2.

VEBA - MATRICE I OPERACIJE

2.1. MATRICE I VEKTORI
Ve smo naglasili, da su u MATLAB-u, promenljive polja brojeva, koje mogu da se tumae
kao matrice u uobiajenom smislu.
Matrica je polje brojeva koje se deini!e sa dva indeksa m"n, gde prvi indeks m
o#naava broj vrsta, a drugi n broj kolona. $lementi se uglavnom unose po vrstama, a
#agrade , ! ograniavaju listu elemenata. % okviru liste, elementi se ra#dvajaju
#are#om ili ra#makom. Taster E"ter ili # se koriste #a odvajanje vrsta matrice.
PRIMER 1$
%neti matricu

=
& ' (
) * +
' & ,
A
.
-- A./, -& '0 -+ * )0 ( -' &1
A .
, -& '
-+ * )
( -' &
2ruga mogunost upisa je da se ra#mak i#me3u elemenata #ameni #are#om.
-- A./,, -&, '0 -+, *, )0 (, -', &1
A .
, -& '
-+ * )
( -' &
Ve%tori su matrice vrste ili kolone i unose se na isti nain.
Ako su vrednosti elemenata ekvidistantne 4sa istim korakom5 koristi se simbol $ .
PRIMER 2$
%neti vektor ".4,, &, ... , ,65.
-- ".,7,60 "
" .
, & 8 ' ) + ( * 9 ,6
:aredba length i#raunava du;inu vektora.
-- lengt<4"5
ans .
,6
Ako ;elimo proi#voljan korak, a ne ,, kao u pred<odnom primeru, koristimo naredbu
&=a:k:b, gde su a i b poetna i krajnja vrednost, a k je korak.
=od matrica sa kompleksnim elementima mo;emo da koristimo dva naina uno!enja
podataka, tako !to posebno unosimo realni i imaginarni deo ili broj kao celinu.
PRIMER '$
%neti matricu

+ +
+
=
i i
i i
Z
* ' ( 8
+ & ) ,
, tako !to emo posebno unositi realne, a posebno
imaginarne delove kompleksni< brojeva.
-- a./-,, &0 8, '1 0 b./), -+0 (, *1 0 >.a?b@i
> .
-,.6666 ? ).6666i &.6666 - +.6666i
8.6666 ? (.6666i '.6666 ? *.6666i
PRIMER ($
%neti matricu Z i# pret<odnog primera tako !to elemente odma< unosimo kao
kompleksne brojeve
-- >./-,?)@i , &-+@i 0 8?(@i , '?*@i1
> .
-,.6666 ? ).6666i &.6666 - +.6666i
8.6666 ? (.6666i '.6666 ? *.6666i
$lement matrice A koji se nala#i u preseku i-te vrste i
j-te kolone mo;e se dobiti primenom naredbe A(i,j).
PRIMER )$
A# matrice

=
+ ) '
, 8 &
8 & ,
A
i#dvojiti element u preseku druge vrste i tree
kolone.
-- A./, & 8 0 & -8 , 0 -' -) -+1 0
-- A4& , 85
ans .
,
Ako ;elimo da i#dvojimo vrstu koristimo komandu A(k,:) ili kolonu komandu A(:,k), gde k
predstavlja tra;enu vrstu, odnosno kolonu.
*i+e",ije +atrice odre3uju se naredbama size(A) ili [m,n]=size(A).
PRIMER -$
Bdrediti dimen#ije date matrice A, koristei naredbu si#e.
-- si#e4A5
ans .
8 8
PRIMER .$
Bdrediti dimen#ije matrice A koristei naredbu /m,n1.si#e4A5.
-- /m, n1.si#e4A5
m .
8
n .
8
2.2. MATRICE /PECIJA01I2 /TR3KT3RA
:aredba eye deini!e jedininu matricu .
1are4ba
Opi5
e6e7"8 Cedinina matrica dimen#ija n"n
e6e7+9"8 Cedinina matrica dimen#ija m"n
e6e75i,e7A88 Cedinina matrica dimen#ija date matrice A
PRIMER .$
Dormirati matricu sa dve vrste i tri kolone iji su elementi na glavnoj dijagonali
jednaki ,, a svi ostali elementi su jednaki 6.
-- E.eFe4&,85
E .
, 6 6
6 , 6
PRIMER :$
Bdrediti jedininu matricu isti< dimen#ije kao data matrice A .
-- E.eFe4si#e4A55
E .
, 6 6
6 , 6
6 6 ,
:aredba ones deini!e matricu iji su svi elementi jedinice
1are4ba
Opi5
o"e57"8
Matrica dimen#ije n"n iji su svi elementi
jedinice
o"e57+9"8
Matrica dimen#ije m"n iji su svi elementi
jedinice
o"e575i,e7A88
Matrica dimen#ije date matrice A iji su
svi elementi jedinice
PRIMER ;$
Dormirati kvadratnu matricu reda & iji su svi elementi jednaki ,.
-- E.ones4&5
E .
, ,
, ,
:aredba zeros deini!e matricu iji su svi elementi nule
1are4ba
Opi5
,ero57"8
Matrica dimen#ije n"n iji su svi
elementi nule
,ero57+9"8
Matrica dimen#ije m"n iji su svi
elementi nule
,ero575i,e7A88
Matrica dimen#ija date matrice A iji
su svi elementi nule
PRIMER 1<$
Dormirati matricu sa dve vrste i tri kolone iji su svi elementi jednaki 6.
-- E.#eros4&,85
E .
6 6 6
6 6 6
:aredba magic(n) deini!e matricu sa celobrojnim elementima i#me3u , i n
&
,
dimen#ija n"n, sa osobinom da je #bir elemenata po vrstama i kolonama konstantan
4arobni kvadrat5.
PRIMER 11$
Dormirati matricu treeg reda koristei naredbu magic.
== E8.magic485
E8.
* , +
8 ) (
' 9 &
:aredbom diag(A) dobijamo dijagonalnu matricu date matrice A.
PRIMER 12$
%oiti osobine matrica dobijeni< kori!enjem naredbe diag.
-- A , E,.diag4A5 , E&.diag4diag4A55
A .
, & 8
& -8 ,
-' -) -+
E, .
,
-8
-+
E& .
, 6 6
6 -8 6
6 6 -+
2.'. OPERACIJE /A MATRICAMA
Bsnovne operacije sa matricama su7 sabiranje, odu#imanje, mno;enje, stepenovanje,
deljenje i transponovanje.
/ABIRA1JE I O*3>IMA1JE MATRICA
/abira"je i o4?,i+a"je matrica vr!i se tako !to se sabiraju, odnosno odu#imaju
odgovarajui elementi matrica. Tom prilikom moramo voditi rauna da matrice budu
isti< dimen#ija.
PRIMER 1'$
Gabrati datu matricu A i matricu
& 8 '
, , ,
8 & ,
B


=



.
-- A , B./&, 8,-'0 , -,, ,0 8, &, -,1 0 H.A?B
A .
, & 8
& -8 ,
-' -) -+
H .
8 ) -,
8 -' &
-, -8 -(
Gabiranje i odu#imanje je i#vodljivo i u sluaju da je jedan inilac 5%alar. Takav i#ra#
MATLAB tumai tako !to svakom elementu matrice dodaje ili od njega odu#ima
na#naeni skalar, tj. skalar posmatra kao konstantnu matricu dimen#ija prilago3eni<
matrici koja se sabira ili odu#ima.
PRIMER 1( $
Bd date matrice A odu#eti skalar ,.
--A, 2.A-,
A .
, & 8
& -8 ,
-' -) -+
2 .
6 , &
, -' 6
-) -+ -(
Napomena: Gkalar , automatski se s<vata kao matrica isti< dimen#ija kao !to je
matrica A, iji su svi elementi jednaki ,.
M1OE1JE MATRICA
M"o@e"je +atrica 5%alaro+ se vr!i tako !to svaki element te matrice pomno;imo
vredno!u datog skalara. Treba imati u vidu da va;i #akon komutativnosti tj. kA Ak = .
PRIMER 1) $
Ako je ) k = , odrediti matricu ) F A = .
-- A , D.)@A
A .
, & 8
& -8 ,
-' -) -+
D.
) ,6 ,)
,6 -,) )
-&6 -&) -86
M"o@e"je 4ve +atrice$ Iroi#vod matrica A.J j i
a
, K 4dimen#ija m"r5 i B.J j i
b
, K
4dimen#ija r"n5 je nova matrica H 4dimen#ija m"n5 iji su elementi
, ,
,
r
ij i k k j
k
c a b
=
=

.
PRIMER 1-$
Iomno;iti matrice A i
,
, &
& 8
, +
A


=



-- A0 A,./,, & 0 &, -8 0 ,, +1 0 I.A@A,
I.
* ,'
-8 ,9
-&6 -&9
PRIMER 1.$
Iomno;iti matrice
,
A
i A.
-- A,@A
LLL $rror using ..- @
Anner matri" dimensions must agree.
Napomena: =ao !to smo ve istakli MATLAB daje opis svi< gre!aka koje smo
nainili tokom rada i u ovom primeru podsea da kod mno;enja matrica mora da se
vodi rauna o dimen#ijama.
OPERACIJE 1A* PO0JEM BROJEVA
Operatori "a4 polje+ brojeva se ra#likuju od operatora nad matricama. % #apisu
sadr;e decimalni taku ispred operatora.
=ada je u pitanju sabiranje i odu#imanje, ra#like nema, pa se i ne koriste simboli A i -.
=od ostali< operacija, napr mno;enja, ra#lika je !to se operacije nad poljem brojeva
obavljaju lan po lan, !to ne mora da bude sluaj sa operacijama sa matricama.
PRIMER 1:$
%oiti ra#liku i#me3u mno;enja B i .B
-- A 0 H./-& ' 6 0 ' -+ M' 0 6 -' -,&1 0
-- A@H
ans .
+ -&6 -''
-,+ && 6
-,& 8* 9&
-- A .@H
ans .
-& * 6
* ,* -'
6 &6 (&
TRA1/PO1OVA1JE MATRICA
Transponovanje matrica sa realnim koeicijentima, je #amena vrsta i kolona. Vr!i se
pomou operatora C .
PRIMER 1; $
Transponovati datu matricu A.
-- A , $.AN
A .
, & 8
& -8 ,
-' -) -+
$ .
, & -'
& -8 -)
8 , -+
2.(. *ETERMI1A1TA MATRICE
2eterminanta kvadratne matrice je broj koji se u MATLAB-u i#raunava pomou
operatora det.
PRIMER 2< $
A#raunti determinantu matrice A.
-- A , 2.det4A5
A .
, & 8
& -8 ,
-' -) -+
2. -&(
2.). I1VER>1A MATRICA
Anver#na matrica matrice A deini!e se kao
adjA
A
A
5 det4
,
,
=

.
% MATLAB- u inver#na matrica
,
A
odre3uje se pomou operatora inv(A).
PRIMER 21 $
:ai inver#nu matricu date matrice A.
-- A 0 A.inv4A5
A .
-6.*),9 6.,,,, -6.'6('
-6.&9+8 -6.&&&& -6.,*)&
6.*,'* 6.,,,, 6.&)98
PRIMER 22 $
A#raunati inver#nu matricu singularne matrice 4determinanta jednaka nuli5
, & 8
' ) +
( * 9
S


=



.
-- G./, & 8 0 ' ) + 0 ( * 91
--det4A5.6
6
-- inv4G5
Oarning7 Matri" is close to singular or badlF scaled.
Pesults maF be inaccurate.
2.-. *E0JE1JE
*E0JE1JE MATRICA
% matrinom raunu operacija deljenja nije deinisana, ali u MATLAB- u , postoje
dva operatora deljenja7
D o#naava Q4elje"jeE 5a leva9 a F o#naava Q4elje"jeE 5a 4e5"a
:eka je A kvadratna regularna matrica.
,
R @ A B A B

=
,
S @ A B B A

=
Pe#ultati se dobijaju direktno, be# raunanja inver#ne matrice.
PRIMER 2'$
% sledeem primeru mo;emo uoiti ra#liku i#me3u operatora QdeljenjaT sa leva D i sa
desna F.
-- A 0 B 0 =.ARB , =,.ASB
= .
-&.*,'* -8.'*,) 8.9&)9
-,.8(6' -,.68(6 ,.,'*,
&.),*) &.*),9 -8.'6('
=, .
-&.&666 -8.6666 &.*666
6.9666 8.)666 -,.,666
'.+666 +.6666 -+.'666
!"#!N#! $%"#A &'%#!(A
>a deljenje polja brojeva koristi se simbol . F gde taka i#pred o#nake #a deljenje
uka#uje da se operacija vr!i element po element.
$lementima H.A.SB podra#umeva sledei postupak7
c4i,j5 . a4i,j5 S b4i,j5, gde su a4i,j5, b4i,j5 elementi matrica A, B.
:a identian nain se deini!e deljenje A.RB.
PRIMER 2($
% sledeem primeru mo;emo uoiti ra#liku i#me3u A.SB i A.RB
-- A.SB
ans .
6.)666 6.+++( -6.()66
&.6666 8.6666 ,.6666
-,.8888 -&.)666 -+.6666
-- A.RB
ans .
&.6666 ,.)666 -,.8888
6.)666 6.8888 ,.6666
-6.()66 -6.'666 -6.,++(
Napomena: A#ra# E.ARB 4E.
,
A
B5 predstavlja re!enje jednaine AE.B, a i#ra#
E.ASB 4E.B
,
A
5, predstavlja re!enje jednaine EA.B.
PRIMER 2)$
Pe!iti matrinu jednainu AE.B gde su date matrice

=
+ ) '
, 8 &
8 & ,
A
i

=
&
&
,
B
.
4%putstvo7
,
AX B X A B

= = 5
-- A 0 B 0 E.inv4A5@B
E .
6.,*)&
-6.8(6'
6.),*)
ili
-- E.ARB
E .
6.,*)&
-6.8(6'
6.),*)
PRIMER 2-$
Iodeliti matricu A skalarom &, sa leva i sa desna.
-- AR&
LLL $rror using ..- R
Matri" dimensions must agree.
-- AS&
ans .
6.)666 ,.6666 ,.)666
,.6666 -,.)666 6.)666
-&.6666 -&.)666 -8.6666
VEBA$
1. =oristei datu matricu A odrediti7
a8 lan na mestu 48,,5,
b8 drugu vrstu matrice A,
c8 determinantu matrice
&
A
,
48 transponovanu matricu matrice
,
A
.
2. A#raunati
( )
& ,
' det
T
A A
A

+
+
koristei datu matricu A.
'. Pe!iti matrinu jednainu C XB A =
&
4na dva naina5, ako je7

=
6 ,
& ,
A
,

=
, &
8 6
B
,

=
,, *
,( *
C
.
(. 2ati su elementi
, , & e
. Dormirati matricu 8"8, iju prvu vrstu ine dati
brojevi, drugu vrstu nji<ovi logaritmi, a treu vrstu kvadratni koreni dati< brojeva.