Predavanja Kant

13.10.2008.
1
... Kant kategorije ne izvodi iz iskustva. Svoje izlaganje o metafizikoj dedukciji Kant je
podelio na tri dela:
1. avi se op!tim svojstvima razuma"
2. #aje listu sporni$ sudova"
3. %z liste sudova izvodi listu kategorija &ovaj deo predstavlja metafiziku
dedukciju u strogom smislu rei'.
(ovore)i o op!tim svojstvima razuma on ka*e da je razum sposo+nost sjedinjavanja ili
sposo+nost sintetisanja predstava +ez koji$ nikakvo saznanje nije mogu)e. #rugo, on
ka*e da se ta sposo+nost izra*ava sudovima. -nai, kada ka*em na primer . /drvo je
zeleno/ ja sinteti!em , ili povezujem, dve predstave, predstavu drveta i predstavu zelene
+oje &to je in sintetisanja'.
0omenti forme, ili kako Kant ka*e logike funkcije ti$ sudova jesu kategorije, najop!tiji
apriorni pojmovi, koji se odnose na sve predmete mi!ljenja, a nji$ove funkcije su takve
da organizuju na!e mi!ljenje i da omogu)e primenu sudova na na!e opa*anje. 1 emu je
zapravo re . uzmimo neki su+jekatsko.predikatski sud i zami!ljamo kako +i se on mogao
primeniti na predmet opa*anja. %z perspektive samog suda potpuno je svejedno !ta )e u
opa*ajnom materijalu do+iti funkciju su+jekta a !ta funkciju predikata. 0o*ete re)i /drvo
je zeleno/ ili / neko zeleno je drvo/, tako da sudjenje deluje pomalo proizvoljno, !to va*i i
za sudove kauzalnog delovanja u iskustvu. Kategorije tre+a da uine tu primenu sudova
neproizvoljnom, one tre+a da odrede !ta )e u onome !to zatiemo u opa*anju igrati
funkciju su+jekta, a !ta funkciju predikata, i to )e omogu)iti u ovom sluaju kategorija
supstancije i akcidencije. Su+jekat mora +iti supstancija, a predikat mora +iti neka
akcidencija. 2a taj nain kategorije odredjuju svojstva koja ulni sadr*aj mora da
zadovolji da +ismo na njega primenili odredjene tipove sudova. Kant nam daje u drugom
odseku Kritike istog uma ta+elu tipova sudova:
Kvantitet sudova Kvalitet sudova 3elacija sudova 0odalitet sudova
Opti
Posebni
Pojedina
ni
Potvrdni
Odreni
Beskona
ni
Kategori
ni
Hipotetin
i
Disjunktiv
ni
Problematini
Asertorini
Apodiktini
4ta znai ova ta+ela5
Svaki sud nam govori ne!to o kvantitetu &onoga na !ta se odnosi', kvalitetu, o relacionim
svojstvima i o modalnom statusu ti$ svojstava.
#akle, Kant ka*e da ovu tipologiju sudjenja izdvaja op!ta logika, i da ona ne stoji u vezi
sa transcendentalnom logikom. -atim, on ka*e da tre)i sud u svakoj od ovi$ grupa
predstavlja jedan plod kom+inacije prvog i drugog. 6 vezi sa tim javlja se nekoliko
pro+lema, nave!)emo samo najva*nije: . nije dat princip kojim je pravljena podela, i sam
7egel je smatrao da ova podela, Kantovim jezikom reeno, rapsodika, to jest sluajna,
da nije zasnovana na nekom principu. %stina, sam Kant je smatrao da je 8ristotelova
ta+ela kategorija rapsodina, pa otuda mo*da 7egel nije +io u krivu kada je Kantu
pre+acio ono !to je ovaj pre+acio 8ristotelu. Kant ka*e da se sudovi u op!toj logici s
pravom tretiraju zase+no od silogzama kao op!ta saznanja, medjutim nije jasno o kakvim
je op!tim saznanjima re jer on to ovde ne o+ja!njava.
2avedimo dva konkretna pro+lema . Kant ka*e slede)e . da +i o+jasnio kako se to
pojedinani sudovi, singularni dakle, mogu ukljuiti u ta+elu op!ti$ saznanja, po emu
singularni sudovi koji se odnose pojedinane stvari mogu predstavljati op!te saznanje,
Kant na jednom mestu ka*e da se oni mogu tretirati kao op!ti, ali onda ostaje nejasno
za!to oni predstavljaju pose+nu grupu u sudovima kvantiteta. %sto tako, izdvajanje
+eskonani$ sudova kao zase+ni$ Kant )e opravdati nji$ovom saznajnom ulogom, ime
)e zapravo uzeti transendentalan kriterijum za pravljenje ta+ele op!ti$ sudova, i
odustati od svoje prvo+itne teze da ta+elu ovi$ aspekata sudjenja dosledno izvede kao
ne!to !to naziva op!ta logika koja apstra$uje od empirijskog i svakog drugog sadr*aja
mi!ljenja. 2ekoliko stranica kasnije Kant nam daje ta+elu kategorija, za koju tvrdi da je
izvedena iz analogne ta+ele sudova . op!tim sudovima, koji se donose na celokupni
domen, odgovara kategorija celokupnosti ili totaliteta, pose+nim sudovima kategorija
mno*ine, pojedinanom kategorija jedinice kad je re o kvalitetu . potvrdnim sudovima
1
9redavanje nije snimano od poetka.
1
Predavanja Kant
odgovara kategorija realiteta, odrenim kategorija negacije, a +eskonanim kategorija
limitacije" relacionim aspektima sudova odgovaraju kategorije supstancije i akcidencije,
uzroka i posledice" i zajednice onoga !to dela i onoga !to trpi kategorijama modaliteta
odgovaraju kategorije mogu)nost: nemogu)nost" +i)e.ne+i)e" i nu*nost:sluajnost.
Kant, medjutim, ne o+ja!njava kako su ove dve ta+ele koordinirane, na prvi pogled
plauzi+ilno, ali su komentatori prona!li tu razne sitne pro+leme, pa je utisak mnogi$ +io
da su ove op!te odrednice pri$vatljive, ali kad je re o ovim potpodelama, op!ti utisak je
da su one malo proizvoljne, i da injenica da i$ ima tri u svakoj grupi vi!e ukazuje na
Kantovu *elju da je $teo da da $armonino sistematizovan pregled.
3azum je sposo+nost sintetisanja predstava +ez koje nema saznanja, ta sposo+nost se
izra*ava u inovima sudjenja. #a +i inovi sudjenja mogli da se na neproizvoljan nain
primene na opa*ajni sadr*aj potre+no je da taj opa*ajni sadr*aj ispolji svojstva koja su
grupisana, odredjena u kategorijama, kako se to de!ava vide)emo ovog asa i narednog
puta.6 ovom delu, koji je najlak!i deo transcendentalne analitike, gde Kant daje jednu
ta+elu, drugu ta+elu, ka*e da jedna proistie iz druge Kant govori o analizi i sintezi i o
formi i sadr*aju pojma. 3e)i)emo nekoliko stvari koje +a! i ne pi!u u Kritici istog uma,
pi!u u njegovim predavanjima o logici, a koje )e vam omogu)iti da s$vatite +olje !ta je
Kant $teo da ka*e kad je re o analizi i sintezi . Kant razlikuje pojmove koji su dati od
pojmova koji su nainjeni, i sad pojmovi koji su dati su oni koji sadr*e kako on ka*e u se+i
delimine pojmove, to jest predikate koji se svi odnose na istu stvar ali tek zajedno mogu
poslu*iti za njenu identifikaciju ti predikati mogu +iti koordinirani i su+oordinirani jedan
drugome . tako predikati /*ivotinja/ i /racionalna/ koji su sadr*ani u pojmu ljudskog +i)a
jesu koordinirani, po Kantovoj analizi, dok su predikati /+iti *ivotinja/ i /imati telo/ , i /+iti
materijalna stvar/ koji su sadr*ani u istom tom pojmu, su+oordinirani jedan drugom. Sad
izlaganje sadr*aja pojmova, odnosno izlaganje ti$ delimini$ pojmova predikata, koji su
medjuso+no jedan drugom koordinirani ili su+oordinirani, jeste plod analize koja se
izra*ava analitikim sudovima s druge strane u matematici i prirodnim naukama,
pojmovi moraju +iti nainjeni, u tom smislu !to predikati moraju +iti pridodati su+jektu u
matematici, po Kantovom mi!ljenju, uz pomo) istog opa*anja ili konstrukcijom u istom
opa*naju, a u prirodnim naukama uz pomo) eksperimenta, koji )e odrediti da li se jedan
predikat mo*e ili ne mo*e pripisati jednom pojmu.
1 formi i sadr*aju pojmova . kada govori o formi pojmova Kant misli na vezu medju
predikatima koji su u njemu sadr*ani, na nji$ovu ili su+ordiniranost ili unutra!nju
strukturu pojmova. Kada govori o sadr*aju pojmova on ne misli na same predikate koji su
u njemu sadr*ani, ve) na predmete opa*anja kojima se ti predikati pripisuju.
Transcendentalna dedukcija
0o*da najznaajniji i najnejasniji deo Kritike istog uma, Kant je dao jednu verziju u
prvom izdanju, drugu u drugom izdanju, i u drugim svojim spisima kra)e verzijee
transcendentalne dedukcije koji se delimino preklapaju sa jednim, delimino sa drugim
izdanjem, a i idu u nekom tre)em smeru.6 svakom sluaju, ne)emo previ!e detaljisati, ja
)u poku!ati da vam predoim osnovnu ideju. ;ilj je da poka*e, ili da doka*e, kako se
kategorije primenjuju na predmete. 3ekonstrui!imo put saznanja, kako ga Kant
rekonstrui!e i o+ja!njava u Kritici istog uma. 9re svega, saznanje poinje sa iskustvom,
sa opa*anjem. 0i do+ijamo neki niz senzacija, neki niz ulni$ raznovrsnosti. 3ecimo da <
jesu neke senzacije +ilo na!i$ mentalni$ stanja, +ilo neki$ stvari koje stoje u prostoru, i
te senzacije mi primamo sukcesivno. Kant naziva primanje ti$ senzacija sukcesivnom
sintezom apre$enzije. 8pre$enzija je, dakle, primanje ti$ utisaka, ona je sukcesivna jer
se odvija u vremenu, a re je o sintezi zato !to te opa*ajne predstave +ivaju samim
inom apre$enziranja stavljene u vremenske a neke od nji$ i u prostorne odnose. 9rvo
!to se de!ava sad &prvo u nekom logikom redosledu, ne vremenskom' jeste sinteza
uo+razilje, koju Kant u prvom izdanju Kritik istog uma, naziva reproduktivnom, a u
drugom figurativnom. 1ve senzacije su prvo stavljene u neke prostorno vremenske
odnose, data su im osnovna prostorno vremenska svojstva, i sad ova sinteza uo+razilje
2
Kvantitet Kvalitet 3elacije 0odalitet
=edinica
0no*ina
;elokupno
st
3ealitet
2egacija
>imitacija
%n$erencija:su+zistencij
a
Kauzalitet:dependencij
a
-ajednica
0ogu)nost:nemogu)nost
i)e:ne+i)e
2u*nost:sluajnost
Predavanja Kant
ove senzacije stvalja u jedinstven vremenski tok, tako !to prosto pamti ranije senzacije,
ranija stanje na!eg du$a, znai mi prvo imamo ovu senzaciju, pa ovu, pa onu i tako dalje.
1no !to uo+razilja ini jeste da pamti jedan , dva i tri i onda stavlja etiri u isti vremenski
tok, i ona kako ka*e Kant proizvodi jedinstvo vremena, ona nam omogu)ava, da etiri i
tri i dva svrstamo u isti vremenski tok sa jedan. Slede)a stvar, ne u vremenskom, ve)
logikom smislu, jeste misaono povezivanje....ono !to je zajedniko tom mi!ljenju jeste
su+jekat mi!ljenja, to je kljuni deo, kljune strane, ja sam taj koji misli jedan, dva i tako
dalje./=8/, po te$nikom Kantovom izrazu o sopstvu, jeste transcendentalna apercepcija,
=8 jeste najvi!i izvor intelektualne sinteze, ka*e da je to jedna formalna predstava koju ja
misilm, koja & citiram ' ?mora moi da prati sve moje predstave ukoliko te
predstave treba da imaju sadrinu.@0ora mo)i@ u tom smislu !to mi nismo +a! u
svakom trenutku svesni da smo mi ti koji mislimo neki sadr*aj, ali da ako se malo
prenemo da )emo to mo)i da ustanovimo. Ao je jedna predstava koja prati sve druge
predstave koje su njoj sadr*ane, to je jedina takva predstava i zato je to predstava koja
omogu)ava da se izmedju ovi$ ostali$ predstava postavi medjuso+na veza. #a nije te
osnovne izvorne sintetizuju)e predstave, na!e iskustvo +i +ilo Kantovim jezikom reeno,
rapsodino i sla+o povezano.
1no !to omogu)ava transcendentalnu samosvest kao nivo saznanja jeste da se ove
predstave pove*u u predstavu nekog o+jekta. Aranscendentalna aperceprija jeste
racionalni in, prvi najva*niji, osnovni izvorni in, na!eg razuma.
9o!to je razum mo) sudjenja ovo mi!ljnje se dalje razla!e u sudove :/ ja mislim da je drvo
zeleno/,
a pravila za primenu ti$ sudova, na ovu ulnu raznovrsnost jesu kategorije. Kategorije +i
tre+alo da omogu)uju da se ovi sudovi primene na neproizvoljan nain to jest da ne +ude
svejedno da li )e su+jekat suda +iti zeleno ili drvo. 6 samoj transendentalnoj dedukciji
Kant nije +a! sasvim uspeo da poka*e kako se to radi. 6 analitici osnovni$ stavova on je
izneo ideju o postojanju vremenski$ s$ema, po kojoj za svaku kategoriju postoje
vremenska pravila njene primene, odnosno . ukoliko se ovaj ulni sadr*aj nadje u nekim
vremenskim odnosima na njega tre+a primeniti tu i tu kategoriju" to su uslovi primena
kategorija ili uslovi pod kojima se ulni sadr*aj mo*e podvesti pod kategorije, kako +i se
omogu)ilo neproizvoljno sudjenje. 3ecimo imamo kategoriju supstancije, da +ismo ne!to
oznaili kao supstanciju, to ne!to mora da traje, prema Kantovom mi!ljenju da +i za
ne!to rekli da nu*no postoji, to ne!to mora da postoji u svakom vremenu" da +ismo za
ne!to rekli da stoji kao uzrok neeg drugog, to ne!to uvek mora dolaziti pre tog neeg
drugog . i ukoliko ulni sadr*aj zadovolji te uslove na njega mo*emo primeniti kategorije,
a kategorija nam omogu)avaju da o tom ulnom sadr*aju sudimo.Ae s$eme su plod
uo+razilje. Status uo+razilje nije sasvim jasan, Kant na jedan nain opisuje u prvom, na
drugi nain u drugom izdanju Kritike istog uma. 6 svakom sluaju vremenske s$eme su
vremenski uslovi za primenu kategorija na ulne raznovrsnosti, kategorije su uslovi za
primenu sudova, sudovi su prva ispoljavanja transcendentalne apercepcije koja je
zapravo izvor racionalne sinteze , misaone sinteze ulne raznovrsnosti, koja omogu)ava
da se sve divergentnte predstave koje imamo, koje se uvek razlikuju po neemu jedna
od druge, dovedu u vezu sa jednim jedinstvenim o+jektom. Aaj o+jekat je korelat na!eg
su+jekta, Kant ga naziva transcendentalnim su+jektom. Kant ovde radikalno odstupa od
tada!nji$ epistemolo!ki$ tradicija . napu!ta lokovski projekat gradjenja saznanja
iskljuivo iz ulni$ datosti, znai saznanje se ne mo*e graditi iskljuivo na osnovu ulni$
datosti . potre+an vam je jedan transcendentalan su+jekt , potre+ne su vam kategorije. S
druge strane on napu!ta kartezijansku ideju da se o su+jektu mo*e misliti nezavisno od
o+jekta, i to su posledice transcendentalne dedukcije koje su izmenile, u nekoj meri, tok
filozofije. (lavni pro+lem transcendentalne dedukcije je taj !to je Kant $teo da poka*e
kako je transcendentalno =8 uslov za postojanje o+jekta, a do!ao je do stanovi!ta po
kojem je zapravo i postojanje o+jekta mi!ljenje uslov postojanja su+jekta. Sada ovo
transcendentalno =8 uz pomo) sudova kategorija i vremenski$ s$ema, u ovaj ulni
sadr*aj unosi a priori elemente, unosi nu*ne veze i na taj nain omogu)ava nastanak
saznanja, koje prema Kantovom mi!ljenju mora poivati na nu*nim posledicama.
20.10.2008.
Aema ovog prvog dela jeste na koji se nain povezuju pojmovi i opa*aji. Kant to
povezivanje naizmenino opisuje kao podvodjenje ili subsumciju opaaja pod pojam, i
kao primenu pojmova na pojave. 1n ta dva opisa posmatra kao istovetna mada se oni
oigledno razlikuju. Su+sumcija je naime odnos izmedju dve predstave, dok je primena
3
Predavanja Kant
odnos izmedju pojmovne predstave i opa*ajnog predstavljanja stvari. 9ored toga
su+sumcija opa*aja pod pojam mogu)a je i onda kada nije prisutan predmet opa*anja &u
$alucinacijama i snovima'. 9rimena pojma na o+jekat mogu)a je i kada nismo upoznati
sa o+jektom preko opa*aja, ve) na primer odredjeni$ deskripcija. 1tuda ta dva izraza ne
mogu +iti istovetni, ali onaj koji vi!e odgovara onome !to Kant $o)e da ka*e jeste prvi B
da je re o su+sumciji, ili podvodjenju opa*aja pod pojam. 9odvodjenje opa*aja pod
kategorije jeste jedan pose+an sluaj podvodjenja opa*aja pod pojmove uop!te, u kom je
o+u$va)eno jo! i podvodjenje pod geometrijske i pod empirike pojmove, o emu Kant
takodje govori u ovim odeljcima Kritike istog uma. #a +i podvodjenje pod pojmove +ilo
mogu)e, izmedju pojmovne i opa*ajne predstave mora postojati izvesna slinost, ka*e
Kant izvesna $omogenost nji$ovog sadr*aja. Kad je re o geometrijskim i empirikim
pojmovima slinost je lak!e prona)i zato !to se oni neposredno odnose na iskustvo B na
primer, imate pojam kruga i opa*aj tanjira, i ono !to ima je zajedniko jeste !to
reprezentuju ono !to +ismo nazvali svojstvom okruglastosti. #akle, podvodjenje pod
kategorije je te*e o+jasniti, zato !to su kategorije poptuno nezavisne od iskustva, u tom
smislu da izmedju nji$ovog sadr*aja i sadr*aja datog iskustva nema neke oigledne
slinosti. -+og toga, ka*e Kant, podvodjenja opa*aja pod kategorije za$teva umetanje
tre)e posreduju)e predstave koja +i sa jedne strane +ila slina opaz$aju, a s druge
strane slina kategoriji. 9osreduju)e predstave te vrste on naziva transcendentalnim
s$emama. Ce) smo govorili kako Kant razlikuje empirijski sadr*aj i apriornu formu
opa*aja, i govorili smo o tome kako formira sudjenje o onome !to je dato u prostoru i
vremenu, kako najvi!i izvor te intelektualne sinteze jeste transcendentalna apercepcija.
-austavili smo se kod toga da kategorije koje Kant izvodi iz formi sudova tre+a da
omogu)e nji$ovu opa*ajnu predstavu. Sad nas zanima kako se to sve odigrava, tj kako
kategorije primenjujemo na opa*aje.
Svoje uenje o transcendentalnim s$emama )e razviti pokus$avaju)i da odgovori na to
pitanje, medjutim, on )e pretpostaviti u nekoliko navrata da su s$eme potre+ne i
geometrijskim i empirijskim pojmovima, mi )emo se prvo poza+aviti njima, a potom i
primenom na same kategorije. Kant s$eme opisuje na nekoliko razliit$ naina, on i$
opisuje :
kao predstave,
kao pravila,
kao same sinteze, sintetike inove,
kao fenomene slaganja pojmova,
ponekad i kao klju za pojmove.
Svi ti izrazi na neki nain ukazuju na ono !to je Kant smatrao da s$eme jesu . apriorne
funkcije, one omogu)avaju da intelektualna sinteza mi!ljena u pojmovima +ude
primenjena na ulnu raznovrsnost. 1ne jesu komponente koje omogu)avaju slaganje. 6
nekom smislu to jesu sami pojmovi. 2ajpreciziniji izraz za to +i +io . o+rasci koje
sintetiki procesi tre+a da slede. #a ponovimo prvo !ta +i se moglo re)i o s$ematizmu
geometrijski$ pojmova . Kant tu uzima primer trougla . trougao je ka*e on, pojam koji se
prevas$odno odnosi na na!e mentalne prikaze, na razliite apriorne konstrukcije
trouglasti$ o+jekata u prostoru. Kako se kroz pojam trougla mogu podvesti isti
geometrijski opa*aj trougla kada je pojam jedan, a takvi$ opa*ajni$ konstrukcija ima
potencijalno +eskonano mnogo i ima i$ +eskonano mnogo razliiti$ &vi mo*ete zamisliti
+eskonano mnogo razliiti$ trouglova, onog trenutka kada ka*ete . pa do+ro kako )emo
sve to povezati sa pojmom trougla, jer nijedna slika trougla ne mo*e u potpunosti
odgovarati pojmu trougla jer ne mo*e o+u$vatiti sve trouglove'. 9ojmu trougla je sad,
ka*e Kant, potre+na s$ema koja )e ga povezati sa konstruisanim trouglom. S$ema
pojma trougla , po prii jednog tumaa, jeste predstava univerzalne procedure kojom
uo+razilja stvara sliku trougla. 9itanje koje se ovde postavlja jeste kako takva procedura
mo*e da omogu)i podvodjenje dati$ slika pod dati pojam. -amislite ne!to, neki trougao,
kako tu predstavu mo*ete povezati sa pojmom. 9onudi)u vam dva mi!ljenja . prema
jednom, malo neo+inom to se de!ava tako !to uo+razilja redom generi!e razliite slike
o+jekata, trougla, dok ne nadje onu koja odgovara datoj trouglastoj mre*i, i onda se
zaustavi. 9rema jednom drugom o+ja!njenju, koje je vi!e u skladu sa savremenim
teorijama opa*anja, s$ema nije samo o+razac koji sledi na! du$ovni me$anizam za
proizvodju slika, ve) i sposo+nost prepoznavanja trouglasti$ opa*aja, i ta je sposo+nost
onda direktno povezana sa pitanjem podvodjenja opa*aja pod pojmove. Aa sposo+nost +i
se sastojala u formativnoj sintezi, po kojoj +i se opa*aji, aktuelni i mogu)i, uestvovali na
osnovu slinosti svog sadr*aja. Aa klasifikacija +i onda tre+alo da reprezantativni
karakter opa*ajnim predstavama odredjenog o+lika, da omogu)i da se ono na ne!to
donosi. 6 tom smislu s$eme +i +ile preracionalna, prepojmovna pravila koja kada i$
upotre+ljavamo ne daju sudove ve) vr!e posao diskriminacije opa*aja. Diziki pojmovi
podrazumevaju ne!to vi!e od geometrijski$, oni se ne odnose samo na slike, ve) na ono
!to +ismo slede)i 8ristotela mogli nazvati individualne supstancije. 1ni se odnose na
partikularne sinteze koje egzistiraju u prostoru i vremenu i koji su nosioci svojstava, i koji
E
Predavanja Kant
istrajavaju u svom postojanju uprkos promenama na se+i. -vog toga podvodjenje
opa*aja jednog psa pod pojam psa za$teva ne samo ovu grupi!u)u, diskrimini!i)u
sintezu koja nam omogu)ava da u pojedinanom opa*aju prepoznamo ona svojstva koja
su sadr*ana u pojmu, ve) i da opa*enog psa prepoznamo kao indivudualnu supstanciju
koja se mo*e opaziti na vi!e razliiti$ mesta u razliitim vremenima. -ato itavu sintezu
koja omogu)ava podvodjenje opa*aja psa pod pojam psa mora i da identifikuje neke od
nji$ kao opa*aje pose+ne podgrupe u koju +i spadali opa*aji jednog jedinog psa, dakle
ta identifikacija mora da omogu)i i identifikaciju opa*jaja koji +i se odnosili na jedan
partikularni prostorno vremenski o+jekat, i zato mo*emo re)i, da s$eme pojedinani$
empirijski$ pojmova +ivaju ograniene na vi!em nivou, ili, ako $o)ete, +ivaju odredjene
kategorijalnim s$emama poput u ovom sluaju kategorije psa, koja ne zavisi od
svojstava sami$ opa*ajni$ stvari, od svojstava sami$ senzacija, ve) predstavalja
strukturnu relaciju koja jedan opa*aj dovodi u vezu sa drugim. S$eme geometrijski$ i
empirijski$ o+jekata funskcioni!u na osnovu +liski$ odnosa onoga !to je vezano za pojam
i onoga !to je sadr*ano u opa*aju. Kant je podvodjenje opa*aj pod kategorije smatrao
pose+no te!kim niko, ka*e Kant, podrazumevaju)i tu uglavnom 7juma, ne)e re)i da
ulima mo*emo opaziti kauzalitet. Kako onda kategorija kauzaliteta mo*e da se primeni.
Sada, re!enje koje )e on ponuditi sastoja)e se u formulisanju vremenski$ uslova pod
kojima empirijski sadr*aj mora stajati da +i mogao podvesti se pod odredjene kategorije,
ili ako $o)ete da +i se kategorije na njega mogle primeniti. Creme je forma unutra!njeg
ula pod koje potpadaju sve predstave. 1no je, ka*e, Kant s jedne strane slino
kategorijama, jer sadr*i apriorna odredjenja, a sa druge strane ono je slino ulnosti jer
svaki ulni sadr*aj, jer ga mi kao takvog opa*amo mora imati neko vremensko
odredjenje. Cremenske uslove Kant naziva transecndentalnim s$emama i ka*e da su one
apriorne, tj da nisu predmet iskustva, ve) da iskustvo c$ine mogu)im. 1ne time
istovremeno kategorijama daju znaenje i ograniavaju nji$ovu primenu na sadr*aj
iskustva. 9osle, iznosi zakljuak da su metafizike upotre+e kategorija na o+jekte koji ne
postoje u vremenu i prostoru pogre!ne i neopravdane. Kant ka*e da su transcendentalne
s$eme plod transcendentalne uo+razilje, jedne kako ka*e . same mo)i du!e ijeg
funkcionisanja nismo svesni. 9re nego !to nastavimo dalje sa Kantom rekao +i$ ne!to o
istorijatu ti$ ideja koje iskazuje . odakle mu ideja da u mo)i du$a uvrsti i ma!tu. 1
uo+razilji govori i 8ristotel u svom spisu !O dui! &citat' "ona je razliita i od opaanja
i od miljenja iako je ne nalazimo ni iza senzacija ni iza sudova ". 1na je sa jedne
strane razdvojena od ulnosti , a s druge strane ne mo*e se svesti na razum, ali je uvek
podeljena i na jedne i na druge operacije. Aaj posredniki status uo+razilje pri$vatio je
zdravo za gotovo Aoma 8kvinski u svom komentaru 8ristotelovog spisa !O dui! i time
vratio ideju uo+razilje u evropsku srednjevekovnu i kasnije novovekovnu filozofiju.
6o+razilju su prvi u pitanje doveli racionalisti, pose+no #ekart, koji je ironino $teo da je
potre*i u ljudskom du$u otvarajutji lo+anje. Kod Colfa uo+razilja predstavlja sistemsku
smetnju, on *eli da je iz+aci, ali ne zna !ta da radi. 2jegov nastavlja )e taj pro+lem re!iti
tako !to )e uo+razilju iz+aciti iz filozofije i dodeliti empirijskoj filozofiji. aumgarten
pri$vata uo+razilju kao veliki i va*an deo filozofske materije i domen filozofije pro!iruje
na estetiku i poetiku. Status uo+razilje, ontolo!ki status uo+razilje u Kritici istog uma
nije +a! sasvim jasan, postoji razlika izmedju prvog i drugog izdanja. 6 prvom izdanju
ona je nedvosmisleno predstavljena kao samostalna sposo+nost, u drugom ka*e kako je
ona zapravo pomo) razuma , ili funkcija razuma. 6prkos tim nedoumicama, on joj sve
vreme pripisuje jednu jedinstvenu i vrlo jasnu funkciju . opa*anje deli na ulno i
imaginarno . pa ka*e da je prvo svojstveno opa*anju prisutnog, a drugo opa*anju u
odsustvu o+jekta, opa*anje u odsustvu o+jekta mogu)e je u dva smisla . ili je predmet
+io prisutan u pro!losti pa ga vi!e nema ili )e +iti prisutan u +udu)nosti. 6 prvom sluaju
uo+razilja koja omogu)tava to opa*anje predmeta u njegovom odsustvu jeste
reproduktivna, a u drugom sluaju produktivna. 2a polju empirijske primene
reproduktivna uo+razilja proizvodi pam)enja koji omogu)ava formiranje pojedinani$
opa*aja, o emu smo priali na pro!lom asu, svaki pojedinani opa*aj traje u vremenu i
sastoji se od sukcesivnog niza. 1no !to povezuje jedinstven opa*aj jednog predmeta
jeste pam)enje. Kad je re o transcendentalnoj uo+razilji koja funkcioni!e nezavisno od
svojstava konkretni$ sadr*aja iskustava, ona je od kljune va*nosti i ona omogu)ava
povezivanje kategorija sa sadr*ajem ulni$ opa*aja. S$ematizam +i tre+alo da o+razlo*i
povezivanje pojmova sa jedne strane i opa*aja, opa*ajni$ sadr*aja. Sad rapravlja o tri
vrste pojmova, o geometrijskim pojmovima u prvom koraku, pa onda o empirijskim
pojmovima, i o kategorijama. Sada on izmedju pojmova sa jedne strane i opa*aja sa
druge strane, se odnosi na dva naina kao podvodjenje opa*aja pod pojmove i kao
primenu na pojave, i tretira ta dva naina kao istovetne. =a sam vam dao tri razloga za!to
nisu istovetni. Su+sumcija ili podvodjenje opa*aja pod pojmove jeste odnos izmedju dve
predstave, pojmovne i opa*ajne predstave" dok je s druge strane primena pojma na
opa*aje odnos izmedju predstave i o+jekta, stvari. #rugo, su+sumcija je mogu)a i +ez
prisustva o+jekta. Are)e, primena pojma na o+jekat je mogu)a i +ez opa*aja. Aako da ta
dva odredjenja nisu ekvivalentna, a rekao sam vam onda da opis koji +olje odgovara
onome !to Kant $o)e da ka*e u Kritici istog uma jeste prvi, podvodjenje. 1nda sam vam
F
Predavanja Kant
govorio !ta na osnovu Kantovi$ tekstova mo*emo zakljuiti o njegovom s$vatanju
primene geometrijske i empirijske pojmove. Kant ka*e, sad kad je re o geometrijskim
pojmovima . imate pojam trougla i sa druge strane +eskonaan niz razliiti$ slika
trouglova, kako podvesti te slike pod pojam. 6zmete sliku jednakostranic$nog trougla i
podvedette ga pod pojam . da li to znai da ta predstava, slika odgovara svim
trouglovaima . ne odgovara. 4ta je onda tu podvodjenje, i ka*e Kant potre+na je tu sad
s$ema, s$ema je zapravo procedura koja povezuje pojam trougla, i sa druge strane slike
trouglova. %ma dva o+ja!njenja kako deluje ta s$ema . prema jednom o+ja!njenju, s$ema
pojma trougla, kada vam je dat jedan trouglasti predmet generei!e +rzo slike mogu)i$
trouglova i nadje onu koja odgovara opa*enom trouglu, i onda povezuje pojam sa
opa*ajem trougla. 9rema drugom o+ja!njenju ta transcendentalna s$ema , znai
procedura, ta sintetika aktivnost o+avlja taj posao genersanja slika, ali grupisanja u
vrste, dakle da imate ovu vrstu trougla, onu vrstu trougla. Kad je re o empirijskim
pojmovima stvar je ne!to komplikovanija, jer vi nemate samo slike, ve) kada govorite o
stvarima, vi ve) mislite na pojedinane supstancije. Sad ono !to sam rekao o s$emama
kategorija, jeste da su to vremenska odredjenja, da je vreme forma unutra!njeg ula.
9ojave moraju da +udu date pod odredjenim vremenskim uslovima, odredjene na
odredjen nain u vremenu da +ismo na nji$ mogli da primenimo odredjene kategorije.
%stovremano vezivanje kategorije, nji$ova primena i znaenje +ivaju ograniene na
pojave iz ega sledi vrlo va*na posledica . da se kategorije ne mogu primenjivati na ono
!to postoji u vremenu, i da je upotre+a kategorija u metafizici proizvoljna i neopravdana.
Kategorije kvantiteta, postoji jedna s$ema ka*e Kant . to je +roj. -a +roj Kant ka*e da on
?sadrava i izraava proizvodjenje samoga vremena u sukcesivnoj aprehenziji
jednoga pojma i ?broj znai predstavu koja obuhvata ujedno sukcesivnu
adiciju jedinice jedinici onoga to je jednorodno.
4ta to zapravo znai5 9rvo, kvantitet je $omogena veliina, ne postoje kvalitativne
razlike izmedju vrsta kvantiteta, u tom smislu je re o sintezi onoga !to je jednorodno. 6
pojednostavljenoj verziji Kant ka*e da je merenje kvantiteta sukcesivni proces, +ilo da je
re o trenutnom va!em utisku veliine predmeta opa*anja, +ilo da je re o nekoj
s$ematskoj proceduri merenja veliine. roj zapravo oznaava trajanje vremenske
sinteze, trajanje procesa vremena. 4ta je mislio pod kategorijom kvaliteta5 Kvalitet . ono
realno, da +i ne!to !to u nama izaziva ose)aj, na osnovu tog ose)aja mi znamo da je
ne!to realno postoje)e. Aaj ose)aj ima takodje svoju veliinu, taj ose)aj ima svoju
amplitudu, i on jeste $omogen. 3ecimo da posmatrate neki o+jekat koji je crven, imate
ose)aj crvenog, i taj ose)aj raste u vama do nekog trenutka. Ao +i +io stepen crvenog, a
taj stepen oznaava trajanje procesa ose)anja kvaliteta. roj je, ka*e Kant ekstenzivna
veliina, a stepen je intenzivna veliina. Kada +i $teli, recimo da kategoriju kvanititeta
primenite na neki o+jekat uini)ete to tako !to taj o+jekat prenesete preko dva
kvantitativna odredjenja, koja su mogu)a preko kategorije kvantiteta, i predstavljaju
rezultate procesa +rojanja. -a kategorije relacije i kategorije modaliteta postoje razliite
s$eme. Kant ovde postaje malo jasniji. (ovori za supstanciju da je to perzistencija ili
istrajavanje onoga !to je realno u vremenu, i onda dodaje &citat' ?to jest , njegova
predstava kao jednog supstrata empirichke vremenske odredbe uopshte.
9ro+lem sa ovako s$va)enom supstancijom jeste !to je Kant tu spojio dva razliita
s$vatanja supstancije . supstancije kao individualnog partikularija i supstancije kao
osnovnog materijalnog konstituenta univerzuma, kao onoga od ega je univerzum
sastavljen. 6zrok je, kategorija uzroka i posledice, s$ema uzroka, ono realno posle ega
uvek dolazi ne!to drugo, ono se sastoji u sukcesiji raznovrsnosti, ukoliko sukcesija
podle*e nekom pravilu. 6zrok je ono !to uvek pret$odi. 8ko, na primer, imate dogadjaje
a, + c re)i)emo da je uzrok a, a b je posledica. Aa kategorija +i tre+alo da nam omogu)i
da razlikujemo su+jektivni pojam apre$enzije, od o+jektivnog pojma pojava. Are)a
kategorija relacije, jeste kategorija zajednice, odnosno uzajamnog kauzalnog dejstva
supstancija, i Kant ka*e &citat': ?koegzistencije odredaba jedne supstancije s
odredbama druge supstancije prema nekom opshtem pravilu.
S$ema
2
mogu)nosti jeste odred+a predstave jedne stvari u ma kojem vremenu"
za ne!to )ete re)i da je mogu)e ako mo*e postojati u +ilo kom vremenu"
S$ema stvarnosti jeste egzistencija u jednom odredjenom vremenu . stvar je
postojala sada, ili jue popodne, ili )e postojati sutra ili prekosutra"
S$ema nu*nosti jeste egzistencija jedne stvari u svim vremenima.
Sa jedne strane imate kategorije, to su logike kategorije, a sa druge strane imate ove
s$eme, usmeravate nji$ovu primenu na sadr*aj iskustva . kategorije plus s$eme se
mogu nazvati s$ematizovane kategorije" u du$u savremene filozofije se to moz$e
nazvati realizovane kategorije. 9o!to je pokazao kako se kategorije primenjuju na
iskustvo, Kant je pokazao kako je sudjenje o prirodnom vremenskom toku mogu)e, Kant
2
=edan deo pre ovoga je izostavljen z+og lo!eg snimka.
G
Predavanja Kant
iznosi niz osnovni$ stavova istog razuma, odnosno niz apriorni$ sintetiki$ stavova o
prirodi, koji predstavljaju osnov okvir, razlog, niz drugi$ konkretni$ na!i$ sudova. Sve !to
+udemo tvrdili o prostorno vremenskom kontinuitetu poiva na tim osnovnim apriornim
sintetikim stavovima.
9rvi takav stav tie se kvantiteta. Stav Kant naziva aksiomom datosti u opa*anju i stav
glasi: svi ulno dati opaaji jesu ekstenzivne veliine.
9ravi smisao ovog i naredni$ stavova otkrivamo zapravo u Kantovom spisu "eta#i$iki
osnov nauke i prirode, gde Kant do ti$ osnovni$ apriorni$ sintetiki$ stavova o prirodi
izvodi osnovna odredjenja fizike. 1n tvrdi da svi ulno dati opa*aji jesu ekstenzivne
veliine Kant zapravo od+acuje sve kvalitativne teorije o prirodi, to jest sve
aristotelijanske fizike. Kod 8ristotela postoje razliite regije prostora, koje su razliite u
kvalitativnom smislu, na neki nain prostor je kvalitativno razliit.
#rugi aprioran sintetiki stav, Kant naziva anticipacijom opaaja u svim pojavama
ono to je realno, a to je predmet oseanja ima intenzivnu veliinu, to jest
neki stepen.
6 Kritici istog uma Kant o+ja!njava kako mu to omogu)ava,preciznije reeno . kako
stepenasti karakter ose)aja u nama omogu)ava da se anticipiraju neka slede)a dejstva.
6 delu "eta#i$iki osnov nauke i prirode on )e re)i jo! ne!to . !realno je ono to
zauzima prostor. edna stvar zauzima prostor na osnovu sile koju poseduje,
odnosno sila ! repulzije "sile odbijanja# i atrakcije "sile privlachenja#%! 1n time
ka*e prava fizika nauka ne mo*e +iti kartezijanska fizika.
8priorni sintetiki stavovi koji odgovaraju kategorijama relacije pokazuju da je iskustvo
mogu)e samo na osnovu predstave o nu*noj vezi izmedju opa*aja, i onda daje po jedan
osnovni stav za svaku od ovi$ relacioni$ kategorija, koji uspostavlja te nu*ne veze. Kada
je re o supstanciji govori slede)e &kod svake promene pojava supstancija ostaje i
njen se kvantum u prirodi niti poveava niti smanjuje.
#a +ismo uoili promenu potre+an nam je supstrat promene, Kant iz toga pravi dalji
korak pa ka*e . da +ismo mogli celokupnu prirodu da do*ivimo mi moramo pretpostaviti
da priroda ima ne!to nepromenjljivo. %z tog principa on )e dati princip odr*anja materije,
u savremenoj fizici ima o+lik principa odr*anja energije.
-atim sledi druga analogija iskustva koja glasi sve promene se deevaju po zakonu
spajanja uzroka i posledica. %z tog principa on )e u delu "eta#i$iki osnov nauke i
prirode , uvesti princip inercije, prvi 2jutnov zakon kretanja, pa )e re)i da sva promena
materije ima neki spolja!nji uzrok. Svako telo ustrajava u svom stanju mirovanja ili
kretanja u istom smeru i istom +rzinom, ako nije prinudjeno nekim spolja!njim uzrokom
da promeni to stanje.
2ajzad, tre)a analogija glasi sve supstancije, ukoliko se mogu opaziti u prostoru
kao jednovremene, stoje u odnosu potpunog uzajamnog delanja. %z tog apriornog
sintetikog principa, on )e kasnije izvesti tre)i 2jutnov zakon.
$ostulati empirijskog miljenja uopte
% postulat
Ono to se slae sa formalnim uslovima iskustva (u pogledu opaanja i u
pogledu pojmova) jeste mogue.
#akle, mogu)e je sve ono !to mo*e imati prostorno vremenska odredjenja, i na !ta
mo*emo primeniti kategorije.
%% postulat
Ono to stoji u vezi s materijalnim uslovima iskustva (oseajem) jeste stvarno.
%%% postulat
Ono ija je veza sa stvarnim odredjena prema optim uslovima iskustva jeste
(postoji) nuno.
6 svojoj knjizi "eta#i$iki osnov nauke i prirode, koriste)i ova tri postulata Kant )e
poku!ati da poka*e, kako se pomo)u zakona kretanja mo*e o+jasniti kretanje planeta.
Kako se u dva koraka od onoga !to nazivamo prividnim kretanjem planeta, do onoga !to
nazivamo nu*nim kretanjem planeta, !to je zapravo zadatak svake nauke o kretanju.
Svaka astronomija polazi od niza opservacija, polazi od pravolinijskog kretanja planeta,
koje naziva prividnim kretanjem planeta, pa konstrui!e kru*ne putanje, medjutim
konstrui!e i$ u neki referentni sistem, i onda tre+a da poka*e za!to je kretanje koje
pretpostavlja nu*no kretanje.
H
Predavanja Kant
2H.10.2008.
Kantova teorija uma i kritika metafizike
1. kritika B stav slo+odne linosti
2. dijalektika B Ilogika privida@
3. metafizika B Ikada je dato ne!to uslovljeno@
%.Kritika
Kantova filozofija se naziva kriticizam. Kantov kritiki stav prema tada!njim
doktrinama je zaslu*an za njegovu slavu. 1n nije izmislio kritiku, ali je +io prvi koji je
sistemaski razvio ideju kritike, kritikog stava. Kritikovati znai:
a' zauzeti distancu spram &istupiti iz' predmeta kritike. Kant svoj kritiki stav
pretpostavlja dogmatskom" dogmata B onaj ko iz 1 perspektive razvija uenje ili
teoriju
+' pripisati se+i so+odu mi!ljenja i odluivanja u odnosu na predmet kritike
c' pretpostaviti da +i se kritikovano moglo zameniti +oljim B +ez ovog c' kritika
nema kriterijum
Suprotnost kritike je opravdanje. 9otraga za opravdanjem stvarnosti &i prirodne i
sociokulturalne' +ila je karakteristina za najve)i deo dotada!nje evropske filozofije i
imala je uglavnom teolo!ku dimenziju. %z persektive oso+e koja tra*i opravdanje nema
mesta za kritiku stvarnosti jer +i to +ila kritika onoga ko je tu stvarnost stvorio. Jovek ne
mo*e +iti s$va)en kao slo+odan stvaralac, njegova sud+ina je ve) utvrKena u o*jem
planu. =edina slo+oda koju ovek ima je da se+i pripi!e zlo &a ne ogu'. 2ajvi!i cilj ti$
filozofa +ila je teodiceja.
Kant je kritikovao vi!e stvari:
1' dotada!nja metafizika mi!ljenja"
2' politika ureKenja &apsolutistike monar$ije, a podr*avao je francusku revoluciju i
ustavnu monar$iju" vladar dela u slu*+i naroda i nji$ovog interesa'"
3' crkvu i plemstvo kao nosioce dru!tvenopolitikog ureKenja"
E' neprosve)enost naroda koja ga dr*i u pokornosti.
1n daje za pravo materijalistikoj slici sveta koja je formirana u 1F. veku i prikazuje svet
kao deo nepromenljivog ustrojstva. Kritikuju)i metafizike sisteme drugi$ autora
&#ekarta, >aj+nica, 2jutna', Kant kritikuje i svoje mladalake metafizike poku!aje.
2jegove kritike metafizike imaju vi!e posledica. 6 3. antinomiji &o slo+odi ljudske linosti'
on tu slo+odu poku!ava da od+rani od svake vrste determinizma i zato posle o+javljuje
niz etiki$ i politiki$ dela gde je ljudska linost autonomna.
6 isto vreme, on )e promeniti svoje s$vatanje teologije. 6 ranim spisima je razvijao neku
vrstu prirodne teologije. 6 Kritici istog uma )e sistematski podvrgnuti kritici ontolo!ki,
kosmolo!ki i teleolo!ki argument za postojanje oga. 1n razvija moralnu teologiju B
ranije je ovek +io predstavljen kao o*ji podanik, a sada je o*ji saradnik u stvaranju,
kao demiurg, kojem je og poverio zadatak da u svom delu sveta ostvari poredak koji
smatra da +i tre+alo da postoji, tj. koji je og zamislio. Ceza oveka i oga je
neposredna. 6 se+i samima tra*ite oga, a ne u prirodi. 9rincip moralnog zakona je znak
o*anskog porekla na!e prirode i ono !to uspostavlja vezu sa ogom. 3azvijaju)i te ideje
Kant )e do)i do stava da ne mo*emo imati konkluzivan dokaz o postojanju oga i du!e,
ali nam na!e moralno delovanje daje razloge da verujemo da postoji. 1vo je od+acivanje
prirodne teologije i razvijanje moralne teologije. #okazna snaga moralnog argumenta je
daleko manja. -ato su mnogi mislili da je Kant imao progresivnu ateizaciju mi!ljenja, a da
je moralnu teologiju zadr*ao iz pristojnosti ili da +i se za!titio &ovo tre+a uzeti sa
rezervom'. 1vaj preokret Kanta vra)a u protestantsku tradiciju. 9rotestantska teologija
ka*e da oga tre+a tra*iti u se+i. 1vaj preokret ima oslo+odilaki karakter.
&.'ijalektika
Svoju kritiku metafizike Kant poinje u odeljku IAranscendentalna dijalektika@. -a
dijalektiku ka*e da je to ?logika prividaI. 1d grke filozofije su ostala 2 s$vatanja
dijalektike:
. latonovo s!vatanje: najvi!i o+lik znanja, koje nas vodi vi!im
sferama, davanje definicije, o+razac naunog mi!ljenja
. "ristotelovo s!vatanje: dijalektiko mi!ljenje je razliito od naunog
i demonstrativnog mi!ljenja jer polazi od mnenja i +lisko je retorici,
slu*i da u+edi pu+liku.
;iceron razvija retoriki potencijal dijalektike i podelio ju je &retoriku' na topiku
8
Predavanja Kant
&sakupljanje dokaza' i dijalektiku. 9reko oetija se ovo ;iceronovo s$vatanje prenelo u
srednji vek. Sve do Kanta s$vatanje dijalektike je +ilo odreKeno ;iceronovom
koncepcijom. Kant nije pri$vatio ni 9latonovo ni ;iceronovo s$vatanje dijalektike nego
8ristotelovo, njemu je dijalektika logika iluzije. 2jegv doprinos dijalektici je u kritici. 1n je
vezuje za metafiziku i kritikuje je u sve 3 kritike, ali najvi!e u prvoj. 6 Kritici istog uma
napada 3 doktrine &rac. psi$ologiju . doktrine o du!i, rac. teologiju B dokrinu o ogu, da je
tvorac, da je uspostavio sklad, rac. kosm . metafizike doktrine o granicama sveta B
antinomije'. 6 Kritici praktinog uma re je o dijalektici oko odreKivanja najvi!eg do+ra,
da li je to sre)a ili vrlina, da li je sre)a uzrok moralnosti ili o+rnuto &zakljuio je da je ovo
o+rnuto'. 6 Kritici mo)i suKenja on je analizirao dijalektiku izmeKu teleolo!kog i
me$anicistikog s$vatanja stvarnosti.
Kant je ostavio ogroman uticaj na nemaku filozofiju. 6ticao je spisima praktine
filozofije. 2jegova kritika dijalektike &kao vrste pogre!nog mi!ljenja koje vodi u iluzije'
nije ostavila velikog traga. 6+rzo 7egel razvija filozofiju gde je struktura stvarnosti
dijalektina. 2a! um se stalno kre)e u antinominim stavovima. Ao nije lo!e, to je
kretanje stvarnosti. 0arL se nadovezuje na ovo i za njega je kretanje antinomina
dijalektika. Kant vr!i uticaj uenjem o du!i, ogu, teolo!kim uenjem, ali ne kritikom
dijalektike.
(.)eta*izika
#ijalektika po Kantu poiva na jednom principu B ?kada je dato ne!to uslovljeno &stvar,
saznanje, pojava', onda je dat i itav niz uslova koji ga ine mogu)imM. Kritika metafizike
je povezana sa kritikama crkve, politiki$ ureKenja. 1n u Kritici istog uma metafiziku
odreKuje na epistemiki nain i iznosi o njoj nekoliko stavova. 0etafizike teze naziva
idejama i ka*e da one nastaju primenom kategorija na celinu predmeta iskustva, koja ne
mo*e +iti data u iskustvu. %deje nastaju primenom kategrija izvan granica iskustva.
9rimena kategorija izvan grnica iskustva proistie iz prirodne potre+e ljudskog intelekta.
Aakvu primenu kategorija opisuje kao pro!irenje kategorija sa dela sveta na celinu. 6m u
Kritici istog uma predstavlja kao nezavisnu mo) od razuma, ali to je zapravo drugaija
upotre+a isti$ formi mi!ljenja. %deje proistiu iz prirodne potre+e intelekta da upotpuni
sva o+ja!njenja. Aakva primena kategorija je neopravdana, one se mogu primeniti samo
na ono !to se mo*e opaziti. %ako je neopravdana, ona je prirodna i neiz+e*na. -ato Kant
ne od+acuje metafiziku, ve) menja njen karakter. 2eke od metafiziki$ ideja
&konstitutivne' menja u regulativne principe, u ideje koje tre+a da rukovode na!im
istra*ivanjima. 1va regulativizacija metafiziki$ ideja vodi njegovu metafiziku u ravcu
pragmatizma. 1n o+javljuje nekoliko tekstova sa naslovom ?0etafizika..I. Au je zadr*ao
jedan aspekt tradicionalne metafizike, ali daje novi pristup. 8ko je tradicionalna
metafizika nastojala da opi!e strukturu stvarnosti i da je pove*e sa o*anskim du$om,
Kant )e poku!ati da opi!e strukturu stvarnosti i da je pove*e sa ljudskim du$om. -ato je
njegova metafizika transcendentalna. 8nalizramo kako i mislimo o tome, to je na!a
stvarnost. Aaj o+rt ima ne!to in$erentno modernom svetu. 2a slian nain u 'asnivanju
meta#i$ike morala kre)e od analize morala oveka &!ta ljudi misle, kakvi su im stavovi' i
onda )e poku!ati da poka*e da ta mi!ljenja proistiu iz ustrojstva nji$ovog uma. Kritika
metafizika kod Kanta se zove metafizika iskustva i ona je povezana sa promenom
s$vatanja ovekove prirode i njegovim polo*ajem u kosmosu. Jovek sam unosi poredak
u svoj svet, sam stvara svoj svet.
Kant ka*e da imamo fenomene u iskustvu i poriv da i$ o+jasnimo. Ara*imo uzroke u
iskustvu i nji$ove uzroke itd. Dormuli!emo pretpostavku o prvom uzroku. 9ozivanje na taj
prvi uzrok tre+a da upotpuni o+ja!njenje. Aime imamo $ipotezu o granicama iskustva
kada nam je dato ne!to uslovljeno, onda je dat i niz uslova koji ga ine mogu)im. ?6m se
ne mo*e odnositi neposredno na na iskustvo ve) na razumI. =edinstvo koje proizvodi
razum je jedinstvo ulne raznovrsnosti pomo)u kategorija. 3azum daje sudove koji ine
iskustvo mogu)im, um i$ razmatra kao premise zakljuivanja i povezuje i$. Kod ovog
principa imamo ontolo!ku i logiku dimenziju.
>ogika dimenzija B imamo sud" pretpostavimo da imamo i niz premisa iz koji$ se on
mo*e izvesti. 2eki sud da +i +io opravdan mora proisticati iz premisa. 1nda imamo
opravdanje suda. (re!ka metafizike se sastoji u tome !to opravdanje s$vata kao
ontolo!ki princip same stvarnosti.
Aeolo!ka filozofija B og je stvorio svet" pretpostavka da sve !to postoji u svetu ima
opravdanje, niz uslova iz koji$ se mo*e izvesti. (re!ka metafizike je epistemolo!ke
prirode. 1na proistie iz poku!aja da se svet osmotri iz o*anske perspektive. 1no !to je
dato se odnosi na ono !to imamo u opa*anju. 8 dato u drugom delu reenice je dostupno
samo ogu. 0i ne mo*emo opazizi itav niz uslova iz koji$ stvari potiu. 0i
pretpostavljamo da mo*emo da sudimo iz o*anske perspektive, da suKenje mo*emo da
primenimo na celinu. 6 stvarnosti na!e opa*anje je ogranieno samo na ono !to imamo u
iskustvu. -ato imamo niz pogre!ni$ zakljuaka. Kada poku!amo da govorimo o celini svi$
predmeta uop!te imamo pro+lem. 9rimer: Kakva je celina5 #a li ima poetak ili se
+eskonano prote*e5
N
Predavanja Kant
2e znamo kako da se odluimo. %mamo +ig +ang teoriju. 0o*emo misliti na razne naine,
ali ne mo*emo dokazati tu zapadam u pro+lem. Au smo u +ezizlaznoj situaciji. #a +i
imale znaenje, kategorije moraju +iti !ematizovane. 8 to ne mogu +iti ako i$ primenimo
na ne!to !to izmie iskustvu. 1va promena u perspektivi je opisivana 80i$ godina 20.og
veka kao preokret od teocentrinog ka antropocentrikom modelu. ;elinu sveta mo*e da
vidi samo onaj ko nije njen deo. 8ko *elite da opi!ete celinu, se+e stavljate u polo*aj
+o*anskog +i)a. og mo*e da vidi i da odlui kako da kategorije celine primeni, mi ne. 6
Kritici mo(i sudjenja kritikuje primenu teleol!ki$ sudova, on ka*e da mi o svr$ovitosti
mo*emo da sudimo ako njene tragove imamo u neemu !to nam je dostupno opa*anju.
6 re!enjima kosmolo!ki$ antinomija )e re)i da ono !to nas navodi da pretpostavimo da
nam celina mo*e +iti data jeste pretpostavka da su prostor i vreme deo same stvarnosti.
0i onda pomislimo da je ono !to imie na!em opa*anju isto kao ono !to opa*amo. Aa
transcendentalno realistika pretpostavka nas podstie da zauzmemo +o*ansku
perspektivu. 1d+acivanjem ove prepostavke ru!i se itava metafizika graKa, to on
nastoji da poka*e.
9rimena ovog Ikada je dato ne!to...I principa na razne domene nam omogu)ava da
zamislimo razne vrste totaliteta. 9ostoje 3 vrste totaliteta i 3 klase ideja. 9rva sadr*i
jedinstvo su+jekta, druga pojava, tre)a svi$ predmeta. 9rva je predmet racionalne
psi$ologije, druga rac. kosmologije &prostorne, vremenske granice univerzuma', tre)a
rac. teologije.
Sve ove 3 grane metafizike proistiu iz pretpostavke da opa*anje mo*e da zadovolji
deduktivne potre+e na!eg intelekta, iz pertpostavke da mo*emo opaziti sve za im na!
um traga.
10.11.2008.
Kantova kritika racionalne kosmologije
3

. kategorije kvantiteta, realiteta, kauzaliteta i nu*nosti
1. antinomija B prostorno vremenske granice sveta B spor izmeKu savremeni$ teza
&infinitistiki$', zastupnika +ig +anga.
-astupnici finitistike teze: svet ima vremenski poetak, princip kauzaliteta je zasnovan
na spontanom kauzalitetu, materija je sastavljena od prosti$ delova, postoji nu*no +i)e
koje ini mogu)im kontingentna +i)a.
- astupnici infinitistike teze : niz pojava u svetu je +eskonaan, pojave se moraju
o+ja!njavati prirodnim zakonima, nema nu*nog +i)a ni u svetu ni van njega.
=edan od uesnika u ovom sporu +io je i Kant.
6 ?KJ6I antinomije deli na matematike &1,2' i dinamike &3,E'.
9rvo stanovi!te zastupa 9laton, a drugo Opikur. Ao je spor izmeKu dogmatskog
racionalizma i empirizma. Ao ne tre+a s$vatiti doslovno. 9laton je samo sim+ol, figura.
Opikur je i sim+ol ateizma. Sa jedne strane imamo racionalistiko stanovi!te, a sa druge
empirijsko. #ogmatski racionalizam pretpostavlja da mora postojati sve ono !to um mo*e
misliti ak iako toga nema u opa*anju. Ao su finitistika stanovi!ta. 6mu tre+a odmor, on
$o)e da doKe do kraja u nekom trenutku. 3acionalista )e re)i da sve !to um mo*e da
misli mora mo)i da +ude opa*eno.
Ompiristi B verifikacionistiko stanovi!te B postoji samo ono !to je predmet opa*anja.
1vde je i spor njutnovci &matematiari', teza B laj+nicovci &filozofi', antiteza.
-astupnici antiteze postupaju dosledno. Sami >aj+nic i 2jutn nisu +a! zastupali
stanovi!ta koja su im pripisivana.
>aj+nic B svet je +eskonaan, nema kraj, nema granicu u prostoru.
2jutn B svet je prostorno ogranien, ali je +eskonaan vremenski. 2jutn tezu po kojoj je
materija od prosti$ delova zove tezom o monadologiji.
>aj+nic B konstituent sveta su monade, sve !to postoji u svetu je deljivo &ovim napada
2jutnove atome'. 2jutn nije zastupao infinitistiku tezu po tom pitanju. 9rostor je deljiv,
ali se to ne prenosi na atome.
2 dinamike antinomije B +ave se pitanjem ovekove slo+ode, +o*jeg postojanja.
1slanjaju se na rasprave ve)ine u evropskoj filozofiji srednjeg i novog veka. ave se
kosmikom dramaturgijom B koje +i)e je stvorilo svet.
6 3. antinomiji B pitanja mogu)nosti da ovek svojim odlukama utie na svet
6 E. antinomiji B da li je +o*ja egzistencija pretpostavka na!e egzistencije.
% antinomija
3
9redavanje je lo!e iskucano, pretpostavljam da je prvo+itni snimak +io nerazumljiv.
10
Predavanja Kant
%ma li svet poetka u vremenu i da li je ogranien u prostoru5
#8 B a' zastupnici teze )e tvrditi da svet ima vremenski poetak i prostorne granice
2O B +' -astupnici antiteze )e tvrditi da je svet neogranien
9rotivnici u sporu svoje stanovi!te dokazuju opovrgavaju)i protivniko. 1povrgavanje
jednog stanovi!ta je dokaz onog drugog &ako spora ima'.
a' 8ko svet nema poetak u vremenu to znai da je do danas protekao +eskonani niz.
8ko tvrdimo da je prostor +eskonaan, tvrdimo da je izvr!ena sinteza njegovi$ delova,
!to znai da je protekao +eskonaan niz vremena a to je nemogu)e. eskonaan niz ne
mo*e prote)i.
+' %z stanovi!ta teze proistie da je svet okru*en praznim prostorom i vremenom. 1ko
sveta egzistiraju prostor i vreme koji su prazni. 1vo je posledica stanovi!ta teze.
8ko svet ima poetak u vremenu, pre poetka je +ilo prazno vreme. 1nda +ismo mi
mogli na)i razlog za!to +i svet nastao u nekom pose+nom trenutku a ne u nekom
drugom. -a!to +i se to desilo, za!to +i svet nastao u nekom trenutku5 Stvaranje sveta je
neo+ja!njivo. Svet ne mo*e imati poetak.
8ko svet ima prostorne granice B okru*uje ga prazan prostor. Ao +i znailo da stvari u
svetu imaju relacije prema praznom prostoru.
Cerifikacionistiki argument B to su relacije prema niemu, jer je to ne!to !to ne mo*emo
opaziti. Svet je negranien.
Kant se trudio da ove sporove prika*e kao +ezizlazne, poku!ao je da da svoje re!enje.
%% antinomija B pitanje deljivosti
#a li se svaka opa*ena stvar u svetu sastoji od delova ili ne5 #a li ima prosti$
supstancija5
8rgument u prilog #8 B ako +ismo u mislima izvr!ili analizu, uni!tili svaku slo*enost, ne)e
nam ostati ni slo*ene ni proste supstancije. 2e +i nam ostalo ni!ta &ako +i antiteza +ila
tana sve +i se pretvorilo u pra$'. 1vo va*i za stvari u prostoru, ali ne i za sam prostor.
9rotivniko stanovi!te B deljive moraju +iti i stvari u prostoru. Slo*enost stvari znai da se
ona sastoji od delova koji postoje u raznim prostorima
%ma +eskonano prosti$ delova B to je u suprotnosti sa idejom proste supstancije, pa
)emo je stoga od+aciti.
%%% antinomija
#a li se prirodne pojave mogu o+ja!njavati kao posledice prirodni$ uzroka ili ima i
slo+odnog kauzaliteta5
og i ovek
8rgument u prilog teze &postoji slo+odni kauzalitet'.
8ko se pretpostavi da samo prirodni kauzalitet postoji nijedna prirodna pojava ne mo*e
imati potpuno o+ja!njenje. 2e dopu!ta se ideja prvog prirodnog uzroka. 8ko je ne!to
prirodni uzrok, mora +iti posledica pret$odnog uzroka.
9rirodni kauzalitet ne mo*e +iti jedini, mora se pretpostaviti spontani kauzalitet. 8ko
$o)ete samo prirodnim uzrocima da o+jasnite pojave ovog sveta imate protivrenost.
2aturalistika o+ja!njenja ne mogu +iti sveo+u$vatna. Aeza o spontanom kauzalitetu
ve*i za kauzalitet koji +i zapoinjao van sveta ali i unutar pojava. Stvaranje sveta je
poetak vremena i kauzalnog lanca. Sama teza +rani iskljuivo stav o prvom uzroku, ne o
poetku vremena.
Kant svoje kritiko s$vatanje slo+ode zapoinje u %%% antinomiji. 6 kritikim spisima
pokazuje da je ta ideja mogu)a praktikim kakva je. #a)e osnovne definicije o slo+odi:
praktina slo+oda &trl slo+oda' B sposonost samosavladavanja. Slo+oda koja je uslov
mogu)nosti moralnog iskustva.
Spontana je jer nije plod ranijeg uzrokovanja, sama od se+e poinje.
>judsku slo+odu Kant zami!lja kao ukljuivanje u postoje)e tokove u prostoru i vremenu.
Ci verujete da utiete, da postojite u prostoru i vremenu.
2a! um, transcendentalno =a mo*e uticati na kauzalno pona!anje, na z+ivanje u svetu.
8rgument u prilog antiteze: teza nije mogu)a jer je u suprotnosti sa prirodnom
uzrono!)u, sa jedinstvom iskustva. 6 svetu ili van njega postoji ne!to neuzrokovano.
Aakva slo+oda +i unela nered u prirodne tokove, unela +i nesistematinost prirode. 8ko
+i taj kauzalitet postojao prekinuo +i tok iskustva.
%C antinomija
0odalna verzija kosmolo!kog dokaza.
Klju re!enja je trl idealizam. Ao stanovi!te daje razliita re!enja za matematike i
dinamike antinomije.
. sintezu onoga !to je jednorodno.
#ogmatskom primenom dospevamo do pretpostavke o postojanju sveta po se+i.
Kant re!ava antinomije tako !to od+acuje pretpostavku koje one polaze. ;elina sveta ne
11
Predavanja Kant
mo*e +iti data u svetu. 1d+acuje se transcendentalni realizam i usvaja transcendentalni
idealizam.
1ntolo!ka upotre+a logikog principa proistie iz ideje da su i prostor i vreme stvari po
se+i.
8ko to od+acimo, od+aci)emo stav da je celina delova data. 8ko to od+acimo
antinomine pretpostavke nisu kontradiktorne. 0ogu sve zajedno +iti la*ne.
Sa dinamikim antinomijama stvari su drugaije B to je sinteza raznorodnog.
%%% antinomija B uve!)emo transecendentalnu distinkciju izmeKu stvari po se+i i pojave.
8ko od+acimo da mo*e postojati samo ono !to je u iskustvu B uzrok je van vremena,
posledica u svetu. 1vo ne +i +ilo mogu)e ako +i prostor i vreme +ili svojstvo stvari po
se+i. 1nda +i i um morao +iti u svetu.
6z preformulaciju antiteze, njeno ogranienje na iskustvo, imamo kauzalitet koji je izvan
prirode. 1nda taj kauzalitet ne naru!ava jedinstvo iskustva, nije u suko+u sa principom
kauzaliteta. Kant )e pretpostaviti da takav kauzalitet nije u suko+u ni sa sistematino!)u
prirode. %mate uzroke koji nisu u prostoru i vremenu, nisu u suko+u sa principom
uzronosti, jedinstvom iskustva i ne vodi neredu.
2a slian nain )e Kant ponuditi da se re!i antinomija %C . 9ostoji nu*no +i)e koje ne
egzistira u prostoru i vremenu i ono je oslonac kontingentni$ +i)a. Ao mo*emo re)i ako
pretpostavimo da prostor i vreme nisu stvari po se+i. 2e mo*emo saznati vlastitu
prirodu, oga, granice sveta. 0o*emo pretpostaviti postojanje slo+ode i postojanje oga.
8ko pri$vatimo transcendentalni idealizam to se i mo*e pretpostaviti. 1n je ovime
ra!istio sa dotada!njom filozofijom. %mamo mogu)nost da verujemo u vlastitu slo+odu i
oga. Ao je ono !to proistie iz ?KJ6I B opis egzistencijalne situacije koji proistie.
1H.11.2008.
E
Kant u njoj o+e)ava izmirenje njegove teorije prirode i njegove teorije morala.
2ajzad, teze o teleolo!kim sudovima koje je Kant u ovoj knjizi izneo su zanimljive i imaju
neeg modernog u se+i. ;entralna tema u knjizi jeste suKenje o svr$ovitosti u prirodi i
njenim umetnikim izrazima, a centralna teza knjige jeste da se utisak svr$ovitosti raKa
u inteligi+ilnoj mo)i, kada tu svr$ovitost ona sama pripisuje prirodi. Kant tu pravi zaokret
u odnosu na svoje rane stavove, ako $o)ete, po kojima je svr$ovitost, o+jektivno
svojstvo same prirode. 6 prvom delu Kritike mo(i su)enja, re je o estetskim
teleolko!kim sudovima, a u drugome o naunim teleolo!kim sudovima. 6 prvom delu se
govori o isto estetskoj i moralno irelevantnoj svr$ovitosti
F
, gde je lepota, a ova koja je
neposredno moralno relevantna je uzvi!enost. >epota i uzvi!enost su dva estetska
svojstva koja je Kant itavog *ivota pripisivao prirodi, ali smatraju)i i$ isprva o+jektivnim,
u svom ranom spisu u kom se +avio epistemologijom estetske mo)i suKenja, Kant je
izneo njegovu kritiku tezu o tome kako mi saznajemo lepotu i uzvi!enost. 6 drugom
delu knjige govori se o +iolo!koj svr$ovitosti, koju Kant naziva unutra!njom svr$ovito!)u,
i o njenoj moralno relevantnoj ekstenziji, spolja!njoj svr$ovitosti, koja povezuje itavu
piriodu u jendu celinu. 4ta je svr$ovitost uop!te5 Ao +i +ilo kod Kanta ono !to uoavamo,
na osnovu ega zakljuujemo, na osnovu ega +ismo mogli da zakljuimo da ima neke
svr$e. Ao je scenario za svr$ovitost. Koja je relacija svr$ovita5
Koja je razlika izmeKu kauzalne i svr$ovite relacije5 Kada dve stvari stoje u kauzalnoj, a
kada u svr$ovitoj relaciji5 Svr$ovita relacija te*i nekom cilju. -nai, u kauzalnim
relacijama imamo uzrok i posledicu, a u svr$ovitim imate cilj i sredstvo. -nai, ne!to je
svr$ovito ustrojeno, ako u tom neemu mo*ete raza+rati odnos ciljeva i sredstava. % ako
je ne!to svr$ovito ustrojeno, ili vam se ini da je svr$ovito ustrojeno morate pretpostaviti
postojanje neke inteligencije koja je to ne!to stvorila, jer samo inteligencija ustrojena.
Knjiga ima dva dela, prvi je estetski, drugi je, ako $o)ete, nauni i do+rim delom
kvazi.nauni, kljuni pojmovi u prvom delu su lepo i uzvi!eno, u drugom unutra!nja i
spolja!nja svr$ovitost, ova svr$ovitost unutar organizma i svr$ovitost koja povezuje sve
organizme, i najzad prirodu u jednu celinu. Kako to da sve ove teme povezuje u jednu
celinu, !ta je to !to njma daje jedinstvo5 1ne su povezane &ove teme' na nekoliko
naina. 1setljivost, ka*e Kant, za lepotu u prirodi istovremeno pogoduje razvoju
osetljivosti za moralnu uzvi!enost i podstie na prouavanje prirode, na +avljenje
naukom. 3azvijanje ukusa i razvoj nauke sa druge strane civilizuju oveka, a civilizovanje
posredno doprinosi moralnosti. ;ivilizovan je ovek koji vlada svojim strastima, svojim
*eljama, svojim $irovima. Aakav ovek prijemiviji je za zapovesti moralnog zakona nego
necivilizovan ovek, zato !to moralni zakon za$teva da suz+ijemo svoje porive.
;ivilizacija iz Kantove perspektive jaste jedna vrsta me$anizma, koja nas disciplinuje i ui
nas da disciplinujemo svoje telo. #isciplinovan ovek, telesno disciplinovan ovek nije
sam po se+i moralan, ali )e lak!e +iti moralan od nekog varvarina. #akle, imate prvu &5'
G
4
9redavanje nije snimano od poetka asa.
5
2ije sasvim sigurno da li je +a! tako.
6
2edostaje re.
12
Predavanja Kant
osetljivosti za lepotu, +ilo u samoj prirodi, +ilo u njenim odrazima ili izrazima, kako god
$o)ete, podstie +avljenje naukom, a ove dve stvari proizvode moralizovanog oveka. O
sad, najzad, sa druge strane +avljenje +iologijom, +avljenje svr$ovito ustrojenim
organizmima, daje nam pojmove koji nam omogu)avaju da itavu prirodu zamislimo kao
jedinstven svr$ovito ureKen organizam i da u njoj, tako s$va)enoj prirodi pronaKemo
svoje mesto, svoju sud+inu, a ta sud+ina se po Kantu sastoji u izgradnji sistema
repu+likanski$ pravni$ institucija, pronala*enju organizacione forme prilagoKene ljudskoj
vrsti, u kojoj ljudska slo+oda mo*e da doKe do izra*aja. Sad ako +ismo $teli sa*eto to da
izrazimo mogli +ismo da ka*emo da nam *** kritika pripoveda o tome kako ovekov du$
otkriva vlastitu slo+odu i vlastito pozvanje u kosmosu.
-nai, svr$ovitost postoji u sferi estetike, u sferi nauke, u sferi estetike se svr$ovitima
naziva lepe i uzvi!ene predmete, i u sferi nauke, kada svr$ovtost otkrivamo u +iologiji,
+iolo!ke pojmove, ideje koristimo onda da na spekulativan nain itavu prirodu
zami!ljamo kao jedan organizam.
# o su$enja
Kant suKenjem naziva povezivanje op!ti$ pojmova i ideja sa pojedinanim predmetima,
sa predmetima opa*anja. % sd on razlikuje dve vrste mo)i suKenja.odred+enu i
refleksivnu mo) suKenja. 1dred+ena mo) suKenja je na delu kada mi ve) imamo pojam i
onda pod njega podvodimo ulne partikularije, koje su nam date u opa*anju. % sada,
apriorni sintetiki sudovi razuma iz * kritike spadaju u sudove odred+ene mo)i suKenja,
kao i svi drugi sudovi kod koji$ su ispunjeni ovi uslovi, gde nam je pojam unapred dat. 2a
primer, kada vi $o)ete da o+jansite nekom kako funkcioni!e neka ma!ina. Ci napravite
prvo njen pojam i onda iz njega izvodite i pod njega podvodite ono !to mi pokazujete u
vezi sa tom ma!inom. 6koliko nam je dat opa*aj, a za pojmom ili idejom tragamo, tada
na delu mo) imamo refleksivnu mo) suKenja. 2a takvo suKenje nas podstiu opa*aji oni$
stvari, ija se forma ne mo*e izvesti iz pojmova kojima raspola*emo, a koja opet deluje
kao svr$a. 6 odred+enim sudovima mi odlistamo opa*ajnu raznovrsnst i opisujemo kako
se to mo*e initi, a u refleksivnim poku!avamo da pronaKemo pravilo prema kojem su
uo+liene stvari koje su opa*ene. 6 prvom sluaju polazimo od pojma, od ideje, u
drugom sluaju polazimo od opa*aja. 6 o+a sluaja pojam jeste pravilo ili refleksija
onoga !to opa*amo ili !to +ismo mogli opaziti. 9ro refleksivnom suKenju o prirodi, ovek
pirodu poredi sa vlastitim artefktima i zami!lja je kao umetniko delo i proizvod ve!tina. %
sad, refleksivno suKenje se javlja u estetici, u +iologiji i kod ekstenzije +iolo!ki$
o+ja!njenja na celu prirodu. Ostetski refleksivan jeste onaj sud u kojem opa*aj predmeta
+udi ose)anje nezainteresovanog zadovoljstva ili nezadovoljstva, a uo+razilja ne uspeva
da taj opa*aj podvede pod neki pose+an pojam ili ideju i umesto toga ona stupa u
$armoninu igru sa intelektom, sa razumom, iz koje se raKa utisak da pravilo postoji,
pravilo pod kojim je lepa forma stvorena, ali da se ne mo*e specifikovati. % sad, kod
sudova o lepom, prema Kantovoj sistematizaciji du!evni$ mo)i, uo+razilja se poigrava sa
razumom, a kod sudova o uzvi!enom, ona se poigrava sa umom. 6 prvom sluaju ona
tra*i pojam u drugom sluaju tra*i ideju" jer lepotu ose)amo, prema Kantovom
o+ja!njenju, pred malim predmetima, a uzvi!enost pred velikim i zato nam je potre+na
velika ideja.
Kant defini!e sudove o lepom i uzvi!enom tako !to i$ odreKuje prema etiri logike
funkcije.kvaliteta, kvantiteta, relacije i modaliteta. 1vde je Kant jako moderan i ova
analiza estetskog suKenja je poslu*ila savremenim meta.etiarima, poput 7era da smisle
analizu moralnog suKenja. Ka*e Kant, lepom nazivamo onu stvar iji predmet +udi
nezainteresovano zadovoljstvo, to je drugi momenat, kvaliteta, ukoliko tvrdimo da ona
tre+a da +ude predmet univerzalnog dopadanja &kvantitativno odreKenje'. -atim lepim
nazivamo ono u emu prepoznajemo formu svr$ovitosti i najzad, nazivaju)i ne!to lepim,
mi ne tvrdimo samo da ono izaziva zadovoljstvo, ve) tvrdimo da ono to ini i nu*nim
nainom. -nai lepim nazivamo ono !to smatramo predmetom univerzalnog dopadanja,
ono !to smatramo predmetom nezainteresovanog dopadanja, ono u emu vidimo formu
svr$ovitosti i ono !to smatramo da nu*nim nainom tre+a da izazove dopadanje,
odnosno nezadovoljstvo. Kad je re o uzvi!enosti, ono se od lepog razlikuje u dva
momenta. 9redmet , ka*e Kant koji nazivamo uzvi!enim ne izaziva samo zadovoljstvo
vetj naizmenino izaziva zadovoljstvo i nezadovoljstvo, ili kako Kant ka*e negativno
zadovoljstvo. 9ored toga se svr$ovitost lepog predmeta sastoji u uskladjenosti njegove
skladnosti" svr$ovitsot uzvi!enog prirodnog predmeta se sastoji u neuskladjenosti
njegove veliine sa uo+raziljom, koja mora da se napregne kako +i ga o+u$vatila. 9riroda
je, citiram /uzvi!ena u onoj od svoji$ pojava ije opa*anje nosi sa so+om ideju njene .../
H
Aakve pojave nagone na!u uo+razilju da prevazilazi svoja ogranienja i da adekvatnije
izrazi ulno predstavi umnu ideju totaliteta. Sudovi uzvi!enog z+og toga podstiu oveka
na otkrivanje vlastite slo+ode.
Jetiri osnovne teme Kritike mo(i su)enja+
7
2edostaje kraj citata.
13
Predavanja Kant
svr$ovitost lepog"
svr$ovitost uzvi!enog"
svr$ovitost +iolo!ki$ organizama"
svr$ovitost prirode.
Situacija lepote podstie nas da prouavamo organizme, kontemplacija uzvi!enosti
prirode nagoni nas da otkrivamo vlastitu slo+odu i tako dalje.
0oramo da se osvrenmo na teorijsku funkciju teleolo!ki$ o+ja!njenja. Kant je svoju
analizu podelio na dva dela: analitiku teleolo!ki$ sudova i na dijalektitku, u analitici je
govorio o samim teleolo!kim sudovima a u dijalektici je razmatrati telelo!ka o+ja!njenja.
Kant ka*e da ovek posegne za teleolo!kim sudovima z+og toga !to je njegov razum
diskurzivan, !to )e re)i odvojen od opa*anja, tako da pojmovi razuma nisu neposredno
povezani sa opa*ajima. -+og te odeljenosti od opa*anja razum ostaje ogranien na
spoznavanje op!ti$ kauzalni$ zakonitosti, koje sam pripisuje prirodi i ne mo*e stalno se+i
da o+jasni spocifinosti pose+ni$ prirodni$ konfiguracija koje su mu date u opa*anju, i
koje za njega ostaju o+jektivno sluajne. #a ne +ismo zakljuili da sve ono !to ne
mo*emo o+jasniti na*alsot jeste u $aosu mi )emo pretpostaviti da je to takodje plod
mudrosti i da je proisteklo iz nekog intelekta. Aa pretpostavka &o teleo!koj ustrojenosti'
+i tre+alo da nam omogu)i da dodjemo do konkretni$ kauzalni$ o+ja!njenja konkretni$
pojava, i kada dodjemo do konkretni$ kauzalni$ zakona da i$ onda jednog dana
pove*emo deduktivnim putem sa onim !to vidimo. 6koliko ne podjemo od te
pretpostavke mi ne)emo mo)i da o+jasnimo konkretne sluajeve. Svr$ovitost predstavlja
$ipotezu koja se koristi u +iologiji. Kant tu svr$ovitost koja se koristi u +iologiji naziva
unutra!njom zato !to se ona odigrava ima svojstvo unutra!njeg svojstva organizma u
celini. Kada spekuli!emo o svr$ovitoj ustrojenosti itave prirode mi tada pretpostavljamo
da je postojanje jedne grupe organizama predstavlja sredstvo za postojanje druge grupe
organizama i tada je re, ka*e Kant o spolja!njoj svr$ovitosti. Aeleolo!ki sudovi u
+iologiji su neiz+e*ni.
O ntologija moi sudjenja
Kao !to je spomenuto na poetku lepota i uzvi!enost nisu u ovoj knjizi predstavljeni kao
odlike, svojstva sami$ stvari ve) kao ne!to !to ovekov du$ stvara. %menovanjem jednog
ili drugog !o jednom objektu odma, se nagovetava da se dodue jedna predstava
obnovi na neki objekt- ali se u tom sudu ne podra$umeva odredba objekta ve( odredba
subjekta i njegovi, ose(anja !- tako da sudovi o lepim stvarima nisu sudovi o samim tim
stvarima ve) o tome !ta te stvari u samom na!em du$u izazivaju. Ostestki sudovi imaju
sve apriorne osnove pri emu za sudove mogu)a transcendentalna dedukcija koja
pokazuje nji$ovu nu*nu primenu na predmete opa*anja, dok za sudove o uzvi!enom to
nije mogu)e zato !to se oni odnose na predmet koji ne mo*e +iti dat u opa*anju. %sto
tako kad je re o svr$ovitosti u o+ja!njavanju prirode, kad i$ prostudiramo, ka*e Kant
vide)emo da oni ne govore o postojanju svr$oviti$ relacija u samoj prirodi nego
predstavljaju nu*ne istra*ivke pretpostvke, i nji$ova prednost nije istina. Sastoja)e se u
+roju konkretni$ kauzalni$ relacija koje pomo)u ti$ pretpostavki +udemo mogli da
o+jasnimo. 2a primer, ako krenemo da prouavamo rad +u+rega ukoliko ne
pretpostavimo da je rad ti$ organa svr$ovito povezan sa radom drugi$ organa mi
ne)emo otkriti nikakav zakon kauzalni koji reguli!e rad ti$ organa.
=o! jedan primer . zamislite vozite neki auto, koji pone da se kvari i sad odvezete auto
kod majstora, koji zna da ja auto ma!ina, da ga je stvorilo inteligentno +i)e, zna da
postoji plan tog automo+ila koji konkretizuje nameru tog +i)a i zna da je u toj ma!ini da
su stvari jedne sa drugom tako povezane da stoje u odnosu jedna sa drugom u odnosu
na funkcionlano uslovljavnje. 6koliko on to ne +i pretpostavio on prosto ne +i znao kako
da popravi motor. %sto tako kada odete kod jednog lekara, on saslu!a i pogleda va!e
simptome, i onda pone da traga za uzrocima, ukoliko on ne +i preptostavio da su delovi
organizama povezani, on prosto nijednu dijagnozu ne +i mogao da formuli!e. Kada vi
prouavate organizam vi polazite od iste pretpostvke od koje polazi autome$aniar, da je
taj organizam jedan zapravo sistem delova koji je stvoren na inteligentan nain. Kant
govori, kada pripisujemo svr$ovitost prirodnim predmetima, mi se pona!amo kao da je
priroda te$nika, to jest pona!amo se kao da je prirodu stvorilo inteligentno +i)e to jest
kao da je ta priroda ma!ina koju je neko proizveo . mi mo*emo razumeti inteligentno
+i)e. % on kada govori koristi izraz ar$etipski razum, mi pretpostvljamo jedan +o*anski
razum koji je stvorio tu prirodu, a sve je to zapravo teleolo!ki povezano . vi kada
krenete da pravite jednu ma!inu imate prvo cilj, ili grupu ciljeva. 9o!to prouavate
1E
Predavanja Kant
prirodu vi tre+a da posmatrate prirodu kao da ju je stvorilo inteligentno +i)e i da te
kauzalne relacije u prirodi su u slu*+i jednog op!teg plana, ops$teg cilja, koji je taj
ar$etipski razum se+i postavio. 6 nauci, u +iologiji, fizici te pretpostavke vam slu*e i
poma*u vam da otkrijete konkretne kauzalne relacije. 6koliko $o)ete da pro!irite
sv$ovitost izvan oni$ stvari koje vam po svojoj formi deluju svr$ovite, kao organizovane,
sa ti$ pojedinani$ stvari na celinu prirode vi !irite prirodu teleolo!ki$ sudova.
O tretmanu u$vienosti . Kant ka*e da se o uzvi!enosti mo*e govoriti u matematikom i
dinamikom smislu. 1se)anjem matematike uzvi!enosti prosudjujemo veliinu prirodni$
predstava, ka*e Kant uzvi!enim se mo*e nazvati samo ono !to je apsolutno veliko, ili ono
sa im je u poredjenju sve ostalo malo. =edan predmet ne mo*e +iti apsoltuno velik, ve)
samo relativno velik, a apsolutno velika mo*e +iti samo apsolutna celina . medjutim
celina prirode je ideja uma koju uo+razilja ne mo*e konkretno se+i da predstavi, i zato
uzvi!enost ne pripada nijednom predmetu koji uo+razilja mo*e da predstavi, ve) samoj
du!i. 3elativno veliki prirodni predmeti, komparativno veliki prirodni pretmeti po+udjuju
takvo ose)anje u du!i teraju)i uo+razilju da prevazidje svako konkretno ogranienje, i da
na taj nain sve vi!e zadovoljava za$teve uma. Sud o matematiki uzvi!enom ne tvrdi da
je predmet ocenjivanja sam po se+i apsolutno velik, ve) da on u nama po+udjuje te*nju
ka +eskonanom koja prevazilazi na!e mo)i prosudjivanja veliine stvari i da izaziva u
nama +udjenje !ose(anja neke natulne mo(i!. 1 tom putu uo+razilje Kant ka*e da
primere matematike uzvio!enosti prirode u istom opa*anju pru*aju nam svi oni
sluajevi u kojima nam kao mera za uo+razilju z+og skra)ivanja +rojni$ nizova ne +iva
dat neki ve)i pojam +roja. =edno drvo koje merimo prema visini nekog oveka predstavlja
svakako jedno merilo nekog +rega . kada +i visina tog +rega iznosila jednu milju on +i
mogao da poslu*i kao jedinica za onaj +roj kojim se izra*ava zemljin prenik, a ovaj +i
mogao poslu*i kao jedinica za nama poznati planetarni sistem, a planetarni sistem za
sistem na!i$ galaksija.
0i u prirodi navodimo velike odnose i za svaku navodimo neki ve)i i put uo+razilje ili
apre$enzije u opa*anju nas tera da prevazidjemo konkretno neko opa*nje, i taj put nam
zapravo ukazuje na postojanje te*nje za +eskonanostima, te*nje da o+u$vatimo u svom
razumevanju totalitet itave prirode. 1se)anje dinamike uzvi!enosti s druge strane
po+udjuju prizori zastra!uju)i$ prirodni$ sila i to ose)anje, o+ja!njava Kant, u nama +udi
svest da toj prirodi ne moramo da se povinujemo.
!.a taj se nain priroda prosudjuje kao u$viena ne ukoliko i$a$iva stra,- ve( $ato to
ona u nama i$a$iva nau mo( /koja ne predstavlja prirodu0 da sve ono o emu vodimo
brigu /imovina- $dravlje i $,ivot0 posmatramo kao malo- i da stoga silu prirode /kojoj smo
u pogledu ovi, dobara na svaki nain potinjeni0- be$ ob$ira na to- ipak ne smatramo to
se tie nas i nae linosti- $a neku takvu silu kojoj bismo morali da se povinujemo ak i
kada bi bila u pitanju naa najvia naela i to da li da ostanemo pri njima ili da i,
napustimo% Prema tome- priroda se ovde na$iva u$vienom samo $ato to podstie
uobra$ilju na prika$ivanje oni, sluajeva u kojima je duevnost u stanju da oseti vlastitu
nadmo(nost svoje namene ak i nad prirodom%!
2e svedoe
8
o +o*joj veliini ve) o na!oj vlastitoj veliini, na!oj te*nji za +eskonanos$tju
za prevazila*enjem prirodni$ odnosa , i ta ose)anja su istovetna onima za koje Kant ka*e
da i$ nama izaziva svest o moralnom zakonu. 3e je o po!tovanju prema moralnoj svrsi
na!eg uma. 9rizori prirodne veliine i prirodne celovistosti +ude u nama svest da je na!a
linost predodredjena da se uzdigne iznad prirode. Kant poku!ava da o+jasni pred kraj
drugog dela Kritika mo(i sudjenja kako to da se ostvari.
Konana svr$a stanje, cilj istorijskog razvoja je deo i vr$unac najznaajnijeg dela prirode
istorije jeste gradjansko stanje, transformacija dr*ava u repu+like i savez ti$ repu+lika
koji prekida ratno stanje. 1konanje te istorije, okonanje prirodne istorije planete zemlje
jeste okonanje ljudske istorije koje se odigrava gradjanskim stanjem na celoj planeti i to
je, ka*e Kant tracdionalno dru!tveno uredjenje u kojem su svi gradjani jednaki sa
pravima. =edino u takvom ustrojstvu +i +ilo mogu)e da ljudi *ive.
$redavanje %. %&. + Kantova politika orijentacija, prosvetiteljstvo
2ekoliko reenica o 2emakoj u osamnaestom veku . u osamnaestom veku 2emaka je
+ila razredjenija i rascepkanija nego ikada u svojoj istoriji. 2emaka je +ila podeljena na
oko 3G0 razliti$ dr*avica, razliiti$ veliina, ustrojstva i karaktera. Ao su +ili plemi)ki
feudi pod kontrolom cara, slo+odni gradovi, crkvene kne*evine, nekoliko ve)i$ svetovni$
8
2edostaje poetak reenice.
1F
Predavanja Kant
dr*ava &9ruska, Saksonija, avarska...'. 6 takvoj situaciji strane sile su se vrlo uspe!no
me!ale u unutra!nje odnose ovi$ 2emaki$ dr*ava. Aakvo stanje je pogodovalo tiraniji
lokalni$ mo)nika, nije pogodovalo reformi javne uprave, dru!tva i ekonomije, i nije
pogodovalo du$u prosvetiteljstva. 4tampa je statirala, slo+oda kretanja je +ila
ograniena, a injenica da su na dvorovima i medju uenim ljudima, preovladavali
latinski i francuski jezik , dok su se medju stanovni!tovm govorili razliiti dijalekti
nemakog jezika, nije pomogla !irenju prosvetiteljskog du$a. 1vom poslednjem
doprinela je i injenica da 2emaka tog vremena nije imala razvijenu srednju klasu, da je
uticaj crkve ostao prilino sna*an i tokom itavog osamnaestog veka.
6 <C%%% veku 9ruska dr*ava je +ila pod upravom dinastije osta)e pod nji$ovom upravom
sve do ujedinjenja 2emake 18G1 god. Dridri$ %, koji je vladao poetkom <C%%% veka,
stvorio je sna*nu vojsku i uveo sna*an strog i elementarni red i zakon. io je gru+, divalj
ratnikog karaktera. 2jega )e naslediti sin, koji )e postati, zamislite, najznaajniji pruski
vladar, Dridri$ %%, koji )e kasnije do+iti i Celiki, koji je od jedne za+aene i relativno
zaostale zemlje, napravio sna*nu i za ono vreme veoma modernu dr*avu. Dridri$ %% je
sedam godina vladao 9rusima, i uprkos tome !to su 8ustriji pomagale Drancuska i 3usija,
on je uspeo da postigne svoje glavne ciljeve, da 9ruskoj prikljui pokrajinu 4leziju, !to
vrlo znaajno za razvoj pruske industrije. Aokom ratova on je pokazao i veliku ratniku
ve!tinu, z+og koje ga je 2apoleon onaparta, veliki vojskovodja, kasnije smatrao
najvetjim taktikim genijem u itavoj istoriji oveanstva. % pored toga !to je +io uspe!an
u ratu i medjunarodnoj politici, on je izneo niz reformi koje su znatno ojaale dr*vu .
reformu javne uprave, i stvorio je mo)nu, modernu administraciju . stvorio je
administraciju. #rugo, on je uz pomo) francuski$ strunjaka sproveo reformu poreskog
sistema, i dodatno opteretio gradjanstvo, ali prikupljen novac pametno iskoristio, i uz
pomo) njega osnovao i razvio itav niz dr*avni$ ustanova &stvorio sisteme za
navodnjavanje, unapredio tako privredu, osposo+io puteve'. 9rkljuiv!i 4leziju, koja je
imala dosta rudnika, pri+avio je materijale za industriju, i tu )e industriju !titi jakim
porezima na uvoznu ro+u, i tako stvaranjem monopola, to )e +iti jedna dr*vanog
kapitalizma. -atim , stvorio je kodeks gradjanskog pona!anja, zasnovan na moralu,
pravu, i visokim vrednovanjem slu*+e. Slu*+i je pridao veliki znaaj. 6 2emakoj i dan
danas, ljudi kada se upoznaju sa vama $o)e da znaju gde ste zaposleni. 1n je unapredio
o+razovanje, smatraju)i da se o+razovanim pojedincima mo*e lak!e upravljati nego
neo+razovanim. 1stala je poznata njegova izreka, jedna izjava . raspravljajte koliko
$o)ete. Se+e je nazivao prvim slugom dr*ave, a za krunu je govorio da je !e!ir koji
propu!ta ki!u. 1n nije verovao u doktrinu o +o*anskom pravu kraljeva da vladaju, koja je
+ila stu+ apsolutistike ideologije u Ovropi.
6 svim apsolutistikim monar$ijama, kulturne prilike su uglavnom zavisile ponajvi!e od
kulturni$ afiniteta samog monar$a. Sre)om po 9rusku, Dridri$ %% +io je veliki lju+itelj
umetnosti, i nauke, i +io je pokrovitelj prosvetiteljskog pokreta. 1n je pored nemakog
jezika govorio francuski, engleski, !panski, portuglaski, italijanski, a razumeo je latinski,
starogrki, novogrki i ak $e+rejski. Svirao je flautu, pisao je lo!u poeziju, ali zato
o+javio itav niz vrlo solidni$ radova o politici, ratovanju, istoriji i filozofiji. Aako je 1H3N.
godine napisao, 1HE0. o+javio, neposredno stupanje na presto, jedan idealistiki spis o
politici antimakijavelstiki, u kom je $teo da opovrgne ono !to je o politici ru*nim
nainima govoreno. 6 to vreme 0akijavelijev 1ladalac je +io neka vrsta prirunika za
evropskog vladara, iako je sam 0akijaveli +io repu+likanac, i za jednu drugu svr$u pisao
1G
Predavanja Kant
to delo, ovaj njegov spis je +io najpopularnije /!tivo/. Aaj spis , te ideje, Dridri$ %% )e $teti
da neposredno opovrgne. Ce)inu svoji$ radova napisao je na francuskom, zato !to
nemaki nije voleo, i prezirao je nemake pisce, nije ak, zamislite, voleo ni (etea, koji
mu se veoma divio. -animljiva stvar, njegovo od+ijanje nemakog knji*evnog i naunog
jezika, nije zaustavilo razvoj nemakog jezika, ve) je podstaklo nemake pisce da
poku!aju da od svog jezika stvore orudje za izra*avanje najdu+lji$ misli i najsuptilniji$
ose)anja, i da poku!aju da doka*u svom vladaru, kog su dosta cenili, da se i na tom
narodnom jeziku mogu posti)i rezultati. Dridri$ %% se divio francuskim filozofima
prosvetiteljima, i oni su se divili njemu, smatrali su ga svojom uzdanicom. -animljivo je
da je Dridri$ %% dugo godina +io u prepisci sa Colterom, Colter je jedan filozof zapravo ija
zajedljivosti i +rutalnosti nije +ilo premca, ne znamo pisca pre, a po mom mi!ljenju ni
posle Coltera, koji su +ili tako +espo!tedni u svojim kritikama. -amislite tako jedan
profesor u godinama, razmenjivao pisma sa jednim vladarem, sa jednim apsolutistikim
monar$om.
(ovorili smo ne!to o tome . Dridri$ %% je zaslu*an za internacionalizaciju erlinske
akademije nauka i umetnosti. Aako je on posle uvenog $emic$ara 1jlera, na elo
akademije postavio >uja >agran!a, pa posle toga PPPP
N
, koji je erlinslkom akademijom
predsedavao kad je Kant pisao svoje prve radove o filozofiji fizike, kosmologije,
kosmogonije.
Dridri$ %% je, zamislite, ukinuo politiku torturu i telesno ka*njavanje, a njegove reforme
su po du$u potpuno podudarne, mo*da ne +a! toliko intelektualno dosledne, koje je
entam predlagao za Onglesku. Sa njim poinje modernizacija disciplinski$ ustanova u
dr*avi. 6 <C%%% veku to je +io sasvim sigurno veliki korak.Dridri$ %% je +io teista ili ateista
10
,
a od crkava je za$tevao da +udu tolerantne jedna prema drugoj, i on je zadr*ao jezuite
kao uitelje, po!to je papa enedikt <%C za+ranio nji$ov red. 0i danas jezuite znamo
uglavnom po zlu, 9askal se potrudio da oni izdju na lo! glas, jer su oni tada +ili vrlo
mo)ni i uspeli su da njegov prijatelje dovedu u podredjen polo*aj. 9askal je tu formulisao
i izneo i vrlo uverljivim nainom izneo sve optu*+e prema jezuitskom rodu. 9o!to je papa
za+ranio nji$ov red do+ar deo jezuita se preselio u 8meriku i vi danas imate u svakom
ve)em gradu imate jedan jezuitski univerzitet. 1no !to je do+ro kod jezuita, !to je Dridri$
%% primetio, oni su +ili odlini verouitelji, cenili su nauku, i umeli su da naprave do+re
solidne s$kole. Dridri$ %% nije $teo da i$ protera iz svoje zemlje jer je znao da oni umeju
da o+razuju narod. 6 1N veku, slika o Dridri$u %% se donekle menja utoliko !to do+ija nove
funkcije, on odjednom postaje veliki predak nemakog ujedinjenja. 6 svr$u ujedinjenja
di*u se nove ustanove, u kojima Dridri$ %% do+ija istaknuitno mesto kao reformator i tako
dalje.
Dridri$a %% nasledio je Dridri$ Qil$elm %%, koji je +io sin +rata Dridri$a %% i njegove verenice.
Sam Dridri$ %% nije imao dece. Dridri$ Qil$elm %%, ispostavi)e se da je sla+ vladar, sla+
karakter, podlo*an kiksevima, lo!im uticajima, da nema viziju. 2a poetku svoje
vladavine je preuzeo niz reformatoski$ mera, koje su +ile popularistiki orijentisane,
tre+alo je da mu pri+ave trenutnu naklonost i te reforme, koje su u jednoj meri
predstavljale inverziju i potiranje dostignu)a Dridri$a %%, stvorile su utisak da )e 2emaka
9
2e pi!e ime, jer se nije razumelo na snimku !ta je profesor rekao.
10
2ije se razumelo na snimku.
1H
Predavanja Kant
posle Dridri$a %% nastaviti jo! vi!e i +r*e da se razvija. Dridri$ Qil$elm %% je prvo ukinuo
ovaj strog poreski sitem !to ga je Dridri$ %% delimino uveo, zatim je li+erealizovao
sposlja!ju trgovinu i nastavio je izgradnju puteva. 9ored toga. on je otvorio pruske
akademije za nemake pisce. io je u isto vreme sklon misticizmu i 1H81. god pristupio
je redu ruzen
11
, gde je potpao pod uticaj izvesnog =o$ana Kr. Qelmera, sve!tenika,
prevaranta intriganta, koji )e na njega izvr!iti ogroman uticaj . mladi kralj )e ga uzeti za
savetnika, potom )e mu poveriti upravljanje du$ovnim religijskim sistemom. Qelmer je
mrzeo prosvetiteljski pokret i on )e postati o!tar cenzor, proglasi)e rat modernistima, i
pod njegovim uticajem, mladi kralj je N jula 1H88. god. izveo poznati edikt u kome je
sve!tenicima za+ranjeno da propovedaju +ilo !ta !to ne stoji u tada!njim knjigama, po
kome su o+razovne ustanove stavljene pod neposredno pokroviteljstvo sve!tenstva, a
prosvetiteljski pokret progla!en opasnim po $ri!)ansku veru &oznake ti$ njegovi$
postupaka, takodje, mogu se na)i u Kantovim spisima iz tog do+a'. 2ajzad 1HN1. god u
erlinu je uvedena neka vrsta protestantske inkvizicije, koja je nadgledala sva crkvena i
!kolska naimenovanja. 1va pojava apsolutizma je +ila pra)ena negativnim gledanjem po
dr*avnim ustanovama, i vrlo +rzo je od+acila du$ protekli$ vremena. -atim, z+og
smanjenja poreza poela je da se prazni dr*avna kasa, a prilino je i unazadjena tada
veoma mo)na pruska vojska. 2ajzad, Dridri$ Qil$elm %% je +io nesposo+an i kao
diplomata, i doveo je 9rusku u veoma nezavidan medjunarodni polo*aj. i)e upam)en
kao vrlo lo! vodja.
Ao je situacija u 2emakoj u Kantovo vreme. -a vreme vladavine Dridri$a %%, vide)ete,
Kant se zalagao za reforme, a u vreme vladavine Dridri$a Qil$ema %% postao je pomalo
simpatizer revolucije, kao sredstva kojim se dr*ava menja.
Kant je +io repu+likanac i li+eral, on je smatrao, poput 3usoa, da su ljudi po prirodi
slo+odni, i da otud, po prirodi imaju pravo da za$tevaju da i$ drugi tretiraju kao
podjednako slo+odne. Cr$ovni politiki princip, princip politikog morala za koji )e se
Kant zalagati, u osnovi isti kao >okov, je da u jednoj dr*avi slo+oda svakoga sme da +ude
ograniena iskljuivo jednakom slo+odom svakog drugog. Ao znai da je slo+oda najvi!i
princip, najvi!a vrednost, koja niim drugim, do so+om samom ne mo*e +iti ograniena.
#rugo, to znai da svako ima pravo da sam organizuje, usmerava, osmi!ljava svoj vlastiti
*ivot. % da dr*ava nema pravo da se me!a u one ljudske postupke kojima se drugim
ljudima ne nanosi !teta, kojima se drugim ljudima ne ograniava slo+oda, iz ega sledi .
slo+oda mis$ljenja, govora, stilova *ivota i tako dalje. 6 svojoj filozofiji prava on je tvrdio
da dr*ava ne sme da se +avi onim postupcima ljudi koji se tiu nji$ovg
samousavr!avanja, i takva +i dr*ava +ila totalitarna, takodje on je smatrao da dr*ava ne
tre+a da se +avi u znaajnijoj meri redistri+ucijom do+ara. 6 tom smislu, on je na strani
ekonomskog li+erazlima, mada njegovi principi nisu u naelnom suko+u sa idealima
socijal.demokrata. Kant je stoga, to je ve) spomenuto, u 2emakoj u drugoj polovini 1N.
veka i poetkom 20. veka, pri$va)en u okviru socijal . demokratskog pokreta.
Kant je +io repu+likanac . re repu+lika je latinska slo*enica, koja znai doslovno . /javna
stvar/ &res pu+lica'. 3epu+likansko jeste uredjenje koje sadr*i podelu vlasti na
zakonodavnu, izvr!nu, sudsku, sadr*i institucionalno definisanu javnu sferu, sferu u kojoj
ljudi javno mogu da iznose svoja mi!ljenja o tome !ta je op!te do+ro, u naelu, i u
konkretnim drus$tvenim prilikama, i kako to do+ro tre+a unapredjivati. 9rema Kantovom
11
%+id.
18
Predavanja Kant
s$vatanju, na koje je pruska cenzura znaajno uticala, javni poslovi nisu poslovi pri
univerzitretu , crkvi. 2a akademiji . +aviti se javnim poslom, javno izgovarati svoje rei .
to ne znai dr*ati na primer predavanje iz filozofije, matematike, teologije. -a!to5 -ato
!to su u to vreme u 2emakoj nastavnici, profesori, naunici, sve!tenici, morali da u
svojim ustanovama, govore iskljuivo ono !to im je unapred reeno, i da rade po
programu koji sami nisu napravili, ve) koji su napravile nji$ove stare!ine, i koji je
odo+rila cenzura, koje su do+ili cenzurom. %z tog razloga, dr*ati predavanje iz politike
filozofije tog vremena nije znailo +aviti se javnim pravom. =avnost je +ila sfera slo+odne
diskusije, o+javljivanje lanaka u novinama, o+javljivanje knjiga, dr*anje rasprava na
specific$nim skupovima. 6 tom sluaju da +i ne!to predstvljalo javni in, to ne!to nije
tre+alo da +ude radjeno za platu . ko govori za platu, taj tre+a da govori ono !to drugi
odredjuju, i tre+alo je da se tie javni$ interesa.
#akle, za repu+likanstvo su karakteristine dve stvari:
podela vlasti
sistem javni$ ustanova, institualizovan prostor za javnu polemiku
6 2emakoj su, uprkos svim ote*avaju)im okolnostima, postojali asopisi, i dnevni i
nedeljni, i meseni i nauni, postojala je knji*arska mre*a koja je uspevala dosta do+ro
da radi, i postojali su naini za cirkulaciju, preno!enje informacija. iti repu+likanac u ono
vreme, +ila je prilino !kakljiva stvar, mo*ete da pretpostavite iz koji$ razloga. =edan
malecni grad na severu 9ruske, ija je veza sa svetom preko novina, knjiga, +ila luka, i
sad repu+likanstvo. 3e repu+lika je +ila u to vreme u Ovropi +ila neposredno povezivana
sa francuskom revolucijom, +ila je jedna od njeni$ parola. iti repu+likanac znailo je +iti
u nekoj sumnjivoj, potencijalno opasnoj, li+eralistikoj vezi sa gomilom intelektualni$
ludaka u Drancuskoj koji su do!li na vlast, po+ili kraljevsku porodicu, i sve aristokrate
koje su uspeli da do$vate i napravili $aos u zemlji. -ato nije +ilo lako +iti repu+likanac u
nerepu+likanskim zemljama, pose+no nije +ilo lako to +iti u jednom malom gradu,
veliini 9etlovog +rda, u jednom za+aenom gradi)u na severu. Ce) je reeno, Kant se
uglavnom zalagao za !irenje repu+likanstva putem reformi. 1n je smatrao da dr*ava
tre+a da do+ije ustav, da monar$ tre+a da se pona!a kao dr*avni sluga, kako je govorio
Dridri$ %%, ili kao sluga naroda, u tom smislu !to )e raditi ono !to je u interesu naroda i
dr*ave, iako za to nije do+io narodnu podr!ku. 3epu+likanstvo )e nastaviti da se !iri ako
se monar$ pona!a kao da mu je narod dao tu podr!ku, odnosno nastavi da ini ono za
!ta mo*e da pretpostavi da +i mu narod dao podr!ku. 6 daljem koraku, vide)ete kada
+udete itali, tre+alo +i, da +i se repu+lika razvijala pro!iriti +roj, karakter uticaja,
predstavniki$ tela. Sam Kant nije +io demokrata u dan!njem smislu. io je repu+likanac,
li+eral, i da je *iveo sto godina kasnije verovatno +i +io demokrata. 1n je smatrao da se
repu+likanstvo mo*e !iriti mirnim putem, i smatrao je da , i to je +io antirevolucionarni
tok njegove misli, da gradjani imaju kao moralnu du*nost po!tovanje uspostavljeni$
zakona, i da je pravo na po+unu kontradiktorno . da je to pravo koje +i ukidalo
pretpostavke za postojanje prava, to +i +ilo pravo da vi ukinete postoje)i poredak u kom
jedino va!a prava mogu imati +ilo kakvo o+ez+edjenje. 0edjutim, isto tako razmi!ljaju)i
o revoluciji, Kant je rekao da revolucionari, iako nisu imali pravo da se po+une, svoju
po+unu, svoje inove, uinili validnim, pravno pri$vatljivim, time !to su uspostavili novi
pravni poredak . !to znai da on nije mogao da zamisli kao mislislac prava da se mo*e iz
pravni$ razloga za$tevati u kontinuitetu prekid jednog pravnog sistema, tako da vi ako
1N
Predavanja Kant
od+ijete vrednosti jednog sistema i krenete da ga ru!ite vi imatre priliku da sagradite
novi i da tako sistem nastavi posle prekida da *ivi, legitimi!ete ono !to ste radili
ru!enjem jednog pravnog poretka.
Kant je kao mislilac repu+likanstva znaajan ne toliko z+og svoje teorije prirodnog i
privatnog prava, ne mo*da toliko ni z+og svoje teorije dr*avnog prava . odnosno teorije o
odnosu podanika i dr*avni$ ustanova. %z privatnog prava on je poku!ao da izvede iz te
jedne, se+i svojstvene koncepcije prirodnog stanja op!ta prava ljudi, prava pojedinaca. 6
dr*avnom pravu on je govorio o tome kako vladar tre+a da deluje u interesu naroda,
kako tre+a da mu se pokorava. Kljune stvari Kant je rekao u svojim radovima o
medjunarodnim odnosima, jer on je smatrao da se za!tita osnovnog individualnog prava,
da se linost tretira kao slo+odna, da se za!tita tog prava ne mo*e zaustaviti na nivou
jedne dr*ave. 1n ka*e da nije dovoljno preurediti jednu pojedinanu dr*avu na taj nain
da ona !titi osnovno individualno pravo svake linosti, ve) je potre+no reformmisati sve
dr*ave i uspostaviti sistem moralno ispravnog medjunarodnog prava . to je +ila veoma
originalna ideja za to vreme i Kant je zapravo postao prvi mislilac medjunarodnog odnosa
i medjunarodnog prava. Kant je smatrao da sve dr*ave tre+a pretvoriti u repu+like, i
medju njima definisati jasno zasnovati na pravu odnose. Cide)ete, on nije +io naroito za
stvaranje jedinstvene repu+likanske dr*ave, smatrao je da je iz praktini$ razloga te!ko
ostvarivo, da iz takvog poku!aja )e ve)e dr*ave iskoristiti da zavladaju manjima, jer na
taj nain se do+ija maksimum !anse za te ciljeve, ali je +io zato za uspostavljanje jednog
saveza naroda, potpunog, neka vrsta konfederativnog federalizma, i u takvom jendom
sistemu vi imate slo+odu, privatno pravo, svojinu. %ma)ete teoriju o odnosu vladara i
podanika,teoriju o odnosima izmedju dr*ava i teoriju o odnosima pojedinaca i drugi$
dr*ava. Aaj poslednji aspekt se naziva kosmopolitskim pravom, i Kant to svodi na pravo
da kada negde otputujete +udete doekani sa do+rodo!licom. Smatrao je da se pravo na
naseljavanje druge zemlje mora regulisati &medju'dr*avnim ugovorima, ali je smatrao da
svi pojedinci imaju pravo da putuju itavom planetom zemlje i da nigde ne +udu
doekani sa lo!om verom i s nasiljem. Kosmopolitsko pravo , Kant tvrdi, jeste da se
neometano putuje. 6 tom smislu medjunarodno pravo u velikoj meri pri$va)eno je i
velika ve)ina u velikoj meri neometano putuje. Kant je smatrao da izmedju
repu+likanstva i mirolju+ivosti postoji skoro pa intristina veza, on je smatrao da
repu+like )e mnogo redje stupati u rat, nego carevine, kne*evine, zato !to takvim
uredjenjima vladar mora da pita narod za mi!ljenje, i Kant je smatrao da )e narod imao
vrlo jasnu predstavu !ta )e se sa njim desiti ako stupi u rat i da )e +iti nesklon da svoj
pristanak da za +ilo !ta !to ne predstavlja minimalnu od+ranu od spolja!njeg agresora.
Kant je smatrao da )e repu+like +iti uglavnom nesklone da se upu!taju u agresivne,
avanturistike ciljeve.
Kant je +io i kritiar evropskog kolonijalizma, ne po tome !to je posvetio mnogo stranica
kolonijalizmu, ali po tome !to je izrekao nekoliko vrlo uvredljivi$ rei. Kant je +io sklon da
nipodo!tava intelektualne mo)i pripadnika tog tropskog pojasa, medjutim +io je vrlo
o!tar prema evropskim poku!ajim da te ljude upregnu kao stoku radi ostvarivanja
nji$ovi$ vlastiti$ interesa, tako da je on +io tu malo am+ivalentan. Kad itate mnoge
njegove tekstove , re)i)ete da je, iz dana!nje perspektive, +io rasista, s druge strane
kada videte !ta je pisao o kolonijalnim podu$vatima Ovropljana, vide)ete ne!to sasvim
drugo, vide)ete jednu *estoku i +rutalnu moralnu osudu.
20
Predavanja Kant
2a kraju nekoliko rei o njegovom stavu o prosvetiteljstvu. 9ostoji ne!to paradokslano u
samoj ideji. 9rosviteteljstvo vam s jedne strane ka*e . mislite svojom glavom, od+acite
sve kulture, du$ovnjake, ideologe, ne dozvolite sve!tenicima, ne dozvolite profesorima,
ne dozvolite ideolozima da vam odredjuju kako )ete misliti, razmi!ljajte svojom glavom,
dovoljno ste pametni da s$vatite koji su va!i interesi i da iz toga izvedete sve zakljuke.
S druge strane prosvetitelji, kao !to sama re ka*e, podrazumeveju postojanje
asimetrine relacije izmedju oni$ koji prosve)uju i oni$ koji tre+a da +udu prosve)eni,
izmedju !aice intelektualaca s jedne strane i mase naroda s druge i oni *ele da, prema
jednom istorijskom s$vatanju, zauzmu polo*aj do tada postoje)i$ tradicijom ustolieni$
du$ovni$ intelektualni$ ideolo!ki$ autoriteta. Aako da prosvetiteljstvo jeste jedan
mesijanistiki pokret, pokret sa mesijanskim am+icijama koji *eli da promeni potpuno
nain na koji razmi!ljaju, da rasturi sve ustanove koje uz pomo) raznorazni$ sredstava
dr*e ljude u vlasti. % prosvetitelji *ele da +udu du$ovni autoriteti koji )e ljude da oslo+ode
od autoriteta. Kant defini!e prosvetiteljstvo kao jedan izlazak iz samoskrivljene
nezrelosti, izlazak iz polo*aja deteta koji je samoskrivljen zato s$to su ljudi koji u njemu
*ive odrasli ljudi nisu deca, a pona!aju se kao deca. 6 tom smislu jedna od Kantovi$
poruka +ila je antipaternalistika . od+acite ustanove u kojima su oevi koji vam govore
kako da mislite kako da delate. Cerujte u razum, verujte u vlasitu slo+odu. Kako Kant
pravda polo*aj sami$ prosvetitelja . on ka*e da prosve)ivanje po!to je sfera javnosti,
zapravo sfera knjige govora pisma i da su prosvetitelji zapravo intelektualci . i kada se
zapitate otkud njima pravo da govore !ta da rade . otkud njima pravo da ka*u . pustite
sve te ceremonijale, rituale, mislite svojom glavom, otkud njima pravo da to ka*u. =edino
!to Kant ima da ka*e jeste da je mudrost i to pravo, pa i autoritet, dolazi odozgo . i da
zapravo og je taj koji stoji na strani prosvetitelja, og je na strani repu+like, nije na
strani popova, plemi)a, kraljeva, koji rasipaju dr*avni i narodni novac.
Cerovatno ste ve) primetili da je Kant na samom startu +avljenja filozofijom i naukom
stao na stranu prosvetiteljskog pokreta, tim !to je pisao kako oga tre+a tra*iti u prirodi,
a ne u crkvi, kako o*ja specifinost ne u tome !to stvara uda, !to povremeno vr!i
individualne intervencije, ve) u tome !to je smislio odgovaraju)e zakone koje upravljaju
univerzumom u svim epo$ama. Ci ste videli da je Kant u svojoj etici formulisao
univerzalno naelo morala koje mo*e da nam ka*e koji su na!i postpupci ispravni,
nezavisno od +ilo koje pose+ne istorije na koju +i se moglli pozvati, i nezavisno od toga
gde na planeti zemlji *ivimo. Kantov moral nije moral koji pojedincu propisuje ono !to
neka zajednica smatra da je ispravno. Ao je moral koji transcendira porodine rasne,
etnieke, nacionalne i sve druge granice . to je univerzalistiki moral. Cide)ete u spisu
/3eligija unutar granice istog uma/, Kant smatra da sadr*aj vere, mo*e +iti samo ono
!to nije u suko+u sa umom, samo ono !to se univerzalno mo*e pri$vatiti, sadr*aj vere ne
mogu +iti pose+ne porodine, iz socijalne istorije sa jednog mesta. 6 tom smislu je
univerzalnost kod Kanta od poetka do kraja njegovog mi!ljenja jedini izdanak na!i$
verovanja i na!i$ postupaka .to je prosvetiteljski stav. 6 tom smislu u Kantu )ete prona)i
jednog vrlo doslednog prosvetitelja koji nije od svoji$ prosvetiteljski$ ideala nikada
odstupio. 2ave!)emo Kantov odgovor ertu
12
.
ert je rekao da su francuski revolucionari, prosvetitelji, mislioci, pogre!ili jer su
pogre!no s$vatili ljudsku prirodu. 1n je smatrao da je ljudima potre+na tradicija, nasledje
vekova, jer pojedinci sami ne mogu da se snadju u ovom svetu, da su im potre+ni rituali,
12
2ije sasvim sigurno da li je to to ime.
21
Predavanja Kant
potre+ni autoriteti, ceremonijali, kazne da +i mogli da se snadju u ovom *ivotu. ert je
do+ro iskazao jedno dominantno anglikansko antirevolucionarno mi!ljenje svog vremena.
2a !ta Kant odgovara slede)im reima :
"- toj mudrakoj naduvenosti se uobraava da e se dalje i sigurnije moi
gledati oima krtice upiljenim u iskustvo, u ono to iskustvo pretenduje da je
racio pokazao, nego oima koje su dodeljene jednom biu stvorenom da stoji
uspravno i da prozire mermer."
Ao je Kantovo vidjenje oveka.
22