VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: POSLOVNA EKONOMIJA

TEMA: RAST I RAZVOJ PREDUZEA

Mentor:

Student:

Prof. dr Mile Bogdanovi

Tina Kosti
Broj indeksa: 12281
Smer: Finansije i bankarstvo

Leskovac, 2014.
Sadraj

Uvod ...................................................................................................................................3
Rast i razvoj preduzea .......................................................................................................4
1. Interakcija rasta i razvoja preduzea ...................................................................4
2. Kvalitativni i kvantitativni rast ...........................................................................4
3. Mogui tokovi razvoja preduzea .......................................................................5
4. Rastui i smanjujui razvoj preduzea ................................................................6
5. Merenje rasta preduzea .....................................................................................7
6. Fiziki pokazatelji rasta preduzea .....................................................................9
6.1. Sredstva preduzea ...............................................................................9
6.2. Broj zaposlenih ..................................................................................10
6.3. Angaovane koliine ..........................................................................10
6.4. Koliina uinka ..................................................................................10
7. Vrednosti rasta pokazatelja preduzea ..............................................................11
7.1. Postrojenjska imovina ........................................................................11
7.2. Kapital preduzea ...............................................................................11
7.3. Angaovane vrednosti i prodaja .........................................................11
7.4. Poslovni uspeh i dobit ........................................................................11
7.5. Trino uee ....................................................................................12
Zakljuak ...........................................................................................................................13
Literatura ...........................................................................................................................14

Uvod
Pojmovi rast i razvoj izuzetno se esto koriste, kako u nizu razliitih delatnosti i oblasti
ivota, tako i u svakodnevnom govoru ljudi.
Rast oznaava pomak u koliini, odnosno kvantitativnu promenu i zato se uvek iskazuje u
fizikim pokazateljima.
Razvoj, meutim, predstavlja novo stanje kojem teimo, drugim reima, novi i bolji
poloaj od onoga u kome se trenutno nalazimo. No, takvo stanje kojem se tei i koje po
pravilu podrazumeva pozitivnu konotaciju, teorijski moze imati i negativan predznak.
O tome nas ui istorija, a potvruje je svetska stvarnost u kojoj, uprkos tenji i
nastojenjima za razvojem, glad i nematina jo uvek dominiraju delom oveanstva.
Pojmovi rasta i razvoja preduzea mogu biti pojedinano i zajedniki tretirani, pri emu
je mogue njihovo razliito definisanje i odreenje znaaja.
Rast preduzea se moe definisati kao promena u njegovoj veliini i to mereno: snagom
instaliranih kapaciteta, brojem zaposlenih i veliinom ostvarenog prihoda (dobiti).
Razvoj preduzea predstavlja skup promena u organizacionoj strukturi i podrujima
delatnosti, koje se deavaju tokom njegove egzistencije. Meutim, kako rast, tako i razvoj
podrazumevaju uveanje i usavravanje preduzea, koje se ostvaruje, uglavnom, pod
dejstvom istih faktora.

Rast i razvoj preduzea

1. Interakcija rasta i razvoja preduzea
Interesantna su razmiljanja dvojice autora Hiksa i Galita o rastu i razvoju preduzea i
njihovim interakcijama (menadment). Oni polaze od toga da je rast preduzea svako
poveanje u njegovoj veliini ili svako kretanje ka datom cilju, a da je razvoj preduzea, s
druge strane, stvaranje novih kombinacija resursa ili formulisanje novih dostinih i
vizionarskih ciljeva. Razvoj podrazumeva odluku o politici koja menja ciljeve preduzea.
Rast po njima podrazumeva tehniko ili administrativno poboljanje.1
Od dva posmatrana koncepta, razvoj je iri. On se ostvaruje putem inovacije i obezbeuje
okvir unutar kojeg moze da se dogodi rast. Rast, buduci ui, dogaa se unutar date faze
razvoja. Proces ostvarivanja maksimalnog rasta je dostii ili postii maksimalan autput sa
datom fazom razvoja.2
Rast pita: kako preduzee moze da dobije vie iz onoga sto sada ima?
Razvoj pita: kako preduzee moze da ostvari neto to je razliito od postojeeg?
Kratkorono, preduzea su zainteresovana za rast u veliini ili kretanje ka datom cilju
koje je obino usko definisano. Dugorono posmatrano, preduzee se razvija
ostvarivanjem novih, dostinih i vizionarskih ciljeva. Razvoj menja sistem a to izaziva
otpor. ,,Neuredno" je teko kontrolisati, a njegov ishod je esto neizvestan. Rast je prema
tome, obino smireniji.
Nove inovacije dovode do vie faze razvoja i novog potencijala rasta. Kreativnost dovodi
do inovacije, koja opet dovodi do novog razvoja, koji stvara potencijal za poveani rast.
Ali rast ne mora nuno da usledi, ak i kad postoji potencijal za novi rast. Ako rast da se
ostvariti, on e vremenom doi do plafona. Da bi se barijera savladala, potrebni su novi
podsticaji za dalji razvoj preduzea, koji e stvoriti potencijal za novi rast itd.
Rast i razvoj su meusobno povezani i ciklini.

2. Kvalitativni i kvantitativni rast

Postoji razlika izmeu kvalitativnog i kvantitativnog rasta. Kvantitativnom, u brojevima
izraenom rastu, esto se pripisuje vei znaaj. Pri tome se predvia da je upravo
kvalitativni rast odluujui za razvoj preduzea i pretpostavki za kvantitativni rast.
Drugim reima, iz kvalitativnog skoka sledi kvantitativni rast.3
1

Kukolea, dr Stevan, Merenje poslovnog uspeha, Informator, Zagreb, 1966, str. 9.

Kukolea, dr Stevan, Merenje poslovnog uspeha, Informator, Zagreb, 1966, str. 9.
3
Kukolea, dr Stevan, Merenje poslovnog uspeha, Informator, Zagreb, 1966, str. 9.
2

Kvalitativni rast postoji, na primer kada preduzee stalno poboljava nivo kvaliteta svojih
proizvoda i usluga, kada njegovi zaposleni postaju kvalifikovaniji i u stanju da reavaju
vrlo sloene probleme, kada tokovi u preduzeu postiu veu efikasnost, itd. 4
Kvantitativni rast se ispoljava u poveanju prodaje (po koliini vrednosti), rastuem
trinom ueu, veem novanom toku, volumenu investicija, proizvodnom uinku,
broju zaposlenih i slinim merilima.5

3. Mogui tokovi razvoja preduzea

Ekonomija preduzea se do sada bavila pre svega rastom preduzea kao izrazom
preduzea. Teorija rasta preduzea, koja kao bitan sastavni deo u sebi nosi komparativnostatistiko ili dinamiko posmatranje organizacije, mora kao kljuni problem odabrati
pitanje veliine preduzea. Tek u novije vreme poela je da se poklanja panja radovima
koji posmatraju preduzea koja ne rastu, ve se smanjuju; pre svega sa aspekta
,,dezinvestiranja" i prestanka rada.
Razvoj preduzea se ostvaruje kao proces stvaranja i razaranja njegovog potencijala.
Blajher ukazuje na tri osnovne definiue mogunosti konstituiui predmet razvoja
preduzea:6
1) samo promena stanja potencijala tokom vremena
2) samo promene u inteziviranju stanja potencijala, i
3) ne samo promene stanja potencijala, nego i njegovog intenziviranja
Prva mogunost izraava relativno dugoronu (strategijsku) tendenciju promene u pojmu
razvoja preduzea, druga obuhvata relativno kratkorone (operativne) tendencije
promena i trea mogunost koja u pojam razvoja preduzea ukljuuje svaku varijaciju
potencijala.7
Blajher smatra da pod razvojem preduzea treba podrazumevati svaku promenu u stanju
potencijala tokom vremena, pri emu se veza sa korienjem ekonomskog potencijala
moe govoriti o nameravanog, a u vezi sa ljudskim i tehnikim potencijalom o faktikom
razvoju preduzea.
Koliki je taj vremenski period?
Suvie kratki vremenski period u datim okolnostima iznee na videlo samo minimalne
promene, koje imaju relativno neznatnu iskazanu sposobnost za politiku preduzea.

Kukolea, dr Stevan, Merenje poslovnog uspeha, Informator, Zagreb, 1966, str. 9.

Kukolea, dr Stevan, Merenje poslovnog uspeha, Informator, Zagreb, 1966, str. 9.
6
Kukolea, dr Stevan, Merenje poslovnog uspeha, Informator, Zagreb, 1966, str. 14.
7
Kukolea, dr Stevan, Merenje poslovnog uspeha, Informator, Zagreb, 1966, str. 14.
5

Suvie dug vremenski period nosi u sebi opasnost da broj promena koje su nastupile bude
toliko veliki, da iniciranje procesa prilagoavanja pri planiranju u preduzeu usledi suvie
kasno.
Razvoj preduzea u prolosti: 8
1. konvergentan u odnosu na okruenje
2. divergentan u odnosu na okuruenje
Takvo posmatranje (konvergentno) predstavlja relativno paualno poreenje
mnogobrojnih promena okruenja sa mernim veliinama razvoja preduzea ili pak,
poreenje izmeu manjeg broja, pod datim okolnostima ak samo pojedinanih mernih
veliina.
Razvoj preduzea koje pozitivno divergrira od okruenja znai da je preduzee preduzelo
relativno obimnije promene u meri aktiviranja potencijala nego to je to uinilo
posmatrano okruenje.

4. Rastui i smanjujui razvoj preduzea

Varijabilni razvoj preduzea moe se ostvariti ekspazivno ili kontraktivno.
Ekspazivni razvoj preduzea literarlno se oznaava kao proces rasta, a kontraktivni razvoj
preduzea kao proces smanjenja. Sagledavamo da li se radi o preduzeu sa jednim ili vie
proizvoda u svom proizvodnom, odnosno prodajnom programu. Dok za preduzee sa
jednim proizvodom razvoj preduzea dugorono zavisi od uspeha proizvoda na njegovom
tritu, preduzee sa vie proizvoda poseduje mogunost kompenzacije razliitih uspeha
proizvoda na tritu. Stoga preduzee koje ima vei asortiman u svom programu o
procesu rasta moe govoriti samo onda, kada se konstatuje poveanje samo u meri
aktiviranja potencijala, posmatrajui sve linije proizvoda.
Empirijske analize pokazuju da se proces rasta, odosno smanjenja preduzea ne odvija
kontinualno, vec diskontinualno u ,,skokovima". U novije vreme uoavaju se sve vei
skokovi u razvoju preduzea i njima e se u budunosti pridavati sve vei znaaj. 9
Razvoj svakog preduzea i organizacije moze se okarakterisati putem sledeih obeleja:10
1. vremenski tok individualnog razvoja (teorijski moe uslediti kontinualno ili
diskontinualno)
2. stvarni tok razvoja preduzea i organizacije - klasifikuje razvoj bilo kao
konvergentan sa okruenjem ili divergentan sa okruenjem
3. ronost pravca razvoja.

5. Merenje rasta preduzea

8

Kukolea, dr Stevan, Merenje poslovnog uspeha, Informator, Zagreb, 1966, str. 14.
Kukolea, dr Stevan, Merenje poslovnog uspeha, Informator, Zagreb, 1966, str. 17.
10
Kukolea, dr Stevan, Merenje poslovnog uspeha, Informator, Zagreb, 1966, str. 17.
9

Poto je rast preduzea promena njegove veliine, to se pitanje merenja rasta preduzea
moe svesti na pitanje merenja veliine preduzea. Preduzee ima mnogo osobina koje
ovu definiciju manje ili vie potpuno zadovoljavaju, koje se uz to mogu i meriti u toku
vremena - ono to je vano za jedno merilo rasta - koje se mogu menjati u toku vremena.
Naime, porast samo jednog parametra (dobiti, prodaja, proizvodni kapacitet, broj
zaposlnih..) ne ini se dovoljno prikladnim da bi se mogao oznaiti kao pravi rast.
Potrebno je vie merila da bi se obuhvatio u potpunosti rast preduzea. To se moe
ostvariti na nain da se: 11

Izabere vie prikladnih merila, svakoj veliini pripie ista teina i putem
izolovanog posmatranja njihovog menjanja obuhvate i ocene pravci rasta,
brzine rasta, stope rasta itd.,
Izabrana merila ujedine i veliina koja bi rezultirala iz ovog ujedinjenja
koristi za merenje rasta, odnosno da bi se omoguilo da se jedno merilo
prevede u drugo;
Utvrditi prioritete izabranih merila i da se preostali brojani izrazi prihvate
kao sporedni uslov, koje bi morali da prikazuju i ispunjavaju dalje
kriterijume rasta preduzea, kada treba govoriti o rastu preduzea.

Strebel smatra da se veliine koje su predloene u literaturi kao indikatori rasta, mogu
svrstati u sledee tri grupe:12
1. Veliine koje izraavaju radni potencijal preduzea:13

veliina kapaciteta (kapacitet proizvodnje, broj zaposlenih)

veliina imovne (ukupna imovina, bruto i neto postrojenjska imovina,
imovina koj je neophodna preduzeu)

2. Veliine koje mere stvarni uinak nekog perioda:14

merilo za proizvedeni uinak (koliina proizvodnje, vrednost proizvodnje)

merilo za prodati uinak (prodata koliina, vrednost prodaje, trino
uee)

3. Merila za uspeh koji je nastao tokom aktivnosti preduzea:

veliina rezultata (uspeh, ukupna dobit preduzea, rentabilnost kapitala,

rentabilnost prodaje)

11

Samjuelson, Pol, Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1969, str. 134.

Samjuelson, Pol, Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1969, str. 134.
13
Samjuelson, Pol, Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1969, str. 135.
14
Samjuelson, Pol, Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1969, str. 135.
12

Kod diferencijalnih procesa i kompleksnih preduzea globalna navoenja nisu, ipak, vie
mogua, a time i primena pojedinih koliinskih veliina. Nasuprot tome, vrednosne
veliine kao ekonomske veliine imaju prednost zajednikog imenioca i time najiru
moguu uporedivost. One bi se mogle oznaiti kao procenjene koliinske veliine, ali je
problem sto se kroz procenu, viestruko gubi objektivnost merila.
Haberlant kao indikator rasta kod koliinskih veliina navodi: 15

sredstva preduzea
broj zaposlenih
angaovane koliine i
ostvarivanje koliine uinka,

a kao vrednost navodi:16

postrojenjska imovina
kapital
angaovane vrednosti
prodaja
stvaranje vrednosti i neto vrednosti proizvodnje
periodini dobitak

Jedno od najvanijih nacla pri merenju rasta kod pojedinih merila bilo bi da se mora
posmatrati dugorona tendencija u kretanje tog merila (dugoroni trend). Pri
kratkoronom posmatranju mogu se zahvatiti samo sluajne promene, koje nee biti
simptomatine za strukturne promene. Pri merenju rasta uvek treba imati u vidu da se rast
preduzea posmatra kao dugorona pojava. Preduzee moe, ako za to postoji posebna
potreba, da privremeno znatno uvea svoju proizvodnju. Pa ipak se ovde ne moze
govoriti o ,,rastuem preduzeu" jer ovde nije povean normalni kapacitet, ve se putem
asova prekovremenog rada, zapoljavanjem osoblja na ispomo, preoptereenjem
maina i ljudi pokuava da se, to je mogue vie, pribliiti maksimalnom kapacitetu, ili
da se u datom sluaju prevazie putem privremenog zapoljavanja tuih kapaciteta.
Rastue preduzee predpostavlja dakle - sledei svakodnevni nain razmiljanja - da je
potencijalno poveanje kapaciteta trajno, za neki dugoroni period.

6. Fiziki pokazatelji rasta preduzea

15
16

Samjuelson, Pol, Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1969, str. 136.

Samjuelson, Pol, Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1969, str. 136.

Kod fizikih veliina (veliina datog momenta), kao merilo rasta preduzea dolaze u
obzir samo dva:17
1. sredstva preduzea
2. broj zaposlenih
Kod dinamikih merila, ispituju se dve vrste, imajui u vidu njihovu iskazanu vrednost o
rastu preduzea: 18
1. angaovane koliine u proizvodnji
2. proizvodni uinci u koliinskim jedinicama
6.1. Sredstva preduzea
Stvarna materijalna sredstva, koja prikazuje trenutnu veliinu, su fizika postojenja ili
fiksna oprema koja se mogu takoe, oznaiti kao proizvodno - tehnika postrojenja. Kod
korienja ovog merila rasta problem se sastoji u tome da se utvrdi u kojoj meri se
proizvodno - tehnika postrojenja mogu u najmanju ruku reprezentativno izraziti u
koliinskim jedinicama sredstava preduzea i u kojoj meri ova veliina je u vezi sa
veliinom preduzea. To je mogue samo onda kada postoje proizvodna sredstva koja su
tipina za preduzee. Iznos fiksne opreme je teko izmeriti u fizikom izrazu koji
omoguava poreenje, izuzev ako je oprema veoma standardizovana i sastavljena od
velikog broja homogenih jedinica.
Proizvodna sredstva kao merilo omoguavaju, naravno, poreenje veliina samo unutar
jedne usko ograniene grane; mada to ne mora da utie na njihovu iskazanu vrednost i ni
na koji nain da je umanjuje kada je u pitanju posmatrano preduzee. Ipak neki uslovi
moraju biti ispunjeni pre nego to se ak moe i govoriti o nekoj individualnoj vrednosti.
Lako je utvrditi broj tipinih proizvodnih sredstava, pa ipak, ona mogu biti razliitog
doba starosti, to ima uticaj na njihov preostali vek i u datom sluaju njihovu radnu
sposobnost.
Trajna promena zaposlenosti moe, na primer, da dovede do varijacije veliine
preduzea, a da broj proizvodnih sredstava pri tome ostane nepromenjen, pa se u naelu
sredstva preduzea odbacuje kao jedino merilo rasta preduzea, ak i kad su navedeni
uslovi.

6.2. Broj zaposlenih

17
18

Samjuelson, Pol, Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1969, str. 137.

Samjuelson, Pol, Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1969, str. 137.

Broj zaposlenih igra dominirajuu ulogu, jer se iz toga moe sagledati redosled preduzea
po veliini u pojedinim granama privrede (imajui u vidu broj zaposlenih). To je korisno,
pre svega, za voenje politike na nivou privrede jedne zemlje, a manje za poslovnog
ekonomistu koji se bavi utvrivanjem rasta nekog pojedinanog preduzea i planiranjem
rasta preduzea za dui vremenski period. Odavno je ve poznato da broj zaposlenih
predstavlja jedno vrlo varljivo obelezje rasta preduzea. Ne moe se osporiti da promena
broja zaposlnih moe biti indicija za rast radnog potencijala preduzea, ali pri tome treba
imati u vidu da postoje ogromne kvalitativne razlike kod zaposlenog osoblja.
Preduzee moe kroz podizanje nivoa tehnike opremljenosti da bitno povea svoj
kapacitet i vrednost poslovnog uspeha, a da istovremeno smanji broj zaposlenih. Porast
broja zaposlenih ne mora takoe, uvek da znai i rast preduzea, jer se tu moze raditi o
postupku kompezacije smanjenja, a ne o rastu preduzea (skraenje radnog vremena).19
6.3. Angaovane koliine
Preduzee je veoma indentino sa pitanjem u kojoj meri kapacitet preduzea moe, da
preradi odgovarajue sirovine i moze li to izraziti veliinu preduzea? Sa ovim merilom
moe da se izmeri dimenzija nekog preduzea na nekom mestu, ali samo indirektno.
Jasno je da mora biti ispunjen itav niz uslova i treba praviti razliku izmedju tri glavna
imputa:20
1) sredstva preduzea
2) ljudski rad meren u radnim asovima
3) sirovine (finalni materijal)
Pretpostavka je svakako da u proizvodnji preovlauje odreeni homogeni materijal, da
proces proizvodnje stalno tee istovremeno i da dovodi do konstantnog, odnosno do
uporedivog stepena iskorienja materijala. Potronja materijala koja je merljiva u
koliinskim veliinama mora dakle, biti proporcijalna uinku i sam uinak da ostane
konstantan. Primer za sirovinu kao merilo mogu biti itarice u mlinskoj industriji ili u
fabrikama eera (eerna repa), cement u graevinskoj industriji.
6.4. Koliina uinka
Koliina uinka se u literaturi esto pominje kao najvanija merna jedinica veliine
preduzea. Koliina proizvoda i usluga koje preduzee jedino moe da proda na tritu a
ne samo da proizvede, je bez sumnje najsigurnije merilo za veliinu preduzea. Postoje
tri razliita merila:21
1) maksimalno mogua koliina proizvodnje
2) stvarno proizvedena koliina
19

Samjuelson, Pol, Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1969, str. 140.

Samjuelson, Pol, Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1969, str. 141.
21
Samjuelson, Pol, Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1969, str. 141.
20

10

3) koliina koja je prodata u posmatranom periodu.

Homogena masovna proizvodnja, konstantnost kvaliteta proizvoda i dubina proizvodnje
su dakle, bitne pretpostavke da bi koliina uinka mogla da vai kao zadovoljavajue
postavljen indikator rasta preduzea.

7. Vrednosti rasta pokazatelja preduzea

7.1. Postrojenjska imovina
Jasno je ukazano na to da se rast preduzea ne sme izjednaavati sa rastom postrojenjske
imovine i da su same njene promene malo pogodne kao indikator rasta preduzea. Kod
rasta postrojenjske imovine esto se radi o istom pregrupisavanju imovine preduzea. U
naelu nee se obuhvatiti pomona privredna dobra postrojenjske imovine. Obim
potrebne postrojenjske imovine je vrlo razliit, ve prema grani privrede a vrednost
postrojenjske imovine procenjuje se prema njenom preostalom veku trajanja. Postoji
dakle, dovoljno razloga za to da se postrojenjska imovina ne koristi kao indikator rasta.
7.2. Kapital preduzea
Imovina preduzea ili angaovanje kapitala je jedno od mnogih preporuivanih merila za
veliine preduzea. Treba odmah napomenuti da se pod kapitalom, kao merilom rasta
preduzea, podrazumeva samo ukupni kapital preduzea. U naelu, moglo bi se prihvatiti
da je, kao to proizilazi iz definicije rasta preduzea, ukupni kapital idealna veliina za
merenje rasta preduzea.
7.3. Angaovane vrednosti i prodaja
Ovde je re o angaovanim vrednostima u smislu inputa procenjenih u novanim
jedinicama. Ovaj indikator nije mnogo pogodan za merenje rasta preduzea. Visina
angaovanih sredstava stoji u odreenom odnosu sa veliinom preduzea i njihovom
primenom.
Prodaja kao merilo rasta preduzea ima taj nedostatak to se kroz nju ne moe izmeriti
promena radnog potencijala preduzea u vertikalnom smeru. Merilo za rast preduzea
mora da pokae kako procese rasta horizontalne, tako i vertikalne prirode.
7.4. Poslovni uspeh i dobit
Jedno od esto preporuenih merila rasta preduzea je poslovni uspeh. Pritom se promene
uspeha u formi rastue dobiti posmatraju kao merilo za ekspanziju. Uspeh jednog
preduzea moe imati pozitivnu ili negativnu vrednost. Smanjenje gubitka koje se dogaa
tokom dugog vremenskog perioda je takoe povezano sa rastom preduzea a da e se
poveanje gubitka u dugom roku oznaiti kao opadanje i kontrakciju.

11

Dobit je poseban indikator rasta - pored prodaje. Ona je s jedne strane rezultat aktivnosti
preduzea u proteklom peridou i omoguava, posebno kada se stavi u odnos sa uloenim
kapitalom, da se posmatra rentabilnost kapitala.
7.5. Trino uee
Trino uee predstavlja odnos prodaje preduzea na nekom odreenom tritu i sume
prodaja svih ponuaa koji opsluuju ovo trite, raunata za neki vremenski period.
Rast trinog uea je centralna mera za odreene modele strategijskog planiranja koji
poivaju na teoriji dominantnog trinog uea i osigurava najveu rentabilnost na
tritu.

Zakljuak
12

Najvea efikasnost u razvoju preduzea ostvarila bi se kada bi dolo do usklaivanja

istraivanja onoga to nudi teorija i potreba koje proistiu iz svakodnevne prakse.
Iako na prvi pogled izgleda da su njihovi interesi razliiti., teorijska istraivanja trebalo bi
da uvaavaju zahteve koji proistiu iz prakse, meutim, njihov zadatak bi bio da
dostignuima teorije utiu na praksu. Stoga, da bi rad na razvoju preduzea dao
odgovarajue rezultate, trebalo bi da predstavlja dobro osmiljenu, paralelnu aktivnost.
Jedino ako se razvoj preduzea odvija prouavanjem svakog podruja pojedinano,
istraivanjem njihovih veza i uticaja, primenjujui integralan postupak, mogu se oekivati
odgovarajui rezultati.
Uvek treba teiti uspostavljanju odreene korelacije izmeu veliine preduzea, njegovoj
funcionisanja i naina upravljanja. Za neprekidnu egzistenciju (postojanje) i uspean rad
preduzea neophodno je da ono definie pravilnu strategiju i politiku svog rasta (razvoja).
S druge strane, izbor adekvatne strategije i politike rasta direktno se odraava na
organizacionu strukturu preduzea. Zbog postojanja jake povratne sprege, moe se
konstatovati da odabrana strategija i politika rasta (razvoja) mora biti sinhronizovana sa
promenama u organizacionoj strukturi preduzea. Jer, u svakoj fazi poslovanja preduzee
tei da postigne to vii nivo produktivnosti i rentabilnosti, te istovremeno da obezbedi
dalje irenje delatnosti.
Moe se zakljuiti da ukupni znaaj rasta i razvoja preduzea je: osig uranje opstanka i
po mogunosti poboljanje njegovog poloaja u domaoj i svetskoj privredi. Stoga je
veoma vano da se rast i razvoj zasniva na to irem prostornom i to duem
vremenskom horizontu poslovanja.

Literatura

13

Bogdanovi, dr Mile, Poslovna ekonomija, Visoka poslovna kola strukovnih studija,

Leskovac, 2006.
Komazec, dr Slobodan, Makroekonomija, Univerzitet Braa Kari, Beograd, 1992.
Kukolea, dr Stevan, Merenje poslovnog uspeha, Informator, Zagreb, 1966.
Samjuelson, Pol, Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1969.
irovi, dr Milutin, Monetarna ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1987.

14