UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA FINANSIJSKI
MENADMENT I OSIGURANJE
M.A. STUDIJE 2006/07

EKONOMSKI PROCESI U EU I
FINANSIJE / BANKARSTVO

Prof dr Miroljub Hadi
EKONOMSKI PROCESI U EU I
FINANSIJE / BANKARSTVO

1.EMU i Sistem ECB
2.Prednosti i nedostaci EMU
3.Evro globalizacija
4.Kako se sada evro koristi
5.Faktori koji utiu na korienje evra
6.Budunost evra
7.Budunost EMU od monetarne ka finansijskoj uniji
1.EMU i Sistem ECB
Geneza EU i EMU dugoroan proces
EU dobija sve vie politiki karakter
Zaetak Rimski ugovor 1957.- zajedniko trite: sloboda kretanja
kapitala, otvaranja biznisa i pruanja usluga
Bela knjiga 1985. dovravanje regulative jedinstvenog trita
Sporazum iz Mastrihta 1992. EU+EMU (1. EMU 2. zajednika spoljna
i bezbednosna politika 3.Policijska i pravosudna saradnja u krivinim
stvarima)
Uslovi konvergencije: 1) stabinost cena 1.5% 2) bud def 3% GDP 3)
javni dug 60% GDP 4) K' 2 procentna poena 5) stabilnost kursa dve
godine bez devalvacije + 1) zabrana kreditiranja drave 2)
samostalnost CB
Etape EMU 1)1990. jedinstveno fin tr 2) 97/99 EMI 3) EVRO
EVRO 1) 1998. uslovi konvergencije 2) 1999 fiksiranje kurseva i iralni
novac 3) 2002 kovanice banknote
lanice EMU: 1)Belgija 2)panija 3)Nemaka 4)Francuska 5)Grka
6)Irska 7)Italija 8)Luksemburg 9)Holandija 10)Austrija 11)Portugal
12)Finska 13)Slovenija
lanovi EU kandidati za EMU: 1) Danska 2) vedska 3) V.Britanija, 4)
eka 5)Estonija 6) Kipar 7)Litvanija 8) Latvija 9)Madjarska 10) Malta
11) Slovaka 12) Poljska 13) Bugarska 14) Rumunija




Nastavak
ECB 1998. ESCB
Zadaci ESCB 1) mon pol 2) devizni poslovi 3) dev rezereve 4)
PP 5) prudencijalna kontrola
ECB neazvisna u izvravanju zadataka
Organi: Savet guvernera (lanovi IO + 12 nacionalnih
guvernera) i Izvrni odbor (P, PP i 4 lana)
Generalni savet
Uloga nacionalnih CB
Poetni kapital 5 mlrd EVRA
EIB Luksemburg, Osnovana Rimskim ugovorom 1957.
Finansiranje investucija za jaanje integracije uravnoteen i
skladan razvoj EU
EBRD London 1991,
Jaanje procesa tranzicije


2.Prednosti i nedostaci EMU
Prednosti:
Sniavanje transakcionih trokova
Mogunost poredjenja cena u evro zoni
Ekonomija obima i smanjenje trokova vodjenja valuta
Laka alokacija faktora proizvodnje
Dobit od senijorae emisiona dobit
Evro je znaajniji od pojedinanih valuta
Transparetnost transakcija i smanjen rizik deviznih kurseva
irenje finansijskih trita postaju dostupnija i likvidnija
Makroekonomska stabilnost vea samostalnost CB
Nie K
Strukturne reforme vezano za principe konvergencije
Evro globalna rezervna valuta
Intenzivniji ekonomski rast
Vei kredibilitet fiskalne politike (nema devalvacije)
Vei socijalni benefiti od sniavanja cena i smanjenja rizika

Nastavak...
Nedostaci:
Trokovi prelaska na evro trokovi obuke i poremeaji na
poslovima zbog prelaska na evro
Raskid sa tradicionalnim valutama u korist neizvesne budunosti
Gubitak poslova zamene valuta
Gubitak kursa valute
Kontrolisana fiskalna politika
Gubitak monetarne autonomije
Favorizavanje ve komparativno boljih izlaganje konkurenciji
Public choice osetljivost biraa na inflaciju
Mogunost nepotovanja pravila igre nepotovanje kriterijuma
Problem razliitog stepena razvijenosti i razliite privredne strukture
Problem uskladjivanja makropolitika
3.Evro - globalizacija
Evro je lansiran sa nadom u medjunarodnu ulogu, ak da moe
zameniti USD
Evro je nesumnjivi tehniki uspeh
Evro je postao druga najvanija valuta u svetu
ak iako ECB ne bi promovisala evro, njegova uloga u svetu bi
rasla
Koristi:politiki(medjunarodni presti, rast medj. uticaja),
ekonomski (smanjenje transakc.trokova, smanjenje K rast Pf
fin.institucija, finansiranje PB def, prihodi od senjorae)
Rizici: smislena makropolitika (stablnost C i kursa), vea
izloenost kapitalnim tokovima, tea specifikacija monetarnih
targeta
Ukupno 596 mlrd novanica i 189 mlrd kovanica
4.Kako se sada evro koristi
Funkcionalno najvei progres u medjunarodnim fin
transakcijama i najmanje progresa u medj trgovinskim
transakcijama
Prevashodno korienje u: EMU, ostatak EU, EU kandidati,
fraknofonske zemlje
Oko 1/3 zemalja koji vezuju kurs za neku valutu koriste evro
Devizne rezerve 2/3USD, , ostatak jen i funta (ZUR imaju
sklonost ka evru, a postoje razmiljanja OPEK oko prelaska)
HOV brz rast , koji zauzima oko stokova bondova i nota
Krediti u valuti 39% kredita i 28% depozita su (41% i 48% $)
Poseban znaaj u zemljama okruenja EU eurizacija
paralelno funkcionisanje sa nacionalnom valutom

5.Faktori koji utiu na korienje evra
1) ekonomska snaga i otvorenost
- Vea i dinaminija ekonomija vei uticaj (populacija 315 mil., a sa
25 lanova 460 miliona- vea od SAD, priblian GDP, spor rast GDP
1.4% 2003-05 ostatak sveta 5.7%)
2) cenovna i stabilnost kursa
- Vea stabilnost manji trokovi i rizik na fin tritu i vee poverenje
u valutu (ECB je samostalna, C i su stabilni)
3) Razvoj i integracija fin trita
- Kritino je postojanje razvijenog i integrisanog fin trita (likvidnost,
manji transakcioni trokovi, manja nesigunost i rizik, manji heding
trokovi, manje K)
- FSAP (Financial Service Action Plan) cilj - jedistveno fin tr (trite
bondova vie likvidno, integrisanje tr akcija, razlike u K' manje)
- Preostalo fragmentisano tr dugovnim hartijama i retail (ogranienja:
nestandardizovan legalni okvir, kliring varira od zemlje do zemlje,
razlike poreskih struktura i regulatorni okvir)
4) Obiaji i inercija
- Ekonomija obima sniava trokove i poveava efikasnost, a
disperzija proizvoda i usluga motivie ekonomske subjekte treba
vremena da preuzme ulogu $
EUR/USD 1999-2007.
6.Budunost evra
Da bi postala globalna valuta mora prevazii korienje samo u
EMU
Izazovi: prevazilaenje strukturnih nesklada za ekonomski rast i
razvoj fin tr, sposobnost Evrope da govori jednim glasom
(naroito stari lanovi nezaposlenost, velika poreska
optereenja, starosna struktura stanovnitva nepovoljna)
Neto priliv kapitala u evro zonu od uvodjenja rast priliva
duplirani stokovi nerezidenata, naroito u periodu 2000-2004.
Rast IPO aktivnosti na EU berzama, a rast bi se ubrzao
prikljuenjem Velike Britanije EMU
Uticaj koji e imati uskladjivanje globalnih debalansa preko
kursa $ na globalne stokove veliku vanost e imati ponaanje
Evropskih i azijskih investitora
Uticaj rasta Kine i Indije na globalnu privredu njihov razvoj e
relativizovati znaaj i $ i
7.Budunost EMU od monetarne ka
finansijskoj uniji
Finansijska integracija je naroito napredovala nakon 1999., ali
su ostale nek ogranienja za prekograninu aktivnost
Pragmatian pristup integraciji je podrazumevao je identifikaciju
i eliminisanje specifinih ogranienja (ali radikallna reenja kao
to je EU pravni, regulatorni i supervizorski sistem nisu politiki
izgledna)
Heterogenost Evropske Unije i brojnost novih lanica
Problem neprihvatanja novog Ustava EU od strane starih
lanica
Mogunost prikljuenja zemalja nelanica (V.Britaija, Danska i
vedska - pritisak da se prikljue) i novih lanova EU (najloije
stoje Malta, Kipar i Madjarska a najbolje baltike zemlje
Letonija ispunjava kriterijume, Litvaniji i Estoniji nedostaje po
jedan uslov)
Pitanje prezentacije i upravljanja makropolitikama
Uticaj ulaska novih lanica na heterogenost i trite rada
Nepotovanje kriterijuma posebno bud def 2002-03 Nemaka
i Francuska, javni dug 70% GDP (2003)
Nastavak...
Finansijska integracija je vana dozvoljava investitorima vei
povraaj i manji rizik, a dunicima manju cenu duga i dublja i
kvalitetnija fin tr (doprinos rastu GDP 1.1%, zaposlenosti 0.5%
a samo hipotekarno trite 0.9% rasta GDP)
Najvei napredaka napravljene je u kreiranju jedinstvenog fin tr
Ipak su neka tr manje integrisana legalne razlike su
onemoguile integraciju kod kolaterala, mehanizam kliringa kod
tr imovine, naroito retail (i pored ulaska banaka na tr
tranzicionih privreda i njihove konsilidacije)
Za jau integraciju pretpostavke su:
dublje tr kapitala EU (manje tr kapitala EU od SAD a vei
bilansi banaka EU bankarski zasnovano tr, EU banke manje
Pf manja specijalizacija)
jaa prudencijalan kontrola (rast obima, povezanosti, poveava
se sloenost, osetljivost na spoljne okove, ali nema elje za
prenosom ovlaenja supervizije na EU)
Bela knjiga ciljevi za razvoj fin sektora 2005-2010 fokus na
implementaciju, konsolidaciju i unapredjenje legilsative, a
najjai izazovi su sistem plaanja i kliringa, poreska i zakonska
ogranienja