DARKO TANASKOVI Bitka za islam

Broj | Pie: Aleksandar Dunerin 23. 2009

Darko Tanaskovi, roen je 4. januara 1948. godine u Zagrebu. Orijentalnu filologiju
diplomirao je 1970. godine na Filolokom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirao
(1972), te doktorirao (1979). Na Katedri za orijentalistiku predaje vie predmeta
(Arapski jezik, Arapsku knjievnost, Turski jezik, Uvod u orijentalnu filologiju,
Persijsku knjievnost, Osnove islamske civilizacije, Islam i hrianstvo, a na
postdiplomskim studijama Uvod u uporednu gramatiku semitskih jezika i Lingvistiku
arabistiku). Objavio je preko 600 naunih i strunih radova iz oblasti iroko shvaene
orijentalistike, meu kojima i vie desetina knjiga.
Darko Tanaskovi predavao je i na univerzitetima u Sarajevu i Skoplju, kao i na
Visokoj koli za drutvene nauke (Ecole des hautes Etudes en Sciences Sociales) u
Parizu; od 1990. je lan Izvrnog komiteta Evroarapskog univerziteta (Universite Euro-
Arabe Itinerante) u Rimu, a 1995. je izabran u Evropsku akademiju nauka i umetnosti
(Academia Scientarium Et Artium Europea Salcburg). Dopisni je lan drutva za
turski jezik (Turk Dil Kurumu) u Ankari (2000). Od 1999. godine drao predavanja na
Univerzitetu primenjenih nauka Megatrend, a od 2008. na Akademiji za diplomatiju i
bezbednost (Beograd) i Fakultetu za medije i komunikaciju (Beograd). Saradnik je
Beogradske otvorene kole (BO) i Instituta za geopolitike studije (Beograd). Profesor
po pozivu u ECPD Univerzitetu UN u Beogradu (od 2007) lan je Udruenja knjievnih
prevodilaca, Udruenja knjievnika Srbije i srpskog PEN-kluba.
Tokom univerzitetske karijere bio je i upravnik Katedre za orijentalistiku, prodekan,
predsednik Saveta i Upravnog odbora Filolokog fakulteta, lan Komisije za matinost i
Upravnog odbora Univerziteta u Beogradu, kao i predsednik Odbora za humanistike
nauke pri Zajednici, odnosno Ministarstvu nauke Srbije. lan je Upravnog odbora
Instituta za knjievnost i umetnost u Beogradu ,Upravnog odbora vaterpolo saveza
Srbije, Upravnog odbora SKZ.
Od 1995. do 1999. godine obavljao je dunost ambasadora SRJ u Turskoj i u
Azerbejdanu (1998-1999). Marta 2001 imenovan je za lana jugoslovenske Komisije za
istinu i pomirenje. Od 2002. do 2008. godine vrio je dunost izvanrednog i
opunomoenog ambasadora SRJ pri Svetoj Stolici (u Vatikanu) i pri Maltekom
vitekom redu. Papa Jovan Pavle II odlikovao ga je 2004. godine ordenom Velikog krsta
reda Pija IX, a Veliki Majstor Maltekog vitekog reda (2005) ordenom Velikog krsta
Reda za vojnike zasluge.
Govori francuski, engleski, arapski, turski, italijanski i ruski jezik, a poznaje i latinski i
starogrki. Oenjen je i ima troje dece.
Sukobi unutar islamske zajednice u naoj zemlji postoje ve due vreme, ali su, posle posete
reisa-l-uleme Mustafe Ceria Tutinu, odnosno optubi jednog dela muslimanskih verskih
voa da se u Srbiji kre prava pripadnika bonjake nacionalne zajednice, postali jedan od
goruih problema u dravi. Javnosti je uglavnom poznato da u Srbiji postoje dve zavaanje
islamske zajednice Islamska zajednica Srbije na elu sa muftijom beogradskim
Jusufspahiem i Islamska zajednica u Srbiji iji je poglavar muftija Muamer Zukorli.
Pretpostavlja se da je razlog raskola meu muslimanima u Srbiji iskljuivo politike prirode,
te da situaciju unutar IZ dodatno komplikuje uticaj reisa-l-uleme Mustafe Ceria, poglavara
IZ BiH, koji je proteklih nedelja optuivan ak i da pokuava da cepa Srbiju. Meutim, o
islamu i istoriji ove religije na naim prostorima veoma malo se zna. Zbog toga smo i odluili
da o aktuelnim problemima u islamskoj zajednici, koji sve vie optereuju nae drutvo, i
prete da se razbuktaju u konflikt sa potencijalno dalekosenim posledicama, porazgovaramo
sa naim najpoznatijim islamologom Darkom Tanaskoviem.
Verske voe muslimana u Srbiji, sa jedne strane muftija beogradski Jusufspahi i Adem
Zilki, a sa druge reis-l-ulema Muamer Zukorli, pripadnici su iste, sunitske verzije
islama, deluju na prostoru iste drave, slue uz obavljanje identinih obreda, te kao
pravoverni muslimani svaku od dova (molitava) vre okrenuti prema svetom gradu
Meki. ini se da je jedina razlika izmeu njih u nazivima verskih zajednica iji su
poglavari Islamska zajednica Srbije i Islamska zajednica u Srbiji. Da li je mogue da
jedno slovo, predlog u, bude glavni razlog raskola u IZ. U kojoj meri to u, po
Jusufspahiu uljez, simbolino ukazuje kako je sukob u IZ prvenstveno politiki, a ne
verski?
Jedno slovo, zapravo predlog u, koje pominjete, zaista ukazuje na sutinu spora izmeu
dvaju posvaanih krila Islamske zajednice na teritoriji Srbije. Nije, uostalom, redak sluaj u
istoriji da jedno slovo simboliki saima dalekosena znaenja i izaziva podjednako
nesagledive posledice. Dakle, genitivna ili predloka konstrukcija u nazivima dveju IZ
upuuju na njihov nepomirljivo razliit odnos prema dravi Srbiji i svemu to ona
podrazumeva. Jasno je, prema tome, da spor nikako nije verski, u smislu naina na koji smo u
naem sekularnom drutvu preteno svikli da doivljavamo veru, kao i odnos izmeu religije i
politike, odnosno crkve i drave, kako je to uobiajeno rei. Neslaganje je prvenstveno
politiko i interesno. Ne treba, meutim, prevideti ni to da je za islam u naelu karakteristino
drugaije poimanje veze izmeu svetog i svetovnog, pa onda i verskog i drutvenog, a i
religijskog i politikog. Islam idealno obuhvata i sveto i svetovno, premda je to kroz istorijski
razvoj muslimanskih drutava i drava bitno relativizovano. Endemska sklonost protezanja
duhovne dimenzije pojedinane i kolektivne egzistencije na celinu drutvenog i politikog
bia kod muslimana je i dalje, meutim, latentno, pa i aktuelno prisutna.
Unutar islamske zajednice postoji, ini se, jedna, u javnosti ree potcrtavana razlika.
Naime, suprotno od otomanskog islama, koji se u potpunosti srodio sa tzv. evropskim
vrednostima i ljudima, arapski islam, od kojeg, navodno, potie i vehabizam,
propagira radikalniji sistem vrednosti. Koliko je na aktuelna deavanja u IZ uticao
davnanji pokuaj odvajanja Sarajeva od Istanbula?
S obzirom na to da je islam u nae krajeve stigao s Osmanlijama, veina muslimana koji ive
na prostoru bive Jugoslavije, a i na Balkanu u celini, iskazuje mentalne i obiajne odlike koje
je, uz ostale inioce, presudno uobliilo vievekovno primenjivanje erijatskih propisa u
tumaenju i razradi hanefitske versko-pravne kole (mezheba). Hanefitska kola je jedna od
etiri ravnopravne versko-pravne kole sunitskog islama i bila je zvanina u Osmanskom
carstvu. Za hanefitsku varijantu primenjivanja islamskih dogmi u svakodnevnom ivotu
obino se kae da je prilino umerena, pragmatina i fleksibilna, to se, naravno, mora krajnje
uslovno shvatiti. Iako je tokom poslednjih dvadesetak godina, sticajem niza okolnosti, na
teritoriju Balkana, pa i BiH, prodro i uticaj radikalnijih islamskih koncepcija, meu kojima je
najpozntija vahabitska (vehabije), saudijske provenijencije, a dolo je i do deliminog
institucionalizovanja i organizovanja grupacija nosilaca tih netradicionalnih,
fundamentalistikih pokreta, rekao bih da je Istanbul, odnosno Turska i dalje ono duhovno i
kulturno uporite prema kome se najspontanije upravljaju misli i oseanja rumelijskih
muslimana. A Rumelija je sve ono to su Evropljani jo poetkom prolog veka nazivali
evropskom Turskom. Reeno, naravno, nikako ne znai da treba potceniti nastojanja
radikalnih islamskih struja da se uvrste i proire svoj uticaj na ovdanje muslimane, emu
pogoduje i dvosmisleno postavljanje nekih verskih slubenika i pojedinaca iz vostva IZ. Ne
bih, meutim, bio sklon da u faktoru vahabitskog delovanja vidim varijablu koja bitnije utie
na raskol meu muslimanima u Srbiji.
Borba izmeu verskih voa muslimana iz Srbije vodi se i zbog toga to ne postoji
saglasnost unutar IZ da li njihovim vernicima u Rakoj oblasti treba da bude blii
Beograd ili Sarajevo. Meutim, laici bi se verovatno zapitali zbog ega muslimanima, i u
Srbiji, i u BiH ne bi blii, recimo, Teheran, prestonica jedine teokratski ureene
islamske drave?
U duhovnom pogledu, pogotovo od Ataturkovog ukidanja halifata u Istanbulu (1924), jedini
neosporni duhovni centar svim muslimanima sveta legitimno moe biti samo Meka. Ali,
jedno je dogma, a drugo ivot. Istorijski, kulturno i ideoloko-politiki, muslimani regionalno,
a i ire od toga, mogu ispoljavati afinitete i lojalnosti prema sreditima trajnije ili privremeno
jaeg zraenja i privlanosti, kao to su, recimo, pomenuti Istanbul i Teheran, zatim Kairo i
jo neki drugi. to se Sarajeva i Beograda tie, oni ne mogu biti duhovna, ve samo
organizaciono-upravna, jurisdikciona sredita IZ muslimana sa dela prostora bive
Jugoslavije. A o tome hoe li im centrala biti u Sarajevu ili u Beogradu oni bi trebalo da se
dogovore, bez ikakvog upliva sa strane. Kako sada stvari stoje, ne samo da nema dogovora,
ve ne postoji ni dijalog.
Muslimani nemaju univerzalnog vrhovonog poglavara, islamske zajednice funkcioniu
po principu autokefalnosti, to ih ini, u organizacionom pogledu bliskim pravoslavnim
crkvama. Nije li onda problem raskola u Islamskoj zajednici mogue posmatrati
poreenjem sa raskolom u srpskoj crkvi (SPC i CPC)?
esto se ukazuje na organizacionu slinost izmeu islamskih zajednica i svetskog
pravoslavlja. Zastupnici stava o legitimnosti i loginosti odravanja tradicionalnog modela
vrhovnitva sarajevskog reisu-l-uleme nad muslimanima u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji (ali ne
i Makedoniji i Crnoj Gori, gde postoje zasebni rijaseti!?) rado se pozivaju na analogiju s
eparhijama SPC van Srbije. Analogija je, meutim, samo formalna. U islamu, naime, nema
crkve, tako da se kanonsko ustrojstvo hrianskih crkava ne moe poistoveivati, pa ni
uporeivati s nainom organizovanja islamskih zajednica. Imami, muftije, kadije i ulema nisu
svetenici, ve verski slubenici. Muslimanu nije potreban nikakav posrednik u obraanju
Alahu, to je jedno od izvorita univerzalnosti i dubinske, globalne kohezivnosti najmlae
monoteistike vere. Mislim da je upravo s islamskog stanovita krajnje problematino
uporeivati IZ s pomesnim pravoslavnim crkvama, istorijski povezanim s pojedinim
narodima i s njihovim dravama. U postjugoslovenskom kontekstu, koji je viestruko
specifian, problem podele u IZ tipoloki jeste mogue sagledavati i kroz poreenje sa
dugogodinjim sporom izmeu SPC i MPC, a odskora i crkveno krajnje sumnjivom CPC, ali
jedino ako se itava stvar s verskog premesti na nacionalni teren, gde joj je, po svemu sudei,
i teite. A islam je, po definiciji, nadnacionalan, pa IZ ne bi mogla nositi nacionalni
predznak.
Pripadnici Islamske zajednice Srbije, Jusufspahi i Zilki, istiu kako se zalau za to da
predstavljaju sve muslimane, a ne samo one bonjake nacionalnosti. Meutim, koliko
uopte vernika Srba ili Roma, recimo, u naoj zemlji prihvata islam kao religiju?
Jedan od principijelno najjaih argumenata u prilog konstituisanja IZ Srbije, sa seditem u
Beogradu, a ne IZ u Srbiji, s rijasetom (poglavarstvom) u Sarajevu, jeste upravo stav da IZ
treba da okuplja sve muslimane koji ive u Srbiji, a ne samo Bonjake, jer, da ponovim,
islamske zajednice se nacionalno ne identifikuju. U Srbiji, pored Bonjaka, ima Albanaca,
Roma, Turaka, a i stranih dravljana, recimo diplomata, poslovnih ljudi i studenata,
muslimanske veroispovesti. Za sve njih je najloginije da pripadaju IZ Srbije, sa seditem u
Beogradu ili, zato da ne, u Novom Pazaru, ako se tako dogovori, ali bez obaveze da im
rijaset bude van granica Srbije, u glavnom gradu bonjake nacionalne matice, Sarajevu.
Poznato je, naalost, da Srba muslimanske, kao uostalom i Srba katolike vere ve odavno
politiki i statistiki nema, kao i da veina Albanaca muslimana gravitira svojoj nacionalno
istoj IZ (Preevo-Bujanovac-Medvea, Pritina), premda ih ima i koji prihvataju IZ Srbije,
da se broj Turaka u Srbiji znatno smanjio, ali u pitanju je naelo, kao i to da su sami Bonjaci
u Srbiji duboko podeljeni.
Poglavar Islamske zajednice BiH reis-l-ulema Mustafa Ceri nedavno je u intervjuu
NIN-u izjavio kako su Jusufspahi i Zilki nai, ali kako Zukorli nije njegov, nego
svoj autonoman, nezavistan, samostalan. Da li Zukorli zaista ima vrlo izraen
vlastiti identitet? injenica je da sandaki verske verske voe imaju autonomiju u
tumaenju sarajevskih fatvi (naredbi), da imaju svoj Sabor, svoje muftije, da je, na
primer, dematlijski porez u Sandaku vei nego onaj u Sarajevu.
Razumljivi su motivi reisu-l-uleme Ceria da one koji mu ne iskazuju poslunost javno
proglasi tuima, moglo se uti i izdajnicima, a da svog istomiljenika i sledbenika muftiju
Zukorlia ne oznai kao takvog, ve kao autonomnog, nezavisnog, samostalnog, hrabrog, s
vrlo izraenim svojim vlastitim identitetom. Ne smatram se vlasnim da procenjujem line
odlike pojedinih nosilaca funkcija u IZ, ali bih bio slobodan da iznesem svoj utisak o muftiji
Zukorliu, kao o natproseno inteligentnom, sposobnom, ozbiljnom i umenom oveku s
jasnom politikom i upravljakom vizijom, o verskom poglavaru nesumnjive lokalne
harizmatinosti, organizatorskog dara i jake volje. Drugo je, meutim, pitanje u kakav je
versko-politiki projekat on odluio da investira svoje nesumnjive sposobnosti i lini presti.
Tu, kao to znamo, postoje krajnje oprena miljenja, kako meu Bonjacima tako i ire. Reis
Ceri, u ve pomenutom znaajnom intervjuu, svoj odnos sa Zukorliem odreuje kao
zajednitvo u vjeri i zajednitvo u sudbini, a ja bih samo dodao i u politici. Oni su
meusobno vrsto povezani i jedan drugome potrebni, posebno od poslednjeg izbora reisa
Ceria, kad su mu pobedu nad protivkandidatom, izvrsnim teologom Enesom Kariem, doneli
glasovi sandakih delegata. Inae, tano je da sandaki Meihat ima prilinu samostalnost u
odluivanju o praktinim, ivotnim pitanjima svoga demata. Problem, meutim, nije u
stepenu autonomnosti IZ u Srbiji pod jurisdikcionom kapom sarajevskog Rijaseta, ve
postojanje same te jurisdikcije, odnosno duhovnog vrhovnitva koje deo muslimana u Srbiji
smatra neprirodnim i nepotrebnim. Da je re samo o duhovnim, a ne i implicitnim
nacionalnim i politikim povezanostima, osetljivost bi verovatno bila neuporedivo manja.
Reis Mustafa Ceri optuivan je da postaje balkanski Homeini, te da namerava da
svoju versku i politiku mo proiri na itavu Evropu. U skladu sa tim je i njegova
Deklaracija evropskih muslimana u kojoj osuuje teroristike napade u Njujorku,
Madridu, Londonu. Koliko su tane tvrdnje da su Alija Izetbegovi nekad i Haris
Silajdi sada pod njegovom direktnom kontrolom?
Reisu-l-ulema Mustafa Ceri je politiki veoma ambiciozan i neumorno aktivan verski lider.
as je u Rimu, pa u Londonu, Teheranu, Briselu, Beu, Njujorku, Strasburu, Novom Pazaru,
katkad i u Sarajevu. Odavno je konstatovano da je na politikoj i javnoj sceni postao
najuticajnija figura bonjakog naroda. Povodom izglasavanja Rezolucije o proglaavanju
Dana seanja na genocid u Srebrenici u Evropskom parlamentu, radikalni sarajevski
dvonedeljnik Saff pohvalio je reisovu lekciju bonjakim politiarima kako se odgovorno
izvrava preuzeti emanet. Znai li to da su IZ i bonjaki politiari preuzeli isti amanet? Reis
oigledno dri da jesu, pa da je otud normalno da se on svakodnevno bavi politikom, kod
kue i na strani. On ak smatra da je nepristojno pitati ga, kao nosioca javne funkcije, da li se
mea u politiku. Nije pitanje da li se mijeate nego kako se mijeate, dodaje samouvereni
Ceri. Mogli bismo se ak i sloiti s njim. Za mnoge je, ukljuujui i ne tako malobrojne
bonjake i muslimanske intelektualce, a o nemuslimanskim da i ne govorimo, sporan upravo
nain kako se reisu-l-ulema mea u politiku. Pomenuta, prilino protivrena Deklaracija
evropskih muslimana (2005), koju su mnogi doiveli kao potvrdu Cerieve ambicije da se
preporui kao umereni i konstruktivni lider evropskih muslimana, nije doekana s naroitim
entuzijazmom u domaim i evropskim muslimanskim krugovima. Ovaj tekst nije prethodno
bio usaglaen ni na jednom forumu IZ BiH, a njenom autoru je zamereno, pored ostalog, da
nekompetentno i kontradiktorno tretira osetljiva pitanja odnosa izmeu nemuslimanske veine
i muslimanske manjine u Evropi, tako da, umesto reenja, moe stvoriti samo nove tekoe.
Ne moe se, meutim, porei da je, veto se koristei fluidnom meunarodnom konjukturom i
svojim poloajem, reis Ceri tokom godina uspeo da se domogne vrha liste imena islamskih
uglednika koje pozivaju na razne skupove po Evropi, od briselskih i strasburkih do
vatikanskih i jevrejskih, kako bi i muslimanska strana bila bar formalno adekvatno
zastupljena. A on je neosporno vet da na odlinom engleskom jeziku (doktorirao je u
ikagu) svuda kae ono to se od njega oekuje i uzgred provue nekoliko stereotipnih
floskula o gorkoj sudbini, neprestanom stradanju, ali i mirotvorakoj velikodunosti dobrih
Bonjana. Ni Srbi, po pravilu, ne ostaju poteeni ilustrativnog pominjanja, negativnog
dakako. U vreme Alije Izetbegovia, reis Ceri je tek gradio svoje pozicije, ali je ve tada
neosporno bio uticajan. Podseam da je on iz Kuala Lumpura 1993. godine doao u Sarajevo
da preuzme funkciju naibu-reisa (vrioca dunosti), to je, prema tvrdnjama prethodnog,
jugoslovenskog reisa Jakuba Selimoskog, bio svojevrsni pu. Otad on kontrolie IZ BiH, tako
da svi bonjaki politiari moraju voditi rauna o njegovom miljenju, a neki su, pokazalo se,
bili i reisovi pioni. Ne verujem, ipak, da se to moe rei za Aliju Izetbegovia i Harisa
Silajdia, iji su odnosi sa sve uticajnijim reisom prolazili kroz razliite faze i nikako nisu
jednostavni.
Da li je aktuelni problem u IZ, izmeu ostalog, moda i refleks raspada IZ Jugoslavije,
kojem je doprineo upravo reis Mustafa Ceri, formiranjem IZ BiH? I da li se u tom
kontekstu moe govoriti da je IZ BiH legitimni naslednik IZ Jugoslavije, budui da je
Sarajevo, kako se istie, prirodno duhovno sedite muslimana sa ovih prostora, jo od
vremena Austro-Ugarske?
Ve sam pomenuo da nad preuzimanjem Rijaseta IZ Jugoslavije od strane Mustafe Ceria i
njegovih pristalica lebdi senka osporene legitimnosti. Jakub Selimoski je verovao da
jedinstvena IZ moe preiveti raspad Jugoslavije, ali se to uverenje pokazalo naivno i
nerealistino. Na osnovu ega se sada iz Sarajeva osporava legitimnost konstituisanja IZ
Srbije, sa seditem u Beogradu? Tvrdi se da je Bonjacima Sarajevo duhovni centar i da njih
od Sarajeva niko nee odvojiti, kao i da nema potrebe da se naruava tradicionalna
organizaciona shema IZ, s reisu-l-ulemom u Sarajevu kao vrhovnim poglavarom.
Simptomatino je to stalno insistiranje na bonjakom nacionalnom imenu i jedinstvu, iako se
sve vreme govori o islamskoj zajednici, a ne, recimo, o Matici bonjakoj. Bonjacima, kao
naciji, nacionalna matica moe biti u Sarajevu, ali se to ne bi smelo preslikavati na
organizacionu strukturu po definiciji nadnacionalne ili nacionalno neobeleene IZ. Kad bi
BiH bila snana i stabilna unitarna drava s bonjakom dominacijom, to ona nikad ne moe
i nee postati, uveren sam da bi napetosti u vezi s organizovanjem IZ splasnule, ako ne i
nestale. Jer, u tom sluaju bi Bonjaci, kao manjina u Srbiji, oseali da o njihovim interesima
brine susedna, ozbiljna drava i da se takva briga najbolje moe iskazati kroz bilateralne,
poeljno dobrosusedske odnose sa Srbijom. Ovako je IZ BiH surogat za napostojeu
bonjaku dravu, pa se u sutini nacionalna pitanja postavljaju i nastoje reiti u vidu borbe za
odranje verskog jedinstva sa Sarajevom. Pojednostavljeno reeno, sr problema nije u nainu
verskog organizovanja muslimana koji ive u Srbiji, ve u oseanju dela ovdanjih Bonjaka
da samo u Srbiji ne mogu na optimalan nain ostvariti svoja nacionalna i verska prava, ve da
im je za to potreban i kanal posebne veze sa Sarajevom posredstvom jedinstvene IZ.
Predstavnici sandakog Meihata to, zapravo, i ne kriju, ali na ovom aspektu preterano ne
insistiraju, znajui da za izriito povezivanje verskog i politikog, odnosno nacionalnog, ni u
nas, a ni u svetu, do ije im je podrke stalo, nema odvie razumevanja. Brana koja je
sauvala Bonjake u zapadnom Sandaku je Islamska zajednica, pie Samir Tandir,
predstavljen kao predsednik Medlisa IZ Prijepolje. Neki veruju i druge ubeuju da ih i danas
jedino ona moe sauvati. Od ega? Diskriminacije, kau Ceri i Zukorli, ali im mnogi
Bonjaci, kako izgleda, jednostavno ne veruju. Pominjete i tvrdnju da je Sarajevo prirodno
duhovno sredite muslimana sa ovih prostora, to se esto moe uti. Ve sam rekao da bi
duhovno sredite svim muslimanima morala biti samo Meka, ali u to ta ko osea kao svoje
duhovno sredite niko nema pravo da se mea i prema svim takvim opredeljenjima mora se
gajiti puno uvaavanje. Paradoksalno je, meutim, patetino insistiranje na tome da je
institucija Rijaseta u Sarajevu neto kao bonjaka Meka, kada se zna da je nju 1882.
godine ustanovila Austro-Ugarska, kao okupaciona sila, kako bi bosanskohercegovake
muslimane odvojila od Istanbula i institucionalno reila pitanje ureivanja njihovih verskih
poslova. Titula reisu-l-uleme bila je presedan meu muslimanima Balkana, a preuzeta je iz
organizacije osmanske uleme, gde je u poznija vremena pripadala vrhovnom kadiji Rumelije.
Krajnje je neprimereno govoriti o reisu-l-ulemi maltene kao o patrijarhu ili papi. Sam Mustafa
Ceri razjanjava da je on reisu-l-ulema u administrativnom smislu, a da mu je verska titula
vrhovni muftija.
S tim u vezi, namee se jo jedno pitanje. Naime, u senci ovog sukoba jeste i bitka za
vakufsku imovinu u Rakoj oblasti. Procenjuje se da ona vredi oko deset miliona evra. U
tom kontekstu se ak pominju i privatizacija nekih islamskih kulturno-istorijskih
spomenika.
Svojevremeno je u vaem nedeljniku iskusni novinar Slobodan Rakovi,
odlian poznavalac sandakih prilika, objavio zanimljivu reportau Politiko-
obavetajni rat za vakufsku imovinu. U njoj je izneto obilje konkretnih podataka
i posrednih indicija koje ukazuju na interesnu pozadinu strasti s kojom se vode
unutarmuslimanske bitke u ovom delu Srbije. Nisam strunjak za tu problematiku, ali verujem
da materijalni interesi nisu bez uticaja na konfiguraciju sandakih verskih frontova.
Moe li se rei da je islam kljuno duhovno obeleje Bonjaka, kao to je pravoslavlje
stub kulturnog i duhovnog identiteta Srba?
Nisam siguran da li bi Srba bilo bez pravoslavlja, ali Bonjaka bez islama svakako ne bi.
Bonjako nacionalno samospoznavanje, koje je dugo trajalo, dovreno je tokom ratnih
iskuenja devedesetih godina, tako da Bonjaci danas jesu nacija i to nije smisleno osporavati.
S druge strane, ne mogu se prihvatiti razna kvazinauna etnogenetiarska zastranjivanja koja
prate bonjaki naciotvorni ininjering, a kojima se eli unazad, do u daleku prolost
rekonstruisati navodni kontinuitet bonjake etnokulturne specifinosti i tzv. bosanskog
duha. Osnovni inilac razlikovanja Bonjaka od Srba i Hrvata jeste pripadnost islamu,
odnosno tradicionalnoj kulturi utemeljenoj na islamskoj osnovi. To nije nita neobino za
nae podneblje, jer je i u sluaju Srba i Hrvata konfesionalno pripadnitvo, a ne, recimo, jezik,
bilo vododelnica nacionalnog identifikovanja. Ne treba se, stoga, uditi to je versko i
nacionalno kod Bonjaka jo uvek teko razluivo. Uostalom, oni su posle Drugog svetskog
rata, nakon izvesnog kolebanja, listom prihvatili nacionalno ime Musliman, jer se etnonim
Bonjak smatrao trajno diskreditovanim usled reminiscencija na njegovo korienje tokom
austrougarskog upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Uz puno razumevanje za problem
identiteta, koji kod Bonjaka jo uvek izaziva odreenu nervozu i lutanja, ne moe se
prihvatiti sistematsko instrumentalizovanje verskih pitanja u funkciji prevazilaenja
nacionalnih frustracija i kontroverzi. Postavi moderna nacija, Bonjaci bi morali nastojati da
se tako to doslednije i ponaaju, ne dovodei u pitanje islamsku komponentu svog identiteta,
ali je i ne apsolutizujui.
Ukoliko su i Srbija i BiH sekularne drave, odnosno sekularna drutva, zbog ega je
pitanje raskola u IZ toliko vana tema, kako za zvanini Beograd, tako i za zvanino
Sarajevo? Koliko po vaem miljenju i saznanjima verske zajednice na Balkanu u
dananje vreme mogu imati uticaja na politika deavanja u regionu? Pitamo vas to
stoga to je Mustafa Ceri ak optuen od ministra vera Republike Srbije da
poseujui Tutin za vreme boravka amerikog potpredsednika Dozefa Bajdena
Beogradu radi na cepanju nae drave.
Niko na Zapadnom Balkanu ne osporava model sekularnog drutva, odnosno drave, pa ak
ni predstavnici crkava i verskih zajednica, ukljuujui i IZ. Ta sekularnost je, meutim,
unekoliko poremeena posle sloma komunizma i tokom burnog i bolnog procesa razbijanja i
raspadanja jugoslovenske federacije, praenog nastajanjem novih, nacionalnih drava. Crkve i
verske zajednice su u tim smutnim vremenima dole u situaciju da, delei put i sudbinu svojih
naroda, preuzmu i neke nacionalne zadatke i misije koje ne bi trebalo da su u njihovom
delokrugu. U BiH, s obzirom na njenu konfliktnu tronacionalnu strukturu i nepostojanje
vrste dravne armature, dvema hrianskim crkvama i IZ BiH palo je u deo da se drutveno i
politiki naroito aktiviraju, pri emu to posebno vai za IZ i Katoliku crkvu, jer je
stvaranjem Republike Srpske srpski narod dobio potreban dravni okvir za svoje puno
ostvarivanje u svim oblastima, dok FBiH u tom pogledu ne zadovoljava ni
Bonjake/muslimane ni Hrvate/katolike. Raskol u IZ Srbije vano je pitanje i za zvanini
Beograd i za zvanino Sarajevo, jer, kao to sam naglasio, nije re o verskom, ve politikom
sporenju koje neminovno utie i na meudravne odnose, iako se politiari trude da taj efekat
maksimalno umanje. Reagovanja koja su pratila nedavnu posetu reisa Ceria Sandaku, za
koju je on, inae, rekao da je rutinska, pokazuju koliko neprijatnosti moe izazvati
tendenciozno i neodgovorno raspaljivanje strasti neprimerenim javnim izjavama, sraunato
davanim u odreenom trenutku ( u vreme Bajdenove posete) i na odreenom mestu (u verski i
politiki podeljenom Tutinu), radi nanoenja tete dravi domainu. Zbog toga je donekle
zakasnelo oglaavanje Ministarstva vere Srbije povodom, inae periodino
ponavljanih, optubi zbog navodne diskriminacije Bonjaka-muslimana u naoj dravi bilo
sasvim opravdano, bez obzira na neke konkretne formulacije koje je sadralo, a koje moda
nisu bile najsrenije. Bilo je vano jednom konano odluno rei da Srbija nema nikakvih
razloga za komplekse koji bi je navodili da i dalje utei podnosi ovakve verbalne nasrtaje,
to nikako ne znai da treba zatvarati oi pred eventualnim krenjem prava bilo koje skupine
graana, a ne samo Bonjaka. Jedino ovakvo razjanjavanje pozicija moe stvoriti preduslove
za otvoren i konstruktivan dijalog o stvarnim problemima, ako se takav dijalog uopte eli.
Niko ne bi smeo uivati trajni monopol sraunatog kapitalizovanja uloge (navodne) rtve i
vrenja moralnog i politikog pritiska na sopstvenu ili susednu dravu, radi poboljavanja
svoje pregovarake ili ucenjivake pozicije.
Da li se za BiH moe rei da je islamska drava. U svetu postoji, koliko nam je poznato,
samo jedna islamska republika Iran.
Za BiH se, naravno, ne moe rei da je islamska drava. Ona je sloena sekularna drava,
objektivno konfederalnog tipa, iako ima nastojanja da joj se ojaa unitarni karakter, to bi
odgovaralo relativno najbrojnijem bonjakom narodu. ak ni FBiH, u kojoj brojano
dominiraju Bonjaci-muslimani, a Hrvata je sve manje, ni izdaleka nije islamska drava. Na
Balkanu islamska drava nije mogua. Svestan toga, reis Ceri se u jednom veoma
znakovitom intervjuu zagrebakom Globusu zalae za moderno poimanje bosanske
nacije, u skladu s kojim bi tri etnike grupe, i druge manje etnike grupe tvorile jednu
dravnu naciju koja se zove bosanska nacija. Zanimljivo je da on tri konstitutivna naroda
naziva etnikim grupama, slino kao to Turci govore, recimo, o Kurdima, smatrajui ih
integralnim delom turskog politikog naroda. I Franjo Tuman je govorio o Srbima kao
etniki inorodnoj sastavnici hrvatskog politikog naroda. Razlika je samo u tome to su
Bonjaci, bar prema reisu Ceriu, spremni da i sebe tretiraju kao etniku grupu, samo da bi
opravdali uvoenje koncepta bosanske nacije. Ako za odravanje Jugoslavije, pokazalo se,
posle sedam decenija njenog postojanja i zajednikog ivota etnikih grupa, nije bilo
dovoljno Jugoslovena, odakle e se i kroz kakav melting pot namai kritina masa
nacionalnih Bosanaca koji bi unitarnu Bosnu (i Hercegovinu) oseali i prihvatali kao svoju
dravu? ak i veoma dobro obaveteni obavetajac i bivi ameriki ambasador Montgomeri
ovih dana ocenjuje da je ideja o multietnikoj Bosni nemogua misija. I kad bi kojim
sluajem bila mogua, reisova prieljkivana BiH kao nacija-drava (Nation state), kojom bi
vladali Bosanci, u veini jamano muslimani, ne bi imala anse da postane islamska
republika. Nemuslimani to ipak ne bi da proveravaju.
Reis Mustafa Ceri je optuio ak i Iva Andria da je u svojim delima ispoljavao
turkofobiju, koja je, po reisu-l-ulemi, u sebi sadravala islamofobiju. Da li kod Srba,
pogotovo u BiH, postoji islamofobija?
Uz rezervu da nije strunjak za Andria i upuujui na knjigu Muhsina Rizvia Bosanski
muslimani u Andrievu svijetu (1995), za koju je rekao da je nije itao, Mustafa Ceri
navodi kako bonjaki kritiari velikom piscu zameraju da je imao turkofobiju, koja je u sebi
sadrala i islamofobiju, te da je mnogo odgovoran za utelovljenje pogubnih stereotipa u
odnosu na bosanske muslimane. To je u osnovi ocena koju je jo 1967. godine u ogledu
Bosanski duh u knjievnosti ta je to? saoptio Muhamed Tunjo Filipovi, a koja je
kasnije u raznim verzijama esto ponavljana. Uz naelnu metodoloku napomenu da nije
preporuljivo ideoloki itati umetnika dela i poistoveivati u njima iznete vrednosne sudove
i slike s autorovim politikim ili kakvim drugim stavovima, valja rei da Andri u
civilizacijskom smislu nije sa simpatijama gledao na islam, to je vidljivo i u njegovoj
doktorskoj disertaciji iz 1924. On je potpadanje Bosne i Hercegovine pod osmansku vlast
oznaio kao poetak unazaujueg diskonituiteta u dotadanjoj istoriji ove zemlje, to,
razumljivo, nije po volji onima koji upravo za taj momenat vezuju odluujui podsticaj
sopstvenoj etnogenezi i ulaenju u istoriju. Andrievo mono knjievno delo nikako,
meutim, nije puki odraz njegovih istoriografskih i kulturolokih promiljanja. Ono je
ovekoveilo Bosnu i izvelo je u svet. Rado ga itaju mnogi muslimani, na ije je jezike
prevedeno, a posebno ga vole Turci, iako reis Ceri napominje da u njegovim delima nema
nijednog pozitivnog lika muslimana. Bie da problem ipak nije u Andriu. A to se
islamofobije tie, nje u odreenoj meri u srpskoj kolektivnoj svesti, a i kod Srba kao
pojedinaca nesumnjivo ima, kao to, uostalom, kod Bonjaka ima srbofobije. Do devedesetih
godina i rata u BiH ta su zaziranja bila, rekao bih, potisnuta i, objektivno govorei, umerena,
ali su potom logino dobila na intenzitetu. Mislim da je krajnje neodgovorno i opasno
podsticati i svesno proizvoditi bilo koju fobiju, a posebno meu narodima kojima je zadat
saivot na istom prostoru. Verujem da odnosi izmeu Srba i Bonjaka uzajamnim fobijama
ipak nisu toliko poremeeni da ih racionalan prilaz zajednikim interesima u perspektivi ne bi
mogao delotvorno amortizovati. Javne linosti bi o tome morale naroito pomno da vode
rauna.
Zlonamernici bi povodom sukoba u Rakoj oblasti mogli opisati Srbiju kao zemlju u
kojoj se na sukobe meu pripadnicima manjina gleda kao na poeljnu pojavu.
Uostalom, Zukorli ve due vreme u tom smislu i proziva srpske vlasti. Da li je
Zukorli bar delimino u pravu kada konstatuje da je sudbina svih manjinskih
zajednica da budu igrake u rukama politiko-obavetajnih faktora veinskih naroda?
Niko na Balkanu ne voli da bude manjina, to je i uzrokovalo mnoge sukobe i promene
granica. Za to svakako ima jakih razloga, a manjinski strahovi se nikako ne bi smeli komotno
pripisati nekakvoj indukovanoj paranoinosti. Tano je i to da politiko-obavetajni faktori
veinskih naroda, kako ste se izrazili, izotrenu panju posveuju manjinskim zajednicama,
kao potencijalnim izvorima subverzivnog delovanja i izazivanja nestabilnosti. Od tih optih
mesta do tvrdnje da se u Srbiji teko i sistematski kre manjinska prava Bonjaka-muslimana
ne bi se moglo doi bez navoenja konkretnih i ubedljivih argumenata, kakvi se dosad nisu
uli. Ja bih ak rekao da drava Srbija iz odreenih shvatljivih politiko-psiholokih razloga
od sredine devedestih godina prema Bonjacima primenjuje ak i tzv. pozitivnu
diskriminaciju, to ne znai da su sluajevi sporadinih ogreenja o njihova prava iskljueni,
ali nikako u veoj meri nego prema pripadnicima drugih nacionalnih i verskih manjina. Nema
dokaza ni za omiljene tvrdnje iz retorikog arsenala muftije Zukorlia i njegovih
istomiljenika, da je raskol u IZ proizvod meetarenja srpskih vlasti i njihovih tajnih slubi.
Bonjaci u Srbiji su se stvarno i duboko zavadili, ba onako kako to i Srbi umeju da ine. Svoj
spor samo oni mogu da prevaziu, uz to manje meanja i pomoi sa strane. Ako bi u tome
uspeli, verujem da bi svima bilo bolje, emu bi drava Srbija mogla smo da se raduje.
http://www.pecatmagazin.com/2009/07/darko-tanaskovic-bitka-za-islam/