1

KLUB PESNIKA ORFEJ SUBOTICA

Edicija: LIRA
Biblioteka: POSEBNA IZDANJA







Odgovorni urednik:
Natalija Jani
2




ZBIRKA PESAMA KLUBA PESNIKA

ORFEJ








ORFEJ SVOME GRADU









- Knjiga trea -

3























4
Re urednika:

Nezahvalno je ili gotovo nemogue zaokruiti
adekvatnim komentarem dvojezinu, zajedniku zbirku
pesama trinaest autora razliitog senzibiliteta lanova
Kluba pesnika Orfej, pa s toga neu ni pokuavati
nita slino.

Umesto toga, potraila sam zajedniki imenitelj sadraja
knjige pod naslovom ORFEJ SVOME GRADU, i
nastojau tu nit ispratiti do kraja teksta.

Dakle knjiga Orfej svome gradu je svojevrstan
poklon, pripreman sa ljubavlju kojom se raa svaki stih
gradu Subotici, Novom Sadu, Beogradu ... ili bilo kom
drugom, iz koga su potekli lanovi kluba. Autori pesama
veliaju i slave ljubav oveka i ene, ljubav prema Bogu,
detetu, rodu, zaviaju, nepreglednoj vojvoanskoj
ravnici i prirodi uopte. Stihovima se moli, opominje,
podsea, uporeuje, ali za nepovratnim, nada se ...

Paljivom itaocu nee promai injenica da su autori
ovih stihova, sa malim izuzecima, preli dobar deo svog
ivotnog puta i to im daje pravo da iz svog ugla
posmatraju svet oko sebe, ma kako se to razlikovalo od
ostalih gledita utkanih u sadraj ove knjige.
Ba ta razliitost pesama kao i autora meusobno, krije
motiv i onu dra, koja okuplja pesnike u klub Orfej.

Knjiga Orfej svome gradu je upriliena kao poklon za
14. roendan kluba, a naziv je dobila po istoimenoj
tradicionalnoj priredbi, kojom se svake godine obeleava
godinjica osnivanja.
Autori, ije su se pesme nale u ovoj knjizi, eleli su
svojim stihovima i likovnim radovima ostaviti trag za
seanje ...
Ja mislim da smo uspeli u tome, a nadam se da e nam
oseanja proistekla iz naslova biti uzvraena.
Natalija Jani
5
NATALIJA JANI

Roena u Subotici 1947. godine. Od najranije mladosti
svoja oseanja i zapaanja pretae u stihove, i kratke
prie. Jedan je od osnivaa Kluba pesnika Orfej. Pesme
su joj objavljivane u asopisima: Lua, Jesenjin,
Suncokret, brojnim zbornicima i zajednikim zbirkama.
Objavila je zbirku poezije pod naslovom Ne dam ti
uspomene, a druga zbirka Oglaavam, nalazi se u
tampi.Od februara 2009.god. predsednik je Kluba
pesnika Orfej.

VOLIM TE SUBOTICE

VOLIM TE TOPLU,
OVEKOLJUBIVU
GOSTOLJUBIVU!

NEODVOJIVI SE DEO
MOG POSTOJANJA,
BIVSTVOVANJA.

GENERACIJAMA GRAENA,
KVARENA, RUENA,
POPRAVLJANA,
U SEBI KRIJE
LJUBAVI DOSTA
ZA PUTNIKA NAMERNIKA
I SVAKOG GOSTA.

STVARANA SI KAO MOZAIK
OD STAROSEDELACA,
NOVOROENIH,
PRIDOLIH, PRILAGOENIH.

VOLIM TE ZATO
JER MI JE OVDE LIPO, LEPO,
LJEPO, LIJEPO, I SVE MI JE SZP,
JER SE OSEAM KOD KUE
I OVDE JE U MALOM
CEO MOJ SVET.

6
Natalija Jani

I BA JE ZGODNO
KAD SRETNE NA ULICI
OVEKA, A ZNA NJEGOVOG OCA,
SINA, CRKVU I
UNUE U NJOJ KRTENO.

A VOLIM TE TOLIKO,
DA ME BOLE
ULICE TVOJE RASKOPANE,
DRVEE POVREENO
I METALNE ILE POKIDANE!

NE PODNOSIM BUKU
BULDOERA, ROVAA, KOPAA
I SVA TA METALNA UDOVITA
KOJA KIDIU I ROVARE
TVOJU UTROBU,
UPAJU VENE, UNAKAZUJU LICE.

NAE, NARODNO POZORITE,
SADA JE RUEVINA, GRADILITE,
KOJE MAMI
NOSTALGINE UZDAHE
ZA SOMOTSKIM GLEDALITEM
BOJE TRULE VINJE.

MA, JA TE VOLIM I
VOLEU TE
KOLEVKO MOJA, VILO MOJA!

VOLIM TE SVAKAKO.
I RASKOPANU, I KALJAVU
TI SI MOJE UTOITE,
NEODVOJIVI DEO MOG IVOTA,
MOJE SREE.

VOLEU TE UVEK
KAO TO TE I SAD VOLIM,
GRADE MOJ RODNI, BLAGORODNI,
IKONO MOJA BAKO SRCE
MOJA SUBOTICE!
7
LJUBICA VUKOV DAVIK

Roena u Senti 1949. godine. Po zanimanju je pravnik.
Poeziju pie jo od osnovne kole. lan je vie knjievnih
klubova:Jesenjin, Ivo Andri, SAJKOR, Udruenja
knjievnika Rep.Srpske, Udru.tekstopisaca i dr. Pesme
su joj objavljivane u raznim zbornicima i zajednikim
zbirkama, a dobitnik je i vie pesnikih nagrada. Do sada
je objavila tri triptiha: Tiski cvet, Paliki biseri i
Kaktusi iz kamena niu,a koautor je u zbirci Sjaj
ravnice.

MOJA RAVNICA

MOJA RAVNICA KAO AR PTICA
ZLATNO MORE MODANE KORE
IROKO IRI RUKE SVOJE

SENO, PENICA I DETELINA
SVUDA MILINA
I UTA SLAMA
OSTAJEM SAMA

DA MIRIS TISE ZAVIAJ BUDI
DIVNI SU LJUDI
U MOME GRADU SVI MI SE SMEE
I SVI ME ZNAJU

KOSOVO
IZVOR VOJVODINE
ONO JE EDO SRBIJE

BOUR KOSOVA U MOJOJ KRVI
UTKAN U VENE UVEK JE PRVI
NEMIRNO UBORI
MISLI ROMORI






8
Ljubica Vukov Davik

POZIVA, ZOVE, BODRI I MOLI
ZA NOVO SUTRA
BOLJA JUTRA

GRAANICA, DEANI
RAVANICA, STUDENICA
GAZIMESTAN ARTERIJA
TO MI PRIJA
IA MALA U SRCE JE MOJE STALA
DEANI I LJUBOSTINJA
VATRA TINJA,
KALENI I GORA FRUKA
U GRUDIMA NETO UKA

ZASVIRALE GUSLE, GAJDE
TAMBURE I VIOLINE
PESMU SLAVSKU
UREVDANSKU
VIDOVDANSKU

ZA NJIMA RADOST DAU
I OSTAU NETAKNUTA
ARNOJEVKA

ZLATNI KESTEN POPADAO
OKOLADNU BOJU DAO
LIE ZLATNO KAO KLATNO
U PRSTEN VENI IZATKALO

SREBRNI MESEC
SREBRNA REKA
SREBRNI ODSJAJ ZVEZDA
U PESAK UTAPKAO
DVORAC SAZIDAO I OSTAO

KOSOVO
IZVOR VOJVODINE
ONO JE EDO SRBIJE



9
Ljubica Vukov Davik

VENE GROBNICE

SVI OGLUVELI
A ZJAPE JAME
OKAMENJENIH MOTI
I JAUKA EHO POSVETITI

I NE ZNAM ZATO
NE ZNAM KAKO
I NE ZNAM KOME

SVE TE RTVE PRINETI
POKRSTITI
OSVETITI
POSVETITI
ZAKOPATI KAO LJUDE
U VENE KAMENE GROBNICE

A PLAE I GORAN BEZ OIJU

ZA POMEN DVA RATA
RAZDOR TRI VERE

A ZJAPE JAME
OKAMENJENIH MOTI
I JAUKA EHO

I DALJE NE ZNAM KOME I ZATO
I KAKO OBJASNITI
SVETATI, POKOPATI
ZA VENOST OPLAKATI

A I DALJE SVUDA POKRAJ NAS
ZJAPE JAME
A NE ZNAM KAKO OBJASNITI
ZATO, ZATO





10
Ljubica Vukov Davik

UGARCI POPALJENE KUE

UGLJEN
U
UGARCIMA
POCRNELE GREDE
IZRANJA U NEKADANJI DOM

CRNO
U
CRNO
CRNE MARAME ZAVILO MAJKE

SIVO
U
SIVILO
ZADOJENE ZIDOVE OBOJILO

JAD
U
TUGU
JADNIKE PRETVARA

ZELENILO
I DALJE
NA VAZDUH MIRIE

IZVOR
I DALJE
TANKI MLAZ SIPA

PRAZNINA
U PRAZAN EHO
PROLAMA PLANINAMA







11
Ljubica Vukov Davik

LJUBAV U SVITANJE

PIEM
JER SLOVA IMAJU DUU
I RAME ZA PLAKANJE
A JA BIH SAMO
JEDNO HTELA
LJUBAV U SVITANJE

PIEM REI I RIME
PA NE ZNAM
DA LI SE TIME
ARIJA I SRIK SLAU
U PESMI
KOJU TI POKLANJAM KAO DAR
U SVITANJE

PIEM
JER MI U SRCE NADOLAZI PLIMA
OSEANJA PENJU DO GRLA
UGUIU SE OSEAM
NA IZVORU SVITANJA

PIEM
SLOVA REI I RIME
ARIJU I SRIK
U PESMU SLAEM
JEDNO BIH SAMO HTELA
NA IZVORU DAR DOBITI OD TEBE
LJUBAV U SVITANJE











12
Ljubica Vukov Davik

PUTANJOM DUGE DO SNA

UTKAJ U MENE SRMU LJUBAVI
ZA VENOST NJENU

OBUIU HALJINU BELU
OGRNUTI PLAT
OD ZLATNOG LIA KESTENA

NA PRST OBAVIU MESEEV KRAK
POD TRAVOM POLAKO UTAPKAU KORAK

NA GLAVU ISPLEU VENI
KESTENOVOG CVEA
RAIRENIM RUKAMA MAHAU
OTPLIVATI DO TISKOG CVETA
RASUTOG PO UTOJ I SREBRNOJ
PUINI TISE

BOSIM NOGAMA ZAGAZIU U MULJ
SA KAMENJA I PESKA
I KORAATI KA DUBINI
DA RAZMRSIM TALAS
TO SE U VIRU SPLEO
KAO I LJUBAV MOJA

ZAPLIVAU
HLADNOA E ME OHLADITI
NOAS BODRITI
DA DO KRAJA DRUGE OBALE STIGNEM
NASTAVIU DA HODAM NA PUTANJI DUGE

KRAJ REKE
NA BUN DIVLJIH KUPINA U SE UBOSTI
KRV U USNAMA ISPITI, ZAUSTAVITI
USKIM PUTELJKOM U SE USPETI NA DOLMU
STRNJIKA E ME PO TABANIMA BOCKATI
SKAKUTAU KO IZGUBLJENA KOUTA
BEZ AMCA I SKELE
IZ SENTE U BANAT SAM STIGLA
SVOM SNU
13
SNEANA-ANA NEORI

Roena u Subotici 1958. godine. Poeziju pie od najranije
mladosti. Uesnik je brojnih konkursa i pesnikih
manifestacija. Pesme su joj objavljivane u zbornicima:
Panonski galeb, No boema, Garavi sokak, zajednikim
zbirkama: Staze, Na putu do zvezda, Bunjevakom
kalendaru Pored poezije bavi se i slikarstvom.


MLADOSTI

U prii pospanih vetrova,
na ljuljaci od grana,
meu kronjama drvea,
svilenkasta mladost spava.

Probudi je neno,
apatom mirisnih polja.
Dodiruj paperjastim rukama,
jer vie nikada, kao sada,
bezbrina i tako slatka
biti nee.

ivot e je provesti
kroz mnoga iskuenja,
odakle e izai mudra
i nee se vie zvati
MLADOST.










14
Sneana ana Neori

ZA TEBE MAJKO

Bore sa tvog lica
htela bih izbrisati,
sjaj zvezda
oima vratiti.

Zadovoljan osmeh tvoj
elim dalje da me prati,
i miluju ruke
smirene i meke.

Da zaustavim vreme,
ublaim ivota breme
i podarim ti venost.

Kada bih mogla, majko,
uinila bih to
za tebe.

MOJ OE

ivot se umorio u tebi.
Oi umorne, gube boju.

Ruke krute od rada
stiskaju od ivota - ovo malo jada.

Starac si postao pravi,
poguren i tekog hoda.

Sa pohabanim kaketom
na glavi, kao
kapetan tonueg broda.




15
Sneana ana Neori

CRVENA RUA

Jo mirie crvena rua
koju si mi nekada dao.
Jo uvam tvoje
jedino pismo,
s mora si ga poslao.

Rua se davno osuila,
pismo poutelo.
Sudbina je takva bila
- nije nas spojila.

esto itam tvoje pismo
i mislim
davno se videli nismo
A rei u njemu
jo i danas me dirnu.

Drim ruu crvenu,
seam se, laticama si me
obasipao,
i pod bagremom ljubio

A da godinama
boli trn crvene rue
koju si mi dao,
- da li si to znao?

LJUBAV

Kada traje, i kada se eka
i kad je neuzvraena - ona je lepa.

Iz prolosti, kroz maglu se javi,
lepa je u snu i na javi.


16
Sneana ana Neori

RUIASTI SAN

U tvoj ivot ui u lagano
poput ruiastog sna.
Tajnovito, kao magla
obaviu ti telo.

Ljubavlju svojom
opiu te kao vinom,
topie se u mom zagrljaju
svom milinom.
I neu dozvoliti
iz tog sna da se budi,
neu dozvoliti
od moje ljubavi
da se trezni.

U INAT SVIMA

Priunjau se jednu no
dok blagi Mesec drema,
izmeu dva treptaja zvezda,
izmeu dva otkucaja srca.

Prevariu vetar, Boga -
koji te tako od mene skriva
i doi u k tebi
jedne neverne noi,
ljubiu neno, tvoje tople oi.

Prkosiu sudbini
to te nije namenila meni,
i u inat svima,
bie moj, a ja u biti tvoja!




17
Sneana ana Neori

NE PREKIDAJ AROLIJU

Ne prekidaj aroliju
radost to sja,
ne gasi vatru
u njoj sam ja.

Dozvoli
njome da te grejem,
rane da ti vidam,
koprenu sa oiju
poljupcima da skidam.

Ne prekidaj aroliju
taj govor oima,
ne skrivaj vatru
u naim srcima.

LIK U AKVARELU

U ateljeu,
gde se misli roje
i stapaju sa bojama,
uz jutarnje sonate
do kasnog nokturna,

stihovima moje due
opevam i bojim oi tvoje.
Slikam i milujem
tvoju kosu, ruke

Doputam istini
da zaiskri u oku
i stvori tvoj lik
u akvarelu.



18
Sneana ana Neori

SA TOBOM NA JASTUKU

Htela bih meseina biti!
Na krajiku tvoga jastuka
da mogu glavu svoju
do tvoje spustiti.

Tiho, neujno,
kao meseev zrak
po licu, usnama
tvojim se prosuti.

Sa tobom na tom oblaku
mekom biti,
na kome ti plovi
u svoje snove
i od njih pravi reku.

Moda me u snu zove
ili se u bunilu budi
i rukom
po postelji trai

Mene nema,
a htela bih da sam tu
- u srebrnoj meseini
sa tobom na jastuku.

TI

Ne nosi me vetar,
ne gasi me voda,
ne spaljuje vatra,
- ve to ini TI!



19
VITA VRMI

Roena u Subotici 1935. godine. Poezija i recitovanje
pesama njena su duevna hrana, koju nesebino deli sa
ljubiteljima stihova. Redovno uestvuje na pesnikim
konkursima gde dobija priznanja, a pesme su joj
objavljivane u zajednikim zbirkama i zbornicima
Panonski galeb, Garavi sokak, No boema, Srce na dlanu
Posveta ljubavi, Bunjevakom kalendaru... Pored poezije
bavi se crtanjem i slikanjem.


STAROST DOLAZI

Da mi je opet biti mlada
i oseati se kao tada!
Gde god krenem, srea da me prati
pa u bolje starost doekati.

Starosti se svaki ovek boji
pa i ako godine ne broji.
Godine se same niu
a noge sve manje stiu.

Oi nam sve slabije vide,
ponekad se zbog toga zastide.
I mladost se nekada stidi,
ali zato oko dobro vidi.

Sede kose, teko noge nose,
ruke dve, sve slabije.
O, starosti - ta sve ona krije!
Zato starost nikom mila nije.






20
Vita Vrmi

ON I SRCE MOJE

Umorno lice tone u tamu
dok jesen liu daruje
boje ljubavi Moravica ubori.
Ptice lete, ljubav oseaju,
sunevi zraci blistaju...
Jedna se ljubav raa ...


LJUBAV U GORI

Podari mi dvore
negde u brdu
gde ptice
najavljuju svitanje zore.

Kada sunce iza brda izviri,
pogledam
u goru zelenu
oi da umirim.

Da osetim
toplotu srca tvog,
koja mi iz sna budi
nabujale grudi.

Uini to
za ljubav moju,
niko da ne zna,
kako tebi
pripadam ja.






21
Vita Vrmi

HRABROST

Nevidljive niti
noge su mi splele.
Moje oi zelene
u goru su htele.

Moje ruke bele
u zagrljaj su htele,
Al gvozdene niti
telo mi saplele.

Nemona sam bila
da bih se otela.
Iz oiju
zvezda mi letela.

Srce je drhtalo
kao mae malo.
Zato si srce
mene izdalo?!

Lice belo, netaknuto,
bistrom rosom umiveno.
U noi je vatra bila,
nisam ni suzu pustila.

Moja je ljubav jaka
kao izvor vreli.
Za no, za dan beli,
i za ivot celi.







22
Vita Vrmi

SENA

Rei su krute,
gromovi,
munje
iz vedra neba.

Srce pogode,
kao vatra iva.
Ranu razara,
ostaje sena
za sva vremena.

Umesto cvea
trnje mi nudi.
A zato onda
srce da mi udi.

Ljubavi nema
koja ne boli.
Niti takve,
da veno postoji.

SLIKAR

Kada vidi sliku u eninom liku
ljubav tad se raa!

Platno kad rairi, vidi sunce zlatno.
etkom, bojom ara, slikom razgovara.

Misli lete tada, oi mu govore -
rodie se slika, do rumene zore.

Granulo je sunce, procvetalo cvee,
platno se areni, slikar se veseli!


23
Vita Vrmi

DEIJA LJUBAV

Deset godina ima,
ona jednu vie,
ljubav za to ne mari
pravilo ne pie.

Kosa njegova crna,
njena kosa plava.
Ve dve godine
u srcu mu spava.

Saznala je ona
ljubav da postoji,
pored njega sela
istine se ne boji.

U koli dobro ui,
nema nikakvih problema,
ali esto misli -
zato Olje nema!?

kola se zavri,
ne via je vie.
Zato crta srce
imena da upie.

MASLAAK

Maslaak raste, cveta.
ukras je zelene trave.
Neko posee travu
pa i maslaku glavu.
Ali koren ostaje dalje,
doziva decu svoju:
Rastite deco mila!


24
Vita Vrmi

JEDINAC /unuku Igoru/

U malenoj glavi
elja se pojavi.
Da on ima brata
ko mama i tata.

Sestricu kad bi imao
cvee bi joj brao.
Ko majci za roendan
od srca darivao.

Sve to ima, delio bi,
za samou ne bi znao.
Tamburicu zasvirao,
kolo hitro zaigrao.

Pre spavanja aputao ...
Roditelji nije vam ao?!

NESTALUK

Volila sam konja naeg Mrkova.
Grivu sam mu eljala,
po vratu ga milovala,
iz ruke moje eera mu dala.

Ko dite, konja sam jaila,
al sedlo nisam imala.
Moja nana zato nije znala,
a kamo li, sedlo da bi dala.

Na salau mi je uvik bilo lipo
iako je od varoi podaleko bio.
I dok ivim bie meni milo
na salau sve to se desilo.


25
VUKOSAVA VUKA MUTABDIJA

Roena 1936. godine u Bosanskoj Krupi. Vihori ivota
doveli su je u Suboticu gde i danas ivi. Kako sama kae,
pie celog ivota, prvo se stihovima obraala deci, a u
novije vreme pesme su joj namenjene odraslima sa
razliitom tematikom. Objavila je zbirku pesama za decu
pod naslovom Svako svoju zvezdu ima. Kratki roman za
decu i omladinu Seanja priprema za tampu.


SAD KAD NISTE TU

U stih vas piem melodino,
azbukom reito, toplo, ko uspavanku.
Ime da vam traje porodino,
da ujemo jedni druge i vidimo lica,

doite da osveimo uspomene,
da zapevamo kao porodica!
Dragi nai iz dijaspore ljudi,
lepota je gde su pune grudi.

Bilo da roeni ste sred ravnice,
nadomak mora ili krnih gora,
zovemo vas pesmom tamburice,
trubom il guslama od javora.

Uz ognjite sa kojeg nosite vrline,
lepo je pesmom zoru doekati.
Otile, pobegle il proterane,
ispraa, doekuje, blagosilja mati.







26
Vuka Mutabdija

IGRA BEZ KRAJA

Sumorna java naa,
sjaj, veliki prasak!
Na zemlji naoj raskol-sena.
Moj Saa!
Sudbina ti nije bila naklonjena.

Ti nisi nestao od jezgra,
svetih nebeskih rei,
ti si samo otiao preko reda
putem beskraja
ili si zaspao igrom vatre
koja junake s nebom spaja

Meu zvezdama te sanjam
sklonjenog u venosti,
u nedogledu,
u pesmama svetlosti.
Moj Saa!

SEOBA

Praznuje daljina
neuj granata.
Pakao rat noi.
Svetli zvezda prolaznica.
I mesec sjaji
fenjerom moi.
Ne spavam. Prolaz pakla.
Budi me lirika rana.
Seoba SRBA
i s t o ri ja
neispisana.




27
Vuka Mutabdija

GDE JE LJUBAV

I ti sokole
odlazi seobom,
rekom
uznemirenom.

Lice moje na otoku.
Tiha reka u protoku.
Ne ekaj!
Okreni oi i dlanove
nebesima.

Tuga na licu ve igra

Pesma i huk reke u protoku.
Gde je ljubav?
Gde?
U mom oku.

RASTANAK

Ja i ti
Dve varnice,
dva osmeha, dve rei,
dve suze niz lice.

Dva su puta bez povratka.
Dva su ista koplja
u srcima kod nemih vilica.

Dve su pesme i dva sanka,
u gru snoplja nestala
sa kricima,
u asu rastanka.



28
Vuka Mutabdija

NEBO, GDE SI

Od koga oluja, tome sunca dani.
Moje elje, moji snovi nedosanjani.
Vaskrslo jutro mi se smeje,
u sivilu lica, moje lice gde je?!

Oluja moje rei pretvara u krike.
U srcu nosim itulje ko slike.
Koraam pod teretom, nezaboravom,
istom duom, bistrom glavom.

Sve to pade mi u mrak, veeraju vuci.
Brojim zvezde, ekam da mi svane.
Ovde, gde mi ivot umire u ruci
aom tuge, ja ispijam dane.

Uvreena na sve to je bilo.
U grudima bolan trag mi ostavilo.
Sad i od sunca plai me inje
Samo ljubav elim Ljubavi izobilje

PRUI MI RUKU

Prui ruku
Dohvati me
Nisam drenovina suva
Niti me majka
od momaka uva.

I ja se kunem u Boga.
ivota mi moga,
sa oiju skinuu ti mrak
vinom srca moga.
edan nee biti
Nee hteti ni otii.

29

Vuka Mutabdija

CRNI PLODOVI

Majsko vee.
Otvorilo se nebo i zemlja.
Nebo svetli, a zemlja mirie.
ini mi se da oseam
u svakom korovu duu,
oslukujem klopot vode.
Kao da se uje
apat mrtvih i neroenih,
koji su trebali ovde da se rode.

A gde ste vi? U stihove
ime vam piem, da traje
Srcu nije dosta ova zamlja,
ovo nebo
Srce bi htelo
da ga dotaknete,
i da u njemu ostanete.

Otvorenim oima vidimo,
otvorenom duom oseamo,
traimo
I nema nam druge.
Ja vas traim i vidim
u bojama duge,
u rosi blistavog sjaja.

Ne znam
u kojem ste delu sveta,
ni da li ljubite tueg zaviaja.
Crni je cvet iznad grobova
vaih dedova i oeva,
ni senke se na grle nad njima.

O, crnih li plodova!

30
Vuka Mutabdija

NITA NOVO POD OVIM NEBOM

O, kako sam setna
ove jeseni rane!
Vetar se javlja
svojim hukom,
a jabuka, jo zelena,
neobrana,
savila se rodom svojih grana.

Gledam jata ptica,
odleu potrebom starom.
U mojoj gori
rika jelena se uje

Sve to moje oi vide
govori mi -
da nema nieg novog
pod ovim nebom

Trava se raduje
svetlosti
izmeu oblaka,
svojoj zrelosti
semenka svaka.

Pod ovim nebom
tajna prirode je
nedokuiva,
kao ljudsko srce
u grudima







31
THEA VILFAN

Roena u Banja Luci 1944. godine. Arhitekta, profesor u
mirovini. Poeziju pie od detinjstva. Pesme su joj bile
zapaene i objavljivane u asopisima - Student, Rukovet,
zajednikim zbornicima i zbirci Na putu do zvezda.
Pored poezije bavi se slikarstvom.

* * *

SVA SAM U ZANOSU
OPIJENA
LEBDIM I SMJEKAM SE
PRAVIM PREDIVNE SVJETLOSTI
PO BJELINI AKVARELA
SVA SAM UMIVENA
VJETROM POETE
PA SKLADAM SKLAD
SVOJE DUE
SVA SAM U AURI PURPURA
A BOGOVI MI
POLJUPCE UZIMAJU

O DA LI JE TO ZNAK
DA U TE SUTRA SRESTI

* * *

OTVORILA SAM PROZORE
UGLEDALA TVOJU SJENKU
POTRALA PREMA SUNCU
STIGLA TE
PONOVO OTVORILA PROZORE
I PUSTILA
SVOJE SRCE
DA LJUBI TVOJE
TRAGOVE





32
Thea Vilfan

* * *
SUNCE IZLAZI
MILUJE GOLE GRUDI
VRUINA NE SPAVA
VE DANIMA
POSPANOST CARUJE
LJENO SE PROTEEM
MISLIM O TVOJIM RUKAMA
KAKO PROLAZE
MOJIM BEDRIMA
MOJIM VRATOM
RAMENIMA
I VJETAR SLASTI
RAZVIJA VRELINU
OKOLIA
ZABLUDJELA SVJEINA
OMAMLJUJE
I ODOH U UME
PROLJEA LJUBAVI

MISAO STVARA OBLIK
I VIDIM TEBE
U PLATU STRASTI
NAPETOG DAHA
PRED PLJUSAK STRELA
OTROVNOG RAZUMA
I UBOJITIH NJENOSTI
I PUTAM
DA ME IZGUBI
U BESKONANOSTI
NEPOSTOJANJA

DOOH VRUINI
GOLIM GRUDIMA
I CARSTVU POSPANOSTI
PROI E





33
Thea Vilfan

* * *
TAKO PREKRASNO JUTRO
KRISTALNO PLAVOGA NEBA
POSLIJE KIE
SA GLAZBOM
DREAM
SYMPHONY OF THE FOREST
I TAKO OSJEANJE SREE
DUGO ME NIJE MILOVALO

TA LI E DONJETI
OVAJ DAN IVOTA
DA LI KRALJEVI DOLAZI
KONJANIK LJUBAVI
ILI SVE JE TO ELJA U MATI
ILUZIJA IVLJENJA

NEKA IDE TRENUTAK
NEKA DODIRUJE MOJA OSJETILA
NEKA BOGOVI OBLIKUJU
NEKA STVARAJU MOJU SUDBINU
MOJI SU POECI I KRAJEVI
MOJE POSTOJENJA
ONI

I KLANJAM SE NJIMA
I OSMJEHUJEM SE NJIMA
I VOLIM IH I NE VOLIM
I SVAAM SE SA NJIMA
I PROKLINJEM IH
I OPET IH U ZAGRLJAJ LJUBAVI
SVOJE
POLAEM
SVE JE TO IGRA POSTOJANJA
IGRA VJENOSTI SVEMONOSTI
NJIHOVE
SVE JE SPEKTAR BOJA
NJENOSTI I CRNILA



34
Thea Vilfan

SVE JE RADOST I DEMONSTVO
SVE JE NJIHOVO

I KADA RAZMILJAMO
O SVOME BITISANJU
TO JE I NJIHOV IVOT

NISU LI ONI SAMO NAE SJENKE
ILI NAI SNOVI
ILI OTISCI NAIH SPOZNAJA
U POSTOJANJU

* * *
I TA SAD
KADA OBLACI POKRIVAJU
SVJETLOST PUTA
I TVOJ LIK
KOJI JE MOJ OBELISK
U NJENOSTI POSTOJANJA
TA SADA
BEZ LUI
KOJA MOJ VODI BIJAE
NEKADA
U MILOVANJU TVOJE AURE
GDJE SU TRAGOVI
PO KOJIMA II TREBA
KA TVOJIM UZDISAJIMA
TA SADA
KADA RUKE DODIRUJU
NEKE DRUGE OBRISE
VRHOVA ETERA
KAKO UI U SREDITE
TIINE LJUBAVI
HEJ VILO SUDBINE
POKAI MI
VJETROVE VODILJE
KA PRIJESTOLJU NJEGOVOM

ILI SE SUOI SA PAKLOM U MENI
I OSVETOM NELJUBLJENOGA

35
Thea Vilfan

* * *
PROMIEMO U VREMENU NAEM
OKREUI LICA I DOBRU I ZLU
KUPAMO SE U LUDILU MNOTVA
I SUIMO KOU OGRTA DUE
NA RUBOVIMA SAZNANJA TAJNI

TA LI JE ONO TO IVIMO
ILUZIJA ILI NEKI SVIJET
NAIH MISLI U AURI EGA
KOGA TREBA OSTAVITI

GDJE NAS VODE NAI NAGONI
KUDA HODIMO U STRASTI PODAVANJA
STIEMO LI ILI NISMO NI KRENULI
MISTIKA IVLJENJA VLADA

* * *
EKALA SAM TE
I DRHTALA
I LUTALA
PO SJEANJIMA
I PITALA
I ODGOVARALA
I ZNALA
I NISAM DOEKALA

OTILA SAM U NO
PORED RIJEKA
ISPOD ZVIJEZDA
U DRUTVU BOROVA
NA TERASI
KAVANE
SA NONIM LEPTIRIMA
PILA SAM
I OPET LUTALA
PO SJEANJIMA
I PROIVJELA
OVU NO
SA TOBOM

36
Thea Vilfan
* * *
PODARI MI
DODIR VJETRA
POLJUBAC SUNCA
PODARI MI
HALJINU KORALA
I BOJE TVOJE DUE
POKLONITI SVOJE SRCE
TEBI HOU
I SVOJ DAH
LJUBAVI

* * *
OTVORI VRATA
RAJA
UZMI PLODOVE
LJUBAVI
SRCU PODARI
TIINU
SREE
DUU OBOJI
VJENIM OSMJEHOM

I BITI E
TAKO
KADA VOLI

* * *
DANAS MI JE SVEVINJI
PUSTIO SUZE RADOSTI
UZEO ZLE MISLI
POSLAO KONJANIKA
SA VELIKIM SRCEM
I UBIO SVU MOJU
TUGU
DANAS SAM SVA
OSMJEH
I HOU DA DARUJEM
SVIMA MOJU
RADOSNU DUU


37
ELVIRA PETREKANI

Roena u Subotici 1944. godine. Poeziju pie desetak
godina, a do tada njen izbor je bila proza. Napisala je
vie pria, monologa, skeeva i autobiografski roman.
Pie uglavnom na svom maternjem, maarskom jeziku.
Dugi niz godina pripremala je decu za recitatorska
takmienja. Njeni skeevi vrcavog, aljivog sadraja na
ikavici i maarskom jeziku izvode se na raznim
prigodnim priredbama. Pesme su joj objavljene u
zajednikoj zbirci Na putu do zvezda.

MAJD EGYSZER

Mind tbb lett a tegnapom,
s kevesebb a holnapom.
Meneklve a tegnapba,
bellrl nzek ki magamra;
Majd egyszer mg eljn a nap...
Ha letem addig kitart.
Boldog is leszek mg majd,
esetleg bszke is ... Ha majd ...
Egyszer nekem is kedveskednek,
st, figyelmesek lesznek,
akiket vgtelenl szeretek.
Majd egyszer... szre is veszik ...
Hiszen n csak rtk ... csak nekik ...
S, hogy ez nem is ktelez megrtik.
Majd egyszer ... Ha addig mg
letem kitart, s meglem.

38
Elvira Petrekani

LETPLAKT

letem plaktja
flig mr letpve,
vr, pr forgszlre.
Csak a Magassgos
a megmondhatja
mennyi van mg htra.
Ha nem szeretnlek,
krnm, maradj velem,
fogd a kezem ...
De, nem lgyulhatok el eltted.
Csak lesekedve, titokban
raktrozom magamban
mozdulataidat, aggdsaidat,
knosan tmt kerl szavaidat
zavart mosolyodat,
siets kszldsedet ...
Fejbe klint a tudat,
hogy ezeket a pillanatokat,
trtnseket,
soha tbb nem ljk meg. Ezrt,
mint egy fnykpezgp,
csak kattogok magamban,
magamnak.
szreveszek rajtad
egy-egy j szemlcst,
rncot, sz hajszlat...
Az id pedig vszesen halad.
n meg tudom, hogy
az els naptl visszavrlak,
amg egy forgszl
le nem tpi
az letplaktomat.




39
Elvira Petrekani

SZEMEDBEN A VILG

Szemedben a Vilg s leted!
Merre vonz a vgzeted?
Hov visznek lmaid?
Mit tervez a sorsod?
Szmtalan krds, megvlaszolatlan.
Az id pedig megllthatatlan;
Fognak nyomait
magadon hordozod.
De a szved- lelked
megszptik a hegeket,
s emiatt tallnak
vonznak az emberek.
Te mgis s mg mindg
a magnyos farkas
szerepbe zrod magad.
Kitrsz e valaha?
Hiszen, szemedben a Vilg,
egsz leted, s te magad.

VESSZ VAGY PONT

Ha majd egyszer ... a jvben
valaki megemlt engem,
merem remlni, emlkeiben
nem gy lek
mint egy lehetetlen ember.
Hanem esetleg ... mint egy
vessz ... vagy pont
egy kedves mondatban,
amitl rtelmet kap a mondanival.
Ht ez volna a kedvemre val.
Ha majd egyszer ... a jvben
megemlt valaki engem



40
Elvira Petrekani

AZ N VROSOM

Taln a rnasg teszi,
hogy szernyen,
mint egy vidki rokon
kicsit lmosan,
kicsit karcosan terl szt
Szabadka a vrosom.
Erdsvok, a Palicsi t zldje,
aranyl bzatblk rengetege
szeglyezik.
A trtnelem vihara
alaktgatta.
m , llta a sarat!
Valahogy kortalan maradt.
Eminens jtk, tudsok, sportolk,
hres mvszek
ugrdeszkaknt hasznltk.
ltaluk s finommv pitmnyeitl
lett, szernysgben is ismert,
a rnasgi vrosok kztt.
Engem, a legszebb szavak, mint:
kenyr, kruh, hleb,
ljubav, szerelem s szeretet,
porodica, obitelj, csald,
dite, djete, dete, gyermek
mind hozz ktnek,
meg csak ll, rendletlenl,
hagyomnyos slingelt
rokolyja rncaiban
rejtegeti szmtalan rtkeit
gynyr, mves kincseit.






41
Elivira Petrekani

MLTSZZADBELI NEGYVENNGYESEK

Mi, mltszzadbeli negyvenngyesek,
meztlbasan, szipog orral, szalmakcos hajjal,
nagy karj zsroskenyrrel keznkben
indultunk libapsztorkodni,
arats utn a tarln szedegetni,
bkalencst lehalszni,
a kacsknak csalnt,
a selyemhernyknak
eperlevelet tpegetni.
Mi, tulajdonkppen munkban nttnk fel
amit jtknak hittnk.
Nem ptyolgattak bennnket
hogy minden rossztl megvdjenek.
Ez mellett, amg nttnk, mindent elhittnk
a magabiztos felntteknek. Tbbek kztt,
elhittk a testvrisg-egysget
mg ha sokunknak nem is volt
vilgos, valjban mit is jelent.
Vigyztunk r, mint a szemnk fnyre
habr nemigen tudtuk, hogy mire.
Neknk, negyvenngyeseknek
a bsszkesgtl dagadt a mellnk
szp, haznk miatt.
Leghtsbb gondolatunkban sem volt,
hogy elveszitjk egyszer ahogy ezt is tantottk
a testvrisg-egysg miatt.
Neknk, mltszzadbeli negyvenngyeseknek
nagy zavarodottsgunk utn
mra mr, a knnyek helyett
arcunkrl a rncok, s fejnkrl
sz hajunk csordogl al.




42

Elvira Petrekani

KINEK, S MINEK

Nekem volna mg
mit mondanom
de, hogy kell e valakinek?
Azt nem tudom.
Sok mindenrl
vlemnyem is lenne
de, brkit is rdekelne?
Nem tudhatom.
Tudnk rni illatos tavaszrl,
nyri szerelmekrl,
szi zamatokrl,
didergs telekrl,
nemes lelkekrl, gyermekekrl,
bartsgrl, szeretetrl,
fjdalmassan rossz szjzrl ...
m mindezekrl irtak mr
igazi nagybets kltk,
esetleg kevsb jk,
de hangzatos nevek.
Ht akkor ... kinek
s minek rjak n?

LOMKABT

Langyos szi estken
mikor a flhomly
mr hamar leszll,
a knyv is kezemben
elnehezedik mr,
magamra ltm
a sttsg puha,
knny kabtjt,
feltrom lmaim
trnak kapujt

43
DIVNA LULI JOVI

Roena u Vranju 1964. godine. Od svoje tree godine ivi
u Subotici. Po zanimanju je dizajner grafike. Bavi se
jednako uspeno pisanjem poezije i slikarstvom u tehnici
pastela i fotografijom. Pesme su joj objavljivane u vie
zbornika, a svoje slikarske radove izlagala je na
zajednikim izlobama i uestvovala na slikarskim
kolonijama u zemlji i regionu. U pripremi joj je prva
zbirka poezije i prva samostalna izloba.


OD NEDODIRA DO NEMIRA

Volim te ljubavlju
satkanom od snova,
od nevienja,
od nedodira nemira,
ljubavlju posebnom,
nezemaljskom,
nemerljivom,
od Zemlje do Svemira!

Volim te
vulkanom ljubavi
toplih do kraja
neizgovorenih rei,
ljubavlju silnom
vidno nevidljivom,
to vreme i prostor
ne moe da sprei.

Volim te tu,
i sad, i tamo,
od oduvek poetka,
u beskraj do kraja,



44
Divna Luli Jovi

volim te
najnenije
najveom snagom,
nepomina
do due drhtaja!

Volim te ljubavlju
jednog isposnika,
koja se samo
u snovima zbiva,
volim te i sa spoznajom
neostvarenih snova,
neispunjene elje ...
I onda te volim ...
Oprosti mi Boe
ako sam kriva!

Volim te ...










45
Divna Luli Jovi

U MENI SAD TO SE ZBIVA

Moram da naem ponavljam sebi -
izmeu uma i srca izmirenje!
Gospode, u meni sad to se zbiva,
da li je blagoslov il iskuenje?

Da se ne sea ni moga daha
ako sam mu slabost, a ne snaga vea,
i da sam laka od estice praha
ako sam mu boljka, a ne srea!

Neznana i nimalo draga
ako sam uzrok u srcu mu plaa,
ne budem li ba takva snaga
koja ga bodri, die i jaa.

Osnai me nadom da se nosim time,
i ne budem li mu uvek na dobrotu,
izbrii zauvek i moje ime
u njegovom seanju na Golgotu!



46
Divna Luli Jovi

PERCA U JASTUKU

Uukana u matanja
san o tebi vrsto zagrlim...

Moda mi perca u jastuku
golicaju snove.

Ponekad pomislim,
da nije kasno
i tebi pohrlim...






POROK

Ti si re bez glasa,
moja srea bez osmeha...

Nema te, a postoji!
Moj si porok, a bez greha...




47
Divna Luli Jovi

ILUZIJA

Volim tonuti u svoje snove,
tonem, spremnija za izazove.
I tu sam svoja.
Moda se zaista u snovima ivi,
zato im hrlim kroz ivot sivi,
puni su boja.

U njima nena biljica klija,
biljka to zove se iluzija.
Mirie sreom.
Sve runo se u snovima gubi,
u njima se leti, u njima se ljubi
sa snagom veom.

Lepe bi bilo iveti san,
nego ivot sanjati svaki dan.
Gubiti nadu.
I zato sanjam dane i noi
prelepe snove, a to nee moida mi ukradu.



48
Divna Luli Jovi

PORTRET OD DUGE

U mislima o tebi su dugine boje,
moj si nedosanjan san!
Umesto jastuka lice bih svoje
stavila na tvoj topli dlan ...

Naruje tvoje za postelju elim,
to na sigurnost i spokoj mirie,
pokrij me svojim uzdahom vrelim,
za sreu mi nita ne treba vie


MASLAAK

Misli su mi se rasprile
kao maslaak
Hoe li bar jedno seme
naii na plodno tlo
i niknuti






49
OLGA GRAKO

Roena u Novom Sadu 1932. godine. Poeziju pie od
svoje dvanaeste godine. Pohaala je baletsku i muziku
kolu, pa je za te svoje prve pesme i komponovala
muziku. Baletsku karijeru podredila je ljubavi i porodici,
ali muzika i ples prate je tokom celog njenog ivota. Oni
su njena vena inspiracija. Nastupa na brojnim pesnikim
manifestacijama, i televizijskim emisijama RTV. Pie na
srpskom i maarskom jeziku. Objavila je dvojezinu
zbirku poezije pod nazivom Balerina, a u oktobru o.g.
zbirku pesama na maarskom jeziku Az let
szerelmese, u slobodnom prevodu - Zaljubljena u ivot.

A ZENE

hogy szeretem a zent!
Tpllja a lelkem,
bnatom elzi,
szvem gyogytja,
testem mozgatja,
gondom elzje.
Zene hallatra
visszatr a kedvem,
rzem, jbl lek!
Felragyog a szemem.
Mosolyogni tudok,
ha szp ntt hallok,
srva is fakadok,
vagy tncra perdlk!
, hogy szeretem a zent!
Mindenhez van kedvem.
Zene a tpszere
szvemnek-lelkemnek.
Melegt s ltet,
rk ksrje
egsz letemnek!


50
Olga Grako

FLTON

Emlkeim csokorba ktttem,
rmet, bnatot, remnyt s knnyeket.
Fl utam mr bejrtam,
de az let fonalt, tovbbra is ksrem.
Szeretem a virgok bdt illatt
s a jegenyefa karcs magassgt!
A rtek s mezk soksn sznyegt,
imdom a sr erdt, a bkkft, a fenyt.
Az avar kztt a nyulakat,
zet vagy vaddisznt.
A csrgedez patak vizt,
mely megtri a csendet.
Az let kifrkszhetetlen,
flton gondolkodj, s llj meg!
Egy let nem elegend,
hogy titkait feltrd,
hogy szeress s szeretve lgy,
gazdagsgot s nyomort lss.
Hogy szljl s teremtsl.
Tested melegtse az ltet napsugr,
hogy gynyrkdj a holdban, csillagokban,
hogy a termszet egy parnyi rsze legyl,
s lvezd ezt az egyetlen,
rvid leted!

EMCI

Problok vigadni, de
sr a szvem, lelkem.
res az letem,
nem szeret senki!
Mr megregedtem,
eljtszott letem
gymlcst ehetem!


51
Olga Grako

MATANJE

Kako bi bilo divno
da sam opet mlada!
Drugaije bih
iveti znala,
vie nikad, nikom
ne bih robovala!

Slobodna kao ptica
brzoleta lastavica,
rairila bih krila,
letela svuda,
uila mnogo,
upoznavala ljude.

Preletala gradove,
mora i doline,
grandiozne planine
i zelene ume.
Reke i jezera,
okeane plave,
upijala znanje
vene uspomene...

Kako bih bila sretna
da sam opet mlada!
Bila bih voljena,
ljubav uzvraala,
ali nikad vie
ne bih robovala!







52
Olga Grako

PION SUDBINE

U nebeskom plavetnilu
mladost je nean,
ruiasti oblak.
Nestaje za as,
vreme leti, leti ...
Raste ko gljiva na kii.
U dui ti jo uvek
detinjstva trag.
Naivna i nezrela,
misli da sve zna.

Zaljubi se,
ve se bude strasti,
gazi po ivom pesku,
upada u ambis,
gui se, propada,
postaje pion sudbine
kojim ne upravlja.
Jedna ivotna greka
ko senka te prati.

Promeni pravac ivota!
esto razmilja;
ukrade ti vreme ivot,
mladost je samo tren.
Gde si pogreila?
U tugi i bolu zarobljena,
oko tebe tama plavetnila,
staze izgubljene
do venosti.
Povratka vie nema!





53
Olga Grako
TITOKZATOS TENGER

A napkorong gett,
magasan az gen.
Tzes a leveg, kihalt az let.
Nyugtalan a tenger,
sznt vltoztatja,
megtrik a hullm
a sziklk falain.
Elbjva mgttk
a vrs homokon
napozik a Hableny.
Tndrszp keblein
csordogl a vzsugr.
Besiklik a hullmba,
az rnya ksri,
a selymes kk tengerben
csendesen eltnik.
Titkait takarva
suttog a vz habja.
A vgtelen vztkrben
hintazik a nap korongja!

AZ RZELMEKRL

Olyan res lettem,
mint egy res vza,
melyrl a szn is
lekopott, elzott.
Semmi sem maradt meg
zomncos fnybl,
divatjamlt, kifakult,
megrepedt a lelke.
Pang az ressgtl,
eltrtk, kidobtk
a szemeteskosrba


54

Olga Grako

PETROVARADINSKA TVRAVA

Crna, meka, rodna zemlja
vojvoanska je ravnica.
Grad kulture Novi Sad
na njoj iri svoja krila.

Preseca je Dunav reka,
grandioznog brzog toka,
s druge strane Fruka Gora
brdovita, umovita,
naseljena, puna ivlja.

Do obale, na visini
uva strau, dominira
tvrava Petrovaradinska.
Stecite je umetnika,
omladine i turista.

Sahat kula, katakombe,
muzeji i restorani,
koncerti i muziari ...

Mostovima povezana
sva lepota naeg grada
s tajanstvenom starom damom,
vekovima postojanom -
tvravom Petrovaradinskom
i irokom Dunavom.








55

DOBRINKA OBROVSKI

Roena 1945. godine u Buumetu, na jugu Srbije.
Odrasla je u Vojvodini, a ivi u Novom Sadu. Pisanju
poezije ozbiljnije se posvetila pre dvanaestak godina.
Uestvuje na brojnim pesnikim konkursima i
manifestacijama, a dobitnik je vie nagrada. Pesme su joj
objavljivane u zbornicima i zajednikim zbirkama
Treptaj srca i Na putu do zvezda. Objavila je zbirku
pesama Ljubav u itu.

UM REKE

Put me u svet daleki nosi
dok vetar plete uvojke u kosi.
Sa Dunavom i ljubav otee,
puno tuge meni svako vee.

Zasviraj mi frulo moja,
ti veziljo ljubavi i strasti,
pa mi vrati seanje
na ivotne slasti!

Suze moje sad kii prkose,
dok akorde pesme valovi odnose,
uje se samo um usnule reke,
dok trepere zvezde na nebu daleke.

Tama pala na grad i na reku,
uspomene ko valovi teku.
ta da kaem srcu,
da prestane da boli,
da ga uim, da vie ne voli?!





56

Dobrinka Obrovski

SEDE NE BROJIM

Da razbijem ogledalo
kao iz prie kraljica,
ono je svedok
mog ostarelog lica.

Neto je zbog godina,
koje minue davno,
vie je zbog pakla ivota
ja sam gubitnik stalno.

Samo uzdah bola srce svija
od ivota osta samo tama,
nita lepo, da mi bol umine,
no proklinjem, to sam uvek sama.

Eho jecaja samo se jo uje,
nisam ni svesna ta me snae,
sede vie i ne brojim,
ko starica pred ogledalom stojim.

Tuni dani spojeni u nizu,
svakog dana doivljavam krizu.
Svako jutro mene suza mori,
plamen patnji u dui mi gori.

Davno osmeh lice ne veseli;
Molim Boga da neto udeli,
traak sree i ljubavi malo,
pa ma srce posle toga stalo.






57

Dobrinka Obrovski

SENKE ME PRATE

Ispovedam se Bogu
od koga se i uteha ite,
da ublai bol i patnju,
zatiti mi ognjite.

Ova me ispovest kota
mnogo bola, gorine,
Tumaram ulicom
traei utehe i topline.

Zaborav u srcu traim,
ne mogu ga nikako nai.
Umornim korakom hodam,
sunce e mi uskoro zai.

Moj bol malo jenjava
kada se obratim Bogu,
koraam ka ponoru,
utehu nigde nai ne mogu.

Raupane kose
hodam ko kakva luda,
sto puta se zakleh
da neu vie proi tuda.

ta traim na ulici
u ove sitne sate,
kad tamo nema nikog -
samo me senke prate.






58

Dobrinka Obrovski

CRVENE RUE

Sanjam da me dodiruje
dok muzika tiho svira,
u kaminu vatra pucketa,
tvoja ruka po kosi prebira.

Na stolu stoji buket rua,
onih crvenih to si mi dao
u dane ljubavi i sree,
kad si me svojom boginjom zvao.

Kau da sanja ponekad mene,
da ti se vraaju zajedniki snovi
Kojim putem sada koraa?
Da li te vodi put novi?

Ja se vraam na stare staze,
ne pitaj ta traim tamo.
Moda, da sretnem tebe,
da te jo jednom vidim samo.

I sada se Bogu molim
dok srce i dalje strada,
ali ne mogu da te prebolim,
ono se srei sa tobom nada.

Nikako da se pomirim
da te iz dana u dan gubim
Kako da te se odreknem,
kad te jo uvek ljubim?

Hvala ti to dolazi u moje snove,
to uje eho srca dok zove.
Moje nade i dalje postoje
da emo ponovo biti nas dvoje.

59

Dobrinka Obrovski

SREBRNI UKRASI

Na glavi su tvojoj
umrene sede vlasi,
nije runa seda glava
srebrni su to ukrasi.

Govorio ti si meni
da godine nisu vane,
da ti strasti uvek bude
usne moje, meke, vlane.

Neu dati rui mojoj
da prerano ona svene,
sa njom si se ti zakleo
da e veno volet mene.

Na sastanak doi mili
gde vilinjski konji lete,
na obali tvog Rzava
poljubaca nek te sete.

Na livadi punoj cvea
gde sleu leptiri,
ekau te, duo opet,
tu smo letos, sreni bili.

Doi meni ti koraka laka,
stazom naom, kod huka brzaka.
Tu u senci zelenoga bora,
obeah da u biti tvoja.






60

Dobrinka Obrovski

RAVNICO MOJA

Obasjalo sunce
Baku zemlju ravnu
dok lahor miluje
itna zlatna polja.
Bako,
zemljo, ravnico divna,
mila majko moja!

Na svetu nema
tako plodne zemlje,
umivene kiom,
iznedrila sreu -
gde god da idem,
zaboravit je neu.

ar je darivati,
a ona obilno
obasipa, daje.
Ne ali nita - takva je.

Tu se zreli kukuruzi zlate,
gde god ila seanja me vrate.
Mene zove njeno izobilje,
ta na svetu nema, ravnice milije!

Tu je lepo kad i vetar vije,
sunce nad njom sija najmilije.
Niko nee odvojiti mene,
dok na put venosti
ja u nju ne krenem.





61

MIOMIRA MIMA MARKOVI

Roena u Nikoj Banji 1944. godine. Dipl.ekonomista,
devizni savetnik u penziji. Od rane mladosti pie poeziju i
prozu. Radovi su joj objavljivani u kolskim asopisima,
Studentu, Nin-u i Politici. Dobitnik je vie nagrada. ivi i
radi u Beogradu. Od 22. do 62. godine njena najvea
ljubav, najiskrenija prijateljica pesma, spavala je negde
u dubini njene due, dok je ona ivela ivot, bolje reeno
ivot je iveo nju. Otkad je u penziji, njih dve su ponovo
zajedno, ona i pesma. Ali to vie nije samo pesma, to su
potoci ljubavi, vere i svetlosti. To je nazaustavna reka,
koja hitajui ka izvoru brusi nove vidike postojanja.


MOLITVA STVARAOCU

Pomozi Gospode! Podari sigurnost!
Ispuni duu Ljubavlju i mirom
Da hodim stazom Boanske sree,
iskrei svetlost, Duom i dodirom

Oprosti Gospode!
Ja nisam znala koliko si ljubavi darivao meni.
Ja sam tu ljubav svu drugima dala
i sada se vraam tebi mojoj sjeni

Dok Sveta Majka kraj uzglavlja moga
uva i titi svu decu svoga doma,
ja sam opet srena, svetlom obasjana
prepuna ljubavi za Gospoda Boga


Amin




62

Miomira Mima Markovi

TI NE ZNA

Ti ne zna nita o novom danu,
o uzdahu due i treptaju oka.
Ti ne zna ta je zgreno na dlanu
i koliko je ta rana duboka.

Ti si ko odsjaj to treperi poljem.
Ko cvrkut ptica, leptiri na dlanu.
Mirisni cvetak, tu pokraj puta,
to peva pesmu tek svanulom danu.

KO BEHAR SMEHA

Kroz zalee prolosti sa vrhova vremena
svetle tvoje oi, ko pesma ljubavnika,
ko otkosi zreloga ita, ko flauta jutra,
kada ti dua negde odskita.

Ko behar smeha nad ostatkom ivota,
to u kosu mi jutro uplie,
osmehom sunca boji mi zore
i uvek po neto pretie

Sa tvojih usana izvori teku
Pruam ruke umi, elei tebe
A onda se plamen ivota, naglo razbukta
i shvatim da laem sebe

REKA SVESNOSTI

Provociram ivot, da raskrili mi dveri
Trnovite staze, zapisanog puta i
pomogne da shvatim, magline seanja,
uukane negde na stazi tog puta


63

Miomira Mima Markovi

TEBE OVDE NEMA VIE

Veruj mi kad kaem da jutro mirie,
da plavi spomenak slii tvome oku.
I da sve buja posle letnje kie,
iako tebe ovde nema vie

Potkrovlje nae, tako je tuno.
Na oknu odzvanjaju kapi tople kie,
raspremljena postelja na tebe mirie,
iako tebe ovde nema vie

Jo uvek verujem da e mi doi.
Da toplinom svojom popuni prazninu.
Cvee u vazni ponovo je svelo,
a ja ne mogu da prihvatm istinu..

Skoro e zora, novi dan se sprema.
ini se da i jutro na tebe mirie.
I sve je isto kao nekada,
iako tebe, ovde nema vie


BUENJE PRIRODE

Morali bi otii do reke,
morali bi probuditi smreke.
Zamoliti vrbu da svoj al ne ali,
zamoliti brezu da svetlost razgali.

A onda, u tiini prolenog mira,
postati muzika to svetlou pulsira.





64

Miomira Mima Markovi

VOJVOANSKA RAVNICA

Panonska ravnica, lepota beskraja.
Nepregledno more, zlatno zrelog ita,
pokraj suncokreta to suncu se klanja,
ba kao da molitvu tom boanstvu ita.

Ponegde sala sa kuicom malom,
bunar i vetrenjaa, spomeni starina.
Pa prelepa njiva mladog kukuruza,
uz raspevan vinograd, vojvoanskih vina.

I gle! Modra Tisa brzacima svojim
meandrira beskrajem vojvoanskih njiva,
ko pripomo ljudima da napoje polje
i u jesen iscede mnogo dobrog vina.

Negde pokraj Tise, u Adi il Molu,
moj dragi je deka odrastao s mirom.
Na irokom toplom vojvoanskom polju,
u trku kraj Tise, za loptom, leptirom.

Al ivotne stvarnosti prepune su bola.
Te boanske itnice gazili su mnogi.
Ruili i palili sve nae starine,
ali, nau duu, nikad nisu mogli.

A dua, ta svetlost boanske vrline,
ko sazrela itnica zlatno-modrog puta,
nastavlja da ivi panonskim beskrajem
ko spomen prolosti, svetlost novog puta.






65

Miomira Mima Markovi

RUKE TVOJE

Kad nou zaspim, svetlost me pokriva ...
Ruke su tvoje, jastuk mekog granja ...
Pogled me uva, da spokojno snivam ...
A ja sam srena, prepuna nadanja ...

Tvoj glas mi boji probuenu zoru ...
Utire stazu osmiljene sree ...
Srce leluja nepoznatim putem,
al zna da u okove vie nee.

Ko um talasa, to zorom zamirie ...
Ko reski miris stoletnog mira,
negde duboko u mojoj dui,
neka nova muzika poinje da svira ...

I sve treperi, ko jeka odzvanja,
ko eho prolosti, to razvija mi krila.
Reci mi ljubavi, ta se to deava ...
i gde sam do sada, ja zapravo bila ...


USPOMENE

Uspomena nikad dosta,
sad ih modri kriju vali.
Uspomene, traak sree,
to ga nona zvezda pali.

Tihe kapi tople kie,
svetlucaju sad po travi.
Uz odbljesak meseine,
da l sam u snu il na javi.



66

Miomira Mima Markovi

BOIJA BATA

Pred nama divno, rascvetano polje,
mirisna bata to srpljivo eka ...
Deiji agor i krilo leptira
da im podari ljubav za oveka ...

Kad ta ljubav stigne, ispuni nutrinu ...
Rairite ruke, darujte je svima:
I polju i reci i ptiici maloj,
jer u Boijoj bati, za sve mesta ima.


PUTELJAK MALI

Deo si sree prijatelju stari,
puteljak mali svrh tegobnog puta.
Ti ne zna, a dua ne mari,
tek samo misao ponekad odluta.

Zaiskri treptaj trenutka sree,
toplina neka duu ozari,
to kao plima talasima sree,
ispuni duu prijatelju stari.


MOJA ISTINA

Dok sam sa tobom,
ja sama sam sa sobom.
Kroz tebe objedinjena,
sa svetlou sjedinjena.
Kroz vrtloge potisnuta,
u prostranstva istisnuta ...
I ponovo sa tobom,
uvek sama sa sobom.

67
EMILIJA MILA JELI

Roena u Kau 1941. godine. kolovala se Novom Sadu i
svoj radni vek provela je u inspektoratu Neoplante. Od
rane mladosti se bavila umetnou, sportom i
humanitarnim radom, koji do danas obavlja. lan je
mnogobrojnih knjievnih i sportskih klubova i udruenja.
Predsednik je knjievnog kluba Isidor Baji u Novom
Sadu. Dobitnik je vie razliitih priznanja i pohvalnica na
polju knjievnosti i sporta. Pesme su joj objavljivane u
zbornicima i zajednikoj zbirci Treptaj srca.
Samostalnu zbirku poezije Mostovi ljubavi objavila je
2006. godine.


PEVAJ SRCE

Zbogom
prolosti!
Zbogom
ivote stari!

Pevaj srce,
pevaj,
nek se pesma uje,
zadnja suza je pala!

Ne daj nikome
radost da nam kvari,
dok smo zajedno
ti, ja,
i muzika oko stola.

Srce peva.
Zadnja suza je nestala.




68
Emilija Mila Jeli

VOJVODINO RAVNA

Vojvodino ravna,
Vojvodino mila,
ponosim se tobom
ma gde bila.
Rairi svoja krila
i primi nas pod njih mila!

Sunce!
Obasjaj svojim zracima
vojvoanska krila,
da se pod njih vratim
ma gde bila!


NOVI SAD I OKOLINA

Sunce sa svih strana
lepotu Dunava obasjava.
Nema lepeg keja,
zato odlazimo tamo, etamo.
Preko Dunava mostom prelazimo,
mostovi nas spajaju,
i govore, iako nemi stoje,
da se niko, nikada ne razdvaja.
Prelazimo preko, tvravu gledamo,
orkestar Janike Balaa sluamo.
Novi Sade u tebi i okolini uivamo!
Prijateljstvo se nekad lepo stekne.
Katedralo! Pred tobom e uvek neko
da klekne i Bogu se pomoli.
Novi Sade!
U tebi ljudi rade, tebe izgrauju,
nikada ni pred kim ne posustaju.
Novi Sade, naa si milina -
ti i tvoja okolina!

69
Emilija Mila Jeli

ZABRANJENO VOE

Ostala sam sama -
u drutvu samoe.
Sigurno sam nekada
zagrizla,
zabranjeno voe

Da li to ivot hoe
ili ja,
da li je takva
moja sudbina,
da u izgubljenom glasu
rei ne postoje
samo -
tiina

VEOMA KASNO

Ti, koji stoji ispred mene -
da li si svestan svoga cilja,
da li ima elja?
Razmisli,
pre nego to ode od mene!
Moda si pogreio
to me nisi voleo
Ne odlazi dok se ljubav raa
Zapitaj sebe -
moda si trebao ostati,
mene voleti.
Otiao si.
Vratio se veoma kasno,
kasno za sve.
Ljubav se ne odbacuje,
ve neguje,
da veno traje.


70
Emilija Mila Jeli

PITAM SE

Laem sebe
da ga srce nee,
plamen svee greje
prazne grudi,
obasjava moju duu,
u tami to bol krije.

Da li znate -
teko mi je!
Sama svoje lai
u ai pijem,
elim svoju tugu
da sakrijem.

Pitam se,
kada e ova tuga
i bol da umine
Gde si, moja ljubavi,
pitam se,
kada e i meni
sunce da sine

GDE SI

Gde si moja zalutala zvezdo?
Gde si moja izgubljena sreo,
gde ste moje nestale ljubavi?

Znam gde ste.
Tamo gde svetlost
ljubavi i prijeteljstva,
pobeuje sve.




71
Emilija Mila Jeli

DECO, SVE VAS VOLIM

Majka detetu ivot daje,
svoju kosu uplie u zagrljaje,
da ljubav, zdravlje,
veno traje.

elim vam deco,
da tokom ivota
steknete mudrost,
da sauvate svoj ivot
i ne inite ludost.

Vaa srea,deco,
zavisi od vas samih.
Zato napravite izbor
puteva pravih.

Treba voleti sebe,
da bi voleli druge,
nikada nee biti
bola i tuge.

Deco, Boiji glas
neka vas prati,
Boiji blagoslov
neka ispunjava va dom!

Ma gde bili moji mili,
uvek se lepo druili,
i sve oko sebe voleli!







72
Emilija Mila Jeli

MOLIU BOGA

Da li u jednoga dana,
kad nastane tama,
i ostanem sama,
okrenuti list
kao u Svetom pismu,
gde novo poglavlje kree
gde ima tuge,
ima i sree

Baciu hartiju,
rei u glasno -
verujem, ni vama
nita nije jasno

Da, rei u jasno.
Vratiu osmeh na lice,
probuditi zaspale ljubavi,
srcu, vratiu enu u meni
i deo ivota zaboravljeni.

Od sada jedno samo znam;
Da u dozivati, potovati,
moliti, jedino Boga za sve.
Reiu svima glasno;
Samo u Bogu je spas,
neka vam svima bude jasno!

Treba samo potovati
ljubiti sve,
milom gospodu Bogu
moliti se!





73
ORE SUVAJDI

Roen u Subotici, 1942. godine. Veliki zaljubljenik u
prirodu, prosto opsesivno traga za raznim oblicima
stabala, grana, korenja, na koje nailazi u prolazu
hodajui ulicama grada i okoline, i pomno ih belei
objektivom fotoaparata. Svoje impresije iz prirode od
nedavna pokuava da iskae stihom i prozom, pomalo
ironinom, pomalo optuujuom, konstatujui injenicu da
oveanstvo malo brine o prirodi i svojoj okolini. Pored
ovih pesama, esto se stihom i prozom osvre na prola
vremena, uporeujui ih sa dananjicom.
.

ZOV U LOV

Pogledom krotkim ukipiti, ukrotiti Pegaza
u poletnom trenu.
U potaji, pronai, osvojiti, otvoriti
jednim kljuem, jedinim na svetu celom,
srce zakljuano.

Iz prikrajka osmotriti tela razdraganih
devojaka, kako pod otvorenim
nebesima izvode slobodne pokrete poput pirueta
ili pleu kan-kan.

Otrim pogledom strelca, opaziti vepra kapitalca,
sokola ili kopca, preruenog arobnjaka iz Oza,
zmajeve, ale i adahe razne, u kronjama,
na granama, na korenju: bagrema, gelegunja,
lipa, bora, breze il platana.

I jo likove mnoge , manje ili vie znane,
ulovljene u jednom trenu, oprobanim orujem,
priborom, alatom - F o t o a p a r a t o m!



74
ore Suvajdi

SUBOTIKA GRADSKA KUA
/sakrivena soliterima/

Nestao je orijentir -
pristupni ozar gradu.
Sakrili su ga od pogleda
naih
i tuih
za veke,
vekova.
Biser nam je iz tog ugla
ala
pozobala!


SUSRETANJA

Brodili smo
svako na svom valu
pedesetak leta.
Sada,
kada smo se
ponovo sreli,
ostanimo zajedno
na jednom valu -
doveka!












75
ore Suvajdi

RAUN SA GREKOM
/Jedna dosta,
a dvi je malo/

Raun sa grekom
u narodu od davnina opsta -
po jedna aa pia,
za svakoga bi
trebala biti
dosta!

Ali, ta bi bilo -
kada bi se
i od druge dalo?!

Zna se
od pamtiveka
i to bi bilo malo!


ISTEKAO ROK

ivot u salaima
i oko salaa
prestajao je da postoji.
Poeo je da se zavrava.

Tamo negde,
na samom poetku
druge polovine
tek zavrenog veka,
nastupio je
poetak kraja
vekovnih trajanja.
Poeo je da im istie rok.



76
ore Suvajdi

BRLJANJE U ZABRANU
/orah u zagrljaju brljana-parazita/


ZLOUDNA, ZLOSRETNA
ZLOKOBNA, ZLEHUDA
mi bee slutnja
od kraha
diva ORAHA.
ZLA mi bee slutnja od kraja
diva ORAJA.
Oprhva me nona mora zbog
diva ORA.
Bie tunog glasa zbog
Diva ORASA!

Svako treba sada
ORAS, ORAJ,
ORAH, OR
da oali,
da okaja!
Tugo,
svaija si,
svaija i moja!














77
Sadraj:

RE UREDNIIKA................................................................5
NATALIJA JANI
- Volim te Subotice.......................................................... 6,7
LJUBICA VUKOV DAVIK
- Moja ravnica..................................................................8,9
- Vene grobnice................................................................10
- Ugarci Popaljene kue...................................................11
- Ljubav u svitanje.............................................................12
- Putanjom duge do sna.....................................................13
SNEANA ANA NEORI
- Mladosti..........................................................................14
- Za tebe majko, Moj oe....................................................15
- Crvena rua, Ljubav........................................................16
- Ruiasti san, U inat svima.............................................17
- Ne prekidaj aroliju, Lik u akvarelu.................................18
- Sa tobom na jastuku, TI..................................................19
VITA VRMI
- Starost dolazi..................................................................20
- On i srce moje, Ljubav u gori..21
- Hrabrost.22
- Sena, Slikar .23
- Deija ljubav, Maslaak24
- Jedinac, Nestaluk 25
VUKOSAVA VUKA MUTABDIJA
- Sad kad niste tu .26
- Igra bez kraja, Seoba .27
- Gde je ljubav, Rastanak ..28
- Nebo, gde si, Prui mi ruku.29
- Crni plodovi..30
- Nita novo pod ovim nebom.31
THEA VILFAN32 - 37
ELVIRA CSK PETREKANI
- Majd egyszer .................................................................38
- letplakt..39
- Szemedben u vilg, Vessz vagy pont.40
- Az n vrosom.41
- Mltszzadbeli negyvenngyesek.................................42
- Kinek, s minek, lomkabt..........................................43



78
DIVNA LULI JOVI
- Od nedodira do nemira, ...........................................44 - 45
- U meni sad ta se zbiva, .46
- Perca u jastuku, Porok 47
- Iluzija................................................48
- Portret od duge, Maslaak .49
OLGA GRAKO
- Zene ................................................................................50
- Flton, Emci.51
- Matanje .........................................................................52
- Pion sudbine..53
- Titokzatos tenger, Az rzelmekrl.....................................54
- Petrovaradinska tvrava55
DOBRINKA OBROVSKI
- Sede ne brojim .56
- Senke me prate 57
- Crvene rue ..58
- Srebrni ukrasi ..59
- Ravnico moja 60
MIOMIRA MIMA MARKOVI
- Molitva stvaraocu 61
- Ti ne zna, Ko behar smeha, Reka svesnosti 62
- Tebe ovde nema vie, Buenje prirode 63
- Vojvoanska ravnica .65
- Ruke tvoje, Uspomene ..66
- Boija bata, Puteljak mali, Moja istina .67
EMILIJA MILA JELI
- Pevaj srce ..68
- Vojvodino ravna, Novi Sad i okolina.69
- Zabranjeno voe, Veoma kasno 70
- Pitam se, Gde si..71
- Deco, sve vas volim ..72
- Moliu Boga.73
ORE SUVAJDI
- Zov u lov 74
- Subotika gradska kua, Susretanja..75
- Raun sa grekom, Istekao rok 76
- Brljanje u zabranu .77




79









Grupa autora
Zajednika zbirka pesama
ORFEJ SVOME GRADU

Izdava:
KLUB PESNIKA ORFEJ SUBOTICA
Za izdavaa:
NATALIJA JANI
Izdavaki savet:
NEDELJKA AREVI, ANA IRME,
ELVIRA PETREKANI
Odgovorni urednik:
NATALIJA JANI
Tehniko ureenje i
kompjuterska obrada teksta:
NATALIJA JANI
Dizajn korica:
DIVNA LULI JOVI
tampa:
PRINTEX Subotica
Tira: 200 primeraka












80