SEMINARSKI RAD ISTRAIVANJE I RAZVOJ

DRAVNI UNIVREZITET U NOVOM

PAZARU
DEPARTMAN ZA EKONOMSKE NAUKE




Inovacije i znaaj tehnolokog razvoja u
istraivanju i razvoju

Seminarski rad iz predmeta Istraivanje i razvoj









Profesor: Student:
Prof. dr Borislav Radevi Damir Kuevi 04-005/10
Novi Pazar, Maj. 2014
2 | P a g e



Sadraj
Uvod ................................................................................................................................................ 3
1. Kljuni faktor u inovativnim delatnostima .............................................................................. 4
2. Znaaj tehnologije i tehnolokog razvoja ................................................................................ 5
3. Pojam inovacije i inovativnog procesa .................................................................................... 6
4. Procesi, strategije i alati u inovativnim delatnostima .............................................................. 7
5. Vrste inovacija u preduzeu .................................................................................................... 8
6. Uloga menadmenta u inovativnom procesu......................................................................... 11
Zakljuak....................................................................................................................................... 12
Literatura: ...................................................................................................................................... 13












3 | P a g e

Uvod
ivimo u zaista neverovatnom dobu - u dobu neogranienih mogunosti. Maine, kompjuteri i
nove tehnologije stvaraju nove poslovne izazove i mogunosti, a sa njihovim uvoenjem u
preduzea namee se potranja za strunim osobljem iz novih oblasti i, samim tim, otvaranje
novih radnih mesta.
Inovacije mogu bitno da utiu na efektivnost i efikasnost neke organizacije, na njen kapacitet
(npr.na proizvodnju veeg broja proizvoda za isto ili manje vreme u odnosu na dotadanji
proces), kao i na kvalitet robe ili usluga.
Cilj ovog rada je da se pokae koliki je znaaj tehnolokog razvoja i inovacija za bilo koje
preduzee.

4 | P a g e



1. Kljuni faktor u inovativnim delatnostima

Kreativnost je bitna odlika savremenog menadera, fenomen ije su razvojne mogunosti
gotovo neograniene. Ona se realizuje kroz kreativni proces, koji odraava individualne
stvaralake sposobnosti razvijene radom i uenjem. Prirodno svojstvo oveka je da razvija
sredstva kojima e olakati svoj ivot, a to mu omoguava inteligencija i kreativnost. Potreba za
stalnim inovacijama najdublja je ljudska osobina. Tehnika je samo jedan njen izraz, s tim da
njena vrednost zavisi od toga u koju svrhu je ovek koristi. Pojam tehnologije ranije je iskljuivo
bio vezan za procese u materijalnoj proizvodnji, ali je vremenom shvatanje tog pojma
uznapredovalo/evoluiralo.
Jedno od aktuelnih pitanja savremenog menadmenta je kako osloboditi kreativnu misao
menadera. Svrha procesa inovacije moe biti da se zadri pozicija inovatora ili da se ona tek
stekne. Poetni korak u tom procesu je ideja. Pravi inovatori, kroz kontinuirano priticanje novih
ideja, pokuavaju da ovladaju organizacionom kulturom preduzea podstiui tako njegov
neizostavni rast i razvoj. Zato moemo slobodno da kaemo da je ovek kljuni faktor u
inovativnom procesu.
Nikola Tesla je jednom rekao: Mlad ovek ne treba da ali to nema milione da razvije neku
ideju. Razmiljanje ne kota nita, a pomae da se stvori ideja.


5 | P a g e


2. Znaaj tehnologije i tehnolokog razvoja
Tehnologija je jedan od izvora rasta svake ekonomije, kako nacionalne tako i svetske. Znaajna
je u svim modelima privrednog rasta i produktivnosti. Razvoj tehnologije dovodi do stvaranja
novih ili poboljanja postojeih proizvoda, usluga ili procesa. Tehnologija se razvija sa ciljem da
rei probleme u odgovarajuem, pojedinanom kontekstu.
Za razliku od nauke tehnologija uglavnom ukljuuje vie disciplina. Dok je nauka fokusirana
na razumevanje fenomena, tehnologija je fokusirana na izvrenje zadataka u datim uslovima, na
reavanje problema u odreenom kontekstu. Zbog toga tehnologija mora da zadovolji
multidisciplinarne performanse i drutveno-politike kriterijume, to zahteva angaovanje ljudi
iz razliitih disciplina.
Najvanije strateke odluke vezane za tehnologiju u jednom preduzeu odnose se upravo na
odreivanje trenutka za izbor nove tehnologije koja e zameniti postojeu. Praenjem svih novih
mogunosti spreie se da postojea tehnologija doe u fazu zrelosti i zastarevanja, a da
prethodno pravovremeno nisu uvedene neophodne promene i supstitucija/zamena novim
tehnologijama.
ivotni ciklus (vek) tehnologije predstavlja apsolutnu uestalost inovacija proizvoda i procesa
u proizvodnoj jedinici. Pravovremeno uoavanje, nabavka i usvajanje nove tehnologije dovee
do toga da se podudare trenutak zrelosti i opadanja stare tehnologije i trenutak rasta nove
tehnologije.
Ipak, efekat koji stvaraju inovacije nije uvek dobar. Uvoenje novih tehnologija i patenata
moe bitno da utie na dotadanju strukturu preduzea, na proizvodni proces, nain isporuke,
upravljanje finansijama itd. Najbolji primer, koji je upravo i jedan od najveih problema
dananjice, je korienje tehnologije kao zamene za radnu snagu. Automatizacijom procesa i
korienjem vetake inteligencije postepeno se zamenjuje ljudski faktor u svim procesima.

6 | P a g e


3. Pojam inovacije i inovativnog procesa
Pojam inovacija i inovacione delatnosti postao je veoma znaajan u savremenom drutvu, i
obavezan u veini vizija i misija savremenih kompanija. Mnogi vodei poslovni teoretiari (ali i
praktiari) smatraju da je ovaj pojam jednako vaan kao i pojmovi marketing, pozicioniranje,
brendiranje.
Na Zapadu upravljanje inovacijama postaje jedna od najvanijih oblasti kvalitetnog upravljanja
organizacijom. Inovativnost je vaan element nove ekonomije (ekonomije znanja). Medjutim,
inovacija se ne sme smatrati zasebnim dogaajem, ve procesom. Tehnoloka inovacija je naziv
za svaku inovaciju proizvoda i inovaciju procesa. Inovativne sposobnosti se mogu definisati kao
napredan skup karakteristika organizacije kojima se podravaju inovativne strategije. Vano je
napomenuti da inovacije ne zavise samo od stepena tehnologije, ve i od proizvodnje,
marketinga, prodaje, distribucije i ljudskih resursa.
Nikako ne treba meati izraze invencija i inovacija. Invencija je koncept, ideja i metod za
dobijanje novog proizvoda ili procesa, ukljuujui otkrivanje nove tehnologije (proizvoda ili
procesa) za iskoriavanje prirodnih resursa. Inovacija je uspena trina primena invencije,
odnosno primena novog ili znaajno poboljanog proizvoda, procesa ili usluge (znaajna
poboljanja tehnikih karakteristika, komponenti, materijala, softvera itd.), ili marketinke
metode , ili nove organizacione metode u poslovanju, organizaciji rada i odnosima pravnog lica
sa okuenjem.
Global Green Innovation Industries nudi svojim klijentima usluge otklanjanja i recikliranja
njihovog industrijskog otpada uz dodatnu uslugu savetovanja (menadment, finansijski i
tehnoloki konsalting) i administrativnih poslova oko tumaenja propisa i plaanja poreza.
Reciklana tehnologija je dostigla znaajan nivo primene u skoro svim proizvodnim i uslunim
delatnostima.



7 | P a g e

4. Procesi, strategije i alati u inovativnim delatnostima
Visoki tehnoloki potencijal preduzea automatski ne obezbeuje visoku stopu prihvatanja i
profitabilnost, ve se moraju razmatrati i posledice nove tehnologije na proizvodnju, marketing i
distribuciju. Posebno je znaajna dinamika trita, jer ona u velikoj meri utie na efektivnost
inovacija. Zbog toga je veoma vaan tehnoloki progres koji donosi novine i poboljanja kao
potencijalnu prednost preduzea. Tehnoloki progres moe nastati zbog novih materijala ili
procesa zasnovanih na novim tehnolokim reenjima. Mera tehnolokog progresa moe biti
kvalitet ili efikasnost i efektivnost procesa pre i posle poboljanja (cena/kom. ,
cena/performanse). Najei oblik tehnolokog progresa je inovacija procesa, najee na osnovu
korienja standardnih ili meusobno zamenljivih delova. Time se ostvaruje efikasnija
proizvodnja i smanjuju trokovi.
Neophodno je kontinuirano praenje svih novih mogunosti da postojea tehnologija ne bi
dola u fazu zrelosti i zastarevanja, a da prethodno pravovremeno nisu uvedene neophodne
promene i supstitucija novim tehnologijama. Jedna od najvanijih stratekih odluka vezanih za
tehnologiju u preduzeu odnosi se upravo na odreivanje trenutka za izbor nove tehnologije koja
e da zameni postojeu. Tako bi najbolji potez bila izrada tehnolokog portfolia. Tehnoloki
portfolio ukazuje na sposobnost i mo preduzea u odnosu na potencijal neke tehnologije, a
obuhvata dui vremenski period.
Tehnoloka strategija je vana zbog izbora tehnologije, obezbeivanja resursa i definisanja
njihove strukture, menadmenta tehnolokim resursima (kada se utvruje organizaciona forma i
specifinost tehnologija). Prema tehnolokoj strategiji donose se odluke vezane za primenu i
poboljanje postojeih tehnologija, za uvoenje eksternih tehnologija i korienje nove
tehnologije umesto stare. Menader koji je svestan toga koliki je znaaj poboljanja postojeih ili
ovladavanje novim tehnologijama zna i koliko je teko uspostaviti ravnoteu meu njima.
Strateko upravljanje tehnologijom znai da se konstantno uravnoteuju napori usmereni ka
odravanju eljenog nivoa efikasnosti postojeih tehnologija u praksi sa naporima usmerenim ka
zameni tih tehnologija.
U svakom sluaju, strategija inovacija se i u izrazito nepredvidivom i turbulentnom okruenju
u kome deluju savremene firme pokazuje kao opravdana i jedino uspena.

8 | P a g e

5. Vrste inovacija u preduzeu
Prema oblasti inoviranja inovacije se dele na sledee :
inovacija proizvoda - primena novog ili znaajno poboljanog proizvoda za konkretno
pravno lice (ne mora biti novi za trite), a nije promena estetske prirode ili iskljuivo
prodaja inoviranih proizvoda koje je proizvelo i razvilo drugo pravno lice
inovacija procesa - primena novog ili znaajno poboljanog naina proizvodnje ili
isporuke (ukljuujui znaajne promene u tehnici, opremi ili softveru, ali ne iskljuivo
organizacione i menaderske promene) koji je nov ili unapreen za posmatrano pravno
lice, bez obzira na to ko ga je razvio
inovacija organizacije - primena novih ili znatnih promena u strukturi ili metodama
menadmenta, s namerom da se u odnosnom pravnom licu pobolja korienje znanja,
kvaliteta proizvoda ili usluga, ili povea efikasnost poslovnih tokova
marketinka inovacija - primena nove marketinke metode ukljuujui znaajne
promene u dizajnu proizvoda, pakovanju, plasmanu i promociji proizvoda,kao i u
naplaivanju proizvoda .
Veoma vana je i inovacija asortimana - preorijentacija na nove vrste proizvoda,
zamrzavanje ili gaenje postojeih proizvoda i procesa.
U inovacionom prostoru preduzea postoje dva pola (dva tipa inovacija ): inkrementalne i
radikalne (znaajne) inovacije.
Inkrementalne inovacije su vezane za irenje varijanti istog proizvoda da bi se zadovoljio
zahtev veeg broja kupaca (eksterni razlog), ili smanjili trokovi i poveala produktivnost i
fleksibilnost (interni razlog). Preteno su zastupljene kod velikih sistema, gde se uglavnom
odnose na modifikacije proizvoda i procesa. Kod malih sistema odnose se na brzo ugraivanje
zahteva kupaca u koncept proizvoda i procesa. Primer inkrementalne inovacije je stvaranje i
uvoenje novog pakovanja za postojei proizvod.
Radikalne (znaajne) inovacije kod malih preduzea nastaju kao rezultat preduzetnikog duha
osnivaa, a kod velikih su rezultat ulaganja u kompletan inovacioni prostor proizvoda. Posle
radikalnih inovacija slede inkrementalne inovacije. Kod velikih preduzea radikalne inovacije su
vee po obimu (inovacije na veem broju razliitih proizvoda), a kod malih preduzea one su
9 | P a g e

efektivnije jer dolazi do znaajnijeg smanjenja trokova (i po tom osnovu do vee konkurentnosti
na tritu proizvoda i usluga).
Prema inovativnoj sposobnosti razlikuju se velika i mala preduzea.
Velika preduzea imaju kompletan inovacioni lanac ( dobro definisano trite, utvreni zahtevi
trita, tipino mali marginalni profit, intenzivno korienje opreme i veliki obim proizvodnje).
Kod velikih preduzea inovacije se koriste kod specijalizovanih delova sistema sa velikim
stepenom automatizacije (oblast poveanja fleksibilnosti).
Mala preduzea koriste ve razvijene proizvode, dalje ih usavravaju i plasiraju na trite.
Stalnim usavravanjem proizvoda u toku njegovog ivotnog ciklusa ostvaruje se i do polovine
ekonomskog rezultata (profita). Veina malih preduzea ima resurse samo za inkrementalne
inovacije.
U toku ivotnog ciklusa preduzea menja se i karakter inovacija. U prvoj (poetnoj) fazi
preduzee koristi svoju visoku fleksibilnost i transparentnost procesa. U drugoj (zreloj) fazi,
iroko se koriste proizvodi. U treoj fazi, kada se dostie puna zrelost preduzea, karakteristino
je usavravanje procesa i tehnologija.
Karakteristike inovacije po fazama ivotnog ciklusa preduzea :
Naglasak na inovacijama koje stimuliu - u prvoj fazi definiu se funkcionalne performanse
proizvoda, potrebe i informacije korisnika; u drugoj fazi dobija se varijacija proizvoda
proirenjem unutranjih tehnikih sposobnosti; u treoj fazi dolazi do smanjenja trokova i do
unapreenja kvaliteta
Dominantni tip inovacije - u prvoj fazi prave se este izmene proizvoda; u drugoj fazi dolazi do
velikih izmena procesa zbog poveanja obima; u treoj fazi dolazi do inkrementalnih promena za
proizvod i proces, sa kumulativnim unapreenjem produktivnosti i kvaliteta
Linija proizvoda - u prvoj fazi definie se irina (varijacije) proizvoda, ukljuuje se i dizajn
kupaca; u drugoj fazi postoji najmanje jedan dizajn stabilnog proizvoda sa znaajnijim obimom
proizvodnje; u treoj fazi se proizvode uglavnom neizdiferencirani standardni proizvodi
10 | P a g e

Proizvodni procesi - u prvoj fazi oni su fleksibilni i neefikasni, veina izmena se lako ostvaruje;
u drugoj fazi procesi postaju rigidni, sa izmenama u glavnim koracima; u treoj fazi procesi su
efikasni, kapitalno intenzivni i rigidni, a trokovi izmena su visoki
Oprema - u prvoj fazi to je oprema opte namene koja zahteva visoko kvalifikovane radnike; u
drugoj fazi postoji nekoliko automatizovanih podprocesa tzv. ostrva automatizacije ; u treoj
fazi oprema je specijalna i uglavnom automatska , a uloga radnika je u praenju i upravljanju
procesom (kontroli procesa)
Materijali - u prvoj fazi ulazi su ogranieni na opte raspoloive materijale; u drugoj fazi mogu
se obezbediti materijali od nekih dobavljaa; u treoj fazi obezbedjuju se specijalni materijali
direktno ili kroz vertikalnu integraciju
Radionica - u prvoj fazi radionica je mala, u blizini korisnika ili izvora tehnologije; u drugoj fazi
stvara se opta radionica sa specijalizovanim delovima; u treoj fazi radionica je velika, visoko
specifina za odreene proizvode
Menadment - u prvoj fazi je neformalan i preduzetniki; u drugoj fazi se struktura
menadmenta oblikuje kroz relacije, projekte i grupe; u treoj fazi menadment se definie na
osnovu strukture, ciljeva i pravila
Vedran Antoljak, generalni direktor hrvatske konsultantske kue Sense Consulting izjavio je
da posle viegodinje analize u Hrvatskoj samo nekoliko uspenih preduzea upravlja
inovacijama i podstie kreativnost zaposlenih, ali da nijedna nema razvijen sistem inovativnosti
koji je deo korporativne kulture. Antoljak je izjavio da se u hrvatskim preduzeima
inovativnost svodi na kreativnost menadera. Naglasio je da je za dugotrajan uspeh preduzea
najvanije osigurati korporativnu kulturu koja ukljuuje inovativnost kao polugu rasta.





11 | P a g e


6. Uloga menadmenta u inovativnom procesu
Menadment tehnolokim inovacijama odreuje ciljeve inovacionih procesa koji se menjaju u
zavisnosti od faze rasta i razvoja preduzea. U ranijim fazama rasta fokusira se na karakteristike
proizvoda koje se ne mogu izraziti kvantitativno i na njihovo eventualno rangiranje . U toj fazi
znaajni su zahtevi koje postavljaju standardi i dravne regulative, koji i pored ogranienja nude
preduzeu da menadmentom inovacionih procesa doe do konkurentskih proizvoda. Druga
stvar je zrelost ili zastarelost proizvoda. Analizom trita se smanjuje rizik izbora novog
koncepta proizvoda i novih tehnologija. U fazi zrelosti rizik vezan za inovacije je manji, ali
postoji problem trokova razvoja, jer odreene poslovne jedinice nisu specijalizovane za nove
proizvode.
Karakteristini oblici menadmenta su : formalne grupe za planiranje, vertikalni i horizontalni
menadment, informacioni sistem, timovi, menaderi procesa i kontrola menadmenta. Kod
izrade standardnih proizvoda ne mogu se oekivati vee inovacije, pa se menadment inovacija
uglavnom kree ka smanjenju komplikovanosti procesa i razvoju informacionih sistema.
Vremenom, kako se preduzee razvija, menja se i organizaciona struktura i stil menadmenta u
pravcu sve vee formalizacije i veeg broja nivoa rukovoenja. Zbog toga je logino da u svakoj
od faza rasta i razvoja preduzea postoje razliiti oblici inovacionih procesa. Oni su takoe
posledica i razliitih ogranienja.
Dobar menader proaktivno donosi odluke o angaovanju potrebnih resursa (ljudskih,
finansijskih, opreme itd.), a na osnovu ocene inovativnih sposobnosti preduzea. Kriterijumi za
ovu ocenu su ostvarena inovativnost u posmatranoj oblasti (proizvod, usluga, proizvodnja,
isporuka).
Menader koji odluke donosi proaktivno je menader koji je usmeren prvenstveno ka
infrastrukturi preduzea i njenom razvoju. Proaktivna strategija je usmerena ka istraivanju i
razvoju (uvode se inovacije koje su potekle iz istraivako - razvojne jedinice preduzea), ka
preduzeu (uvoenje inovacija stvara visok rizik, ali ne daje uvek potpuno nova tehnika
reenja), ka strategiji nabavki (kupovina novih tehnolokih reenja) i ka marketingu (uvoenje i
upotreba moe pokrenuti konkurentsku, agresivnu inovaciju proizvoda).
12 | P a g e

Menadment inovacijama, posebno u domenu koordinacije i kontrole, menja se sa porastom
standardizacije proizvoda i proizvodnih procesa.

Zakljuak
Da bi preduzee napredovalo, ili makar opstalo, menaderi moraju biti jasni u komunikaciji sa
zaposlenima po pitanjima ta zastupaju i u ta veruju.
Stvaranjem i uvodjenjem inovacija preduzee poveava anse za opstanak ili ostvaruje
konkurentsku prednost.
Potrebno je uspostaviti neprekidnu komunikaciju i razmenjivanje informacija unutar preduzea,
kao i podsticati aktivnost i kreativnost svih lanova kolektiva.
Inoviranje nije samo put u bolje poslovanje jednog preduzea, ve je i put u bolje drutvene
odnose, bogatije kompanije i bogatije drutvo u celini.

13 | P a g e


Literatura:
1. Regodi D. Tehniki sistemi. Univerzitet Singidunum, Beograd 2011.
2. Lajovi D. Karakteristike, barijere i vjetine unutranjeg preduzetnitva sa osvrtom na nae
uslove. Privredna izgradnja 2004, 1-2 : 69-77
3. Arizanovi G, Krsti M, Bojkovi R. Razvijanje menaderske kreativnosti. Medjunarodna
nauna konferencija Menadment 2010, Kruevac 17-18. mart 2010. Zbornik radova, str : 46-51
4. Boljevi A, Strugar M. Kritini faktori uspeha novog proizvoda u poslovnom portfoliu
preduzea. Majska konferencija o strategijskom menadmentu, Zajear 7-8. Jun 2008. Zbornika
radova, str : 31-37
5. Green Innovation, Global Gii.com website
6. Machiba T. Nominate examples of Radical and Systemic Eco- innovation.
https://community.oecd.org/community/eco-inno.