UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA FINANSIJSKI
MENADMENT I OSIGURANJE
M.A. STUDIJE 2006/07
BANKARSKA REGULATIVA
Prof dr Miroljub Hadi
7. Regulativa bankarskog poslovanja i
supervizija
7.1. Ciljevi regulacije i supervizije
7.2. Za i protiv striktne kontrole
7.3. Supervizija kreditnog i trinog rizika
7.4. Bazel I - Supervizija kapitala i rezervi
7.5.Bazel II principi menadmenta rizika
7.1. Ciljevi regulacije i supervizije
Regulacija i supervizija su deo trinih pravila igre
S jedne strane banke su regulisane od strane menadmenta, a s druge
su kontrolisane od strane dravnih i regulatornih tela
Regulativa znai a) definisanje proporcija izmedju razliitih pozicija u
bilansima banaka b) definisanje pravnog i organizacionog statusa
banaka c) definisanje bankarskih poslova
Ciljevi bankarske regulative: 1) solventnost (minimiziranje bankrota) 2)
osiguranje likvidnosti banaka 3) unapredjenje efikasnosti poslovanja
Neki od navedenih ciljeva su medjusobno iskljuivi i sa regulisanjem
drava eli da izbalansira ciljeve i principe bankarskog poslovanja
Nema optimalnog koncepta bankarske regulacije striktnija regulacija
moe negativno delovati na konkunetnost bankarskog trita i moe
podstai zloupotrebu monopolskog poloaja
Obino se koncept bakarske regulative menja tokom vremena
Koncept regulacije treba da osigura: solventnost, likvidnost i minimizira
bankarske rizike
Nastavak
Tokom 1980-tih godina pojavili su se nove tendencije i procesi :
deregulacija, sekjuritizacija, internatcionalizacija i rastua konkurencija
ostalih nebankarskih institucija
Nov pristup bankarskoj regulaciji i superviziji je predodredjen rastuoj
konkurenciji izmedju samih banaka medjusobno i konkurenciji izmedju
banaka i drugih nebankarskih finansijskih institucija, kao i ukljuenju
banaka u operacije na finansijskim tritima
Deregulacija legalna liberalizacija bankarskog poslovanja
Sekjuritizacija ukljuenje banaka u opracije na finansijskim tritima u
cilju unapredjenja efikasnosti poslovanja
Internacionalizacija iri globalni pristup i operacije koje ukljuuju
merdere i akvizicije
Vei stepen konkurencije vodi veem stepenu efikasoti poslovanja, ali i
veem riziku u svakodnevnom poslovanju
Dva navanija pitanja u novom konceptu regulacije su: a) vanost top
manadmenta b) sniavanje sistemskog rizika
7.2. Za i protiv striktne kontrole
Bankarski poslovi su najregulisanoja oblast (s izuzetkom
berzanskih poslova)
Najvaniji razlozi bankarske supervizije su: a) osiguranje
banaka kreditora kao i poverilaca od loeg menadmenta
banaka b) sniavanje sistemskog rizika
Postoji raskorak u stepenu informisanosti izmedju bankarskog
menadmenta i klijenata banke
Veom striktna supervizija, medjutim, moe ugorziti banakrskui
efikasnost, a niska efikasnot moe sniziti konkuretnost banke i
poveati moralni hazard
U sluaju pojave problema drava moe pomoi bankama da
prevazidju probleme "too big to fail
Striktna supervizija je preovladavala sve do 1980tih godina
Bnake su tiene zbog vanosti platnog prometa, vanosti
banaka za itav finansijski sistem i njihove vanosti za
monetarnu politiku
Nastavak
Novi pristup bankarskoj regulaciji nastao je nakon perioda
1980tih
Nagalsak je sada na banakrskoj konkurentnosti i niihovoj
ukljuenosti u operacije na finansijkom tritu
Novi pristup je opredeljen deregulacijom, kao i
internacionalizacijom takodje
Neophodno je kontrolisati medjunardone igrae
Od nacopnalne regulacija sve vie postaje inetranacionalna
Uvodjenje medjunarodnih stanadrda banaksrkog poslovanja
nastala je u nameri da se olaka ulazak na inostrana trita i
harmonizuje banakrska regulativa na globalnom nivou
Sdraj banakrske supervizije je sledei: a) ispunjavanje
kapitalnog cenzusa b) profesionalni i etiki kvalitet top
menadmenta i akcionara c) strateka orijentacija banaka

7.3. Supervizija kreditnog i trinog rizika
Kriterijumi za kontrolu i superviziju:
1) Minimalni kapital
2) Minimalni standardi kreditnog rizika
3) Minimalni standardi rizika koncentracije
4) Minimalni standardi za devizni rizik
5) Minimalni standardi za kreditiranje povezanih lica
6) Standard nesolventnosti
7) Standardi za finansijsko izvetavanje
Ne postoji nerizino kreditiranje ili nerizini plasmani ili poslovi
Kreditni rizik je esencijalni banakrski rizik bio i ostao
Kako sniziti kreditni rizik: a) ispitivanje boniteta klijenta b) osiguranje
kolaterializacijom c) disperzija kreditnih linija
Postoje razliiti stepeniogranuienja za kreditiranje: do 5% kapitala
pojedinanom klijentu, do 20% kapitala povezanim licima, do 150%
kapitala gradjanima (novouveden limit)
Country risk (rizik zemlje) je vaan i vrsta je kreditnog rizika koja se
odnosi na neekonomske faktore kreditne sposobnosti: politike,
legalnje itd.
Trini rizik je vrsta rizika gde je naglaeno trgovanje HOV i ukljuenje
banaka u operacija na finansijkim tritima
7.4. Bazel I - Supervizija kapitala i rezervi
Bazel I 1988 - kapitalna adekvatnost
Vanost veliine kapitala za banku i njeno poslovanje
Minimalne rezerve banke u nameri da se pokrije kreditni rizik
Kapital:
I sloj (tier): akcijski kapital, rezerve,
II sloj neobjavljene rezerve, revalorizacione rezerve, rezrveacije za
poikrie riznih kredita, hibridni instrumenti, subordinirani dug,
III sloj dug min 2 godine, dodatne stavke
Zahtev u pogledu adekvatnosti kapitala 8% - proporcija izmedju kapitala i
ukupnih rizine aktive (4% primarni kapital + 4% sekundarnog kapitala)
Zakon o bankama (kao i prethodni Zakon) uspostvlja adekvatnost kapitala na
nivou od 12%
Neophodna je klasifikacija aktive banke u razliite kategorije prema kreditnom
riziku: a) nerizina aktiva - 0% rezervi b) nestandradna i nenaplativa
potraivanja vie od 90 dana - 25% rezervi c) dubiozna aktiva nenaplativa due
od 6 meseci - 50% rezervi d) nenaplativa aktiva - 100% rezervi
Aktiva se periodin reklasifikuje kvartalno to znai da je neophodno ispitati
ponovo da li su plasmani dubiozni ili ne

Nastavak
Bazel I 1988
I Pretpostavke za efuklasnu banakrsku superviziju l1
II Bankarske licence l 2-5
III Razumna regulativa i bankarski zahtevi l 6-15
IV Metodi za stalni banakrski nadzor l 16-20
V Bankarske potrebe za informisanjem l 21
VI Formalna odgovornost za nadzor l 22
VII Medjunardone banke l 23-25
Rezerve neophodno je da pokriju gubitke i da osiguraju aktivu od
fluktiacija deviznih kurseva ili od okova od promena monetrane politike
Vrste rezervi: a) iz profita b) iz revalorizacionih rezervi c) iz
nerasporedjenog profita iz prethodnih godina d) rezerve za potencijalne
gubitke
Gibici se pokrivaju iz tekuih prihoda, odnosno rezervi za pokrivanje
gubitaka, a ako nije dovoljno onda i iz kapitala
Kljuna taka je preduzimanje mera da se ne zadje u zonu gubitaka
Jedina brana i garancija da banaka ne udje u zonu gubitaka je stalno
unapredjenje performansi poslovanja banke

Nastavak...
Prednosti Bazela I
Nova kvalitativna ocena procene sigurnosti banke prlazak sa
bilansnog pristupa na procenu rizika plasmana
Kljuna uloga kapitala za obezbedjenje sigurnosti poslovanja
Precizno definisanje kapitala
Postavljena je osnova za odredjivanje minimalnog nivoa kapitala
Poveanje stabilnosti banakrskog istema u svetu
Nedostaci Bazela I
Stalan razvoj obima i vrsta bankarskog poslovanja
Minimalni nivo adekvatnosti kapitala ne dogovara na piotanje
specifinog profila poslovanja pojedine banke
Dravni irzik nije adekvatno valorizovana zemlje OECD ili nisu
Ponderi rizka podstiu banke na sekjurotizaciju aktive, ime se
postie nominalno dobar koeficijent uprkos poveanom riziku
7.5.Bazel II Risk menadment
Bazel II 2002 sa uvodjenjem postupno od
2006
Vie osetljiv pristup uslugama
Procena razliitog stepena izloenosti riziku
Vie razliitih stepena rizinosti
Zahtev za razvojem sopstvenih specifinih
modela isloenosti i procene stepena rizinosti
Zahtev za razliitim koeficijentom adektvatnosti
kapitala
Ukljuivanje trasparentnosti poslovanja i
efikasnosti poslovanja
Nastavak...



Nastavak...
Stub I: kvantitativni standardi - minimun kapitalne adekvatnosti u funkciji zatite
od izloenosti rizicima Bazel I
obuhvatniji tretman rizika prvi put se pored kreditnog i trinog rizika
ukljuuje i operativni rizik,
ira lepeza ponuenih pristupa za merenje svakog od tri obuhvaena rizika,
mogunost izbora, ali i evolutivnog puta, od jednostavnijih ka sloenijim
metodologijama,
sofisticirani nain merenja rizika koje nude vii pristupi ili interni metodi
banaka za merenje rizika omoguavaju vrlo precizno odreivanje rizinog
profila banke,
definitivno naputanje pristupa da jedna mera odgovara svima, ali i daje
mogunost da se u zavisnosti od rizinog profila banke, precizno utvrdi i
visina potrebnog ekonomskog kapitala
Stub 2 kontrolne funkcije
naglasak ire uloge nacionalnih kontrolora, i to ne samo u svetlu
intenziviranja dijaloga sa bankama na planu razvoja internih metoda za
ocenu rizika, vec i mogunosti da kontrolori procene efekat
koji rizici proizvode u odnosu na razliite modele utvrivanja ekonomoskog
kapitala
Stub 3 trzina disciplina
zahteva od banaka da javno prezentuju visinu kapitalnih trokova, kao i
procedure i mehanizme za kontrolu rizika
Nastavak...
BAZEL II
Stub 1
Minimum kapitalne
adekvatnosti
Kalkulacije i merenje:
kreditnog rizika
trinog rizika
operativnog rizika
Stub 2
Kontrolne funkcije
Proces kontrole
Obezbeuje kvalitet
procesa
Obezbeuje
adekvatan nivo
kapitala u svakom
momentu
Obezbeuje motivaciju
za unapreenje
prakse, za upravljanje
rizikom
Stub 3
Trina disciplina
Objavljivanje kvantitativnih
i kvalitativnih podataka
o preuzetim rizicima i
metodologijama
Nastavak...
Prednosti Bazela II u odnosu na Bazel I:
Obezbedjuje veu osetljivost na inovacije na finansijskom tritu,
Prepoznaje razliitu izloenost riziku kod razliitih banaka,
Proiruje vrste rizika koje se uzimaju u obzir,
Zahteva od svake banke da utvrdi sopstvene potrebe za
kapitalom,na osnovu prorauna o izloenosti riziku,koji moe biti
podvrgnut reviziji od strane regulatornih organa imajui u vidu
pojam razumnosti
Bazel II je proces za ije uvodjenej je neophdno vreme
Tehnologija za utvrdjivanje stepena rizinosti nije utvrdjena
Pitanje rizika poslovanja sa HOV
Pitanje privrednih ciklusa
Kompetentost regulatornih tela je otvoreno pitanje