, cujusmodi sciadia
describuntur ab Aristophane in Avibus. Claudianus lib. 1. in Eutrop: Jam non
Umbracula gestant Virginibus; Idem in 4. Consul. Honorii: neu defensura calorem aurea
summoveant rapidos umbracula soles.
35 locarat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa pluskvamperfekta
locaverat.
37 labefactarent pogledati napomenu broj 218 uz V knjigu Bonfinijevog teksta.
39 indignabundum ovaj pridev javlja se u latinskom tek od perioda Avgustove
vladavine: Liv. 38, 57, 7; Suet. Aug. 40; Gell. 19, 9, 8.
ad quintum lapidem oko 8 km.
remoratur, ut ... conciliaret ... et ... propulsaret ovi konjunktivi imperfekta u okviru
dve zavisno-namerne reenice mogu se smatrati opravdanim i u skladu sa pravilima
slaganja vremena klasine latinske sintakse iskljuivo ukoliko se oblik remoratur u
nezavisnom delu reenice doivljava kao istorijski prezent.
40 preveneratur ovakva sloenica deponentnog glagola veneror, 1 nije zabeleena u
klasinom latinitetu, a ni Du Cange je posebno ne navodi. Iz konteksta je jasno da znai
prvi iskazati duno potovanje, divljenje i sl.
44 alienandarum regni provinciarum potestatem u klasinom latinskom na ovom
mestu nikako ne bi bila izvrena stilska intervencija zamene gerunda gerundivom i na taj
394
nain bila bi izbegnuta oigledna kakofonija sa kojom se u Bonfinijevom tekstu
suovamo. Segment bi, dakle, trebalo da glasi: alienandi regni provincias potestatem.
45 collocarant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta collocaverant.
47 peierasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta peieravisse. Inae, re je o
vulgarnoj verziji klasinog latinskog glagola periuro, 1.
iurassent kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva pluskvamperfekta
iuravissent.
50 permansissent, quibus ... formidolosus erat u zavisno-relativnoj reenici koja
poinje sa quibus u klasinom latinskom nikako ne bi stajao indikativ kako je ovde sluaj:
ona bi se legitimno mogla doiveti i kao obina zavisno-relativna reenica, te bi, budui
da se oslanja na ve zavisnu reenicu u konjunktivu pluskvamperfekta, u njoj morao
stajati konjuntiv po pravilu jednaenja naina (attractio modi). S druge strane, ona se
moe tumaiti i kao zavisno-relativna reenica farbana u uzronu, te bi u njoj i po tom
osnovu svakako morao stajati konjunktiv.
51 inauctorasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta inauctoravisse. Na
temu samog glagola pogledati napomenu br. 53 uz I knjigu Bonfinijevog teksta.
52 obcludetur = occludetur, kontrahovano od occlaudo, 3 (ob + claudo, 3).
53 XI Kalend. Septemb. 22. avgusta.
57 Pruchi civitas na drugim mestima u Bonfinijevom tekstu ovaj toponim pojavljuje se
kao Prucchum. Re je o gradiu Bruku u austrijskoj pokrajini tajerskoj.
58 Kalend. circiter Augustis oko 1. avgusta.
commonefactum fuisse nepravilni, tipino srednjovekovni nain graenja pasivnog
infinitiva perfekta. U klasinom latinskom oblik bi glasio commonefactum esse.
59 reformidasse kontrahovani oblik aktivnog infinitiva perfekta reformidavisse.
60 Quarto Kalen. Septemb. 29. avgusta.
62 cancellarius imenica se pojavljuje iskljuivo u poznom i srednjovekovnom
latinitetu i ima vrlo irok spektar znaenja. Ovde oznaava dravnog sekretara. Du Cange
navodi veoma interesantno poreklo nareene imenice: Cancellus dicitur interstitium
muralium. Et fuit hoc tractum a Palaestina regione, ubi tecta desuper cacuminata non
erant, sed jacebant in planum prostrata. Elevantur vero parietes circumquaque ad
395
modum muralium, ilia vero interstitia, quae sunt inter propugnacula dicuntur proprie
Cancelli. Qui vero Epistolas missas recitare volebant populo in regione Palaestinae
antiquitus, ascendebant super tectum, et de cancellis recitabant, et inde inolevit usus, ut
qui litteras Principibus missas habent exponere, Cancellarii, usitato nomine, dicantur.
62 mandata data, ut ... significent u nezavisnom delu reenice stoji pasivni indikativ
perfekta (re je, dakle, o istorijskom vremenu), a potom sledi zavisna reenica sa
veznikom ut u konjunktivu, takva da je uslovljava verbum postulandi. Kako imamo
prilike da uoimo, Bonfini ovde ne potuje pravilo slaganja vremena klasine latinske
sintakse: naime, iza veznika ut trebalo bi da usledi konjunktiv imperfekta, a ne prezenta.
Ispravno bi, dakle, bilo significarent, a ne significent.
64 salutassent kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta salutavissent.
68 intendere ... cogere ... habere ... inauctorare ... allicere ... serere ... alere istorijski
infinitivi.
69 si ... fuissent, ... compararent irealni hipotetiki period (izraava irealnost u
prolosti) u kojem je protaza sasvim umesno u konjunktivu pluskvamperfekta, dok u
apodozi stoji konjunktiv imperfekta, kao da je re o izraavanju irealnosti u sadanjosti.
Prirodnije bi, dakle bilo, a to je jasno i iz samog konteksta, da i u apodozi stoji konjunktiv
pluskvamperfekta comparavissent.
71 chiliarche pozajmljenica iz grkog jezika: hilirhn vojni zapovednik odreda od
1000 ljudi.
73 exornarant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta exornaverant.

discintillantia pogledati komentar br. 239 uz VIII knjigu Bonfinijevog teksta.
labillis re se javlja iskljuivo u srednjem veku, i to kao labillus (labellus, pa i
lablellus): re je o raskonom ukrasu sainjenom od zlata. Du Cange: ornamenturn quod
erat in sex unciis auri dependent a genibus, et quod nos lingua rustica Lablellos vocamus,
ipso conspiciente, cultello diripuit quantocius discessurus.
ephippia pogledati napomenu br. 200 uz VII knjigu Bonfinijevog teksta.
75 Undecimo Kalend. Octobris 21. septembra.
396
76 pomum aureum pogledati napomenu br. 114 uz III knjigu Bonfinijevog teksta.
77 agazonum srednjovekovni zapis klasine imenice agaso, - onis, m. (Sanskr. agas)
koja znai konjuar.
80 arcanum exorcismorum oleum re se javlja iskljuivo u hrianskom latinitetu, re
je o svetom ulju, miru. Du Cange: Chrisma, seu Chrismale oleum. Hujus Exorcismus
perinde exstat in Ordine Romano. Vide praeterea Canones Romanor. ad Gallos cap. 8.
Capitula Theodori Episc. Cantuar. cap. 20. edit. Aeherianae, et ejusdem Poenitentiale
cap. 3.
81 prepararat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta preparaverat.
resipiscentia imenica se javlja tek u poznom latinitetu i za taj period oznaena je kao
hapax legomenon. Nalazimo je jednom, kod Laktancija: Lact. 6, 24, 6.
82 preveneratur pogledati napomenu br. 40 uz istu ovu knjigu Bonfinijevog teksta.
89 benedictionis dok je u klasinom oznaavala pohvalu, panegirik, u poznom i
srednjovekovnom latinitetu ova imenica znai blagoslov: Sulp. De vita S. Martini, 2, 12;
Vulg. Gen. 26, 29; id. Gal. 3, 14.
91 unigenitum pogledati napomenu br. 62 uz VI knjigu Bonfinijevog teksta.
consubstantialem ovaj pridev javlja se iskljuivo u hrianskom, pa potom i
srednjovekovnom latinitetu: Tert. adv. Herm. 44.
comprecamur ovakva sloenica glagola precor, 1 bila je veoma retka u klasinom
latinitetu. Pre je karakteristina za jezik Plautovih komedija, a potom i za srednjovekovni
latinitet.
arcano catechumenorum oleo sinonim za exorcismorum oleum iz napomene br. 80 uz
istu ovu knjigu. Du Cange: olei catechumenorum, seu quo ungebantur catechomeni,
exorcismus describitur partier in ordine Romano. Dicitur etiam oleum istud Sanctum.
Vide Honorium Augustod. lib. 3. cap. 81. Gesta Innocentii III. PP. pag. 60. et Durandum
lib. 6. cap. 74. n. 21. et seqq.
propheta imenica je poklasinom i srednjovekovnom latinitetu zamenila negdanju
vates. Radi se, inae, o pozajmljenici iz grkog jezika: profts prorok, predskaziva
sudbine i sl.
precando precatur pleonazam.
397
94 delibutus est glagol se javlja iskljuivo u poznom i srednjovekovnom latinitetu.
per presentem ... infusionem ovde se susreemo sa pojavom tipinom za
srednjovekovni latinitet: umesto pokazne zamenice hic, haec, hoc u tekstu se javlja se
izraz praesens, -entis sa identinim znaenjem. Pojava je bila posebno izraena u
administrativnom jeziku.
paracleti pozajmljenica iz grkog jezika, u upotrebi iskljuivo u poznom i
srednjovekovnom latinitetu. Znai pomaga, zatitnik, pokrovitelj, branilac, uteitelj i sl.
95 inungerentur glagol se javlja iskljuivo u poeziji i u poklasinom latinitetu sa
znaenjem nauljiti, zamastiti i sl. U srednjem veku u okvirima hrianskog latiniteta
znai miropomazati.
96 sacrarium imenica je, razume se, karakteristina za hrianski, pa stoga i za
srednjovekovni latinitet. Oznaava prostor unutar crkve u kojem se nahode oltar, svete
relikvije i sl. Du Cange: Pars aedis sacrae, ubi sunt Sancta Sanctorum, in Gloss. Lat. MS.
Reg. in quo sacra reponuntur, ab inferendis et deportandis sacris dictum. Synodus
Nicaena. Arabica edit. Alph. Pisani cap. 16. Sacrarium interpretatur, ubi est altare, quod
Codex Gr. vocabat thysiastrion. Concilium Vasense cap. 3. de Presbytero: Cujus officii
est Sacrarium disponere, et Sacramenta suscipere. Epistola Lupi Tricassini et Euphronii
Augustod. Episcoporum: Subdiaconos autem dd pacem inter se in Sacrario oportet
accedere. Vita S. Desiderii Episcopi Cadurcensis cap. 13: Si vasa nitentia et clara, si
Sacrarium mundum, si lucernes accensse, etc. Sacrarium B. Petri Apostoli, apud
Anastasium in Sergio PP. pag. 61. Vide Gregorium Turon. lib. 4. Hist. cap. 1.31. 41. lib.
8. cap. 7.
97 uranei pridev nije zabeleen u klasinom latinitetu, a u srednjovekovnom se javlja
kao uranius, uranicus, uranus i sl. Radi se, naravno, o pozajmljenici iz grkog jezika (gr.
ourans, ournios nebeski). Budui da je ovde re o boji, prevodimo ga kao nebeski
plav.
103 subadminiculantibus ovakav glagol (ovde u participu prezenta u okviru
konstrukcije ablativa apsolutnog) nije zabeleen u klasinom latinitetu, a ne zapisuje ga
ni Du Cange. Re je o sloenici predloga sub i klasinog glagola adminiculo, 1 koji je
svojevremeno znaio podupirati i kao takav javljao se u okviru poljoprivredne i
398
botanike terminologije. Tek u poklasinom periodu imao je i preneseno znaenje
pomagati.
108 cleri re je, razume se, o imenici koja se upotrebljavala tek u hrianskom, pa stoga
i u srednjovekovnom latinitetu. Clerus, -i, m. pozajmljenica je iz grkog jezika (klros).
110 communionem imenica se u klasinom latinskom javlja nekoliko puta kod
Cicerona (inae je vrlo retka), i to sa znaenjem zajedniko uee, sauesnitvo. U
hrianskom i srednjovekovnom latinitetu ona znai priest, sveto priee.
112 postulatum, ut ... serventur u nezavisnom delu reenice stoji pasivni indikativ
perfekta (re je, dakle, o istorijskom vremenu), a potom sledi zavisna reenica u
konjunktivu, takva da se naslanja na verbum postulandi. Kako vidimo, Bonfini ni ovde
nije potovao elementarno pravilo o slaganju vremena. Umesto konjunktiva prezenta,
naime, trebalo bi da stoji konjunktiv imperfekta: ut ... servarentur, a ne ut ... serventur.
115 comprobastis kontrahovani oblik II lica mnoine aktivnog indikativa perfekta
comprobavistis.
125 deosculata pogleadti napomenu br. 157 uz V knjigu Bonfinijevog teksta.
attolitur glagol attollo, 3 javlja se iskljuivo u oblicima prezentske osnove i
karakteristian je za poeziju, te prozu poklasinog perioda.
128 nutarant kontrahovani oblik III lica mnoine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta nutaverant.
129 simulatum et dissimulatum fuisse nepravilan, tipino srednjovekovni nain
graenja pasivnog infinitiva perfekta. Oblik bi u klasinom latinskom glasio simulatum et
dissimulatum esse.
132 vexilliferatum ovakav oblik nije postojao u klasinom latinitetu, a ne belei ga ni
Du Cange. Jasno je, naravno, da je re o poziciji, tituli vojnog zapovednika. Du Cange
navodi imenicu vexiliferi sa znaenjem vojni komandanti: Exercitus Duces, ni fallor, in
Chron. Jac. Malvecii apud Murator. torn. 14. col. 883: Igitur Brixiani se ad belli
certamina praeparantes, militum acies quatuor instituunt.Vexilliferos habuere, quorum
heec sunt nomina: Jacobus de Confaloneriis, Pontecelaus de Meyrano, Manuel de
Contesio, alterius nomen non retinemus... Erant quippe hi quatuor generosi Milites;
statuuntque popularium quatuor acies, et unaquaeque uno Vexillifero ducebatur.
399
135 putasset kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog konjunktiva
pluskvamperfekta putavisset.
138 compararat kontrahovani oblik III lica jednine aktivnog indikativa
pluskvamperfekta comparaverat.
152 autoritate tipino srednjovekovni zapis klasine imenice auctoritas, - tatis, f. O
pojavi je bilo rei u uvodnom jezikom izlaganju.
155 diutina veoma redak pridev u klasinom latinitetu, daleko uobiajeniji bio je
njegov sinonim diuturnus, 3. Du Cange ga posebno ne navodi.
158 complorante ovakva sloenica glagola ploro, 3 naznaena je kao veoma retka u
klasinom latinitetu. Pojavljuje se u nekoliko navrata upravo kod Livija, jednog od
osnovnih Bonfinijevih uzora.
collacrimantibus takoe vrlo retka sloenica klasinog glagola lacrimo, 1: Plaut. ap.
Gell. 1, 24, 3; Cic. Rep. 6, 9, 9; Liv. 26, 14, 4.
Vratislaviam toponim se drugde u tekstu pojavljuje kao Bratislavia. Re je o Vroclavu,
gradu u jugozapadnoj Poljskoj, istorijskoj prestonici lezije.













400
VI ISTORIJSKA ANALIZA IV DEKADE SPISA RERUM UNGARICARUM
DECADES


PRVA KNJIGA RERUM UNGARICARUM DECADES, DECAS IV, KAO IZVOR
ZA PROUAVANJE ISTORIJE SREDNJOVEKOVNE UGARSKE (1464-1467)

Krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina XV veka deavale su se krupne
promene na prostoru Balkana. Turci su 20. juna 1459. zauzeli Smedervo.
108
Ugarska i
Venecija su sa posebnim strahom i zebnjom primile vest o padu srednjovekovne
bosanske drave, pod tursku vlast.
109

Nakon izbora za kralja Ugarske 1458. godine, kralj Matija se suoio sa brojnim
problemima koje je reio do prolea 1464. godine. U julu 1463. godine sklopio je
sporazum sa Fridrihom III, koji je pre toga godinama drao kod sebe kraljevsku krunu.
110

Ugarska i Mletaka republika su u septembru, iste godine, sklopile savez protiv Turaka.
Uspeno ratovanje protiv Turaka, u drugoj polovini 1463. godine, doprinelo je podizanju
meunarodnog ugleda ugarskog vladara. Najzad, u prolee 1464. godine, Matija je
mogao pristupiti krunisanju, svetom krunom (krunom sv. Stefana).
Prvu knjigu (etvrte dekade) Rerum Ungaricarum Decades, Bonfini zapoinje
priom o krunisanju kralja Matije. Nakon zauzimanja Jajca i velikog dela Bosne, za
ugarskog vladara je najvanije bilo legitimno krunisanje. Najpre je, po odluci Senata, za

108
. , , 1456-1502, 146
(1886), 1-47; . . , ,
XII (1939), 285-312; II, 303-313 (M. );
1459. . 12-14. 2009.
, 2011.
109
O padu srednjovekovne Bosne opirnije pogledati sledeu literaturu: . , ,
540-606; A. Kubinyi, Die Frage des bosnischen Knigtums von N. Ujlaky, Studia slavica Academiae
scientiarum Hungaricae 4 (1958), 373-284; H. abanovi, Bosanski paaluk, Sarajevo 1959, 38-59; .
, , 6-2 (1962), 131-152;.
, , 1964, 323-341; . ,
- , 1964, 245-267; II, 390-402
(. ).
110
Matija Korvin je priznao pravo Habzburzima da naslede Ugarsku ako umre bez mukog naslednika.
Takoe, pristao je da otkupi krunu od Fridriha III za 80 000 zlatnih forinti. . . . .
, , 160-161.
401
krunisanje bila predviena Cvetna nedelja.
111
Zbog otre zime optimati, nobili, magistrati
i legati iz udaljenih krajeva nisu bili u mogunosti da prisustvuju krunisanju, koje je
odloeno za nekoliko dana.
112
Ostrogonski nadbiskup Dionizije Se ovenao je Matiju
kraljevskim znamenjima u crkvi svetog Stefana.
113
Krunisanje je, dodaje Bonfini, bilo
raskono i velelepno. Posvuda su bacani i deljeni obredni darovi, novii i odea.
Varadinskom biskupu Ivanu Vitezu od Sredne i njegovim potomcima kralj
Matija je sveano obeao bogatu Bihorsku upaniju. Na tom mestu, u stilu antikih
pisaca, Bonfini donosi govor kralja Matije.
114
Ivan Vitez od Sredne, govorio je kralj,
prema pisanju autora Rerum Ungaricarum Decades, postao je Matijin staratelj po izriitoj
elji negovog oca na samrti. Zajedno su delili dobro i zlo. On je bio njegov sadrug u
zarobljenitvu. Pratio je ugarskog vladara tokom ratnih pohoda po ekoj, Turskoj,
Transilvaniji i Bosni. Matija posebno naglaava Ivanovu posredniku ulogu u delikatnim
pregovorima oko vraanja svete krune.
Ivan Vitez od Sredne (1405-1472) jedan je od najistaknutijih predstavnika
humanizma i renesanse XV veka, na prostoru jugoistone Evrope.
115
Uestvovao je, posle

111
Godine 1464. Uskrs je bio 1. aprila (1464. je bila prestupna godina). Cvetna nedelja te godine je bila 25.
marta. Kralj Matija je krunisan na Veliki etvrtak, 29. marta 1464. godine. O datumu Uskrsa pogledati: H.
Grotefend, Raunanje vremena u nemakom srednjem i novom veku, Novi Sad 2006, 140-141, 170.
112
Tog su se dana u Albi okupili svi prvaci i svetenici, uz celokupno ugarsko plemstvo, kako bi po
svetom obiaju krunisali kralja koji je, uprkos nenim godinama, ve u prilinoj meri zaduio dravu, a bio
je predodreen i za niz drugih sjajnih podviga. A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV
pars II, 1.
113
Dogaaj je bio propraen snanim ovacijama: kralja su sa svih strana na razliitim jezicima nazivali
as Aleksandrom Velikim, as Cezarom, as nepobedivim osvajaem Panonije, potom i skitskim Marsom,
te potomkom drevnog Rima. A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 1.
114
Ivan Vitez, po izriitoj elji oca mi na samrti moj staratelj, delio je sa mnom i dobro i zlo: bio mi je
sadrug u zarobljenitvu, te me iz eke tamnice i izbavio; njegova pomo nikad nije izostala bio mi je
uzdanica, kako savetom, tako i podvigom, i u otadbini, i van nje. Razreavao je razmirice i uestvovao u
ratnim pohodima u ekoj, Turskoj, Transilvaniji i Bosni kako u ulozi saborca koji nikada nije napustio
moj vojni logor, tako i u svojstvu izuzetno uspenog legata u najdelikatnijim pregovorima, to je
izdejstvovao da se ova sveta kruna vrati tamo gde pripada. Zbog svih nabrojanih njegovih podviga i u znak
tovanja svete Bogorodice i boanskog Ladislava, ja i lanovi Senata dodeljujemo Ivanu Vitezu i
naslednicima Bihorsku upaniju kao veiti posed, a kako bi nastavio da jo lagodnije verno obavlja svoje
dunosti i kako bih se lino pobrinuo da njegova vrlina ne proe bez nagrade i zahvalnosti koje zavreuje.
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 1.
115
Roen je 1405. godine u Sredni, u porodici Gjeleti od Sredne (Geleth de Zredna). kolovao se u
Padovi i Bolonji. Njegov otac je bio bliski saradnik Janka Hunjadija (Sibinjanin Janka). O Ivanu Vitezu od
Sredne pogledati opirnije: V. Frakni, Vitz Janos pspk lete, Budapest 1871; V. Frakni, Vitz Janos
esztergomi rsek lete, Budapest 1879; O. Peri-J. Paro, Uspon mirnog ovjeka Ivan Vitez, Zagreb 1979;
M. Kurelac, Kulturna i znanstvena djelatnost Ivana Viteza od Sredne, Zbornik Zavoda za povijesne
znanosti IC Jugoslavenske akademije 12, Zagreb 1982, 21-34; M. Kurelac, Ivan Vitez od Sredne i Jan
Panonije (Ivan esmiki) izmeu anarhije i tiranije, Mogunosti 1-2 (1990), 178-197.
402
bitke kod Varne, u brojnim politikim, diplomatskim i vojnim akcijama.
116
Godine 1445.
postao je biskup Velikog Varadina. Kao blizak saradnik i vaspita, uestvovao je u
oslobaanju kralja Matije Korvina iz prake tamnice. Znaajno je bilo njegovo
angaovanje u pregovorima sa Fridrihom III oko vraanja krune sv. Stefana u Budim.
Pratio je kralja Matiju tokom pohoda na Bosnu, u drugoj polovini 1463. godine. Dakle,
prema Bonfiniju, na dan krunisanja Matija se odabranim reima zahvalio varadinskom
biskupu.
Celo leto posle krunisanja, kralj Matija je boravio u Budimu. Dane je provodio u
miru i dokolici. Prema kazivanju Bonfinija, u gradu su svakodnevno organizovani
razliiti drutveni dogaaji u kojima je Matija lino uestvovao.
117
Kralj je upravljao
trkakim dvokolicama i ravnopravno se nadmetao na vitekim turnirima. Nije se
preputao lenjosti i dokolici.
118
Krajem leta ugarski kralj se okrenuo osmiljavanju
vojnog pohoda protiv Turaka.
Piui o deavanjima tokom leta, Matijin dvorski istoriar donosi vest da je 15.
avgusta 1464. u Ankoni umro papa Pije II (1458-1464).
119
Rimski papa je jo od 1459.
godine radio na organizovanju krstakog rata protiv Turaka.
120
Glavnog pomagaa u tom
poduhvatu naao je u velikom humanisti i renesansnom vladaru Matiji Korvinu.
121
Uspesi
koje je Matija postigao tokom ratovanja u Bosni, krajem 1463. godine, dodatno su
motivisali papu da jo energinije radi na organizovanju pohoda.
122
Papa Pije II je u
oktobru 1463. godine objavio krstaki rat protiv Turaka. Bonfini navodi da je papa
obeao oprost grehova gotovo svim potencijalnim uesnicima krstakog pohoda.
Hrianski vojnici su trebali iz Ankone da se otisnu put Carigarada, na mletakim

116
O. Peri, Zbirka pisama Ivana Viteza od Sredne, iva antika, god. XXIX, sv. 1, Skoplje 1979, 99-111.
117
Svakodnevno je organizovao razline dogaaje viteke i kurulske turnire, potom lov na lavove, dva ili
tri gladijatorska nadmetanja na dan (a njih je posebno voleo) i slino. A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum
Decades, tomus IV pars II, 2.
118
Matija je, pie Bonfini, zapovedio da se na turnirima ni najmanje ne uzimaju u obzir ni njegovo
dostojanstvo ni titula, a takve je poteze esto potvrivao i zvaninim ediktima. Isto, 2.
119
Enea Silvije Pikolomini je bio uveni humanista, bibliofil, vet diplomata i politiar. Iste godine kada je
postao papa, uzevi ime Pije II, Matija Korvin je izabran za kralja Ugarske.
120
Nakon pada Carigrada, Ivan Vitez od Sredne je upozoravao na opasnost koja preti hrianskoj Evropi od
Turaka. Ioannis Vitez de Zredna, ep. Varadiensis in Hungaria, Orationes in causa expeditionis contra
Turcas habitae item Aeneae Sylvii Epistolae ad eundem exaratae 1453-1547, ed. G. Fraknoi, Budapesta
1878.
121
. , , , 2002, 337-
339.
122
II, 395-396 (. ).
403
brodovima. Matija bi sa kopnenim snagama napao neprijatelja iz pravca severa.
123

Prilino sporo, uz dosta problema i potekoa, krstaka vojska se okupljala u Ankoni.
124

Posle dueg zatezanja pristigao je i mletaki du Hristifor Mauro sa deset trirema pod
punom bojnom opremom.
125
Tada je od teke groznice, u Ankoni, umro papa Pije II,
pokreta krstakog rata. Bonfini zna da su kardinali pronali 45 000 zlatnika u papskoj
krinji. Hristifor Mauro je bio zaduen da pronaeni novac prosledi kralju Matiji, zarad
dalje borbe sa Turcima. Smrt pape Pija II ujedno predstvlja i kraj planiranog krstakog
pohoda protiv Osmanlija.
126

Navodei dogaaje koji su se deavali 1464. godine hronolokim redom, Bonfini
na ovom mestu zavrava kratko izlaganje o smrti pape Pija II i prelazi na novu temu.
On govori o opsadi rakog grada Zvornika i napadu na Srebrnicu. Poto je ostavio
kalokog nadbiskupa kod korita reke Save, kralj Matija je sa trupama zapoeo opsadu
Zvornika. Istovremeno, posalo je Emerika Zapolju da sa elitnim trupama zauzme
Srebrnicu (20 000 koraka je udaljena od logora). Matijin istoriar, istie da je Srebrnica
bila bogata rudama srebra (po ovoj rei poreklom iz slovenskog jezika je dobila ime).
Ugarska vojska je podjedanko bila motivisana slavom koliko i srebroljubljem, pri
napadu. Bez veih potekoa, ve pri prvom ili drugom naletu, Srebrnica je osvojena.
Posle pljake i sa bogatim plenom, vesela i zadovoljna vojska se vratila u logor.
127

Srebrnica je bila najvei rudnik srebra i najpoznatije gradsko naselje, na prostoru
srednjeg Podrinja i srednjovekovne bosanske drave.
128
Pod srpskom vlau, u prvoj

123
V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 68.
124
O neslozi i neaurnosti hrianskih vladara reito govori u jednoj svojoj pesmi Ivan esmiki. Ivan
esmiki-Janus Pannonius, Pjesme i epigrami (preveo Nikola op), Zagreb 1951, 41-43.
125
Deinde Pius pontifex, cum universam fere Europam promissa peccatorum omnium inpunitate in
Turcorum bellum concitasset, venisset Anconam eique Christophorus Maurus cum decem instructis
triremibus continuo affuisset, lenta febri correptus biduo post decimonono Kalen. Septemb. Humanis
excessit. Cardinee patres quinque et quadraginta aureum milia Christophoro duci, que in pontificia arca
repererant, dedere, ut ea Mathie adversus Turcos acerrime pugnanti mitteret. A. Bonfinis, Rerum
Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 2-3.
126
. , , 198-204.
127
A. Bonfinius, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 3.
128
. , I, 1955, 58-103; .
, , I, 1959,
263; M. Vego, Naselja bosanske srednjovjekovne drave, Sarajevo 1957, 108; -,
, 1978, 56-57; . .
. , , 2002, 45-46.
404
polovini XV veka, doivela je najvei procvat.
129
U turskim rukama se sigurno nalazila
od 1. aprila 1462. godine.
130
Bonfinijevo kazivanje o napadu na Srebrnicu potvruju i
drugi izvori.
131
Mihailo Dini, na osnovu grae pie da je za vreme opsade Zvornika,
jedan odred vojske sa Emerikom Zapoljom upao u Srebrnicu i opljakao je.
132
Sauvani
podaci o visini zakupa njene carine neosporno svedoe o ekonomkom znaaju ovog
centra, te je razumljivo to pisac spominje njeno obilje rudama srebra.
133

U nastavku teksta, italijanski humanista, se vraa na dvomesenu, bezuspenu
opsadu Zvornika. Ugarskom kralju se pridruio Emerih Zapolja koji je bio ranjen strelom
u oko (projektil mu je probio oko). Obuzetog nepodnoljivim bolom i klonulog duha
odneli su ga, nakon toga, u ator. Kralj Matija je bio uasnut ovim dogaajem.
Istovremeno, meu vojskom, poele su da krue glasine o pribliavanju turskog sultana
Mehmeda II sa 40 000 ljudi.
Zapolja je vrio pritisak na Matiju da odustane od opsade i povue logor. Isticao
je nadmonost neprijatelja i neophodnost odmora za ete. Savetovao je povratak kui sa
ranije zadobijenom pobedom i raskonim plenom. Uvidevi paniku koja je zavladala
meu trupama, kralj Matija je obustavio opsadu. Povlaenje je izvreno u panici,
munjevito i bez plana. Ugarski vladar je na obali Save ostavio dobar deo vojne opreme i
bronzanih topova.
Na ovom mestu, autor Rerum Ungaricarum Decades, pravi jednu interesantnu
paralelu. Ba kao to je svojevremeno sultan Mehmed kod Jajca ostavio opremu i topove

129
Zbog svog bogatsva bila je predmet stalnog razdora izmeu srpskog i bosanskog vladara. K. J-J.
, II, 1952, 323, u vremenu 1411-1463 Srebrnica bee jedan put ugarska
(odmah u poetku), pet puta srpska, etiri puta bosanska i tri puta turska; . ,
, 1994, 116-117. Iako je u vie navrata menjala gospodare, Srebrenica je od
1411. do 20. januara 1458. najvie bila pod srpskom vlau.
130
K. J, I, 391, nap. 2; . ,
I, 85.
131
Codex Jajcza, 27.
132
. , I, 88.
133
Despot Stefan Lazarevi je 1417. godine od zakupa srebrnike carine dobijao 3 100 litara srebra (62
000 perpera ili 24 800 dukata) dok je 1458. davala prihod od 30 000 dukata. Prelazak pod tursku vlast
predstavlja zaokret u privrednom ivotu Srebrenice. Dubrovanin Paskoje Romeka je 1463. godine uzeo
pod zakup Srebrinicu, Crnu, Zajau i Krupanj za 7 000 dukata to je neosporno svedoanstvo o
propadanju rudarstva na ovom prostoru. . ,
I, 88; . , , 12 (1984), 14-16
405
na sam pomen Matijinog imena, tako se sada i ugarska vojska zahvaljujui Emeriku
sramno dala u beg pred Zvornikom.
134

Zvornik je prvi put, u istorijskim izvorima, zabeleen 1410. godine.
135

Zahvaljujui povoljnom geografskom poloaju i blizini Srebrenice, veoma brzo dolazi do
uspona njegovog gradskog naselja. Tu je postojala dobro organizovana kolonija
dubrovakih trgovaca. Bonfini navodi da je Zvornik poznat po rudnicima srebra. Prema
reima K. Jireeka, dakle u XIX veku, govorilo se da je okolina Zvornika bogata
zlatom, srebrom i olovom.
136
Za vreme prvog pada Despotovine (1439-1444) Zvornik je
prvi put doao pod tursku vlast. Turci su ponovo zagospodarili Zvornikom i njegovom
okolinom krajem 1459. i poetkom 1460. godine.
Oktobra 1464. godine ugarske trupe su opsedale Zvornik.
137
Tamo su se nalazile i
9. novembra. Nakon dvomesene opsade kralj Matija je reio da odustane od opsade
Zvornika. On se 26. novembra 1464. godine nalazio u Bau.
138

Za povlaenje ugarske vojske i odustajanje od opsade Zvornika, pisac Rerum
Ungaricarum Decades, u najveoj meri, optuuje Emerika Zapolju i njegovo delovanje.
Razlozi su ipak bili znatno sloeniji. Dvomesena bezuspena opsada je uticala na moral i
raspoloenje vojske. Jesenje kie, blizina zime i oteano snabdevanje hranom donosile su
dodatne neugodnosti.
139
Meutim, na povlaenje u panici i bez ikakvog reda, mogla je
uticati samo neposredna i direkna opasnost.
Bonfinijevo kazivanje o panici koja se rairila u Matijinom logoru, poslednjih dana
prilikom opsade Zvornika, potvruje hroniar Neri.
140
Naime, turski sultan Mehmed II je
za vreme boravka u Sofiji izdao nalog o sakupljanju nove vojske, koja je pod velikim
vezirom Mahmud paom krenula put Bosne. Na vest o pribliavanju turskih snaga

134
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 3.
135
Ovaj arhitektonski objekat je podignut znatno ranije u odnosu na prvi pomen. Pogledati opirnije: H.
Kreevljakovi, Stari bosanski gradovi, NS 1 (1953), 13-14; . , ()
( ), , 1955,
77; M. Vego, Naselja bosanske srednjovjekovne drave, Sarajevo 1957, 142-143; D. Kovaevi-Koji,
Zvornik (Zvonik) u srednjem veku, Godinjak Drutva istoriara BiH XVI (1965), 19; . -,
, 1978, 58
136
. , , 264.
137
Kralj Matija je pod Zvornikom izdao povelju 19. oktobra 1464. godine. . ,
I, 88.
138
U Veneciju je 27. novembra i 2. decembra iz Baa stigao izvetaj da je kralj Matija podigao opsadu
Zvornika.
139
V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 71.
140
. , , 198.
406
ugarska vojska se dala u nezustavljiv beg. U haotinom povlaenju ugarske trupe su
ostavile najvei deo plena.

Prema kazivanju pisca, kralj Matija je posle neuspele opsade Zvornika
organizovao sabor u Segedinu.
141
Hronoloki je ispravan. Boravak ugarskog kralja u
Segedinu, u drugoj polovini decembra 1464. godine, potvruju i drugi izvori.
Saboru su, izmeu ostalih, prisustvovali ostrogonski nadbiskup Dionizije Se,
Ivan esmiki i palatin Mihailo Orsag. Na ovom mestu, prvi put u svom delu, spominje
Ivana esmikog (1434-1472).
142
On je, kazuje Bonfini, ondanji pesnik od nemalog
znaaja i izvanredno obrazovan ovek.
143
Za palatina Orsaga, koji je svoju karijeru
zapoeo znatno ranije, belei da je bio izuzetno mudar ovek. O deavanjima u Segedinu,
Bonfini pie na osnovu sauvane prepiske koju je kralj Matija vodio sa mletakim
dudom.
U Segedinu je doneta odluka da se poalje trolana delegacija u Rim, koja bi od
pape Pavla II traila finansijsku i vojnu pomo zarad dalje borbe protiv zajednikog
neprijatelja svih hriana, Osmanlija. Za lanove poslanstva jednoglasno su izabrani Ivan
esmiki, Ivan Rozgonji i Ivan Emon (Ivan Aymo, Giovanni Aymo). Emon je bio
oevidac i svedok stremljenja i hrabrosti Ugarske u brojnim bitkama protiv Turaka. Neto
kasnije, pisac donosi detaljan izvetaj o njihovom boravku u Rimu.
,,Na zimu iste godine, pie Bonfini, umro je ostrogonski nadbiskup Dionizije
Se. Ostrogonski nadbiskup i primas ugarske Dionizije Se umro je 1. februara 1465.
godine.
144
Kralj je prisvojio 8 000 zlatnika koje je Se svojevremeno zavetao za

141
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, 4.
142
uveni humanista Ivan esmiki je roen 1434. godine u Slavoniji, kod ua Drave u Dunav. Ujak,
Ivan Vitez od Sredne, poslao ga je na studije u Feraru kod Giovannija Guarina Veronesea. Obrazovanje je
nastavio u Padovi, gde je stekao doktorat iz kanonskog prava. Za peujskog biskupa je imenovan 1459.
godine. A. Zlatar, Autobiografsko u elegijama Jana Panonija, Mogunosti 1-2 (1990), 83-90; . Dadi,
Znanstveni i kulturni krug Ivana Viteza u Maarskoj u 15. stoleu, Mogunosti 1-2 (1990),147-166.
143
I. Kukuljevi Sakcinski, Ivan esmiki, Glasoviti hrvati prolih vjekova, Zagreb 1886, 1-19; J. Huszti,
Janus Pannonius, Pch 1931; M. Kombol, Ivan esmiki, Ivan esmiki-Janus Pannonius, Pjesme i
epigrani, Zagreb 1951, VII-XXII; T. Kardos, Janus Pannonius, Poet of the Hungarian Renaissance, New
Hungarian Quarterly 14 (1973), 79-93; M. Kurelac, Hrvatski humanisti rane renesanse, Croatica
Christiana periodica 19 (1987), 95-107; J. Bratuli, Jan Panonije u okviru evropskog humanizma,
Mogunosti 1-2 (1990), 66-71; O. Peri, Tragom Ivana esmikog u pismima Ivana Viteza od Sredne,
Mogunosti 1-2 (1990), 125-132.
144
V. Frakni, A Hunyadiak s a Jagellk kora (1440/1526), 214; V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih
vremena do svretka XIX stolea IV, 72.
407
podizanje crkve. Uz veliko odobravanje plemstva i crkve, za novog ostrogonskog
nadbiskupa, izabran je velikovaradinski biskup Ivan Vitez od Sredne. Leto 1465. godine,
Matija je ponovo proveo u Budimu, prisustvujui prigodnim dogaajima i igrama.
U svom radu, piui o dogaajima koji su se desli tokom druge godine od
Matijinog krunisanja Bonfini veliku panju posveuje obraunu kralja Matije sa
najamnikom vehlom i njegovim trupama. Naime, na prostoru severne Ugarske, jo od
vremena dinastikog rata izmeu pristalica Ladislava V Posmreta (1440-1457) i
Vladislava I Jagelonca (1440-1444), zadrali su se eki najamnici pod zapovednitvom
nekoliko voa.
145
Poto je uspeo da rei odnose sa Janom Gikrom a neto kasnije i sa
Janom Vitovcem, kralj Matija se usresredio na obraun sa treim voom najamnika
vehlom.
Na putu za Zagreb, vehla je sa svojim saveznicima, napustio ugarski vojni
odred. Ubrzo je zauzeo tvravu Kostolanj koja se nalazila na severozapadu Ugarske
(dananja Slovaka). Pozvao je vojsku tzv. ekog saveza da mu se pridrui. Ponudio im
je bogat plen i mogunost neometane pljake po Ugarskoj. Meutim, nisu svi eleli da
plene sopstvenu otadbinu. Bonfini na ovom mestu donosi patriotski govor Blaa
Podmanikog, jednog od vojnih zapovednika.
146
Pomenuti Bla je uspeno ratovao protiv
Poljaka, eha i Nemaca ali nije eleo da komanduje napadom na Ugarsku smatrajui to
grehom i nepravdom.
147

Bonfini potom opisuje zloine koje je uinila vehlina vojska. Spaljivali su sela
uz surovu pljaku, otimali su stoku i odvodili narod u zarobljenitvo. Poto su se
nadaleko pronele glasine o vehlinim nedelima, kralj Matija je, napustio Zagreb u kojem

145
. . . . , , 162.
146
Bla Maar (Podmaniki) je predvodio crne trupe koje su vrile pljaku na prostoru Slavonije i Like.
147
Vrativi se u Ugarsku, najpre je zauzeo Kostolanj, a zatim je hitro pozvao tzv. eki savez (vojsku od
nekih 7.000 najamnika koji su, bez doputenja iz Rima, provodili leto u Moravskoj) i uz silna obeanja mu
ponudio bogat plen i mogunost neometane pljake po Ugarskoj. Obodren vehlinim priama, odred se
uputio u Pizonij, a tamo se ve povela re o zauzimanju Trnova. Meu vojnim zapovednicima naao se i
jedan Ugarin, Bla Podmaniki. Ponesen patriotskim oseanjima, hrabro je istupio i obratio se ostalima
ovim reima: Dragi saborci, do sada sam bez truna oklevanja izvravao zapovesti naeg saveza ratovao
sam i protiv Poljaka, i protiv eha, i protiv Nemaca, no zaista nisam u stanju da komandujem napadom na
sopstvenu otadbinu jer je to greh i nepravda. Uasava me takva bezbonost brane mi vera i ljubav prema
domovini, a strepim i od smrtne kazne to za izdaju sledi. Stoga odustanite, a ukoliko nastavite, uinite to
bez mene, raalujte me i otpustite iz vojske!. A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, 5.
408
je kratko boravio.
148
Bio je reen da se konano obrauna sa ekim najamnicima i
njihovim voom.
Glasovito uprorite Kostolanj nije bilo lako osvojiti. Obraun nije mogao proi
bez brojnih rtava, sa obe strane. Matija je promenio taktiku. Spreio je dopremanje
hrane u tvravu. Glad je postala najvei problem odmetnika. Iz straha da mu najvei broj
ljudi ne umre od gladi, vehla se odluio na beg. U tvravi je ostavio samo 300
mukaraca i 200 kurtizana da zavaravaju kralju trag. U poteru za odmetnicima se uputila
Matijina vojska. Njima su se pridruili i seljaci iz okoline, koji nisu zaboravili donedavna
zverstva vehlinih trupa. Nakon trondnevnog gladovanja, prilino isrpljenog i iznurenog,
vehlu je zarobio jedan drvodelja.
Vezan lancima, voa odmetnika je ubrzo izveden pred ugarskog kralja. Po uzoru
na antike pisce, Bonfini na ovom mestu donosi Matijino obraanje zarobljeniku: Zar ti
nisam lepo rekao da mi nee umai i da ti ne gine razapinjanje na krst? Kad si se
onomad hvalisao da ti ni dlaka sa glave ne fali, zar te nisu sauesnici upozorili da e
upravo tako zavriti? Zlodelo ti je zapeatilo sudbu: ovde su te dovela sopstvena nedela,
iako sam ti ve toliko puta ranije progledao kroz prste pripisujui tvoje izgrede vatrenom
temperamentu i pravdajui te samo zbog izuzetne sranosti koju si u borbi iskazivao.
mugnuo si mi iza lea ne bi li izbegao smrt to je veinu snala, pa ipak nisi uspeo da mi
umakne. Tvoja pretvornost i nepoinstva unapred su ti zapeatili kraj, ba kao da si
pogubljenju kao cilju sve vreme teio: dakle, umri i time krunii lanac nedela!.
149

Matija se surovo obraunao sa najamnicima. vehla je razapet na krstu pred
kapijom tvrave Kostolanj. Na isti nain su stradali i drugi zarobljenici, vehlini saborci.
Ubrzo su se predali i odmetnici koje je vehla par dana ranije ostavio u samoj tvravi.
Oni su u narednom periodu, nou, tajno potapani i podavljeni u Dunavu. Bonfini dodaje
da od ukupno 7 000 ljudi koji su pripadali eskom bratstvu niko nije ostao iv. Sve do
jednog su stradali, to od maa, to od gladi.

148
Za to vreme, Matija je reavao probleme do kojih je dolo u Hrvatskoj i Slavoniji. Oblasti kneza
Stjepana II Frankopana su naroito stradale za vreme upada turske vojske iz Bosne u Hrvatsku, tokom leta
1464. godine. Tom prilikom bio je zarobljen njegov sinovac. Senjski knaz Stjepan II Frankopan je tokom
1465. godine traio da ga Venecija primi pod svoju zatitu. V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih
vremena do svretka XIX stolea IV, 72-75; 78-79.
149
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 7.
409
Na narednoj strani, autor Rerum Ungaricarum Decades, detaljno izvetava o
ugarskim pregovorima sa papom Pavlom II o savezu protiv Turaka. Hronoloki je
precizan. Navodi da se sve to dogaalo tokom druge godine od Matijinog krunisanja tj.
u prolee 1465. godine.
150

Na saboru u Segedinu za emisare su odabrani peujski biskup Ivan esmiki i
Ivan Rozgonji (po drugi put u tekstu pominje Bonfini pominje sabor u Segedinu).
Njegovo pisanje potvruje pismo kralja Matije mletakom dudu od 18. februara 1465. u
kojem ga obavetava da alje poslanike papi Pavlu II, te da e oni na svom putovanju
doi u Veneciju i izloiti mu njegove namere i odluke.
151

Poslanstvu se pridruio i venecijanski govornik Ivan Emon. On je dodatno
doprineo sveanosti i ozbiljnosti poduhvata.
152
Za njega je Bonfini pun hvale. Emon je
bio oevidac svih Matijinih vojnih operacija u Bosni, Rakoj i Srbiji kao sadrug, saborac,
savetnik i direktan uesnik u svim bitkama i opasnostima.
Raskono poslanstvo je izazvalo veliku panju i divljenje u Italiji. To potvruju i
drugi narativni izvori.
153
Ugarski predstavnici su prvo posetili Veneciju gde su sa
mletakim dudom pregovarali o zajednikom ratovanju. Bonfini, na ovom mestu, ne
donosi preciznije informacije o toku pregovora u Veneciji. Preko Firence sveano
poslanstvo je maja 1465. stiglo u Rim.
Ivan esmiki se odabranim reima obratio papi Pavlu II i prisutnim kardinalima.
Najpre je istakao karakterne vrline i sposobnosti ugarskog kralja. Posebno je naglasio
njegovu privrenost i pokornost papi. Potom je detaljno izneo injenice o nadolazeoj
turskoj opasnosti i nepodnoljivim tekoama koje Ugri svakodnevno podnose.
Na ovom mestu treba skrenuti panju na veliku slinost Bonfinijevog teksta sa
Matijinim pismom papi Pavlu II, koje je nastalo 30. marta 1465. godine.
154
Verovatno se,

150
Isto, 8.
151
V. Frakni, Mtys kirly levelei I, 78-79.
152
Drugi izvori potvruju da je kralj Matija posebno insistirao da se ovom poslanstvu pridrui Ivan Emon
(Aymo). Smatrao je da e novi papa vie verovati mletakom vlastelinu nego njegovim poslanicima.
Bonfini dodaje da se Emon pridruio uz odobrenje mletakog senata. V. Klai, Povijest Hrvata, od
najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 71.
153
V. Bisticci, Vite di uomini illustri del secolo XVI, 225-227.
154
Uporediti: V. Frakni, Mtys kirly levelei I, 83; A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV
pars II, 8.
410
italijanski humanista, koristio tekstom pomenutog pisma prilikom opisivanja ovog
dogaaja.
Zbog neuspeha koji je pretrpeo u poslednje tri godine, Mehmed II Osvaja je
spremao osvetu sa posebnim gnevom i srdbom. Prema reima govornika, nije birao
sredstva. Istovremeno je nudio prijateljstavo i izazivao najstranije ratove.
Bonfini navodi kako je Mehmed II poslao elitne odrede na junu Ugarsku. Oni su
nainili brojne pokolje. U povratku su opseli Beograd. Iza njih se nalazio turski sultan sa
sinom. Sultan je nameravao da osvoji Beograd, okupira ostatak Srbije, povrati Jajce i
Bosnu. Bonfinijev tekst, na ovom mestu, je gotovo istovetan sa Matijinim pismom papi
Pavlu II. Jedan deo vojske Turci su usmerili na prilaz Ugarskoj, Poljskoj i ekoj, a drugi
ka Dalmaciji, Istri, Italiji i Nemakoj. Matija se srano uhvatio u kotac sa ovim
potekoama, tvrdi Bonfini. Za Beograd je poslao grau neophodnu za utvrivanje grada.
Treba istai da vee ofanzivne akcije u pomenutom periodu nisu zabeleene u
Beogradu i njegovoj neposrednoj okolini.
155
Meutim, sa ugarske strane bile su preduzete
neophodne odbrambene mere radi utvrivanja grada.
156
Turci su, najverovatnije, sami
irili vesti o oruanim pripremama kao bi potpomogli delovanje njihove delegacije u
Budimu.
Matijin poslanik je u svom govoru, prema kazivanju Bonfinija, slikovito
predstavio Ugarsku kao bedem svekolikog hrianstva. Zarad sprovoenja daljnih vojnih
operacija, papa je Ugarskoj dodelio iznos od 50 000 zlatnika godinje. Prema dokumentu
koji je nastao 23. maja 1465. godine papa Pavle II je obeao pomo od 57 500 zlatnika.
157

Istovremeno, po Matijinom nalogu, u Rim je stigao kninski biskup Marko.
158

Nakon obavljenog posla, obe delegacije su se vratile za Ugarsku.
Materijalne potekoe i oskudicu u novcu kralj Matija je reavao uvoenjem
novih nameta i dabina. Na saboru u Budimu, marta 1467. izvrio je reformu poreza.
Ukinuo je dotadanja davanja, lucrum camerae regiae i tridesetinu (tricesima) jer je veliki
broj podanika bio osloboen njihovog plaanja. Bonfini ne donosi podatke o pomenutim
izmenama poreskog sistema.

155
. -, , 1967, 191.
156
G. Frakni, Monumenta Vaticana VI, Budapest 1891, 58.
157
J. Koller, Historia Episcopatus Quinqueecclesiarum IV, 142-145.
158
V. Frakni, Mtys kirly levelei I, 88-92.
411
Uveo je namet krunske komore (tributum fisci regalis, proventus fisci regalis)
koji su bili u obavezi da plaaju svi seljaci, kako svetovnih i duhovnih posednika, tako i
na kraljevskim imanjima. Uveden je i namet krunske carine (vectigal sacrae coronae)
koji su plaaju svi podanici izuzev plemia i stranci na robu koju uvoze ili izvoze u druge
zemlje.
159
Novine u poreskom sistemu izazvale su veliko nezadovoljstvo kod
stanovnitva, kako kod seljaka tako i kod plemstva jer su ukinute privilegije brojnih
optina i druina. Vjekoslav Klai navodi kako je nepravedan nain ubiranja poreza silno
ozlojadio stanovnitvo.
160

Istovremeno sa nemirima u Transilvaniji dolo je i do ustanku u Moldaviji,
krajem 1467. godine. U svom delu Bonfini navodi uzrok pobune, tok pohoda kralja
Matije i njegov ishod. Na elu Moldavije tada se nalazio vojvoda Stefan Veliki (Stefan-
cel-Mare), koji e se kasnije proslaviti svojim borbama protiv Turaka.
161
Autor, u dva
navrata, govori o razlozima koji su naveli kralja Matiju da krene u pohod na Moldaviju.
Prvi put, pre nego to je opisao pohod na Transilvaniju, belei da se pod vostvom
vojvode Stefana Moldavija odmetnula od ugarske krune.
162
Posle dogaaja u
Transilvaniji osvrnuo se na dogaaje u Moldaviji krajem 1467. godine. U zimu 1467.
godine, na praznik Sv. Katarine (25. novembar)
163
, krenuo je ugarski kralj sa svojom
vojskom na Moldaviju.
164
Ponovo istie da je vojvoda Stefan otkazao poslunost Matiji,
bez obzira to je bio obavezan da se u potpunosti povinuje naredbama ugarske krune, te
da isplauje godinji danak. Pride, odluio je da kazni vojvodu Moldavije jer je
podravao ustanak u Transilvaniji kako bi zahvaljujui tamonjim nemirima postigao to
veu samostalnost. Po Bonfiniju, vojvoda je bio ohol, divlje naravi i ratoboran.
165
Ne
treba zaboraviti da je vojvoda Stefan Bogdanovi tada bio kletvenik poljskog kralja
Kazimira IV kao i u odreenim kontaktima sa Turcima.
166
Ugarska vojska je ula u
Moldaviju kroz klanac Ojtozski. Planinski useci su bili blokirani debima to znai da su

159
. . . . , , 162.
160
V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 90.
161
Detaljnije: N. Jorga, Istoria lui Stefan-Cel-Mare, Bucuresti 1904; . ,
, , CVI, 331, 1-3, - 1932, . 173-197.
162
Bonfinis, Rerum ungaricarum decades IV, 10.
163
Sv. Katarina (25. novembar) Katreintag, Katelinendag der brut Christi. H. Grotefend, Raunanje
vremena u nemakom srednjem i novom veku, 75.
164
Bonfinis, Rerum ungaricarum decades IV, 15.
165
Isto, 16.
166
V. Klai, Povijest Hrvata, knjiga IV, 91-92.
412
Moldavci oekivali ugarsku vojsku. Poto su uspeno odblokirali puteve ognjem i
maem, ugarske snage su postavile vojni logor u gradu Roman, pokraj reke Siret. Bez
veih potekoa grad je osvojen. Tu su se pojavili moldavski izaslanici sa ponudama za
mir ali nakon silnih pokuaja i natezanja do sporazuma nije dolo.


,,POOIM I ,,ZAVERENIK - IVAN VITEZ OD SREDNE


Do snanog procvata humanizma i renesanse, u srednjovekovnoj Ugarskoj, dolo
je za vreme vladavine kralja Matije Korvina. Nakon enidbe sa Beatrie Aragonskom
167
,
na njegovom dvoru obnovljeno je zanimanje za antiku prolost i vrednosti, rairena je
upotreba latinskog jezika, izuava se klasina knjievnost, te je podstaknut razvoj
individualistikog i kritikog duha.
168
Meutim, prve humanistike ideje u Ugarsku su
doneli Ivan Vitez od Sredne i Ivan esmiki.
Italijanski humanista i knjievnik Bonfini, u prve tri knjige dela Rerum
Ungaricarum Decades, decas IV, donosi znaajne i zanimljive podatke o Ivanu Vitezu od
Sredne.
169

uveni ugarski i hrvatski humanista, latinista i pisac, varadinski biskup,
ostrogonski nadbiskup, vaspita, odgajatelj i pooim Matije Korvina, matematiar i
astrolog, ujak Janusa Panonijusa, Ivan Vitez od Sredne (Johannes Vitz de Zredna) roen
je 1405. godine u Sredni, u Krievakoj upaniji.
170
Poticao je iz porodice Geleth de

167
Ona je bila ki napuljskog kralja Feranta (Ferdinanda) Aragonskog (1458-1494).
168
Na dvoru kralja Matije delovali su poznati knjievnici, naunici i umetnici, prvenstveno iz Italije ali i
okolnih zemalja. Izmeu ostalih, tu su boravili i radili: knjienik Galeotto Marzio (Galeoto Marcio) iz
Napulja, vajar Ivan Duknovi Trogiranin (Iohannes Dalmata), astronom Regiomontanus (Johan Miler iz
Bavarske), astrolog Marcin Bylica (1433-1493) iz Poljske, astrolog Peuerbach, minijaturisti Atavanti
Atavante i Naldo Nadi iz Italije, Feliks Petrani iz Dubrovnika i mnogi drugi. Opirnije pogledati: J.
Huszti, Janus Pannonius asztrologiai llspontja, Minerva (Budapest), 5 (1927), 4358; K. Prijatelj, Ivan
Duknovi, Zagreb 1957; P. Hank, Povijest Maarske, 60-62.
169
Bonfini u Ugarsku dolazi nakon Matijine enidbe sa Beatrie. Nije imao ast da upozna Ivana Viteza od
Sredne, jer je on umro 1472. godine.
170
Opirnije pogledati: V. Frakni, Vitz Janos pspk lete, Budapest 1871; V. Frakni, Vitz Janos
esztergomi rsek lete, Budapest 1879; . ardos, A magyarorszagi humanizmus kora, Budapest 1955; V.
Gortan, Hrvatski latinisti I, Zagreb 1969-1970; I. Tth, Die Genealogie von Janus Pannonius, Acta
Litteraria Academiae scientiarum Hungaricae, t. 14, br. 3-4, Budapest 1972, 377-387.
413
Zredna ili Gjeleti od Sredne.
171
Njegov otac je bio blizak saradnik Janka Hunjadija,
guvernera Ugarske (1446-1452). iroko i svestrano obrazovanje stekao je za vreme
studiranja u Beu, Bolonji i Padovi.
172

Tokom boravka u inostranstvu, upoznao je uvene humaniste ije su ideje
presudno uticale na njegove stavove, filozofske poglede i orijentaciju. Enea Silvije
Pikolonini, potonji papa Pije II (1458-1464), umni humanista i bibliofil, kojeg je upoznao
tokom usavravanja u Italiji, ostao je u kontaktu sa Vitezom do smrti.
173
Tu su jo,
izmeu ostalih, bili Grgur Sinoki, Martin Krol i Guarini Mlai.
Po povratku u Ugarsku 1436. godine obavljao je slubu notara a potom je postao
kanonik-kustos zagrebakog kaptola. Imao je sreu da se upozna i intezivno drui sa
Petrom Pavlom Vergerijem (1370-1444), koji je kraj ivota proveo na dvoru u Budimu.
Njegove humanistike ideje su, svakako, pozitivno uticale na mladog Viteza, koji se tek
vratio sa kolovanja u inostranstvu.
174

Zbog irokog obrazovanja, Vitez postaje vaspita i odgajatelj sinova Janka
Hunjadija, Ladislava i Matije. Presudno je uticao i na obrazovanje, sina svoje sestre
Barbare, Ivana esmikog.
175
Zahvaljujui ujaku, esmiki je jedanaest godina proveo
na kolovanju u Ferari i Padovi. Svog sestria je, kao deaka, 1447. godine poslao u
uvenu Guarinijevu koli, koja se nalazila u Ferari (1447-1454). U periodu od 1454. do

171
Miroslav Kurelac je objavio vie radova u kojima se pre svega zanima za kulturnu i naunu delatnost
Ivana Viteza. Opirnije pogledati: M. Kurelac, Kulturna i znanstvena djelatnost Ivana Viteza od Sredne,
Zbornik Zavoda za povijesne znanosti IC Jugoslavenske akademije 12, Zagreb 1982, 24; M. Kurelac,
Hrvatski humanisti rane renesanse, Croatica Christiana periodica 19, Zagreb 1987, 95-107; M. Kurelac,
Ivan Vitez od Sredne i Jan Panonije (Ivan esmiki) izmeu anarhije i tiranije, Mogunosti 1-2 (1990),
182.
172
Ivan Viteza od Sredne je prevodio Ptolomeja sa grkog jezika (Magnae Compositionis libri).
173
K. Pjorin, Enea Silvio Piccolomini ed i primi umanisti ungheresi. Rapporti e scambi tra Umanesimo
italiano ed Umanesimo europeo, Milano 2001, 649656.
174
Vergerije Stariji, knjievnik, poetkom petnaestog veka je napisao poznato delo De ingenuis moribus et
liberalibus studiis adulescentiae, koje predstavlja znaajnu prekretnicu u filozofskom shvatanju odgoja. S.
Tuksar, Glazbeno-teoretski fragmenti dvaju hrvatskih autora srednjeg veka: Hermana Dalmatinca i Petra
Pavla Vergerija, Zbornik radova etvrtog simpozijuma iz povijesti znanosti, Zagreb 1983, 101-102.
175
Iz obimne literature o Ivanu esmikom pogledati: S. Teleki, Narratio nostra et brevis expositio de vita
Iani Pannonii. Iani Pannonii Opusculorum pars altera.Traiecti ad Rhenum, 1784, 161-242; I. Kukuljevi
Sakcinski, Ivan esmiki, Glasoviti hrvati prolih vjekova, Zagreb 1886, 1-19; J. Huszti, Janus Pannonius,
Pch 1931; L. Pongracz, Vespasiano da Bisticci ed i suoi clienti ungheresi. Annuario 1 (1939), 229247;
T. Kardos, Janus Pannonius, Poet of the Hungarian Renaissance, New Hungarian Quarterly 14 (1973), 79-
93; J. laski, Janus Pannonius et les Polonais, Acta litteraria Academiae scientiarum Hungaricae 15
(1973), 430435; M. D. Birnbaum, Janus Pannonius Poet and Politician, Zagreb 1981; M. D. Birnbaum,
Humanists in a Shattered World. Croatian and Hungarian Latinity in the Sixteenth Century. Columbus
(Ohio) 1986, 4876.
414
1458. godine, esmiki je studirao u Padovi, gde je stekao doktorat iz kanonskog prava.
Vrlo brzo i bez veih potekoa, esmiki je savladao latinski i grki jezik. Suzdrani,
Ivan Vitez nije krio oduevljenje njegovim napretkom.
176

Karijera Ivana Viteza je sve vreme ila uzlaznom linijom. Godine 1445. postao je
biskup Velikog Varadina. Nakon toga, uestvuje u brojnim vojnim, politikim i
diplomatskim misijama.
Ve u drugom pasusu prve knjige Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars
II, autor govori o varadinskom biskupu Ivanu Vitezu. Kralj Matija je 29. marta 1464.
godine sveano krunisan ,,krunom sv. Stefana. Upravo je Ivan od Sredne odigrao
znaajnu ulogu u pregovorima sa Fridrihom III oko vraanja krune sv. Stefana, koju je
pomenuti vladar drao kod sebe dvadesetak godina.
177
O ovim dogaajima, ve je bilo
govora u tekstu.


Nekoliko dana nakon krunisanja, kralj Matija je potvrdio Zlatnu bulu Andrije II i
dekrete kralja Ludovika I i igmunda. Tom prilikom doneta je i odredba po kojoj vladar
nije smeo osuditi nijednog podanika radi nevere ili veleizdaje.
178
Vreme i dogaaji e
pokazati da se Matija ogluio o mnoga obeanja koja je tom prilikom dao.
Drugi put, Bonfini pominje Ivana Viteza u vezi sa njegovim postavljanjem za
ostrogonskog nadbiskupa. Njegovo imenovanje su plemstvo i crkva prihvatili uz veliko
odobrenje.
179


176
O. Peri, Tragom Ivana esmikog u pismima Ivana Viteza od Sredne, Mogunosti 1-2 (1990), 125-132.
177
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 1: Illud nequaquam omiserim, quod in
referende gratie monumentum inter coronandum fecit. Ioannem Varadiensem episcopum de patre deque se
iuxta bene meritum amplissimo illo ditissimoque comitatu perpetuo donavit, ut ipse posterique pontifices
legitime fruerentur. Qua quidem donatione basilica Varadiensis dive genetrici a divo Ladislao rege dicata
plurimum aucta et ditata est. Privilegium Mathias alto solio presidens, sacra corona, sceptro pomoque
conspicuus proprio ore protulit. Id tale fuit: Cum Ioannes Vitesius, cui pater moriens nos unice
commendavit, nobiscum utranque fortunam subire non recusarit, pari quoque discrimine nobiscum in
captivitatem inciderit, liberarit Bohemico carcere, domi forisque nobis consilio, labore, opera semper
affuerit, dissensiones et bella represserit, in Bohemica, Turcica, Transylvana et Bosnensi expeditione vel
sua presentia vel copiarum auxiliis nunquam nostra castra deseruerit et salutari demum legationis officio
gravissima queque negotia feliciter egerit coronanque nunc sacram longo postliminio retulerit, placet nobis
patribusque conscriptis eum successoresque suos ob singularem, qua in divam genetricem et Ladislai
numen afficimur, religionem comitatu Bihoriensi perpetuo donare, ut eadem fidelidatis officia commodius
continuare possit et nos evitata ingratitudinis nota haud indebita virtuti premia persolvamus.
178
Opirnije pogledati: B. Krnic, Judicium generale (opi sud) u Ugarskoj i Hrvatskoj, Vjesnik HAD IX
(1906-1907), 27-28; V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 65-66.
179
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 4.
415
Tokom pohoda na Transilvaniju dolo je do razlaza izmeu kralja Matije i
vojskovoe Emerika Sepekog, koji je napustio vojni logor.
180
On je svojevremeno bio
najblii saradnik Korvinovog oca. Emerika je posebno iziritirala besmislena pogibija
Mihaila Silaija, te je poeo otvoreno da govori o izdaji i odmetnitvu. Kralj je znao da
oveka od takvog ugleda ne sme izgubiti, te je poslao ostrogonskog nadbiskupa Ivana da
otkloni njegove sumnje i ponovo uspostavi preanje prijateljstvo u emu je on i
uspeo.
181
Dakle, Ivan Vitez je vrio vane pregovore i mirovna posredovanja za vladara.
Istovremeno sa nemirima u Transilvaniji dolo je i do ustanka u Moldaviji, krajem
1467. godine. Bonfini detaljno pie o pohodu kralja Matije na Moldaviju i njegovom
ishodu.
182
Na elu Moldavije tada se nalazio vojvoda Stefan Veliki (Stefan-cel-Mare),
koji e se kasnije proslaviti u borbama sa Turcima. Ne ulazei u detalje ovih sukoba, jer
to na ovom mestu nije osnovna tema, valja napomenuti da je kralja Matiju koji jo nije
proao Karpate, na povratku iz Moldavije, u jednom selu iznenada doekao vojskovoa
Emerik sa najboljim delom svoje vojske. Pisac, ponovo, istie da je Matiju i Emerika,
neto ranije, izmirio Ivan, nadbiskup Ostrogona.
183

Italijanski humanista na tom mestu dodaje da je kralj Matija tada imao dva
sekretara, uvena po pravinosti i ozbiljnosti: Ioannes Strigoniensis et Stephanus
Colociensis.
184
Obojica su bili nosioci kraljevog peata, sa pravom da sastavljaju povelje
i darovnice - barem one u kojima nije bilo nikakvih spornih taaka.

180
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 14: Unum erat, quod in ea expeditione
regem vehementer angebat, Emerici Scepusiensis indignatio, qui in hac expeditione regia castra deseruerat.
Causa nemini satis comperta fuit, sed illud omnium ferebat opinio regem iam optimatibus suformidolom
esse cepipse, suo, non alieno ductu agi velle, tacitam a cunctis proceribus reverentiam promptissimumque
obsequium sibi postulare; Emericum inter paternos amicos primarium, quem tantopere cunctis honoribus
evexerat, libere loquentem aut consiliis adversantem minis quandoque corripuisse; fecisse illi stomachum et
hinc Michaelis exemplo illum plerumque metum incessisse; intercessisse quoque calumnias invidorum, qui
parvi ab illo regem fieri dicerent, quin etiam illum sese rege maiorem ducere. Proinde oborta hinc simultas
et suspicio veterem amicitiam interturbare ceperat.
181
Isto, 15.
182
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 16-17.
183
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 18.
184
Isto, 18.
416
Za Ivana Viteza se, izmeu ostalog, moe rei da je bio osniva moderne dravne
kancelarije, koju su inili ueni i obrazovani ljudi, pre svega humanisti.
185
Jo u doba
Janka Hunjadija, Vitez je kao protonotar pisao brojna pisma koja su stizala na udaljene
evropske dvorove. Iz tog perioda (1445-1451) sauvano je 80 Vitezovih pisama koji su
objavljena pod nazivom Epistolarij.
186
U periodu od 1440. do 1472. nastalo je jo 48
njegovih pisama.
187
Ona govore o politikim, drutvenim i kulturnim prilikama doba u
kojem je Vitez iveo i radio.
188
Pisana su po uzoru na antike pisce, to je inae bilo
svojstveno humanistima.
189

Druga knjiga, italijanskog pisca, donosi veoma znaajan i esto citiran podatak za
srpsku istoriografiju. U pratnji kralja Matije 1468. godine, tokom rata sa esima, nalazili
su se, izmeu ostalih, despot Vuk, ostrogonski nadbiskup i njegov sestri.
190

Najvei deo tree knjige dela Rerum Ungaricarum Decades, decas IV, autor
posveuje zaveri protiv kralja Matije. Naime, pre nego to se upustio u detaljno
opisivanje urote, Bonfini za Matiju belei da nikada nije imao mira - ratovao je bez
prekida i sve do samog kraja vie zadovoljstva nalazio u oruju nego u spokoju.
191

On je uvek nastojao da odri slogu u zemlji, subjektivan je pisac, i da ratuje
iskljuivo van nje. Meutim, deavalo se da bude suoen sa zaverama i izdajama
sopstvenih plemia. Matija dostojan jednog Herakla esto je stavljan pred teke
zadatke ali ga sree nikad nije napustila.
192

Dok je Matija 1471. godine bio zaokupljen ekim problemom, domai plemii i
svetenstvo urotili su se protiv njega. U zemlju su doveli Kazimira, drugog sina

185
M. Kurelac, Kulturna i znanstvena djelatnost Ivana Viteza od Sredne, 23.
186
Iohannis de Zredna Cancellariae Regis Hungariae olim Prothonotanii Epistolae, in diversis negotiis
statum publicum Regni Hungariae concernentibus, ab anno Christi MCDXLV usque ad annum MCDLI etc.
per Paulum de Iwanich, dioeceseos Zagrabiensis Presbyterum, altaris S. Pauli in Ecclesia Waradiensi
Rectorem et Cancellariae Regiae olim Notarium, in. Schwandtner, Scriptores Rerum Hungaricarum
Veteres ac Genuini, vol II, Impensis J. P. Kraus, Bibliopolae Vindobonensis 1746, str. 3106; I. Boronkai,
Iohannes Vitez de Zredna Opera quae supersunt, Akadmiai Kiad, Budapest 1980, 27-168.
187
Pogledati opirnije: V. Frakni, Vitz Janos esztergomi rsek lete, Budapest 1879; I. Boronkai,
Iohannes Vitez de Zredna Opera quae supersunt, 169-224.
188
Opirnije pogledati: O. Peri, Zbirka pisama Ivana Viteza od Sredne, iva antika, god. XXIX, sv. 1,
Skoplje 1979, 99-111; O. Peri-J. Paro, Uspon mirnog ovjeka Ivan Vitez, Zagreb 1979; O. Peri, Tragom
Ivana esmikog u pismima Ivana Viteza od Sredne, Mogunosti 1-2 (1990), 125-132.
189
I. Boronkai, Vitz nos z kori klasszikusok (Ivan Vitez i antiki uzori), Budapest 1980.
190
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 27; D. Dini-Kneevi, Sremski
Brankovii, 8.
191
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 40.
192
Isto, 40.
417
istoimenog vladara, sa ciljem da ga proglase za novog kralja Ugarske i uz pomo poljske
vojske proteraju Matiju.
Na elu zavere, nalazili su se ostrogonski nadbiskup Ivan Vitez od Srednije
Matijin pooim i vaspita i peujski biskup Ivan esmiki. Da se nije bavio politikom
i uestvovao u drutvenim trvenjima, izrastao bi u pisca dostojnog antikih majstora,
dodaje neto kasnije u tekstu Bonfini za esmikog.
193
Od zaverenika, pisac jedino jo
pominje Emerika Sepekog, koji se, svojevremeno, pre pohoda na Transilvaniju, ve bio
jednom odmetnuo od ugarskog kralja. Po Bonfiniju, Emerih Sepeki je tom prilikom
rekao: Istina, odmetnuo sam se od Matije, ali na takav nain da mu ni najmanje ne
nakodim, a sebe istovremeno sauvam od rovarenja i spletkarenja sopstvenih
neprijatelja.
194

U zaveri su, kratak je pisac, uestvovali brojni drugi velikai, ali o njima ne daje
podatke. Urota je poprimila velike razmere. Od ukupno 75 upanija, preostalo je samo 9
upanija koje su ostale verne Matiji i nastavile da isplauju porez. Ovaj podatak Bonfinija
esto se citira u istorijskoj literaturi.
195
U zaveri su, poznato je iz drugih istorijskih izvora,
izmeu ostalih, uestvovali zagrebaki biskup Osvald, gospodar Medvedgrada Ivan, Bla
Podmaniki, braa Tuzi, Emerih Zapolja, Rajnald Rozgonji i drugi.
Nairoko Bonfini govori o razlozima urote protiv kralja Matije, u kojoj su se nali
odani i ozbiljni ljudi, prijatelji njegovog oca, koji to nisu uinili iz pohlepe ili
lakomislenosti. Po njegovom miljenju, Ivana Viteza od Sredne je na izdaju navela
duboka uvreenost zbog injenice da se kralj u poslednje vreme uzoholio i osilio. Matija,
koji je nekada umeo da poslua savet velikaa i saradnika, sada je ignorisao njihovo
miljenje i samovoljno je vladao. Nametanje neuobiajeno viskokog poreza (koji je
predstavljao optereenje kako za narod u celini, tako i za velikae) dodatno je pogoralo
situaciju i premaivalo granice izdrljivosti. Kralj je, zarad opteg dobra, poeo da ubira
prihode i od crkve, uz podrku i pomo Lavrencija Roborele, papskog legata. Od
ostrogonskog nadbiskupa Matija je prisvojio desetinu od ukupnog prihoda rudnika zlata
tzv. urburu, a oporezovao je i nemali broj drugih crkvenih dostojanstvenika. To je

193
Isto, 48.
194
Isto, 41.
195
V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 107; . .
. . , , 164, Peter Rokai oprezno konstatuje ako je verovati Bonfiniju, od
75 upanija kralju Matiji je ostalo verno samo 9.
418
naroito pogodilo svetenstvo koje je smatralo da na taj nain vladar eli da suzbije
jaanje njihovog sloja.
196
Interesantno je da Bonfini belei kako je itav plemiki stale
video u Matiji nasilnika i tiranina koji se vie nije ni trudio da tu injenicu sakrije, ve je
otvoreno podrazumevao slepu poslunost na svaki svoj mig. Ljudi koji su nekad bili
saradnici i od velikog uticaja na kralja, sve to su doiveli kao ponienje i teko su
podnosili takve promene. Na kraju, autor dodaje da su sve to bili po uvreenom
miljenju razlozi koji su naveli Ivana od Sredne i druge velikae na zaveru.
Autor, ne istie kada pie o razlozima urote, da je veliko nezadovoljstvo kod svih
slojeva izazvao dugotrajni i iscrpljujui rat sa esima. Zamerili su vladaru da je voen
iskljuivo linim ambicijama a naroito to je zanemarivao rat protiv Turaka i nije
spreio njihov prodor na prostoru Balkanskog poluostrva.
197
Ekspanzionistika politika
prema Zapadu Ugarskoj je donosila iskljuivo nevolje.
Na strani ugarskog kralja, od silnih plemia i saradnika u gornjoj Ugarskoj, ostali
su samo palatin Mihailo i kaloki nadbiskup. Mudri i uvek odmeren u reima, palatin
Mihailo, po Bonfiniju prokomentarisao je nareeni dogaaj sledeim reima: Ljudi su
takvi da bi bez pogovora i obinog vola tovali kao kralja, samo neka ima krunu na
glavi!.
Uesnici zavere su se u tajnosti dogovorili da za budueg vladara izaberu
Kazimira, mlaeg sina poljskog kralja Kazimira IV Jagelonca (1447-1492).
198
Svoje
namere izneli su u pismu koje su uputili poljskom kralju. U njemu su istakli da se
celokupno ugarsko plemstvo odmetnulo od Matije, te da su svojevremeno
nepromiljeno za svog vladara proglasili Korvina, oveka neznatnog porekla, a da se on
ubrzo pretvorio u tiranina jer, budui da nije bio plave krvi, nije ni umeo da se nosi kao
kralj.
199
Matija se, alili su se oni dalje, po Bonfiniju, okrenuo protiv oevih prijatelja
koji su ga sve vreme uvali, potovali i nisu ga naputali ni u najveim nevoljama i

196
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 42 smatralo se za najvei greh da
svetenici i crkveni glavari sa uobiajenim statusom polubogova na zemlji bivaju prinueni da se povinuju
svetovnom nadzoru.
197
P. Hank, Povijest Maarske, 51; . . . . , , 161; .
, , , 293.
198
Roen je 1458. u Krakovu a umro 1484. u Grodnu. Papa Lav X ( Giov. Medici, 9. mart 1513 1.
decembar 1521) proglasio je poljskog kraljevia Kazimira 1521. za sveca. Sveti Kazimir je zatitnik
Poljske. F. Pape, Studia i szkice z czasw Kazimierza Jagilloczyka, Warszawa 1907.
199
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 42.
419
opasnostima. Posebno su mu zamerili to je sopstvenog ujaka, koj mu je pomogao da
doe na presto, uhapsio, te na kraju i izazvao njegovu smrt. Uzurpirao je crkvenu vlast,
oduzimao je prihode od svetenstva i jednom reju, sasvim je izgubio razum.
Naposletku, uputili su molbu kralju Kazimiru IV da poalje sina u Ugarsku kako bi
primio kraljevsku titulu.
200
Oduevljeni poljski kralj je odmah pripremio sina za put,
dodelivi mu tri legije i najprobranije odrede teke konjice.
201
Matijin hroniar posebno
naglaava da je vladar Poljske obavestio ostrogonskog nadbiskupa i ostale plemie da e
poslati sina sa najboljim odredima u Ugarsku. Sve to se deavalo u prvoj polovini 1471.
godine.
Veoma brzo, ugarski kralj je saznao za pregovore i dolazak mladog kraljevia u
zemlju.
202
Matija je, po Bonfiniju, bio van sebe od besa. Nije mogao da poveruje da su se
protiv njega okrenuli ljudi, stari oevi prijatelji, koje je on obasipao panjom, poastima i
darovima. Meutim, reio je da suzbije bes i osloni se na um. Posluio se mudrou i
lukavstvom. Naao je za to najbolje sredstvo. Reio je da na svaki nain privoli sebi one
ljude koji su se jo kolebali. Velikaima je darivao gradove i posede, te je uspeo da ih
pridobije za sebe. On nijednog trenutka nije izgubio veru u sebe u nevoljama je vazda
uspevao da zadri prisebnost i sakupi neku posebnu snagu neophodnu za budue, jo
krupnije podvige.
203

Mladi Kazimir je, sa 20 000 vojnika, 1. novembra 1471. godine uao u Ugarsku.
Svuda je, pie Bonfini, nailazio na sjajnu dobrodolicu. Mnogi plemii su dolazili da mu
se zakunu na vernost, te je logor poljske vojske stalno rastao. U Ugarskoj se oseao kao
da je uistinu u sopstvenom kraljevstvu.
204
Poto je proao Koice i Egru, logor je
pomerio blie Nitri i Vacu. Tu je nameravao da primi voe zavere sa kojima je odravao
redovnu prepisku.

200
Isto, 42. Kruna je svojevremeno nepravedno dodeljena Matiji i sada treba da pree u ruke Poljaka,
kako je po reima urotnika odmah i trebalo da bude.
201
Isto, 42. Belei da je poljski kralj bio van sebe od radosti, zahvaljivao Bogu to mu, eto, za samo dve
godine dva kraljevstva trae sinove za vladare.
202
Bonfini u radu ne govori o nainu na koji je Matija saznao za zaveru; V. Klai, Povijest Hrvata, od
najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 106, pie da je poljski kralj poslao izaslanika zagrebakom
biskupu Osvaldu Tuzu. On je krenuo na put preko Austrije i tajerske. Iz straha se odluio da u Zagreb
poalje dva plemia koja su pala u zarobljenitvo i kralj Matija je na vreme doznao za urotu.
203
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 43.
204
Ist, 43.
420
U meuvremenu, nije mirovao ni Matija. U Budimu je uspeo da pridobije mnoge
zaverenike. Reio je da poslua savet Nikole Ilokog, i da se odmah ne sukobi sa
neprijateljima, ve da saeka. Iz Budima, Matija je krenuo put Ostrogona. Nameravao je
da pridobije, vou zavere, Ivana Viteza od Sredne i na taj nain rei ceo problem. Veliku
panju, u svom radu, Bonfini posveuje pregovorima ugarskog kralja i ostrogonskog
nadbiskupa. Poto je Matija u predgrau Ostrogona podigao vojni logor poslao je
delegaciju u utvrenje, koju su inili Emerih Sepeki, palatin Mihailo i brojni svetenici,
da pregovaraju i privole na pomirenje Ivana od Sredne. Opisujui nastup pomenute
delegacije, autor u vie navrata insistira na injenici da je odnos izmeu nadbiskupa i
kralja, bio odnos pooima i posinka. Ivan je Matiji vazda bio poput roditelja, nastupili
su poslanici. On ga je svojim zalaganjem do prestola i izdigao. Ukoliko mu se Matija
neim i zamerio on to oinski valja da oprosti jer je u velikodunoj prirodi roditelja da
deci vazda gledaju kroz prste. Preneli su mu Matijine rei da mu ne uskrauje
negdanju oinsku brigu i prvrenost. Govorili su mu da zavera predstavlja ogromnu
opasnost i tetu za Ugarsku i da je najbitnija bezbednost i dobrobit otadbine. Posebno su
istakli da je kralja novonastala situacija prilino otreznila, te da se on duboko kaje i
obeava da e se ubudue drugaije vladati. Matija je uestvovao u nizu velikih podviga,
te mu se provukao i neki lo potez. Bio je primoran da ubira novac za rat i nijedan novi
od prikupljenih sredstava nije uzeo za sebe. Preneli su mu kraljevo obeanje da e
ispuniti svaki razumni zahtev i vratiti deo urbure koji je uzeo u ratne svrhe. Nakon
efektnog govora, mnogi su pred ostrogonskog nadbiskupa pali niice.
Potom je usledilo Ivanovo obraanje poslanicima. Bio je, tvrdi Bonfini, savladan
tolikim izlivima i odgovorio je da nikako nee protivreiti jednodunom stavu ugarskog
plemstva. Ponovio je da se veoma raestio na posinka koji se ogluio o crkvenu vlast i
uzurpirao novac verskih glavara. Poto su se brojni sauesnici urote pritajili, izvesno je
da mladi poljski kraljevi nema ta vie da trai u Ugarskoj. Ivan je dodao da odlino
poznaje Matiju i kraljeva je trenutna blagost varka i da e svi oni gorko platiti za
izdaju. Naposletku, obavezao se na nekadanju poslunost a kraljevi emisari su isplatili
novanu nadoknadu za urburu koja je silom iznuena. Na taj nain je zaokruen in
pomirenja izmeu vaspitaa i uenika, nabiskupa i vladara, roditelja i sina.
421
Matija je pao veliki kamen sa srca kada je uo za postignuti dogovor. Odmah je
pohitao u Ostrogon da se nae sa Ivanom. Bonfini potom, u sebi svojstvenom stilu,
donosi govor kralja Matije. Smatrajui veoma interesantnim ovo Matijino obraanje
nekadanjem uitelju prenosimo ga u celini: Nikako, sveti moj oe, nisam bio kadar da
poverujem da e me od svih ljudi ba ti napustiti! Teko mi je bilo da prihvatim da si
zaboravio kako me je roeni otac na samrti upravo tebi poverio i izgledalo je nemogue
da mi ti, uzor odanosti i irokogrudosti, tako okrene lea. Zajedno smo u lancima
tamnovali, silne si opasnosti za moje dobro preturio preko glave, iz ekog si me zatvora
izbavio i ti me na tron uzneo nije bilo nijednog podviga tako nedostinog da ga uz tvoju
pomo i savet nisam mogao ostvariti. Znaj da te ni sada Matija, koga si na svojim rukama
odgajao, nee napustiti! Ako sam se u aru mladosti o tebe i ogreio, oprosti mi,
plemeniti oe, smiluj se sinu i neka se iz tvoje trenutne povreenosti ponovo rascveta
negdanja obostrana ljubav! Zatiti me sad u nevolji, pokai svoju uobiajenu dobrotu
kad si me ve svojevremeno sa ostalim plemiima i izabrao za kralja Ugarske upravo
tako e najbolje ispuniti zavet mom pokojnom ocu.
205

Insistirajui na njihovoj roditeljskoj ljubavi, Bonfini prenosi kako su rei kralja
Matije izazvale kod obojice suze. Prvo je ostrogonski nadbiskup pao niice pred kralja i
zatraio od njega oprotaj. Potom su se izljubili a Matija je zatraio i dobio oprotaj za
sopstvene pogreke. Zakleli su se na vernost i zaborav dotadanjih razmirica, uspostavili
primirje i naposletku se razili.
Govorkalo se, tvrdi pisac, da se tokom iste noi mladi Kazimir sastao sa Ivanom
Vitezom i ve narednog dana krenuo sa povlaenjem. Poljski kraljevi se uputio u Nitru
gde je sveano primljen. Istovremeno je objavio javni edikt. Obeao je da e svi
odmetnici koji mu se vrate u roku od tri dana biti amnestirani. Poto je uz pomo glasnika
Kazimir tajno sklopio primirje sa ugarskim vladarom, tajno se iskrao iz Nitre sa 700
konjanika i nakon nekoliko dana vratio se u Poljsku.
206
Nakon etiri meseca, poljska
vojska je bila u potpunosti prognana a Matija se trijumfalno na Svetu nedelju vratio u
Budim.

205
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 44-45.
206
Uskoro je opkoljeni ostatak poljske vojske, uz dogovor da ne priinjavaju tetu po Ugarskoj, napustio
opsednuti grad. Pisac potom detaljno govori o pljaki i nedelima koje je ova vojksa uinila po poljima i
selima Ugarske.
422
Dugo razmiljajui u Budimu, kralj Matija je doneo odluku da ipak kazni
prestupnike i izgrednike.
207
Ukolko to ne uini, smatrao je, nee se dugo odrati na vlasti.
Odluio je da se najpre razrauna sa glavnim voom zavere, svojim vaspitaem,
savetnikom i pooimom. Pozvao je Ivana Viteza da doe u Budim zarad nekog
savetovanja. Iako je smatrao da takav susret nije sasvim bezazlen, Vitez se ipak rado
odazvao uzdajui se u kraljevu re i negdanje bliske odnose, te ne slutei eventualnu
opasnost. Pokuavajui, moda, da opravda Ivanov pristanak uroti zbog njegovog
bliskog odnosa sa kraljem, Bonfini navodi kako je Ivan esmiki uvukao ujaka protiv
njegove volje u zaveru. On se, tvrdi autor, poslednji pridruio zaverenicima i to na
pritisak ostalih velikaa i nadasve svog neaka. Navodi da je Ivan Vitez poslednji, i u
nadi da e odugovlaenjem uticati na ostale zaverenike da se povuku, potvrdio svoje
prisustvo sastanku sa mladim Kazimirom na Rakokom polju.
Poto je stigao u Budim, Ivan je uz tretman dostojan njegovog viskog poloaja
prebaen u kuni pritvor, u viegradsku tvravu, gde je proveo nekoliko meseci.
Pokuavajui, najverovatnije, da opravda Matijin postupak, autor navodi kako je kralja
posebno pogodila injenica to ga je izdao stari oev prijatelj koji mu je vazda bio poput
roditelja. Ponovo, branei kralja, pisac naglaava kako ga je savladala uroena
milostivost, seanja na Ivanova dobroinstva ali i bojei se rune slike o sebi, prevaziao
je svoj gnev i pustio Ivana na slobodu. Ustoliio ga je ponovo za ostrogonskog
nadbiskupa dok se njegov uitelj i dalje nalazio pod nadzorom.
Bliio se kraj ivota mudrog i uenog Ivana Viteza od Sredne. Nakon
besprekorno estitog i slavnog ivota, pod starost je ukaljao sopstveno ime i doiveo
veliko ponienje. On je bukvalno vapio za skorijem krajem te je drao da e mu smrt
doneti konano osloboenje od svih muka i stida.
208
Upokojio se, kako belei Bonfini,

207
O kanjavanju lanova urote nakon deset godina od njenog zavretka pogledati opirnije rad: B. Krnic,
Judicium generale (opi sud) u Ugarskoj i Hrvatskoj, 27-28.




208
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 47.
423
9. avgusta 1472. godine, jedan dan pre proslave praznika Svetog Lavrentija.
209
Njegova
smrt je izazvala optu alost.
Od njegovih zasluga za otadbinu, poto je opisao Vitezovu smrt, Bonfini kratko
navodi da je zavetao Ugarskoj sjanu biblioteku sa grkim i latinskim tekstovima. Jo
je Vergerije podsticao Viteza, u periodu dok je bio protonotar, da sakuplja rukopise
poznatih dela. Pretpostavlja se da mu je on zavetao svoju biblioteku.
210
Sakupljanje
poznatih rukopisa i knjiga nastavio je Vitez u Velikom Varadinu, gde su boravili mnogi
ugledni naunici.
211
Svoj neumorni kulturni i knjievni rad nadogradio je u Ostrogonu.
Na njegovom dvoru boravili su naunici, knjievnici, iluminatori, a uspostavljena je i
posebna radionica u kojoj se vrio prepis knjiga. Ujak i sestri su osnovali prve
humanistike biblioteke u Ugarskoj.
212

Veliku panju Bonfini posveuje Vitezovom radu na izgraivanju i utvrivanju
Ostrogona. On je u tvravi izgradio raskoni triklinijum u koji se, preko etalita
ukraenog drvoredima, ulazilo kroz uzdignuti natkriveni portik od crvenog mermera.
Centralni deo je inila kapelica zasvoena u gotskom stilu i oslikana portretima svih
dotadanjih ugarskih kraljeva, ali njihovih skitskih predaka.
213
Nadbiskupsku palatu je
preuredio u renesansnom stilu. Ivan Vitez je, pie Bonfini, najvie vremena provodio u
kapeli novopodignute palate, zbog prekrasnog pogleda na Dunav i jo lepeg vrta sa
bujnim zelenilom. To mesto je bilo kao stvoreno za kontemlaciju i filozofiranje.
214

Bonfini sve vreme insistira na bliskosti i roditeljskoj povezanosti Matije i
ostrogonskog nadbiskupa. U vie navrata, napominje da je on Matijin pooim,
roditelj, plemeniti otac i staratelj. On istie i hvali Ivanove zasluge na politikom,
diplomatskom i vojnom planu, koje je uinio za otadbinu. Vitez je, po Bonfiniju, bio
duboko odan Matiji sve do urote. U daljem tekstu, belei da je ostrogonski nadbiskup
poslednji pristupio zaveri protiv ugarskog kralja. Za njegovo uee, u pomenutom

209
Sveti Lavrentije (Laurentii) se praznuje 10. avgusta. H. Grotefend, Raunanje vremena u nemakom
srednjem i novom veku, 77, 164-165.
210
. Dadi, Znanstveni i kulturni krug Ivana Viteza u Maarskoj u 15. stoleu, Mogunosti 1-2 (1990),
148.
211
Z. Nagy, Ricerche cosmologiche nella corte umanistica di Giovanni Vitz, Rapporti Veneto-Ungheresi
alepoca del Rinascimento, Budapest 1975, 65-93.
212
Opirnije pogledati: V. Frakni, Vitz Janos esztergomi rsek lete, Budapest 1879.
213
M. Pei, Jan Panonije i slikarstvo, Mogunosti 1-2 (1990), 133-134.
214
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 48: Baziliku boanskog Alberta Ivan je
natkrio krovom od posebnog stakla otpornog na vatru kako bi ovu graevinu zatitio od kie i snega.
424
dogaaju, italijanski humanista optuuje Ivana esmikog. Sestri je starca protiv
njegove volje i uvukao u zaveru protiv Matije, pie Bonfini.





VLAD III CEPE DRAKULA, IZMEU ISTORIJE I LEGENDE, U
BONFINIJEVOM DELU



Veliku slavu u hrianskom svetu Vlad Cepe je stekao tokom 1461. i 1462.
godine, kada se hrabro suprotstavio turskom sultanu Mehmedu II Osvajau (1451-
1481).
215
Kada je po drugi put doao na vlast 1456. godine, vlaki vojvoda je izazivao
strah i trepet ne samo kod svojih podanika ve i kod susednih naroda.
Nakon to je prestao da plaa vlaki danak i odluio da se oslobodi osmanlijske
vlasti, izazvao je gnev kod turskog sultana. Saznavi za pregovore izmeu vlakog
vojvode i ugarskog kralja, Osmanlije su pokuale da ga na lukav nain uhvate. U zamku
su, meutim, upali Turci. Stradali su Hamza paa, Katavolen i njihova pratnja.
Konstantin Mihajlovi iz Ostrovice belei da je vlako vojvoda najpre naredio da se
carski poslanik Hamza beg nabije na kolac, a oko njega svi pratioci njegovi.
216

Krajem 1461. i poetkom 1462. godine, Vlad je bez milosti napadao i pustoio
krajeve na levoj i desnoj obali Dunava, od Zimnie pa do ua reke. Izuzetno blaga zima
dodatno je doprinela ovim vojnim uspesima. Njegove akcije, Turci su shvatili i doiveli

215
Brojni izvori govore o tursko-vlakim sukobima 1461. i 1462. godine: Doukas, Decline and fall of
Byzantium to the Ottoman Turks, Detroit 1975, 259-261, p. 20-23;
, , 1966, 147-151, u glavi XXXIII, detaljno govori o pohodu
turskog sultana na Vlaku, u kojem je i sam uestvovao; Sultanov pohod na Vlaku u IV knjizi prikazuje i
Kritovul. Kritobulos of Imbros, History of Mehmed the Conqueror, Princeton 1954; Critobulos din Imbros,
Domnia lui Mehmed al II-lea, ed. V. Grecu, Bukureti 1963, 290-293; . , ,
XV , CXXXVIII, 73 (1930), 61-83; Nezaobilazan
izvor za prouavanje ovog rata je Halkokondil, koji daje brojne detalje. L. Chalcocondylae, Historiarum
libri decem, Bonnae 1843, 511-514; . , ,
15. , XXVI (1932), 51-125; E. D. Tappe, Documents concerning Rumanian
History (1427-1601) collected from British archives, London-The Hague-Paris 1964, 17-19; Interesantno je
da nemaki i ruski izvori ne donose podatke o ratovanju Vlada Cepea protiv Turaka.
216
, , 148, poto turski delegati nisu shvatili
da je Vlad doznao za njihove namere naredio je najpre ,da se poslanik uhvati sa svima njegovim
pratiocima, kojih je bilo etrdeset, i posla ih u jednu veoma utvrenu tvravu meu vodama nazvanu
Kurista, nakon ega su pogubljeni.
425
kao direktnu objavu rata. Turski vladar je poeo sa openim pripremama za vojnu
intervenciju. Prema Halkokondilu, sultan Mehmed II je predvodio vojsku od 250 000
ljudi, najbrojniju nakon osvajanja Carigrada. Duka belei da je u sultanovoj vojsi bilo
150 000 ljudi.
Vlaki vojvoda je bio svestan opasnosti koja mu preti i stoga u pismu od 11.
februara 1461. godine informie kralja Matiju o svojim akcijama na Dunavu, osvajanju
urua i trai pomo od njega.
217
Na to je 4. marta 1462. usledio odgovor kralja Matije, u
kojem stoji da e doi u Transilvaniju.
Tokom aprila, kopnenenim i renim putem, krenula je turska ekspedicija na
Vlaku.
218
Deo trupa je laama prebaen preko Bosfora dok se drugi deo vojske okupljao
u Nikopolju, nakon ega je usledilo njihovo spajanje. Uskoro dolazi do prvih veih
okraja. Stradala je luka Braila. Pod zidinama Kilija, 22. juna ranjen je Stefan Veliki,
roak vlakog vojvode.
219
Iako je ponovo zatraio pomo od Ugarske, na dvoru u
Budimu se prilino malo znalo o zbivanjima u Vlakoj.
220
Jedne noi, uvena No
strave u literaturim, Vlad je hrabro upao sa svojim malim trupama u sultanom logor ali
se nije domogao njegovog atora. Duka i Halkokondil govore o osetnom porazu sultana.
Nakon toga, vlaki vojvoda se povlai u planine, ostavljajui iza sebe spaljenu zemlju i
pusto. Interesantno je da Konstantin Mihajlovi belei da su Turci znali da je vlaka
vojska mala ali je u njihovim redovima ipak vladao veliki strah i panika. Vlasi su ih
napadali nou tukli su, ubijali ljude, konje, kamile, plakajui atore, do nekoliko
hiljada Turaka pobie, a caru veliku tetu nanee.
221
Mehmed II je uskoro stigao u
naputeno Trgovie, gde je naiao na stravian prizor. Na koevima su bili nabijeni
posalnici koji su pola godine ranije pokuali da namame vlakog vojvodu u klopku, na
elu sa Hamza paom i Katavolenom.
Tokom druge polovine jula, Mehmed II se povukao iz Vlake. On je u zemlji
ostavio, Vladovog brata, Radula Lepog kojem u periodu od jula do oktobra prilazi veina

217
N. Stoicescu, Vlad epe Prince of Walachia, Bucharest 1978, 76, 78, 98.
218
. , , 173.
219
N. Jorga, Istoria lui Stefan-Cel-Mare, Bucuresti 1904; . ,
, , CVI, 331, 1-3, - 1932, . 173-197
220
. , , 174.
221
, , 150.
426
boljara. Priznali su ga u avgustu 1462. godine za gospodara zemlje pod sultanovom
vrhovnom vlau.
Ugarski kralj Matija je u prvoj polovini avgusta 1462. godine krenuo put
Transilvanije. Naputen od strane boljara, Vlad je poetkom oktobra preao u
Transilvaniju. Njegova situacija je postajala sve komplikovanija.
ta o nareenim dogaajima pie italijanski humanista? Ne donosi detalje o ratu u
Vlakoj. On belei da se ,,pria kako je Matija otiao u Vlaku da izbavi Drakulu iz
turskih aka.
222
Kao jedan od razloga navodi injenicu da je Drakul bio u legitimnom
braku sa jednom Matijinom roakom. Potom dodaje da je stigavi u Transilvaniju ni
sam ne znam iz kog razloga, Matija Korvin zarobio Drakulu. Pri tom jo konstatuje da
ni tada nikome nije bilo ba najjasnije ta se zapravo zbilo i uzrokovalo ovaj dogaaj.
U nastavku teksta dodaje da je Matija odveo Vlada III kao zatoenika u Budim i tamo
ga bacio u tamnicu na nekih desetak godina.
223
Bonfini belei da je veoma neobino
to je Matija za legitimnog vojvodu Vlake priznao drugog Drakula koga su na tu
poziciju postavili Turci.
224

Kasnije u tekstu, opisujui ratovanje sa esima, Bonfini ponovo pominje Matijin
pohod na Transilvaniju. Naime, ratna 1468. godina bila je naklonjena Matiji Korvinu.
Poto se bliio kraj godine i zima, ugarski kralj je odluio da se povue u Ugarsku. On je
pod pilberkom ostavio kapetana Blaa i Pavla Kinjiija. Prema kazivanju italijanskog
pripovedaa, u to vreme se rairila pria da e kralj Ugarske na svom putu proi kroz
Be. Navodno, tom prilikom beki pretor i senat irom su otvorili vrata grada i
biskupske rezidencije u nameri da to srdanije i toplije prime vladara prema kojem su
gajili veliku i neskrivenu naklonost. Ne elei na bilo koji nain da se izazove
surevnjivost rimsko-nemakog cara, Matija je direktno otputovao u Budim preko gornje
Ugarske. To nije bio prvi put da Belije iskazuju naklonost prema Matiji. Svojevremeno,
konstatuje Bonfini, dok je Matija predvodio pohod na Transilvaniju koji se zavrio
zarobljavanjem Drakule, Belije su mu uputile tajno pismo nudei mu Fridriha i vlast

222
Rerum Ungaricarum decades, decas III, p. 385.
223
Rerum Ungaricarum decades, decas III, p. 385.
224
Rerum Ungaricarum decades, decas III, p. 385.
427
nad gradom.
225
Iz ljubavi i potovanja prema prema rimsko-nemakom caru koji je tada
bio nemoan i pod estokom opsadomMatija je odluno odbio ponudu.
226

Dakle, Bonfini nije najbolje upuen u Matiji pohod koji se zavrio zarobljavanjem
Vlada III Drakule. Zanimljivo je meutim to u kontekstu ovih dogaaja pominje rimsko-
nemakog cara, Fridriha III. Poznato je da se po stupanju na presto Matija Korvin naao u
sukobu sa Fridrihom III, koji je drao ugarsku krunu u svojim rukama oko dvadesetak
godina i neke gradove na zapadu zemlje.
227
Do sklapanja sporazuma je dolo 1463.
godine u Bekom Novom Mestu. Moda je bojazan od akcija Fridriha III bila jedan od
razloga Matijinog sporog napredovanja prema Transilvaniji.
228

Bonfiniju nisu poznati razlozi zarobljavanja vlakog vojvode. Prema Babingeru,
on je iz Rotela kod esburga uputio pismo turskom sultanu u kojem mu u zamenu za
njegovu naklonost nudi itavu Transilvaniju i Ugarsku. Pismo je grekom dospelo
dospelo u ruke ugarskog kralja, nakon ega ga je zarobio.
229

Po svemu sudei, Sasi iz Braova su odigrali kljunu ulogu u ovim dogaajima.
Vlaki vojvoda im je zabranjivao da se bave trgovinom na malo, vrio je pohode ka
Braovu i okolini u kojima je stradao ogroman broj nedunih ljudi.
230
Oni su falsifikovali
pisma u kojima se Drakula prikazuje kao Turski saveznik a potom su ih prosledili
maarskom kralju.
231
Vlad III Cepe je uhapen pre 26. novembra 1462. godine.
232
Prvo
je okovan stigao u Budim a potom je sporeven u Viegrad.
Drakulin brani i ljubavni ivot obavijen je velom tame, predmet je legendi i
predanja. U literturi postoje oprena miljenja po pitanju broja njegovih brakova i porekla

225
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 31.
226
Bonfini belei da je Matija Fridriha ,,ak oslovljavao ocem. A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum
Decades, tomus IV pars II, 31.
227
. . . . , , 160-161 (. ).
228
N. Stoicescu, Vlad epe Prince of Walachia, 103.
229
. , , 176.
230
Njagu uvara, Kratka istorija Rumuna za mlade, Novi Sad 2004, 97-98.
231
Ae. S. Piccolomini, Commentarii rerum memorabilium, que temporibus suis contingerunt, Romae 1584,
363-365; R. Floresku-R. Mekneli, U potrazi za Drakulom, 45, konstatuju da nijedan knez koji se sprema
da zatrai utoite kod prijateljski raspoloenog vladara ne bi bio toliko lud da istovremeno pie neprijatelju
obeavajui mu vojnu pomo protiv svog prijatelja.
232
N. Stoicescu, Vlad epe Prince of Walachia, 107; I. Czamaska, Modawia i Wooszczyzna wobec
Polski, Wgier i Turcji w XIV i XV wieku, Pozna 1996, 261-262.
428
ena. On je bio, prema kazivanju Bonfinija u legitimnom braku sa jednom Matijinom
roakom kada je ugarski kralj 1462. godine krenuo na Transilvaniju.
233

Veina istraivaa zastupa tezu da je Vlad III Cepe bio u braku sa roakom
kralja Matije. U ,,Istoriji Rumuna i njihove civilizacije, N. Jorga belei da ja Vlad
Drakul bio Matijin saveznik i mu jedne roake maarskog kralja.
234
Vlaki vojvoda je
oekivao pomo od Matije jer je njegova supruga bila jedna od sestara Matijinih (ne
znamo da li iz porodice Korvin ili iz porodice Silai) , konstatuje Nj. uvara.
235
I.
Czamaska belei da je Vlad III bio u braku sa roakom kralja Matije, ije ime nije
poznato.
Ana Radin smatra da je Vlad III Cepe imao dva braka.
236
Njegova prva ena je
poinila samoubistvo 1462. godine, prema narodnoj prii. Druga Vladova ena je bila
roaka kralja Matije i ta veza mu je omoguila oslobaanje iz zarobljenitva.
Identian stav zastupaju R. Floresku i R. Mekneli u delu ,,U potrazi za
Drakulom. Prema legendi, Drakulin rob je strelom poslao poruku u kojoj ga obavetava
da to pre napusti zamak. Poruku je prvo proitala njegova supruga koja je mua
informisala o nadolazeoj opasnosti. Ona mu je rekla da vie voli da njeno telo pojedu
ribe u Areu nego da bude odvedena u tursko zarobljenitvo.
237
Potom je skoila u
reku. Oni se, u pisanju, oslanjaju na lokalnu legendu i narodnu priu a sve potkrepljuju
nazivim dela reke u koji je ona skoila a koji je i danas poznat kao ,,Kneginja reka.
238

Drakula se u zatoenitvu upoznao sa jednom sestrom kralja Matije i po svoj prilici ve
u prvoj godini dolo je do sklapanja braka.
239

Prema ruskim izvorima, nakon niza godina provedenih u zatoenitvu, kralj
Matija je Drakuli ponudio da ponovo postane vlaki knez ali pod uslovom da prihvati

233
Rerum Ungaricarum decades, decas III, p. 385.
234
. , , 1935, 104.
235
Nj. uvara, Kratka istorija Rumuna za mlade, Novi Sad 2004, 97.
236
A. Radin, History, Legend, Literature: Princ Vlad Tepes alias Count Dracula, Balkanika XXIX (1998),
244, 246. U radu se poziva na narodnu priu, koja predstavlja jedini pomen Drakuline prve ene. Ona je
pred turskom vojskom skoila sa litice u reku Are. Taj deo reke se dana zove Riul Doamnei.
237
R. Floresku-R. Mekneli, U potrazi za Drakulom, 74; Are (r. Arge) je leva pritoka Dunava, koja izvire
u junim Karpatima.
238
Prema legendi i priama koje krue u tom kraju, Drakulina prva ena je pred turskom vojskom skoila
sa litice u reku Are. Taj deo reke se danas zove Riul Doamnei (Rul Doamnei). Gospoina ili
Kneginjina reka je pritoka reke Are.
239
R. Floresku-R. Mekneli, U potrazi za Drakulom, 114.
429
latinsku veru. Poto je napustio pravoslavlje, kralj mu je dao ne samo vladavinu nad
Vlakom, nego i svoju sestru za enu.
240

Kraj prve i najvei deo druge knjige, etvrte dekade, Bonfini posveuje priprema
za konani obraun a potom i rat izmeu ugarskog kralja Matije Korvina (1458-1490) sa
ekim vladarom orem Poebradom ( , 1458-1471). Tu je ubacio
interesantnu epizodu u kojoj su uestvovali turski poslanici i Vlad III Drakula.
Naime, Matija Korvin je pre nareenog rata sazvao sabor na kojem su bili izneti
suprotni stavovi po pitanju obrauna sa jeretikim vladarom. Grupa velikaa je smatrala
da se treba okanuti svih drugih ratova zarad opasnosti to je neprekidno vrebala od
Mehmeda, najmonijeg ugarskog neprijatelja.
241
Prema njihovom miljenju trebalo bi
odbiti napade Turaka i stalno imati na umu tog stranog i veitog dumanina.
242

Ugarski kralj je, u opirnom govoru, uspeo da ubedi prisutne da se u tom trenutku
treba obraunati sa jeretikim esima. Bonfini belei kako je Matija tom prilikom rekao
da su Turci traili samo poslunost i danak ali niiji duh nisu krivoverjem zatrovali
traili su pokornost tela, ne due.
243

Istovremeno, stiglo je tursko poslanstvo u Ugarsku. Ugarsko-turski pregovori o
sklapanju mira voeni su u jesen 1467. godine bez uspeha kao i u prolee 1468.
godine.
244
U vreme nareenog sabora, turske emisare je predvodio imuni i ugledni
prefekt Donje Panonije Nikola Iloki (erdeljski vojvoda i ban Mave).
245
Oni su u ime
turskog sultana Mehmeda II Osvajaa (1451-1481) traili primirje. Italijanski humanista
na ovom mestu istie tursku lukavost. Osmanlijama je primirje bilo neophodno kako bi
nesmetano ratovali u Aziji. Matija nije lino primio poslanstvo ve im je kao pregovaraa
poslao Vlada Drakula, najljueg turskog neprijatelja to je za njih vazda strah i trepet
bio.
246
On je za njih bio krvnik i vinovnik bezbrojnih otomanskih muka i stradanja.
Njegova pojava je izazvala veliku uzrujanost kod poslanika, kako pie Bonfini.

240
R. Floresku-R. Mekneli, U potrazi za Drakulom, 177-178.
241
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, ediderunt: Margarita Kulcsar et Petrus
Kulcsar, Akademiai Kiado, Budapest 1976, 19.
242
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 19.
243
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 20.
244
. Ljubi, Listine X, 397, 398, 402.
245
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 25.
246
Isto, 25.
430
Zanimljivo je da oni nisu imali hrabrosti ni da pogledaju Drakulu u oi.
247
Pojaavi na
taj nain strah kod Turaka, Matija je odbio ponudu poslanstva.
248
Ubrzo su se emisari
povukli a Matija zvanino raspustio sabor.
U svom delu, Bonfini donosi nekoliko pria i anegdota iz ivota Vlada III Cepea.
Njegovo kazivanje moe se porediti sa nemakim, ruskim i rumunskim rukopisima.
Italijanski pisac za vlakog vojvodu belei da je bio pravian, nepojmljivo
okrutan, neumoljiv i strog ovek.
249
U njegovom kraju vladala je velika bezbednost
na putevima. Bonfini svedoi da se u njegovoj zemlji moglo proi bez bojazni od
pljakaa i kroz najmraniju umu.
250

U brojnim priama, hronikama i legendama zabeleena su najstranija zverstva
koja je Drakula inio nad neprijateljima. Bonfini zna da je esto turskim zarobljenicima
derao kou sa stopala a potom im je rane posipao solju. Da bi pojaao efekat muenja
dovodio je zatim koze da im liu so sa tabana i tako svojim hrapavim jezicima dodatno
pogoraju muenje.
251
Ovo kaivanje potvruju Duka i Halkokondil, u svojim delima.

Zanimljiva je anegdota o neimenomavnom i veoma poslovinom firentinskom
trgovcu. Poto je kao i veina trgovaca veito bio zabrinut za svoj novac, vlaki vladar je
naredio da bude ceo dan i no bez zatite ostavljen nasred prometne ulice.
252
Trgovac
je za pretpostaviti doiveo ograman strah, te je po Bonfiniju, narednog dana, poto nije
imao nikakvih albi i prigovora oko novca, Drakula naredio da ga ivog i zdravog
puste.
U Rumuniji postoji nekoliko verzija ove prie. Firentinski trgovac je stigao u
Trgovie sa ogromnim blagom. Traio je od Vlada III Cepea da mu dodeli straare. U
odnosu na verziju, koju donosi Bonfini, vladara je naredio da trgovac prespava u dvorcu a
robu ostavi na gradskom trgu. Tokom noi ukradeno je 160 zlatnih dukata iz njegovih

247
Isto, 25.
248
Bonfini belei da panonskom vladaru ne dolikuje sklapanje mira sa Turcima, te da bi on sasvim
izgubio svoje kraljevsko dostojanstvo ukoliko bi na njega pristao, ali da e, uprkos svemu, neformalnim
primirjem smatrati prestanak turskih haranja i zloina po Ugarskoj. Isto, 25.
249
Rerum Ungaricarum decades, decas III, p. 385.
250
Rerum Ungaricarum decades, decas III, p. 385.
251
Rerum Ungaricarum decades, decas III, p. 385; . , , 171.
252
Rerum Ungaricarum decades, decas III, p. 385.
431
kola. Drakula je naredio da mu se nadoknadi novac ali je dodao jedan dukat vie. Poto je
trgovac prijvio dukat vika, puten je da ide dalje.
253

Ruska povest donosi gotovo identinu verziju ove prie. U ovom sluaju, trgovac
je bio gost iz Maarske. Njemu je tokom noi nestalo iz koije 160 zlatnih dukata koji su
pronaeni i vraeni sa jednim dukatom vie, koje je ovaj trgovac uredno prijavio. Da nije
vratio prekobrojni dukat, Drakula bi ga nabio na kolac zajedno sa lopovom.
254

Prema drugoj rumunskoj verziji istoimene prie, trgovac iz Firence se vraao sa
Istoka nosei ogromno blago.
255
Poto je nameravao da prenoi u Trgovitu zatraio je od
Vlada straare (prethodno mu nudivi poklon) koji bi uvali njegovo blago. To je strano
razgnevilo vlakog vladara koji mu je izriito naredio da ostavi svoja kola sa skupocenom
robom u bilo kom delu grada tokom noi, bez zatite. Tako je i bilo. Idueg dana se
ispostavilo da nita nije nedostajalo.
256
Ovo potvruje sigurnost koja je vladala u zemlji
vlakog vladara, kako je konstatovao i Bonfini.

Italijanskom piscu je bila poznata i pria prema kojoj je Drakula organizovao
luksuzan pir za prosjake. On, u nastavku, dodaje da su to lenji ljudi, siromani i loeg
zdravlja. Kada su se dobro najeli i napili, naredio je da ivi budu baeni u vatru.
257
Ovu
epizodu donose i ruski, nemaki i rumunski izvori. Prema rukopisu iz biblioteke
manastira Sen Galen, Drakula je pozvao siromahe u svoju kuu. Njih dvesta, nakon jela
je spalio u jednom malom gradu.
258
Ruska Povest o Drakuli takoe donosi epizodu o
bolesnim i siromanim ljudima koje je Drakula bogato ugostio u velikom dvorcu. Potom
je reio da ih oslobodi svih ovozemaljskih briga. Zakljuao je uboge ljude a potom

253
M. Popesku, Legende istorice ale romanilor din cronicari, Bukuresti 1937, 16-18.
254
R. Floresku-R. Mekneli, U potrazi za Drakulom, 175.
255
P. Ispirescu, Povesti despre Vlad Voda Tepes opera postuma, Cernauti, pria 4, 1935, 83-84.
256
Prema treoj verziji, koju donosi rumunsko predanje, strani trgovac je na raskru izgubio kesu s hiljadu
leja. Obeao je nagradu od 100 leja onom ko pronae njegovo blago. Poto mu se javio poteni pronalaza,
trgovac je iz kese izvadio 100 leja. Na kraju su oba izala pred vlakog vladara. On ih je sasluao i naredio
oveku koji je pronaao blago da saeka dok se ne pojavi hrianin koji ju je izgubio a trgovcu je rekao da
saeka da se pojavi njegova kesa sa 1000 leja. P. Ispirescu, Povesti despre Vlad Voda Tepes opera
postuma, 83, 160; Ova verzija je najudaljenija od one koju donosi Bonfini. Svakako je nastala u Rumuniji,
u kasanijem periodu. Ono to je karakteristino za sve ove prie je naglaavanje pravinosti i sigurnosti u
zemljama vlakog gospodara.
257
Rerum Ungaricarum decades, decas III, p. 385.
258
R. Floresku-R. Mekneli, U potrazi za Drakulom, Istinita pria o Drakuli i legenda o vampirima, 169.
432
zapalio dvorac. Svi su izgoreli.
259
Ovu priu donosi i rumunski knjievnik Ispirescu.
260

Prema rumunskom predanju on nije podnosio laljivce, lopove i lenjivce.

Bonfini je upuen i u epizodu sa turskim legatima koji su, iz verskih razloga,
odbili da pred njim skinu turbane. Na to je Drakula naredio da im se isti ti turbani
zakucaju sa po tri avla u glavu, kako bi se dodatno uvrstili u svojim verskim
obiajima.
261
Rumunska verzija ove prie veoma je slina onoj koju donosi Matijin
hroniar. Izaslanici Mehmeda II, iako su odali sve poasti Drakuli, odbili su da skinu
svoje fesove sa glava jer to kod njih nije bio obiaj. Potom je vlaki vladar naredio
svojim slugama da donesu eksere i njima privrste fesove za glave poslanika zbog
nepotovanja obiaja.
262
Prema rukopisu iz Sen Galena re je o zapadnim izaslanicima
koji su pred Drakulom skinuli svoje eire ali ne i crvene i smee kape koje su nosili
ispod njih, jer to kod njih nije bio obiaj.
263
Da bi ih uvrstio u obiaju, Drakula je
naredio da im se sa jakim klinovima kape zabiju u glave. Ruski izvor, potvruje
kazivanje Bonfinija, rumunskih i nemakih pisaca.
264

Prema pisanju uenog Italijana kruila je pria da je umeo da na kolac nabode
ogroman broj Turaka, a da potom meu njima uz drutvo prijatelja organizuje raskonu
gozbu.
265
Ovo potvruju i drugi raspoloivi izvori. Interesantno je na ovom mestu
navesti da Konstantin Mihajlovi iz Ostrovice smatra da je Matija bacio Drakulu u
tamnicu zbog svirepih dela koja je poinio.
266

Malo se zna o godinama koje je Drakula proveo u zatoenitvu. I Bonfini, poput
veine drugih izvora, to preutkuje. On samo konstatuje da ga je ugraski kralj na kraju

259
U prevodu Rejmonda T. Meknelija najstarijeg rukopisa o Drakuli, iz zbirke manastira Kirilov-
Belozerski, koji se uva u Narodnoj biblioteci Saltikova-edrina stoji i obrazloenje koje je, navodno, tom
prilikom Drakula dao svojim velikaima: Znajte da sam to uinio da ovi nesretni ljudi ne bi vie vukli
nikakav teret, da vie u mojoj zemlji ne bude siromanih nego samo bogatih, a u isto vreme sam oslobodio
te ljude da vie ne pate od bede ili bolesti. R. Floresku-R. Mekneli, U potrazi za Drakulom, Istinita pria
o Drakuli i legenda o vampirima, 174.
260
Prema prii, re je o ljudima koji nisu nita radili, samo su lutali i prosili. Vlaki gospodar je smatrao da
su oni gori od razbojnika, njihov posao je izvesna vrsta lopovluka. Da bi iskorenio siromatvo organizovao
je potom luksuznu gozbu a zatim potpalio kuu. Niko nije ostao iv. P. Ispirescu, Povesti despre Vlad Voda
Tepes opera postuma, 1-6.
261
Rerum Ungaricarum decades, decas III, p. 385.
262
M. Popesku, Legende istorice ale romanilor din cronicari, 15-16.
263
R. Floresku-R. Mekneli, U potrazi za Drakulom,169-170.
264
Isto, 172.
265
Rerum Ungaricarum decades, decas III, p. 385.
266
, , 150.
433
ipak oslobodio i vratio mu negdanju titulu. Ubrzo je stradao u borbi sa Turcima a
njegova glava uruena je kao dar sultanu Mehmedu.
267








SRPSKA SREDNJOVEKOVNA ISTORIJA PROMATRANA
KROZ KAZIVANJE BONFINIJA

,,Despotes Rasciae

Prva knjiga Bonfinijevog dela donosi izuzetno znaajan podatak za srpsku
istoriografiju. Naime, sultan Mehmed II Osvaja na sve je naine pokuavao da osujeti
savez Ugarske sa Venecijom. Ono to nije uspeo da ostvari tokom ratovanja 1463. i 1464.
godine sada je nastojao da realizuje diplomatskim putem. Italijanski humanista pie kako
je Turska svoju glavnu ansu videla u raskidu vojnog saveza Ugarske i Venecije.
Neprijatelj Ugarske se pod krinkom miroljubivosti spremao za jo ozbiljniji rat. Tursko
lukavstvo nije zavaralo ugarskog kralja, kao ni mletakog duda.
268

Turski sultan nudio je Matiji izuzetno povoljne uslove za sklapanje mirovnog
sporazuma preko vlakog vojvode. Potom je uspeo da stekne podrku niza srpskih i
bosanskih velikaa. Nadalje, Bonfini pie o posredovanju rakog despota. Protivnika
strana znala je da raki despot uiva veliki ugled kod kralja Matije.
269

Navode Bonfinija potvruje pismo kralja Matije mletakom dudu Hristiforu
Mauru od 18. februara 1465. godine. Bonfini se po svemu sudei koristio nareenim
pismom prilikom pisanja svog rada. U njemu se navodi da je kod kralja Matije prvo
intervenisao vojvoda Velike Vlake, potom su ponude dolazile iz Bosne, a u najnovije

267
Rerum Ungaricarum decades, decas III, p. 385.
268
V. Frakni, Mtys kirly levelei I, 78.
269
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 9, pie: ,,imprimis Rascie despotam
quem non parve apud regem auctoritatis esse intelligebat.
434
vreme se po ovom pitanju angaovao i despot Rake.
270
Iz pisma se doznaje da su
intervenisali i ugarski komandanti na granici. Pretpostavlja se da je bio angaovan i
zapovednik Beograda.
271

,,Despotes Rasciae iz pisma mletakom dudu i despot koji uiva veliki ugled
kod Matije prema kazivanju Bonfinija je Vuk Grgurevi. Iako se Vukovo ime ne
pominje eksplicitno, treba ponoviti konstataciju da je u pitanju Vuk Grgurevi, koji se
ve pri prvom pomenu naziva despotom.
272
On se u februara 1465. godine nalazio na
strani ugarskog kralja, u iju slubu je preao prethodne godine.
273
U srpskoj
istoriografiji, dugo se smatralo je kralj Matija dodelio ili pak potvrdio 1471. godine Vuku
despotsko dostojanstvo.
274


Uee despota Vuka Grgurevia u ratu protiv ekog kralja ora
Poebrada

Kraj prve i najvei deo druge knjige dela Rerum Ungaricarum Decades, decas IV,
posveen je sukobu izmeu kralja Matije i ekog kralja ora Poebrada (
, 1458-1471). Poto je sa uspehom tokom 1467. godine uguio pobunu u
Transilvaniji i Moldaviji, kralj Matija okrenuo se reavanju problema sa Turcima i
jeretikim esima.
275


270
U pismu, izmeu ostalog, stoji: Vaivoda maioris Valachie primus hac in re intercedere cupiebat.
Deinde per viam Bozne, alii autem, novissime despotus Rasciae cum quibusdam de Servia partes suas
prosecuti sunt. V. Frakni, Mtys kirly levelei I, 78.
271
-, , 191.
272
D. Dini Kneevi, Sremski Brankovii, 8.
273
Pogledati opirnije: . , 1426. III VI
, 187 (1941), 113; . , , 6 (1970),
286-287; II, 1982, 376 (. ); . , ,
- , - 2007, 48.
274
A. , , -
(1703), 17, navodi da je posle zavere, kako bi glavne velikae vezao za sebe, Matija poklonio
1471. Vuku titulu njegovih predaka; A. , ,
(1459-1485), 260, . VIII (1909), 22; . , I, 411,
smatra da je kralj Matija, u septembru 1471. godine, imenovao Vuka za srpskoga despota (Wok, Rascie
despotus); . , , 198, belei da je Vuk
,,postao despot 1471. Kada su mu dodeljeni bivi posedi njegove porodice na ugarskoj teritoriji.
275
. , , 106-108.
435
U to vreme, papa Pavle II (Pietro Barbo), poto je delimino sredio prilike u
Italiji, smatrao je Matiju za boijeg izaslanika i velikikog podvinika, roenog da stane
na put jereticima i povede protiv njih krstaki rat.
eki kralj bio je u nemilosti papske stolice jo od vremena pape Pija II (1458-
1464). Do nesuglasica i razlaza izmeu njih dolo je u pogledu tumaenja Prakih
kompaktata. Papa Pije II pokuao je da organizuje krstaki rat protiv Turaka, ali je
njegova smrt prekinula planirani pohod. Naslednik Pija II, papa Pavle II (1464-1471),
pononovo se okrenuo reavanju ekog pitanja i organizovanju krstakog pohoda protiv
ekog kralja. Novi papa 1466. godine proglasio je ora Poebrada za jeretika i liio ga
kraljevskog dostojanstva.
Jo od tog vremena, papa je, pie Bonfini, esto slao Matiji pisma u kojima ga je
bodrio da zapone rat sa ekim kraljem. Istovremeno, na njega je vrio pritisak i rimsko-
nemaki car Fridrih III. Dodatno je Matiju sokolila injenica da su Turci bili zaokupljeni
ratom u Egiptu i Siriji. Ugarski kralj nije zaboravio ni zlodela koja su eki najamnici
uinili pod vehlom, tokom 1465. godine.
276
Istina, dodaje pisac, ugarskog kralja je na rat
jednako podstrekivala i uroena slavoljubivost, te injenica da je zarad tenje
besmrtnosti bio kadar da prezre i najveu opasnost.
277
U nastavku dodaje da su ga na
pohod podsticali ljubav i obziri verske prirode, te podrka pape i cara. Papa Pavle II mu
je po ovaniju Emu (Giovanni Aymo) poslao 50 000 zlatnika za rat. Car Fridrih III mu je
nudio godinji prihod Austrije, oruje i opsadnu opremu. Iz pisma koje je Matija poslao
Viktoru, sinu ora Poebrada, doznaje se da su vaan povod za rat pruili Hajnrih Lipa
i Matija Stajnberg koji su stalno vrili prepade na Ugarsku i inicirali pogranine arke.
Razbesneo ga je i Stefan Ajcinger koji mu je naplatio ogromnu carinu za naoruanje,
svojevremeno kupljeno u Nemakoj zarad rata protiv Turaka.
Tim povodom, Matija je sazvao sabor na kojem se odluivalo o pohodu protiv
jeretika u ekoj. ula su se oprena miljenja. Jedna struja je smatrala da je najvei
neprijatelj Ugarske i dumanin turski sultan, Mehmed II. Imali su na umu da Ugarska nije
bila u stanju da vodi rat na dva fronta i da je u velikoj meri bila materijalno i vojno
iscrpljena. Sa druge strane, javili su se oni koji su bili miljenja da jeres koja je zahvatila

276
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, 5-7.
277
Isto, 19.
436
eku i Moravsku svakog trena moe da se prelije u Ugarsku. Oni su verovali u Matijinu
mudrost i sposobnost. U svakom sluaju, oba rata su bila bogougodna i opravdana. Svi su
ekali Matijnu odluku koji je sve vreme utao i sluao ih.
Drugu knjigu, dela Rerum Ungaricarum Decades, Bonfini otpoinje opirnim
govorom kralja Matije, kojim se obratio prisutnim velikaima, svetenicima i vojnicima
na sazvanom saboru. Prethodno su proitana pisma pape Pavla II i cara Fridriha III u
kojima ga preklinju da zatiti pravu veru i hriansku zemlju od jeretike poasti, nita
manje opasne od samih Turaka.
278
Italijanski humanista na ovom mestu umee veoma
opiran govor kralja Matije u kojem on obrazlae svoje razloge za rat. Naime, Matija
podvlai da nije u redu da on vodi rat protiv sopstvenog tasta koji mu je bio poput oca.
Meutim, kao kralj bio je u obavezi da line razloge podredi javnom interesu. Bojao se
eke jeresi, koja se kao poast nadvila nad granicama Ugarske. Matija je govorio da se
treba povesti za primerom Gospoda i Spasitelja, te ne samo odbaciti sopstveni razum,
ve rtvovati i sopstvenu duu ukoliko tako Bog nalae. Jeretici, namerno meaju
pravoverje sa krivoverjem, njihovi religijski obredi su naopaki i zatrovani, svetinje su
poharane, a prava vera do te mere izvitoperena da se none molitve i bdenja izvru u
blud i skrnavljenje.
279
Za Matiju, to je rat za spas dua a ne za puki fiziki opstanak.
Ugri su, od pape i nemako-rimskog cara pozvani da oslobodite jedan hrianski narod
od jeretike zaraze. Posebno se u govoru obraa vojnicima i svetenicima koji ine
okosnicu ugarskog drutva. Veina ljudi u Ugarskoj inili su ratnici koji su po prirodi bili
sazdani za rat. Ugari ive izmeu Turaka koji ih gone u ropstvo i jo opasnijih eha, koji
ih vode u duevnu propast i veito prokletstvo. Sa druge strane, svetenici ne smeju da
dozvole dumansko irenje jeresi i propast tolikih ivota. Svi zajedno treba da brane veru
Hristovu i iskorene jeretiku poast. Ukoliko se navedeni razlozi ne uvae, govori Matija,
prema pisanju Bonfinija, svi e biti osueni na paklene muke. Matija je sve prisutne
podsetio na zadobijene rane u nedavnom sukobu sa Vlasima. Iako je bio ozbiljno
povreen, opasnost koja se nadvila nad njihovom domovinom mu vraa snagu i
entuzijazam. Skrenuo je panju prisutnima na 28 godina pljakanja od strane Telefa,
Gikre, eskog bratstva i vehle, kao i na postupke Hajnriha Lipe, Stefana Ajcingera i

278
Isto, 21.
279
Isto, 21.
437
Matije Stajnberga. Potom naglaava da su esi ratniki narod, opisuje njihove fizike
osobine kao i sklonost ka vojevanju. Ugarska se, izriit je Matija, ne sprema na rat protiv
itave eke, ve iskljuivo protiv jeretika. Njegova vojska na svojoj strani ima Boiju
zatitu, podrku pape i rimsko-nemakog cara. Da bi umirio sve prisutne, podsetio ih je
kako je turski sultan zaokupljen ratom u Egiptu i Siriji, te im sa te strane ne preti
opasnost. Rat donosi spas i dobrobit svima, zahvalnost cara i pape, te slavu i besmrtnost
Ugarskoj.
280
Na kraju obraanja, moli Isusa Hrista da se jeretici vrate pravoj veri a da
njihovi dumani Turci budu poraeni. Poto je zavrio tako nadahnut govor, svi prisutni
su se priklonili njegovom stavu i doneli odluku da zaponu rat.
Dakle, Bonfini u prvi plan istie da je Matija bio motivisan verskim razlozima za
rat sa jeretikim esima. Samo na jednom mestu spominje njegovu uroenu
slavoljubivost. Meutim, razlozi su bili znatno sloeniji i dublji.
Vie od dve decenije, kralj Matija je posvetio nastojanjima da utemelji
podunavsku imperiju, koju je smatrao veoma vanom.
281
Njegova politika irenja na
zapad dovela ga je u sukob sa ekim kraljem.
282
Prema nekim pretpostavkama, kako pie
Peter Rokai, kralj Matija sanjao je da postane car.
283
Ukoliko bi se domogao eke krune,
postao bi jedan od kneeva izbornika i samim tim bi mogao uticati na izbor nemakog
kralja i cara. Na rat ga je posticao i papa Pavle II, za kojeg su Poebrad i utrakvisti
podjednako bili opasni za hriane kao i Turci.
284
Ne treba zaboraviti da je zbog
problema sa Viktorom, sinom ora Poebrada, koji je upao u Austiju, Fridrih III traio
pomo od kralja Matije. Sa druge strane, uvek dobro obaveten, Mehmed II znao je da su
rascepkanost i meusobna nesloga hrianskog sveta bili njegovo najjae oruje. U tom
trenutku on nije imao razloga da se plai ugarskog kralja, pa se okrenuo reavanju bitnijih
problema.
285
Mehmedova zaokpljenost na ratitu u Aziji dodatno je motivisala Matiju da
krene u krstaki rat protiv ekih jeretika.

280
Isto, 23.
281
P. Hank, Povijest Maarske, Zagreb 1995, 51.
282
. , , 2001, 293-294.
283
. . . . , , 161 (. ).
284
. , , , 2002, 341-
342.
285
. , , 243-244.
438
etvrte godine od krunisanja, ugarski kralj zapoeo je rat sa orem
Poebradom. Kralj Matija iz Egra odlazi za Budim, a ptom u Bratislavu. Vrio je
regrutaciju, formirao pomone vojne odrede te izdao zapovest da se plemii i svetenstvo
prikljue ratu sa svojim etama. Tu mu se pridruio biskupa Ferare, Lavrencije Roborela.
Ugarski kralj izdao je edikt kojim se anatemiu svi jeretici i njihove pristalice na teritoriji
eke, Moravske i lezije.
Ni Poebrad nije mirovao. Iekivao je rat sa ciljem da odbrani titulu i lina
religijska uverenja.
286
Uskoro se obreo u Moravskoj, kojom je upravljao njegov sin
Viktor.
Bonfini tvrdi kako su s mnogi stanovnici Moravske i lezije, uplaeni ediktom,
odrekli jeresi i povratili svoj katoliki karakter.
287
Meutim, u utvrenjima su se i dalje
drali malobrojni jeretici.
Sa trupama, Matija je ubrzo podigao logor na obali Morave, na mestu gde njen
tok razdvaja Ugarsku od Moravske i omeuje granicu gornjeg dela Austrije. itavih
mesec dana nije dolo do bitke. Pisac pravi interesantnu paralelu izmeu Korvina i
Poebrada. Oba vladara bili su mudri i odvani ljudi, ali i podjeknako zabrinuti. Razlika
je bila velika u njihovim godinama. Poebrad se plaio vatrenosti poetnika a Matija je
strepeo od iskustva starijeg. Iako su razgovarali na obali Morave i priseali se
nekadanje ljubavi, pale su teke rei. Matija je tasta optuivao za krivoverje i pagantinu
a ovaj je pak njegov postupak nazivao bezbonim. Iako se, po Bonfiniju, Poebrad as
ulagivao i govorio lepe ree a onda besneo i pretio, Matija je odbio molbe i zavet
prijateljstva od Poebradovih izaslanika.
288
Poebrad se sa trupama povukao, dok je
Viktora ostavio da brani grad Trebi.
Po drugi put u svom delu, Bonfini pominje despota Vuka. Naime, u Matijinoj
pratnji nalazili su se Nikola upor, erdeljski vojvoda, Stefan Batori, palatin Mihailo,
kapetan Bla, Pavle Kinjii, despot Vuk, Nikola Banfi, obojica nadbiskupa, Ivan
esmiki i niz drugih uglednih plemia. Veliki humanista Bonfini, na ovom mestu poredi

286
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, 25.
287
Isto, 26.
288
Isto, 26.
439
Matijine najblie saradnike sa junacima iz Trojanskog rata.
289
Ugarski kralj je za saborce
imao sjajne i neverovatne junake, reit je italijanski pisac.
Grad Trebi bio je zauzuet neverovatnom brzinom.
290
Nakon podmetnug poara,
za svega dva sata ovo utvrenje je palo, a Viktor koji je tu bio stacioniran povukao se u
planine sa 900 vojnika. ,,Na praznik Pashu, Matija je zapoeo opsadu novog
Viktorovog utoita. Prestupne 1468. godine Uskrs je bio 17. aprila.
291
Dakle, ove borbe
su voene sredinom aprila. Iako je Matija bio uspean, Viktoru je polo za rukom da
pobegne. Zbog ovog incidenta ugarski vladar strogo je kaznio prestupnike.
Matijina vojska potom je krenula u prestonicu Moravske, Brno. Prekrsani gradi,
smeten u ravnici, bio je opasan zidinama. Tu je bilo utvrenje pilberk, teko osvojivo
zbog svog poloaja i brojnih jeretika. U grad je uputio glasnika. Ukoliko se senat izjasni
da je veran papi treba irom da otvori svoja vrata, u suprotnom poee sukob. Bonfini,
potom, donosi deo konanog odgovora senata. U njemu se kae da su oni sledbenici
prave vere i rimske dogme. U tekim vremenima, bili su prinueni da istrpe vlast
jeretika ali to nije uticalo na njihove verske stavove. Od Matije branitelju prave vere
katolike zatraili su da ih zatiti od tereta ropstva. eleli su da ih on predvodi u otporu
jereticima. Ponudili su zemlju, novac, sva materijalna dobra i ljudstvo zarad plemenitih
tenji i nauma Njegove svetosti pape i kralja Matije.
292
Bili su spremni da otvore kapije
grada i prime Matijine trupe, te da ovi preuzmu vlast kad god poele.
Ovaj odgovor Matija je primio sa oduevljenjem. Pozdravio je njihovu istrajnost u
pravoj veri i to su izabrali papu umesto ekog kralja. Na taj nain su, belei Bonfini,
spasili sopstvene due od nepovratne propasti.
293
Matija je obeao gradu nekadanje
privilegije i punu slobodu. Posebno je naglasio da e zatiti Brno od vojnih operacija i da
nee nakoditi lokalnoj trgovini. Narednog dana, u zavisnosti od drutvenog statusa,
Ugarima je bio obezbeen adekvatan smetaj u gradu.
Osam dana nakon praznika Corporis Christi (Tjelovo), Matija je pristupio opsadi
pilberka. Indirektno, moe se utvrditi taan datum ovih operacija. Naime, Tjelovo pada

289
Isto, 27. On Emerika poistoveuje sa Odisejem ili Palamedom, Stefana sa Agamemnonom, Pavla sa
Ajantom, upora sa Diomedom, Mihaila sa Nestorom, a sam Matija bio je slika i prilika Ahilova.
290
V. Frakni, A Hunyadiak s a Jagellk kora (1440/1526), 227.
291
H. Grotefend, Raunanje vremena u nemakom srednjem i novom veku, 202.
292
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, 28.
293
Isto, 29.
440
u etvrtak posle praznika Presvetog Trojstva.
294
To je deveti etvrtak nakon Uskrsa.
Nareene godine, Tjelovo je bilo 16. juna. Dakle, opsada je poela nedelju dana kasnije,
tj. krajem juna, i trajala je oko devet meseci.
Ubrzo je pod Brno stigao eki kralj. Italijanski humanista pie kako je Matija bio
u poziciji da napadne Poebrada koji je proao pored njegovog logora ali to nije uinio.
eki kralj dobacivao mu je kako pod krinkom odbrane pravoverja eli da se dokopa
njegove krune. Nije ga vodila, nastavljao je Poebrd, na sukob religija ve ambicija i
elja za vlau. Na to mu je Matija, obrativi mu se sa oe, odgovorio kako se protiv
njega vodi verski rat jer je neprijatelj hrianstva. Odbio je tastovu ponudu da spor ree
meusobnom tuom jer on nije seljak. Vladari se ogledaju na megdanu, ali ore
Poebrad tu ponudu nije prihvatio. Bonfini konstatuje kako je radi sopstvene zatite tih
dana Matija sve vreme nosio pancir. To svakako moe da uputi na zakljuak da je njegov
ivot bio ugroen.
Ubrzo su povedeni pregovori izmeu tasta i zeta. Predloeno je da se verski spor
razrei dvobojem dvorskih luda. Sve to se odvijao na uas i pred oima papinog legata.
Ova interesantna epizoda, koju donosi Bonfini i ukoliko joj je mogue verovati, svedoi o
neozbiljnosti i poigravanju sa vanim verskim pitanjem. Pregovori su ostali bez
oekivanog rezultata i vladari su se povukli.
Poto je pod pilberkom ostavio kapetana Blaa i Pavla Kinjiija, Matija se
uputio u uveni moravski grad Olomuc.
295
Stanovnitvo ga je doekalo sa ovacijama i
oduevljenjem. Radovali su se dolasku branitelja slobode i prave vere. Ugarski kralj
zauzeo je okolne gradove od kojih su neki bili opljakani.
Krajem 1468. godine, Matija je napustio Moravsku i odluio da prezimi u
Budimu. Bonfini pie, kako su Belije oekivale da e proi kroz njihov grad, ali je on to
odbio iz ljubavi i potovanja prema caru Fridrihu.
Kralj Matija je 31. marta 1468. godine objavio rat oru Poebradu. Bonfini ne
donosi podatke o broju Matijine vojske. O tome govore drugi izvori. On je na Moravsku
krenuo sa 16 000 vojnika i 50 topova. Za srpsku istoriografiju je od posebne vanosti
podatak da je despot Vuk predvodio odred od 1 000 vojnika. U Matijinoj pratnji nalazio

294
H. Grotefend, Raunanje vremena u nemakom srednjem i novom veku, 102.
295
V. Frakni, A Hunyadiak s a Jagellk kora (1440/1526), 231-232.
441
se i austrijski velika, Ulrih od Grafeneka. n je svojevremeno trebao da predvodi
hriansku vojsku u borbi protiv Turaka. Njemu je ak bio ustupljen Beograd za
pripremanje vojnog pohoda do kojeg na koncu nije dolo.
296
Meu mnogobrojnim
plemiima nalazili su se i grofovi od Sv. Jurja i Bozina kao i Zdenko ternberg, voa
katolike lige u ekoj.
297

U Ugarsku je kralj Matija stigao na praznik arhangela Mihaila. Sve vreme je
posvetio prikupljanju pomoi za trupe koje su pod Emerikom ostale u Moravskoj. Tek po
njegovom povratku, sredinom februara 1469. godine pilberk je osvojen.
Druge godine ekog rata, Matija je krenuo u Olomuc da preuzme
odgovarajue titule. Na saboru u Olomucu (Olomic), katoliki orijentisani esi i Moravci
proglasili su ga legitimnim kraljem eke. U leziji je primljen sa neskrivenim
oduevljenjem. Vroclav na Odri a potom i drugi gradovi zakleli su mu se na vernost i
odanost. Italijanski pisac ne belei datum krunisanja. Matija je za ekog kralja krunisan
3. maja 1469. u Olomucu.
Bonfini, takoe ne navodi u svom delu da Matijino krunisanje nije primljeno sa
oduevljenjem kod saveznika. Nezadovoljan je bio Fridrih III, nemaki kneevi kao i
papa Pavle II.
298
U meuvremenu, mudri ore Poebrad je za svog naslenika imenovao
sina poljskog kralja Kazimira IV Jagelonca (1447-1492), Vladislava, pod uslovom da
njegovim sinovima ostanu njihove oblasti.
Upravo tada, po Bonfiniju, posejano je kljuno seme razdora izmeu Matije i cara
Fridriha III. Naime, Matija je poslao u Be Mihaila Ostrogonskog da preuzme od rimsko-
nemakog cara obeanu novanu pomo (jedan godinji danak Austrije) i odred od 1 000
vitezova. Od obeanog, car Fridrih III nita nije ispunio. Na ovom mestu, autor
objanjava uzrok kasnijeg rata izmeu ova dva vladara. injenica da je bio izigran, toliko
je najedila Matiju da njegov gnev nikako nije jenjavao i to ga je kasnije navelo da
okupira Austriju.
Po povratku iz lezije, Matija se sukobio sa Poebradovim sinom Viktorom. Ovaj
je, u meuvremenu, zauzeo grad Vesele i pravio Ugarima probleme. Bonfini opisuje kako
je Matija Korvin okruio bedeme grada opsadnim spravama i bronzanim topovima.

296
. -, , 192-193.
297
V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 92.
298
. . . . , , 164 (. ).
442
Danonono je tukao grad i na kraju ga zauzeo, a Viktora zarobio. Brat njegove pokojne
ene ga je molio za milost. Bonfini, opet, u stilu antikih besednika, umee govor kralja
Matije kojim se obratio Viktoru. Oslovivi ga sa brate, spoitavao mu je to je zastranio
i skrenuo sa Hristovog puta. Kad tako mora, bolje je odrei se roenog oca nego Isusa!,
rekao je Matija. Tu je ugarski kralj, pie italijanski humanista, pokazao veliku milost.
Reio je da zbog roakih veza i bliskosti potedi Viktora. Ostavio mu je titulu i ugled.
Opomenuo ga je da postane verni sledbenik prave i istinite dogme Rimske crkve.
299

Pred poetak zime, Matija se sa Emerikom, palatinom Mihailom i drugim plemiima i
svetenim licima vratio u Ugarsku. Tako se, po italijanskom piscu, zavrila druga godina
ekog ratovanja.
Pokuavajui moda da opravda Matijnu zaokupljenost ekim pitanjem, Bonfini
donosi vesti o Mehmedu II i njegovim borbama. Imajui sve to u vidu, on konstatuje da
je Matija ispravno postupio kada je prihvatio pohod na eku jer je Mehmed u Aziji
imao pune ruke posla.
300

Kod utvrenja er kralj Matija je primio vest o smrti tasta. Prema prianju koje
je uo, pie Bonfini, Poebrada je strano pogodila vest o zarobljavanju sina, pao je u
postelju i umro. Matiju je ta vest ak na suze nagnala. Ni Bonfini nije siguran da li je
Matija istinski tugovao ili je veto odglumio alost.
301
ore Poebrad umro je 22.
marta 1471. godine, prema nekim izvorima od vodene bolesti.
302

Sad se postavilo pitanje izbora novog ekog kralja. Matija je odmah pohitao u
Jihlavu da poalje pregovarae na sabor. Nastojao je da pridobije lokalne plemie mitom i
obeanjima kako bi zatraio krunu. Na sabor u Kutnu uputio je delegaciju na elu sa sa
erdeljskim vojvodom Nikolom uporom. Pored njega na presto su pretendovali Poljaci,
sinovi ora Poebrada a bio je zainteresovan i rimsko-nemaki car.
Ugarska delegacija nije primljena na oekivan nain. Njegovi emisari tvrdili da su
Korvinu kraljevsku titulu garantuje sam papa Pavle II, te su istakli poslovinu povezanost
Ugarskog i ekog kraljevstva. Posebno su naglasili da skoranji rat nije bio pokrenut iz
osvajakih pobuda, ve sa najplemenitijom namerom vraanja slobode ekim vernicima.

299
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, 32.
300
Isto, 33.
301
Isto, 33.
302
V. Frakni, A Hunyadiak s a Jagellk kora (1440/1526), 240.
443
Obeali su slobodu i ukidanje svih poreza ukoliko Matija bude izabran za kralja. Njegovi
pregovarai su tokom izlaganja prekidani gunjanjem i mrtenjem. Sve je bilo veoma
neprijatno. Nisu bolje proli ni izaslanici Fridriha III. Dosta pristalica imali su sinovi
ora Poebrada, ali Viktorovo zarobljavanje stvorilo je dodatni problem. Poebrad je
bio miljenik obinog naroda a njegovu smrt su sinovi teko podneli, pie Bonfini.
303

Na kraju su se prisutnima obratili izaslanici poljskog kralja Kazimira IV. U stilu
antikih retora, Bonfini u svoje delo ubacuje njihov dug i nadahnut govor. Istakli su
prijateljstvo i poslovinu povezanost poljskog i ekog naroda, bliskost jezika, obiaja i
rodbinske veze. Sva znamenja, proroanstva i zvezde ukazuju na Vladislava kao novog
kralja eke, smatrali su poljski poslanici. Isticali su da je Vladislav legitimni naslednik
eke krune koji ima plemenito poreklo. Sin poljskog kralja bio je veoma obrazovan,
blage naravi, saoseajan i skroman. U slobodno vreme je uio ratnike vetine. Mnoge
je crte i vrline nasledio od Ladislava, Kazimira, Karla i igmunda, a uz sve to nema u
njega ni truna zajedljivosti ili oholosti, govorili su emisari, po Bonfiniju.
304
Oni su
molili prisutne da uzmu u obzir i ljudske i Boije zakone, te da Vladislavu dodele krunu
koja mu po naslednom pravu i pripada.
305
Ukoliko postupe umno i pravino, esi e
time smanjiti broj svojih neprijatelja i postii razreenje problema na obostranu korist
eke i Poljske. Izlaganje poljske delegacije je ostavilo snaan utisak na plemie. Oni su
smatrali da je mladi Vladislav kao stvoren za uspostavljanje mira u ekoj i svoju
odluku su brzo objavili.
306
Za novog ekog kralja izabran je sin poljskog kralja Kazimira
IV, Vladislav II Jagelonac (1471-1490).
Nakon izbora Vladislava II za ekog kralja, kralj Matija okrenuo se prikupljanju
sredstava za novi rat. On je povisio postojee namete, insistirao na ubiranju poreza od
crkve i svetenih lica, uveo nove danke, a zatraio i novanu pomo pape i Mleana kako
bi se suprotstavio jereticima.
Ugarski kralj reio je da saborce u ratu bogato nagradi. Bonfini posebno istie da
su se dotadanjim vojnim operacijama kao izuzetno hrabri i portvovani pokazali Stefan
Batori i despot Vuk i obojicu je obasuo poastima. Tom prilikom, Matija ni ostalima

303
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, 35.
304
Isto, 36.
305
Isto, 37.
306
Isto, 37.
444
nije ostao duan nemali broj saradnika po zasluzi je darivao i uzvisio. Za despota
Vuka naglaava da je bio skromnog posednikog statusa. Darovao mu je castellum
Feyczkeo.
Prema rbinu kralj mu je za hrabrost pokazanu u ratu sa esima poklonio jedan
plemiki dvorac zvan Fejecko (Feiezco).
307
n sam istie da se u pisanju oslanja na X
knjigu tree dekade Bonfinija i Jovana Leunklavija. injenica je da koristi Bonfinija, ali
svakako treba naglasiti da se pomenuti podatak nalazi u drugoj knjizi IV dekade. Grof
ore Brankovi u Hronikama belei da je Vuku darovao grad Fejekju ().
Neto docnije, Jovan Raji, pozivajui se na Hronike konstatuje da je u pitanju grad
tj. Glavati Kamen. On je Glavati Kamen poistovetio sa Slankamenom,
koji je po njemu bio prestonica despota Vuka i gde je on podigao crkvu.
308
Konstantin
Jireek u Istoriji Srba navodi da je Matija dao Vuku Slankamen, preko puta od ua
Tise i grad Bijelu Stijenu (ma. Fejrk), tada sredite velikog kompleksa imanja u
krievakoj upaniji.
309
Aleksa Ivi smatrao je da je Matija poklonio 1465. Vuku grad
Slankamen, a novembra 1469. godine Belu Stenu.
310
I Duan Popovi bio je miljenja da
je 1465. Matija darovao Vuku Slankamen i Kupinovo.
311
Stojan Novakovi, pozivajui se
na Milievia, pie da je Ali-beg poharao despotove dvore u Slankamenu, kad despota
nije bilo doma.
312
Prema narodnoj tradiciji, despot Vuk je u Slankamenu podigao malu
crkvicu, posveenu sv. Nikoli.
313

Pomenuto mesto iz Bonfinijevog dela unelo je veliku raspravu u srpsku
istoriografiju, koju je krajem XIX veka razreio Ilarion Ruvarac. On je 1888. godine
dokazao da castellum Feyczkeo nije grad Slankamen u Sremu, ve Bela Stena u

307
. , , . , : . , . , .
, . , 2006, 130 (17-21), 374, Vuk se hrabro borio u
pomenutoj vojni, protiv eha.
308
. , , III,
1794, 269-270.
309
. , I, 411.
310
. , , (1459-1485),
22
311
. , , 166; V. Frakni, Mtys kirly levelei I, 78
312
. , , 1456-1502 III (),
1468 (1886), 32.
313
. , , 168; . , , 354-355.
445
Slavoniji.
314
Slankamen se nikada nije nalazio u rukama despota Vuka.
315
Dokazao je da
ni Vuk Stefanovi Karadi koji despota Vuka naziva ,,Slankamenac nije bio u pravu
kada je zabeleio da je Zmaj Ognjeni Vuk zidao crkvicu kod Slankamena i da je tu
sjedio.
316
Godine 1892. Ruvarac je objavio rad Stari Slankamen, u kojem se ponovo
osvre na zabunu oko poistoveivanja imena grada Fejrk sa Slankamenom.
317
Prema
S. irkoviu, Slankamen je izgleda za vreme kralja Matije bio kraljevski grad.
318

D. Dini Kneevi u radu Sremski Brankovii, oslanjajui se na Bonfinija,
konsatuje da je Belu Stenu kralj Matija darovao 1470. despotu Vuku.
319
Meutim, ova
konstatacija moda nije tana. Naime, Bonfini opisujui rat sa Poljacima pravi odreene
hronoloke greke. Naime, sa jedne strane, na pisac navodi da su u to vreme esi
izabrali za kralja Kazimirovog sina Vladislava, a to se dogodilo 1471. godine. Matija se
posle smrti ora Poebrada vratio u Budim kako bi oporavio vojsku. Sve navedeno ide
u prilog injenici da je kralj Matija Belu Stenu moda darovao 1471. godine. U vreme
dobijanja ovog poseda, dobio je i Tetuevinu.
320
Sa druge strane, Bonfini pie da su u to
vreme Turci osvojili Evbeju. Negropon je osvojen 12. jula 1470. godine, to bi ilo u
prilog ovoj godini kao vremenu darivanja.
321
Bonfini navodi da je u to vreme dovreno i
osigurano utvrenje abac. Kao to emo kasnije u tekstu videti, abac je u potpunosti
utvren 1471. godine.

Podizanje tvrave abac (1470/1471.)

Prema kazivanju Bonfinija, dok je Matija Korvin bio zauzet ratovanjem u ekoj,
Mehmed II Osvaja je kriom poslao 20.000 vojnika uz pratnju brojnih vetih zanatlija i
neimara, a kako bi podigli privremeno utvrenje sa pogledom na teritoriju Srema i potom

314
. , , ) Feyezk=?, I, 299-302 (=
IV (1888), 568-571).
315
M. Mesi, Pleme Berislavia, Rad JAZU 8 (1869), 53-63.
316
. . , , 1975.
317
. , , I, 1934, 367-410 (=
, 1892).
318
. , , 288-290; II, 382 (. ); . -
, , VIII-1 (1964), 533-540; .
-, , 134, 143-145, 148, 163.
319
D. Dini-Kneevi, Sremski Brankovii, 8, nap. 22; 9.
320
M. Mesi, Graa mojih rasprava u Radu, Starine JAZU V (1873), 120-121.
321
. , , 236-241.
446
ga dodatno osigurali odbrambenim snagama. Njegov plan je bio da odatle udari na
Srem, a potom na ostatak Ugarske i Nemaku.
abac se u izvorima javlja i kao Zaslon, Saslon, Xaslon, Sabacz, Sabbatz, Sabach,
Sabazo.
322
Zbog izuzetno povoljnog geografskog i strategijskog poloaja, na mestu starog
Zaslona, Osmanlije su podigle 1470/1471. utvrenje abac.
323
U dokumentima na
turskom jeziku pominje se kao Brtlen i Brdelen (Bughurdelen).
Na pisac konstatuje da Korvina nepovoljna vest nije preterano potresla te je
nameravao da nastavi sa operacijama u ekoj. Po kratkom postupku na Savu je poslao
kalokog mitropolita Gavrila i Ivana Ungora koji je bio vian ratovanju, snalaljiv u
opasnosti, a nadasve vrlo hrabar i dokazano od poverenja. Matija je bio svestan da e
Panonija izvesno pasti u ruke Turaka ukoliko se ne zaustavi izgradnja utvrenja. Ono
je dobilo ime abac to na turskom jeziku znai neto neobino. Kraljevi izaslanici su
po povratku u Ugarsku sazvali velikae, vrili regrutaciju, ubirali poreze, okupili vojsku i
pomone odrede, te se uputili na Savu. Pridruili su im se palatin Mihailo i drugi ugledni
plemii. Poto su pristigli na obalu Save, pokuali su da odvoje Turke od neimarskog
rada. Vojske su jedna drugu zasipale kiom strela, ali se niko nije usuivao da prepliva
reku, budui da su po snazi bile priblino jednake. Turci su od nabijene zemlje sagradili
zatitne nasipe kako bi bili bezbedni od ugarskih topova. Sa druge strane, ugarski
velikai, bez obzira na pogibiju nemalog broja Turaka, morali su da promene strategiju.
Matija je za to vreme pustoio i palio eku uzdu i popreko. Sve to se odvijalo tree
godine ekog rata, kazuje Bonfini. Zarobljenog sina ora Poebrada ostavio je u
Viegradskoj tvravi, a sam se vratio u Budim. Iste godine, turski sultan je sa ogromnom
vojskom osvojio Evbeju. Ovaj dogaaj je pie Bonfini bio najavljen neverovatnom
elementarnom nepogodom: u Rimu je 9. juna 1470. godine pao izuzetno krupan grad,
pojedina zrna teila su i preko 300 grama. Papa Pavle II organizovao je molitve za spas
stanovnika Evbeje. Lino je peke proneo kip Bogorodice sve do Lateranske crkve gde
je odrao svetu slubu. U Francuskoj se izrodio estok rat izmeu kralja Luja XI i arla,
vojvode od Burgundije.

322
, . , 2010,
111-112 (. ); . , , , , ,
, Brtlen, Brdelen, 1 (1952), 29-57.
323
. , , 5-6 (1954-1955), 305-315; . -. ,
, I, 1970, 405-446.
447
Na ovom mestu treba postaviti pitanje: Kada je podignuto utvrenje abac? Autor
podizanje utvrenja abac stavlja u treu godinu eskog ratovanja i u vreme pada
Evbeje.
324
Odgovorom na ovo pitanje bavio se Sima irkovi, ali smatramo da se treba
osvrnuti na neke detalje. Umni Stojan Novakovi pie da su Turci 1470. izgradili
abac.
325
Protiv Bonfinija se navodi pismo milanskog vojvode od 23. IV 1471. u kojem
se govori o sultanovoj nameri da podigne tvravu naspram Beograda i pismo od 30. VI
1471. iz kojeg se vidi da se tvrava die na milju od Beograda.
326
Meutim, neto kasnije
u tekstu Bonfini dodaje da je kralja Matiju po povratku u Budim (jul 1471.) muilo ve
dovreno i osigurano utvrenje abac, pri emu se osvre i na izbor novog eskog kralja
Vladislava, koji se dogodio posle smrti njegovog oca, marta 1471. godine. Uzimajui u
obzir kazivanje Bonfinija kao i druge istorijske podatke, treba prihvatiti miljenje S.
irkovia da je graenje abakog utvrenja moda poelo jo 1470, ali je njegova
egzistencija obezbeena 1471. godine.
327


Rat Matije Korvina sa Poljacima (1473-1474)

Sudbina je, pie Bonfini, nametnula Matiji naporan ivot bez trenutka predaha.
Godine 1473. izbio je istovremeno rat sa ekom i Poljskom, dok je Turski pritisak
stalno bio prisutan. On navodi uzrok rata: Ko bi, naime, tek tako ostavio po strani
interese i poloaj sopstvenog sina?. esi su uz ovacilje doekali Vladislava a potom ga i
zvanino krunisali. Pisac konstatuje da se mladi s pravom nije oseao ni kao tetrarh, a
nekmoli kao kralj, budui da su Ugari drali prilian deo ue teritorije eke i dve
najbogatije provincije. Poljski kralj Kazimir je slao Matiji pismene molbe traei da
njegovom sinu svojevoljno vrati Moravsku, leziju i osvojene delove eke uz
odgovarajue obeteenje. Matija je zaklinjui se na prijateljstvo traio da mu se isplati

324
O napadu na Negropont i njegovom padu opirnije pogledati: . ,
, 237-241.
325
. , , IX (1887), 7-8.
326
L.Thallczy-A. ldsy, Magyarorszg mellktartomnyainak oklevltra II, A. Magyarorszg s
Szerbia kzti sszekttetsek oklevltra, Monumenta Hungariae historica, Diplomataria XXXIII,
Budapest 1907, 260-261; . , , I, 1970,
109, nap. 13, konstatuje da se ovo pismo ne odnosi na abac; J. Kali se poziva na ovo pismo, osvrui se
na podizanje apca. . -, , 194, 409-410, nap. 492; Pismo od
30. VI 1471. pogledati: I. Nagy-A. Nyry, Magyar diplomacziai emlkek Mtys kirly korbl II,
Budapest 1877, 221-222.
327
. , , 95.
448
400 000 zlatnika koje je potroio u prethodnim ratovanjima. Poto Poljaci nisu mogli da
sakupe novac, Kazimir i Matija su jedan drugom objavili rat. Navodno, otac i sin su
okupili oko 60 000 vojnika.
Matija nije klonuo duhom iako je jedva sakupio izmeu 8 i 10 000 vojnika iji
su dobar deo inili odredi teke i lake konjice. Bio je reen da se sa neprijateljskim
trupama obrauna u leziji, to dalje od Ugarske. Sa trupama je krenuo na Vroclav. U
njegovoj pratnji se, pie Italijan iz Askolija, nalazio vojvoda Lovro, sin bosanskog kralja
Nikole Ilokog, koji mu je bio drag poput roenog deteta. Tu je bio i egerski biskup
Gabrijel iz Bree.
Pod Vroclavom na Odri nalazila se mnogoljudna Kazimirova vojska koja je
delovala zastraujue. Detaljno Bonfini izvetava o Matijinoj dvojbi ta i kako da uini sa
ciljem da zauzme Vroclav. Na kraju je prihvatio savet mladog pisara Tome da treba
postaviti logore i izvan grada, i unutar njega. Bez obzira na teinu poloaja, Matija se
oseao bezbednim jer je bio stacioniran u gradu koji je i prirodno i neimarskom
vetinom bio sjajno utvren, savreno snabdeven i iji su mu itelji bili veoma
naklonjeni. U poetnim arkama ratna srea je bila naklonjena Matiji. Bonfini pie da je
Kazimirova ogromna vojska imala u svojim redovima mnogo prostog sveta, dok se
ugarska sastojala od sve samih obuenih vojnika i veterana.
Bonfini ne tedi rei hvale opisujui Matijinu vojnu taktiku. Uz minimalne
gubitke i svakodnevne sitne arke, nije proao dan a da ne zarobi 20 ili 30 neprijatelja.
Neprekidno je neprijatelju nanosio ozbiljnu tetu. Po njegovom nalogu, spaljena su
susedna sela i privremena utvrenja, paljene su zalihe hrane i izazvana je njena opta
nestaica. Organizovao je, navodno pred zidinama Vroclava, podizanje privremene
pozornice na kojoj su neprekidno izvoene predstave uz ples ena i mukaraca. Sve to je
dodatno motivisalo njegove snage. Nikako nije eleo da se upusti u otvorenu bitku.
Poljake je, pie Bonfini, posebno jedila injenica to nikako nije dolazilo do klasine
bitke, ve se borilo haotino i kroz omanje sukobe, a broj vojnika iz dana u dan je
opadao.
U meuvremenu, poslao je Stefana Sepekog i Pavla Kiniija u pratnji najhitrijih
konjanika da poharaju, spale i opustoe to vei deo poljske teritorije. Stigli su sve do
Krakova, a poljska kraljica poslala je glasonoe suprugu i sinu da se to pre vrate da
449
brane kraljevstvo. Uskoro su plemii sa obe strane poeli da zagovaraju reenje u vidu
pregovora i sklapanja mira. Pria se, navodi Bonfini da je Matija podmitio mnoge
poljske velikae, kako bi Kazimira nagovorili na primirje. Mnoge je navodno bukvalno
pridobio peharima optoenim draguljima. Uskoro su poljski plemii izdejstvovali
kratkotrajno primirje. Sporadini sukobi trajali su puna etiri meseca, pri emu je
zarobljeno ak 8 000 poljskih vojnika.
Posle velikih pritisaka na vladare, uz zalaganje crkvenih glavara, utvren je
sastanak trojice vladara na otvorenom prostoru. Okrueni odabranim vojnicima i uz
dostojanstven i prijateljski pozdrav otpoeli su pregovori. U sebi svojstvenom stilu,
Bonfini najpre donosi govor kralja Kazimira, uvenog po ozbiljnosti i autoritetu. Poljski
kralj podvukao je da se na oruje nije digao zarad slave ve iz samilosti prema sinu.
Istakao je, kako je dozvolio Matiji da nesputano vlada Ugarskom imajui u vidu zasluge
njegovog oca i brata mu Ladislava. Pitao se: Zbog ega si se obruio na eku koja te se
ba nimalo ne tie? Odakle ti uopte ideja da si superioorniji od vladara iz svog
susedstva?. Prebacio mu je neumerene ambicije i vlastoljublje, te ga je podsetio na
sudbinu Cezara i Aleksandra Velikog. Zatraio je od Matije da njegovom sinu vrati
oduzete delove eke.
Pisac potom donosi Matijin govor koji je bio smeo i bez ikakvog uvijanja.
Reagovao je na prekore poljskog kralja, ne krijui da je vrlo podloan enji za slavom
i besmrtnou, ali i naglaavajui da to treba da osea svaki valjani vladar. Istakao je
da Kazimira oduvek doivljava kao roditelja zato to je ovaj bio naklonjen njegovom ocu
i estit ovek. Nakon dugog izlaganja, Matija se vratio na sam poetak sukoba. Traio je
da mu se isplati 400 000 dukata, a kao nadoknadu ustupie Moravsku, leziju i druge
posede u ekoj. Traio je od Kazimira da se povue iz ekih provincija, te da njega i
Vladislava proglasi ravnopravnim savladarima spornih teritorija. Preklinjao ga je da
tako postupi zavravajui govor reima da su bogovi vazda bili osvetnici ljudske
nepravde. Na kraju je govorio esnaestogodinji Vladilav, molei ga da mu vrati
sporne teritorije i sa njim se nadmee iskljuivo u ispoljavanju bratske ljubavi.
Matija je na sve reeno, nastupio jo ee i vatrenije. Posle ponovnog kratkog
Matijinog govora, Bonfini pie kako je Kazimir predloio da se ponovo okupe za tri dana
i nastave razgovor. U narednim danima plemii su prilino uticali na svoje vladare.
450
Matiju su savetovali da ne tedi novca, darova i obeanja kako bi pridobio Kazimirove
plemie. Sa druge strane, saradnici poljskog kralja isticali su nadolazeu glad i ogroman
broj zarobljenika.
Pritisnut problemima, Kazimir se okrenuo osmiljavanju mirovnog sporazuma za
koji je znao da ga Matija nee tek tako odbiti. Uprilien je novi sastanak, ali pod
uslovom da vladari dou nenaoruani. Ugovorenog dana, vladari su raspravljali tri sata o
uslovima sporazuma. Dogovorili su se da e Moravska i lezija pripadati Matiji sve do
smrti, nakon ega e njegovim naslednicima biti isplaeno 400 000 zlatnika kako bi
sporne teritorije prele nazad u Vladislavljeve ruke i on tako povratio vlast nad itavom
ekom. Titulu ekog kralja za ivota obojica e nositi ravnopravno: nakon Matijine
smrti dotina titula pripae Vladislavu, a, ukoliko ga pak ugarski kralj nadivi, krunu e
nositi Matija, odnosno njegovi potomci. Zarobljenici sa obe strane bie osloboeni, a
sukobi e se zanavek obustaviti. Plemii su potpisali odredbe ugovora, koji su potom
potvrdili crkveni velikodostojnici i etvorica peatnika. Uskoro je nastpilo sveopte
veselje, radovanje i gozba. Meutim, od 8 000 poljskih zarobljenika jedva je preivelo
njih oko 2 000. Mnogi su se uguili, umrli od gladi ili su utopljeni u Odri.
328

Na samom kraju Bonfini navodi imena ratnika koji su se posebno istakli u ratu.
Izmeu velikog broja zaslunih, on posebno istie despota Vuka Grgurevia i
predvodnika barjaktara Dmitra Jakia, te Pavla Kinjiija. Sve ih je kralj bogato nagradio.
Stefana Batorija darivao je gradom Treninom sasvim pripadajuim selima i posedima.
Grof ore Brankovi u Hronikama pie da su knez Pavle Brankovi i grof
Stefan Sepeki krenuli na Leku zemlju i stigli su do Krakova.
329
Na to je leka
kraljica poslala poruku suprugu i sinu. Dakle, ovaj odeljak je veoma slian
Bonfinijevom, koji pominje Pavla Kinjiija umesto Pavla Brankovia. Za zasluge u
nareenom ratu, kralj Matija je bogato obdario grofa Stefana Sepekog, despota Vuka,
kneza Pavla Brankovia i Dmitra Jakia.
330

Aleksa Ivi, pozivajui se na Bonfinija, istie uee srpskih eta pod despotom
Vukom i Dmitrom Jakiem u ratu protiv eha. Poto je u decembru 1474. okonao rat

328
Na sveanoj gozbi, narednog dana, dogodio se incident izmeu Lovre Ilokog i jednog poljskog
plemia. Matija je goste ispratio uz bogate darove tako da se njegova velikodunost dugo i nairoko
prepriavala.
329
Leka zemlja je Poljska.
330
. , , 812, 814.
451
sa Poljacima, Matija je darivao zaslune plemie. On dodaje da je Vuk tada dobio
Berkasovo.
331
Duan Popovi samo kratko konstatuje da je Vuk 1474. dobio
Berkasovo.
332
Ovaj podatak prenose i drugi istraivai.
333
Matija Mesi belei da je Vuk
u Sremu drao Kupinik i Berkasovo sa selima to su tim gradovima pripadali.
334

Berkasovo se zasigurno nalazilo u posedu despota Vuka 1482. godine.
335

Poveljom od 12. februara 1486. kralj Matija je ustupio za 12 000 dukata Berkasovo
despotima oru i Jovanu Brankoviu. U povelji stoji da je ovaj grad pre toga drao
despot Vuk.
336
Nije mogue na osnovu Bonfinija tvrditi da je Vuk Berkasovo dobio 1474.
godine, jer on eksplicitno ne spominje ime mesta ve samo da je za zasluge darivan.
337

Kada je re o broju vojske koja je uestvovala u ovom ratu, istraivai se uglavnom slau
sa cifrom koju iznosi Bonfini. V. Klaji iznosi da je Matija imao oko 10 000 vojnika dok
su otac i sin predvodili oko 85 000 vojnika.
338
Bonfini na ovom mestu pravi hronoloku
omaku. Naime, po njemu su se nareeni dogaaji odigrali 1473. godine. Sa druge strane,
pouzdano se zna da su se opisani dogaaji odigrali u periodu od septembra do decembra
1474. godine. Primirje je sklopljeno 8. decembra 1474. godine.




Osvajanje 1474. godine Namihalja i Humenje (Homona)

Kralj Matija je 1474. godine vrsto bio reen da sasvim oisti zemlju od
poljskih izgrednika koji su se zadrali u oblastima preko Dunava. O ovim dogaajima,
Bonfini govori u III knjizi. Poljaci su podigli dva utvrenja, jedno na teritoriji Ugarske a
drugo unutar poljskih granica, iz kojih su neprestano organizovali pljakake pohode.
Bonfini pie prema kazivanju, da su to bila utvrenja Namihalj i Humenje. Ugarsku

331
. , -
(1703), 18, nap. 2, poziva se na Bonfinija prilikom iznoenja ove injenice; A. ,
, (1459-1485), 23.
332
. , , 166, nap. 14, poziva se na Bonfinija i ankija na ovom mestu.
333
. -. , , , 2003, 37.
334
M. Mesi, Pleme Berislavia, 53-62.
335
D. Csanki, Magyarorszg trtnelmi fldrajza a Hunyadiak korban, Budapest 1894, 269.
336
G. Pray, Annales regum Hungariae IV, Vindobonae 1767, 185-186.
337
Pogledati: D. Dini-Kneevi, Sremski Brankovii, 9, nap. 23-24.
338
V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 114.
452
vojsku je predvodio vojvoda upor. Tom prilikom, on je pozvao Dmitra Jakia
zapovednika barjaktara i lake konjice i detaljno ga izvestio o svojim planovima. Srpski
vojvoda mu se pridruio sa 500 konjanika. Posle dugog puta, u ranu zoru stigli su do
Namihalja, po njihovim saznanjima najtvreg poljskog uporita. Poto su zarobili
dvojicu neprijatelja i vezali ih kanapima da ne bi dojavili izviaima ta se deava,
povukli su se u oblinju umu i organizovali zasedu. Izjutra, iz utvrenja je izalo 250
konjanika. Iako su uoili nekolicinu ugarskih vojnika, nisu se obazirali na njih. Poto su
preli put od 800 metara i stigli do sredine umarka, shvatili su da su u klopci. Uskoro je
dolo do okraja. Bonfini istie da su Poljaci davali sve od sebe kako ne bi dopali
ropstva, ali da su svi koji su se nalazili u sredini bojnog reda stradali. Ugari su sve
vreme srano nasrtali i ostatak vojnika su zarobili. Oni su kasnije, pie italijanski
hroniar, po Matijinom nalogu na ruan i svirep nain obeeni na gradskim bedemima.
Sledeeg dana zapoela je opsada utvrenja. Tom prilikom dogodila se velika nesrea.
Vojvoda upor je naredio da se grad tue topovskom paljbom, a on sam se sa suprotne
strane popeo uz bedem. Tada ga je pogodio projektil iz opsadnog kamenobacaa.
Celokupno plemstvo i samog kralja strano je pogodila ova vest, a jo vie injenica da
je upor toliko stremio pobedi da oigledno nije mario za sopstveni ivot. Vojnici su
bili neuteni. Uskoro je nareeno utvrenje palo. Zarobljeno je 250 poljskih vojnika.
Najvei deo njih je neto kasnije bio utopljen u Dunavu. Iste zime, nakon krae opsade,
zauzeto je i utvrenje Humenje. Svim navedenim operacijama prisustvovao je sekretar
zaduen za poslove prepiske, erdeljski biskup Gavrilo. Bonfini na kraju konstatuje: Eto,
tako je Matija proveo zimu.
Veoma detaljno grof ore Brankovi pie o osvajanju Homone i Namihalja
koje su drali leki razbojnici. On najvee zasluge pripisuje Dmitru Jakiu, koji je
stigao na bojite nakon poziva kralja Matije. Na slian nain, poput Bonfinija, opisuje
hrabrost vojvode upora. Vojvoda Jaki se istakao hrabrom borbom. Dodaje da su
leki ljudi zarobljeni i sprovedeni u budimski pirg. Nakon toga opisuje opsadu i pad
grada Homone.
339


339
. , , 816-820.
453
Duan Popivi, takoe pozivajui se na Engela i Bonfinija, istie da se Dmitar
Jaki proslavio kada je na prevaru uspeo od Poljaka da zauzme Namihalj u severnoj
Ugarskoj i uniti poljsku vojsku.
340

O nareenim dogaajima, pozivajui se na Engela i Bonfinija, pie i Aleksa
Ivi.
341
On belei da je kralj Matija pozvao k sebi Dmitra Jakia i pouio ga kako da
prevarom dobije gradove od Poljaka. On u prvi plan istie zaslugu Dmitra Jakia i
srpskih vojnika u zauzimanju Namihalja. Po njemu, Srbi su digli uasnu viku, pa
jurnue na zbunjene Poljake i skoro sve ih poubijaju. Uskoro su pali Namihalj i
Homona. Ne pominje dogaaje u vezi sa vojvodom uporom. Ovo kazivanje se donekle
razlikuje od Bonfinija. Po italijanskom hroniaru, vojvoda upor je pozvao Jakia, a
umesto isticanja srpske vojske, on belei da se zametnula estoka borba uz optu viku i
mete. Pre bi se moglo konstatovati da je Ivi u kratkom opisu ovih dogaaja bio daleko
vie pod uticajem Hronika grofa Brankovia.
Zavravajui kazivanje o dogaajim iz 1474. godine, Bonfini se ukratko osvre na
prilike u Evropi. Donosi interesantan podatak o vremenskim prilikama nareenog leta. Te
godine vladala je nezapamena sua te su od ege presahnuli i najdrevniji izvori.
Kratko pie o turskoj opsadi Skadra. Grad su branile snane mletake snage i nakon
neuspelih pokuaja Osmanlije su se povukle u oblinje planine. Po njemu je 100 000
Turaka opsedalo grad. Franc Babinger donosi podatak da je Sulejman-paa predvodio
vojsku od oko 80 000 vojnika.
342
Na poloaj duda doao je Pjetro Moenigo, nakon
smrti Nikole Marcela.
343
Vojvoda od Burgundije Karlo je te godine opsedao Nojs na
Rajni, ali je zbog Fridrihove pomoi opsednutom stanovnitvu bio prinuen da se povue.
Papa Sikst IV, uz velike poasti, ugostio je u Rimu Kristijana, kralja Danske, Norveke i
vedske.
344
Kralj Matija i Kazimir sklopili su primirje 8. decembra 1474. koje e trajati
do 25. maja 1477. godine.

340
. , , 207-208, nap. 33.
341
. , -
(1703), 18, 19, nap. 1.
342
. , , 284-286. Opsada Skadra je trajala od 15. jula do 28.
avgusta 1474. godine. Glavni mletaki pomorski zapovednik bio je Trijadan Griti.
343
Pjetro Moenigo, dotadanji glavnokomandujui pomorski zapovednik postao je dud 15. decembra
1474. godine. Na tom poloaju e ostati 14 meseci.
344
H. Grotefend, Raunanje vremena u nemakom srednjem i novom veku, 133. Sikst IV (Franc. Della
Rovere) je bio papa od 1471. do 1484. godine.
454
Velika i vojvoda Dmitar Jaki pokazao je izuzetnu hrabrost prilikom
zauzimanja Namihalja.
345


Pad apca (15. II 1476.)

Trea knjga dela Rerum Ungaricarum Decades donosi podatke o osvajanju
apca. Pisac belei da je 1475. zapoelo svake hvale i seanja vredno osvajanje apca.
Reku Savu bi moda umesnije bilo imenovati kao Savac. Autor ponovo vri malu
digresiju i podsea da su Turci podigli ovo utvrenje na Savi dok je Matija bio zauzet
ratovanjem u ekoj. Pokuaji mitropolita Gavrila da osujeti izgradnju utvrenja ostali su
bez ploda. Poto je Matija sredio prilike u ekoj i sklopio primirje sa Kazimirom i
Vladislavom, okrenuo se reavanju prilika u junoj Ugarskoj. Stoga se u zimu 1475.
usmerio ka apcu, reen da ili osvoji grad zapravo podignut sa ciljem da mu nakodi, ili
da izgubi glavu. Za to vreme, nije mirovao ni turski sultan. Znajui za povratak
ugarskog kralja u Ugarsku, zapovedio je da se abac ponovo u celosti utvrdi.
Angaovao je najprobranije odrede za odbranu utvrenja. Bonfini pie da je sultan lino
perjem ukraavao turbane i kape buduih branilaca apca.
Ugarski kralj pristigao je sa etiri legije i podigao logor na obali Save, tano
preko puta utvrenja. Smatrao je da brza akcija i otra zima predstavljaju odluujue
faktore u borbi protiv suparnike strane. Grad je opkolio opsadnim spravama i
bronzanim topovima i opasao ga ogradom i ancem kako bi spreio da se iz njega bilo ta
iznosi, ili se u njega unosi. Uskoro je zapoela bitka ali je grad isprva odolevao.
Pisac donosi interesantno epizodu o ugarskom kralju koju je zapisao prema
kazivanju koje je uo. Naime, Matija se preruio u obinog vojnika i u pratnji linog
sluge i veslaa, u malenom unu, oplovio itavo utvrenje. Njegov cilj bio je da dodatno
ispita fortifikaciju i odbranu utvrenja. Turci su doznali za to i topom pokosili
njegovog pratioca. No, Matija se nije dao omesti. Bonfini dodaje, opet prema
kazivanju, da je kralj neustraivo nastavio plovidbu i to se s pravom smatralo izuzetno
odvanim podvigom.

345
S. Borovsky, A nagylaki uradalom trtnete, rtekezsek a trtneti tudomnyok krbol 19 (1900),
519-564; . , , 59 (1923), 61-76.

455
Posle dugotrajne opsade (autor na ovom mestu ne precizira vreme) Matija je
promenio taktiku i krenuo na konano osvajanje apca. Veoma detaljno, pie o zavrnoj
borbi i osvajanju utvrenja. Deo ugarske vojske postavljen je sa suprotne strane ulaza u
abac, unutar slepe udoline, dok je sam kralj sa ostatkom trupa u ranu zoru krenuo na
grad frontalno. Bitka je trajala ceo dan. U jednom trenutku, Matija se povukao kako bi
neprijatelj pomislio da odustaje od opsade. Sve to uticalo je da se Turci opuste jer su
vidno bili izmodeni. Istog dana, im je pao mrak, ugarski vojnici koji su se nalazili u
zasedi napali su utvrenje s lea. Oni su se uzverali uz bedeme pre nego to je
neprijatelj stigao da ih primeti. Sam Matija, koji se nalazio jedva 3 km od apca, okrenuo
je vojsku i krenuo put utvrenja. U bespotednoj borbi abac je brzo pao. Prilian broj
Turaka je stradao, mnogi su pali u zarobljenitvo, a zaplenjeno je dosta oruja i orua.
Bonfini naglaava da je ugarski kralj javno zabranio razaranje i spaljivanje apca.
Naredio je da se grad iznova uvrsti. On navodi da je grad pao nakon 30 dana opsade.
Vest je izazvala oduevljenje u hrianskom svetu. U Ugarskoj, Rimu i Veneciji
odravane su crkvene slube u znak zahvalnosti. Papa Sikst IV je poslao biskupa
Dominika, a mletaki senat ovanija Emoa da ugarskom kralju predaju 93 000 zlatnika,
koje je svojevremeno traio za rat protiv Turaka.
Pria o osvajanju apca predstavlja vaan dogaaj kako za srpsku, tako i za
maarsku istoriju. Pored Bonfinija daleko vaniji, precizniji i detaljniji izvor
predstavljaju pisma Gabrijela iz Verone. On je bio egarski biskup, kraljev kancelar,
direktan svedok dogaanja tokom janura i februara 1476. godine. Obavetavao je papu o
svim deavanjima pod pomenutim utvrenjem.
346
Papi Sikstu IV pisao je sa bojita i kralj
Matija.
347
Pomenuta pisma pomau da se utvrditi precizna hronologija i rekonstruiu
dogaaja pod apcom. Na pojedinim mestima, mogu se uporediti sa kazivanjem
Bonfinija.
Za nau istoriografiju veoma je vano uee despota Vuka u osvajanju apca.
Interesantno je da ga Bonfini ne spominje. Meutim, on ne belei ni druge istaknute
vojskovoe, koji su se nalazili kod Zaslona. Gabrijel iz Verone i srpski letopisi istiu

346
L.Thallczy-A. ldsy, Magyarorszg mellktartomnyainak oklevltra II, 388-389.
347
I. Nagy-A. Nyry, Magyar diplomacziai emlkek Mtys kirly korbl II, 338-339.
456
znaajno angaovanje despota Vuka Grgurevia u pomenutim deavanjima.
348
Pored
njega, istakli su se Vlad Drakul i Pavle Kinjiiji. Iako srazmerno dosta posveuje panje
borbama oko apca, na mnogim mestima pisac nije detaljan i precizan. Ne govori o
pokuaju Ali-bega da prui pomo turskim braniteljima apca.
349
Njegove trupe su bile
primorane na povlaenje usled uspene akcije ugarske vojske. Meutim, Bonfinijevo
kazivanje o hrabrosti kralja Matije pod bedemima abca potvruju i drugi izvori.
350

Treba ponoviti njegovu konstataciju da je grad pao nakon 30 dana opsade, koja
nije tana. Naime, pisma koja su nastala u vreme samih deavanja, jasno pokazuju da je
grad pao 15. februara 1476. godine, nakon 33 dana opsade.
351
Gabrijel iz Verone je istog
dana, u pismu, obavestio papu o tekom i munom zauzimanju pretvrdoga grada
apca.
352
Dalje, on dodaje da je u tvravi bilo 700 hrabrih ljudi i 160 ena. Sam Matija,
u jednom pismu, potvruje da je u osvajanje apca uloio mnogo napora, truda, trokova
i ljudi.
353

Bonfini zna da je kralj naredio da se abac opremi neophodnim namirnicama i
orujem nakon zauzimanja. Uskoro su podignuti pontonski mostovi na Savi i Dunavu, to
potvruju drugi izvori.
354

Opisujui zauzimanje apca, Franc Babinger se u najveoj meri oslanja na
Bonfinija. Prilino je kratak i bez detalja. Prenosi epizodu o preobuenom Matiji koji je
obilazio utvrenje i ponavlja da je opsada trajala trideset dana. Ispravno, donosi datum
pada utvrenja. Pie o oduevljenju koje je pobeda izazvala u Rimu i Veneciji. Takoe,

348
L.Thallczy-A. ldsy, Magyarorszg mellktartomnyainak oklevltra (1198-1526),
CCCLXVIII, 265; . , , 250, 771, , , , ; Belee
da
, .
349
L.Thallczy-A. ldsy, Magyarorszg mellktartomnyainak oklevltra II, 389-390.
350
I. Nagy-A. Nyry, Magyar diplomacziai emlkek Mtys kirly korbl II, 335; L.Thallczy-A. ldsy
Magyarorszg mellktartomnyainak oklevltra II, 389-390.
351
I. Nagy-A. Nyry, Magyar diplomacziai emlkek Mtys kirly korbl II, 342-345; V. Frakni, Mtys
kirly levelei I, 345; L.Thallczy-A. ldsy, Magyarorszg mellktartomnyainak oklevltra II, 389; .
, , 250, 771, srpski letopisi donose 20. II kao datum
predaje to nije tano.
352
I. Nagy-A. Nyry, Magyar diplomacziai emlkek Mtys kirly korbl II, 344-345.
353
V. Frakni, A Hunyadiak s a Jagellk kora (1440/1526), 259-261.
354
V. Frakni, Mtys kirly levelei I, 354; L.Thallczy-A. ldsy, Magyarorszg mellktartomnyainak
oklevltra II , 267-268.
457
navodi sumu od 93 000 zlatnih dukata koja je upuena Matiji za nastavak ratovanja protiv
Turaka.
355

D. Dini Kneevi, u radu Sremski Brankovii, u jednoj reenici se osvre na
osvajanje apca dok se Jovanka Kali, u opisivanju pomenutih dogaaja, oslanja na
pisma koja su nastala za vreme pomenutih deavanja.
356

Do sada, u naoj istoriografiji najdetaljnije se pomenutim dogaajima bavio Sima
irkovi. Kritiki koristi Bonfinija i konstatuje da je on opisao uopteno i prilino
ablonski poslednje borbe kod apca.
357

Dakle, Bonfini bez preteranih detalja opisuje ove dogaaje. Tek kada se njegovo
kazivanje uporedi sa pismima koja su nastala tokom januara i februara 1476. moe se
stvoriti jasnija i preciznija slika deavanja. On posebnu panju posveuje odjeku ove
pobede u Rimu i Veneciji, kao i oduevljenju hrianskog sveta.

Bitka kod Poeene (leto 1476.)

Prema kazivanju Bonfinija, Imre Nifor i Kepli Jano, hrabri prefekti i branitelji
Beograda su preko izvidnice doznali da je Ali-beg uz pratnju 4 000 najokretnijih
konjanika preao Dunav. Turci su ognjem i maem poharali teritoriju sve do
Temivara a deo stanovnitva odveden je u ropstvo. Bilo je oigledno da e, ukoliko se
ugarska vojska ne suprotstavi Osmanlijama, itava podunavska oblast za kratko vreme
biti pretvorena u golu pusto. Hitno su u dotinu oblast sa najboljim konjanicima
upueni srpski despot Vuk, branitelji Temivara Albert i Ambrozije Na, Dmitar Jaki,
kao i trojica zapovednika barjaktara iz familije Doci Petar, Emerik i Ladislav. Istu
naredbu dobili su i komandanti teke konjice koji su se nalazili u predelu oko reke Tami.
To su bili Mihailo Peki, Sebastijan Abrein i Jano Adein sin, Marko i Henej. Trupe su se
sabrale kod Beograda. Preavi Dunav, udruili su se sa snagama despota Vuka. Turske i
ugarske snage slale su izvidnice i procenjivale stanje u suparnikom taboru. Ali-begu
dojavljeno je da hriana ima veoma malo te da nema razloga za strah. Ve od ranog

355
. , , 297.
356
D. Dini Kneevi, Sremski Brankovii, 11; . -, , 196, nap.
505-508.
357
. , , 98-101. On se u opisivanju zbivanja prevashodno oslanja na
pisma kralja Matije i biskupa Gabrijela papi Sikstu IV.
458
jutra obe vojske bile su spremne za borbu. Ali-beg i njegov brat Skender-beg odmah su
oba krila vojske poveli u podnoje ostavivi strau na obroncima, a u zaleini, unutar
bezbedne udoline, nainili su prostor za ratni plen i zarobljenike.
Na elu desnog krila ugarske vojske nalazio se Petar Doci, a levo je predvodio
Franjo. U sredini su postavili teku konjicu i ispred njih odred od 50 konjanika. Ugarska
vojska je nastojala da neprijatelja satera u sredinu i potom zatvori krilima. Shvativi da su
opkoljeni, Turci su krenuli da bee ka Dunavu. Dobar deo njih udavio se u njegovim
vodama. Ali-beg se takoe ukrcao u maleni un kako bi izvukao ivu glavu. Njegov brat,
Skender-beg, uhvaen i je obezglavljen u pokuaju povlaenja. Ugarski zarobljenici,
douvi za ishod boja, sami su unitili i opustoili neprijateljski logor. Tako je obrtom
sudbine, za njih, nesrenike, ostvarena jedna via pravda: samo tren pre toga bili su
izgubili svoje najmilije, slobodu i sva materijalna dobra, a sada su sve to povratili i dobili
jo i vie nemali broj obogatio se za sva vremena; bukvalno nije bilo ene ni deaka na
konju koji uz sebe za uzdu nisu vodili jo jednog, pretovarenog ratnim plenom.
Ponovo se u svom delu, Bonfini prisea surovog zarobljavanja Mihaila Silaija i
ora Labatana.
358
Naime, na poetku I knjige, gde se autor u potpunosti dri hronologije
za nareeni period, ubacuje vest o stradanju Mihaila Silaija.
359
On pie o tome kako se
Matijin ujak sukobio sa Turcima kod Poeene.
360
Iako su Turske trupe bile daleko
nadmonije, odve astan Silai upustio se u borbu. Bonfini zna da mu je na poetku
sukoba srea bila naklonjena i da su Turci trpeli gubitke. Bitka je dalje tekla tako to su
Mihail-oglu Ali-beg i brat mu Skender opkolili malu hriansku vojsku sa oba krila te su
ih naterali u beg. Silai je uvideo opasnost i ne hajui za svoj ivot krenuo je sa
nekolicom saboraca na najgue turske redove. Na taj nain je uhvaen i odveden u

358
Drugi put u svom delu Bonfini pominje Matijinog ujaka u vezi sa odmetanjem Emerika Sepekog, koji
je tokom pohoda na Transilvaniju napustio vojni logor. Njega je posebno iziritirala besmislena pogibija
Mihaila Silaija. A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, 14; Trei put ga pominje
u sklopu obraanja zavernika poljskom kralju Kazimiru. Oni su Matiji zamerili to je sopstvenog ujaka,
koji mu je pomogao da doe na presto, uhapsio, te na kraju i izazvao njegovu smrt. Isto, 14.
359
Kralj Matija se izmirio sa ujakom Mihailom Silaijem septembra 1459. godine. Tom prilikom ga je
vratio na poloaj zapovednika Beograda i poverio mu je odbranu june Ugarske od Turaka. Postignut je
sporazum da Silai ukoliko preotme Smedervo od Turaka dobije taj grad i titulu despota Srbije. I. Nagy-A.
Nyry, Magyar diplomacziai emlkek Mtys kirly korbl I, 65-66; A. Huber, Geschichte sterreichs
III, Gotha 1888, 145; L.Thallczy-A. ldsy, Magyarorszg mellktartomnyainak oklevltra (1198-
1526), Budapest 1907, CCCL, 248.
360
Poeena je udaljena oko 45 km od Smederva. To je triginta milia passuum - trideset hiljada koraka,
dakle 30 rimskih milja, to je precizno 44, 34 km (1 milja 1478m).
459
zarobljenitvo.
361
Pisac istie da je Matijin ujak odveden u Carigrad gde je osuen na
smrt dekapitacijom.
362
Silai je pogubljen poetkom 1461. godine.
363
Bonfini, posebno
naglaava, da je Matija veoma teko podneo ujakovu smrt smatrajui je velikim gubitkom
za itavo kraljevstvo, dodajui potom da su pokojnog Silaija dostojno oplakivali svi
drutveni slojevi u Ugarskoj.
Premda moe ozbiljno da zbuni itaoca, te u prvom trenutku deluje sasvim
nezgrapno i neumesno, dotina digresija moe nai eventualno opravdanje u sledeem:
1) pripovedajui epizodu o Silaiju, Bonfini dosledno pie u pluskvamperfektu (doim su
segmenti ispred i nakon ove epizode u perfektu, odnosno imperfektu; 2) autor ilustruje
spoljno-politike prilike Ugarskog kraljevstva izlaui nadasve probleme Turske i
Transilvanije aktualne u tom trenutku, pa se epizoda sa Silaijem u tom kontekstu uklapa;
3) Bonfini navodi precizne podatke o Matijinoj vojnoj sili pri pohodu na erdeljske
pobunjenike, naglaavajui usput da je drugi deo vojske svojevremeno prepustio Mihailu
Silaiju i Nikoli Ilokom zarad odbrane ugarskih granica ceteras cohortes turmasque
Nicolao Michaelique tradiderat, quo facilius Turcorum incursus tolerarent; 4) najzad,
usred obimnog odeljka o pobuni u Transilvaniji, Bonfini nam obelodanjuje i uzroke i
ishod Matijinog sukoba sa Emerikom, gde se kao jedan od razloga za Emerikovo
otpadnitvo i ozlojeenost navodi upravo apsurdna pogibija Silaijeva fecisse illi
stomachum et hinc Michaelis exemplo illum plerumque metum incessisse.
Nareena bitka je voena kod Poeene, na gornjem toku Dunava. Pisac,
opisujui ovaj boj, ponavlja da su tu svojevremeno zarobljeni Mihailo Silai i ore
Labatan. Zadesila ih je razliita sudbina: jedan je surovo javno dekapitiran u
Konstantinopolju, drugi otkupljen i razmenjen kako je, uostalom, ve bilo rei.
Bonfini navodi da je Ali-beg preao preko Dunava sa 4 000 vojnika dok u srpskoj
istoriografiji preovladava miljenje, na osnovu podataka iz jednog pisma koje je prispelo
u Veneciju, da je re o 5-6 000 vojnika.
364
U Hronikama, grofa ore Brankovi stoji da

361
L.Thallczy-A. ldsy, Magyarorszg mellktartomnyainak oklevltra, CCCL, 248-250;
CCCLI, 250.
362
Mehmed II je bezuspeno pokuavao da od njega dobije obavetenja o Beogradu i Ugarskoj. .
, , 171.
363
I. Nagy-A. Nyry, Magyar diplomacziai emlkek Mtys kirly korbl I, Budapest 1875, 67; .
, I, 65-66; V. Klai, Povijest Hrvata IV, 34.
364
L.Thallczy-A. ldsy, Monumenta Hungariae historica, Diplomataria, XXXIII, 269-270; L.Thallczy-
A. ldsy, Magyarorszg mellktartomnyainak oklevltra (1198-1526), CCCLXXI, 469-479, u pismu
460
je turski voa Ali-beg sa 4 000 vojnika preao Dunav i uputio se ka Temivaru. On se
ovde, kao i na mnogim mestima u svom delu, oslanja na italijanskog pisca. Bonfini
naglaava hrabrost zapovednika Beograda Imre Nifora i Kepli Janoa, koji su predvodili
odrede konjice.
365
Nabrajajui najznaajnije vojskovoe, u prvi plan istie despota Vuka.
Veina istraivaa kod nas, bavei se uzgred ovom bitkom spominje despota Vuka,
Dmitra Jakia i brau Doci.
366
Aleksa Ivi je najdetaljniji u opisivanju toka i ishoda
bitke, pri emu se oslanja na delo italijanskog pisca.
367

Grof ore Brankovi, navodi da su ugarsku vojsku predvodili despot Vuk,
misijski despot, knez Dimitrije Jaki, Na Albert, Na Ambroz, Franciko Aristije i tri
brata Doci Petar, Imre i Laslo. Pominje i zapovednike Beograda. Sam tok bitke, sa
dosta pojedinosti, opisuje u velikoj meri oslanjajui se na Bonfinija.
368

Pred Matiju je posle bitke dovedeno 250 zarobljenika, uz zaplenjenih pet
neprijateljskih barjaka. To je podatak koji prenosi veina istoriara.
369
Bonfini je detaljan
u navoenju bogatog plena: bilo je tu krivih turskih sablji optoenih zlatom i dragim
kamenjem, odee sa bogatim naborima u persijskom stilu, kapa izvezenih eenim
zlatom, silnih ratnih talambasa koji su, uz pratnju zurli, terali konje u galop.
Italijanski hroniar istie da je pobeda podjenako obradovala kako ugarskog kralja
tako i druge hrianske vladare. Sve to je doprinelo rastu njegove slave. Ugarski kralj je
poeo ozbiljnije da razmilja o osvajanju Smedereva. Smatrao je da zima predstavlja
idealan period za napad. Naime, ugarska vojska bolje podnosi hladnou. On navodi
veoma interesantno obrazloenje: studen su lake podnosili Ugari jer su ih vino i
pijanstvo samo dodatno krepili, dok su Turci pili iskljuivo vodu i sasvim se uzdravali
od alkohola.

od 16. avgusta 1476. navodi se 5-6 000 vojnika; D. Dini Kneevi, Sremski Brankovii, 12; V. Klai,
Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 127, navodi da je Ali-beg imao 5 000
vojnika; . -, , 196, belei da je 5 000 vojnika krenulo ka
Temivaru.
365
. -, , 196.
366
A. , , -
(1703), 21. -, , 197; V. Klai, Povijest Hrvata, od
najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 127; D. Dini Kneevi, Sremski Brankovii, 12, pominje
jo branitelje Temivara Na Alberta i Ambrozija i Franeska Aristija.
367
A. , , (1459-1485),
25.
368
. , , 1911.
369
D. Dini Kneevi, Sremski Brankovii, 12, nap. 38, navodi da je kralju predato oko 300 zarobljenih
Turaka.
461

Kateli kod Smedereva (leto-zima 1476. godine)


Poto je opisao pobedu kod abca, Bonfini u III knjizi govori o podizanju katela
kod Smederva. Uspeh kod apca ohrabrio je Matiju, meutim, bio je svestan da ga
oekuje niz problema. Uputio se u dalje pustoenje ognjem i maem turskih teritorija
sve do Smedreva. Gajio je ambiciju da osvoji to vrsto neprijateljsko utvrenje na obali
Dunava. U zimu 1476. podigao u njegovoj okolini tri katela od drveta i nabijene
zemlje. Opasao ih je trostrukim ancima, osigurao vojskom i zidinama od iblja. Na taj
nain, mogla su odoleti i topovskim udarima. Jedan je nazvao Viteka trpeza, po stolu
za kojim obeduju vojnici. U trenutku dok je pisao knjigu, problem Smedereva jo uvek je
titio Ugarsku. Kateli su blokirali put do Smederva. Gradu se moglo prii iskljuivo sa
Dunava.
Na samom poetku IV knjige, Bonfini se ponovo osvre na problem katela i
Smedereva. Tokom leta 1476. Matija je na donji tok Dunava uputio u teretnim laama od
jelovog drveta opremu za opsadu gradova i utvrivanje pokretnih katela. Ugarski kralj je
znao e Turci uiniti sve kako bi ponovo uspostavili nesmetanu kontrolu nad
Smederevom. U Ugarskoj je vrena regrutacija i obezbeena su znaajna materijalna
sredstva za dalju borbu.
Dok je itava Ugarska bila zaokupljena Matijinom svadbom, Turci su sakupili 40
000 ljudi. Tokom zime (1476), napali su tri katela na Dunavu kod Smedereva. Zbog
otre zime, Dunav je bio zaleen kao i voda u okolnim anevima. Oni su zapalili drvene
zidine i sa lakoom zauzeli utvrenja. Ljudi iz katela, bez ikakve nade u uspeh,
predavali su se neprijatelju. Uskoro su kateli bili zapaljeni i sravnjeni sa zemljom.
Iskoristvi zaleenu reku i zauzetost stanovnika Vlake i Transilvanije Matijinom
svadbom, sa 30 000 konjanika su se obruili na ove teritorije. Pustoili su ognjem i
maem. Zarobili su ak 40 000 ljudi, a potom se povukli u Meziju. Dakle, u zimu 1476.
stradale su Dalmacija, Mezija i Dakija. Svi dogaaji su prilino su potresli Matiju i
sasvim usmerili njegove misli na nastavak rata protiv Turaka.
462
Posle uspeha kod apca, kralj Matija je, sasvim oekivano, nastojao da osvoji i
Smederevo.
370
Tokom leta 1476. godine vrene su opsene pripreme.
371
Bonfini ne
spominje despota Vuka Grgurevia koji se angaovao oko podizanja utvrenja na
Godominskom polju.
372
,,Viteku trpezu i katele na Dunavu belee srpski letopisi.
373

Dugotrajna opsada Smedereva nije dala oekivane rezultate.
374
Uskoro je braniteljima
Smedereva stigla pomo.
375
Turci su poruili katele. Poraena despotova vojska se
povukla.
376


Uee srpskih trupa u ratu 1477. izmeu kralja Matije i Fridriha III

Bonfini najvei deo V knjige posveuje ratu koji je voen 1477. izmeu Matije i
Fridriha III. Poto je izvrio sve neophodne pripreme, prikupio vojsku, ugarski kralj je
pored zakonskih spisa i miljenja senatora konsultovao i astrologe trudei se da nikada
ne srlja ni u ta. Matija je u prolee krenuo iz Budima za er. Putem glasnika objavio je
i zvanino rat Fridrihu. Bonfini citira i samu formulu zvanine objave rata, u kojoj
izmeu ostalog stoji: Budui da si, care, protivno svakoj pravdi i redu, u vie navrata
krio odredbe mira u kojem smo iveli, te se ogluio o nae saveznitvo i nisi odrao
nijedno svoje obeanje, ve si dumanski napadao i pljakao nau teritoriju, sela i
gradove, ja, ugarski kralj Matija, sa velikaima, crkvenim i svetovnim plemstvom
objavljujem ti pravian rat.
Od velikaa koji su se nalazili u njegovoj pratnji Bonfini u prvi plan istie Stefana
Sepekog (zapovednik hrabar i od poverenja) koji je bio u pratnji 1000 tekih i 500
lakih konjanika, potom Pavla Kinjiija sa okretnim odredima, a tu su bili i Nikola Banfi,
braa Jaki, Petar i Emerik Doci na elu barjaktara. Posebno istie despota Vuka koji je

370
. , , 2 (1951), 59-98; . ,
16. , 1862-1867, 1970,
193-200.
371
V. Frakni, Mtys kirly levelei I, 356; J. , Donado da Lezze, 32 (1913), 330-331.
372
. , , 47 (1879), 215.
373
. , , 250-251, 772, , , , belee Viteku trpezu;
kateli na Dunavu, Isto, 250-251, 772, .
374
. , -
(1703), 21-22.
375
. , , 301.
376
V. Frakni, Mtys kirly levelei I, 359; . , ,
, 1456-1502, II, 147 (1886), 15-16.
463
bio linost izuzetne neukrotive snage i postojanosti i neretko se spominjao kao jedan
od kraljevih najbliih saradnika. Tu su jo bili Bertold Elderbah, vojvoda Lavrencije i
drugi velikai i plemii ija bi imena sada bilo odve zamorno nabrajati. Trojaku
Matijinu vojsku inili su esi, Ugari i Srbi. eke odrede inili su teka konjica i
prakai na konjima, dok su Ugari bili podeljeni na teku i laku konjicu. Za Srbe
naglaava da su imali iskljuivo laku vojsku barjaktare. Kraljeva ukupna snaga
brojala je oko 10 000 vojnika.
Poto je vojska ula u Austriju, najpre su osvojili Trauterstrof (Trautmansdorf) a
potom Peterstrof (Petersdorf), koji je bio udaljen nekih tri i po kilometra od Bea. Nakon
to se 15. jula stacionirao u ovom gradu, krenule su dalje operacije. Na ovom mestu
donosi znaajan podatak za srpsku istoriografiju, koji se esto citira u literaturi. Srbi su
na svojim brzim i okretnim konjima izvrili invaziju na ovostranu Austriju. Iako
stanovnitvo nije prualo otpor oni su bespotedno pljakali, palili sela, ubijali ljude bez
obzira na pol i godine. Oni su sejali smrt gde god da su se obreli. Kako bi se na to
laki nain dokopali plena radije su se odluivali na pokolj nego na zarobljavanje.
Pustoili su ognjem i maem sve pred sobom i poharali crkve. Pisac konstatuje da su
srpski vojnici bili lieni svake samilosti i ljudskosti. Razarali su boansko i ljudsko bez
ikakve razlike. Izazivali su toliki strah kod lokalnog stanovnitva da su i okolni gradovi
ponudili predaju.
Stanovnici Bea bili su prestraeni. Matijina vojska slobodno je tumarala po
itavoj regiji vrei pokolje. U toku jednog dana, iz silnog straha, Matiji se predalo 14
naselja koja su poput venca okruivala prestonicu. Nareenog dana Matija je zauzeo
teritoriju koja se prostirala do Bekog Novog Mesta i samog Bea. Bili su preseeni
putevi za snabdevanje grada hranom. Bonfini belei da se Fridrih veoma uznemirio i
prilino kajao to se uopte upustio u rat.
Potom na nekoliko strana, autor opisuje lepote Bea, njegove graevine, umetnost
i arhitekturu. Na kraju dodaje da ko god da trai spokoj i dokolicu, pre e ih nai u
Austriji nego ak i u Italiji. Vie je nego oigledna njegova oduevljenost ovim gradom.
Dakle poto je osvojio Baden, Peterstrof, Trauterstrof, Lihtentajn, Medling, Sv.
Margaritu, vandorf i druge oblinje katele, u Matijine ruke dospeo je i Klosternojburg,
gradi uven po crkvi i grobnici Svetog Leopolda.
464
Da bi Be potpuno blokirao, ugarski kralj podigao po je katel sa obe strane
drvenog mosta. Na njihovom elu nalazili su prekaljeni ratnici iz eke, braa Tauteri.
Grad je bio u bezizlaznoj situaciji. Bonfini pie da se ak tvrdilo kako je grad napadnut
po Fridrihovoj zamisli, a kao osveta za ono to su mu Belije svojevremeno priredili.
Potom je pao Tulin.
Uskoro je laka konjica napala regiju Kremsa i tajna. Ponovo pie o zverstvima
vojske koja je sejala strah i uas. Zarobljavali su stanovnitvo, a svakoga ko bi im se
suprotstavio ubijali su na licu mesta. Svi su osuivali Fridrihov nemar, krtost, teak
karakter i, kako ponovo dodaje, mnogi su ak tvrdili da se rat zapravo i deava po
carevom blagoslovu. Nemako plemstvo nije preduzimalo nita.
Uskoro je Fridih, oevidac sopstvenog sloma, poslao legate u Matijin logor
kako bi zapoeli pregovori o miru. Njih su prvo primili Pavle Kinii i Stefan Batori koji
su im otvoreno rekli da su tu zarad rata, a ne zarad mira. Poto se Matija nalazio u
Kornojburgu, uputili su ih tamo.
Bonfini detaljno donosi, u vidu govora, obraanje poslanika cara Fridriha Matiji.
Njih su iuavala svirepost spaljivanje sela, pustoenje, otimanje ljudi i stoke.
Posebno su se osvrnuli na pljakanje crkava, silovanje devojaka, pokolje i paljevine.
Smatrali su da Matija sa njima postupa kao sa Turcima, uprkos tome to oni niti su
Turci, niti neljudi, niti zveri. Posle dueg govora oni mole Matiju u Fridrihovo ime da
prekine rat i zaustavi stradanje nedunih. Preklinjali su ga u ime cara, njegovog oca da
odloi oruje i sprei dalja neprijateljstva. Na kraju obraanja ga ponovo mole da se,
nakon to se pretresu i utvrde tete i uvrede, nastave pregovori zarad sklapanja mira.
Navodno je i Beatrie u pismima svakodnevno molila Matiju da savlada bes i
sasvim se usmeri na sklapanje mira i optu dobrobit. Na kraju, dogovoreno je da Matija
dobije obeteenje za trokove uloene u opravdano poveden rat. Car Fridrih bio je u
obavezi da do utvrenog roka isplati 150 000 dukata, a Matija da, nakon to primi novac,
oslobodi sve gradove i utvrenja.
Ovaj rat, kako u vie navrata napominje Bonfini, karaterie zverstvo ugarske
vojske. Ne samo srpski odredi, ve celokupna Matijina vojska koja je dugo ratovala sa
Osmanlijama, preuzela je od njih dobrim delom nain ratovananja i vojnu taktiku. To je
zakljuio i sam Bonfini, u govoru Fridrihove delegacije.
465
O stradanju gradova u Austriji, krajem XIX veka, pisao je V. Frakni.
377
Aleksa
Ivi se prilikom opisa nareenih dogaaja u potpunosti oslanja na Bonfinija. Istie da su
srpske ete ognjem i maem opustoile donju Austriju. Zna da su glavni deo ugarske
vojske sainjavali Srbi pod vojvodama Pavlom Kinjiijem, despotom Vukom i Dmitrom
Jakiem. Pored Srba u vojski je bilo Maara i eha. On donosi datum poetka rata,
govori o osvajanju Petersdorfa i sklapanju mira.
378

Duan Popovi kratko pie o nareenom ratu. On navodi da su srpske ete inile
glavni deo vojske kralja Matije, ali da su zbog ubijanja i pljakanja, ostavile runu
uspomenu u Austriji.
379
Ponavlja, oslanjajui se na Bonfinija, da su se mnoga mesta
predavala kako bi bila poteena od Srba vojnika.
Vjekoslav Klai belei da su srpske konjanike ete pod despotom Vukom
nemilo pustoile i robile.
380
D. Dini-Kneevi, pie o ovim dogaajima na osnovu
Bonfinija, A. Ivia i D. Popovia. Ona ponavlja Bonfinijevu konstataciju o nehumanosti
srpske vojske.
381

Kralj Matija je 12 juna 1477. objavio rat Fridrihu III. Uzrok rata bilo je Fridrihovo
priznanje ekog kralja Vladislava za izbornog kneza.
382
Odnosi su bili pogorani i zbog
nadbiskupa Ivana Beckenslahera. Primirje a potom i mir su dogovoreni 10. novembra
1477. godine. Fridrih III potvrdio je 1. decembra mir u Gmundenu, a kralj Matija 17 dana
kasnije u Kornojburgu.

Pad Kroje, abljaka, Ljea i Drivasta 1478. godine pod tursku vlast

U V knjizi Bonfini govori o nedaama koje su proizale iz injenice da su se
Mleani ogluili o odredbe vojnog saveza sa Matijom. Poto su Mleani bili svesni da je
ugarski kralj s pravom ljut na njih, hrabro su prihvatili i podneli sve nedae sa

377
V. Frakni, A Hunyadiak s a Jagellk kora (1440/1526), Budapest 1896, 265; V. Frakni, Mtys
kirly levelei II, 76-80.
378
. , -
(1703), 22, nap. 2; A. , ,
(1459-1485), 25, 26, nap. 1.
379
. , , 167, nap. 20.
380
V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 129-130.
381
D. Dini-Kneevi, Sremski Brankovii, 12-13, nap. 41.
382
. . . . ., , 165 (. ).
466
Turcima. On belei da je sultan Mehmed napao Kroju, najsnanije utvrenje u
Makedoniji. Nakon 11 meseci opsade, Kroja je pala. Grad je osvojio zahvaljujui
iscrpljenosti stanovnitva glau. Navodei njihove muke i hrabrost prilikom opsade, pie
da su izgladneli prodirali i kou konja i volova. Potom je Ali-beg opseo Skadar. U
meuvremenu mu se pridruio i sam sultan sa odredima iz Azije i Evrope kao da ide u
neki pohod od sudbinske vanosti. Dok se grad opirao opsadi, Mehmed je da ne bi sa
tolikom vojskom traio vreme osvojio abljak Ivana Crnojevia. Nakon toga,
zapovednik eta sa azijske obale nakon kraeg topovskog granatiranja zauzeo je Drivast.
On je pod zidinama Skadra, naoigled stanovnika, zverski pogubio 500 zarobljenika.
Umoran od bezuspene opsade Skadra, Mehmed II je za samo jedan dan zauzeo Lje na
obali Drima, uz dve mletake lae. Dok je Mar-beg opsedao Skadar on je pod Ljeom
zauzeo bareene dve mletake lae. Pod zidinama Skadra, opet naoigled stanovnitva,
iz istog uitka u okrutnosti poubijano je 200 veslaa.
Bonfini ispravno navodi da je opsada Kroje bila dugotrajna i iscpljujua. Prema
Babingeru, grad se neto vie od godinu dana nalazio okovan Turcima. On navodi da je
glad naterala stanovnike da pokolju pse i make, jednom reju ivotinje svake vrste
kako bi se prehranili.
383
Grad se predao sredinom juna 1478. godine.
384

Bonfini pogreno donosi vest da je Ali-beg opsedao Skadar. Naime, sultan
Mehmed II je pod Skadar poslao rumenlijskog poglavara Davdud-pau kojem se
pridruio poglavar Anadolije Mesih-paa.
385

Poto se bezuspena opsada Skadra oduila, Mehmed II je poslao poglavara
Rumelije na abljak, tvravu Ivana Crnojevia smetenu izmeu Morae i Skadarskog
jezera. Rumelijski beglerbeg je bez veih potekoa zauzeo gotovo praznu tvravu.
386

Drivast je 1. IX 1478. zauzeo anadolski beglerbeg Mustafa, nakon esnaest dana
opsade. Babinger navodi da je tri stotine ili ak pet stotina ljudi iz Drivasta poubijano
na oigled stanovnika Skadra.
387
Uskoro je pao Lje. Bonfini donosi podatak, koji se

383
. , , 311.
384
. , XV , 1979, 383, . 200; II/2,
T 1970, 314.
385
. , , 311; K. J, I, 402.
386
II/2, 315.
387
. , , 313; II/2, 315, ne donosi podatak
o stradanju ljudi iz Drivasta.
467
esto citira, da su tom prilikom zarobljene dve galije a 200 ljudi stradalo pod Skadrom.
388

K. Jireek pie kako u Ljeu Turci ne naoe nikoga te ga spalie.
389

Posle dugotrajne opsade Skadra, 25. januara 1479. sklopljen je mir izmeu
Venecije i sultana Mehmeda II Osvajaa.

Hlebno polje (13. oktobra 1479.)

U VI knjizi Bonfini opisuje bitku na Hlebnom polju. Poto je kralj Matija uo
preko glasnika da se kod Smedereva okuplja mnotvo turske vojske, izdao je nareenje
Stefanu Batoriju, vojvodi i namesniku provincije Transilvanije, kao i Pavlu Kiniiju,
poglavaru Temivara i okoline, da usmere svu panju na odbranu granica budui da e
Turci svakog trena pristii. Ali-beg se sa 60 000 ratnika uputio ka Transilvaniji. Vojska
Stefana Batorija sastojala se od od Ugara, Sekelja, Vlaha, Sasa te ivlja svih drutvenih
slojeva. On je krenuo u susret Ali-begu. U meuvremenu, Pavle Kinjii je se neprijatelju
pribliavao sa lea. Turci su vrili plakanja i paljenja po Transilvaniji. Kretali su se
dolinom kroz koju protie reka Mori. Opljakali su itavu tertoriju iznad Albe Julije
(Erdeljskog Beograda).
Turci su najzad stigli do Hlebnog polja (Kenyrmez), mesta koje se na
maarskom zove upravo po hlebu, udaljenog 40 km od Erdeljskog Beograda. Obe
vojske podigle su vojne logore, jedan i po kilometar udaljene jedan od drugog.
Stefan Batori organizovao je uoi bitke simbolian in veere umesto
priesti. Bonfini, u sebi svojstvenom stilu, donosi obraanje Batorija prisutnim
vojnicima. Bili su spremni da se do smrti hrabro i predano bore. Uskoro je zapoela bitka.
Batori se nalazio u centru vojske, meu tekom konjicom. Bitka se odvijala na obali reke
Mori i u samom poetku obe strane su pretrpele gubitke. Bonfini belei da je reka
Mori bila sva crvena od krvi. Uskoro se ugarskoj vojsci pridruio Pavle Kinjii. Turska
vojska ubrzo je razbijena. Batori i Kinji su na popritu bitke organizovali veeru meu
neprijateljskim leevima. Stradalo je 8 000 Ugara i oko 30 000 Turaka. Ugarski kralj je
vest o pobedi primio sa velikim oduevljenjem.

388
II/2, 315.
389
K. J, I, 402.
468
Bitka na Hlebnom polju odigrala se 13. oktobra 1479. godine, na dan Svetog
Kolomana.
390
Bonfini ne navodi podatak, znaajan za nau istoriografiju da je Batoriju u
odluujuem momentu pored Kinjiija, pristigao i Dmitar Jaki. Prema Iviu ove trupe
su klonuloj ugarskoj vojsci ulile novu snagu i doprinele pobedi.
391
On dodaje da je
stradalo 30 000 Turaka, o emu svedoi i Bonfini. Pozivajui se na Ivia, D. Popovi
navodi da je Dmitar Jaki pored Pavla Kinjiija doprineo uspehu i pobedi nad
Turcima.
392
Franc Babinger detaljno opisujui tok bitke, navodi da su se u presudnom
trenutku u bitku umeali Pavle Kinjii i odred od oko 900 Srba pod Dmitrom Jakiem,
uz strahovitu dreku i buku bubnjeva.
393
N. Jorga kratko konsatuje da je Stefan Batori
potukao Turke na Hlebnom polju.
394
V. Klai donosi podatak o 30 000 stradalih Turaka.
On istie ulogu Stefana Batorija i Pavla Kinjiija u nareenom sukobu.
395
Peter Rokai
naglaava zaslugu Pavla Kinjiija na Hlebnom polju, linosti koja je opevana i u srpskoj
epici.
396

Bonfini ispravno donosi podatke o toku, ishodu bitke i broju stradalih turskih
vojnika. Meutim, pravi hronoloku omaku. On ratne operacije u Transilvaniji donosi
pod 1480. godinom, to je neispravno.
Kada je re o ponaanju ugarske vojske posle pobede, moe se napraviti mala
paralela izmeu Kinjiija i Batorija sa jedne i Vlada III Cepea sa druge strane. Naime, u
III dekadi (III segment), Bonfini ponavlja uvenu priu o Drakuli koji je znao da
organizuje raskone gozbe, okruen leevima i Turcima nabijenim na kolac. Ugarske
vojskovoe posle bitke su se ponele na slian nain.

Borbe za Krk (1479-1480)


390
V. Frakni, A Hunyadiak s a Jagellk kora (1440/1526), 282; H. Grotefend, Raunanje vremena u
nemakom srednjem i novom veku, 75. Bonfini je apsolutno hronoloki ispravan. Sveti Koloman
(Kolmanstag, Colomanni) se proslavla 13. oktobra.
391
. , -
(1703), 223; A. , ,
(1459-1485), 26.
392
. , , 208.
393
. , , 326.
394
. , , 115.
395
V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 146.
396
. . . . ., , 166 (. ).

469
Bonfini u VI knjizi donosi podatke o borbama za Krk. Ivan Frankopan, tiranin
ostrva Krka, (poznatog i po poznijem imenu Vegla), sukobio se sa lokalnim
stanovnitvom. Poto je izbio ustanak, ostrvljani su u pomo pozvali Mleane dok se Ivan
obratio Matiji, zatitniku porodice Frankopana. Matija je u Dalmaciju uputio kapetana
Blaa sa pet odreda peadije i tri konjike jedinice. Najpre je zauzeo grad Omialj
(nekada poznat po imenu Fulcinij) sa namerom da tu podigne logor i potom zauzme
itavo ostrvo.
Matija je imao opravdan razlog za ovu ekspediciju. Martin Frankopan, Ivanov
brat, zavetao je oporukom, budui da je ostao bez dece, i ostrvo i sve druge svoje
posede ugarskom kralju. Sa druge strane, bez Matijinog znanja, Ivan se se dokopao
nasledstva i neprekidno je gravitirao izmeu Venecije i Ugarske. Mleani su preduzeli
ozbiljne mere kako ostrvo ne bi dolo pod ugarsku vlast. Ubrzo su se pred Korulom
pojavili akomo Venerio i Antonio Lavretano, zapovednik flote, kao i Antonio Vinigera
iz Venecije sa etiri duge lae. Mleani su uputili upozorenje Blau da prekine sa
operacijama. Stanovnicima Krka ponudili su izuzetno povoljne uslove kako bi se predali.
Uskoro su pridobili i prevrtljivog Ivana, kojeg su podsetili na neke ranije ustupke
njegovoj porodici. Ivan Frankopan je svoje posede preneo na Veneciju, te dozvolio
laama da se iskrcaju na ostrvo. Iako mu je Senat izglasao doivotnu novanu pomo u
iznosu od 4 000 dukata, sve je krenulo naopako po Ivana. Uskoro je bio primoran da
pobegne u Nemaku, gde je nadalje ivotario u bedi.
Mnogi su Matiji zamerali da je izgubio ostrvo zbog nedovoljne zainteresovanosti
i sporog reagovanja. Prema prianju nastavlja Bonfini, Ivan je Matiji nudio vlast nad
Krkom, pod uslovom da on zadri gradove u kontinentalnom delu Dalmacije. Matija
ga nije sluao zbog nitavnog i prevrtljivog karaktera. Posle kratkih vesti o svim
vladarima Krka, autor konstatuje: No, ako emo pravo, Krk je, ba kao i ostale
dalmatinske gradove, Venecija zauzela sluei se naizmenino nasiljem i lukavstvima.
Ivan VII Mlai Frankopan, bio je gospodar Krka od 1451. godine. On je nastojao
da obori oporuku starijeg brata Martina. U jesen 1479. godine Ivan VII krenuo je na
Vinodol, te zauzeo gradove Novi i Bribir. Uskoro je dolo do okraja izmeu Blaa
Podmanikog i Ivana VII. Kapetan Bla osvojio je Novi, Bribir i druga mesta u
Vinodolu, a knez Ivan VII Frankopan povukao se na Krk. Sve to se deavalo, kako pie
470
V. Klai, krajem 1479. ili prvih dana 1480. godine.
397
Bonfini ispravno navodi da su
Mleani poslali Antuna Vincigueru da rei problem. Zna da je bio angaovan i providur
Jakov Venerio. Tokom februara 1490. topovskom paljbom kapetan Bla zasuo je
Omialj. Venecijanci su se posluili lukavstvom: ubedili su Ivana VII da je ceo Krk uz
Blaa, te da svi jedva ekaju da ga se oslobode. Stoga je on reio da se Krk 22. februara
1480. stavi pod zatitu Sinjorije. Bla Maar odustao je 11. marta 1480. od daljeg
zauzimanja Krka.
398
V. Klai pie da su Mleani prevarom zauzeli grad Krk sa ostrvom.
Na taj nain Krk je za kralja Matiju bio izgubljen za sva vremena.

Bitka kod Beeja (9. septembar 1482. godine)

Znaajnu panju u svom delu Bonfini pridaje sukobu kod Beeja iz septembra
1482. godine. Kralj Matija u to vreme bio je zauzet opsadom Hajnburga. Na junoj
granici Ugarske nalazili su se Pavle Kinii, despot Vuk, Petar Doci i drugi Matijini
plemii. Turski odredi su iz Smedereva krenuli u pljakanje Ugarske. Kod Beeja je (9.
IX) dolo do bitke u kojoj je Pavle predvodio desno, a Vuk levo krilo vojske. Vetom
taktikom opkolili su turske snage koje nisu imale prostora za povlaenje i primorali ih na
bespotednu borbu. Pisac istie da je bilo gubitaka na obe strane. U prelomnom trenutku,
Ugarima su u pomo priskoili dodatni odredi, koji su se do tada nalazili u zaleini.
Slikovito opisuje da je teka konjica nagrnula na neprijatelje poput vodene stihije.
Poto se turska vojska dala u beg, Ugari su ih sledili uz uasan pokolj.
Bonfini donosi esto citiran podatak u naoj literaturi da je u sukobu poginulo 3
000 Turaka, uz znaajan broj ranjenih i zarobljenih. Ugari su izgubili 500 ljudi. Nakon
bitke, Pavle Kinjii je veliki deo zadobijenog plena poslao kralju Matiji kao svedoanstvo
o zadobijenoj pobedi. Drugi deo plena nadasve barjaci i vojna znamenja bio je izloen
u crkvama. Italijanski humanista iz Askolija predstavlja najvaniji izvor za prouavanje
ovog sukoba. Posebno istie zalaganje i znaaj despota Vuka u ovoj ratnoj operaciji.
399


397
V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 138-139.
398
V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 143.
399
A. , , (1459-1485),
29, se u opisu bitke kod Beeja oslanja na izlaganje Bonfinija. On je dodao da je 10 000 turskih konjanika
predvodilo pet turskih vojvoda. Jedan od njih je poginuo a kruevaki paa je zarobljen; A. ,
, -
471

Predaja Hajnburga (30. septembar 1482.)

Bonfini u VI knjizi pie o bespotednoj opsadi Hajnburga. Poto je bio obaveten
o nemilim dogaajima, nakon tri meseca, rimsko-nemaki car poslao je 10 000 konjanika
sa zadatkom da razbiju opsadu, ili pak doture hranu i dodatnu vojsku braniteljima. Kada
su pristigle Fridrihove daleko brojnije trupe, ugarski kralj naredio je da se blokiraju svi
prilazi gradu a topove je usmerio ka protivnikom logoru. Protivnike trupe pokuale su
da izazovu Matiju na otvoren okraj. Kada su, nakon sitnih arki, Nemci peli da se
povlae, mnogi iz Matijine neposredne okoline smatrali su da treba krenuti u poteru za
njima. Pisac posebno istie da je prekaljeni ratnik despot Vuk smatrao da nije
pametno zapodenuti otvorenu bitku zbog brojne nadmoi i ozbiljne vojne opreme
protivnika. Meutim, mnogi ugarski vojnici ogluili su se o kraljevu zapovest i pojurili
za Nemcima. Kapetan barjaktara Franjo Aristo i Mojsije od Buzle pratili su Nemce sve
do Bruka, pri emu su zavrili sa stranim povredama. Kralj Matija jo je ustrije
nastavio sa opsadom grada koji je najzad i zauzet 30. septembra. Bonfini pie kako su
mnogi tvrdili da je kralja ova kampanja kotala 200 000 dukata.
U konkretnom sluaju, interesantan je pomen despota Vuka. Naime, autor zna da
je kralj Matija preko Urbana Docija zatraio pojaanje od 4 000 srpskih vojnika. Oni su
zbog prevelike udaljenosti stigli tek sredinom avgusta. Matija je 30. septembra 1482.
osvojio Hajnburg.
400

Bitka kod Une (29-30. oktobar 1483.)

Bonfini se u VI knjizi kratko osvre na bitku kod Une. Donosi podatak da je
1483. godine 7 000 Turaka pljakalo i pustoilo podruje Hrvatske, Koruke i Kranjske.
Osmanlije su zarobile 10 000 ljudi. Na povratku, kod Une (pritoka reke Save) presreli su

(1703), 25; I, , ,
1939, 168 (. ), kratko konstatuje da su u krvavoj borbi kod Beeja Turci bili
potueni; . , I, 412, navodi da su despot Vuk, Kinjii i Doci uspeno savladali
kod Beeja 10 000 turskih konjanika koji su se iz Smedereva krenuli u okolinu Temivara; D. Dini
Kneevi, Sremski Brankovii, 15, se pri opisu ovih dogaaja oslanja na Bonfinija i Aleksu Ivia; II,
387 (. ); Beej se izvorima javlja u XIII veku kao Becsekereke, Castrllanus de Beche, Villa
Wechey, Beche, Becho, Trk-Becse. Pogledati: . , , 310; .
, , XII (1939), 16; O Beeju pogledati radove: . ,
, 12 (1939), 33-42; . , , 1955, 8-
10.
400
V. Frakni, Mtys kirly levelei I, 235
472
ih despot Vuk, Bernardin Frankopan, Matija ban, te uspeli da ih poraze i preotmu sav
plen. Posebno naglaava hrabrost i doprinos pobedi Bernardina Frankopana.
Navode Bonfinija potvruju i proiruju izvori koji su nastali u vreme nareenog
dogaaja. To su pismo kralja Matije papi Sikstu IV od 6. novemra 1483, zatim nepoznati
hrvatski letopisac i hroniar Jakov Unres. Kralj Matija pie da je bitka trajala dva dana i
da su tom prilikom zarobili dvojicu turskih paa kao i 2 000 vojnika.
401
Jakov Unres kae
da je bilo 5 500 Turaka, a da su pored despota Vuka, kneza Bernardina Frankopana, u
boju uestvovali i Gapar Perui, kapetan Bla Maar i neki Hrvat Vuk.
402
Tursku
vojsku predvodio je Harsi-paa.
Mavro Orbin pie da je 1484. u Hrvatsku, Kranjsku i Koruku ulo 7 000 Turaka,
te da su porobili neka trgovaka mesta i sakupili veliki plen i 10 000 zarobljenika. Na reci
Unac, despot Vuk, Bernardin Frankopan i ban Gereb oteli su im sav plen i potukli ih.
403

U izlaganju se apsolutno oslanja na Bonfinija, ali je hronoloki neprecizan, budui da
navodi da se bitka odigrala godinu dana kasnije.
A. Ivi zna da su hrvatski ban Matija Gereb, despot Vuk, Bernardin Frankopan i
jo neki drugi velikai na Uni saekali Turke. Bitka je trajala dva dana, 29-30. oktobar i
zavrila se potpunim slomom protivnika. Dodaje da su oni zarobili 2 000 vojnika i
dvojicu turskih paa.
404

D. Popovi navodi glavne uesnike bitke i, za razliku od Bonfinija, zna da je bitka
trajala dva dana.
405
K. Jireek i D. Dini Kneevi pozivaju se na N. Jorgu prilikom
opisivanja ovih dogaja.
406
Pomenuta bitka, predstavlja poslednje aktivno vojno
angaovanje despota Vuka Grgurevia.

Smrt kralja Matije

401
N. Jorga, Notes et extraits pour servir a l'histoire des croisades au XV sicle V, 136-139.
402
V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 164-167, posveuje veliku
panju u delu ovom dogaaju kao ,,slavu hrvatskog oruja
403
. , , 130
404
. , -
(1703), 25, nap. 3. Prilikom opisivanja ovih dogaaja poziva se na Fraknoia, Praya i Lj.
Stojanovia; A. , ,
(1459-1485), 30, nap. 1, oslanja se na Bonfinija i Fraknoia.
405
. , , 168.
406
. , I, 412, nap. 124 se poziva na N. Jorgu; D. Dini-Kneevi, Sremski
Brankovii, 17, nap. 57, pored Bonfinija, oslanja se na N. Jorgu, A. Ivia i D. Popovia.
473
U VIII knjizi, Bonfini opisuje smrt kralja Matije. Naime, oko 1. januara 1490.
godine, dok je kralj boravio u Beu dogodila se neverovatna oluja. Grmelo je i snano
sevalo do te mere da su svi to doiveli kao lo predznak i ozbiljno se zabrinuli za
kraljevo zdravlje. Kralj je uveliko bolovao od gihta a onda ga je obuzela dodatna
slabost. Sve je ukazivalo sa se vie nikada nee ustati iz postelje. O njegovom zdravlju
brinuo je glavni dvorski lekar, ulio Emilio, visokoobrazovani plemi. Bonfini navodi,
da je doveden jo jedan lekar iz Italije, to je povredilo ulijevu sujetu. On je to doiveo
kao pakost i rivalstvo, te je postao potpuno nemaran. Bolest se progresivno pogorala i
izgleda da su mu u tom trenutku predviali jo oko dve godine ivota.
Sve vreme stizali su mu emisari iz celog sveta. Izmeu ostalih to su bili legat
kralja Ferdinanda, Pjetro Ransano, potom Anelo Ortano, papski legat kao i mletako
poslanstvo.
Uskoro je pristigla i delegacija iz Turske zarad sklapanja stabilnijeg mira.
Osmanlije su elele da se osvete za poraz u Siriji koji su doiveli od mamelukog sultana.
Pristigao je, u svojstvu emisara mamelukog sultana, i jerusalimski patrijarh. Zarad istog
problema, sultan je 1489. poslao Matiji dubrovakog plemia Junija. Meutim, kraljeva
smrt osujetila je njihove zajednike planove .
Fridrih III i Maksimijilan slali su neprestano Matiji legate kako bi postigli
dogovor o miru i okonali dugogodinje sukobe. Na sve to, regaovao je i napuljski kralj,
elei da potpomogne dugo oekivano sklapanje mira. Poslao je emisara Franeska
Montana iz Kampanije. Sa druge strane, Matija je Ivana Varadinskog sa diplomatama
poslao Fridrihu III i Maksimilijanu. Do eljenog mira nije dolo. Matija je kao
nadoknadu za vojne trokove traio 700 000 dukata, dok je Fridrih insistirao da mu se
vrate sve oduzete teritorije bez ikakve novane naknade. Iako je Matija uspeo da
pridobije Maksimilijana, njegov otac ostao je neumoljiv. Raskoni pokloni i istrajni
pokuaji Ivana Varadinskog nisu doneli eljene rezultate.
Maksimiljan je ipak odluio da se vrati u Austriju. On je verovao u u zvezde i
njihov uticaj na ljudsku sudbinu. Njegov otac takoe je bio sujeveran, sklon gatanjima i
prorocima. Meutim, Maksimilijan je i od linog astrologa uo da e Matija te godine
umreti. Po Bonfiniju, stalno je slao Matiji delegate kako bi se zapravo poblie
obavestio o stepenu pogoranja njegovog zdravlja.
474
Ugarski kralj obznanio je narodu da e u skorijoj budunosti biti sklopljen mir sa
Fridrihom, te da e tim povodom u septembru organizovati veliki sabor. Tokom
septembra i oktobra kralj je imao teak napad groznice, na ta su ga upozorili astrolozi.
Nakon proslave Boia, Matija se se ponovo zaputio u Be.
Prethodne godine, Matija je uputio sremskog biskupa Stefana Krispa milanskom
vojvodi radi potvrivanja zaruka Ivania Korvina i Blanke Sforce. On je zatraio
odlaganje svadbe za godinu dana. Preduslov za brak bio je da Ivani prethodno dobije
kraljevsku titulu, a Matija mu nije mogao prepustiti vlast u Ugarskoj iz straha od
Beatriinog protivljenja ili eventualne pobune plemia. Matija je nameravao da mu
zaveta eko kraljevstvo, proireno na posede u leziiji i Luici
Tokom februara i marta 1490. godine sa dolaskom kie i vlanog vremena
Matijino zdravsteno stanje se dodatno pogoralo. Planirao je da u leto 1490. organizuje
sabor u leziji. Tim povodom u leziju je poslao Ivana Varadinskog.
Kralj je izvrio sve neophodne pripreme za proslavu Uskrsa.
407
Na Cvetnu nedelju
1490. godine, Matija je u dobrom raspoloenju izdrao itavih est sati ceremonije.
408

Budui da nita nije jeo, obuzela ga je slabost, ali je zbog oseaja munine odloio
doruak za tri sata. Pred smrt je zatraio da mu donesu smokava iz Piena. Uskoro ga je
uhvatila vrtoglavica i zamutio mu se vid, da bi nedugo zatim doiveo modani udar.
Potom su pristigli Ivani, Petar i Matija Gereb, Urban, nadbiskup Egra, sekretar Toma,
elnik Stefan, vojvoda Batori i drugi plemii. Kralj je bio u uasnim mukama, samo je
jaukao i prizivao Isusovo ime. On je rikao poput lava, rvui se sa smru do
poslednjeg daha.
Svi prisutni plakali su za kraljem, ali i strepeli od haosa i pometnje za koje su
znali da e nastupiti nakon njegove smrti. No je proveo u bolovima, i tek pred zoru
narednog jutra se malo smirio. No, bolovi su se ubrzo vratili. Gledao je oko sebe, traei
Ivania i Beatriu, pokuavajui neto da im kae, ali nikako nije uspevao da sastavi ni
re. Kralj je preminuo treeg dana, u utorak, 6. aprila 1490. godine, izmeu 7 i 8 sati
ujutru.

407
V. Frakni, A Hunyadiak s a Jagellk kora (1440/1526), 317.
408
Cvetna nedelja je bila 4. aprila 1490. godine. Palme, palmarum, palmen, palmtag, je Nedelja pred Uskrs
(Cvetna nedelja, kada se mahalo palminim granama). H. Grotefend, Raunanje vremena u nemakom
srednjem i novom veku, 91, 190, tabela 21.
475
Bonfini govori o brojnim znamenjima koja su nagovetavala kraljevu smrt. Pre
svega bila je to oluja od 1. januara prethodne godine. Nakon njegove smrti Dunav je
toliko nadoao da je poplava unitila brojna oblinja sela i gradove. Ona kao da je
predskazivala stradanje Ugarske od najezde Turaka. Na dan Matijine smrti uginuli su
svi lavovi koji su bili uvani u Budimu, a nije se mogao videti ni jedan jedini gavran
znameniti simbol loze Korvina. Sve to su nepogreivo predvideli gatari, proroci i
astrolozi.
Interesanto je proroanstvo, koje se odnosilo na dogaaje to su usledili nakon
Matijine smrti. Bonfini pripoveda: kada smo putovali iz Bea u Budim, to znai da je
prisustvovao dogaaju, kralj je na vrhu kapije koja je vodila u Komarom uoio rodino
gnezdo. Svim prisutnim naloio je da posmatraju kako su etiri rode oterale petu, kojoj
je gnezdo pripadalo, i estoko se o njega otimale. Tada je Bonfini, kao nadahnut
kakvim proroanstvom izneo da e te godine Matija umreti, a da e se Ugarska podeliti
na etiri frakcije, te da e se etiri kralja otimati o presto.
Prema odluci Senata organizovana su dva sprovoda, jedan u Beu, a drugi u
Stonom Beogradu: dogovoreno je da se u jednom gradu podigne kenotaf, a da u drugom
bude pohranjen u sarkofagu. Svi prisutni bili su obueni u crno i pratili koveg do Crkve
Svetog Stefana. Podjednako su plakali bliski roaci, plemii, vojnici, a jecali su ak i
stanovnici Bea. Narednog dana, kraljica Beatrie, Ivani Korvin, crkveni i svetovni
poglavari, krenuli su laom u Budim zarad prisustvovanja drugom po redu kraljevom
sprovodu. Svi ostali u crnini, ukrcali su se u 50 laa sa tamnim jedrima. Bonfini donosi
podatke o brojnim linostima koje su stigle u Stoni Beograd. Sprovod je odran na
praznik Svetog Marka. Izmeu brojnih stranih delegata, sahrani su prisustvovali Urban,
nadbiskup Egra, Stefan Batori, Ivan Varadinski, zagrebaki biskup Osvald, Toma,
biskup era i ore biskup anada.
U toku svete slube plemii su kao dar Bogorodiinoj crkvi na oltar poloili 75
000 dukata. Dirljiv posmrtni govor odrao je izaslanik napuljskog kralja, Pjetro Ransano.
Izneo je predlog da Matija, kao branitelj hrianstva i dobroinitelj katolike vere,
bude uvren meu svetitelje. Tako je i uinjeno. Ivani se potom vratio u Budim kako bi
razreilo pitanje budueg vladara. Verodostojno i detaljno Bonfini pie o bolesti i smrti
kralja Matije. Paljivim itanjem teksta nekad direktno, a na nekim mestima indirektno
476
izvesno se moe zakljuiti da je Matija ozbiljno poeo da oboleva tokom 1489. godine.
Matija se u prolee 1489. na lai vratio iz Bea u Budim. Zarad sklapanja mira sa
Fridrihom III zakazao je za septembar 1489. sabor, koji je zbog njegovog loeg
zdravstenog stanja pomeren za oktobar. Tokom septembra i novembra, njegovo
zdravstveno stanje opet se pogoralo. Meutim, poto se oporavio, a uz savet astrologa,
nakon proslave Boia, poao je u Be.
Poetkom 1490. na njegovom dvoru u Beu boravili su svi izaslanici, koje navodi
Bonfini u tekstu. Naroito je interesantan boravak delegata turskog sultana. Bonfini
mamelukog sultana oslovljava imenom Solodanus, odnosno Soldanus. Budui da je u to
vreme pomenutu titulu nosio Kajit-bej, sasvim je mogue da ga je zapravo imenovao kao
potomka Saladina, utemeljivaa mameluke moi u Egiptu.
409

Na Cvetnu nedelju, 4. aprila 1490. Matija je primio mletakog izaslanika i
sveano ga proglasio vitezom. Hroniar je na ovom mestu taan. Re je o mletakom
poslaniku Dominiku Bolanu. U vreme Matijine smrti papa je bio Inoentije VIII (1484-
1492).
410
Vjekoslav Klai opisujui poslednje dane Matijinog ivota, u potpunosti se
oslanja na Bonfinija.
411
Kralj Matija upokojio se na Veliki utorak, 6. aprila 1490. godine,
apsolutno je hronoloki ispravan Bonfini. ura Sremac iznosi da su moda smokve koje
je Matija pojeo bile otrovane.
412
Peter Rokai pie da se govorkalo kako je Matija
otrovan, ali da svi simptomi ukazuju na modanu kap.
413
O Matiji kao pravednom
kralju dugo se govorilo nakon njegove smrti.
414
Prema Bonfiniju, sa Matijom kao da su
nestali slavno ime i ponos Ugarske .





409
O ratu Bajazita II protiv Mameluka opirnije pogledati: J. Hammer, Historija Turskog (Osmanskog)
carstva, Zagreb 1979, 262-265; Istorija Osmanskog carstva, prir. R. Mantran, Beograd 2002, 129-130; H.
Inadlik, Osmansko carstvo, klasino doba 1300 1600, Beograd 2003, 47.
410
Inoentije VIII (Joh. Bapt. Cybo). H. Grotefend, Raunanje vremena u nemakom srednjem i novom
veku, 133.
411
V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, 186.
412
. , , . ,
1987, 18. Autor iznosi priu o svai velikaa i otovanim smokvama. Meutim, opezno dodaje da tu ostaje
sumnja. On donosi vest da je Matija imao zapaljenje porebrice.
413
. . . . ., , 174 (. ).
414
P. Hank, Povijest Maarske, 52.
477
VII ZAKLJUAK


Iako predstavlja izuzetno vaan izvor za poznavanje prilika u junoj Ugarskoj i
ivota srpske vlastele, te uprkos injenici da je prolo vie vekova od njegovog
objavljivanja, etvrta dekada Bonfinijevog dela Rerum Ungaricarum decades tek sada po
prvi put prevedena je na srpski jezik. Osim prevoda i istorijske analize ova disertacija
prua korisnu sintezu vanih studija o prirodi, postanku i karakteristikama
srednjovekovnog latiniteta. Kako je to klasinim filolozima dobro poznato, celovita
gramatika srednjovekovnog i poznijeg latinskog jezika jednostavno ne postoji i ne moe
se sabiti u stroge ablone i predvidive okvire kako je to odavno uinjeno sa klasinim
latinskim. Stoga rad na diplomatikim i narativnim istorijskim izvorima, kao i na
knjievnim tekstovima iz ovog perioda predstavlja ozbiljan problem kako za latiniste,
tako i za istoriare. Ovdanji filolozi radije biraju da se bave kakvim klasinim tekstom
koji je doiveo niz izdanja sa iscrpnim komentarima i koji je uveliko preveden na jezike
poput engleskog, francuskog, nemakog i slino umesto da se uhvate u kotac sa sasvim
neobraenim izvorima, ak i kada bi njihov prevod i analiza bili od nesumnjive koristi
kako za klasinu filologiju, tako i za istorijsku nauku (posebno za dodatno rasvetljavanje
izvesnih perioda nacionalne istorije), dok istoriari u ovakve izvore zavire tek parcijalno,
obino traei kakvo ime ili toponim i zadovoljavajui se razumevanjem tek segmenta
nekog vanog izvora koji im je u tom trenutku od koristi. Premda se u ovoj tezi, a kako je
ve napomenuto, ukratko sumiraju opte karakteristike srednjovekovnog latiniteta, to nije
posebno originalan doprinos nauci: taj segment disertacije samo je korisna kondenzacija
studija na stranim jezicima koje su na nareenu temu objavljene. Uistinu vaan i
originalan segment (osim, razume se, prevoda) predstavlja detaljna filoloka analiza
etvrte dekade Bonfinijevog teksta. Iako je nastao u XV veku, periodu nakon krupnog
zaokreta u tretiranju latinskog jezika obeleenog pokuajem radikalnog vetakog
premoavanja vievekovnog jaza povratkom krutim gramatikim i stilistikim regulama
klasinog latiniteta, Bonfinijev spis obiluje specifinostima karakteristinim upravo za
srednjovekovni latinitet. Upravo te specifinosti, pa i mnoge koje u literaturi posveenoj
srednjovekovnom latinitetu nisu do sada zabeleene, identifikovane su i komentarisane
478
na primeru ovog teksta. Time je dat nimalo beznaajan doprinos izuavanju
srednjovekovnog latiniteta uopte, a pruene su i smernice onima koji se u naoj zemlji
budu nadalje bavili ozbiljnom i detaljnom obradom istorijskih izvora iz ovog perioda:
analiza im, uz uvodni segment, uspostavlja osnov za lake kretanje kroz neobraene
tekstove i njihove specifinosti ini im daleko predvidivijim.
Bonfinijevo delo Rerum Undaricarum decases, decas IV, kako je ve naglaeno,
predstavlja vaan izvor za istoriju Maara, eha, Poljaka, Hrvata, Nemaca i Rumuna u
drugoj polovini XV veka. Za nau istoriografiju, donosi izuzetno znaajne i nezaobilazne
podatke o Srbima u junoj Ugarskoj. Sporadino, izveava itaoce o prilikama u Turskoj,
Veneciji, Albaniji i Crnoj Gori, za vreme vladavine Matije Korvina.
esto, naglaava da pie prema priama i kazivanjima koja je uo. On belei:
prialo se, pria se, irena je pria, nairoko se prialo, kau, prema
kazivanju. Na pet mesta u tekstu spominje svoje ime, u treem licu, to znai da je bio
direktan uesnik dogaaja, o kojima govori. Belei da je napisao epigram, preveo delo o
arhitekturi na latinski, da je doneo kralju nekolicinu knjiga koje je objavio, da je odrao
sveani govor jer je ugarski kralj bio zadivljen darom pisca, te da se Bonfini posvetio
prevoenju Filostrata na latinski. Na pojedinim mestima, indirektno se zakljuuje da je
bio u pratnji kralja Matije. Opisujui znamenja koja su nagovetavala Matijnu smrt,
ubacuje deo: kada smo putovali iz Bea u Budim, to znai da se nalazio u njegovoj
pratnji.
Izvesno, bila mu je dostupna prepiska kralja Matije sa papstvom i drugi izvori.
Primeri za nareenu tvrdnju su mnogobrojni. O tome najbolje svedoi prva knjiga etvrte
dekade, dela Rerum Ungaricarum Decades. Na odreenim mestima, koja nisu direktno
predmet postavljenog istorijskog istraivanja, mogue je izvriti direktna poreenje. To je
naroito vidljivo kada pie o ugarskoj delagaciji koja je 1465. boravila u Veneciji i potom
pregovarala sa papom Pavlom II o savezu protiv Turaka. Primera radi, Bonfini navodi da
se iz pisama koje je Matija slao Viktoru, sinu ora Poebrada, doznaje povod rata koji
je kasnije izbio.
Njegovo delo predstavlja jedan od najvanijih izvora za prouavanje ivota
despota Vuka Grgurevia. Za njega belei da je jedan od kraljevih najbliih saradnika
koji uiva veliki ugled kod Matije. On je prekaljeni ratnik, izuzetno hrabar i
479
portvovan, te linost izuzetne neukrotive snage i postojanosti. Opisujui opsadu
Hajnburga, Bonfini jedino pominje despota Vuka, koji je mudro savatovao vladara da
nije pametno zapodenuti otvorenu bitku zbog brojne nadmoi i ozbiljne vojne opreme
protivnika.
Prvi put u svom delu spominje rakog despota (despotus Rasciae) u vezi sa
naporima sultana Mehmeda II Osvajaa da sklopi mir sa Ugarskom i osujeti njen savez sa
Venecijom. Kada se njegovo izlaganje uporedi sa pismom kralja Matije mletakom
dudu Hristiforu Mauru od 18. februara 1465. godine, izvesno se moe zakljuiti da je
re o Vuku Grgureviu.
Po drugi put u delu, Bonfini pominje despota Vuka za vreme rata kralja Matije
protiv ora Poebrada. U Matijinoj pratnji tada su se nalazili Nikola upor, erdeljski
vojvoda, Stefan Batori, palatin Mihailo, kapetan Bla, Pavle Kinjii, despot Vuk, Nikola
Banfi, obojica nadbiskupa, Ivan esmiki i niz drugih uglednih plemia, ija imena ne
navodi.
On zna da je despot Vuk, u vreme nareenog rata, bio skromnog posednikog
statusa. Zbog izuzetnih zasluga, ugarski kralj mu je darovao castellum Feyczkeo.
Pomenuto mesto iz Bonfinijevog dela unelo je veliku raspravu u srpsku istoriografiju,
koju je krajem XIX veka razreio Ilarion Ruvarac. Tom prilikom Matija mu je dodelio
Belu Stenu u Krievakoj upaniji.
Duanka Dini Kneevi u radu Sremski Brankovii, oslanjajui se na Bonfinija,
zakljuuje da je Belu Stenu kralj Matija darovao 1470. despotu Vuku. Meutim, ova
konstatacija moda nije tana. Naime, Bonfini opisujui rat sa Poebradom pravi
odreene hronoloke greke. Naime, sa jedne strane, na pisac navodi da su u to vreme
esi izabrali za kralja Kazimirovog sina Vladislava, a to se dogodilo 1471. godine.
Matija se posle smrti ora Poebrada vratio u Budim kako bi oporavio vojsku. Sve
navedeno ide u prilog injenici da je kralj Matija Belu Stenu darovao despotu, moda,
1471. godine. Uskoro se u Vukovom posedu nala i Tetuevina. Sa druge strane, Bonfini
pie da su u to vreme Turci osvojili Negropont (12. jula 1470. godine) to bi ilo u prilog
ovoj godini kao vremenu darivanja. Pisac navodi da je u to vreme dovreno i osigurano
utvrenje abac. Kao to emo kasnije u tekstu videti, abac je u potpunosti utvren
1471. godine.
480
Izmeu brojnih linosti, ija imena ne navodi, autor belei da su se za vreme rata
Ugarske sa Poljacima (1473-1474) posebno istakli despot Vuk Grgurevi, predvodnika
barjaktara Dmitar Jaki, Stefan Batori i Pavle Kinjii. Nakon toga, Matija ih je sve
bogato nagradio. Ne moe se na osnovu Bonfinija tvrditi da je Vuk 1474. dobio
Berkasovo, jer autor eksplicitno ne spominje ime mesta ve samo da je za zasluge
darivan.
Veoma detaljno Bonfini opisuje rat 1477. izmeu kralja Matije i Fridriha III.
Pored eha i Ugara, u vojni su uestvovali i srpski odredi koje su predvodili despot Vuk i
braa Jaki. Za Srbe naglaava da su imali iskljuivo laku vojsku barjaktare. On
istie da su srpski vojnici bili lieni svake samilosti i ljudskosti. Pustoili su ognjem i
maem i sejali smrt. Bespotedno su pljakali, palili sela, ubijali ljude bez obzira na
pol i godine. Ovaj rat, kako u vie navrata napominje Bonfini, karaterie zverstvo
ugarske vojske. Ne samo srpski odredi, ve celokupna Matijina vojska koja je dugo
ratovala sa Osmanlijama, preuzela je od njih dobrim delom nain ratovananja i ratnu
taktiku. To je indirektno zakljuio i sam Bonfini, a potvrdio govorom Fridrihove
delegacije.
Delo Rerum Ungaricarum Decades, predstavlja i vaan izvor za istoriju apca.
Prema piscu iz Askolija, abako utvrenje je podignuto 1470. godine. Mnogi istraivai
su ovaj podatak, bez dodatnih analiza, preuzeli od njega. Na osnovu drugih istoriskih
izvora, izvesno je da se to desilo naredne godine. Stoga, treba uzeti u obzir konstataciju
umnog Sime irkovia da je graenje abakog utvrenja moda poelo jo 1470.
godine o emu pie Bonfini ali je njegova egzistencija obezbeena 1471. godine.
Veliku panju humanista posveuje padu apca, 15. II 1476. godine. Meutim, on ne
donosi imena istaknutih vojskovoe, koji su se nalazili kod Zaslona. Tek kada se njegovo
kazivanje uporedi sa sauvanim pismima kralja Matije i Gabrijela iz Verone mogu se
precizno rekonstruisati nareeni dogaaji. Zanimljivo je da on belei kako je grad pao
nakon 30 dana opsade, to prenose i neki srpski letopisi, kao i istraivai. Pouzdano je
utvreno da je abac osvojen nakon 33 dana opsade, na osnovu sauvanih dokumenata.
U nareenim dogaajima, posebno se istakao despot Vuk ali ga Bonfini ne pominje.
Na pisac predstavlja najvaniji izvor za prouavanje bitke kod Beeja (9.
septembar 1482. godine). Tom prilikom, naroito se istakao despot Vuk koji se nalazio na
481
elu levog krila vojske. Znaajnu panju posveuje bici kod Poeene, u leto 1476.
godine. Bonfini ispravno donosi podatke o toku, ishodu bitke na Hlebnom polju (13.
oktobra 1479.) i broju stradalih turskih vojnika. Meutim, pravi hronoloku omaku. On
pomenutu ratnu operaciju u svojoj Istoriji donosi pod 1480. godinom, to je neispravno.
Kratko ali jasno i hronoloki ispravno, pie o bitki kod Une, koja predstavlja poslednje
aktivno vojno angaovanje despota Vuka Grgurevia.
U delu, vie puta pominje Dmitra Jakia i njegove ratne uspehe na strani
Ugarske. Posebno je znaajan odeljak u kojem opisuje osvajanje Namihalja i Humenje
(Homona) i njegovu portvovanost.
Bonfinijeva Istorija Ugarske, doivela je vie izdanja na latinskom jeziku. Dugo
je smatrana najvanijim narativnim izvorom, za prouavanje doba kralja Matije i
dogaaja koji su usledili nakon njegove smrti. Pojedini istraivai bili su skloni da
posebno istiu njegovu pristrasnost u korist kralja Matije. Naravno, to se na mnogim
mestima ne moe osporiti. Ipak, paljivim itanjem dela esto se moe naii na reenice u
kojima ne hvali, na oekivani nain od dvorskog istoriara, ugarskog kralja. Opisujui
pripreme za sukob sa ekim kraljem, on izmeu ostalog navodi da je Matiju je na rat
podstrekivala i uroena slavoljubivost to uvek inspirie na podvinitvo. U govoru
nemake delegacije ubacuje da Matija najvie tei besmrtnoj slavi koja se mnogo
lake dostie kroz pobonost nego kroz ratovanje. Ugarski kralj je zarad tenje
besmrtnosti bio kadar da prezre i najveu opasnost. Bio je vrlo podloan enji za
slavom i besmrtnou ali to treba da osea svaki valjani vladar. esto ga je na pohode
vodila ambicija i elja za vlau. Autor nije siguran da li je Matija istinski tugovao za
Poebradom, na vest o njegovoj smrti ili je veto odglumio alost.
Na vie mesta, koja su u vezi sa temom, pokazali smo da mu je hronologija
nesigurna. Meutim, kada se delo paljivo analizira, nareene greke lako se uoavaju.
Dakle, njegovo delo predstavlja jedan od najvanijih izvora za prouavanje delatnosti
Srba u junoj Ugarskoj. Na pojedinim mestima, izostavlja dogaaje koji su podjednako
vani kako za srpsku tako i za maarsku istoriju. On ne pie o akciji despota Vuka u
Bosni protiv Turaka, posle osvajanja apca, i postignutim uspesima. Iz ugla nae
istoriografije, moda mu moemo zameriti to ne pie o ratnim uspesima ugarske vojske
1480/81. kada je ogroman broj ljudi iz Srbije preao Dunav i naselio se u Ugarskoj.
482
Da bi se na potpuniji nain shvatilo Bonfinijevo izlaganje i izbeglo citiranje
pojedinih delova iz njegove Istorije a da se pri tome ne proita odreena dekada i
razumeju dogaaji koje donosi pod odreenom godinom, smatramo da e prevod dela
Rerum Undaricarum decases, decas IV, na srpski jezik po prvi put kod nas, omoguiti
istraivaiva da u popunosti proniknu u vreme u kojem je autor iveo i dogaaje o kojima
je pisao. Nareeno delo podjednako je vano za istorijsku nauku, istorijsku geografiju,
toponomastiku, pravnu i kulturnu istoriju kao i za filoloko-lingvistika istraivanja.
















483

VIII IZVORI I LITERATURA

IZVORI:

Z. Abrahamowicz, Katalog dokumentw tureckich. Dokumenty do dziejw Polski i
krajw ociennych w latach 1455-1672, Warszawa 1959.
. , XV XVI
I, 1984; II, 1985; III, 1985.
Anonymi Descriptio Europae Orientalis, ed. O. Grka, Cracoviae 1916.
Acta et epistolae relationum Transylvanie Hungariaeque cum Moldavia et Valachia
1468-1540, t. 1, ed. A. Veress, Budapest 1914.
Acta Sanctorum Ungariae I-II, Tyrnaviae 1743-1744.
A. Berzeviczy, Aragoniai Beatrix magyar kiralyn letre vonatkoz okiratok, Budapest
1914.
, , 1950.
I. Bogdan, Documentele lui tefan cel Mare I-II, Bucureti 1913-1914.
. , 1466,
(Miscellanea) 2 (1973), 578.
. , 147881,
(Miscellanea) 2 (1973), 79192.
A. Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV pars II, ediderunt: Margarita
Kulcsar et Petrus Kulcsar, Akademiai Kiado, Budapest 1976.
. , , . ,
7. . . 2008.
, XIV XV ,
. , XIV (1894), 166.
. , (1415-1469), 1997.
VI, 1986.
484
. , , 1000.
1872. , 67 (1887), 1-450.
. ,
, , 1990.
J. Garbacik, Materialy do dziejw dyplomacji polskiej z lat 1486-1516, Wroclaw-
Warszawa-Krakw 1966.
. , ,,
16. , 39 (1903), 17-20.
. , I, 1951.
. , II, 1958.
. , IIII, 19571967.
. , I, 1951.
. , , III (1955), 6994.
Doukas, Decline and fall of Byzantium to the Ottoman Turks, Detroit 1975.
. , , 15.
, XXVI (1932), 51-125.
J. Ch. Engel, Monumenta Ungica, Viennae 1809.
Epistolae Mathiae Corvini Regis Hungariae I-IV, Cassoviae 1743-1744.
Epistolae Mathiae Corvini Regis Hungariae ad pontifices, imperatores, reges, principes
aliosque viros illustres date, Cassoviae 1764.
, . . , 15 (1905), 552-553.
. ,
, XIX (1972), 264274.
. Ivi, Nekoliko irilskih spomenika iz XVI XVII veka, Vjesnik Zemaljskog arhiva 15
(1913), 93-94.
. , , XVI XVII
, 1910.
. , , 1910.
Iohannis de Zredna Cancellariae Regis Hungariae olim Prothonotanii Epistolae, in
diversis negotiis statum publicum Regni Hungariae concernentibus, ab anno Christi
MCDXLV usque ad annum MCDLI etc. per Paulum de Iwanich, dioeceseos Zagrabiensis
485
Presbyterum, altaris S. Pauli in Ecclesia Waradiensi Rectorem et Cancellariae Regiae
olim Notarium, in. Schwandtner, Scriptores Rerum Hungaricarum Veteres ac Genuini,
vol II, Impensis J. P. Kraus, Bibliopolae Vindobonensis 1746, 3106.
A. Jablonowski, Sprawy woloskie za Jagiellonw. Akta i listy. rdla dziejowe X,
Warszawa 1878.
N. Jorga, Notes et extraits pour servir a l'histoire des croisades au XV sicle I-VI, Paris
1899-1916.
, ,
. , 1986.
, ,
XV XVII , : . , 1936.
, ,
. , 1989.
Kritobulos of Imbros, History of Mehmed the Conqueror, Princeton 1954.
B. Kuripei, Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju 1530. godine, prevod .
Pejanovi, Sarajevo 1950.
M. Laskaris, Astes Serbes de Vatopdi, iz Byzantinoslavica VI, Prague 1935.
, 1, 1988.
. Ljubi, Listine o odnoajih izmeu junoga slavenstva i Mletake republike I,
Zagreb 18681891.
. , II,
14 (1882).
P. Matkovi, Putovanja po balkanskom poluotoku XVI. vieka, Rad JAZU 56 (1881), 141
233.
P. Matkovi, Putovanja po balkanskom poluotoku XVI. vieka, (III. D. epera, IV. J.
Chesnaua i V. K. Zena.), Rad JAZU 62 (1882), 45133.
P. Matkovi, Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI. vieka, Rad JAZU 124 (1895), 1
102.
M. Mesi, Graa, Starine JAZU 5 (1873), 109-280.
F. Miklosich, Monumenta Serbica spectancia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Vienne
1858 ( 2006).
486
Monumenta Vaticana historiam Regni Hungariae illiustrantia I-VI, Budapest 1887-1891.
Monumenta Habsburgica. Sammlung von Acktenstcken und Briefen zur Geschichte des
Hauses Habsburg in dem Zeitraume von 1473 bis 1576, I-II, Wien 1854-1855.
V. Moin, irilski rukopisi Jugoslovenske Akademije I, Zagreb 1952.
. , , ,
91, 1939, 191218.
I. Nagy-A. Nyry, Magyar diplomacziai emlkek Mtys kirly korbl I-IV, Budapest
1875-1878.
I. Nagy-G. Nagy-D. Veghely, Codex diplomaticus comitum Zichy I-XI, Budapest 1871-
1915.
I. Nagy-D. Farkas- G. Nagy, Hazai oklevltr (1234-1536), Budapest 1879.
A. Fekete Nagy-V. Kenz-L. Solymosi-G. rszegi, Monumenta rusticorum in Hungaria
rebellium anno MDXIV, Budapest 1979.
. , , 1912
( 2005).
. , XV-XVIII , 42 (1875), 1-153.
. , , . , : . , .
, . , . , 2006.
H. Pez, Scriptores rerum Austriacarum I-II, Lipsiae 1721-1725.
Ae. S. Piccolomini, Commentarii rerum memorabilium, que temporibus suis
contingerunt, Romae 1584.
G. Pray, Annales regum Hungariae, Vindobonae 1763-1770.
. , , XV , CXXXVIII,
73 (1930).
. , , 59, 1923,
61-76.
Fr. Raki, Prilozi za geografsko-statistiki opis bosanskoga paaluka, Starine JAZU XIV
(1882), 173195.
. Sanudo, Vilgkrnikja Magyarorszagot illetto tudositasai, ed. G. Wenzel Magyar
Trtnelmi Tr XXV (1878), 3-390.
487
T. Smiiklas, Diplomatiki zbornik kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slavonije, Zagreb
19041916.
. , ( XII XV ),
1926.
IIV,
19751981.
. , , .
, 1987.
M. Stojakovi, Branievski tefter. Poimenini popis pokrajine Branievo iz 1467. godine,
Beograd 1987.
. , I1, . 1929
( 2006).
. , I2, . 1934
( 2006).
. , , . 1927.
. , IVI, 19021926 (
19801988).
. , , , , , ,
, ., III (1890).
E. D. Tappe, Documents concerning Rumanian History (1427-1601) collected from
British archives, London-The Hague-Paris 1964.
L.Thallczy-A. ldsy, Magyarorszg mellktartomnyainak oklevltra (1198-1526),
Budapest 1907.
L.Thallczy-A. ldsy, Magyarorszg mellktartomnyainak oklevltra II, A.
Magyarorszg s Szerbia kzti sszekttetsek oklevltra, Monumenta Hungariae
historica, Diplomataria XXXIII, Budapest 1907.
L.Thallczy-S. Barabs, A Frangepan csald oklevltra I-II, Budapest 1910; 1913.
L.Thallczy-A. Hodinka, Magyarorszg mellktartomnyainak oklevltra I, 1490-1527,
Budapest 1903.
L.Thallczy-S. Horvath, Jajcza trtnete 1450-1527, Budapest 1915.
488
A. Theiner, Vetera monumenta Slavorum Meridionalium historiam illustrantia (1198-
1549) I-II, Romae 1863; 1875.
A. Theiner, Vetera monumenta Hungariam sacram illustrantia I-II, Romae 1859.
J. de Thurcz, Cronica Hungarorum. Textus, ed. E. Galntai et J. Krist, Budapest 1985.
. , XIV ,
4 (1924), 6774.
. Handi, Dva prva popisa Zvornikog sandaka (iz 1519. i 1533. godine), Sarajevo
1986.
H. Hadibegi, Zvanini podaci o stonom fondu na podruju Novog Pazara, Bihora i
Trgovita iz 1585. godine, Istorijski zapisi XXVI (1969), 585616.
H. HadibegiA. Handi E. Kovaevi, Oblast Brankovia. Opirni katastarski popis
iz 1455. godine III, Sarajevo 1972.
Critobulos din Imbros, Domnia lui Mehmed al II-lea, ed. V. Grecu, Bukureti 1963.
G. Fejer, Codex diplomaticus Hungarie ecclesiasticus ac civillis, Budae 1837-1857.
V. Frakni, Mtys kirly levelei I, Budapest 1893.
V. Frakni, Mtys kirly levelei II, Budapest 1895.
A. Huber, Geschichte sterreichs III, Gotha 1888.
G. remonik, Studije za srednjovjekovnu diplomatiku i sfragistiku junih Slavena,
Sarajevo 1976.
D. Csnki, Magyarorszg trtnelmi fldrajaza a Hunyadiak korban I-III, Budapest
1894.
H. abanovi, Krajite Isa-bega Ishakovia. Zbirni katastarski popis iz 1455. godine,
Sarajevo 1964.
. , I1.
14761566, 1964.
J. afarik, Pamtky devnho psemnictv Jhoslovanuv, Praha 1873.
G. Wenzel, Adalkok Szva-szent-Demeter vros trtnthez, Magyar akademiai
rtesit, Philosophiai, trveny-s trtnettudomnyi osztlyok kzlnye V/3 (1866).



489





LITERATURA:

A New Latin Dictionary, revised, enlarged and in great part rewritten by C. T. Lewis & C.
Short, New York 1891.
. , , 1979.
. -. . ,
1459. 1814, 1895.
G. Amado, La vita e l'opera di Antonio Bonfini, primo storico della nazione ungherese in
generale e di Mattia Corvino in particolare, Montalto Marche 1930.
Antiki Rim panorama jedne civilizacije, grupa autora, Beograd i Ljubljana 1967.
Aspects of the Language of Latin Prose, ed. T. Reinhardt, M. Lapidge & J. N. Adams,
Oxford 2005.
. , , 1968.
A. Bailly, Dictonnaire grecfrancais, Hachette, Paris 1950.
. , , , 2009.
A. Bartal, Glossarium mediae et infimae latinitatis regni Hungariae, Budapest 1901.
E. Benvenist, Renik indoevropskih ustanova, Novi Sad 2002.
M. D. Birnbaum, Janus Pannonius Poet and Politician, Zagreb 1981.
M. D. Birnbaum, Humanists in a Shattered World. Croatian and Hungarian Latinity in
the Sixteenth Century, Columbus (Ohio) 1986, 4876.
, , 1983.
. , , 12 (1983), 4354.
. , ,
(XIIXVIII), 1992, 6784.
. , , 1997.
490
. , - , ,
, 1994, 7892.
. , ,
20 (1983), 45126.
. , ,
, , IV (1972), 95110.
. , ,
44 (1991), 718.
. . , I, 2000.
V. Bogii, Zbornik sadanjih pravnih obiaja u Junih Slavena, Zagreb 1874.
. , 1272 , 44
(1877), 197231.
. , , , . . 3, II (2004),
, 108-122.
. , -
XIV, - ,
2007, 2007, , 51-66.
. , , 1
(2002), 77141.
. , 1502. 1526. , ,, 6
(2007), ,,, 72-90.
. , , 49 (2007),
, 69-77.
. , , , 2007,
, 119-149.
. , (1460-1480), XIII/1 (1976), 103-
122.
. , XV , 1979.
. , , 12 (1950), 97121.
. , , 415, 5 (1975), 475482.
491
S. Borovsky, A nagylaki uradalom trtnete, rtekezsek a trtneti tudomnyok krbol
19 (1900), 519-564.
I. Boronkai, Vitz nos z kori klasszikusok (Ivan Vitez i antiki uzori), Budapest
1980.
I. Boronkai, Iohannes Vitez de Zredna Opera quae supersunt, Akadmiai Kiad,
Budapest 1980.
. , ,
43/1 (1995), 17-62.
. , : ,, ,
. 1996, 325-334.
. , (
), 78 (2010),
1-49.
. , XVI ,
46-47 (1994), 45-70.
. , , .. VI (1931),
140189.
. , , 2004.
. . , , ,
1991.
M. Budimir, M. Flaar, Pregled rimske knjievnosti: de auctoribus Romanis, Beograd
1996.
. , , 1965.
A. Walde, Lateinisches Etymologisches Worterbuch, Heildeberg 1910.
M. Vasovi, Regionalna geografija, Beograd 1985.
Vegetius, Epitoma rei militaris, liber I, http://www.thelatinlibrary.com/vegetius1.html
M. Vego, Naselja bosanske srednjovekovne drave, Sarajevo 1957.
Veliki geografski atlas Jugoslavije, autor projekta i urednik Ivan Bereti, Zagreb 1987.
. , ,
(XIIXVIII), 1992, 125
137.
492
. , XV ,
, 1995, 87100.
. , , 1994.
. , XV , 25
26 (19781979), 249252.
. , , 12 (1987), 4374.
. , IIV, 19611974.
I, , ,
1939.
, , 1968.
J. E. Worcester, A Geographical Dictionary or Universal Gazetteer, Ancient and
Modern, Salem 1817.
H. Galton, Susret fonolokih sistema altajskog i slovenskog jezika,
XLVII (1991), 83106.
B. Gebhardt, Handbuch der Deutschen Geschichte, band 1: Frhzeit und Mittelalter,
Stuttgart 1954.
Z. Golubovi, Antropologija, Beograd 2007.
Z. Golubovi, Antropologija u personalistikom kljuu, Beograd 1997.
Z. Golubovi, ovek i njegov svet, Beograd 1973.
V. Gortan, Hrvatski latinisti I, Zagreb 1969-1970.
V. Gortan, O. Gorski, P. Pau, Latinska gramatika, Zagreb 1982.
B. Grgin, Poeci rasapa. Kralj Matija Korvin i srednjovjekovna Hrvatska, Zagreb 2002.
H. Grotefend, Raunanje vremena u nemakom srednjem i novom veku, Novi Sad 2006.
. . , , 1. , I,
, 330-386, 1939
. . , , ,
1965.
, , 1981.
. Dadi, Znanstveni i kulturni krug Ivana Viteza u Maarskoj u 15. stoleu, Mogunosti
1-2 (1990), 147-166.
. , IIII, 1863, 1864.
493
. , . 2001.
. , , , 1950.
. , , 9
(1961), 1540.
. , , 2 (1951), 59-98.
M. Divkovi, Latinskohrvatski rjenik, Zagreb 1900.
. -, ,
16 (2005), 23-36.
. -, , 1986.
. -,
, 54 (1996), 193-230.
. , ,
VII (1962/1963), 21-29.
. , ,
XI/1 (1968), 5660.
. -,
, 37 (1988), 7-42.
D. Dini-Kneevi, Sremski Brankovii, Istraivanja 4 (1975), 5-47.
. , XIV ,
IX (1966), 3985.
. , XIV XV
, 73, , . 22, 1983, 85
92.
. , , 1976.
. , , 1 (1968), 234243.
. , , 14 (1937), 119
145.
. , III,
19551962.
494
. , , 8 (1935), 439-444 (=
, , . ,
1978, 270284)
. , , 4 (1931), 1-12 (=
, , . , 1978,
270284)
. , , ,
. , 1978.
R. . Dini, Renik nemakosrpskohrvatski i srpskohrvatskonemaki, Sarajevo 1963.
N. uvara, Kratka istorija Rumuna za mlade, Novi Sad 2004.
A. , . : ,,,
1000. 1872. , . 157 (1889), 91-191.
. , XVI XVII , 1953.
. , , 1951.
. , , , , , ,
Brtlen, Brdelen, 1 (1952), 29-57.
. , I, 1932.
. , II, 1935.
W. D. Elcock, The Romance Languages, revised with a new introduction by John N.
Green, London 1975.
P. Engel, A nemesi trsadalom a kzpkori Ung megyben, Budapest 1998.
Enciclopedia Einaudi IV, Torino 1977.
Eniklopedija Jugoslavije 5, Zagreb 1962.
Eniklopedija Jugoslavije 6, Zagreb 1965.
Eniklopedija Jugoslavije 7, Zagreb 1968.
Eniklopedija Likovnih Umjetnosti 1, Zagreb 1959.
P. Zanini, Znaenja granice, Prirodna, istorijska i duhovna odreenja, Beograd 2002.
. , ,
1908, 58-63.
. , XV XVI , XVII,
1911, 74-92.
495
. , , ,
, 1907.
. , , 1992.
. , - , 3
(1971), 9-27.
. , 16. ,
1862-1867, 1970, 193-200.
O. Zirojevi, Srbija pod turskom vlau (1459-1804), Novi Pazar 1995.
. , (1459-1683), 1974.
. , XVI XVII ,
1976.
A. , ,
(1459-1485), 260, . VIII (1909), 20-43.
. ,
- (1703), 1929 ( 1996).
. , , 1914.
. , , 21, 1908,
686-690.
Ilustrovani engleski renik Oxford, Beograd 2008.
, 1985.
H. Inadlik, Osmansko carstvo (klasino doba 1300 1600), Beograd 2003.
P. Ispirescu, Povesti despre Vlad Voda Tepes opera postuma, Cernauti 1935.
I, 1953.
Istorija rumunskog naroda, ed. A. Ocetea, Novi Sad 1979.
I, 1981.
II, 1982.
II/1, II/2, T 1970.
D. Jankovi, Istorija drava i prava naroda Jugoslavije I, Ranofeudalne drave
jugoslovenskih naroda (do XII veka), Beograd 1957.
. , (XIIXV ),
1957.
496
. , , 1986.
S. Jantolek, Istorija drave i prava naroda FNRJ II, feudalne drave jugoslovenskih
naroda, Beograd 1948.
. -. , ,
I, 1970, 405-446.
. , , I,
1959, 71182.
. , III, 1952.
. , ,
I, 1959, 254303.
N. Jorga, Istoria lui Stefan-Cel-Mare, Bucuresti 1904.
. , , 1934.
. ardos, A magyarorszagi humanizmus kora, Budapest 1955.
T. Kardos, Janus Pannonius, Poet of the Hungarian Renaissance, New Hungarian
Quarterly 14 (1973), 79-93.
. -, , 1967.
. , (14211427), 2930 (19823), 720.
. , , XXIV-XXV (1986), 423-425.
. -, , VIII-
1 (1964), 533-540.
. , ,
XXXV (1988), 521.
. , II, 1985.
. , , 2002.
. . , . , 1985.
. . , , 1975.
. , , 1975.
. , , 1971.
M. Kisi, Orue krepkih teaka: I knjiga Vegilijevih Georgika, Lucida intervalla,
Prilozi Odeljenja za klasine nauke 29 (1/2004), Beograd 2004, 79 111.
497
V. Klai, Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svretka XIX stolea IV, Zagreb
1973.
. . , , 141.
. , , 66,
(1926).
. Kosti, Nai gradovi na jugu, Beograd 1922.
. , ,
1899.
. , Fides publika ( )
XV , 1930.
. Kratohvil, ehoslovaka, Prag 1964.
B. Krnic, Judicium generale (opi sud) u Ugarskoj i Hrvatskoj, Vjesnik HAD IX (1906-
1907).
I. Kukuljevi Sakcinski, Ivan esmiki, Glasoviti hrvati prolih vjekova, Zagreb 1886, 1-
19.
M. Kurelac, Ivan Vitez od Sredne i Jan Panonije (Ivan esmiki) izmeu anarhije i
tiranije, Mogunosti 1-2 (1990), 182.
M. Kurelac, Kulturna i znanstvena djelatnost Ivana Viteza od Sredne, Zbornik Zavoda za
povijesne znanosti IC Jugoslavenske akademije 12, Zagreb 1982, 21-34.
M. Kurelac, Hrvatski humanisti rane renesanse, Croatica Christiana periodica 19, Zagreb
1987, 95-107.
. Kulischer, Opa ekonomska povijest, Zagreb 1957.
I. D. Lazar, Antonio Bonfini, storico umanista Ascolano, traduz. Tamas Laszlo Simon,
Ascoli Piceno, 1993.
, . ,
2010.
, . . ,
1999.
. , , 1995.
. , , III (1991), 73-80.
. , , 16 (2005), 153169.
498
. , , . 2006.
N. Lemaji, Srpski narodni prvaci, glavari i stareine posle propasti srednjovekovnih
drava, Novi Sad 1999.
. , XV XVI ,
52 (1995), 719.
C. Lvi Strauss, Strukturalna antropologija, Zagreb 1989.
. Libre, Ekoloki problemi u kulturalnoj mijeni, Sarajevo 1990.
Liddell and Scotts GreekEnglish Lexicon, Oxford 1940.
Tit Livije, Istorija Rima od osnivanja grada, prevod, predgovor i objanjena: Miroslava
Mirkovi, Beograd 1991.
T. Livius, Ab urbe condita, liber VII, http://www.thelatinlibrary.com/livy/liv.7.shtml
E. Lfstedt, Late Latin, Oslo 1959.
. , , ,
2002.
I. Mauran, Hrvati i Osmansko carstvo, Zagreb 1998.
V. Maurani, Prinosi za hrvatsko pravnopovjestni rjenik III, Zagreb 19081922.
. , () (
), (1955), 73-116.
. , ,
1972.
. , XIV , 1960.
R. Mantran, Istorija Osmanskog carstva, Beograd 2002.
. ,
XIII XV , 1994.
. , , 1997.
. , , 1956.
. , , ,
, 2002.
. , , 1967.
. , , 1985.
I. Matonikin, Priroda i ovjek s osnovama zatite prirode, Zagreb 1987.
499
O. Maull, Geographie der Kulturlandschaft, Leipzig 1932.
. . , , 1991.
M. Merian, Topographia provinciarum Austriacarum, Frankfurt am Mayn, 1679.
. Mesi, Pleme Berislavia, Rad JAZU 8 (1869), 5363.
. , , , -
2007, 227-250.
. . , , 1934.
. . , III, , 1950.
. , -
I, 1872.
. , , 1997.
. ,
, 31 (1984), 5389.
. , , 1937.
. , , , 1975,
111.
. , , 1975.
. , . , , , 1989.
. , , 1995.
. , , 1996.
. , , 2002.
S. MusiI. Klajn, Italijanskosrpskohrvatski renik, Beograd 1992.
Z. Nagy, Ricerche cosmologiche nella corte umanistica di Giovanni Vitz, Rapporti
Veneto-Ungheresi alepoca del Rinascimento, Budapest 1975, 65-93.
L. Niderle, Slovenske starine, Novi Sad 1954.
. , , 1932.
. , , IX
(1887), 1-34.
. , , 1456-1502,
146 (1886), 1-47.
500
. , , 1456-1502,
II, 147 (1886), 1-32.
. , , 1456-1502,
III (), 148 (1886), 1-70.
. , XIII XIV , 1933.
. , , 1893.
D. Norberg, A Brief History of Medieval Latin, A chapter (with omissions) from Dag
Norberg, Manuel pratique de latin mdival, Paris 1968. English translation by R. H.
Johnson. Revised and pdf-formatted in April 2005 by V. Nedeljkovi for educational use.
. , , 1947.
. , , 5-6 (1954-1955), 305-315.
1459. .
12-14. 2009. , 2011.
K. Pjorin, Enea Silvio Piccolomini ed i primi umanisti ungheresi. Rapporti e scambi tra
Umanesimo italiano ed Umanesimo europeo, Milano 2001.
. , , 1995.
L. R. Palmer, The Latin Language, Oxford 1988.
A. Pavekovi, Pria o jednoj povijesti Ivan Supek, Buna Janusa Pannoniusa,
Republika 49 9/10 (1993), 228230.
F. Pape, Studia i szkice z czasw Kazimierza Jagilloczyka, Warszawa 1907.
. , (284-1500), : . . ,
1997.
M. Pei, Jan Panonije i slikarstvo, Mogunosti 1-2 (1990), 133-134.
. , : ,
1994.
O. Peri, Zbirka pisama Ivana Viteza od Sredne, iva antika, god. XXIX, sv. 1, Skoplje
1979, 99-111.
O. Peri, Tragom Ivana esmikog u pismima Ivana Viteza od Sredne, Mogunosti 1-2
(1990), 125-132.
O. Peri-J. Paro, Uspon mirnog ovjeka Ivan Vitez, Zagreb 1979.
. , , 1976.
501
R. Petrovi, Geografija Jugoslavije, Zagreb 1952.
. , , , ,
, 1883.
Plutarh, Slavni likovi antke II, prev. Milo N. uri, Novi Sad 1987.
L. Pongracz, Vespasiano da Bisticci ed i suoi clienti ungheresi, Annuario 1 (1939), 229
247.
M. Popesku, Legende istorice ale romanilor din cronicari, Bukuresti 1937.
. , , I,
, 1939, 145-300.
. , , 12 (1939), 21-32.
. , XVIII , 1955.
. , XVIII , 1952.
. , , 1950.
. . , I, 1990.
. , , 1955.
K. Prijatelj, Ivan Duknovi, Zagreb 1957.
. , , IV, 2 1939
1940 (1940), 53160.
. , , 1938.
A. Radin, History, Legend, Literature: Princ Vlad Tepes alias Count Dracula, Balkanika
XXIX (1998), 237-258.
. . ,
, 1967.
. . , ,
3 (1954), 137144.
. . , , 2
(1952), 4782.
. . , ,
XII (1939), 285-312.
. , 19. ,
2 (1927).
502
. , , .
1919, 1919, 4-10.
. , , VI (1926), 1-
45.
. , ,
LVIII 1942 (1942), 107120.
. , , 1940.
. , , 1952.
. , , 305 (1925),
5368.
. , , 1934.
. , , 1911.
. , ,
V (1932), 229244.
. , , 219 (1956), 1117.
. , 1426. III VI ,
187 (1941), 117232.
. , , I,
, 128-144, 1939.
. , ,
III, 1794.
F. Ratzel, Anthropogeographie I, Stuttgart 1909.
F. Ratzel, Anthropogeographie II, Stuttgart 1912.
. ,
1426-1505, II, 1865, 476-488.
. , , 1991.
Rva nagy lexikona XVIII, Budapest 1925, 761762.
, 2007.
I, 1959.
V, 1968.
X, 1978.
503
6, 1976.
. , I, 1924.
Rjenik JAZU III, obrauje P. Budmani, Zagreb 18871891.
Rjenik JAZU V, obrauje P. Budmani, Zagreb 18981903.
Rjenik JAZU VI, obradili P. Budmani i T. Mareti, Zagreb 19041910.
. , ,,
, , 1983, 139155.
P. Rokai, Dubrovnik i Ankonitanska marka u srednjem veku, Novi Sad 1995.
. , , 11 (1975), 105-
110.
. ,
, , . LXXVII, ,
1995, 576-587.
. , ,
,, ,
1990, 75-79.
. . . . ., , 2002.
D. Roller, Agrarno-proizvodni odnosi na podruju Dubrovake republike od XIII do XV
stolea, Zagreb 1955.
. , , 1990.
. , , I, 1934,
135 (= IV (1888), 568-571).
. , , ) Feyezk=?, I, 299-
302.
. , , I, 1934, 367-410
(= , 1892).
. ,
, II (1878), 240261.
. , ,
I, 1934, 36-40.
. , , , . 1, 1976.
504
. , 1526/1527. , 12 (1975),
19-33.
S. Senc, Grko-hrvatski rjenik, Zagreb 1910.
V. Simi, Istorijski razvoj naeg rudarstva, Beograd 1951.
. , , XLII (1933), 6492.
. , , 23 (1976), 2337.
. , , 1994.
. , , -
, - 2007, 45-73.
3, 2007.
Srpskohrvatskomaarski renik, Szerbhorvtmagyar sztr I, Novi Sad, 1968.
. . , , 1992.
S. Stankovi, Ekologija ivotinja, Beograd 1979.
. , , 1910.
. , I, 1937.
. , IIV, ,
19261929.
. , , 3 (1901), 164-165.
. , , 19121936.
. , , 126 (1927), 77-81.
. , , , CV, 330,
1-2, - 1931, . 238-257.
. , , , CVI,
331, 1-3, - 1932, 173-197.
. ,
, , CVI,
332, 1-3, - 1932, 195-213.
J. Stipii, Pomone povijesne znanosti u teoriji i praksi, Zagreb 1972.
. , -
, . 2,
, 2010, 33-44.
505
N. Stoicescu, Vlad epe Prince of Walachia, Bucharest 1978.
F. Stolz A. Debrunner W. P. Schmid, Storia della lingua Latina, traduzione di Carlo
Benedikter, introduzione e note di Alfonsa Traina, Bologna 1993.
P. Stotz, Le sorti del latino nel medioevo, Lo spazio letterario del medioevo
I: Il medioevo latino, . G. CAVALLOC. LEONARDIE. MENEST, . 2: La
circolazione del testo, Roma 1994, . 153190. ,

, .
( VI IX),
( V) ( ).
A. Sherrat, The Cabmridge Encyclopedia of Archeology, Cambridge University Press
1980.
. , IIV, .
, 2002.
. , , 6-2
(1962), 131-152.
S. Teleki, Narratio nostra et brevis expositio de vita Iani Pannonii. Iani Pannonii
Opusculorum pars altera, Traiecti ad Rhenum, 1784, 161-242.
Tortenelmi vilagatlasz, Kartografiai Vallalat, Budapest 1991.
I. Tth, Die Genealogie von Janus Pannonius, Acta Litteraria Academiae scientiarum
Hungaricae, t. 14, br. 3-4, Budapest 1972, 377-387.
L. Toth, Bonfini in Ungheria, Ascoli Piceno, 1928.
S. Tuksar, Glazbeno-teoretski fragmenti dvaju hrvatskih autora srednjeg veka: Hermana
Dalmatinca i Petra Pavla Vergerija, Zbornik radova etvrtog simpozijuma iz povijesti
znanosti, Zagreb 1983, 101-102.
. , , . , , 1965, 221235.
. , , 1964.
. , ,
, 1974 (=, , , 1997, 135168).
. , ,
, 1972, 101109.
506
. , , 6 (1970), 286-287.
. , ,
, 1983, 129-137.
. , , 1
(1970), 83-86.
. , , , , 1997.
. , ,, ,
453, . 4 (1944), 528-536.
. , Rasciani regales I , 1
(1970), 79-82.
. , ,
. , 1978, 8188 (=, , ,
1997, 341348).
. , , 2005.
. , , XIV
, 1985, 319.
. , ,
(XIIXVIII), 1992, 920.
. , - , 1964.
. , Civitas Sancti Demetrii, , 1969,
59-71.
. , , I, 1970, 85-114.
. . . , ,
2002.
. , , 1993.
. , ,
V (1932), 220228.
. uk, Poeko plemstvo i poeka upanija od doba prvih sauvanih imena i naziva do
polovice etrnaestog vijeka, Rad JAZU 229 (1924), 49100.
. ,
, , 1975, 139150.
507
. , , 1960.
. , ,
(XIIXVIII), 1992, 5166.
. , , 4 (1956), 89114.
, , 1956.
H. Fictenau, Arenga. Spatantike und Mittelalter im Spiegel von Urkundenformeln, Graz
Koln 1957.
R. Floresku-R. Mekneli, U potrazi za Drakulom, Istinita pria o Drakuli i legenda o
vampirima, Beograd 1988.
V. Frakni, A Hunyadiak s a Jagellk kora (1440/1526), Budapest 1896.
V. Frakni, Vitz Janos pspk lete, Budapest 1871.
V. Frakni, Vitz Janos esztergomi rsek lete, Budapest 1879.
W. Frakni, Mathias Corvinus, Kning von Ungarn 1458-1490, Freiburg in Breisgau
1891.
. , (XIV-XVI ),
1979.
P. Hank, Povijest Maarske, Zagreb 1995.
. , XIII ,
8 (2009), 65 80.
. , II , II
. 650 ,
1991, 131137.
. , 1570. ,
30 (1984), 7-42.
. , XVI XVII ,
VII (1960), 5965.
. -. , , , 2003.
J. von Hammer, Historija Turskog /Osmanskog/ carstva, knjiga I, Zagreb 1979.
K. P. Harrington ed, Medieval Latin, Chicago & London 1997.
J. Herman, Vulgar Latin, translated by Roger Wright, Pen State, 2000.
Herodot, Istorija I, prev. Milan Arseni, Novi Sad 1988.
508
J. Huszti, Janus Pannonius asztrologiai llspontja, Minerva (Budapest), 5 (1927), 43
58.
J. Huszti, Janus Pannonius, Pch 1931.
Du Cange, Glossarium mediae et infimae latinitatis, Niort 1883.
I. Czamaska, Modawia i Wooszczyzna wobec Polski, Wgier i Turcji w XIV i XV
wieku, Pozna 1996.
A. Cvitanovi, Pravno ureenje splitske komune po statutu iz 1312. godine, Split 1964.
P. Chantraine, Dictionnaire etymologique de la langue grecque. Histoire des mots, Paris
1990.
G. Cremaschi, Guida allo studio del latino medievale, Padova 1959.
. , (19251942),
, 1994.
. , (19101924),
, 1994.
Cassel s Latin Dictionary, London 1987.
. , , 1991.
G. remonik, Vinogradarstvo i vino u Dalmaciji srednjega veka, Glasnik Zemaljskog
muzeja BiH XLX (1933), 1824.
. , III,
1911.
H. abanovi, Bosanski paaluk, Sarajevo 1982.
. ,
XII XIV , XXIV (1977), 4761.
. , , 1974.
. , , 12 (1939), 33-42.
. -. , , I,
1939.
. , XIV - -
, , -
-, 2007, 3551.
509
. , .
, 2000.
J. laski, Janus Pannonius et les Polonais, Acta litteraria Academiae scientiarum
Hungaricae 15 (1973), 430435.
J. Wyrozumski, Historia Polski do roku 1505, Warszawa 1985.