1

ta posle fakulteta?

Treina ukupno nezaposlenih u Srbiji ima izmeu petnaest i trideset godina.
Skoro polovina nacije tog uzrasta nema sopstvene prihode, a broj mladih bez posla
drastino raste iz dana u dan. Vie od dvadeset hiljada diplomiranih studenata je bez
posla, a oko trideset hiljada je odustalo od traganja. Meu nezaposlenima ogroman je
broj onih koji nemaju apsolutno nikakvog iskustva u radu.

Jedan od glavnih uzroka za ovakvu situaciju jeste neadekvatan obrazovni sistem,
odnosno kolovanje kadrova koji ne odgovaraju tritu rada. Studiranje traje dugo,
zahteva odricanje, a posla nema. U Srbiji je prosek studiranja oko osam godina, to je
znatno vie nego u Evropskoj uniji gde se studentima ne doputa da predvieni rok
studija traje vie od godinu dana.

Fakulteti su uglavnom orijentisani na pruanje isto teorijskog znanja, koje nije
od koristi potencijalnim poslodavcima, ukoliko nije sastavni deo praktinih vetina. Sve
ee dolazi do prekvalifikacija, nadograivanja znanja i vetina, sve je ea
usmerenost na praktino usavravanje, jer odabir kole, izmeu ostalog, treba da zavisi
od toga da li e omoguiti zaposlenje i profitabilnu karijeru.

Najtraenija zanimanja u Srbiji su iz oblasti informacionih tehnologija,
elektrotehnike, ekonomije, a sve manji broj svrenih srednjokolaca se odluuje za upis
na takve fakultete. U Beogradu se na konkursima za posao najee trae programeri,
administratori mree, IT menaderi. Oni koji su ve zavrili fakultete, naknadno se

2
odluuju za nova znanja. Razvojem platformi za uenje na daljinu, ljudi u Srbiji sve
ee studiraju na dva mesta ili istovremeno rade i studiraju.
ta posle fakulteta?
Jedna od alternativa jeste pauziranje godine, moda ak i koju vie. To ne znai
da pauza obuhvata samo izleavanje ili izlaske, igrice na kompjuteru itd. Ono to
zanimljivo mogu da uinim tokom tih godinu dana jesu putovanja (to je izvodljivo ak
iako nemamo mnogo novca, jer postoje programi koji nam omoguavaju da putujemo,
radimo, upoznajemo se sa razliitim kulturama, vebamo strane jezike i stiemo
odreena iskustva). Sve to nam, naravno, moe biti od velike pomoi kasnije. Neto
dosta slino jeste i volonterski rad. Nema materijalne dobiti, ali se stiu znanja i kontakti.
Druga mogunost je, naravno, nastavak kolovanja. Dobro je to pre se raspitati
ta vam je potrebno da biste se upisali na eljeni master, kako biste se na vreme
pripremili i maksimalno poveali anse da uspete u tome.
Sada, kao trea opcija, nastupa ona dobra stara: zavri kolu i nai e posao. Da li?
Ovo prastaro pravilo treba preformulisati u: Zavri PRAVU kolu i nai e posao.
Najpoeljniji izbor su one kole koje pruaju praktino osposobljavanje. U Srbiji jo ne
postoji strategija koja povezuje obrazovanje i trite rada i zato, za koju god se
mogunost opredelili, neka nam je sa sreom!