Seminarski rad

Sadrzaj
Uvod ..................................................................................................................... 3
Funkcija traznje...............................................................................................2
Funkcija ponude..............................................................................................3
Funkcija ukupnih troskova, prosecnih troskova i granicnih troskova .. 5
Funkcija ukupnogprihoda i granicnogprihoda................................................7
Funkcija dobiti.................................................................................................9
Zakljucak.......................................................................................................11
Literatura............................................................................................................. 12
Uvod
Linearnom funkcijom mogu se priblizno opisati odnosi razliciti velicina u
ekonomiji. !ako se u nekim slucajevima mogu povezati troskovi s kolicinom
proizvodnje" priod od prodaje i dobit. U tim slucajevima govorimo da je funkcija
troskova #prioda" dobiti$ linearna.
1
Seminarski rad
Linearna funkcija troskova. !o je funkcija oblika T % ax & b pri cemu je T ukupni
tro'sak a x je broj proizvoda. (roj a naziva se granicni ili marginalan trosak. )vaj broj
pokazuje za koliko se povecava trosak ako se broj proizvoda poveca za 1. (roj b zove se
fksni trosak i on pokazuje koji troskovi postoje i kada nema proizvodnje. U nekim
situacijama funkcija tro'skova ozna'cava se i s T % TGx +TF . *arijabla x izrazava se u
broju komada proizvoda #osim ako se ne navede drugacije$" a TG i TF u novcanim
jedinicama.
U radu ce biti reci o osnovnim ekonomskim funkcijama poput funkcije traznje"
troskova" dobiti i slicno kao i primenu funkcija sa jednom nepoznatom na iste.
EKONOMSKE FUNKCIJE
2
Seminarski rad
Funkcija ukupnog prihoda P
1

+unkcija ukupnog prioda ili funkcija prioda koju oznacavamo sa , se
izracunava po formuli -
P = p o x
.de je pj!dinicna c!na" a xr!a#izovana ko#icina ro$!%
)vu funkciju mozemo" po potrebi izraziti /po 0/ ili /po p/.
1ako je 0%f#p$ to je P = p o &'p( ili ako izrazimo p%f
'1
#0$ onda je P= &
1
'x( o x
1
2iroslav 3. 4renovak" ,rivredna i finansijska matematika" 5konomski fakultet"
1ragujevac 2662
3
Seminarski rad
Funkcija granicnog prihoda P)
Ukoliko dolazi do promena cene ili traznje" za pracenje odgovarajuci
promena prioda koristi se funkcija granicni prioda. )na se definise kao
prvi izvod funkcije ukupnog prioda"
2
tj. dP
,# 0$ % 7 " ako je
funkcija ukupni prioda
izrazena preko 0 dx
dP
,# p$ % 7 " ako je funkcija ukupni prioda
izrazena preko p dp
2
4ragisa 8tojanovic" 5konomsko matematicki metodi i modeli" 5konomski fakultet"
(eograd 1996
9
Seminarski rad
Funkcija ukupnih *ro+kova C
)va funkcija se jos zove i funkcija troskova proizvodnje. )na se najcesce
oznacava sa : i predstavlja funkcionalnu zavisnost troskova proizvodnje od
kolicine proizvedene robe.
3
: % f#0$
+unkcija : je pozitivna i rastuca funkcija. 2oze
se javljati u razlicitim oblicima Funkcija pro+!cnih
*ro+kova C
)vo su ustvari troskovi po jedinici proizvoda. +unkciju prosecni troskova
obelezavamo sa C i izracunavamo po formuli-
C =

!
3
Lucic Leonida" 2atematika za ekonomiste" 8avremena administracija"
(eograd" 1972
5
Seminarski rad
Funkcija granicnih *ro+kova C
)
)va funkcija je ustvari prvi izvod funkcije ukupni troskova-
: #0$ =;! dx
,omocu nje posmatramo promenu ukupni troskova i prosecni troskova
pri promeni proizvodnje 0.
Funkcija do$i*i ,
<ju izracunavamo kada od ukupnog prioda oduzmemo ukupne troskove.
9
,= P - C
9
"""#$ate$atiranje#co$
=
Seminarski rad
E#a+*icno+* !kono.+kih &unkcija
5lasticnost funkcije u tacki 0 pokazuje za koliko se procenata priblizno menja vrednost
funkcije kada se vrednost nezavisno promenljive sa odrectenog nivoa promeni za jedan
procenat> ?zracunata vrednost 5@0 je ko!&icij!n* !#a+*icno+*i%
/
1$ Ako je % &
' x
% B 1 funkcija je u toj tacki n!!#a+*icna" jer se pri promeni
nezavisno promenljive za 1C funkcija menja za manje od 1C
2$ Ako je % &
' x
% % 1 kazemo da funkcija u tacki 0 ima j!dinicnu
!#a+*icno+*
3$ Ako je % &
' x
% D1 tada je funkcija u tacki 0 !#a+*icna" sto znaci da
promena argumenta za 1C izaziva promenu funkcije za vise od 1C
5
"""#$ate$atiranje#co$
7
Seminarski rad
E#a+*i0no+* *ra1nj!
2
5lastiEnost traFnje 0%f#p$ u taEki p definisana je izrazom-
50"p %
x
p 0G
!raFnja je po pravilu opadajuHa funkcija>
1( Ako je 50"p #'1 " 6$" tada je traFnja u taEki p n!!#a+*i0na
2$ Ako je 50"p % ' 1 "traFnja u taEki p ima j!dini0nu !#a+*i0no+*
3$ Ako je 50"p # I J"I1$ traFnja je u taEki p !#a+*i0na
=
2. KA4)LM?N" (P)T* +*T&+*T,-*
O
Seminarski rad
E#a+*i0no+* ukupnih *ro3kova
5lastiEnost ukupni troPkova :%f#0$ definisana je izrazom-
5:"0% 0QcRc

)va funkcija je rastuHa>
1$ Ako je 5:"0 B1 " graniEni troPkovi su manji od proseEni troPkova"
funkcija ukupni troPkova je n!!#a+*i0na"
Pto znaEi da poveHanje proizvodnje izaziva proporcionalno manje poveHanje
ukupni troPkova" pa se u tom
sluEaju proseEni troPkovi smanjuju
2$ Ako je 5:"0%1 " graniEni troPkovi su jednaki proseEnim troPkovima"
funkcija ima j!dini0nu !#a+*i0no+*" Pto
znaEi da poveHanje proizvodnje izaziva proporcionalno poveHanje ukupni
troPkova" pa se u tom sluEaju
proseEni troPkovi ne menjaju
3$ Ako je 5:"0 D1 " graniEni troPkovi su veHi od proseEni troPkova"
funkcija je !#a+*i0na" Pto znaEi da se u ovom
sluEaju proseEni troPkovi poveHavaju.
Zakljucak
8lozenost formula kojima su odredene ekonomske funkcije moze znatno otezati
racunanje koefcijenta elasticnosti. 3bog povezanosti ovog postupka s deriviranjem"
9
Seminarski rad
mogu se koristiti odredena pravila koja pojednostavnjuju taj postupak. !a pravila
izvedena su uz pomoc pravila za deriviranje sume" produkta" koefcijenta funkcija i
pravila za deriviranje slozene funkcije.
Uz porast cena na trzistu dobavljaci su spremni ponuditi vece kolicine robe.
+unkcija ponude daje broj jedinica robe koja se nudi uz odredenu cenu. U opstem
slucaju to je rastuca funkcija. Ako je funkcija ponude linearna funkcija oblika S % ap&b "
broj a pokazuje koliko se komada robe nudi vise ako se cena p poveca za jedinicu.
8trogo formalno gledajuci" broj b bi se mogao interpretirati kao kolicina robe koja bi se
nudila besplatno.
?z gore navedenog svakako mozemo zakljuciti da funkcije jedne nezavisne
promenljive imaju veliku ulogu u odredivanju osnovni ekonomski parametara.
4i*!ra*ura
16
Seminarski rad
1. 2iroslav 3. 4renovak" ,rivredna i finansijska matematika"
5konomski fakultet" 1ragujevac 2662.
2. 4ragisa 8tojanovic" 5konomsko matematicki metodi i modeli"
5konomski fakultet" (eograd 1996.
3. Lucic Leonida" 2atematika za ekonomiste" 8avremena
administracija" (eograd" 1972.
9. TTT.matematiranje.com
5. 2. KA4)LM?N" (P)T* +*T&+*T,-*

11