Raunarske mree

2. RAUNARSKE
MREE
2.1 Uvod
Potreba za informacijama naterala je oveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da
stvara mree preko kojih e sebi olakati prikupljanje, prenos, skladitenje i obradu podataka. Nalim
razvojem raunarske tehnoloije poslednjih odina !poveanje performansi uz pad cena" i sa pravom
eksplozijom #nterneta, broj korisnika raunara i raunarskih mrea raste vrtolavom brzinom. $a sve
monijom raunarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi, a istovremeno se u umreavanju
postavljaju vii standardi. %remenom su se mreni sistemi razvijali da bi danas dostili nivo praktino
efikasno okruenja za razmenu podataka.
Poeci umreavanja vezuju se za prve telerafske i telefonske linije kojima su se prenosile informacije
do udaljenih lokacija. &ostupnost i fleksibilnost tehnoloija dananjih savremenih raunarskih mrea
omouava da se sa bilo koje take na planeti moe povezati na mreu i doi do eljenih informacija. '
pore(enju sa nekadanjom cenom korienja servisa mrea, cena eksploatisanja dananjih mrea je sve
nia. Raunarske mree su danas nezamenjivi deo poslovne infrastrukture kako malih, tako i velikih
oranizacija. Poznavanje tehnoloije i korienje mrea nije samo stvar opte kulture. ' mnoim
sementima poslovanja primena raunarskih mrea moe da obezbedi prednost oranizacijama na
tritu !npr. elektronska trovina omouava i malim firmama konkurentnost na tritu".
Raunarska mrea moe biti prost skup dva ili vie raunara, koji su povezani medijumom za
povezivanje i koji me(usobno mou da komuniciraju i dele resurse. )oristi se za prenos kako diitalnih
tako i analonih podataka, koji moraju biti prilao(eni odovarajuim sistemima za prenos. *reom se
prenose raunarski podaci, ovor, slika, video, a aplikacije na stranama korisnika mou biti takve da se
zahteva prenos podataka u realnom vremenu !ovor, video i sl." ili to ne mora biti uslov !elektronska
pota, prenos datoteka i sl.". *rea se sastoji od raunara, medijuma za prenos !ica, optiko vlakno,
vazduh" i ure(aja kao to su vorita, svievi, ruteri itd. koji ine infrastrukturu mree. Neki od ure(aja,
kao to su mrene kartice, slue kao veza izme(u raunara i mree.
$vaka mrea se moe svesti na sledee dve osnovne celine+ hardversku i softversku. ,ardversku celinu
sainjavaju mreni vorovi !nods" u kojima se vri obrada informacija, fiziki spojni putevi i deljeni
resursi. -vorovi su delovi mrea u kojima dolazi do obrade podataka. Postoje dve vrste vorova+
vorovi u kojima se vri stvarna obrada i oni predstavljaju ciljne vorove !hosts", i vorovi kojima je
uloa da usmeravaju informacije !routers". &eljeni resursi su hardverski !tampai, ploteri, faks
maine, diskovi i sl." ili softverski elementi !datoteke, baze, aplikacije i sl.". $oftversku celinu mree
ine protokoli . pravila po kojima se vri komuniciranje !razmena podataka" u mrei i operativni
sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom raunarsko sistema i imaju podrku za mreni
hardver i mrene protokole.
/
Raunarske mree
Slika 2.1 0snovna arhitektura mree
2.2 Komunikacioni sistem
Raunarska mrea se moe posmatrati kao komunikacioni sistem, de se informacija enerisana na
predajnoj strani !izvorite poruke" dostavlja eljenom odreditu. 0snovni elementi komunikaciono
sistema su+
#zvor !source" . enerie podatake za prenos
Predajnik !transmitter" . 1ransformie enerisane podatke u oblik poodan za prenos !npr.
modem diitalne podatke iz P2 raunara transformie u analoni sinal koji se moe preneti
preko P$1N"
Prenosni sistem !tramission sistem" . moe biti jednostavna linija ili kompleksna mrea koja
spaja izvor i odredite.
Prijemnik !receiver" . Prihvata sinal iz prenosno sistema i transformie a u oblik poodan
za prijem
0dredite !destination" . prihvata prenete podatke
Slika 2.2 *odel komunikaciono sistema
)ljuni poslovi u komunikacionom sistemu su+
Povezivanje !interfacing" ure(aja na komunikacioni sistem
3enerisanje sinala !signal generation" . propaacija, reeneracija, domet itd.
$inhronizacija !synchronization" predajnika i prijemnika
Razmena podataka !exchange management" . prema odovarajuem protokolu
4
Raunarske mree
0tkrivanje i ispravljanje reaka !error detection and correction" npr. kod slanja datoteka
)ontrola toka !flow control" usalaavanje brzine slanja i brzine prijema podataka
5dresiranje i usmeravanje !addressing and routing" . im postoje vie od dva uesnika
0poravak !recovery" . mounost da se transfer podataka nastavi od mesta prekida
6ormatiranje podataka !message formatting" doovor uesnika
7atita !security", na prenosnom putu, autentinost podataka
'pravljanje mreom !network management" . mrea je kompleksan sistem, koji ne radi sam
po sebi. Neophodno je mreu konfiurisati, nadledati !monitorisati", intervenisati i
intelientno planirati za buduu namenu.
2.3 Vrste prenosa podataka
' raunarskim mreama postoje dva dijametralno suprotna naina prenosa podataka. )od prvo
naina, koji je stariji, veza izme(u izvorita poruke i odredita uspostavlja se kroz vorove mree, na
nain da se zauzima kompletan spojni put. )arakteristian primer je javna telefonska komutirana
mrea. &rui tip je paketski nain prenosa, de se poruka deli u manje celine . pakete !okviri", a kroz
mreu se paketi mou preusmeravati po razliitim spojnim putevima. 0vakav nain prenosa je
karakteristian kod #nterneta.
2.3.1 Prenos podataka sa komutacijom veza (circuit switched)
' ovom tipu prenosa podataka izme(u dva uesnika u komunikaciji uspostavlja se vrsta direktna
veza, a ukupna informacija se prenosi putanjom koja je utvr(ena u toku uspostave veze. Na primer,
ako raunar P2/ eli da komunicira sa raunarom P24 prvo se uspostavlja veza izme(u ova dva
raunara i ta veza postoji samo za dati prenos podataka. 5ko neki trei raunar poeli da komunicira
sa raunarom P24 u tom trenutku, to nee biti moue po istom spojnom putu. 0snovna
karakteristika ovakvo naina prenosa podataka je da se podaci mou prenositi uspostavljenom
vezom maksimalnom brzinom koja je moua, tj. u potpunosti se moe koristiti kompletan
frekvencijski opse uspostavljeno spojno puta !komunikaciono kanala" za prenos podataka.
Slika 2.3 Prenos podataka sa komutacijom veza
8
Raunarske mree
2.3.2 Prenos podataka sa komutacijom paketa (packett switched)
)od ovo naina prenosa podataka izme(u dva uesnika, prvo se informacija koja se razmenjuje deli u
pakete, odovarajue strukture !duina paketa, redni broj, adresa odredita, prioritet i sl.". Paketi se
upuuju do prvo vora u mrei !rutera", a u svakom ruteru se vri nezavisno usmeravanje paketa.
#zbor putanje u ruterima se vri na osnovu vie kriterijuma koji vae u datom trenutku. Paketi prolaze
razliite putanje od izvorita do odredita. Na odreditu se vri slaanje paketa u prvobitan redosled da
bi se dobila potpuna informacija. 0vakav nain prenosa podataka je karakteristian za raunarske
mree de veinu mreno saobraaja ine kratki naleti podataka sa praznim prostorom izme(u i koji
su obino vremenski dui od 9popunjenih:. $utina ovakvo naina prenosa podataka je da se u
praznim prostorima mou slati paketi koje alje neki trei uesnik. &akle, podaci od razliitih izvorita
mou prolaziti istim spojnim putem. 0vo je daleko ilaviji nain prenosa, zato to paketi najee
mou da na(u bar jedan slobodan spojni put. *ana je to je efektivna brzina slanja podataka na ovaj
nain manja od maksimalne koju dozvoljava propusni opse kanala, zato to a koriste vie uesnika u
komunikaciji.
Slika 2.4 Prenos podataka sa komutacijom paketa
2.3.3 Prenos podataka virtuelnom vezom (virtual circuit)
0vaj nain prenosa podataka se tako(e odnosi na paketski prenos. *e(utim, paketi se usmeravaju na
isti spojni put izme(u dva raunara. %irtuelna kola su permanentno tipa to znai da kada se jednom
definiu putanje, retko ili nikada se ne menjaju. 0vo je zapravo softverska zamena za hardverska
reenja ovo tipa. Podaci i dalje putuju kroz mreu !povezani vorovi" ali tano odre(enom putanjom.
$vaki paket, pored karakteristinih polja koje nosi, ima i obeleje koje ukazuje na datu virtuelnu vezu.
$koro sve mree koje imaju intenzivan saobraaj na mrei koriste ovu metodu definisanja putanje.
Prednost ovakvo naina prenosa paketa je da se krajnjim aplikacijama moe obezbediti odovarajui
kvalitet uslue. Na primer, kod interaktivno prenosa ovora kroz mreu, vano je obezbediti da paketi
podataka, kojima je kodovan ovor, do prijemnika stiu istom brzinom, tj. da ne postoji varijacija u
kanjenju. ' mreama sa komutacijom paketa, pojedini paketi mou da pronalaze drastino razliite
putanje !razliito vreme prenosa", to moe dovesti do problema na prijemu . nerazumljiv ovor. $amo
virtuelnim kolima se moe obezbediti zahtevani kvalitet uslue. 7bo prenosa kroz mreu postoji
kanjenje, ali je ono identino za sve pakete.
;
Raunarske mree
Slika 2.5 Prenos podataka virtuelnim kolima
2. Ra!"o!i !a umre#avan$e
&anas kada su raunari relativno dostupni svakom i uz to su izuzetno moni, umreavanje poveava
efikasnost i smanjuje trokove poslovanja. 0snovni razlozi za umreavanje su+
zajedniko korienje informacija . efikasno komuniciranje uesnika,
zajedniko korienje hardvera i softvera.
)onkretnije, raunari koji su u mrei mou zajedniki da koriste+
dokumente !memorandume, tabelarne proraune, fakture"
elektronsku potu
softver za obradu teksta
softver za praenje projekata
ilustracije, fotorafije, video i audio datoteke
audio i video prenose
tampae
faks maine
modeme
2&<R0* jedinice i drue prenosive jedinice
&iskove
...
2.4.1 Zajedniko kori!enje in"ormacija (podataka)
*ounost brzo i jeftino zajedniko korienja informacija jedna je od najpopularnijih upotreba
mrene tehnoloije. =lektronska pota je ubedljivo najrasprostranjeniji vid korienja #nterneta. *noe
firme su znaajno ulaale u mree zbo isplativosti elektronske pote i prorama planiranja. )ada
postoji zajedniko korienje podataka, smanjuje se korienje papira, poveava efikasnost, a skoro
svaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaanju svima kojima je potrebna.
>
Raunarske mree
2.4.2 Zajedniko kori!enje hardvera i so"tvera
Pre pojave raunarskih mrea, bilo je neophodno da svaki korisnik ima svoj tampa, ploter, faks i
drue periferijske ure(aje. ?edini nain da vie korisnika koristi isti ure(aj je bio da se naizmenino
koristi raunar sa kojim je taj ure(aj povezan.
Slika 2.6 $amostalne P2 konfiuracije
Pojava mrea je otvorila mounost da vie korisnika istovremeno koristi zajednike informacije, ali i
periferijske ure(aje. 'koliko je tampa neophodan veem broju korisnika koji su u mrei, svi mou da
koriste zajedniki mreni tampa.
Slika 2.7 7ajedniko korienje hardvera u mrenom okruenju
*ree se mou upotrebiti i za zajedniko i standardizovano korienje aplikacija, kao to su prorami
za obradu teksta, prorami za tabelarne proraune ili baze podataka, u situacijama kada je bitno da svi
koriste iste aplikacije i iste verzije tih aplikacija. Na ovaj nain se dokumenti jednostavno zajedniki
koriste, a postoji i dodatna efikasnost u tom smislu da je jednostavnije i bolje da ljudi potpuno
savladaju jedan proram, neo da moraju da rade sa etiri ili pet razliitih prorama. )ada su raunari
umreeni, to znaajno pojednostavljuje i njihovu podrku. 7a jednu kompaniju je daleko efikasnije
kada tehniko osoblje odrava jedan operativni sistem i kada su svi raunari identino podeeni prema
konkretnim potrebama te kompanije.
@
Raunarske mree
2.% &rotoko"i
Prenos podataka kroz mreu se obavlja po protokolima . utvr(enim pravilima koja su poznata svim
uesnicima u komuniciranju. Protokol predstavlja ustanovljeno pravilo po kome se obavlja saobraaj
unutar mree. )ljuni elementi protokola kojim se doovara spremnost za slanje, spremnost za
prijem, format podataka i sl. su+
$intaksa < format podataka i nivoi sinala
$emantika . kontrolne informacije u prenosu i kontrola reaka
1ajmin . brzina prenosa
Razmena podataka u raunarskoj mrei je izuzetno sloena. $a poveanjem broja umreenih raunara
koji komuniciraju i sa poveanjem zahteva za sve savrenijim usluama !servisima" neophodno je i
usavravanje protokola. Posao komuniciranja je toliko sloen da je bilo neophodno razviti protokole
u vie slojeva. $vaki sloj je namenjen za jedan odovarajui posao. )od prvobitnih raunarskih
mrea, umreavanje se vrilo zavisno od proizvo(aa raunarske opreme. $av hardver i softver su
bili vezani za jedno proizvo(aa, tako da je bilo veoma teko vriti izmene, unapre(ivanja mree i
sve je bilo izuzetno skupo. 'vo(enjem standarda za komuniciranje po loiki jasno definisanim
slojevima, pojavilo se vie proizvo(aa softverske opreme. $tandardima se omouilo kombinovanje
hardvera i softvera od razliitih proizvo(aa, to je sve zajedno dovelo do pada cena opreme i
softvera za umreavanje i do poveanja kvaliteta uslua u mreama.
Protokoli su pravila i procedure koje upravljaju komunikacijom i saradnjom umreenih raunara.
$lojevitost protokola oznaava razliite funkcije i uslue razliitih slojeva pri prenosu podataka sa
jedno raunara na drui putem mree. $lojevi su me(usobno razdvojeni ranicama koje se nazivaju
interfejsi. $vi zahtevi jedno sloja prosle(uju se preko interfejsa susednim slojevima. $vaki sloj se
oslanja na standarde i aktivnosti sloja koji je ispod njea. $vaki sloj obezbe(uje uslue za sloj koji je
neposredno iznad njea i reava a detalja o tome kako su one stvarno primenjene. #stovremeno,
izleda kao da je svaki sloj u direktnoj komunikaciji sa odovarajuim slojem na druom raunaru.
0vo nudi loiku ili virtualnu komunikaciju izme(u ravnopravnih slojeva. *e(utim, stvarna
komunikacija izme(u susednih slojeva odvija se samo na jednom raunaru. Na svakom sloju softver
primenjuje mrene funkcije prema odre(enim protokolima.
?edna od najbitnijih stvari kod umreavanja je adresiranje. 5ko se posmatraju samo dva raunara,
nema potrebe za adresiranjem, jer sve to se poalje sa jedno raunara namenjeno je druom. %e
kada mreu ine tri raunara, pojavljuje se potreba za adresiranjem. Poslati podaci sa jedno raunara
mou biti namenjeni jednom od preosta dva raunara. &odatno uslonjavanje nastaje ako se posmatra
vie aplikacija na jednom raunaru, koje mou da komuniciraju sa vie aplikacija na druom
raunaru. 0vde nije dovoljno samo adresirati raunar, ve i aplikaciju sa kojom se komunicira.
)oraci protokola moraju da se sprovedu u skladu sa redosledom koji je isti za svaki raunar u mrei. '
predajnom raunaru ovi koraci se izvravaju od vrha ka dnu. ' prijemnom raunaru ovi koraci moraju
da se sprovedu u obrnutom redosledu.
Na predajnom raunaru protokol+
/. &eli podatke u manje celine, nazvane paketi, koje moe da obra(uje.
4. Paketima dodaje adresne informacije tako da odredini raunar na mrei moe da odlui da li
oni pripadaju njemu.
8. Priprema podatke za prenos kroz mrenu karticu i dalje kroz mreni kabl.
Na prijemnom raunaru, protokoli sprovode isti niz koraka, ali obrnutim redosledom+
/. Preuzimaju se paketi podataka
A
Raunarske mree
4. )roz mrenu karticu unose se paketi podataka u raunar.
8. #z paketa podataka uklanjaju se sve informacije o prenosu koje je dodao predajni raunar.
;. )opiraju se podaci iz paketa u prihvatnu memoriju !bafer" koja slui za ponovno sklapanje.
>. Ponovno sklopljeni podaci prosle(uju se aplikaciji u obliku koji ona moe da koristi.
Potrebno je da oba raunara, predajni i prijemni, svaki korak izvedu na isti nain kako bi primljeni
podaci imali istu strukturu kakvu su imali pre slanja. ' mrei, vie protokola mora da radi zajedno.
Njihov zajedniki rad obezbe(uje ispravnu pripremu podataka, prenos do eljeno odredita, prijem i
izvravanje. Rad vie protokola mora da bude usalaen kako se ne bi doa(ali konflikti ili
nekompletne operacije, odnosno nekompletan prenos informacija. Rezultat to usalaavanje naziva se
slojevitost !layering".
2.#.1 $si model
Referentni model za otvoreno povezivanje sistema !0$# < 0pen $Bstems #nterconnection" definie
sedam nivoa jedinstvene komunikacione infrastrukture koja se moe primeniti za svaki krajnji raunar
ili vor u mrei. 0$# model je najpoznatiji i najee korien model za slikovitu predstavu umreenih
okruenja. 0n je apstraktan model, to znai da stvarna implementacija mree ne mora striktno da a
sledi. $vaki nivo ima jasno definisane funkcije koje omouavaju deo komunikacije sa druim
sistemom. 1e funkcije koriste funkcije nie nivoa da bi obavile jednostavnije funkcije, a obezbe(uju
odovarajue uslue viim nivoima. *odel je razvila *e(unarodna oranizacija za standardizaciju
!#$0 < International Organisation for Standardisation" /CD;. odine. 5rhitektura 0$# referentno
modela razvrstava mrene komunikacije u sedam slojeva.
Slika 2.8 0$# model
/. 6iziki sloj !Physical" je zaduen za definisanje elektrinih, mehanikih i druih specifikacija
vezanih za vezu izme(u dva mrena ure(aja. 0dovoran je za aktiviranje, odravanje i
deaktiviranje veze izme(u krajnjih taaka linka i u sluaju prekida linka da o tome obavesti
drui nivo.
D
Raunarske mree
4. $loj veze !Data link" definie adresiranje fiziko sloja, topoloiju, brine o detekciji i
otklanjanju reaka na fizikom nivou.
8. $loj mree !Network" obezbe(uje rutiranje i funkcije potrebne za uspostavljanje i raskidanje
veze.
;. 1ranspotrni sloj !Transport" obezbe(uje transparentni transfer podataka od izvora do odredita i
zaduen je da se primljeni podaci proslede u istom stanju ka destinaciji.
>. $loj sesije slui za oranizovanje i sinhronizaciju razmene podataka izme(u aplikacija.
@. $loj prezentacije !Prezentation" prevodi podatke iz aplikativno oblika u zajednilki oblik
uobiajen transport podataka preko mree i obrnuto kada ti podaci pristiu u obrnutom pravcu.
A. $loj aplikacije !pplication" predstavlja interfejs prema krajnjem korisniku. Na ovom sloju se
zapoinju i zavravaju zahtevi.
2.#.2 %&P'(P
12PE#P je skup protokola, koji se jo naziva i #nternet protokol. Nastao je u toku razvoja #nterneta, pre
0$# standarda. &anas predstavlja de facto standard za raunarske mree i #nternet. )ao i 0$# model,
12PE#P je zasnovan na prenosu podataka po slojevima !0$# model ima A slojeva, a 12PE#P ; ili >".
$lojevi koje 12PE#P podrava su aplikativni, trasportni, internet i me(umreni, pri emu se u nekim
podelama me(umreni sloj deli na fiziki i sloj veze podataka. 5plikativni sloj 12PE#P obuhvata
funkcije sloja aplikacije, prezentacije i sloja sesije 0$# modela. *reni protokoli !i odovarajui
prorami" na ovom nivou su 1elnet, 61P, $N*P, ,11P i $*1P. 1ransportni sloj odovara sloju ;
0$# modela, sa tom razlikom da nema funkcionalnost 0$# sesije. 0snovna namena ovo sloja je da
obezbedi prenosni servis. Najvaniji protokoli na ovom sloju su 12P !1ransmission 2ontrol Protocol" i
'&P !'ser &ataram Protocol". 0ba protokola slue aplikativnom sloju za prenos podataka, a sam
izbor zavisi od zahteva za pouzdanou prenosa. 12P je pouzdan, konekcioni protokol koji obezbe(uje
proveru reaka i kontrolu toka podataka preko virtualne veze, koja se uspostavlja i po zavretku
prenosa raskida. 61P, ,11P i $N*P servisi koriste 12P da bi obezbedili prenos podataka bez reaka
i ubitaka. '&P je nepouzdan, prenos bez konekcije, ali sa zato sa manjim optereenjem mree. '&P
ne obuhvata proveru reaka pri prenosu, niti ima mehanizme za kontrolu toka podataka. $N*P i
multimedijalne aplikacije koriste '&P, $N*P zbo nadzora mree !to je proces koji ne bi trebalo da
preoptereti mreu", a multimedijalne aplikacije zbo manje optereenja mree. #nternet !mreni sloj"
je odovoran za usmeravanje !rutiranje" podataka preko mree. 0mouava komunikaciju preko mrea
isto ili razliito tipa i obavlja prevo(enje izme(u razliitih adresnih ema. #P !#nternet Protocol" i
5RP !5ddress Resoluton Protocol" se nalaze u ovom sloju. 6unkcije sloja me(umreno interfejsa
obavljaju se u hardveru uz pomo pristupnih metoda kao to su 2$*5E2& !2arrier $ensed *ultiple
5ccess Fith 2ollision &etection" iz =thernet protokola.
2.' Vrste ra(unarski) mre#a prema prostoru ko$i o*u)vata$u
Prema prostoru koji obuhvataju, raunarske mree se mou podeliti na
lokalne ! G5N "
reionalne raunarske mree !H5N" . mree ire podruja
2.).1 *okalna raunarska mre+a (*ocal ,rea -etwork. *,-)
Predstavlja osnovni tip mree. 0na moe biti jednostavna kada imamo dva raunara povezana kablom,
ili sloena kada su povezani na stotine raunara i periferijskih ure(aja u jednoj velikoj oranizaciji.
0snovno obeleje lokalne raunarske mree je to to je ona prostorno oraniena.
C
Raunarske mree
Slika 2.9 Gokalna raunarska mrea !G5N" sa vezom ka #nternetu
2.).2 /e0ionalna raunarska mre+a (1ide ,rea -etwork. 1,-).
Nije prostorno oraniena. 0na moe da povee raunare i ure(aje irom sveta. Reionalnu raunarsku
mreu ini veliki broj povezanih lokalnih mrea. 7a povezivanje se koriste uslue telekomunikacionih
operatera. Neke od tehnoloija za povezivanje G5N<ova su+ =/!1/", =8!18", 51*, #$&N, 5&$G,
prespajanje okvira !!rame "elay", radio veze i slino. 0ve mree se nazivaju i okosnice ili kima<
mree !#ack#one".
Slika 2.10 Reionalna raunarska mrea !H5N"
/
Raunarske mree
2.+ &ristup umre#avan$u
2.2.1 3re+e ravnopravnih raunara
)od mrea ravnopravnih raunara !peer$to$peer mree" ne postoje namenski serveri niti hijerarhija
raunara. $vi raunari su jednaki, odnosno ravnopravni. Nude jednostavan pristup povezivanju
raunara radi zajedniko korienja resursa i me(usobne komunikacije. $vaki raunar funkcionie i
kao klijent i kao server, pa ne postoji administrator koji bi bio odovoran za celu mreu. )orisnik
svako raunara sam odre(uje koji se resursi na njeovom raunaru mou deliti preko mree..
Slika 2.11 *rea ravnopravnih raunara !peer$to$peer" sa zajednikim mrenim ure(ajima
*ree ravnopravnih raunara se esto nazivaju i radne rupe. 0vaj termin se odnosi na malu rupu
ljudi. 0vakvu mreu najee ini /I ili manje raunara. *ree ravnopravnih raunara su relativno
jednostavne. ' situaciji kada svaki raunar funkcionie i kao klijent i kao server, ne postoji potreba za
monim centralnim serverom, ili druim komponentama svojstvenim mreama veliko kapaciteta.
$toa su ove mree jeftinije od serverskih mrea.
' ovim mreama mreni softver ne mora da ima isti nivo performansi i bezbednosti kao mreni softver
namenjen namenskim serverima. *ounost umreavanja u mreu ravnopravnih korisnika ura(ena je
u mnoe operativne sisteme. 7bo toa nije potreban nikakav dodatni softver.
' tipinom mrenom okruenju, ova vrsta mrea prua sledee prednosti+
'mreavanje je jednostavno.
Ne zahteva se kupovina posebno softvera za umreavanje.
)orisnici su sami sebi administratori i sami planiraju bezbednost.
#spad neko raunara iz mree ima uticaj samo na eventualno deljene resurse na datom
raunaru. 0stali raunari mou da nastave rad.
0ve mree su dobar izbor u sledeim situacijama+
Na lokaciji ima manje od /I korisnika.
)orisnici dele zajednike resurse, kao to su datoteke i tampai, ali ne postoje specijalizovani
serveri.
Pitanje bezbednosti nije znaajno.
' dolednoj budunosti oranizacija i mrea se nee znatno proiriti.
/
Raunarske mree
Jezbednost, spreavanje neovlaeno pristupa raunarima i podacima, podrazumeva definisanje
lozinke za resurs, recimo za odre(eni direktorijum, koji se koristi preko mree. ' mrei ravnopravnih
korisnika, svaki korisnik sam podeava sopstvenu bezbednost, pa je zato teko sprovesti centralnu
kontrolu. 0vaj nedostatak kontrole ima znaajne posledice na bezbednost mree, jer pojedini korisnici
mou da ne primenjuju nikakve mere bezbednosti. $toa, ukoliko je bezbednost bitan faktor, bolje
reenje predstavlja serverska mrea.
2.2.2 4erverske mre+e
' mrei sa vie od /I korisnika, mrea ravnopravnih korisnika u kojoj se raunari ponaaju i kao
klijenti i kao serveri, nije adekvatno reenje. ' takvim situacijama postoje namenski serveri. Namenski
server je raunar ija je jedina uloa opsluivanje mree i ne koristi se kao klijent ili radna stanica. 7a
servere se kae da su KnamenskiL zato to oni ne obavljaju ulou klijenta, ve su optimizovani da brzo
opslue zahteve mrenih klijenata i osiuraju bezbednost datoteka i direktorijuma.
)ako se mrea poveava brojem raunara, njihovom me(usobnom udaljenou i saobraajem izme(u
njih, nastaje potreba za veim brojem servera. Podela poslova na nekoliko servera obezbe(uje da se svi
poslovi obavljaju na najefikasniji moui nain. Raznovrsnost i sloenost poslova koje serveri treba da
obave je velika. *noe velike mree imaju razliite vrste servera+
Server za datoteke i tampanje
$erver za datoteke i tampanje upravlja pristupom korisnika i korienjem datoteka i tampaa
kao resursa. &okument sa kojim elimo da radimo, a koji se uva na serveru za datoteke i
tampanje, uitava se u memoriju nae raunara, tako da moemo lokalno da a ure(ujemo i
koristimo. 0va vrsta servera slui za uvanje datoteka i podataka.
Slika 2.12 $erverska mrea
Server za aplikacije
$erver za aplikacije klijentu na raspolaanje stavlja klijentsku stranu klijentEserver aplikacije. '
serverima se nalazi velika koliina razliitih podataka koji su oranizovani tako da je njihovo
pozivanje jednostavno. Razlika izme(u servera za datoteke i tampanje i servera za aplikacije
nalazi se u nainu odovora na zahtev raunara koji je zatraio podatke. ' sluaju servera za
/
Raunarske mree
datoteke i tampanje, podaci ili datoteke se uitavaju u raunar koji ih zatrai. *e(utim, kod
servera za aplikacije, centralna loika aplikacije i osnovni podaci ostaju na serveru, a u raunar
koji je zatraio podatke uitavaju se samo rezultati zahteva. )lijentska aplikacija radi lokalno i
pristupa podacima iz serverske aplikacije. 'mesto da se u lokalni raunar uitava itava baza
podataka, uitavaju se samo rezultati koji se dobijaju kao odovor na upit. Na primer, ukoliko
nam je iz baze podataka radnika potrebno da izdvojimo one koji su ro(eni u novembru, server
za aplikacije nam, na na zahtev, nee odovoriti uitavanjem itave baze podataka. 'mesto
toa, na lokalni raunar e biti poslat samo odovor na postavljeni zahtev.
Komnikacioni !erver
)omunikacioni serveri upravljaju protokom podataka i elektronskih poruka izme(u mree u
kojoj je sam server i druih mrea, lavnih raunara !enl. mainframe" i udaljenih korisnika
koji putem modema i telefonskih linija pristupaju serveru.
Serveri za or"anizacij podataka
0vi serveri omouavaju korisnicima da prona(u, smeste i zatite podatke u mrei. Na primer,
mreni softver moe raunare da rupie u loiki oranizovane rupe koje se zovu domeni, a
to omouava svim korisnicima mree pristup svakom mrenom resursu. $a irenjem mree,
planiranje specijalizovanih servera dobija na znaaju. Planer mree mora da uzme u obzir
oekivani rast mree tako da se mrea ne poremeti ukoliko se javi potreba da se uloa neko
servera promeni.
'slue koje server prua klijentima se realizuju preko namenskih softverskih paketa !ili su zasnovane
na mounostima operativno sistema". Na jednom raunaru je moue instalirati vie razliitih
softverskih paketa i na taj nain dobiti multifunkcionalni server. 0vakav pristup je opravdan ukoliko
hardverska mo raunara moe da podri istovremeno izvravanje pomenuto softvera i ukoliko sve
uslue koristi ulavnom ista rupa korisnika. ' protivnom, kombinovanje servisa na jednom raunaru
moe u sluaju reke u jednom softverskom paketu uroziti bezbednost i dostupnost ostalih servisa na
tom raunaru. Noviji odovor za ovaj problem lei u virtualizaciji. %irtualizacija servera predstavlja
korienje specijalno sistemsko proirenja operativno sistema koje omouava kreiranje vee
broja LloikihL raunara koji dele stvarne !fizike" resurse. Na svakom od loikih servera se moe
instalirati razliit operativni sistem sa razliitim softverskim paketima i na taj nain omouiti odre(eni
servis u mrei.
Postoji i obrnuta situacija kada hardverske mounosti jedno raunara nisu u stanju da odovore
potrebama veliko broja korisnika servisa istovremeno. ' tom sluaju se ista uloa raspodeljuje na vei
broj fizikih servera. 'koliko se vei broj fizikih servera krajnjima korisnicima predstavi kao jedna
!loika" jedinica, takva konfiuracija servera se naziva klaster.
#ako su instaliranje, konfiurisanje i upravljanje kod serverskih mrea znatno sloeniji neo kod mrea
ravnopravnih korisnika, one imaju brojne prednosti. $erver je napravljen tako da omoui pristup
brojnim datotekama i tampaima, uz odovarajue performanse i bezbednost. )od serverskih mrea je
moue administriranje i kontrolisanje zajedniko korienja resursa iz jedno centra. 0vako se
resursi lake pronalaze i ine dostupnijim neo kod mrea ravnopravnih korisnika. Jezbednost je
najee osnovni razlo opredeljivanja za serversku mreu. ' ovakvom okruenju jedan administrator
moe da definie bezbednost i to, onda, vai za svako korisnika mree. ' zavisnosti od vanosti
podataka, moue je praviti rezervne kopije vie puta dnevno ili nedeljno. )ako su najhitniji podaci
centralizovani na jednom ili nekoliko servera, ovaj proces je vrlo jednostavan.
$erverske mree mou imati hiljade korisnika. 1akvom mreom se ne bi molo upravljati kada bi se
primenio princip ravnopravnih korisnika, ali savremeni alati za nadledanje i upravljanje mreama
omouavaju da serverska mrea normalno funkcionie i sa oromnim brojem korisnika.
/
Raunarske mree
2., S-AN.AR.NE -/&/0/123E
G5N topoloija definie nain povezivanja raunara i ostalih ure(aja u mrei. Gokalna mrena
topoloija moe se opisati sa stanovita fizike ili loike perspektive. 6izika topoloija opisuje
eometrijsko ure(enje komponenti koje sadri G5N, odnosno prouava i objanjava kako se mrene
komponente stvarno, fiziki povezuju odovarajuim medijumom. Goika topoloija opisuje
mounost veze izme(u dve krajnje take mree koje komuniciraju, odnosno objanjava kako
informacija putuje kroz mreu.
Postoje tri osnovne G5N topoloije+ maistrala !#us", prsten !ring" i zvezda !star". 0ve topoloije
predstavljaju loiku arhitekturu mree, ali fiziki, ure(aji ne moraju da budu stvarno raspore(eni u
ovom obliku. Jus i rin loike topoloije su esto fiziki oranozovane kao star topoloija odnosno u
obliku zvezde. #zbor i specifikacija topoloije G5N mree zavisi od+ fizikih lokacija na kojima se
nalaze korisnici sistema, koliine podataka u lokalnim bazama podataka i koliine potrebno auriranja
tih baza, od frekvancije pristupa bazama na druim lokacijama i zahteva za komuniciranjem izme(u
dve korisnike lokacije.
Slika 2.13 0snovne topoloije mrea
1opoloija zvezde je linearna G5N arhitektura, kod koje se prenos podataka obavlja celom duinim
fiziko mediuma kojim se prenose podaci i podaci se prenose svim radnim stanicama. Prednosti
topoloije maistrale+ lako je dodati novi mreni ure(aj ovoj topoloiji, zahteva daleko manje kabla
neo ostale topoloije. *ane+ cela mrea moe biti u prekidu ako nede postoji prekid na lavnom
kabluM teko je otkriti problem kod mree.
Rin topoloija ili topoloija prstena predstavlja nain na koji su ure(aji me(usobno loiki povezani.
0vakva vrsta mree se sastoji od vie ure(aja povezanih jedan sa druim tako da se obrazuje zatvorena
kruna putanja. #J* mree 1oken RinE#=== DI4.> koriste implementaciju rin topoloije.
$tar topoloija ili topoloija zvezde predstavlja takav oblik arhitekture de su krajnji vorovi na mrei
povezani preko posebne veze na centralni hub ili svi. Goike bus ili rin topoloije su esto fiziki
implementirane kao star topoloije. Prednosti ove topoloije+ lako se instalira i povezujeM nema prekida
u mrei pri dodavanju novo ure(aja ili uklanjanjaM lako je otkriti reke i zameniti delove i sl. *ane
ove topoloije+ podlona je zauenjima sobraaja, zahteva vie kabla neo linearna topoloijaM ako se
hub ili sFitch pokvari svi vorovi su uaeniM mnoo skuplja topoloija od npr. bus topoloije.
/
Raunarske mree
2.4 MREN2 KA50/V2
7a prenos sinala izme(u raunara veina dananjih mrea koristi kablove koji se ponaaju kao mreni
prenosni medijumi. Postoji mnoo razliitih tipova kablova koji mou da se primene u razliitim
situacijama. Njihov broj je izuzetno veliki i obuhvata vie od 44II razliitih tipova. %eina dananjih
mrea koristi tri osnovne vrste kablova+
koaksijalne kablove,
kablove sa upredenim paricama !engl% tFistedpair",
optike kablove.
2.5.1 6oaksijalni ka7l
' jednom trenutku ovo su bili najrasprostranjeniji mreni kablovi, i to iz vie razloa+ relativno su
jeftini, laki, fleksibilni i jednostavni za rad. ' svom najjednostavnijem obliku, koaksijalni kabl se
sastoji od bakarne ice u sredini, oko koje se nalazi najpre izolacija, a zatim sloj od upleteno metala <
irm i, na kraju, spoljanji zatitni omota .$vrha ovo oklopa je da apsorbuje elektromanetne smetnje
ili um, i time sprei njihovo meanje sa podacima koji se prenose. )ablovi koji imaju jedan sloj
izolacije i jedan sloj od upleteno metala zovu se i kablovi sa dvostrukom zatitom. Postoje, tako(e, i
kablovi sa etvorostrukom zatitom !dva sloja izolacije i dva sloja irma", koji se primenjuju u
sredinama sa jakim elektromanetnim smetnjama.
Slika 2.14 $lojevi koaksijalno kabla
Jakarni provodnik !ica" u sredini kabla prenosi elektromanetne sinale koji predstavljaju kodirane
raunarske podatke. 0vaj provodnik moe biti od puno metala, ili u obliku vie upletenih ica. 'koliko je
od puno metala, onda je to obino bakar. Provodnik je obloen dielektrinim izolacionim slojem koji a
odvaja od irma. Nirm ima ulou uzemljenja i titi provodnik od elektrino uma i presluavanja.
2.5.2 6a7l sa upredenim paricama
)abl sa upredenim paricama se sastoji od dve izolovane bakarne ice koje su obmotane !upredene"
jedna oko drue. Na slici 4.O prikazana su dva tipa ovo kabla+ kabl sa neoklopljenim !&nshielded
Twisted$Pair' &TP" i oklopljenim paricama !Shielded Twisted$Pair' STP".
Slika 2.15 )ablovi sa neoklopljenim i oklopljenim paricama
/
Raunarske mree
3rupe parica se obino nalaze rupisane u zatitnom omotau i zajedno sa njim ine kabl. $trukturno
kabliranje, koje se danas skoro iskljuivo koristi za formiranje raunarskih mrea propisuju da se za
povezivanje raunara moraju koristiti etvoroparini kablovi 'predanjem se ponitava elektrini um
od susednih parica, ili ostalih izvora, kao to su motori, releji, transformatori i eneretska instalacija. $
obzirom da je problem elektromanetne zatite veoma ozbiljan, neki proizvo(ai !#J*, evropske
firme" su razvili tzv. oklopljene kablove, koji oko parica imaju odre(enu elektrino provodnu strukturu
koja prua znatno vei nivo zatite. ' praksi postoje tri tipa oklopljenih kablova+ 61P, $<61P i $1P
Slika 2.16 Presek+ )ablovi sa neoklopljenim i oklopljenim paricama
61P kabl je napravljen tako da su etiri parice potpuno obavijene tankom metalnom folijom. 0va folija
svoju zastitnu funkciju obavlja tako to zahvaljujui visokoj impedansi reflektuje spoljne, ometajue,
elektromanetne sinale na uestanostima veim od > *,z i tako im onemouava prodor do samih
parica. Po odnosu cenaEperformanse u praksi su se najbolje pokazali 61P kablovi, tako da se oni
najee i koriste. )ablovi sa upredenim paricama za povezivanje sa raunarima koriste R?<;>
konektore.
Slika 2.17 )onektor R?;> i utinica
2.5.3 $ptiki ka7lovi
)od ove vrste kablova, optika vlakna prenose diitalne sinale u obliku modulisanih svetlosnih
impulsa. )ablovi od optikih vlakana ne podleu elektrinim smetnjama, imaju najmanje slabljenje
sinala du kabla i podravaju izuzetno velike brzine prenosa podataka. )oriste se i u sluajevima kada
G5N mrea treba da povee vie objekata, de se sa bakarnim kablovima mou oekivati problemi sa
uzemljenjem i atmosferskim pranjenjima. 0ptike veze osim velike brzine prenosa obezbe(uju i
potrebno alvansko razdvajanje instalacija. -esto se postavljaju u objektima, u sluajevima kada se
predvi(a veliki mreni saobraaj izme(u spratnih razvoda u odnosu na centar mree.
/
Raunarske mree
Slika 2.18 1otalna refleksija kod prenosa kroz optiko vlakno
$istemi prenosa sa optikim kablovima se sastoje iz tri osnovna funkcionalna dela, a to su predajnik
!izvor svetlosti . G=& ili laserska dioda", optiko vlakno i prijemnik !foto senzor". $tandardni
elektrini sinal se dovodi na G=& ili lasersku diodu koje vre konverziju u svetlost, zatim se svetlost
9ubacuje9 u optiko vlakno na ijem druom kraju je prijemnik koji vri opto<elektrinu konverziju
posle koje se dobija standardni elektrini sinal. Princip po kome se informacija prenosi po optikom
vlaknu bazira se na fizikom fenomenu pod nazivom totalna refleksija. $vako optiko vlakno se sastoji
iz jezra koa ini staklo odre(eno indeksa prelamanja i omotaa presvueno preko jezra. 0vaj
omota je tako(e od stakla, ali ono ima druu vrednost indeksa prelamanja. $vetlost se ubacuje u
jezro pod odre(enim ulom potrebnim da do(e do totalne refleksije, zbo koje se svetlosni zrak
neprestalno odbija od ranine povrine jezroEomota putujui tako kroz vlakno do prijemnika.
Slika 2.19 )abl sa optikim vlaknom
0ptika vlakna se mou podeliti u dve osnovne rupe+ na monomodna !singlemode" koja su tanja i
omouavaju prostiranje samo jedno svetlosno zraka, i multimodna !multimode" koja su deblja i
omouavaju istovremeno prostiranje vie zraka od vie razliitih izvora. ' tehnolokom procesu je
mnoo jednostavnije !a time i jeftinije" proizvesti vlakno vee prenika jezra. 1o je razlo zbo ko
se multimodna vlakna ee koriste. Pored toa, u vee jezro je mnoo lake 9ubaciti9 svetlost iz
izvora, pa su i predajnici jeftiniji jer svetlosni snop izvora ne mora biti toliko fokusiran kao u sluaju
korienja monomodno vlakna. &akle, celokupni sistem baziran na multimodnom vlaknu je jeftiniji i
takvi sistemi su danas dominantni kod lokalnih raunarskih mrea. $a drue strane, zbo veih
rastojanja koja je potrebno premostiti, u telekomunikacijama su dominantna monomodna vlakna. )od
raunarskih mrea svaki link !veza" zahteva dva vlakna . jedan za predaju a drui za prijem.
2.5.4 4trukturno ka7liranje
7a formiranje G5N mree potrebno je obezbediti niz tehnikih preduslova. $vaki projekat G5N mree
zapoinje detaljnim snimanjem lokacije sa ciljem da se prikupe potrebni podaci, kao to su postojee
stanje instalacija, ra(evinske osnove objekta, kao i detalji eneretsko uzemljenja. &alji postupci se
sastoje od preliminarno odre(ivanja horizontalnih i vertikalnih kablovskih trasa i razmetaja
razvodnih ormana.
$avremene raunarske mree se u najveem broju sluaja realizuju po principu strukturirano
kabliranja, to znai da se radni prostor objekta deli na radna mesta do kojih se sprovodi par sinalnih
jez"ro
omota#
omota#
/
Raunarske mree
'1P kablova za prenos podataka i ovora. $inalni kablovi se sastoje od ; bakarne upredene parice
!twisted pair". Radno mesto se projektuje sa najmanje jednim dvostrukim sinalnim prikljukom na
svakih @ do D m
4
korisne radne povrine.
$istem strukturirano kabliranja se sastoji od horizontalnih i vertikalnih kablovskih trasa. Razvodni
orman pokriva deo horizontalne povrine, potujui tehniko oranienje trase od najvie CIm duine,
tako da se zavisno od arhitekture objekta, postavlja jedan ili vie razvodnih ormana po spratnoj osnovi,
u kojima se koncentriu kablovske trase i smeta odovarajua aktivna mrena oprema. %ertikalne
trase povezuju spratne razvodne ormane. # horizontalne i vertikalne kablovske trase se izvode u formi
zvezde, da bi se obezbedilo da u sluaju prekida pojedine trase ostatak sistema radi. 0vaj sistem se
osim horizontalnih trasa odnosi i na vertikalne, tako da se i sve vertikalne trase zavravaju u jednom
centralnom razvodnom ormanu, a kablovska struktura ima oblik sloene zvezde, kojoj je poetak u
centralnom razvodnom ormanu, a kraj u prikljunoj kutiji u okviru radno mesta.
2.16 Mre#ni ure7a$i
' nastavku su opisani ure(aji koji se koriste u realizaciji mrea, poev od onih neophodnih za
realizaciju svih vrsta mrea pa sve do ure(aja potrebnih za realizaciju H5N mrea. 1u spadaju ripiteri,
habovi, mostovi, svievi, ruteri i firewall<ovi.
2.18.1 /ipiter (/epeater)
Ripiteri su jednostavni ure(aji sa dva porta, koji rade na fizikom nivou. Pojednostavljeno reeno, na
jednom portu !prikljuku" ripiter prima sinal i prenosi na drui port. Pritom ripiteri vre tzv. 8R
funkcionalnost < "eamply, "eshape i "etime, tj. obnavljaju amplitudu, oblik i vremenske reference
primljeno sinala pre neo to a proslede. Ripiter nema nikakvih informacija o sinalu koji pojaava,
to znai da se podjednako odnosi i prema ispravnom i prema neispravnom sinalu. Radi u prvom sloju
0$# modela.
&obra strana ripitera je u tome to predstavlja jeftin nain za poveanje maksimalnih rastojanja u
mrei. *e(utim, mana mu je to ne koristi princip 2$*5E2&, tako da moe da pone da emituje paket
dok je emitivanje paketa sa neke stanice u toku, to dovodi do sudara. 7bo toa je dobro da oba porta
ripitera imaju po jednu diodu za indikaciju emitovanja i diodu za indikaciju problema.
2.18.2 9a7 (9u7)
,ab je mreni ure(aj koji tako(e funkcionie na prvom 0$# nivou !fizikom nivou". Na habu postoji
vie konektora !obino su to R?<;> konektori". Na svaki konektor se prikljuuje po jedan kabl, preko
koje se povezuje po jedna radna stanica ili server. 0mouava povezivanje vie semenata mree u
jedan sement. ,ab funkcionie slino kao ripiter+ ono to primi na jednom svom portu hab emituje na
svim ostalim portovima. *oe se posmatrati kao vieportni ripiter. ' =thernet mreama sa '1P i
optikim kablovima hab je vor koji povezuje stanice i servere. *oe se koristiti kao centralna taka u
topoloiji zvezde. ,abovi sadre izme(u @ i 4; porta i mou se postavljati i uklanjati u zavisnosti od
potreba i u skladu sa razvojem mree. Najee se koriste pri konfiurisanju mrea. $vaki hab ima jo
jedan dodatni port koji se naziva uplink port. 0n slui za me(usobno povezivanje dva haba.
Povezivanje se vri tako to se spaja uplink port jedno haba sa obinim portom druo haba.
Slika 2.20 Razliite veliine habova
/
Raunarske mree
,ab kao ure(aj polako nestaje iz raunarskih mrea zbo sve nie cene svi ure(aja koji nude znatno
bolje performanse.
2.18.3 3re+ni most (:rid0e)
1o je ure(aj koji povezuje udaljene mrene semente. Radi u druom sloju osi modela, tj. u sloju veze
podataka. &o sada smo videli da u datom trenutku na mrei moe da emituje samo jedna stanica. 0stale
stanice oslukuju saobraaj i kada zakljue da je medijum slobodan alju svoje pakete. *oe se
zakljuiti da bi bilo veoma zodno loiki podeliti mreu na semente koji se sastoje iz stanica koje
me(usobno najvie komuniciraju. 1o bi znailo da po dve stanice u razliitim sementima mou da
komuniciraju istovremeno. 5ko stanica iz jedno sementa alje podatke stanici u druom sementu,
tada ostalim stanicama nije dozvoljeno da komuniciraju.
$ementaciju mree moemo izvriti ure(ajem koji se zove mreni most. $polja je slian ripiteru, a
funkciono ima sve njeove osobine uz dodatak nekoliko novih koje su veoma znaajne. *ost
proverava sadraj zalavlja primljeno paketa da bi saznao *52 !fiziku" adresu izvora i odredita. Na
osnovu toa, on formira tabelu *52 adresa za svaki port. Pojedini sementi mree se nazivaju
kolizioni domeni. )ada dobije broadcast paket !paket za sve raunare u mrei",mreni most a samo
prosle(uje i ne pamti *52 adresu iz njeovo zalavlja.
Postoji pravilo u sementiranju mree po kome DIP saobraaja treba da se odvija u okviru kolizionih
domena, a 4IP da ide preko mosta. 1o znai da ukoliko neke dve stanice esto me(usobno
komuniciraju !npr. neka radna stanica i odre(eni server", ne treba stavljati most izme(u njih. *reni
most unosi odre(eno kanjenje kao posledicu obrade paketa, ali se ono ulavnom ne osea.
2.18.4 4vi ; skretnica (4witch)
$vi je za mreni most isto to je i hab za ripiter. &akle, na sebi ima vei broj portova. $vaki port, kao i
kod mosta, ima izvestan stepen inteliencije, odnosno ne vri samo retransmisiju paketa, ve upisuje
*52 adrese u odovarajuu tabelu. %eoma znaajna mounost koju svi poseduje je da se na svaki
port svia moe prikljuiti stanica, a ne sement mree. )olizioni domen u ovom sluaju ini stanica sa
odovarajuim portom. ' ovom sluaju, saobraaj koji vidi stanica je samo onaj koji je direktno
upuen za nju, kao i broadcast poruke.
Slika 2.21 Svi# omouava podelu G5N<a na vie kolizionih domena
/
Raunarske mree
Problem koji se javlja kod upotrebe svia je preoptereenje. Jrzina kojom paketi pristiu na svi je
reulisana upotrebom neke od 5RQ tehnika izme(u dolazno porta i ure(aja koji na svi alje pakete.
*e(utim, moe se desiti da je veina dolazno saobraaja upuena na neki od portova koji treba da ih
prosledi dalje i koji to nije u stanju da uradi jer kapacitet odlazne veze to ne moe da podri. Paketi koji
pristiu mou da se baferuju do izvesne ranice, posle koje se odbacuju. $vievi se bolje ili loije nose
sa ovim problemom u zavisnosti od njihovo kvaliteta !veliine bafera < memorije i brzine obrade".
)ao to smo videli, mrea ne mora sadrati samo svieve ili samo habove, ve je treba balansirati u
zavisnosti od potreba. Na primer, veoma je est sluaj u praksi da se na jedan port svia povee hab, a
na taj hab, naravno, vie stanica.
2.18.# <smeriva (/outer)
7a razliku od mrenih ure(aja koje smo do sada videli i koji rade na prvom i druom 0$# nivou, ruteri
rade na treem nivou, odnosno mrenom sloju. 3lavna uloa rutera u mrei je da rutiraju !usmeravanje"
pakete kako bi oni stili do svo odredita. #nformacija koja se koristi za ovu funkciju je odredina
adresa smetena u paketu. Ruter obavlja ovu funkciju tako to po prispeu paketa izvue odredinu
adresu, zatim na(e odovarajui zapis u tabeli rutiranja de su smeteni podaci na koji port treba paket
da se prosledi i odredi adresu sledee rutera na putu ka kojem se paket usmerava. 0vaj proces se
naziva Kaddress lookup9. )ada se dobije ova informacija vri se proces komutacije !switching" de se
paket komutira sa ulaza na odovarajui izlazni port odakle se alje dalje.
Pored ovih osnovnih funkcija ruteri vre i drue funkcije kao npr. provera ispravnosti paketa, obrada
kontrolnih paketa itd. Najnoviji trendovi su da ruteri treba da obavljaju i dodatne funkcije kao npr.
Ksecurity9 protokoli, kvalitet servisa i sl. koji nameu dodatne zahteve ruterima. 1ako(e, broj korisnika
raunarskih mrea je u stalnom porastu tako da je saobraaj koji eneriu korisnici sve vei. $aobraaj
se tako(e uveava usled sve novijih aplikacija koje zahtevaju veoma velike propusne opsee !npr.
prenos videa u realnom vremenu". &a bi se zadovoljili zahtevi za poveanim saobraajnim
implementiraju se linkovi sve vee kapaciteta !do nekoliko desetina iabajta po sekundi" sa
tendencijom da se ti protoci podinu na terabitske brzine. 1o znai da obrada paketa mora biti veoma
brza i efikasna jer ruter sada pri takvim kapacitetima linkova mora da procesira milione paketa u
sekundi i da ih prosle(uje na odovarajue izlazne portove. Postoji vie aloritama !aloritmi rutiranja"
koji treba ovaj proces da naine to efikasnijim.
Slika 2.22 Ruteri usmeravaju pakete na osnovu tabele rutiranja
Ruter se konfiurie i odrava svoje tabele rutiranja na osnovu mrenih adresa. )ada primi paket, ruter
prvo proveri da li je adresa odredita na istoj mrei kao i adresa izvora. 5ko jeste, paket se odbacuje. '
suprotnom, ruter prosle(uje paket odredinom ure(aju ako je njeova mrea povezana na ruter ili
4
Raunarske mree
sledeem ruteru na putanji do eljeno ure(aja. Ruta se sastoji od tri elementa+ destinacija, sledei
ure(aj na putanji i rastojanje, odnosno cena ukupne rute do odredita koje se jo naziva i metrika. '
nekim protokolima metrika predstavlja samo broj linkova na putanji do odredita, na nekim vreme u
sekundama i slino.
$vaki protokol rutiranja koristi razliiti aloritam za utvr(ivanje kada su dostupne nove rute i koja je
ruta najbolja na osnovu metrike. Prosle(ivanje paketa do mrea sa kojima ruter nije u direktnoj vezi
moe da se vri na dva naina+
Stati#ke ptanje < Re je o putanjama koje administrator runo ustanovljava. )ada od
topoloija mree iziskuje auriranje !na primer, prilikom kvara na vezi", administrator mree
ovakvu putanju mora da aurira.
$inami#ke ptanje < 0ve putanje ruter automatski saznaje nakon to administrator konfiurie
protokol rutiranja. 7a razliku od statikih putanja, im mreni administrator ukljui dinamiko
rutiranje, informacije o rutiranju se samim procesom rutiranja automatski auriraju svaki put
kada se od neko rutera u okviru mree primi informacija o novoj topoloiji.
2.18.) 3re+ni prolaz (0atewa=)
*reni prolaz je hardverski ureaj iEili softverski paket koji povezuje dva razliita mrena okruenja.
0mouava komunikaciju izme(u razliitih arhitektura i okruenja. %ri prepakivanje i pretvaranje
podataka koji se razmenjuju izme(u potpuno druaijih mrea, tako da svaka od njih moe razumeti
podatke iz one drue. *reni prolaz je obino namenski raunar, koji mora biti sposoban da podri oba
okruenja koja povezuje. $vakom od povezanih mrenih okruenja, mreni prolaz izleda kao vor u
tom okruenju. 7ahteva znaajne koliina R5* memorije za uvanje i obradu podataka. Radi u sloju
sesije i aplikativnom sloju. )ako povezuje razliite mree, mreni prolaz menja format poruka da bi ih
prilaodio krajnjim aplikacijama kojima su namenjene, vri prevo(enje podataka !iz 5$2## u =J2&#2
kod, na primer" kompresiju ili ekspanziju, ifrovanje ili deifrovanje, i druo.
&akle, osnovna namena mrenih prolaza je konverzija protokola. Radi izme(u transportno i
aplikativno sloja 0$# modela. &anas u svetu postoji veliki broj autonomnih mrea, svaka sa svojim
razliitim hardverom i softverom. 5utonomne mree me(usobno se mou razlikovati po vie
karakteristika+ aloritmima za rutiranje, implementiranim protokolima, procedurama za administriranje
i vo(enje politike mree i dr. No nezavisno od nabrojanih razlika, korisnici jedne mree imaju potrebu
da komuniciraju sa korisnicima povezanim na druu mreu.
2.18.2 :ez7ednosna 7arijera ("irewall)
!irewall je bezbednosni ure(aj ili softver smeten izme(u neke lokalne mree i javne mree !#nterneta",
ija je namena da titi podatke u mrei od neautoriziranih korisnika, !blokiranjem i zabranom pristupa
po pravilima koje definie usvojena bezbednosna politika", to je u direktnoj vezi sa politikom
siurnosti dato informaciono sistema. %rlo esto ne moraju svi korisnici u G5N<u da imaju jednaka
prava pristupa mrei. Postavljanjem firewall ure(aja izme(u dva ili vie mrenih semenata mou se
kontrolisati i prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim delovima mree.
4
Raunarske mree
Slika 2.23 Princip rada fireFall<a
!irewall moe biti softverski ili hardverski. 0snovna prednost hardverskih fireFall<a je brzina rada i
realizacija na specijalizovanom namenskom operativnom sistemu to a ini neranjivijim na tom nivou.
0snovna prednost softversko fireFall<a je proirivost. Proirivost u ovom sluaju predstavlja
mounost proirenja skupa parametra paketa koji se mou uzeti u obzir pre donoenja odluke ta e se
sa paketom uraditi. 0snova rada firewall<a je u ispitivanju #P paketa koji putuju izme(u klijenta i
servera, ime se ostvaruje kontrola toka informacija za svaki servis po #P adresi i portu u oba smera.
0dovoran je za vie vanih stvari u okviru jedno informaciono sistema+
implementira bezbednosnu politiku,
belei sumnjive doa(aje,
upozorava administratora na pokuaje napada i pokuaje kompromitovanja bezbednosne
politike,
u nekim sluajevima obezbe(uje statistiku korienja.
$amo posedovanje fireFall<a !hardversko ili softversko" ne znai da je raunarEmrea koju on titi
bezbedan. Naprotiv, fireFall predstavlja samo alat koji je moue iskoristiti za zatitu ukoliko je dobro
podeen !ukoliko su dobro definisana bezbednosna pravila". Najbolji nain da se fireFall podesi
!ukoliko administrator nema iskustva u toj oblasti" je da se blokira sav saobraaj a da zatim za svaku
konekciju posebno donese odluka da li je treba dopustiti, trajno ili privremeno, i za koje klijente.
2.11 Et)ernet
(thernet je najpopularniji standard za umreavanje raunara u lokalne mree. Niroko je prihvaen od
strane proizvo(aa raunarske mrene opreme. =thernet standard je prvi put objavljen /CD>. formalnim
nazivom #=== DI4.8 < )arrier Sense *utiple ccess with )ollision Detection !2$*5E2&" ccess
*ethod and Physical +ayer Specifications. 0vim standardom se definie viestruki pristup prenosnom
medijumu proverom nosioca sinala metodom detekcije sudara. ,ronoloki se standard prvo odnosio
na upotrebu koaksijalnih kablova !debeli i tanki" i za brzine prenosa od /I *bEs, a zatim je proirivan
da bi podrao nove medije za prenos podataka !npr. '1P kablovi", kao i novi skup specifikacija koje
podravaju /II *bEs brzi (thernet !!ast (thernet", a kasnije i iabitni (thernet. &anas se standard
DI4.8 odnosi iskljuivo na fiziki sloj i sloj veze podataka 0$# modela.
=thernet mrea je lokalna mrea koja prenosi podatke izme(u (thernet stanica. 5dapter !interfejs" koji
omouava povezivanje raunara ili neko druo ure(aja na mreu je mrena kartica. 7a mrenu
karticu postoji vie naziva koji se u praksi ravnopravno koriste < (thernet adapter, mreni adapter, G5N
adapter, G5N kontroler, komunikaciona kartica, Network Interface )ard < N#2... Rad mrene kartice
4
Raunarske mree
kontrolie upravljaki softver . drajver !driver" koji se izvrava u raunaru. $vaki ure(aj sa ura(enim
(thernet adapterom koji uestvuje u mrenom saobraaju zove se (thernet stanica. (thernet stanice su
povezane na zajedniki !deljeni" komunikacioni medijum. (thernet sinali se kroz medijum alju
serijski, bit po bit. $vaka (thernet stanica uestvuje u mrenom saobraaju samostalno < nezavisno od
ostalih stanica na mrei.
Na sloju veze podataka 0$# modela (thernet koristi metod 2$*5E2&. *ultiple ccess znai da su svi
raunari povezani na jedan zajedniki medijum kome pristupa vie raunara. )arrier Sense oznaava
da pre emitovanja podataka raunar proverava < oslukuje medijum da bi utvrdio da li neki drui
raunar ve emituje podatke. 5ko u medijumu vlada tiina !ne emituje neka drua stanica" tek onda
raunar poinje da alje podatke. )ollision Detection znai da u sluajevima kada dve stanice ponu
istovremeno da emituju podatke i do(e do sudara !kolizije" postoje mehanizmi za otpoinjanje
ponovno slanja istih podataka.
$vaki (thernet okvir mora da sadri+ zalavlje, podatke koje prenosi i kontrolne podatke. (thernet
okvir je maksimalne duine />/D bajtova. Preambula je karakteristian niz /I/I/I/I/I/I.... koji
oznaava poetak okvira. $vaki =thernet okvir sadri !*52" . fizike adrese izvorita i odredita.
$vaka (thernet mrena kartica ima fabriki odre(enu (thernet !*52" adresu koja se nikada ne moe
ponoviti, tj. ne postoje dve razliite mrene kartice sa istom *52 adresom. Polje rezervisano za adresu
odredita sadri adresu primaocaM koja moe biti i takozvana multicast adresa kada se podaci alju za
rupu raunara ili #roadcast adresa koja se koristi kada je potrebno da se paket prenese svim ostalim
(thernet stanicama u lokalnoj mrei. ' normalnom radu (thernet adapter prima samo pakete koji u
polju adrese primaoca imaju njeovu vlastitu adresu ili adresu koja predstavlja #roadcast ili multicast
adresu. $ve ostale (thernet pakete kartica oslukuje ali ih ne prima jer su namenjeni nekom druom
raunaru koji se nalazi u istoj lokalnoj mrei. (thernet adapter moe biti setovan da prima sve pakete
koji se pojavljuju u medijumu. *oue je snimati saobraaj u mrei i kasnije analizirati doa(aje sa
ciljem da se utvrdi nepravilnost u radu neke kartice ili raunara. 0va osobina moe da se koristi i za
prislukivanje saobraaja na mrei to treba uzeti u obzir kada je vana siurnost podataka koji se
prenose kroz mreu.
Slika 2.24 6ormat (thernet okvira
&va bajta nakon *52 adresa odre(uju duinu podataka koji se prenose u (thernet okviru ili to moe
biti tip protokola na viim slojevima. *aksimalna duina podataka koji se prenose u (thernet paketu je
/>II bajtova a sam sadraj je preputen mrenom sloju. Na kraju (thernet paketa su kontrolni podaci <
2R2 !)yclical "edundancy )heck". )ontrolni podaci slue za detekciju reke koja moe da se javi u
toku prenosa (thernet paketa preko fiziko sloja. Princip detekcije reke je zasnovan na
matematikoj operaciji koja se izvodi nad celim (thernet paketom. Rezultat matematike operacije
predstavlja kontrolni podatak !2R2". )ada paket stine na odredite, ista matematika operacija se
izvri ponovo pa ako rezultat nije identian sa 2R2 podatkom upisanim na kraju (thernet paketa <
detektovana je reka u prenosu (thernet paketa. (thernet stanica koja primi paket i detektuje reku u
prenosu odbacuje paket. Problem izubljenih podataka u mrenom saobraaju reava transportni sloj
!etvrti sloj po 0$# modelu" ili sama aplikacija koja prima paket.
Preambula
SO
F
Adr
odredita
Adr
izvorita
Duina Podaci Dopuna
Kontr.
zbir
7 1 6 6 2 01!00 "
4
06"
Raunarske mree
Slika 2.25 *rena kartica sadri jedinstvenu *52 adresu
0riinalni =thernet sistem radi na /I *bps i postoje etiri vrste medijuma za prenos sinala definisanih
=thernet standardom+
/IJase> < debeli koaksijalni kabal,
/IJase4 < tanki koaksijalini kabal,
/IJase<1 < upredene parice,
/IJase<6 . optiki kabl.
$kraenice predstavljaju trodelnu informaciju. Prvi deo < /I < oznaava da sistem radi brzinom od /I
*bEs. Re Jase znai #ase#and . tj., da se prenos vri u osnovnom opseu !a ne u nekom
transformisanom". 1rei deo oznake upuuje na vrstu semenata ili njeovu maksimalnu dozvoljenu
duinu. Jroj > oznaava, maOimalnu dozvoljenu duinu sementa od >IIm. 0znake 1 i 6 oznaavaju
vrstu medijuma . 9twisted$pair, i 9fi#er optic,.
&opuna postojee standarda, de je brzina prenosa poveana sa /I na /II *bEs, je brzi =thernet sa
oznakom DI4.8u, a njeovo oriinalno kabliranje je+
/IIJase<1; . '1P kabl 8. kateorije za rastojanja do /II m,
/IIJase<1R . '1P kabl >. kateorije za rastojanja do /II m,
/IIJase<6R . 0ptiki kabl za rastojanja do 4III m,
$tandard za iabitni (thernet potie iz /CCD. odine sa oznakom DI4.8z. Po ovom standardu iabitni
=thernet se sastoji samo od dva me(usobno povezana raunara. 5ko se povezivanje vri preko sFitch<
a, jedan raunar predstavlja jedan domen kolizije, tako da nije moue sudaranje podataka. #=== je
4II4. odine standardisovao =thernet za brzinu od /I 3bEs . DI4.8ae .)abliranje iabitno =therneta+
/IIIJase<$R . 0ptiki kabl, multimodno vlakno, maO >>I m,
/IIIJase<GR . 0ptiki kabl, monomodno vlakno, maO >III m,
/IIIJase<2R . $1P kabl, dve parice, maO 4> m,
/IIIJase<1 . '1P kabl >. kateorije, etiri parice, /IIm.
2.12 5e#i(na mre#na komunikaci$a
Jeine mree se mou klasifikovati u dve osnovne kateorije +
#nfrastrukturno zasnovane beine mree koje mou biti+
o celularne mobilne mree !mobilna telefonija"
o beine raunarske mree < HG5NM
4
Raunarske mree
5d<hoc beine mree, kao mree koje ne zahtevaju bilo kakvu infrastrukturu za rad, koje mou
biti+
o mobilne ad hoc mree,
o senzorske ad hoc mree !mree autonomnih senzorskih ure(aja".
Prema veliini prostora koji obuhvataju beine raunarske mree mou se jo podeliti u tri osnovne
rupe, a to su+ beine mree na daljinu, lokalne beine mree i personalne ili line mree.
%e&i#ne mre&e na daljin !-ireless -ide rea Network . HH5N", koje pokrivaju relativno velike
eorafske prostore i koriste radio i satelitske linkove. 0bino se koriste za pokrivanje velikih
univerzitetskih centara i radova. ' principu su fleksibilnije, jednostavnije za instaliranje i odravanje,
i jeftinije po ceni prikljuka neo tradicionalne ine mree.
'okalne (e&i#ne mre&e !-ireless +ocal rea Network . HG5N" omouavaju da raunari na jednoj
eorafskoj lokaciji dele informacije i zajednike ure(aje !tampai, baze podataka, itd.". ' okviru ove
mree omoueni su isti servisi kao i u inim mreama, a imaju niz prednosti u odnosu na ini G5N
. mobilnost, fleksibilnost, skalabilnost, brzina protoka, jednostavnost i smanjenje trokova instalacije.
HG5N su neophodne u situacijama kada, zbo arhitektonskih, eorafskih ili druih razloa, nije
moue ostvariti drue naine formiranja mree. ' osnovi, beine mree zahtevaju odre(enu
infrastrukturu+ beine P2 kartice u umreenim raunarima, pristupnu taku !ccess point", beini P2
adapter i mrenu konekciju za pristupnu taku. Potrebna je samo jedna pristupna taka za jednu HG5N
konekciju. 0raniavajui faktor primene je relativno krai domet veze !8I.8IIm" i frekvencijski
opse. 5ko je potrebno premostiti vea rastojanja koriste se dodatne antene sa pojaivaima za
podizanje nivoa sinala.
)er!onalne ili li#ne mre&e !Personal rea Network . P5N" su mree koje omouavaju komunikaciju
prvenstveno elektronskih ure(aja unutar prostora od nekoliko metara i razmenu komunikacionih i
sinhronizacionih informacija. 1o su pre svea mree koje koriste infracrvene talase !infrared" za
konekciju elektronskih ure(aja na vrlo kratkim rastojanjima u okviru oraniene radne prostorije i
#luetooth mree. Jluetooth komponente su nale iroku primenu i u senzorskim mreama.
2.12.1 6omponenete 1*,->a
7a formiranje beine G5N mree potrebni su beine HG5N kartice i ccess Point ure(aji.
%e&i#ne *'+, kartice se koriste umesto standardnih G5N kartica ili modema. )artice koje se koriste
imaju istu ulou, koriste iste protokole i isto se ponaaju kao i kartice koje se koriste za standardnu
mreu s tim to za prenos podataka koriste radio talase a medijum za prenos je vazduh, a ne
elektromanetne sinale kroz kablove. Na raunar mou biti spojeni preko jedno od sledeih
interfejsa+ P2#, '$J ili P2*2#5.

4
Raunarske mree
$lika 2.26.Jeine HG5N kartice
+cce!! )oint ure(aj !pristupna taka" se koristi umesto &ail<#n servera ili =thernet habova kod inih
mrea !skup razliitih ure(aja koji se ponaaju kao vorite, tj. razvodnik". 5ccess Point je ure(aj koji
slui za me(usobno povezivanje klijenata i predstavlja centralni deo jedne mree. 1ako(e, moe da se
koristi i za spajanje Fireless klijenata sa G5N<om ili sa izlazom na #nternet. 5ccess pointi iraju ulou
mostova !#ridges" izmedu beinih stanica i resursa u inom G5N<u !serveri i ruteri za pristup internetu".
$vaki access point ima interisan konektor za antenu kao i konektor za G5N. *oe da radi u nekoliko
modova !ije prisustvo varira u zavisnosti od ure(aja i proizvo(aa"+ client mod !pomou njea se spaja
na mreu isto kao i pomou obine kartice", #ridge mod !koristi se za spajanje dve mree ili vie mrea
u jednu celinu", repeater mod !repeater . ponavlja, koristi se ako je potrebno dodatno poveati domet
mree".

Slika2.27 5ccess point ure(aji
'koliko postoji potreba da mrea pokriva vei prostor neo to to mou ore navedeni ure(aji svojim
fabrikim antenama !/II<;IIm u zavisnosti od prostora i prepreka" reenje se trai u postavljanju jaih
antena koje se ulavnom montiraju spolja, na krov. Na taj nain mrea moe da bude funkcionalna i par
kilometara od access point<a. 5ntena koja se koristi na strani access pointa<a je omni<direkciona sto
znai da pokriva prostor 8@IS oko sebe u horizontalnoj ravni. Na strani klijenta postavljaju se
direkcione antene kojih ima raznih tipova i pojaanja !helix, para#olic, #i.uad, panel i drue".
0mnidirekcionalna antena &irekciona parabol antena
Slika 2.28 5ntene
2.12.2 Princip rada 1*,->a
Jeini G5N !HG5N" je fleksibilan komunikacioni sistem implementiran u poetku kao dodatak ili
kao alternativa inom G5N<u u zradama, bolnicama, aerodromima itd. Jeini G5N<ovi koriste
elektromanetne talase za komunikaciju od jedne take do drue bez oslanjanja na bilo kakvu fiziku
vezu.
4
Raunarske mree
$lika 2.29 Jeian pristup G5N<u preko 5ccess point ure(aja
' tipinoj HG5N konfiuraciji, odailjaEprijemnik, koji se zove pristupna taka !access point",
povezuje se na inu mreu sa fiksne lokacije koristei standardan =thernet kabl. Pristupna taka
prima, obra(uje i alje podatke izme(u HG5N<a i ine mrene infrastrukture. ?edna pristupna taka
moe podrati malu rupu korisnika i moe funkcionisati unutar raspona od manje od tridesetak metara
pa do preko stotinu metara. )rajnji korisnici pristupaju HG5N<u preko beinih G5N adaptera, koji su
implementirani kao P2 kartice u prenosnim raunarima ili koriste P2# adaptere u desktop raunarima.
Radio komunikacija kod HG5N<ova se obavlja u tzv. #$* !Industrial' Scientific / *edical" opseu
frekvencija koji je svuda u svetu prihvaen kao opse za ije korienje nije potrebna licenca <
takozvani 615 !free to air" spektar. #$* ine tri opsea frekvencija+ CI4 < C4D *,z, 4;II < 4;D8,>
*,z i >A4D < >A>I *,z!slika >". 0d njih se, u ovom trenutku, najee koristi opse oko 4.; < 4.;D
3,z. HG5N<ovi koriste Spread Spectrum tehniku prenosa !prenos u proirenom opseu"
Renomirani proizvo(ai HG5N opreme, ukljuujui Nortel, 5sus, Gucent, 7BR=G, $iemens, 2isco i
dr. kao i specijalizovane kompanije kakva je 5lvarion !1el 5viv, #zrael", proizvode ure(aje koji
zadovoljavaju savremene HG5N standarde.
2.13 5"uetoot)
Jluetooth je beina tehnoloija prenosa podataka i ovora, razvijena od strane proizvo(aa raznovrsne
elektronske opreme, sa ciljem da se njihovi proizvodi . od kompjutera i telefona do tastatura i beinih
slualica, umree na malim udaljenostima !do /I metara" bez upotrebe kablova, brzo i jednostavno.
#deja iz koje je potekao bluetooth, nastala je /CC;. odine kada je (ricsson *o#ile )ommunications
odluio da ispita mounosti povezivanja mobilnih telefona sa njihovim dodacima preko jeftine radio
veze sa malom potronjom struje. #deja je bila da se u svaki uredjaj uradi mali radio i na taj nain iz
upotrebe izbace kablovi. 3odinu dana kasnije, pravi potencijal te ideje je poeo da se kristalie. 3lavna
istraivanja obavljana su u =ricsson<ovim laboratorijama u Gundu, Nvedska. =ricsson je pre usvajanja
imena bluetooth tehnoloiju nazivao K*ulti$)ommunicator +ink9 !*2 Gink". 0riinalna zamisao bila
je da se povee beina slualica sa mobilnim telefonom, a to to su otkrili da na isti nain mou da
poveu veinu elektronskih ure(aja, bila je, po njihovim reima . srena sluajnost. Poetkom /CCA.
odine =ricsson je uradio neto sasvim neoekivano . odluio je da tehnoloiju ne naplauje, i svim
zaintresovanim kompanija dao besplatne licence, jer je to bio najbolji nain da tehnoloija postane
lobalni standard. =ricsson je zapoeo razovore sa kompanijama iz razliitih sfera proizvodnje
elektronske opreme !Nokia . mobilni telefoni, #J* i 1oshiba . prenosni kompjuteri i #ntel . ipovi za
4
Raunarske mree
diitalnu obradu sinala" sa ciljem da se osnuje konzorcijum koji e dalje razvijati i promovisati
tehnoloiju.
Jluetooth tehnoloija javnosti je zvanino predstavljena 4I. maja /CCD. odine kada je pet kompanija,
=ricsson, #J*, #ntel, Nokia i 1oshiba, odralo simultanu konferenciju za tampu u Gondonu, 1okiju i
$an ,ozeu, na kojoj je objavljeno da su se pet kompanija udruile ne bi li razvile besplatnu tehnoloiju,
otvorene specifikacije za beino umreavanje.
2.13.1 :luetooth proizvodi
&anas kad je bluetooth ve postao standard za umreavanje na malim udaljenostima, mounosti
bluetooth tehnoloije su razne i teko ih je nabrojati . od oriinalne zamisli, povezivanje beine
slualice sa mobilnim telefonom, preko upravljanja kompjuterom uz pomo mobilno telefona i
razmena podataka izme(u dva mobilna telefona, pa do nalaenja partnera !toothin", kontrole
zamrzivaa i mikrotalasne rerne, kao i Kbeino9 pisanja sa bluetooth olovkom.
' dananje vreme veina ure(aja dolazi sa ura(enom podrkom za bluetooth !mobilni telefoni, laptop
i palmtop kompjuteri", ali je naravno moue kupiti i posebne bluetooth adaptere za veinu
elektronskih ure(aja.

5"uetoot) US5 adapter 8/M 5"uetoot) *e#i(na &8 kartica

5"uetoot) adapter !a ko"a 0o9itec) 5"uetoot) *e#i(na s"u:a"ica
2.13.2 Princip rada
Jluetooth je tehnoloija koja koristi radio talase za uspostvljanje point<to<point i point<to<multipoint
transfere ovora i podataka u radijusu od /I metara. )ada se dva ili vie Jluetooth ure(aja spoje, kreira
se tzv. piconet. $vaki piconet moe da sadri do D razliitih ure(aja !jedan master i sedam slave
ure(aja", a vie piconeta !najvie /I, odnosno ukupno DI ure(aja" moe biti spojeno u scatternet.
6rekvencijski opes za bluetooth prenos je definisan u ranicama 4.;3,z do 4.;D 3,z. 1eoretska
najvea moua brzina prenosa po Jluetooth specifikaciji iznosi 4./ *bEs. ' praksi je to naravno malo
druaije. *aksimalna dvosmerna brzina prenosa !fulldupleO, komunikacija u oba pravca u isto vreme"
4
Raunarske mree
je ;@4 )bps. 5simetrina transmisija omouava brzinu prenosa od A4/ )bps u jednom pravcu, i >@
)bps u druom. ' sluaju prenosa ovora, koriste se tri sinhrona kanala brzine od @; )bps !svaki".
Jluetooth radio podrava tri simultana sinhrona kanala za ovor i jedan asihroni kanal za podatke !ili+
jedan kanal koji simultano podrava ashironi prenos podataka i sinhroni prenos ovora".
Jluetooth ure(aji se u svakom trenutku nalaze u neka od dva lavna stanja+ stanje uspostavljene
konekcije !)onnection" i stanje pripravnosti !Stand#y". 're(aj je u stanju connection ako ima
uspostavljenu vezu sa druim ure(ajem !ili ure(ajima" i ako obavlja neku aktivnost !primanjeEslanje".
' sluaju da nema uspostavljene veze niti aktivnosti, ure(aj se automatski prebacuje u standbB stanje
radi ekonominije troenja enerije.
&a bi se izbela interferencija bluetooh ure(aja sa druim ure(ajima iz #$* opsea !a i da bi se
poveala siurnost", koristi se spread spectrum freTuencB hoppin tehnika )ada je ure(aj u stanju
standbB, on na svakih /.4D sekunde Koslukuje9 poruke od druih ure(aja. $vako Koslukivanje9 se
obavlja na 84 razliite frekvencije.
' bluetooth specifikaciji, definisana su tri moua bezbednosna moda+
*ode /+ Non$Secure+ u ovom modu, ne koriste se nikakve procedure zasiurnu transmisiju.
*ode 4+ Service$+evel (nforced Security+ u ovom modu, bluetooth ure(aj primenjuje procedure
za siurnu transmisiju nakon uspostavljanja konekcije.
*ode 8+ +ink$+evel (nforced Security+ u ovom modu, bluetooth ure(aj primenjuje procedure za
siurnu transmisiju pre uspostavljanja konekcije.
2.1 ;AN mre#e
Problem koji se javlja kod G5N mrea oledao se u tome da mou da povezuju raunare i ure(aje na
relativno malim rastojanjima. *e(utim, velike oranizacije i institucije, koje imaju ekspoziture na
raznim eorafskim lokacijama, tee da sve lokalne mree svojih centara poveu u jednu veliku mreu.
H5N mree !-ide rea Network" predstavljaju skup vie povezanih G5N mrea, koje se nalaze na
razliitim eorafskim lokacijama. 7a povezivanje me(usobno udaljenih G5N mrea upotrebljava se
tehnoloija koja obezbeduje nesmetan prenos podataka na velikim rastojanjima. Postoji vie razliitih
tehnoloija za prenos podataka od jedno udaljeno mesta do druo. 1ipino za H5N mree je da se
za prenos informacija koriste posrednici tj. telekomunikacione uslue.
H5N topoloija je obino point<to<point, odnosno taka<taka. 1o znai da podrava samo dva krajnja
ure(aja za slanje i prijem podataka, pri emu se G5N mree nalaze iza tih ure(aja i preko njih
komuniciraju.
2.14.1 6lasina (dial>up) analo0na tele"onska veza
1elefonija se esto naziva i javna telefonska komutirana mrea !Pu#lic Switched Telephone Network,
P$1N". Naravno, ona je projektovana davno sa osnovnim ciljem da se uspeno prenese ovorni sinal.
)arakteristika komutacione mree je da se u fazi uspostave veze bira jedan od mouih puteva prenosa,
a za vreme odravanja veze informacija se prenosi uspostavljenim fizikim putem. $asvim je moue,
da se za dve uzastopne uspostave veze sa istih lokacija izabere potpuno razliit fiziki put prenosa
informacije. -esto se kae da su ovo primeri vrste direktne veze. 1elefonija je od izuzetno interesa za
H5N mree zato to je iroko rasprostranjena. Nto se tie prenosa podataka, sistem telefonije nudi vie
naina prenosa informacija od izvorita ka odreditu. 1o su komutirane veze, zakupljene linije i razne
tehnoloije sa paketskom komutacijom.
4
Raunarske mree
&a bi se ovom mreom moli prenositi podaci, potrebno je na oba kraja veze postaviti modeme,
ure(aje koji vre modulaciju i demodulaciju diitalno sinala iz raunara. $inali u raunaru su
diitalni, a telefonske linije su analone tako da modem na izlazu vri konverziju diitalno sinala u
analoni, a na ulazu u raunar prevodi analoni sinal u diitalni. Poto je telefonska mrea
konstruisana za prenos ovora, njen propusni opse je mali < do 8.; k,z to dovodi do toa da su
brzine prenosa podataka kilobitsko, a ne meabitsko reda veliine. 5nalona transmisija i primena
modemske tehnoloije dostie maksimalnu brzinu od >@ kbitEs pomou savremenih modulacionih
tehnika !12* < 1rellis 2oded *odulatiori", kao i tehnika kompresije. Nto je protok vei, vei je i uticaj
uma. 0sim toa, um se javlja i pri &E5 i 5E& konverziji. 1ako(e, brzine prenosa ak i pri uslovima
bliskim idealnim ne postiu maksimalne nominovane vrednosti. Na primer, modem od >@ kbitEs pri
najboljim uslovima moe postii brzinu izme(u ;> i >I kbitEs !i to ako je centrala diitalna".
#majui u vidu ove prednosti i nedostatke, dial<up analona veza nalazi primenu u povezivanju kuno
raunara sa #nternetom, kuno raunara sa G5N mreom na poslu, kao i backup veza u H5N mrei
kada servis preko koje je H5N mrea primarno realizovana zataji.
0va tehnoloija omouava prenos diitalnih podataka preko postojeih telefonskih linija i zbo toa
je vrlo brzo postala prihvatljivo reenje za kune korisnike i mala preduzea, koji ele brzu vezu sa
#nternetom, a nemaju dovoljno sredstava za neku druu tehnoloiju. &a bi se izvrilo spajanje na
odre(nu mreu, korisnik je odovoran za deo opreme i instalacije koji se nalazi u njeovim
prostorijama, dok je za instalacije van korisnikovih prostorija odovorna telefonska kompanija.
Raunarski modemi mou biti interni i eksterni+
-nterni modem se postavlja u slot na matinoj ploi raunara i na pole(ini ima utinicu R?<//
!etvoroini telefonski prikljuak" pomou koje se modem, odnosno raunar, prikljuuje na
standardnu telefonsku utinicu na zidu.
.k!terni modem je zaseban ure(aj sa zasebnim napajanjem. $a raunarom je povezan
serijskim kablom !R$<484". =ksterni modemi imaju utinicu R?<// za povezivanje na liniju i
sinalne diode koje oznaavaju razne reime rada i stanja modema. =ksterni modemi imaju
jednu prednost nad internim. *ou se resetovati nezavisno od raunara, mou se iskljuiti i
ponovo ukljuiti, a da se pri tome ne mora iskljuivati ili resetovati raunar.
2.14.2 (4?-
#$&N !Integrated Services Digital Network" je, prema #1'<1, mrea interisanih servisa koja
obezbe(uje diitalnu vezu izme(u korisnikih mrenih interfejsa. Predstavlja diitalni ekvivalent
analone telefonske mree, a u odnosu na nju obezbe(uje bolji kvalitet i veu brzinu prenosa.
Poetkom AI<tih odina RR veka prvi put se javila ideja o interisanim servisima tj. ideja da se preko
jedne jedinstvene mree korisnicima ponudi itava paleta servisa. 0sim standardnih servisa telefonije,
telerafije i prenosa podataka korisnicima bi se ponudio i prenos faksa, zvuka , muzike i videa. /CD;.
donet je prvi paket preporuka za realizaciju i primenu #$&N<a. #$&N se moe posmatrati i kao set
protokola za uspostavljanje i raskidanje diitalne veze. Primer je mree sa komutacijom veza !circuit
switched connections".
1ermin+ mrea interisanih servisa koja obezbe(uje diitalnu vezu odnosi se na tri bitne stavri+
-nte"ri!ani !ervi!i. #$&N omouava minim dve istovremene veze !bilo koja kombinacija
prenosa podataka, ovora, videa ili faksa" preko samo jedne fizike linije. Na #$&N se mou
povezati razliiti ure(aji, kako bi se zadovoljile razliite ovekove potrebe za komunikacijom.
Nije potrebno obezbe(ivati vietruke analone telefonske linije, a omouena je daleko vea
brzina prenosa.
8
Raunarske mree
Digitalna veza. *isli se na diitalni prenos u odnosu na analoni prenos kod standardnih
telefonskih linija. 5ko se na #nternet povezujete standardnom analonom telefonskom linijom,
modem kod vae #nternet provajdera vri &E5 konverziju sajta koje ste posetili pre neo to
vam a poalje. %a modem kod kue vri 5E& konverziju, 0vakve konverzije se neprekidno
deavaju na svaki klik miem. 5ko se povezivanje vri preko #$&N<a ne postoje &E5 i 5E&
konverzije. Podaci se prenose diitalno, a dobro su poznate prednosti diitalno prenosa.
Mrea. #$&N nije jednostavna diitalna veza od take do take, kao to je npr. iznajmljena
linija. #$&N mrea se protee od lokalne telefonske centrale sve do udaljeno korisnika
ukljuujui sve telekomunikacione ure(aje i centrale na prenosnom putu.
#$&N predstavlja nadradnju, odnosno vii stepen postojee javne komutirane telefonske mree. %ei
deo komutacionih sistema !telefonskih centrala" i prenosnih sistema izme(u centrala je diitalizovan,
kako u svetu, tako i kod nas. *e(utim, pretplatniki deo mree je ostao analoan. 'vo(enjem #$&N<a i
pretplatniki deo mree postaje diitalan, i to korienjem postojeih bakarnih parica. 0vo je svakako
najbitnija injenica < diitalna veza od kraja do kraja preko postojee telefonske mree bez dodatnih
ulaanja u infrastrukturu.
$lika 2.30 #$&N obezbe(uje kompletan diitalni prenos od kraja do kraja
Postoje dva tipa #$&N pristupa+ bazni !JR# . 0asic "ate Interface" i primarni !PR# . Primary "ate
Interface". Jazni pristup podrazumeva dva J kanala !kanali po kojima se prenosi informacija" od po @;
kbitEs i jedan & kanal !kanal po kome se prenose informacije neophodne za sinhronizaciju i korisniku
sinalizaciju" od /@ kbitEs, to je ukupno /;; kbitEs. Namenjen je kunim korisnicima. Primarni pristup
PR# !8IJU&" sadri trideset J kanala protoka @;kbitEs za ovor i prenos podataka i jedan & kanal
protoka @;kbitEs za sinhronizaciju, sinalizaciju i prenos podataka !ukupno 4*bitEs", i ulavnom je
namenjen za poslovne korisnike. Po istoj bakarnoj parici po kojoj je realizovan analoni telefonski
prikljuak realizuje se i bazni prikljuak JR# !4JU&", dok je za primarni prikljuak PR# !8IJU&"
potrebno dve bakarne parice.
Na #$&N liniju se mou prikljuiti razliiti terminalni ure(aji+
#$&N telefon
1erminalni adapter !15" za prikljuenje postojeih analonih ure(aja
#$&N kartice !za prenos podataka potrebna je #$&N kartica u raunaru ili eksterni #$&N
adapter"
#$&N G5N router ili bride
#$&N multiplekseri
65R rupe ;
#$&N P5JR . pretplatnike !kune" centrale #$&N tipa.
8
Raunarske mree
2.14.3 (znajmljene linije
#znajmljene linije su telekomunikacione !analone ili diitalne" veze koje me(usobno spajaju dve
udaljene lokacije. Nasuprot tradicionalnim telefonskim vezama, nepotreban je telefonski broj uesnika,
zato to je svaka strana u komunikaciji u stalnoj vezi sa druom stranom. )oriste se za telefoniju,
prenos podataka i #nternet servise. Preko iznajmljenih linija ostavruju se brzine od >@ k, @;k, /4Dk,
4>@k, >/4k ili 4*bEs. Plaaju se paualno < na odre(eni vremenski period, bez obzira na stepen
korienja. &akle, to su veze tipa taka<taka de se ne moe se menjati destinacija kao kod dial$up
veze. Najee slue za povezivanje udaljenih eorafskih lokacija, i to na dva naina+
#znajmljena linija se prostire celom duinom izme(u dve lokacije,
#znajmljena linija ide do lokalno telekom operatera, a veza od njea je realizovana nekom
druom tehnoloijom, kao toje na primer frame relaB. )rajnjem korisniku se arantuje kvalitet
uslue.
2.14.4 @.2#
R.4> je #1'<1 standard protokol za H5N mree koji koristi javnu telefonsku mreu ili #$&N kao
hardversku osnovu. Njime se definie standardni fiziki sloj, sloj veze podataka i mreni sloj !slojevi /
do 8" 0$# modela. Protokoli R.4> mree su razvijani u vreme dosta nepouzdanijih prenosnih linkova
neo to je to sluaj danas. Razvojem komunikacione tehnike, viestruki mehanizmi za detekciju i
korekciju reaka koji su implementirani na druom i treem nivou protokol steka R.4> mree, postali
su nepotreban teret obrade paketa u vorovima mree. Novije tehnoloije, kao to su brza paketska
komutacija poznata pod nazivom frame relaB, iskoristile su manje verovatnoe pojave reaka
modernih H5N linkova, za bri i jednostavniji prenos podataka. 1akve tehnoloije se oslanjaju na
sposobnosti viih nivoa protokola !obino transportnih protokola" da vre detekciju i korekciju
eventualno nastalih reaka.
Pored svojih dobrih karakteristika R.4> je ipak zastarela tehnoloija. )anjenja koja su uzrokovana
nepotrebno velikim procesiranjem u svakom voru mree su primetna, naroito u sluaju viestruke
razmene kratkih poruka sa kraja na kraj mree. *e(utim, i dalje postoje brojne aplikacije, pre svea
prenos podataka vezan za finansijske transakcije, kojima odovaraju, kako relativno mali protoci, tako i
visoka pouzdanost i veliko iskustvo koje se odinama formiralo u odravanju i upravljanju R.4> mrea
irom sveta. &anas se R.4> mree koriste u velikom broju primena ulavnom od strane kompanija i
institucija i to najee za+
Preuzimanje podataka iz nacionalnih i me(unarodnih baza podataka,
$aobraaj od terminala ka serverima !Transactions Processing",
Prenos fajlova,
=lektronska pota,
Jankomati !51* < utomatic Teller *achines", itd.
Primenjivost R.4> mree je oraniena protokom korisniko pristupa, koji je tradicionalno za R.4>
protokol oranien na maksimalnih @; kbitEs, do eventualno 4 *bitEs kod nekih novijih varijanti R.4>
mrea. Protoci ovo reda veliine danas su nedovoljni npr. za povezivanje G5N mrea. 6rame relaB i
51* predstavljaju u ovom smislu adekvatne naslednike R.4> protokola.
2.14.# Arame /ela=
7astarela R.4> mrea je sredinom osamdesetih odina u potpunosti zamenjena frame relay mreama
!tafetni prenos". 0snovna karakteristika ovakvih mrea je da rade sa uspostavljanjem direktne veze, a
u njima ne postoji kontrola reaka niti upravljanje tokom podataka. Paketi se na strani predajnika
isporuuju u stroom redosledu. Njeova najvanija primena je u povezivanju G5N mrea koje su
lokacijski udaljene.
8
Raunarske mree
Jez obzira kako je reena infrastruktura na lokaciji, povezivanje se sprovodi na isti nain. $a svake
strane veze treba da bude obezbe(en od strane korisnika 6R<a ruter koji se sa jedne strane prikljuuje
na infrastrukturu !direktno na radnu stanicu, server, preko sFich<a na G5N ... " a sa drue strane se
prikljuuje na &$G modem. 0d &$G modema vodi veza prema tekomunikacionom operateru.
Slika 2.31 0snovna ema 6R veze
2.14.) ,%3
5sinhroni transportni mod 51* !synchronous Transfer *ode" je mreni standard za prenos podataka
na velikim brzinama. 51* prenosi informacije korienjem kratkih paketa fiksne duine koji se
nazivaju elije. Velije omouavaju prenos svih oblika informacija < od ovora do podataka < preko
bilo koje komunikaciono medijuma < optikih vlakana, bakarnih parica, kabla. )oristi se u
telefonskim sistemima za interni prenos podataka, a esto za prenos #P paketa.
2.14.2 1ireless 1,- (11,-)
0va tehnoloija omouava brzi i jeftin beini prenos podataka sa brzinom do ;> *bps u point to
point reimu prenosa na rastojanjima do @I km. 're(aji koriste frekventni opse 4.; 3,z, >.4> < >.8>
3,z i >.A> < >.D> 3,z !takozvani opse uma" koji ne potpadaju pod nacionalni reim dozvola.
$laba strana kao i kod svih wireless reenja predstavlja injenica da je takva veza podlona spoljnim
uticajima koji mou dovesti do anomalija u prenosu. &obra strana je da je brzo i jeftino reenje za
povezivanje to a ini pravim izborom u sluajevima kada ne postoje tehnike mounosti koritenja
infrastrukture fiksne telefonije.
2.14.B ,?4*
1ermin &$G !Digital Su#scri#er +ine" !ili O&$G" opte uzevi predstavlja nain prenosa diitalnih
sinala po bakarnim paricama veim brzinama !poev od /;; kbEs pa sve do >I *bEs". #nicijalno je
nastao koristei ve usvojene prednosti naina prenosa iz #$&N<a !isti linijski kod i dvosmerni prenos
po jednoj parici" uz poveanje ukupno protoka do 4 *bEs !u 5merici /,> *bEs" i raspodele sinala na
dve, ili ak tri parice, ime bi se smanjila efektivna linijska brzina i time poveao domet do ; km, ili @
km.
Postoji nekoliko varijanti &$G+
5simetrini !5&$G"
,ih<bit rate !,&$G"
$inle Gine !$&$G"
%erB<,ih<&ata<Rate !%&$G"
8
Raunarske mree
/a(ela 2.32 %arijante &$G<a
O&$G tehnoloija Jrzina doEod korisnika Najvea udaljenost
%&$G >4E/.@ ili DED *bitEs I.C km
5&$G DE/ *bitEs >.> km
,&$G 4E4 *bitEs ;.@ km
$&$G AD;EAD; kbitEs @.C km
#&$G /;;E/;; kbitEs >.> km
#$&N /4DE/4D kbitEs >.> km
' tehnoloiji &$G<a postoji nekoliko podvrsta, me(utim, ona koja se danas najee koristi je
takozvana asimetrina diitalna pretplatnika linija !5&$G<symetric Digital Su#scri#er +ine". )ao to
joj i samo ime kae, osnovna karakteristika ove vrste &$G realizacije je asimetrinost. 'pravo ona je i
ini najzanimljivijom &$G realizacijom za privatne i poslovne korisnike. 5simetrinost, zapravo, znai
mounost mnoo bre prenosa podataka od mree ka korisniku !downstream" neo to slanje
podataka od korisnika ka mrei !upstream".
Slika (r.2.0 Princip 5&$G<a . podela frekvencijsko opsea
Slika (r.2.33 Plastian prikaz 5&$G<a
%eina najzanimljivijih aplikacija za korisnike na mrei su asimetine !video na zahtev, pristup
udaljenim lokalnim mreama, pristup #nternetu, multimedijalni pristup, home shoppin, itd.", de puno
vie informacija korisnik uzima sa mree neo to ih u nju alje. 1a asimetrinost ini 5&$G idealnim
za ove aplikacije.
5&$G uslua je bazirana na stalnom i brzom pristupu #nternetu po ve postojeoj telefonskoj liniji
!parici" bez njeno zauzea ili promene telefonsko broja. Realizuje se instalacijom dva ure(aja na
strani korisnika de se nalazi delitelj frekvencije!spliter" 5&$G primopredajnik !5&$G modem". i
moe se realizovati preko obine telefonske linije ili bazno #$&N prikljuka.
8
Raunarske mree
Prilikom putanja 5&$G servisa na postojeu obinu ili #$&N liniju na raspolaanju su istovremeno
obe veze tj. obina ili #$&N i 5&$G veza. 7ahtevani tehniki uslovi su da postoji slobodna parica i da
ima slobodnih resursa na ure(aju u reonskoj telefonskoj centrali.
$a 5&$G<om je moue ostvariti brzinu konekcije u rasponu od 4>@E@; )bEs do A@DE/C4 )bEs za
doFnload i upload. Protok se definie posebno za dolazni a posebno za odlazni saobraaj s tim da se
vei protok odre(uje za dolazni saobraaj. 0vaj servis predstavlja tako(e najam deljeno resursa s
razlikom to se po konekciji definie i areacija po kojoj se tada i odre(uje visina naknade za najam.
5reacija predstavlja podatak na koliko se korisnika deli dotini resurs.
2.1% <ak"$u(ak
Raunarska mrea predstavlja skup dva ili vie raunara, koji su povezani medijumom za povezivanje i
koji me(usobno mou da komuniciraju i dele resurse. &eljeni resurs moe biti tampa, skener, faks,
disk, baza podataka, centralizovana softverska aplikacija i sl. *reom se prenose raunarski podaci,
ovor, slika i video, u realnom vremenu ili sa visokom puzdanou. *rea je skup povezanih vorova,
koji mou biti ili ciljni raunari ili usmerivai !routers" paketa koji putuju mreom.
Raunarska mrea se moe posmatrati kao komunikacioni sistem, de se informacija enerisana na
predajnoj strani !izvorite poruke" dostavlja eljenom odreditu. 0snovni elementi komunikaciono
sistema su+ izvor, predajnik, prenosni medijum, prijemnik i odredite. )ljuni poslovi u komuniciranju
su+ povezivanje, enerisanje sinala, sinhronizacija, razmena podataka, otkrivanje i ispravljanje
reaka, kontrola toka, adresiranje i usmeravanje, zatita, upravljanje i nadledanje mree itd. '
raunarsim mreama razlikujemo prenos podataka komutacijom veza !vrsta direktna veza" ili
komutacijom paketa.
Prenos podataka kroz mreu se obavlja po protokolima < pravilima i procedurama koje upravljaju
komunikacijom i saradnjom umreenih raunara. $vaki protokol je definisan u vie hijerarhijskih
slojeva, a slojevi su me(usobno razdvojeni ranicama koje se nazivaju interfejsi. $vi zahtevi jedno
sloja prosle(uju se preko interfejsa susednim slojevima. $vaki sloj se oslanja na standarde i aktivnosti
sloja koji je ispod njea. $vaki sloj obezbe(uje uslue za sloj koji je neposredno iznad njea.
#stovremeno, izleda kao da je svaki sloj u direktnoj komunikaciji sa odovarajuim slojem na druom
raunaru. Referentni model za otvoreno povezivanje sistema !0$#" definie sedam nivoa jedinstvene
komunikacione infrastrukture koja se moe primeniti za svaki krajnji raunar ili vor u mrei. 0$#
model je najpoznatiji i najee korien model za slikovitu predstavu umreenih okruenja. 0n je
apstraktan model. #ako je postojao pre definisanja 0$# modela 12PE#P je de facto standard za
raunarske mree i #nternet. )ao i 0$# model, 12PE#P je zasnovan na prenosu podataka po slojevima.
Prema prostoru koji obuhvataju raunarske mree se mou podeliti na lokalne !G5N", radske !*5N" i
mree ire podruja !H5N". *ree mou biti pear$to$pear tipa de je svaki raunar ravnopravan i
ponaa se i kao klijent i kao server, i serversko tipa de pojedini raunari !serveri" dele svoje uslue
druima, koji se nazivaju klijenti. G5N topoloije definiu nain na koji su mreni ure(aji
oranizovani. Postoje tri lavne G5N topoloije+ maistrala !bus", prsten !rin" i zvezda !star". 7a
prenos sinala izme(u raunara veina dananjih mrea koristi kablove koji se ponaaju kao mreni
prenosni medijumi !koaksijalni kablovi, upredene parice, optiki kablovi".
Raunarske mree se realizuju primenom mrenih ure(aja !aktivnih i pasivnih", koji rade na razliitim
0$# slojevima. 1u spadaju ripiteri, habovi, mostovi, svievi, ruteri i firewall<ovi. =thernet predstavlja
najei standard za umreavanje. Njime se definiu fiziki sloj i sloj veze podataka 0$# modela.
8
Raunarske mree
Jeine raunarske mree omouavaju iste servise kao i ine mree, a imaju niz prednosti u odnosu
na njih . mobilnost, fleksibilnost, skalabilnost, brzina protoka, jednostavnost i smanjenje trokova
instalacije. Jeine mree se mou klasifikovati u dve kateorije+ #nfrastrukturno zasnovane beine
mree i d$hoc beine mree koje ne zahtevaju bilo kakvu infrastrukturu za rad. Jluetooth je beina
tehnoloija prenosa podataka i ovora, razvijena od strane proizvo(aa raznovrsne elektronske opreme,
sa ciljem da se njihovi proizvodi . od kompjutera i telefona do tastatura i beinih slualica, umree na
malim udaljenostima !do /I metara" bez upotrebe kablova, brzo i jednostavno.
Problem koji se javlja kod G5N mrea oledao se u tome da mou da povezuju raunare i ure(aje na
relativno malim rastojanjima. *e(utim, velike oranizacije i institucije, koje imaju ekspoziture na
raznim eorafskim lokacijama, tee da sve lokalne mree svojih centara poveu u jednu veliku mreu.
H5N mree !-ide rea Network" predstavljaju skup vie povezanih G5N mrea, koje se nalaze na
razliitim eorafskim lokacijama. 7a povezivanje me(usobno udaljenih G5N mrea upotrebljava se
tehnoloija koja obezbeduje nesmetan prenos podataka na velikim rastojanjima. Postoji vie razliitih
tehnoloija za prenos podataka od jedno udaljeno mesta do druo. 1ipino za H5N mree je da se
za prenos informacija koriste posrednici tj. telekomunikacione uslue.
2.1' 0iteratura
W/X 5ndreFs $. 1anenbaum, "a1unarske mre2e, *ikro )njia, 4II>, Jeorad
W4X Hilliam $tallins, Data and )omputer )ommunication, Pearson Prentice ,all, 4II;, N?, '$5
W8X *uller ?. N., 0luetooth Demystified, *c3raF<,ill, 4III, NY, '$5.
W;X http+EEFFF.bluetooth.or
8