ravasti Dhammika

BUDIZAM
OD A DO
Naslov izvornika
Shravasti Dhammika
Buddhism from A to Z
Buddha Mandala Society, Singapore, 2008
Srpsko izdanje
Teravada budistiko drutvo Srednji put
www.yu-budizam.com
www.yu-budizam.com/srednjiput
budizam@yahoo.com
Copyright za prevod
Branislav Kovaevi, 2009.


Ova knjiga je objavljena uz velikodunu saglasnost autora i
namenjenja je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme

sabbe dna dhamma dna jnati
Dar Uenja nadmauje svaki drugi dar.
ravasti Dhammika
Budizam
od A do
Prevod
Branislav Kovaevi

Izbor ilustracija
Svetlana Kovaevi
5
A
ABHIDHAMMA
Abhidhamma predstavlja naroiti pristup Dhammi, koji je poeo da se razvija jo u Budino vre-
me, a svoju konanu formu dobio je otprilike tri veka posle njegove smrti. Re abhidhamma znai
ono to pripada dhammama. Abhidhamma se razvila kada su rani budistiki mislioci pokuali da
mentalne i fzike fenomene, koje su nazivali dhamma, razloe na njihove najosnovnije delove i
potom krenuli da opisuju njihove karakteristike, trajanje, meusobnu interakciju, kao i kammike
rezultate. Dok se Buda uglavnom ograniavao na neposredno iskustvo, abhidhamma je sklonija
spekulaciji. Videti Sakassa.
Abhidhamma Studies, Nyanaponika, 1985.
ABHIDHAMMA PIAKA
Abhidhamma piaka je trei deo Tipiake, budistikog Kanona, a ostala dva su Sutta piaka i Vi-
naya piaka. ini je sedam knjiga Dhammasagani, Vibhaga, Dhtukath, Puggalapaatti,
Kathvatthu, Yamaka i Pahna. Knjige Abhidhamma piake su nastale uglavnom kasnije i od Su-
tta i od Vinaya piake i verovatno su svoj konani oblik dobile tek nekoliko vekova posle Budine
smrti. Tradicija ih meutim sve pripisuje Budi, iako potvrde za to ne postoje u samoj Abhidhamma
piaki, niti se ona pominje u ostale dve piake. Meutim, u Abhidhamma piaki nema bilo ega
to bi protivreilo Budinom uenju; razlika je u pristupu, a ne u sadraju. Videti Abhidhamma i
Sakassa.
Guide to the Abhidhamma Piaka, Nyanaponika, 1950.
ABORTUS
Abortus (gabbhaptana) jeste jedan od oblika
kontrole raanja gde fetus biva ubijen, kako
se ne bi potpuno razvio i rodio. Abortus je bio
poznat u staroj Indiji i obavljan je bilo opera-
tivnim putem, bilo nasilnim drmanjem majke
ili uzimanjem razliitih stimulativnih sup-
stanci. Prema budizmu, ivot zapoinje zae-
em ili veoma brzo posle toga, te se abortus
zato smatra ubistvom. U takama se govori
da se onaj ko obavlja abortus kasnije raa u
svetu patnje (a.V,269). Monasima i monahi-
njama je zabranjeno da imaju bilo kakve veze
sa abortusom (D.I,11). U nekim sluajevima,
mogue je da je abortus neophodan da bi se spasao ivot majke, ali danas se veina abortusa obav-
lja da bi se uklonila neeljena trudnoa ili gnev okoline. Za budistu su to vrlo neuverljivi razlozi
da se uniti jedan ivot. Abortus je ilegalan u ri Lanki i Burmi, ali ne i u Tajlandu.
Buddhism and Abortion, Damien Keown, 1999.
Prikaz abortusa, bareljef, Angkor Vat, oko 1150. godine
6
AGNOSTICIZAM
Agnosticizam je flozofska pozicija da nije mogue znati bilo ta pouzdano o Bogu. Nekada se
kae da je Buda bio agnostik, ali to nije tano. Istina je da je on retko govorio o pitanjima o posto-
janju ili prirodi Boga, ali to je samo zato to o takvim pitanjima nisu raspravljali ni drugi vodei
mislioci toga vremena. Ni Mahavira, osniva ainizma, Purana Kassapa, Makkhali Gosla, Aita
Kesalambal, niti sam Buda nisu ideji vrhovnog bia davali nikakav znaaj u svojim flozofjama.
A kada je ipak govorio o ideji boga, Buda je svoju poziciju iznosio vrlo jasno odbacivao ju je kao
injenino, logiki i moralno neodrivu. Na primer, u takama je osvetlio kontradikciju izme-
u tvrdnje da je Bog svemono bie ispunjeno ljubavlju i neporecive okrutnosti i zla koje postoji
u svetu. Zato Bog ne popravi ovaj svet? Ako je zaista Upravlja, Najvii, Gospodar svih bia,
zato je itav svet u takvom haosu? Zato svet ne uini srenim? Ako je zaista Upravlja, Najvii,
Gospodar svih bia, otkuda toliko obmane, lai, gordosti i nepravde? Ako je zaista Upravlja,
Najvii, Gospodar svih bia, onda mora biti da je nepravedan i okrutan, jer on je taj koji je sve
napravio. (a.VI,208). Videti Teizam
AAN A
Aan a je bio moda najvei theravada uitelj meditacije
u XX veku. Roen je u Tajlandu 1918. godine. Jo kao vrlo
mlad postao je monah, ali se ubrzo zasitio monotonog ivota
u konvencionalnom manastiru. Tako je postao lutajui monah,
iveo u umi i vreme provodio u meditaciji. Posle mnogo go-
dina se skrasio u umskoj isposnici, koja se kasnije razvila
u manastir, i tu poeo da privlai one zainteresovane za me-
ditaciju. Aan a je postao dobro poznat po svojoj ljudskoj
toplini, humoru i naroito praktinom, direktnom i spontanom
pristupu meditaciji. 70-tih godina prolog veka poeo je da
privlai i niz uenika sa Zapada, od kojih su neki kasnije i
sami osnovali svoje manastire i centre za meditaciju na Zapa-
du. Iako sam nije nikad nita napisao, neki od njegovih govo-
ra, izreka i anegdota su zabeleeni i objavljeni, te su od tada
postali vrlo popularni. Aan a je umro 1992. godine, posle
due bolesti izazvane modanim udarom.
Venerable Father A Life with Ajahn Chah, Paul Breiter, 1993.
AJNTAJN, ALBERT
Albert Ajntajn (1879-1955), uveni nemako-ameriki
fziar, priznat je kao jedan od najveih i najuticajnijih
umova u istoriji. Iako je roen u jevrejskoj porodici,
Ajntajn je itav svoj ivot bio sekularista. No, iako ga
konvencionalna religija nije mnogo zanimala, bio je
duboko duhovan ovek, zainteresovan za ljudsku prirodu
i sudbinu. Naroito je gajio divljenje prema budizmu. U
jednom od svojih eseja je napisao: ovek osea nitavilo
ljudskih elja i tenji, kao i uzvienost i aroban poredak
koji se otkriva kako u prirodi, tako i u misaonom svetu.
On na individualnu egzistenciju gleda kao na neku vrstu
7
zatvora i eli da doivi ovaj univerzum kao jednu smislenu celinu. Poeci jednog takvog kosmikog
religijskog oseanja javljaju se ve na ranom stupnju razvoja na primer, u mnogim psalmima
Davidovim i kod nekih od proroka. Ali budizam sadri mnogo snanije njegove elemente.
Kasnije, u svojim detaljnijim osvrtima na religiju, Ajntajn ponovo govori o budistikom uenju:
Religija budunosti bie kosmika religija. Ona bi trebalo da prevazie individualnog Boga i
izbegne dogme i teologiju. Obuhvatajui i prirodno i duhovno, ona bi trebalo da se zasniva na
religijskom oseanju koje se javlja iz doivljavanja svih stvari, prirodnih i duhovnih, kao jedne
smislene celine. Budizam odgovara ovakvom opisu... Ako postoji religija koja moe da se nosi sa
potrebama savremene nauke, onda je to budizam.
ALFABET
Alfabet (vaaml) jeste skup slova ili simbola nanizanih odreenim redom, a koji se koristi za
pisanje nekog jezika. Budini govori su prvi put bili zapisani u Indiji, verovatno oko II veka pre
n.e., i to na pismu koje se zvalo brhm. Edikti cara Aoke su zapisivani istim pismom. Brhm
ima 72 slova i pisan je s leva na desno. Sva kasnija indijska pisma evoluirala su iz brhmija, kao
to su sinhaleko, tibetansko, burmansko, tajlandsko i drevna pisma malajskog sveta. Jedna od
najuvenijih Budinih izreka: Od svakog se zla uzdrati, uz dobro se priviti, svoj um proistiti, to
je poruka Budnih (Dhp. 183) data je ovde na izvornom pali jeziku, a zapisana brhm pismom.
ALKOHOL
Alkohol je jedinjenje dobijeno fermentacijom, koje inhibira centralni nervni sistem i izaziva oma-
mljenost kada se konzumira. Re alkohol potie od arapskog al, to je odreeni lan, i kahal,
to znai privid i prvobitno je bio alhemijski termin. Alkoholna pia se obino dele u tri grupe
piva nainjena od fermentiranih itarica, vina nainjena od fermentiranog voa i estoka pia
dobijena destilacijom ili piva ili vina. U Tipiaki se pominju etiri vrste alkoholnih pia. Sur se
dobijala od ita ili brana (Sn.398; Vin.I,205), meraya je spravljana od eera i voa, a ponekad
joj je dodavan poseban ukus dobijan od kore odreenog drveta (MN.I,238), maa je pravljena
od meda i sava se dobijala od soka palmira palme i to vrenjem ili destilovanjem (Vin. II,294).
Mnoge kulture imaju mitove koji objanjavaju poreklo alkohola, prema kojima se on esto smatra
poklonom bogova. take takoe imaju priu kojom se objanjava kako je alkohol pronaen, ali
je ona manje pompezna i realistinija. Jednom davno je u nekoj umi bila voka sa udubljenjem na
mestu gde se deblo ravalo. U tom udubljenju se sakupljala kinica, a u njega su padali i plodova
sa grana iznad, tako da je ta smea pod zracima sunca vrila. Poto je bilo leto, edne ptice pile su
iz tog udubljenja, opile se, pale na tlo i posle izvesnog vremena ipak odletele dalje. Neki lovac je
to primetio i, onako znatieljan, malo otpio te tenosti i opio se. Kasnije je sve ispriao svojim pri-
jateljima i tako se saznalo za alkohol. Prema takama, ovo otkrie postalo je uzrok bezbrojnim
drutvenim problemima (a. V,12-20).
Peto pravilo morala, kojeg svi budisti nastoje da se pridravaju, jeste izbegavanje da se kon-
zumira alkohol ili bilo kakvo drugo stimulativno sredstvo. U sluaju alkohola, to je uglavnom
zato to opijenost njime zamagljuje um, dok je glavni cilj budizma upravo da se um razbistri.
Meutim, pijenje alkohola moe izazvati i druge line i socijalne probleme. Buda kae: Ovih je
8
est opasnosti od pijenja alkohola: gubitak imetka, uestale svae, bolest, loa reputacija, pravlje-
nje budale od sebe i smanjena inteligencija (DN.III,182). Budistika tradicija kae da ako neko
prekri peto pravilo, to lako moe voditi do krenja i ostalih.
Alcohol: Our Favourite Drug, J. R: West, 1986.
ALTRUIZAM
Altruizam jeste miljenje i delovanje na dobrobit drugih pre ili vie nego za sebe. Teolozi i flozof
su dugo raspravljali o tome je li mogue istinski biti altruistian. Buda je izbegavao ja ili drugi
dilemu jer je razumevao da smo vie u stanju da pomognemo drugima ako nainimo neke prome-
ne u samima sebi. Njegova estogodinja borba za istinu omoguila mu je da provede narednih
etrdeset i pet godina poduavajui druge toj istini. Slino tome, on je razumeo da injenje dobra
drugima i nas ini boljima. Jednom je prokomentarisao da je nandino dugogodinje izraavanje
ljubavi telom, govorom i milju, esto bez dovoljno vremena za meditaciju, omoguilo mu da se
priblii probuenju (DN.II,143). Tako, za budiste ne bi trebalo da bude dilema izmeu sebino-
sti sebe pre drugih i altruizma drugih ispred sebe ve mi i drugi zajedno. U jednom od svo-
jih najreitijih govora, Buda je rekao: Na ovom svetu mogue je pronai etiri vrste ljudi. Koje
etiri? Onaj koji se brine ni za svoje, ni za dobro drugih; onaj koji se brine za dobro drugih, ali ne i
za svoje dobro; onaj koji se brine za svoje, ali ne i za dobro drugih; i onaj koji se brine i za svoje i
za dobro drugih. Od njih etvorice, najvei je onaj koji se brine i za svoje i za dobro drugih. (AN
IV.94). Videti Saoseanje.
AMARITANANDA, BHIKKHU
Bhikkhu Amaritananda je bio najuveniji savremeni
theravada budistiki monah u Nepalu. Roen je 1918.
godine u siromanoj porodici i vrlo rano se zaintereso-
vao za Dhammu. U to vreme u Nepalu nije postojao the-
ravada budizam, dok je autohtoni varayana budizam
bio iskvaren i praktino ga nije bilo mogue razlikovati
od hinduizma. Tokom putovanja u Kusinaru u Indi-
ji 1936. godine sreo je uvenog burmanskog monaha
andrimanija i odluio da ga on zamonai. Potom je oti-
ao na ri Lanku i Burmu radi studija i onda se vratio u
Nepal. Kada je njegovo poduavanje poelo da privlai
sledbenike, reakcionarni Rana reim uvrstio ga je meu
pretnje hinduizmu i bacio u zatvor. Godine 1944. prote-
ran je iz zemlje i odlazi u Sarnath, gde osniva Dharmo-
daya Sabha organizaciju, kao potporu drugim budistima
prognanim iz Nepala i pomo u obuci pre nihovog zare-
enja. Takoe je organizovao putovanje uvenog rilan-
kanskog monaha Narade u Katmandu, kako bi se zau-
zeo za budiste pred Rana vladarom. Godine 1950. Rana dinastija je zbaena, vlast je preuzeo kralj
Tribhuvan, a Amaritananda i drugi proterani monasi su se vratili u zemlju. Nadalje je Amarananda
energino promovisao Dhammu u Nepalu. Bio je popularan govornik, napisao je preko 50 knjiga
o budizmu i po prvi put je preveo velike delove Tipiake na nepalski. Utemeljio je Anandakuti
Viharu kao glavni centar Theravade, a 1952. je osnovao i Anandakuti visoku kolu. Amarananda
je umro 1990. godine.
9
AMBAPL
Ambapl je bila imuna i obrazovana kurtizana u Vesliju, nadaleko poznata kao jedna od naj-
lepih ena svoga doba. Opisivali su je da je izuzetne lepote, armantna, besprekorne grae i
veta u pevanju, plesu i sviranju na lauti (Vin.I,268). Ona je takoe posedovala veliki vonjak
mangoa na periferiji Veslija, u kojem su povremeno boravili Buda i njegovi monasi (A.IV,100;
S.V,141; 301). Kada se Buda na svom poslednjem putovanju zaustavio u Vesliju, Ambapl mu
je poklonila taj vonjak kako bi u njemu bio podignut manastir (D.II,95-7). Neko vreme posle
toga, verovatno u starosti, Ambapl je postala monahinja i, kako kae tradicija, na kraju dostigla
i probuenje. Thergth sadri njezinu pesmu u 19 strofa, u kojoj s gorinom uporeuje nekada-
nju lepotu i svoj izgled u starosti (Thi.252-70). Hiljadu godina kasnije, kada je kineski hodoasnik
Hsuan Tsang posetio Vesli, zapisao je da manastir podignut u Ambaplnom vonjaku jo uvek
postoji i da je iva uspomena na nju.
AMBEDKAR, BHIMRAO
Bhimrao Ambedkar je roen u Indiji u najnioj ka-
sti nedodirljivih 1891. godine. Poto je uspeo da
dobije osnovno obrazovanje, uspeo je da se izbori
za stipendiju za studije u Engleskoj i SAD, te po-
stane briljantan advokat. Narednih godina izrasta u
neumornog i reitog borca za socijalne reforme, a
posebno kritikuje hindu sistem kasti. Poto je In-
dija stekla nezavisnost, Ambedkar je predsedavao
komitetom koji je napisao novi ustav zemlje. Razo-
aran dugogodinjim bezuspenim naporima da pri-
padnici njegove kaste postanu priznati i izjednaeni
u okviru hinduizma, Ambedkar na kraju odluuje da prihvati budizam. Tako 1956. on i stotine
hiljada njegovih sledbenika uzimaju Tri utoita. Na nesreu, umro je nekoliko meseci posle toga,
ali ne i pokret koji je predvodio, pa tako danas u Indiji ima oko osam miliona budista. Tako se
obnova budizma u savremenoj Indiji moe pripisati Bhimrao Ambedkaru.
Ambedkar and Buddhism, Sangharakshita, 1986.
AMBICIJA I ASPIRACIJA
Ambicija (ihana) jeste udnja da se stekne lina prednost: imetak, mo, status ili slava, dok aspi-
racija (patthna) predstavlja blagu, ali vrstu odlunost da se neto postigne. Re ambicija potie
od latinskog ambitio, obilaenje; umiljavanje; tatina; pohlepa, dok je aspiracija u vezi sa latin-
skom rei spiritus, dah i potie od latinske rei aspiratio, duvanje. Ambicija nije nuno nega-
tivna, ali ima tendenciju da dobije ono to eli makar i na raun ugroavanja integriteta linosti. A
kada to dobije, ponekad ga zloupotrebi. Primeri za ovo bi mogli biti uspeni glumci koji zavre kao
ovisnici o drogama, vrhunski sportisti koji varaju kako bi osvojili jo jednu medalju i bogati bizni-
smen koji utaji porez ili krade od deoniara kako bi imao jo vie. Kao to je rekao Buda: Zbog
svoje udnje za bogatstvom, budala i sam sebe upropasti (Dhp. 355). Suvie esto ambicija nas
goni dalje, tj. sve vie nas uplie u sasru. Takozvani Pokret za samopoboljanje u SAD bio
bi lep primer flozofje ivota zasnovane na ambiciji. Iza sve te prie o strau za izvanrednou,
postajanju najboljim to moemo i doprinosa drutvu obino lei sirova pohlepa i sebinost.
Aspiracija je oblik elje omekane promiljenou, integritetom i linim interesom koji u
obzir uzima i interese drugih. Dok je ambicija potpuno fokusirana na svoj cilj, aspiracija nika-
10
da iz vida ne gubi ni svoj cilj, ni sredstva koja koristi da bi ga dostigla. Aspiracija nam doputa
da slobodno diemo (asssa, MN 11) i onda kad smo cilj ostvarili, zato to smo to uinili bez
ugroavanja vrednosti do kojih drimo ili nautrb njih. Aspiracija takoe razume da iako svetovni
ciljevi mogu biti korisni u ovom ivotu, duhovni ciljevi nam donose korist kako u ovom, tako i u
narednom ivotu i na kraju e nas odvesti do stanja potpunog ispunjenja, u kojem ne postoje vie
tenje ka bilo kakvom cilju, tj. do nirve. Buda je rekao da treba iskoristiti svu svoju elju, na-
pregnuti se, uloiti veliki napor, usmeriti se i biti odluan kako bi se dostigao jedan takav cilj (AN
IX.5). A kada je govorio da onaj ko praktikuje Dhammu treba da bude umeren u eljama, hteo
je da kae da moramo imati aspiracija ka ciljevima koji su vredni truda i ne dopustimo da naa se
aspiracije degenerie u ambiciju. Videti Preduzetnike sposobnosti.
NANDA
nanda je bio sin Budinog strica Amitodane. Poslednjih 35 godina Budinog ivota bio je njegov
lini pratilac i najvoljeniji od svih njegovih uenika. Ako je Sriputta personifkovao mudrost,
a Moggallna psihike moi, tada nanda svakako oliava dobrotu, blagost, toplinu i ljubav.
Buda ga je hvalio zbog dela ljubavi uinjenih telom, govorom i umom (DN 16), to znai da je
on uvek bio spreman da pomogne, da je uvek ljubazno govorio sa drugima i da je uvek eleo naj-
bolje drugima. Buda je ak pominjao kako nanda ima upravo neke od kvaliteta koje i on sam ima
ljudi se raduju kad ga vide, raduju se kad ih poduava Dhammi, a razoarani su kad zavri svoj
govor (DN 16). nanda je imao kljunu ulogu na prvom saboru. Poto je proveo toliko mnogo
godina kraj Bude i seao se mnogih njegovih govora, odrecitovao ih je tokom sabora, tako da su i
drugi uesnici mogli da ih zapamte i prenesu dalje. Upravo nandinim reima: Ovako sam uo
(Eva me suta...) zapoinje najvei broj sutta.
Great Disciples of the Buddha, Nyanaponika Thera and Hellmuth Hecker, 1997.
NANDA MAITREYA
nanda Maitreya je bio prvi moderni Zapadnjak koji je po-
stao budistiki monah. Roen je kao Allen Bennett 1872.
godine i zainteresovao se za budizam poto je proitao
uvenu poemu Edwina Arnolda o Budinom ivotu, nazva-
nu Light of Asia. Putovao je prvo na ri Lanku i potom u
Burmu, gde se zamonaio 1901. i dobio ime nanda Mai-
treya. Kasnije je osnovao prvu budistiku organizaciju na
Zapadu, te pokrenuo i ureivao asopis Buddhism. Muen
astmom itav ivot, na kraju se razmonaio i umro 1923.
godine.
ANATT
Anatt znai ne-sopstvo i uenje o anatt je specifno za budizam i ujedno njegovo najradi-
kalnije uenje. Mi obino pretpostavljamo da iza naeg promenljivog tela, uma i iskustava po-
stoji jedan nepromenljivi ego ili sopstvo. Identifkujui to sopstvo kao ja, mi tada druge stvari
oznaavamo kao moje moja ena, moj imetak, moja religija, moja zemlja itd. Ovo
je, prema Budi, uzrok mnogih muka i bolova koje ljudi nanose sami sebi i drugima kroz pohlepu,
strah, neznanje, mrnju i samoobmanjivanje. Buda kae: Telo nije sopstvo, oseaji nisu sopstvo,
opaaji nisu sopstvo, mentalne konstrukcije nisu sopstvo i svest nije sopstvo... Onaj ko ovo vidi,
11
postaje nevezan za te stvari, kad je nevezan strast bledi, kad je strast nestala on je slobodan, a kad
je slobodan on i zna da je slobodan (SN XXII.59). Nekada ujemo kako se kae da je cilj budizma
da se uniti sopstvo. To nije tano, jednostavno zato to i nema sopstva koje bi se unitilo. Buda je
uio da kada uvidimo da je ideja o trajnom metafzikom sopstvu ili dui samo iluzija, tada presta-
jemo da patimo i prestajemo da nanosimo patnju sebi i drugima.
Selfess Persons, Steven Collins, 1982.
NATT I PREPORAANJE
Kada neki ljudi saznaju da budizam poduava preporaanje i da isto tako ne postoji sopstvo
(anatt), teko im je da razumeju kako se zapravo to preporaanje odigrava: Ako nema sopstva
ili due, pitaju se, ta to onda prelazi iz jednog ivota u naredni? Ovaj problem je vie prividan
nego stvaran. Prvo, Buda nije uio da sopstvo ne postoji kao takvo on je poduavao da ne postoji
trajno, nepromenljivo, metafziko sopstvo. U budizmu, kao i u savremenoj psihologiji, sopstvo
se razume kao jedno jezgro nainjeno od utisaka, seanja, osobina i sklonosti, koje se neprekidno
menja. I upravo je to sopstvo ono koje prelazi iz jednog ivota u drugi. Zamislite tri bilijarske
kugle poravnate u jednoj liniji tako da svaka dodiruje onu sledeu i etvrtu na istoj liniji ali malo
udaljenu od njih. I sad zamislite da neko udari tu etvrtu kuglu bilijarskim tapom, ona se zakotrlja
preko stola i udari najbliu kuglu. Kugla koja se do tada kretala tu e se i zaustaviti, prva i druga
kugla od one tri e takoe ostati u mestu, ali e trea pojuriti preko stola i pravo u rupu. ta se
dogodilo? Energija iz etvrte kugle se kroz prvu i drugu prenela na treu kuglu i pokrenula je da
pone da se kotrlja po stolu.
Na slian nain, mentalna energija koja ini ono to konvencionalno nazivamo sopstvom
prenosi se iz jednog tela u drugo. Zapravo, upravo ono to omoguuje toj energiji da prelazi kroz
neki medijum i oivi drugi objekat jeste njezina promenljivost (ania). I nije to, ve ideja da
dua ili duh moe da se kree sa jedne lokacije ili dimenzije u drugu bez promene ono to je teko
objasniti.
AGUTTARA NIKYA
Ova nikya je etvrti deo Sutta piake, drugog dela Tipiake, budistikog Kanona. Re aguttara
znai za jedan vie, a 2.344 govora ili sutta u ovoj knjizi grupisano je prema numerikom si-
stemu, od jedan do jedanaest, tako to prvo poglavlje obrauje ono ega ima samo jedan (um,
Tathgata...), drugo ono ega ima samo dva (dva meditativna napora, dve vrste mudraca...) itd.
do jedanaest. Aguttara nikya se bavi veim brojem tema nego bilo koja druga knjiga u okviru
Tipiake.
Numerical Discourses of the Buddha, preveli Nyanaponika Thera i Bhikkhu Bodhi, 1999.
APOSTAZA
Termin apostaza dolazi od grkog apostasia i latinskog apostata i znai udaljiti se od, dok
arapski termin za apostazu riddah znai okrenuti lea. Apostaza otuda predstavlja odbacivanje
sopstvene religije i prihvatanje neke druge. Budizam nije imao legalistiki pristup veri i otuda
nikada nije razvio pojam apostaze, niti ga poznaje ijedna budistika kultura. U budizmu osoba
ima slobodu da veruje ili ne, ve u skladu sa svojim sklonostima i razumevanju. Budin stav pre-
ma apostazi olien je u susretu sa ovekom po imenu Sunakkhatta. On je bio Budin uenik, ali je
postao nezadovoljan Dhammom i odluio je da se odrekne uitelja i Uenja. Sunakkhatta je tako
doao kod Bude i rekao: Gospodine, naputam vas. Vie ne ivim u skladu sa vaim Uenjem.
12
Buda je na ovu objavu odgovorio postavljajui Sunakkhatti nekoliko pitanja: Jesam li ti ja ikada
rekao: Doi i ivi u skladu sa mojim uenjem? Ne, gospodine. A jesi li ti ikada meni rekao
da eli da ivih u skladu sa mojim uenjem? Ne, gospodine. Ako je to tako, ko si ti i ta ti to
naputa, nepromiljeni ovee? (DN 24). Ni u ovom, ni u drugim sluajevima Buda nije sugeri-
sao da apostatu treba kazniti, niti da e on otii u pakao samo zbog svoje apostaze. Nijedan krivini
zakonik tradicionalnih budistikih zemalja nije kriminalizovao apostazu. Videti Preobraanje i
Tolerancija.
ARAHAT
Re arahat izvedena je iz pi glagola arahati, to znai imati vrednost ili biti plemenit, a
predstavlja titulu onome ko je dostigao probuenje kao rezultat sluanja i praktikovanja Budi-
nog uenja. Kao i Buda, arahat poseduje savrenu mudrost i saoseanje, te vie nije podloan
preporaanju. Buda za arahata kae da je prevaziao krug raanja i umiranja... uklonio ne-
istoe, proiveo svetaki ivot, uinio ono to treba uiniti, odloio teret, dostigao krajnji cilj,
raskinuo okove i postao sasvim osloboen zahvaljujui
savrenom znanju (MN 22).
Arahati se esto pominju u Tipiaki i stie se utisak
da su oni tiha, blaga bia, bez ikakvih briga i optereenja,
fzikih ili psihikih. Oni su stianog tela i slobodnog
uma (SN IV.25), postojani u sred nepostojanog (Th.
192), sreni sve vreme (SN XVI.9) i bez briga gde
god da krenu (AN IV.28). Oni su nevezani ni za ta,
ak ni za nevezivanje (Sn. 795), u sred neprijatelja
ive puni ljubavi (Dhp. 192); oseaju se svuda kod
kue (Sn. 42), zato to su prevazili sve granice (Sn.
795) i odloili sa strane svako za i protiv (Sn. 362).
Arahati su mirni poput jezera neuznemirenog vetrom
(It. 91), isti kao duboka voda mirnog jezera (Dhp. 82),
blistavi poput Meseca kad izae iz oblaka (Dhp. 172)
i vedri poput neba bez oblaka (Sn. 1065). Obinom
oveku mogu se uiniti glupim, ali nisu takvi (Sn. 713),
zapravo oni su otri poput otrice brijaa (Sn. 716).
The Early Buddhist Theory of Man Perfected, I. B. Horner, 1979.
AROMATERAPIJA
Aromaterapija je re koju je 20-tih godina prolog veka skovao Rene Gattefosse, kako bi oznaio
fziko i psiholoko leenje putem udisanja isparenja esencijalnih ulja ili njihovog utrljavanja u
kou. Drevni Indijci su razvili itavu nauku o mirisima. Mirisi su bili ekstrahovani iz aromatinih
korenova, drveta, kore, izdanaka, lia, cvetova, bobica i smola (SN XXXI.3) i u parfmerijama
(gandhpaa) su se prodavali parfemi, mirisi, aromatski prah i kamfor (a. I,290). Ljudi su jako
voleli da trljaju i masiraju telo parfemima i kupaju se u miriljavoj vodi (DN 1). Ponekad su
radili i klistir mirisnim uljima (Mil. 169). Terapijska vrednost mirisa takoe je bila poznata, mada
aromaterapija kao takva nije bila deo tradicionalnih osam grana indijske medicine. Jednom kada
je Buda bio bolestan, lekar mu je prepisao umrkavanje (upasinghati) tri pregrti cvetova vodenog
ljiljana (Vin. I,279). On sam je monasima koje mue bolovi preporuivao da se inhaliraju parom
od prokuvanih listova kanabisa (Vin. I,204).
Kineska statua arahata,
Tang dinastija
13
Iako delovanje aromaterapije na fzike bolesti tek treba da bude potvreno, nema sumnje
da ona moe imati pozitivne efekte na um. Slatkasti, otri i umski mirisi mogu da poprave
raspoloenje, da smire um i tako olakaju relaksaciju. Ovo je verovatno dodatni razlog zato su
stari budisti koristili cvetove i mirisne tapie tokom pe, a pre meditacije. Videti Parfemi.
ASTROLOGIJA
Astrologija (otisattha ili nakkhattavi) jeste
verovanje da poloaj planeta i zvezda u velikoj
meri utie na ovekov karakter i sudbinu. Ovo
verovanje je u suprotnosti sa osnovnim uenjem
budizma da su na karakter i sudbina rezultat zbi-
ra naih namernih misli, govora i postupaka, tj.
nae kamme. Buda je govorio da monasi i mona-
hinje ne smeju da praktikuju astrologiju, niti bilo
kakvu drugu formu proricanja sudbine, koje je on
sve zvao niskim vetinama (tirahnavi,
DN 1). Tako on u takama pria priu koja
odslikava besmislenost oslanjanja na astroloka
predvianja (a. I,258). Logino, sva astroloka
izraunavanja do 1930. moraju biti netana, jer
nisu uzimala u obzir planetu Pluton, koja je tek
tada bila otkrivena. A sva izraunavanja posle
1930. takoe moraju biti netana jer nisu uzimala
u obzir novu planetu otkrivenu 2005. Ironija je
da mnogi ljudi u budistikim zemljama veruju u
astrologiju i monasi obino rade predvianja na
osnovu asteorlogije.
AOKA
Aoka je bio trei car iz dinastije Maurja i vladao je In-
dijom od 268. do 239. pre n.e. okiran razaranjem koje
je izazvao svojim ratom protiv kraljevstva Kliga, Ao-
ka je prihvatio budizam i ostatak svoje vladavine proveo
pokuavajui da na duhovnim principima vlada svojim
ogromnim carstvom. Odrekao se agresivne spoljne po-
litike, promovisao harmoniju meu religijama, osnivao
bolnice, humanizovao pravni sistem i slao budistike mi-
sionare irom indijskog potkontinenta i van njega. Uglav-
nom zahvaljujui Aokinom pokroviteljstvu, budizam je
tako brzo postao jedna opteindijska religija. Da bi ob-
znanio svoje reforme, Aoka je objavljivao seriju proglasa
i klesao ih na ogromnim kamenim stubovima podignutim
irom Indije. Ti proglasi su najraniji do sada deifrovani
pisani spomenici drevne Indije.
The Edicts of Asoka, S. Dhammika, 1993.
Butanska astroloka karta
14
AVAGHOA
Avaghoa, ije ime znai njisak konja, bio je
jedan od najveih indijskih pesnika. Roen je u
Sketi u II veku, a preobratio se na budizam jo kao
vrlo mlad i postao dvorski pesnik kralja Kanike.
Do tada je Budino uenje ve bilo izazvalo pravu
revoluciju u indijskoj religijskoj i flozofskoj misli,
kao i u umetnostima. Pet vekova posle Budine smr-
ti, budisti su koristili ve sve vizuelne i tekstualne
umetnosti kako bi ljude privukli Dhammi, objasnili
im je i probudili u njima veru. Avaghoa je simbol
ovog pokreta. Napisao je Saundaranandakvyu,
poemu u kojoj se prepriava preobraenje Budinog
polubrata Nande; zatim Sriputraprakarau, dra-
mu u devet inova o ivotu Sriputte; Gaistotru,
armantnu pohvalu manastirskom zvonu, kao i Va-
raui, sistematsku kritiku hindu sistema kasti. Ali
Avaghoino najuvenije delo jeste Buddhaarita, pria o Budinom ivotu, koja je duboko uticala
na vie klase, a kasnije inspirisala i mnoge velike autore knjievnosti na sanskritu.
AURA
Aura (bymappadh ili pabhmaala) jeste krug
svetlosti za koji se veruje da se pojavljuje oko glave
odreene svete osobe. Stari i novi prikazi Bude e-
sto ga predstavljaju sa aurom, iako Tipiaka nikada
ne pominje da ju je on zaista i imao. Meutim, ona
kae da su u trenutku kada je dostigao probuenje
zraci (rasi) plave, ute, crvene, bele i naranda-
ste svetlosti zasijali iz njegovog tela (Vin.I,25). Isto
tako, u asovima pre nego to je izdahnuo, koa mu
je postala neuobiajeno sjajna i blistava (D.II,134).
Ostaje tajna kako se tano odigrava ovakva tran-
sformacija, ali je to fenomen o kojem govore mno-
ge kulture na raznim stranama sveta.
AVALOKITEVARA
Avalokitevara je najvaniji i takoe najvoljeniji od svih bodhisattvi u mahyna budizmu. Nje-
govo ime sainjeno je od dve sanskritske rei: avalokita, to znai gledati na ili nadgledati, i
ivara, boanstvo. Tako ispada da je Avalokitevara plemenito bie koje motri na svet, vidi sav
Buda sa aurom, Japanski ajni vrt
Avaghoa,
Arhiv istorijskog muzeja u Indiji
15
njegov bol i patnju, te ispunjen saoseanjem
pokuava da ih umanji to je mogue vie. Ava-
lokitevarino poreklo nije ba jasno, ali izgleda
da je ideja o njemu poela da se uobliava negde
u I veku pre n.e. Najranije pominjanje njegovog
imena je u Saddharmapuarka stri, koja je
sastavljena negde na prelazu izmeu I i II veka
nae ere. Verovatno se radi o osobi koja je ive-
la u Budino vreme, ula njegovo uenje i poto
se iskreno zavetovala (adhihna) da dostigne
probuenje za dobrobit svih bia, preporodila se
u nebeskom svetu, odakle odgovara na molbe
ljudi. Posle pojave Avalokitevare, milioni lju-
di koji su zazivali njegovo ime bili su izleeni
od fzikih i psihikih bolesti, spaeni u nevo-
lji i uteeni u vremenu samoe i oaja. Nekim
boanskim biima se klanjaju u strahu i zeb-
nji, zato to su navodno svemona, ali ljudi
su Avalokitevari bili uvek privueni njegovom
blagou i saoseanjem. Moglo bi se ak rei da
je Avalokitevara sama personifkacija Budinog
isceljujueg i okrepljujueg saoseanja.
Avalokitevara je obino prikazivan kao lep
mladi blagih fzikih karakteristika, mada se u
kineskoj, korejskoj i japanskoj ikonografji uvek
prikazuje kao ensko. Naravno, to je samo ikonografska konvencija, poto on zapravo prevazilazi
podele na polove, Avalokitevara zapravo nije ni mukog ni enskog pola. Negde posle VII veka
Kinezi su poeli da prikazuju Avalokitevaru sa hiljadu ruku i sa okom na svakom dlanu. Bio je
to matovit nain da se prikae ne samo njegova istinska elja da vidi patnju bia, ve isto tako da
priskoi u pomo i olaka je.
Na kineskom Avalokitevara je poznat kao Kuan Yin, na japanskom kao Kannon, na tibetan-
skom kao enrezi, vijetnamskom kao Quan Am, a na sinhala jeziku kao Ntha. Tradicija kae da
je Avalokitevara imao 108 imena. Videti O Mai Padme H i Potala.
Avalokitevara,
budistiki kompleks Plaosan, Indonezija
16
B
BAHAI
Bahai je religija koju je utemeljio Bahaullah, roen u Persiji 1817. i koji je za sebe tvrdio da
je Boiji prorok. Bahai vera je snano posveena socijalnoj pravdi, jednakosti meu ljudima i
dijalogu meu religijama, te u tom smislu ima mnogo zajednikog sa budizmom. Kljuni bahai
princip jeste da su sve religije samo razliiti izrazi jedne isti vene istine, a koju je poduavao
Bahaullah.
Jedna novija bahai publikacija o bu-
dizmu kae da je Bahaullah ispunjenje
proroanstva o dolasku Bude Maitreye uni-
verzalne ljubavi, koji e, prema budistikoj
tradiciji, doneti mir i probuenje itavom
oveanstvu. Meutim, Bahaullah nije
ispunio nijedno od ovih proroanstava. Rana
budistika tradicija kae da e se Maitreya
pojaviti tek kada Dhamma potpuno nestane
sa ovog sveta, da e biti roen u Indiji, da e
biti monah i da e objaviti etiri plemenite
istine. Ali ne da e Maitreya biti Boiji pro-
rok, kao to je to izjavio Bahaullah, jer
poto e biti probuen, on e razumeti istinu
prirodne uzronosti i tako znati da ne postoji vrhovni bog.
Harmonija meu religijama jeste plemenit i vaan cilj. Ali ona se najbolje promovie pre-
poznavanjem, razumevanjem i simpatijom prema razlikama meu religijama, a ne njihovim preob-
likovanjem do take kada one sve izgledaju isto. Istinska tolerancija jeste prihvatanje raznolikosti,
a ne njihovo poricanje.
About the Bahais, Corrine Podger, 2004.
BALANS
Balans (samatta ili samat) jeste situacija u kojoj razliite stvari postoje u podjednakom i meusob-
no blagotvornom odnosu. Postojanje jednog kvaliteta vrline koji e odravati balans sa neki drugim
jeste kljuni element u razvoju zdravlja i napretku duhovne prakse. Buda je naroito preporuivao
odravanje balansa izmeu kvaliteta kao to su vera i mudrost, kao i izmeu napora i koncen-
tracije. Vera otvara um za mogunost stvari koje nije mogue neposredno iskusiti ili razumeti. Ali
ako vera ne ide ruku pod ruku sa oprezom, propitivanjem i ak zdravim skepticizmom, ona lako
moe odvesti na pogrean put. Budaghoa je rekao: Onaj ko je jak u veri a slab u mudrosti ima
nekritiko i neutemeljeno poverenje. Onaj ko je jak u mudrosti a slab u veri postaje prepreden i
teko ga je izleiti kao nekog ija bolest je izazvana upravo lekom. Kada su ovo dvoje izbalansira-
ni, ovek ima poverenje samo tamo gde za to ima osnova (Vis.129). Meutim, balans ima svoje
mesto i u drugim oblastima budistikog ivota. Trebalo bi da postoji balans izmeu drueljubivosti
i samoe, uenja i meditacije, ozbiljnosti i veselosti, brige za sebe i brige za druge itd.
Nju Delhi, Bahai hram, poznat kao Lotosov hram
17
Jednom je monah po imenu Sona praktikovao meditaciju u hodu sa takvom odlunou da
su na stopalima poele da mu se otvaraju rane. Buda je saznao za ovo i upitao Sonu: Pre nego to
si postao monah, nisi li ti bio vet u sviranju laute? Jesam, gospodine. I kad su ti strune bile
suvie zategnute ili labave, je li muzika bila prijatna ili melodina? Nije, gospodine. A kad
su strune bile ni suvie zategnute ni suvie labave, je li muzika bila prijatna? Jeste, gospodine.
Na isti nain, kada je prejak, napor donosi uznemirenost, a kada je preslab rezultat mu je lenjost.
Zato, Sona, odravaj svoju energiju u ravnotei, dobro pazi na balans meu svojim sposobnostima
i tada e dostii cilj (A.III,373). Videti Srednji put.
BES
Bes (kodha) jeste oseaj negativnosti koji doivljavamo kada nae elje nisu ispunjene. Buda je
tvrdio da zbog sposobnosti besa da zapali um, on je jedan od najdestruktivnijih ljudskih emocija.
Budistika psihologija nabraja mnogobrojna ispoljavanja i intenzitete besa, blage iritiranosti, ner-
voze, loeg raspoloenja, razdraenosti, ogorenosti, gneva, jarosti itd., kao i razne tehnike kako
se sa svim time nositi. Naravno, neophodno je bes drati pod kontrolom, ali sem toga moramo se
baviti i njegovim korenima. Snana je veza izmeu besa i elje to je elja jaa, to e i bes biti
vei ako ta elja bude osujeena. Zato, prvi korak u bavljenju besom jeste da izmenimo svoje elje.
Bes e, meutim, biti potpuno eliminisan jedino kada razumemo ta je to zapravo ego ili oseaj
sopstva.
Curbing Anger, Spreading Love, Bhikkhu Visuddhacara, 1992.
BELI LUK
Beli luk (lasua) lukovica biljke Allium sativum, koja se jede zbog svog ljutog ukusa. Buda je
preporuivao monasima i monahinjama da ne jedu beli luk, jer snaan miris koji potom ima njihov
dah moe smetati drugim ljudima (Vin. II,139). Meutim, on je doputao uzimanje belog luka kao
leka. Nije ba najjasnije zato su stari Indijci verovali da jedenje belog i crnog luka, kao i prazilu-
ka, nepovoljno utie na meditaciju. Budistiki monasi su preuzeli to sujeverje, preneli ga u Kinu,
tako da ak ni danas predani kineski budisti nikada ne jedu beli luk. Videti Hrana i Biljke.
BILJKE
Biljke su ivi organizmi koji rastu u zemlji i imaju sposobnost da sunevu svetlost pretvaraju u
energiju potrebnu za svoj razvoj. Budisti smatraju da su biljke ivotni oblici koji imaju samo jednu
sposobnost (ekindriya) (Vin. III, 155). Tradicionalni nain klasifkovanja biljaka je na lekovito
bilje (osadh), umsko drvee (vanaspati), voe ili drvee koje cveta (rukkha), iblje (gumba), tra-
vu (tia), puzavice (patna) i lozu (vall). Buda ih je klasifkovao po tome da li se razmnoavaju
putem korena, zglobova, izdanaka ili semenja (D.I,5). Iako ubijanje biljke ne predstavlja krenje
prvog pravila morala, Buda je svoje uenike ohrabrivao da potuju svaki ivot, ukljuujui i
biljke, te da bez preke potrebe ne oteuju ili unitavaju biljke, njihovo lie ili semenje (D.I,5).
Videti Cvetovi i Drvee.
BLAGOSLOV
Blagoslov (magala) jeste zatitna mo koja se stvara ponavljanjem odreenih rei, prskanjem
specijalnom vodom, dodirivanjem svetih predmeta ili odreenim gestovima ruku. Buda je bio skep-
tian prema efkasnosti ovakve vreste blagosiljanja. Kao i u drugim pitanjima, on je poduavao da
najbolji nain da zadobijemo blagoslov, zatitu ili sreu jeste drati se vrline, potenja i blago-
18
sti. U uvenom govoru o blagoslovima, Mangala sutti, delu Sutta nipte, rekao je: Velikodunost,
pravednost, izdravanje svoje porodice i ponaanje voeno vrlinom, to je najvei blagoslov. Neodo-
bravanje i odbacivanje zla, uzdravanje od alkohola, nadgledanje sopstvenog uma to je najvei
blagoslov. Potovanje, poniznost, zadovoljenost, zahvalnost i sluanje o Dhammi s vremena na
vreme to je najvei blagoslov (Sn. 263-5).
Lifes Highest Blessings, R. L. Soni, 1987.
BLAGOST
Biti blag (soraa) znai govoriti i postupati na brian, prijatan i ljubazan nain, koji ne ini
nikakvu tetu drugome. Pi re dolazi od sorata, to znai i tiho ili meko. U Kanonu se esto
pominje kolika je vrednost blagosti. Oni koji vole plemenitu Dhammu, ije su rei, misli i dela
isti, uvek mirni, blagi, sabrani i svesni, oni ovim svetom idu na pravi nain (a.III,442). Buda
je obino blagost povezivao sa nenou (maddava) i strpljenjem (khanti), jer je sasvim jasno da
ovo troje potpomau jedno drugo. Blagost daje naroitu dimenziju naoj praksi ispravnog govora
i ispravnih postupaka. Ponekad je neophodno kritikovati ili ispraviti nekoga, i mada to moemo
uraditi sa najboljom namerom, time moemo povrediti drugu stranu. Ako takve rei izgovorimo
na blag nain, lagano i mirno, ta povreda moe biti manja, a nae rei imaju veu ansu da budu
prihvaene. Mogue je postupati sa dobrom namerom, a ipak uiniti to na grub, nepaljiv ili brzo-
plet nain. No, ako umesto toga delujemo sa blagou samo e doprineti da taj postupak bude jo
korisniji i bolje shvaen. Blagost moe postati deo naeg ponaanja na dva naina: (1) razmiljanje
o Budinoj blagosti deluje na nas kao opomena i kao inspiracija da i sami budemo blai. (2) Govo-
riti i postupati sa dobrim namerama, ali raditi to i sa svesnou, pomoi e nam da uvidimo gde je
to to radimo mogue jo poboljati uz pomo blagosti.
Na nesreu, na blagost se nekada gleda sa visine, zato to se povezuje sa slabou, strahom
i pomanjkanjem hrabrosti, to naravno nekada i moe biti sluaj. Ali ako je neko blag zato to je
sam odluio da takav bude, zato to u tome vidi vrednost i lepotu, onda to ne mora biti tano. Blaga
osoba moe biti snanija, iako se naizgled ini slabom (Th.501). Buda je rekao da je osoba koja
je blaga, nena i strpljiva, a ipak odluna (aava) i stvari obavlja bez oklevanja (ava), vredna
najvieg potovanja (AN V.203).
BLASFEMIJA
Blasfemija znai govoriti uvredljivo o boanstvu, religijskom uenju ili potovanim osobama kao
to su sveci, proroci ili religijski lideri. U nekim tradicijama, ak i samo ispoljavanje skepticizma
smatra se blasfemijom. U dinaminom religijskom svetu stare Indije blasfemija i vrlo kritiki sta-
vovi jedne religije prema drugoj bili su vrlo uobiajena stvar. I Buda je bio meta omalovaavanja
i uvredljivih komentara, kao i neopravdane kritike. Ne samo da je na uvrede i nipodatavanje
odgovarao mirom i ravnodunou, ve je i svoje uenike savetovao da se isto tako ponaaju. Kad
su ga uenici obavestili da izvesni Suppiya pronalazi razne manjkavosti kod Bude, Dhamme i
sanghe, on im je odgovorio: Ako bilo ko govori sa potcenjivanjem o meni, uenju i sledbenici-
ma, ne bi trebalo da se zbog toga ljutite, da budete ogoreni i uznemireni. Jer u tom sluaju neete
biti u stanju da prepoznate je li to to on govori istinito ili nije. Zbog toga, ako bilo ko govori sa
potcenjivanjem o meni, uenju ili sledbenicima, treba da sve ono to je pogreno objasnite ovim
reima: Ovo nije tano, ovo nije istinito, mi to ne inimo, to nije na nain. (D.I,1-3). Poto je to
rekao, dodao je jo neto zanimljivo: Bilo ko da hvali mene, uenje ili sledbenike, ne treba zbog
toga da budete gordi, sujetni ili da likujete. Jer ako to inite, to e biti prepreka za vas. Zato, ako
19
bilo ko hvali mene, uenje ili sledbenike, jednostavno treba da na ono to je istinito ukaete kao na
istinito: Ovo je tano, ovo je istinito, mi to inimo, to je na put.
ainski uitelj Saaka se ponosio svojom vetinom da pitanjima dovede u kripac druge
religijske uitelje sa kojima je ulazio u debate. Tako je ismevao njihove ideje ili im postavljao
teka pitanja, hvalei se potom da oni u takvim situacijama oklevaju, menjaju temu i pokazuju
nezadovoljstvo, ljutnju i ogorenje. Posle diskusije sa Budom, Saaka je prokomentarisao:
Divno je, zaista udesno kako izgled potovanog Gotame postaje blistav i njegovo lice poinje
da zrai, iako mu se upuuju grube rei i uvrede. To je ono to bi ovek i oekivao od nekoga ko
je potpuno probuen. (M.I,250) Poto se Buda nije ljutio kada bi ga drugi kritikovali i vreali,
budisti ne misle da bi oni morali da se ljute umesto njega.
Bodhiaryvatra ovo govori u vezi sa desakralizovanjem budistikih svetilita i simbola.
Mrnja prema onima koji govore uvredljivo o ili unitavaju svete kipove ili stpe nije dobra.
Bude ne postaju gnevni zbog takvih stvari. Nijedan od pravnih sistema tradicionalnih budistikih
kultura nije ukljuivao blasfemiju kao kriminalni akti. Videti Tolerancija.
BODH GAY
Bodh Gay jeste malo mesto otprilike 12 kilometara udaljeno od grada Gay u severnoindijskoj
dravi Bihar, mesto na kojem je Buda dostigao probuenje. Samo ime je skraenica od Bud-
dha Gay i poelo je da se koristi tek u XVIII veku. U Budino vreme mesto je bilo poznato kao
Uruvel. Grad Bodh Gay nastao je oko ogromnog Mahbodhi hrama, podignutog u V veku
upravo na onom mestu na kojem je Buda sedeo kada je postao probuen. Mnoge budistike zemlje
i organizacije su podigle hramove i manastire u Bodh Gayi, a hiljade hodoasnika poseuju ovo
mesto svake godine.
Navel of the Earth The History and Signifcance of Bodh Gaya, S. Dhammika, 1996.
Bodh Gaya, Mahabodi hram
20
BODHI DRVO
Bodhi je pi re koja se prevodi sa budan. To je i ime drveta koje raste u Bodh Gayi, a ispod
kojeg je Buda sedeo kada je dostigao probuenje. To bodhi drvo je varijetet smokve botaniarima
poznat kao Ficus religiosa i koji ima duge grane i okrugle listove sa karakteristinim vrhom. U
nekoliko opisa Budinog probuenja u Tipiaki, bodhi drvo je pomenuto svega dva puta (D,II,4 i
Ud.1, ponovljeno u Vin.I,1-7). Tra-
dicija kae da je posle probuenja
Buda sedeo nekoliko dana nepomi-
no i posmatrao bodhi drvo, iz zahval-
nosti to mu je pruilo zaklon (a.
I,77), a savremeni budisti jo uvek
potuju to drvo iz istih razloga.
Sadanje bodhi drvo u Bodh
Gayi posaeno je 1880. godine i da-
leki je roak onog originalnog drveta.
Bodhi drvo se ponekad pogreno na-
ziva banjan, ali je to jedna potpuno
druga vrsta drveta.
BODHIARYVATRA
Bodhiaryvatra je klasino delo o mahayna budizmu i u VII veku napisao ga je na sanskri-
tu indijski monah antideva. U deset poglavlja antideva daje detaljne instrukcije o etikom i
psiholokom treningu koji treba proi da bismo postali bodhisattva. Bodhiaryvatra je bila u
irokoj upotrebi kao udbenik u drevnoj Indiji, a kasnije je, sve do danas, imala ogromnu vanost
na Tibetu.
Santideva The Bodhicariyavatara, prev. Kate Crosby i Andrew Skilton, 1995.
BODHISATTVA
Re bodhisattva jeste sloenica sainjena od sanskrit-
skih rei bodhi, koja znai budan i akta, to znai
vezan za. Tako je bodhisattva bie koje je sebe posve-
tilo dostizanju probuenja. U Tipiaki re bodhisattva
se koristi iskljuivo za Budu pre njegovog probuenja
taka prie su, prema tradiciji, opisi Budinih ivota
i dela kao bodhisattve. Mahyna budizam priznaje
postojanje mnotva bodhisattvi, od kojih su najvaniji
Maitreya i Avalokitevara. Prema Mahyni, ovi i
drugi bodhisattve su se zavetovali da e dostii probu-
enje jedino poto pomognu da i druga bia isto to
uine. Da bi to ostvarili, oni su se preporodili u nebe-
skim svetovima, odakle odgovaraju na molitve ljudi
za pomo.
The Bodhisattva Idea in Buddhist Sanskrit Literature, H. Dayal,
1932.
Kip bodhisattve, Nalanda, VI vek
Izdanak Bodhi drveta u That Luangu, Laos
21
BOG I BOANSTVA
Bog (issara) jeste natprirodno bie za koje neki ljudi veruju da je stvorilo univerzum i kojeg
se treba plaiti i potovati ga. Za to bie se obino kae da ima bezgraninu ljubav, bezgranino
znanje i bezgraninu mo. Jevrejski i hrianski bog se naziva Jahve, bog Sika je Sat Nm, a
zoroastrijanaca Ahura Mazda. Hinduisti oboavaju mnogo bogova, ali za veinu njih najvei su
iva ili Vinu. Budizam porie postojanje vrhovnog Boga iz tri razloga: (1) Navodni atributi Boga
protivree jedan drugom. Ako Bog poseduje toliko ljubavi i moi, zato oveanstvo toliko pati od
raznih bolesti, prirodnih katastrofa ili od oskudice? (2) Verovanje u nekog Boga nije neophodno.
Budizam ui da moral moe biti vrst, da ivot moe imati smisao i da poreklo univerzuma moe
biti razlono objanjeno i bez uvoenja pojma Boga. (3) Svaki dokaz koji se koristi za dokazivanje
postojanja Boga lako se moe tumaiti i na drugaije naine. Na primer, uda mogu biti izazvana
psihikim moima, to to je neko spaen od neposredne opasnost moe biti objanjeno sticajem
okolnosti, a povratak iz mrtvih moe znaiti da ta osoba moda uopte i nije bila mrtva.
Meutim, iako u budistikom razumevanju stvarnosti nema mesta za jednog vrhovnog Boga,
budizam prihvata postojanje drugih natprirodnih bia koja moemo nazivati boanstvima (deva).
Ta bia mogu biti monija i velianstvenija od ljudi, ali nisu nuno toliko duhovno razvijena kao
oni i otuda i nemaju znaajniju ulogu u duhovnom ivotu. Videti Agnosticizam, Nebo i Teizam.
Buddhism and the God idea, Nyanaponika, 1981.
BOLEST I ZDRAVLJE
Bolest (taka, gelaa ili roga) jeste poremeaj funkcionisanja organizma zbog neke infekcije
ili povrede. Mnoge se bolesti pominju u budistikim tekstovima, ukljuujui uticu (pauroga),
groznicu (pariha), ir na eludcu (aru), prehladu (ukksana), alergija (tiapupphaka), dijabetes
(madhumehika) i lepru (kuha). Kada bi svaka bolest bila uzrokovana kammom, kao to neki loe
informisani budisti tvrde, tada bi uzimanje lekova bilo besmisleno. Ali Buda je nabrojao osam
uzroka bolesti, od kojih je samo jedan kamma, a drugi su neravnotea ui, lajma i gasova ili sva
tri telesna soka; promena vremena, nedovoljna nega ili nesrean sluaj (S.IV,230). Na jednom dru-
gom mestu rekao je da loa ishrana isto tako moe voditi do bolesti (A.III,144) kao i prekomerno
jelo (M.I,473). Sezonske bolesti izazvane vetrom, toplotom ili vlanou takoe su bile poznate
(Vin.I,199). Prema legendi, susret sa bolesnim ovekom
bio je jedan od etiri prizora koja su navela princa Sidd-
hatthu na odluku da napusti svakodnevni ivot i traga za
Istinom.
Buda je defnisao zdravlje (ro gya) kao posedova-
nje blagostanja, dobrog varenja, kad nam nije ni suvie
hladno, ni suvie toplo, kao ravnoteu i sposobnost da
budemo aktivni (A. III,103). Dobro zdravlje je smatrao
istinskim blagoslovom i vanim preduslovom za prakti-
kovanje Dhamme: Dobro zdravlje je najvei dobitak
(Dhp.204). Zagovarao je umerenu ishranu, jer doprinosi
slobodi od bolesti, doprinosi zdravlju, snazi i telesnoj la-
koi (M.I,473) i bio je svestan veze izmeu telesnog ve-
banja i zdravlja (A.III,30; Vin.II,119). Takoe je traio
od svojih uenika da kontempliraju kakav je blagoslov
to to su zdravi i da koriste takvu priliku da praktikuju
Dhammu (A.III,103). Naglaavajui vezu izmeu line
vrline i zdravlja, Bhesaamas, jedan stari budisti-
Savremeni prikaz Bude kako se
stara o bolesnom monahu
22
ki medicinski traktat, kae: Osoba koja ima zdrave prehrambene navike i ponaanje, koja je
oprezna, nevezana za ovozemaljska zadovoljstva, velikoduna, predusretljiva prema svakome,
istinoljubiva, spremna da oprosti i koja se drui sa mudrima, bie osloboena bolesti.
Buda je govorio da poslodavci imaju obavezu da paze na svoje radnike kada su bolesni
(D.III,191). Smatrao je da poseta i pomo oko bolesnika jesu postupci vrline i iz saoseanja i
sam je to radio. Jednom je rekao: Onaj ko bi da pomogne meni, neka pomogne bolesnome (Yo
bhikkhave ma upaaheyya so gilna upahahissati, Vin.I,301-2). Kao komentar ovih rei, u
Saddhammopyani se kae: Milosrdni je veoma cenio staranje o bolesniku i je li to udno? Jer
Mudrac dobrobit drugih vidi kao svoju, te otuda to to on postupa kao dobroinitelj nije nikakvo
iznenaenje. Zato je pomaganje bolesnom hvalio Buda. Onaj ko u sebi razvija veliku vrlinu trebalo
bi da se brine i o drugima. Videti Lekari.
Asceticism and Healing in Ancient India, K. G. Zysk, 1989.
BOROBUDUR
Borobudur je najvei ikada sagraeni budistiki hram i isto tako jedan od najveih religijskih
spomenika na svetu. Hram je 750. godine zapoeo kralj iz Sailahendra dinastije na Javi i trebalo
je jako dugo vremena da graevina bude zavrena. Borobudur se sastoji od est poligonalnih i tri
krune terase postavljenih jedna povrh druge i svaka manja od one prethodne. Poslednje tri krune
terase imaju na sebi 73 male stpe i jednu veliku u sredini. Na bonim stranama svih niih terasa
su na stotine reljefa koji prikazuju scene iz dela Buddhaarita i takamla, kao i nekoliko
drugih budistikih knjiga. Ovaj udesan hram konstruisan je tako da hodoasnici koji krenu od
njegovog podnoja i penju se nagore mogu da saznaju o Budinim prolim ivotima i njegovom
poslednjem. Tako Borobudur zapravo nije samo hram, ve isto tako i stupa i knjiga o Dhammi, ali
ispisana u kamenu.
Borobudur, Golden Tales of the Buddha, John Miksic, 1990.
BRAHMA VIHRA
etiri Brahma vihre se u budizmu smatraju kao etiri najvie emocije. Re brahma doslovno
znali najvii ili superioran. To je takoe bilo ime vrhovnog boga u hinduizmu u vreme Bude.
23
Vihra znai boravite, mesto ivljenja. Tako Brahma vihre nisu emocije koje povremeno
oseamo, ve one u kojima ivimo sve vreme. Te etiri emocije su ljubav, saoseanje, saradost
i spokojstvo. Mogue ih je tumaiti iz vie razliitih uglova kao etiri meusobno povezana,
ali posebna kvaliteta, ili kao etiri razliita naina na koje se duhovno zrela osoba odnosi prema
drugima u zavisnosti od njihove situacije. Tako, na primer, prema prijateljski nastrojenim ljudima
se odnosimo sa ljubavlju; prema onima u nevolji sa saoseanjem, prema uspenima sa radou
i prema neprijatnim ljudima sa spokojstvom. Svrha ovakve prakse nazvane meditacija ljubavi
jeste da podstakne nastanak i razvija brahma vihre. Videti Dobrota i Simpatija.
The Four Sublime States, Nyanaponika, 1980.
BRHMAN
Bramani (brhmaa) su nasledni svetenici u hinduizmu i imaju najvii poloaj u sistemu kasti.
U vreme Bude imali su lou reputaciju kao pohlepni, arogantni i uopte ne mnogo duhovne osobe,
to je bilo u otrom kontrastu sa visokim sistemom vrednosti koji su priznavali. Buda je kritikovao
zahteve bramana da im se iskazuje posebno potovanje i da imaju prvenstvo samo zato to su roeni
u bramanskoj porodici, pa je zato govorio da niko bilo da je iz vie ili nie kaste ne zasluuje
potovanje ako ga ne krasi vrlina. Samo to, govorio je Buda, od nekoga ini pravog bramana:
Nenasilan meu nasilnima, umeren meu siledijama, bez gramzivosti meu gramzivima toga
ja nazivam brahmanom. S koga su strast i mrnja, oholost i licemernost otpale kao zrno goruice sa
otrice igle toga ja nazivam brahmanom. Ko izrie istinu bez surovosti, jasno razumljivu, kojom
nikoga ne vrea toga ja nazivam bramanom (Dhp.406-8). Poto je ugroavao njihovu izdvojenu
poziciju, mnogi bramani su bili ogoreni Budini oponenti. Sa druge strane, poto su esto bili vrlo
obrazovani i inteligentni, jedan broj bramana prihvatio je budizam, kako tokom Budinog ivota,
tako i u vekovima koji su sledili.
BRAMANIZAM
Bramanizam je bio dominantna religija u Indiji u vreme Bude. Zasnivao se na Vedama i vrhov-
nom boanstvu Brami. U vekovima posle Bude bramanizam je postepeno evoluirao u ono to se
danas naziva i prepoznaje kao hinduizam. U toku tog procesa mnoga bramanska uenja i prakse
pali su u zaborav ili su radikalno izmenjeni, tako da i pored toga to bramanizam i hinduizam
imaju mnogo toga zajednikog, poseduju i neke vrlo upadljive razlike. Ova situacija je slina kao i
izmeu judaizma i hrianstva. Ovo drugo je izraslo iz prvoga, zadralo mnoge njegove osobine,
ali je razvilo i nove ideje u tolikoj meri da su to postale dve posebne religije.
Bramani nekad, hram Khaligat Bramani danas
24
BRAK
Brak (avaha-vihaha) jeste ceremonijalno i pravno sjedinjavanje mukarca i ene. To je sekularna
institucija, dogovor izmeu dvoje ljudi ili dve porodice i otuda budizam ne insistira na monogamiji,
poligamiji ili poliandriji ili bilo kakvoj drugoj formi braka. U staroj Indiji postojalo je nekoliko
vrsta brakova, a najei su bili oni koje su ugovarali roditelji i staratelji, oni u kojima su dvoje
ljudi birali jedno drugo uz odobrenje roditelja ili otmicu mlade. Stari pravni prirunici su ovu
drugu vrstu braka nazivali svayamvara, a treu gandharva. Prema Budi, monasi i monahinje ne
treba da budu ukljueni u sklapanje brakova i otuda nikada ne prisustvuju svadbama (D.I,11).
Po tradiciji, budisti su prak-
tikovali onu formu braka koja je
preovlaivala u drutvu u kojem su
iveli. Iako Buda nije zagovarao ni-
jednu posebnu formu braka, moe-
mo pretpostaviti da je bio skloniji
monogamiji. Njegov otac Suddho
dana imao je dve ene, ali je on
sam odabrao da ima samo jednu. U
svom govoru o braku Buda je disku-
tovao samo o monogamiji, ponovo
implicirajui da ju je prihvatao kao
najbolju formu braka (A IV.91).
Poto je bio i mu i otac, Buda
je imao priliku da o braku govori
iz linog iskustva. Tako bi mu, govorio je, trebalo da uvaava i potuje svoju enu, bude joj
veran, deli sa njom autoritet i stara se da je fnansijski obezbeena. ena bi, pak, svoje poslove
trebalo da obavlja kako valja, nadgleda poslugu, bude verna svome muu, stara se o trokovima
domainstva i bude veta i marljiva (D III.190). Buda je takoe govorio da ako mu i ena zaista
vole jedno drugo i imaju slinu kammu, oni mogu biti u stanju da obnove svoju zajednicu u
sledeem ivotu (A II.161). Takoe je napominjao da
je preljuba (atiariy) protiv treeg pravila morala i
da je ljubav prema svojoj deci i supruniku najvei
blagoslov (puttadarassa samgaho etam mamgalam
uttamam, Sn.262).
ini se da su kroz istoriju mnogi obini budisti
bili monogamisti, iako su kraljevi nekada bili i poli-
gamisti, a i poliandrija je bila uobiajena na Tibetu
sve do skoro. U planinama ri Lanke tokom sred-
njeg veka bila je praktikovana poliandrija. Danas je
monogamija jedini legalni oblik braka u svim budi-
stikim zemljama, iako kralj Butana ima dve ene,
koje su meusobno sestre. Ne postoji specifno bu-
distika ceremonija venanja; razliite zemlje imaju
svoje obiaje, ali njih ne izvode monasi, niti u njima
uestvuju. Meutim, neposredno pred ili posle ven-
anja mlada i mladoenja odlaze do manastira da
bi primili blagoslov od monaha. Videti Razvod i
Yasodhar.
Venanje princa Siddhatthe i Yasodhare u Zlatnoj palati
Deo ceremonije tradicionalnog venanja u Indiji
25
BRAK, ISTOPOLNI
Istopolni brak pravno priznata zajednica izmeu dvoje ljudi istog pola, tj. dvoje homoseksualaca.
Istopolni brakovi su tek nedavno postali legalni u nekoliko evropskih zemalja i nekoliko saveznih
drava u SAD. Meutim, takve zajednice su moda postojale u nekim delovima antikog sveta,
a i Indiji. Kama sutra (IV vek) pominje brakove izmeu mukaraca, mada nije jasno da li su ih
sklapali hinduistiki svetenici i da li ih je priznavala drava (verovatno da nije).
Kakav bi bio budistiki stav prema takvim brakovima? Budizam vidi brak kao sekularnu
instituciju, kao dogovor izmeu dvoje ljudi i otuda budistiki monasi i monahinje ne uestvuju u
ovoj ceremoniji, iako ih esto pozivaju da blagosiljaju neposredno pre ili posle samog ina venanja.
Monasi takoe esto daju kratku propoved i odrecituju nekoliko sutta tokom pokretanja nove
kompanije, na roendanima, pogrebima ili kraj uzglavlja osobe koja je teko bolesna. Ako su dva
mukarca ili dve ene istinski posveeni jedno drugom i poele da monah ili monahinja blagoslove
i poele im svako dobro u njihovom zajednikom ivotu, nije teko zamisliti da e oni biti sreni da
to uine za njih.
BRIJANJE
Brijanje (ohrenta) je uklanjanje malja sa tela, tako to se one seku brijaem. Sekularni tekst drev-
ne Indije Kma stra, preporuuje da mukarci iaju bradu i brkove svaka etiri dana, a da deo
oko polnih organa i ispod pazuha briju svakih deset dana. Buda je traio od monaha da briju gla-
vu svaka dva meseca ili pre nego to je kosa
dua od irine dva prsta. Glavni razlog za to
bilo umanjivanje tatine koja je obino pove-
zana sa kosom, a moda i zbog higijenskih
razloga. Oni bez kose ne mogu dobiti, a time
ni ubijati vake. I od monahinja se trailo da
briju glavu, ispod pazuha i oko polnog orga-
na, to su u to vreme oigledno radile i druge
ene (Vin.III,260). Jedna od osam osnovnih
potreptina za monahe i monahinje jeste bri-
ja (khura), a mogli su da imaju i futrolu za
njega, vlaan kamen za njegovo otrenje, kao i neku vrstu smole koja je spreavala da zara (Vin.
II,134). Bramani su se ismevali sa budistikim monasima, nazivajui ih obrijanim monasima
prostacima (muak samaak ibbh, D.I,90).
BRITANSKI MUZEJ, SVICI IZ
Svici iz Britanskog muzeja su zbirka budistikih
knjiga otkrivenih u Avganistanu poetkom 90-tih
godina prolog veka, a koje se sada uvaju u Bri-
tanskom muzeju u Londonu. Re je o zapisima na
trakama od brezove kore, koji potiu iz I veka i to
su najstariji budistiki tekstovi do danas sauvani.
Zbog tople i vlane indijske klime originali i ak i
stare kopije Tipiake nestale su pre mnogo vekova.
Sa druge strane, u hladnoj klimi Avganistana ove
knjige su se kao udom sauvale i time su naunici
dobili ansu da potvrde da su Budini govori kakve
26
ih danas znamo u sutini isti kao i oni koji su postojali tek nekoliko vekova posle Budine smrti.
Neke od sutta koje moemo nai na ovim svicima su delovi iz Sayutta nikaye i Aguttara
nikye, zatim Dhammapada, Itivuttaka i Sutta nipta. U zbirku je ukljueno takoe i nekoliko
medicinskih tekstova.
Ancient Buddhis Scrolls from Gandhara, Richard Salomon, 1999.
BUDA
Buda je titula u znaenju Budni. Tako je Siddhattha Gotama sam sebe nazivao, a tako su ga
zvali i drugi posle njegovog probuenja. Vie nego odreena individua, Buda je tip, ljudsko bie
koje je dostiglo zenit mudrosti i saoseanja, te se tako nee vie preporaati. Buda dostie probu-
enje iskljuivo zahvaljujui sopstvenom naporu, dok ara-
hat to ini kao rezultat sluanja i praktikovanja Budinog
uenja. Buda u naem vremenu je Siddhattha Gotama, ali
tradicija kae da su postojali i drugi Bude u ranijim epoha-
ma, kao to e biti buda i u buduim. Kada istina Dhamme
postane izgubljena ili zamagljena, neko e je pre ili kasnije
ponovo otkriti i ta osoba bie nazvana Buda. Videti Utih-
nuli Buda.
The Historical Buddha, H.W. Schumann, 1989.
BUDA, GODINE ROENJA I SMRTI
Svi izvori se slau da je Siddhattha Gotama Buda iveo
80 godina, ali su velika neslaganja oko godine njegovog
roenja. Poev jo od II veka pre nae ere, na ri Lanki se
verovalo da je roen 624. godine pre n.e. Ovo verovatno
odraava isto verovanje u Indiji iz vremena kada je budizam
odatle prenet na ri Lanku. Sve donedavno, indolozi i isto-
riari su smatrali 563. kao najverovatniju godinu njegovog
roenja. Meutim, 1988. je na Univerzitetu u Getingenu, u
Nemakoj, odrana meunarodna konferencija sa ciljem da
se razmotre svi podaci vezani za godine Budinog ivota i
meu naunicima je postignut konsenzus da je on zapravo
roen posle 563. godine, verovatno ak 100 godina kasnije.
No, da bismo u ovo bili sigurni, neophodna su dalja istra-
ivanja. Naravno, sva ova neizvesnost oko godina ivota
nema mnogo uticaja na verodostojnost Budinog uenja.
When Did the Buddha Live? edited by Heinz Bechert, 1985.
BUDA, IVOT
Siddhattha Gotama, kasnije nazvan Buda, roen je u vladarskoj porodici u maloj severnoindij-
skoj dravi Saky. Odrastao u luksuzu, oenio se i dobio sina. Uprkos svem komforu koji ga je
okruivao, Siddhattha nije bio srean i postao je veoma pogoen svom patnjom koju je video oko
sebe kada je u nekoliko navrata izlazio iz svog dvorca. Na kraju, u skladu sa konvencijama svoga
vremena, okrenuo je lea svetovnom ivotu i postao lutajui isposnik. Uio je kod razliitih uite-
lja, eksperimentisao sa raznim tehnikama askeze, ali je na kraju, posle est godina napora, uvideo
Uiku Amida Buda, Japan
najvia statua na svetu - 120 metara
27
da takve stvari ne donose eljeni rezultat. Poto se odmorio i povratio snagu, seo je u podnoje
jednog drveta i zavetovao se da se nee odatle pomeriti sve dok ne uvidi istinu. Tokom noi istina
o pravoj prirodi naeg postojanja postala mu je oigledna i on je postao probuen. Tokom narednih
45 godina Buda je putovao irom severne Indije i poduavao druge istinama koje je otkrio, da bi
na kraju umro u Kusinri u 80. godini. Bio je prvi koji je svoje uenje namenio itavom ovean-
stvu, umesto odreenoj grupi ili plemenu. Zajedno sa Isusom, Konfuijem i Lao Ceom, smatra se
jednim od najveih religijskih mislilaca svih vremena. Videti Carski rez, Une koljke, Ishrana,
Fiziki izgled, Kipovi, Navike i svakodnevica, Putovanja i Rei,
The Historical Buddha, H.W. Schumann, 1989.
BUDA I ISUS
Buda i Isus su verovatno dve najuticajnije linosti u istoriji. Njihova uenja imala su duboki i
pozitivan efekat na kulture koje su ih prihvatile. Postoje takoe zanimljive paralele izmeu ova
dva oveka. Obojica su bili beskunici, lutajui uitelji, i obojica su vrlo veto koristila parabole i
prie kako bi svoje ideje uinili razumljivijim. Obojica su privukli grupu uenika i potom ih poslali
da ire uenje. Buda je sebe video kao poslednjeg u nizu prosvetljenih Buda (SN II,106), a Isus je
za sebe verovao da je naslednik velikih jevrejskih proroka iz davnine. No, u etikoj viziji ova dva
oveka vidimo danas najvanije slinosti. I te slinosti su dobro poznate. Evo nekoliko od mnotva
stvari koje su poduavali, a koje ukazuju na njihovu bliskost:
Ne treba primeivati tua nedostojna dela, niti ono to su drugi uinili ili nisu, nego vlastita dela i propuste.
(Dhp.50)
Ne sudite da vam se ne sudi. Jer kakvom merom merite, onakvom e vam suditi. (Matej 7,1-2)
ta e ti, slaboumni, pletenice, ta e ti odea od kozjeg krzna? Unutranjost ti je puna lakomosti, dok
proiava spoljanjost. (Dhp.394)
Sad vi, fariseji, spolja istite au i zdelu, a iznutra vam je puno grabei i zlobe. Bezumni! (Luka 11,39-40)
Ubijanje, tua, ranjavanje, vezivanje, kraa, laganje, obmanjivanje, beskorisno znanje, preljuba: od toga
dolazi smrad. Ne od mesa pojedenog. (Sn.242)
Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krae, lana svedoanstva, hule na Boga. I ovo je
to pogani oveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani oveka. (Matej 15, 19-20)
Onaj ko bi da se stara o meni, neka se stara i o svakom bolesnome. (Vin.IV,301)
Zaista vam kaem, kad uiniste jednome od ove moje najmanje brae, meni uiniste. (Matej 25,40)
Budino roenje, prva propoved i smrt, Gandhara III vek
28
Oni ne ale za prolou, ne eznu za budunou. Oni borave u sadanjosti. Eto zato su njihova lica tako
blistava i vedra. (SN I.10)
Ne brinite se dakle za sutra. Jer sutra brinue se za se. Dosta je svakom danu zla svoga. (Matej 6,34).
Buda i Isus su ak imali istu sudbinu nakon smrti u tome to su obojica vremenom bili
pretvoreni u boanstva. Kad je otkrio da je izvesni monah bio opinjen njegovim fzikim izgle-
dom, Buda ga je prekoreo: Zato eli da gleda ovo moje gnusno telo? Gledaj Dhammu i videe
mene (SN III,120). Pa ipak, tokom treeg sabora, neki uesnici su tvrdili da je Buda bio toliko
savren da je ak i njegov izmet bio mirisan. Saddharmapundrika sutra, koja potie iz I veka,
tvrdi da je Buda postojao od poetka vremena! Kada se neko obratio Isusu kao blagom uitelju,
ovaj ga je smesta ispravio: Zato me naziva blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga. (Luka
18,19). Ne obazirui se na ovakve dokaze, 20 godina posle Isusove smrti sveti Pavle je ve tvrdio
da je on inkarnirani Bog.
Ipak, uprkos ovim i drugim slinostima, ivoti i naroito uenja Bude i Isusa su se takoe
razlikovali u mnogim stvarima. Buda je poticao iz vladarske porodice, dok je Isus roen u vrlo
skromnom okruenju. Isus nikada nije bio enjen; Buda je bio i mu i otac. Iako je Buda poduavao
svakoga, njegova poruka nailazila je najvie na odjek meu obrazovanima i intelektualcima. Isus je
svoju poruku usmerio uglavnom prema prostom narodu. Buda je iveo u vremenu relativnog mira
i drao se podalje od politike, dok je Isusova misija bila neraskidivo povezana sa promenljivom
politikom njegovog doba. Buda je poduavao 45 godina, Isus tek dve ili moda tri.
Razumevanje ire stvarnosti koje su
ova dva oveka imala skoro da nema nieg
zajednikog. Buda nije verovao u Boga
tvorca, dok Isus jeste. Za Budu je Apsolut
bilo ne-antropomorfno Neroeno, Nena-
stalo, Nestvoreno, Nesainjeno (Ud. 80).
Isus je video Boga kao izrazito linog i na-
lik oveku; ponekad mu se ak i obraa sa
Abba, reju koja oznaava bliskost, ekviva-
lentnu dananjoj tata. Buda je svoju Dham-
mu video kao oslobaanje iz sasre; Isus
je video svoje Jevanelje kao spas od pakla.
Sledstveno ovome, Buda je meditirao, usme-
ravao svoju panju ka unutra, ka svom umu,
dok se Isus molio, usmeravajui svoje zahte-
ve ka spolja, ka Bogu. Za Isusa, ovekov
krajnji cilj bio je da se ponovo rodi u prisu-
stvu toga Boga, dok su za Budu nebesa bila
odredite potpuno inferiorno u odnosu na
nirvu. Buda nije posebnu panju posveivao sopstvenom plemenu i poduavao je sve klanove,
kaste i klase. Isus je verovao da je on poslat samo radi izgubljenih ovaca doma Izrailjeva. (Matej
10,5-6; 15,24), Boijeg odabranog naroda. Dok je Isus verovao da e Bog uskoro unititi ovaj svet
kroz apokalipsu sumpora i vatre (Matej 10,23; 16,28), Budu nije mnogo zanimalo predskazivanje
budunosti i Isusova sumorna predvianja bi mu se uinila prilino zbunjujuim. Isus je smatrao
opravdanim da ponekad padne u jarost, naroito prema onima koji dovode u sumnju ili se rugaju
njegovoj poruci (Matej 23,33-35; Jovan 2,15). Ovakav gnev pravednika bi izazvao dozu uenja
meu onima koji su poznavali Budu.
29
Tako celokupni pogled na ova dva velika uitelja otkriva intrigantne slinosti, ali i upadljive
razlike, zajednike crte i suprotnosti, a i jedno i drugo moramo prepoznati ako zaista elimo da
razumemo te ljude i religije koje su utemeljili. Pa ipak, kada se budisti i hriani sretnu kao prijatelji,
njihovi susreti e biti harmoniniji i plodonosniji ako se sete ovih Budinih rei: One svari oko
kojih ne postoji saglasnost ostavimo postrani. One svari oko kojih postoji saglasnost, neka mudri
uzmu za temu razgovora, prodiskutuju i istrae (DN 8). Videti Hrianstvo i Zlatno pravilo.
Two Masters One Message, Roy Amore, 1978.
BUDA KOJI SE SMEJE
Takozvani Buda koji se smeje jeste lik popula-
ran u kineskim i japanskim narodnim verova-
njima i vodi svoje poreklo iz spajanja poluisto-
rijskog monaha Chetza i bodhisattve Maitreye
(kineski: Mile pusa) u jednu linost. Chetz je
iveo u X veku u Kini i bio vrlo omiljen zbog
svog ekscentrinog ponaanja, druenja sa de-
com i naroito zbog otvorenog, srdanog op-
hoenja sa svakim koga bi sreo. On je takoe
bio veoma debeo i obino je preko ramena no-
sio vreu sa raznim drangulijama, zbog ega su
ga takoe zvali Monah sa velikom vreom
(Butishang). U kasnijim vekovima narodna
mata je poela da ga izjednaava sa Mai-
treyom, Budom koji e se pojaviti u narednom
svetskom ciklusu, verovatno zato to Maitreyi-
no ime znai Voljeni, a i za njega se smatra
da je prijateljski nastrojeno, doboroudno bie.
Na kraju su Maitreyu poeli da prikazuju kao
Chetza: elavog, demekastog, sa osmehom
ili kako se grohotom smeje. Iako su bolje oba-
veteni budisti u Kini obavezno pravili razliku
izmeu njih, veina prostog naroda to nije bila
u stanju i postepeno je na Chetz/Maitreyu poela da gleda kao na boga blagostanja, obilja i do-
bre sree. Na izvestan nain, takozvani Buda koji se smeje slian je svetom Nikoli iz hrianske
tradicije. I on je lik potpuno zasnovan na legendi, da bi kasnije bio proglaen za sveca i na kraju
evoluirao u deda Mraza (Santa Claus), dobrodunog dedicu koji donosi poklone dobroj deci.
BUDDHAARITA
Buddhaarita, Dela Budina, bila je prva realistina i potpuna biografja Budina, a napisao ju je
uveni indijski pesnik Avaghoa, verovatno u II veku. Raniji pokuaji sastavljanja biografje, kao
to je onaj u Vinayi, ili su nepotpuni ili su, poput Lalitavistare, toliko puni hiperbola da zapravo
predstavljaju matanje, a ne injenice. Buddhaarita prilino verno sledi dogaaje iz Budinog i-
vota onako kako su zabeleeni u Tipiaki, ali neke delove razrauje radi postizanja dramskog ili
didaktikog efekta. Tako se ovih 2132 elegantna i lirska stiha Buddhaarite pisanih na sanskritu,
smatraju jednim od vrhunaca stare indijske knjievnosti.
Asvaghosas Buddhacarita, prev. E.H. Johnson, 1998.
30
BUDDHADSA
Buddhadsa (1906-1993) bio je jedan od najistaknutijih
savremenih budistikih monaha u Tajlandu. Poev od
60-tih godina prolog veka, dovodio je u pitanje mnoga
sujeverja koja su prodrla u puki tajlandski budizam,
kao i okotala i suva tumaenja meu prouavaocima.
Zbog toga su na njega sa podozrenjem gledali kako
vlasti, tako i autoriteti iz monake zajednice, to ga je
navelo da boravite potrai na samom jugu Tajlanda,
gde je osnovao manastir u Suan Mokhu. No, tokom
poslednjih dvadeset godina ivota Buddhadsin ugled
je neprekidno rastao, da bi danas bio smatran jednim
od utemeljivaa savremenog tajlandskog budizma.
Buddhadassa, A Buddhist Thinker for the Modern World, Peter
Jackson, 1988.
BUDDHAGHOA
Buddhaghoa, ije ime znai Budin glas, bio je
prouavalac budizma sa juga Indije, koji je iveo u
V veku. Na ri Lanku je doao da proui drevne ko-
mentarske tekstove koji su se odnosili na Tipiaku.
Kasnije su ga pozvali monasi iz Mahavihara da te ko-
mentare prevede na pali. Pri tome je on sistematizo-
vao i fksirao theravda tumaenje Budinog uenja.
Takoe je napisao neku vrstu vodia kroz to uenje i
njegovu praksu, naslovljenog Visuddhimagga. Poto
je uradio zadatak, Buddhaghoa se vratio u Indiju i
nita vie nije poznato o ostatku njegovog ivota. Nje-
govi komentari se i dalje smatraju autoritetom, te se i
danas veoma mnogo itaju i prouavaju.
BUDISTI, NEZAREENI
Videti Upsaka i upsik.
BUDIZAM I BUDISTI
Budizam je naziv za religiju zasnovanu na Budinom uenju. Prvi put ga je upotrebio 1801. jedan
Englez piui o ri Lanki. Buda je uvek svoju flozofju ivota nazivao uenjem plemenitih (ariya
Dhamma) ili uenjem i disciplinom (Dhamma vinaya), a svojim uenicima je savetovao da sebe
oznaavaju kao sinovima Skyanina, tj. Bude (Skyaputta, M.I,1; S.I,192). Jednom je neko zapi-
tao nanda kakva je on vrsta monaha i on je odgovorio: Ja sam Skyaputta monah (A.V,196).
Ponekad su prvi budisti nazivani jednostavno Budinim uenicima (Gotama svaka, Dhp.296).
Budizam je etvrta po veliini religija, posle hrianstva, islama i hinduizma, a danas u
svetu ima negde oko 500 miliona budista.
Buddhaghoa predaje uitelju svoje delo Visuddhimaggu
31
BUDNOST
Videti Svesnost.
BURMA
Burma je velika zemlja na jugoisto-
ku Azije, izmeu Indije i Tajlanda,
u kojoj su 87% stanovnitva budisti.
Theravda budizam je u Mon zemlji,
na jugu Burme, postojao moda jo
od prvog milenijuma, ali je postao reli-
gija itave Burme tek posle XI veka.
Pre toga su bramanizam, mahyna
i varayna bile glavne religije. Da-
nas burmanski monasi uivaju veliki
ugled zbog posveenosti meditaciji
i prouavanju abhidhamme. Godi-
ne 1989. vojna hunta promenila je
naziv zemlje u Mjanmar. Ista hunta
u krvi je uguila nekoliko masovnih
protesta Burmanaca, koji su zahteva-
li demokratizaciju zemlje. Poslednji,
predvoen budistikim monasima,
dogodio se 2008. godine, kada su
usledila ubijanja i masovna hapenja i samih monaha.
Buddhism in Myanmar A Short History, Roger Bischoff, 1995.
BUTAN
Butan je malo kraljevstvo na junim
obroncima Himalaja, izmeu Indije
i Tibeta. Ova zemlja je postepeno
postajala budistika poev od XIII
veka i to zahvaljujui uticajima sa
Tibeta. Dobar deo njezine istorije
vlast su u svojim rukama drali mo-
nasi, ali poev od XX veka postala je
monarhija. Kralj ove zemlje je jedan
od dvojice poslednjih budistikih
vladara na svetu. Drugi je kralj Taj-
landa. Butan je prepun manastira, u
kojima ivi velik broj monaha, koji
imaju ogroman uticaj na upravljanje
zemljom. Danas su skoro svi Butanci
varayna budisti.
Mjanmar, Burma
Taktang manastir, poznat i kao Tigrovo gnezdo
32
C
CARSKI REZ
Carski rez je poroaj uz pomo hirurke intervencije, kada beba izlazi kroz abdomen. Ovakva pro-
cedura moe biti neophodna ukoliko majka ima suvie usku karlicu, ako je dete zauzelo neuobia-
jen poloaj ili je suvie krupno. Do uvoenja antiseptika u hirurgiju u XIX veku, 75% ena koje su
bile podvrgnute carskom rezu je umiralo. Kasnije legende koje su se isplele oko zaea i roenja
princa Siddhatthe protkane su brojnim fantastinim motivima (M.III,119-123). Jedan od njih je i
da je roen sa majine desne strane, iako o tome nema ni rei u Tipiaki. Zanimljivo je da je ovo
moda jedna od legendi koja je zasnovana na injenicama. Iako je bio dostupan samo bogatima i
monima, carski rez je bio poznat u drevnoj Indiji. Ako je Siddhattha zaista tako roen, to moe
objasniti zato je njegova majka, Mah My, umrla nedelju dana posle poroaja (M.III,122).
CELIBAT
Celibat (brahmaariya) je praksa uzdravanja od seksualnog odnosa. Budistiki monasi i mo-
nahinje moraju se obavezati na celibat, a i nezareeni sledbenici ga praktikuju kada odlue da
se pridravaju osam ili deset pravila morala. I dok seks moe pruiti ogromno zadovoljstvo i
emocionalno ispunjenje, on isto tako moe stimulisati preterano fantaziranje, snanu udnju, fru-
straciju i fzike i emocionalne turbulencije. Osoba koja pokuava da stekne mentalni mir i jasnou
putem meditacije moe ustanoviti da joj je ovo prepreka i odluiti da je minimalizuje tako to e
odabrati celibat, barem na odreeni period. Tako, budistiko zagovaranje celibata nije zato to on
vidi seks kao neto prljavo, animalno ili greno, ve iz isto praktinih razloga. Meutim, poput
ostalih religija u kojima se ljudi ohrabruju da praktikuju celibat, budizam istie njegove prednosti,
ali ima malo toga da kae o problemima celibata. Videti Seksualno ponaanaje.
CENJENJE
Ceniti neto (modhan) znai oseati sreu i radost kad prepoznamo dobro u neemu ili nekome.
To je pozitivno mentalno stanje blisko povezano sa zahvalnou i radou zbog sree drugih.
Cenjenje uklanja negativna stanja uma, oseaj manje vrednosti i samosaaljenja, raa sreu i mo-
tivie na delovanje. Buda je objanjavao da postoje najmanje etiri stvari koje moemo ceniti i
prema njima oseati divljenje: (1) dobro u sebi, (2) dobro u drugima, (3) srea to smo roeni kao
ljudska bia i (4) mnoge prednosti i prilike koje nam se ukazuju.
Dhamma se moe ponekad praktikovati na taj nain to je sva naa panja usmerena na nae
negativnosti i to kako da se sa njima borimo. Da bismo izbegli ovakvu neuravnoteenost, Buda je
preporuivao da provedemo vie vremena kontemplirajui i potom cenei svoje jake strane i vrline
(slanussati), stvari koje nekada previamo. Dok ivi raduje se, kad umre raduje se, dobroinitelj
se raduje i ovde i tamo; raduje se, srean je, kad sagleda dobra dela svoja. (Dhp. 16). Kad vidimo
ili ujemo o vedrini, vrlinama ili blagosti drugih ili o njihovim dobrim delima, to nas moe ispuniti
potovanjem i eljom da ih podraavamo. Buda je rekao: Ako neko tei savrenstvu, onda treba
da se ovako zavetuje: Neka budem kao Sriputta i Moggallna kao monahinja Khema... kao
laiki sledbenik Hatthaka ili sledbenica Khuuttara (AN II.130).
33
Buda je ukazivao kako je malo ljudskih bia u odnosu na sva ostala i kako je to zapravo vrlo
redak sluaj biti preporoen u ljudskom obliku (AN I.323). U tom sluaju, treba da cenimo retku
priliku ljudskog roenja... to to se Tathgata pojavio u ovome svetu... to su Uenje i praksa
objanjeni... i potrudimo se da razumemo etiri plemenite istine (SN LVI.47). Takoe bi trebalo,
ukazivao je Buda, povremeno da kontempliramo to da smo sada mladi, dobrog zdravlja, da imamo
mnogo snage i da ivimo u zemlji u kojoj vlada mir, ali da moda tako nee uvek biti (AN V.78).
Bezbroj ljudi je loeg zdravlja, ivi u zemlji gde svakodnevno vode borbu za golo preivljavanje
ili gde nema slobode veroispovesti, dok veina nas ne pati od svega toga. Ako postanemo svesniji
svoje sadanje situacije, poeemo vie da cenimo i budemo zahvalni za mnoge prednosti u kojima
uivamo i izvanrednu priliku koja nam se ukazuje. Sve to moe biti dobar stimulans da do kraja
iskoristimo situaciju u kojoj smo, kao i prilike da praktikujemo Dhammu. Videti Harmonija.
CVETOVI
Cvetovi (puppha ili kusuma) jesu reproduktivne strukture biljaka cvetnica i obino imaju latice jar-
kih boja i prijatan miris. Deo ceremonije venanja u staroj Indiji sastojao se i od ukraavanja neve-
ste vencima od cvea (MN 41), a pravljenje venaca je bio poseban zanat (a. V,292). U Vinayi se
pominje nekoliko tipova venaca i buketa, mada razlike meu njima nisu ba jasne (Vin. III,179).
Buda je izgleda veoma voleo cvee, sudei barem po tome koliko esto ih je koristio kao
poreenja u svom poduavanju. Na primer, jednom je prilikom rekao: Kao lep cvet arolik, ali
bez mirisa, isto su tako jalove i lepo izreene rei onoga ko ih ne primenjuje na delu (Dhp. 51)
i jo Kao to se iz hrpe cvea mogu nainiti mnogi cvetni venci, tako i onaj ko je roen smrtan
moe uiniti mnoga dobra dela (Dhp. 53). On je cvetove ponekad poredio sa stvarima za koje smo
vezani, ali koje su takoe prolazne. Kada budista stavlja cvetove pred Budine kipove, on pri tom
pomilja i na istinu o prolaznosti i odluuje da na materijalne stvari koje poseduje gleda imajui to
na umu. Videti Lotos i P.
34

ISTILITE
Pakao je mesto ili stanje vene kazne. Budizam porie postojanje pakla, ali ui da postoji stanje
istilita (niraya). istilite se razlikuje od pakla u etiri vane stvari: (1) Prema budizmu niko ne
presuuje umrlima i alje ih u istilite; umesto toga, svaki pojedinac sam stvara lou sudbinu za
sebe i to svojim negativnim mislima i postupcima u ivotu, tj. svojom kammom. (2) istilite nije
veno, ve vremenski ogranieno, kao i svako drugo stanje. Poto proivi svoj ivot u istilitu,
bie se raa u drugom stanju. Za budistu ideja beskrajnog pakla podstie nove sumnje u posto-
janje Boga koji bi trebalo da bude pravedan i pun ljubavi. (3) Patnja u istilitu nije kazna kao
kod teistikog shvatanja pakla, ve je, kao to je to ve napomenuto, posledica naih sopstvenih
negativnih dela. (4) Nije prvenstvo nae verovanje, ve naa dela, to koje odreuje da li emo se
roditi u istilitu. Tako dobar Sik, Jevrejin ili taoista moe takoe da se rodi na dobrom mestu, dok
nemoralni i loi ljudi koji sebe nazivaju budistima mogu isto tako da zavre u istilitu. Ono je
jedan od est svetova u kojima se bia preporaaju. Ostali su svet ljudi, nebeski svet, svet ivoti-
nja, gladnih duhova i svet ljubomornih polubogova. U nekim svojim izjavama Buda je tvrdio da
je istilite stvarno mesto, dok u drugima izgleda kao da je govorio o njemu vie kao o stanju uma.
Na primer, rekao je: Neznalice kau da je istilite pod morem. A ja kaem da je istilite zapravo
naziv za bolno iskustvo (S.IV,206).
OVEKOVA PRIRODA
Re priroda (dhammat ili pakati) ima nekoliko znaenja, ali se moe koristiti i u znaenju osnov-
nog kvaliteta neke stvari. Re priroda je zapravo nastala prevoenjem latinske rei natus, to
Demonska kupka u istilitu,
slika iz jednog manastira na Tibetu
35
znai roen, te u izrazu ovekova priroda oznaava uroeni ili unutranji karakter ljudskih
bia. Religijski mislioci i flozof odavno su razmiljali o pitanju je li ovek po svojoj prirodi dobar
ili zao. Konfuije je podrazumevao da su ljudi u osnovi dobri, Mencije je tu ideju uinio eksplicit-
nom u svom uenju i od tada pa nadalje je ona postala jedna od osnovnih postavki konfuijanizma.
Hriansko uenje o praroditeljskom grehu tvrdi da se ljudi raaju greni i skloni zlu, da su nasle-
dili greh od Adama i Eve. Teolozi poput Lutera i Kalvina su iz ovoga izveli zakljuak da ljudi nisu
sposobni za dobro i da bivaju spaseni jedino milou i milosrem Boijim.
Buda nikada nije direktno govorio o tome jesu li ljudi u sutini dobri ili zli. Meutim, govorio
je da posedujemo sposobnost da inimo dobro i podrazumevao je da smo, u povoljnim okolnostima,
skloniji dobru. Tako je rekao: inite dobro! Ono moe biti uinjeno. Kada bi to bilo nemogue, ja
vas ne bih podsticao da ga inite. Ali upravo zato to jeste mogue, kaem vam: inite dobro!
(A.I,58). Milindapaha kae da, usled prirodne sklonosti da inimo ono to e nas uiniti srenim,
uvek gravitiramo ka dobrome. Kralj upita: Potovani Ngasena, ega je vie, dobrog ili zla?
Dobro preovlauje, a ne zlo. A zato je to tako? Gospodine, onaj ko uini zlo se zbog toga kaje
i zato izbegava zlo. Ali onaj ko ini dobro se zbog toga ne kaje; lien kajanja, on je zadovoljan, iz
zadovoljstva dolazi radost, a kad je zadovoljno telo je smireno, kad nam je telo mirno mi smo sreni,
srean um postaje koncentrisan, a onaj ko je koncentrisan vidi stvari kakve zaista jesu. Zato je dobro
to koje preovlauje (Mil.84).
Kasniji mahyna mislioci razvili su uenje o Budnoj prirodi, ideju da svi ljudi, zapravo
sva bia, imaju istu prirodu kao i Buda i otuda su sami po sebi dobri. Ratnagotravibhga koristi
upeatljivu parabolu da objasni Budinu prirodu kao imanentnu svakome, te da je samo treba
razviti. Neki lopov provalio je u kuu i ukrao vrlo vredan dragi kamen. Dok se iskradao, probudi
se vlasnik kue, ugleda lopova i jurnu za njim. Dok je beao ulicama, lopov ugleda na ploniku
nekog prosjaka kako spava, te mu tutnu onaj kamen u dep, kako ga ne bi nali kod njega u
sluaju da ga uhvate. Naime, nadao se da e kasnije uspeti da nae tog prosjaka i dobije svoj plen
natrag. Sledee jutro prosjak se probudio i nastavio svoj ivot gladovanja, neispunjenih elja i
nezadovoljstva. A onda jednoga dana gurnu sluajno ruku u dep u kojem ionako nikada nita nije
bilo i pronae, na svoje veliko uenje, dragi kamen. I istog trenutka shvati da je sve vreme bio
neverovatno bogat, samo to ni sam nije znao.
Ideja sutinske dobrote ljudske prirode imala je veliki uticaj i na pravne dokumente u
budistikim zemljama. Drugi lan uvenog Ustava princa otokua od sedamnaest taaka glasi:
Iskreno potuj Tri dragulja (tj. Budu, Dhammu i Sanghu). To troje ine najvii ideal za sva ljudska
bia i osnovni su temelj svakog naroda. Vrlo malo ljudi je zaista zlo. Ako ih samo poduimo ta je
dobro, a ta loe, velika veina e se i ponaati u skladu sa tim.
UDA
udo (pihriya) jeste in ili dogaaj koji protivrei poznatim zakonima prirode i za koji se
veruje da ima boanski uzrok. Najee prijavljivana uda su iznenadno nemedicinsko izleenje,
pojava boanstava, poruke od boanstava itd. Iako je Buda prihvatao mogunost uda, ipak je
imao sasvim skeptian stav prema veini uda o kojima su mu drugi priali. Jednom je neko njega
zamolio da napravi neko udo, tako da jo vie ljudi stekne veru u njega. Buda je odgovorio da
ima uda oko kojih e promiljeni i skeptini ljudi imati sumnje. Ali postoji udo u koje svi mogu
imati poverenje, a on ga je nazvao udom poduavanja (anussni pihriya). To se udo sasto-
ji, govorio je on, od poduavanja moralu, prihvatanja, mira uma i od meditacije (D.I,214).
U hrianskoj tradiciji Isusova uda su se dugo smatrala dokazom njegovog boanskog
porekla. Ali postoji nekoliko problema sa takvim stavom. Prvo, on zahteva poricanje postojanja
36
uda o kojima govore druge religije. Poto su neka od tih uda podjednako mogua kao i ona
Isusova, a esto im i vrlo slina, takvo poricanje nije ba ubedljivo. Drugo, istorija religija
nudi niz primera kada se za neke pojedince sa udotvornim moima kasnije ispostavilo da su
nesavreni, ak zli. Kada se to ima u vidu, veza izmeu udotvornih moi i boanstvenosti je
malo klimava. Naravno, ovo je budistiko stanovite, Budizam je uvek ukazivao da je Devadatta,
Budin ambiciozni i zavereniki nastrojen roak, razvio udotvorne moi do visokog stupnja.
Ali, prema budistikom shvatanju, biti u stanju da inimo uda nije ujedno i dokaz nae moralne
i duhovne usavrenosti.
Budi i nekim od njegovih uenika su ponekad pripisivane natprirodne moi (na primer D.II,89;
III,38). Neki ljudi verovali su da su prie o Budinim udima zaista tane, dok su drugi smatrali
da one imaju alegorijsku vrednost ili da su ak kasniji dodaci Kanonu. Bilo kako bilo, dostizanje
probuenja ne zavisi od verovanja u uda i nijedno od centralnih uenja budizma nije po svojoj
prirodi vezano za uda ili natprirodno. Videti Gang, Lana trudnoa i Psihika mo.
37
D
DAH
Dah (pna) jeste vazduh koji ulazi i izlazi iz tela sa izdizanjem i sputanjem dijafragme. Kao i
veina drugih ljudi, stari Indijci su ivot povezivali sa disanjem i zapravo jedna od pi rei za
ivotinjski ivot jeste pa, doslovno ono to die. Prvo pravilo morala zapravo kae: Zave-
tujem se da neu povreivati ono to die (pti pt), to znai da bakterije, gljivice, biljke
itd. nisu obuhvaene pravilima morala. Zato to postoji veza izmeu ivota i disanja, Indijci su u
dahu videli nekakvo mistiko znaenje. Askete su takoe zapazili da zadravanje daha i ubrzano
disanje dui period izaziva promene u svesti, koje su tumaene kao uzviena stanja. Otuda, mnogi
tipovi meditacije, popularni tokom Budinog doba fokusirali su se na dah. Pre probuenja, jedna
od vebi sa kojima je Buda eksperimentisao bila je meditacija obustavljanja disanja (appaka
hna), ali ju je na kraju napustio poto od nje telo postaje suvie iscrpljeno i uznemireno, a iza-
ziva i prekomerne bolove (M.I,243-4).
Iako je Buda poduavao meditaciju zasnovanu na kretanju daha (npnasati), on to nije inio
zato to je verovao da dah ima nekakvu mistinu snagu ili znaenje. Pa zato onda ba dah? Za
to postoje verovatno tri razloga. Prvi je isto praktian: (1) Dah je pogodan objekat fokusiranja
panje i svakome je na raspolaganju. (2) Blagi pokreti udisanja i izdisanja imaju prirodnu sposob-
nost da smiruju um. (3) Fokusiranje na dah moe biti prvi korak u pomeranju panje sa spoljanjih
stvari koje ometaju um. Mnoga mentalna stanja izazivaju promene u disanju. Kada smo smireni
dah nam je dug, spor i blag, a kada smo uzbueni, on postaje kratak i brz. Kada neto oekujemo,
zadravamo dah, hukemo kad smo nestrpljivi i duboko odahnemo kad nam zbog neega lakne.
Posmatranje promena u dahu prirodno vodi do svesnosti u odnosu na promene u naem umu. Vi-
deti Sabranost panje na dah.
Breath by Breath, Larry Rosenberg, 1999.
DALAJ LAMA
Dalaj lama, to znai Okean mudrosti, jeste titula
koja se jo od XV veka daje duhovnim, ali ujedno i
sekularnim vladarima Tibeta. Svaki Dalaj lama je, po
verovanju Tibetanaca, samo ponovno roeni njegov
prethodnik. Svi Dalaj lame su monasi Gelupa kole
tibetanskog varayna budizma i takoe se veruje da
su emanacije Avalokitevare, bodhisattve milosra.
Sadanji Dalaj lama, 14. po redu, jeste uitelj, naunik
i dravnik izuzetnih sposobnosti i za svoj rad nagraen
je 1989. godine Nobelovom nagradom za mir. Bio je
prinuen da 1959. pobegne sa Tibeta pred invazijom
kineske vojske i od tada ivi u egzilu u Indiji. Ovakva
institucija religijsko-politikih lidera koji su navodno
samo nove inkarnacije svojih prethodnika jedinstvena
je za Tibet i zemlje koje su pod uticajem tibetanske
kulture Mongoliju, Butan i Ladak.
My Land and My People, The Dalai Lama, 1962.
38
DANI BEZ LOVA
Dok su rani budisti smatrali da je bilo kakvo ubijanje pogreno, oni su isto tako priznavali da se
mnogi ljudi ne slau u tome sa njima, da neki ljudi moda ele da ubiju kokoku kako bi napravili
supu, a da drugi uivaju u lovu. Ne elei da nameu svoje vrednosti drugima, a u isto vreme se
nadajui da e stvoriti humanije drutvo, oni su u Indiji razvili obiaj koji se naziva dani neubijanja
(mghta, Vin.I,217), kada ni kriminalci nisu bili pogubljivani, niti su ivotinje klane, a nije bio
ni lov doputen. Takvi dani obino su najavljivani uz udaranje u dobo (a.IV,115). Godine 243.
pre n.e. kralj Aoka izdao je edikt kojim je zabranio ubijanje, kastriranje ili igosanje ivotinja u
odreeni dan svakog meseca. Taj obiaj dana neubijanja odrao se se do vremena muslimanskih
osvajanja. Tako je u svojoj knjizi Tuzuk-i-ahangiri car ahangir (vladao od 1605. do 1627) za-
pisao: Naredio sam da od 18. u mesecu rabiu-l-awal, koji je moj praznik, odreen broj dana, koji
je ravan broju mojih godina, ljudi ne smeju klati ivotinje radi hrane.
DARELJIVOST
Dareljivost (dna ili ga) jeste spremnost da ono to imamo podelimo sa drugima. U budizmu,
dareljivost se posmatra kao strategija da se oslabi pohlepa, nain da se pomogne drugima i put
ka smanjenju ekonomske razlike u drutvu. Poto je jedna od glavnih budistikih vrlina, Buda je
esto govorio o davanju i deljenju sa drugima. Tako je rekao da moemo davati gostima, onima
koji kreu na put, bolesnima, gladnima, siromanima i prve plodove berbe dajemo monasima, mo-
nahinjama ili duhovnim uiteljima (AN V.36). Kada dajemo ili delimo sa drugima, savetovao je
Buda, trebalo bi to da radimo sa potovanjem, paljivo, svojim rukama ako je mogue, da dajemo
stvari koje e koristiti onome ko prima i poto smo razmislili na koji nain e mu to koristiti (AN
V.148). Svojom tipinom vetinom i uvidom, on nas je podsticao da vidimo dalje od tog kon-
kretnog predmeta koji dajemo, ta on zapravo znai drugome. Tako je, na primer, rekao: Dajui
hranu mi isto tako dajemo i ivot, lepotu, sreu, snagu i otroumnost. A dajui tih pet stvari, mi ih
istovremeno i u sebi razvijamo, kako u ovom,
tako i u narednim ivotima (AN V.37). Sem
to uviamo vrednost toga to drugima obezbe-
ujemo materijalne stvari koje su im potrebne,
Buda nas je podseao i da najvia, najkorisnija i
najdragocenija stvar koju moemo dati drugima
jeste Dhamma (Dhp.354). Meutim, treba uvek
imati u vidu iru sliku. Dati knjigu o budizmu
onome ko je bolestan, onda kada mu oajniki
trebaju lekovi ili lekar, ne samo da je neprime-
reno, ve ukazuje i na nedostatak mudrosti i
saoseanja. Na ovo ukazuje i jedan dogaaj iz
Budinog ivota. Jednom je neki ovek bio to-
liko odluan da saslua govor o Dhammi, tako
da je doao na mesto gde je Buda govorio pravo
sa polja na kojem je radio ceo dan. Nije ostavio
sebi ak ni toliko vremena da se malo odmori,
okupa i jede. Shvativi u kakvom je stanju kad ga je ugledao, a pre nego to je poeo svoj govor,
Buda ree monasima da prvo daju oveku neto da pojede (Dhp.a,262).
Dna The Development of the Concept and Practice, T. Endo, 1987.
39
DEBATE
Debata (kathoa ili vivda) je formalna diskusija izmeu dvoje ili vie ljudi koji zastupaju su-
protstavljena gledita, a koja se dogaa na javnom mestu. Za razliku od starog i srednjovekovnog
hrianstva, indijsko drutvo je oduvek bilo veoma tolerantno prema religijskim pitanjima. Stavovi
za i protiv razliitih uenja iznoeni su tokom javnih debata i diskusija, a ostalima je ostavljano na
volju da sami procene ta je za njih prihvatljivo, a ta nije. Tipiaka i drugi izvori nam daju dobru
sliku o tome kako su te debate izgledale. Ako neko na po trei put legitimno postavljeno pitanje ne
bi dao odgovor, smatralo se da je poraen (MN 35). Oekivalo se da uesnici u debati koriste pri-
znate argumente i pridravaju se opteprihvaenih procedura. Odgovarati na pitanje postavljanjem
drugog pitanja, menjati temu rasprave ili ismevati onoga ko pita smatralo se neprimerenim. Slino
tome, vikati na oponenta, upadati mu u re ili dobacivati sa strane takoe nije bilo dozvoljeno (AN
III.67; MN 95).
Uitelj koji bi odbranio svoje stavove u debati zadobio bi ast i potovanje, dok bi poraeni
otiao ponien. Imamo opis uesnika u debati koji je ostao bez rei, oborene glave, oborenog
pogleda, izgubljen, nesposoban da odgovori, dok ga publika sa svih strana zasipa salvama
izrugivanja i podsmeha (AN III.64). Ostati sa jednim krilom odseenim (opakkhim karoti,
A.I1,88) u debati bi moglo znaiti da je uitelj izgubio svoj ugled, uenike i dobrotvore. Neodreene
teologije i izmatane teorije brzo su bile podvrgnute hladnom razumu, logikom preispitivanju i
zahtevima za dokazima. One koje su izdrale takav test, poput Budine Dhamme, cvetale su, a one
koje nisu bile su osuene na nestanak.
Poto je toliko mnogo stavljano na kocku, nije ni udo da su debate postajale vrlo une i
ponekad se zavravale tuom. Mogue je da je upravo zbog toga, jo na poetku svoje karijere,
Buda izbegavao ovakve skupove. Tako je govorio: Neke debate odvijaju se u duhu neprijateljstva,
a neke u duhu istine. U oba sluaja, mudar ovek se u njih ne uputa. (Sn 780). Kao posledica
ovoga, optuivan je da nije u stanju da odbrani svoje ideje pred paljivim analizom. Jedan mu
je kritiar rekao: Kome to asketa Gotama govori? Od koga zadobija lucidnost svoje mudrosti?
Njegova mudrost unitena je ivotom u samoi, nije navikao na diskusije, nije dobar govornik,
potpuno je bez kontakta sa stvarnou. Kao to
antilopa krui unaokolo i dri se podalje, tako isto i
asketa Gotama (DN 25). Izgleda da se dugo Buda
zadovoljavao da Dhamma govori sama za sebe.
Ali kako su ljudi poinjali da trae njena dublja
objanjenja, kako je poinjala da biva kritikovana
i ak pogreno predstavljana, bio je prinuen da
uestvuje u javnim debatama i diskusijama.
Vrlo brzo Buda je zadobio reputaciju nekoga
ko je u stanju da svoju flozofju objasni na
veoma lucidan nain i da je vrlo reito odbrani
od kritike. Takoe je poeo da postavlja vrlo
neugodna pitanja u vezi sa uenjima drugih. Toliko
je bio uspean u suprotstavljanju kritiarima i
preobraivanju sledbenika drugih religija da je
ak optuivan kako koristi okultne moi. Neko
mu je rekao: Asketa Gotama je arobnjak, koji
uz pomo magije preotima sledbenike od drugih
(MN 56). Naravno, u svemu tome nije bilo nimalo
istine. Jedina magija koju je Buda koristio bilo
40
je pozivanje na zdrav razum, logiko rasuivanje i iskustvo. Budin cilj nikada nije bio da porazi
oponenta, uutka kritiare ili osvoji uenike, ve da ljude povede od neznanja do jasnoe i
razumevanja.
U jednom od najemotivnijih poziva je rekao: I kaem vam ovo. Neka bilo koja inteligentna
osoba koja je iskrena, potena i direktna doe kod mene i ja u je poduiti Dhammi. Ako veba
onako kako sam je poduio, za sedam dana i uz pomo sopstvenog znanja i uvida dosegnue cilj
svetakog ivota... Moete pomisliti da ja ovo kaem samo zato da bih pridobio uenike i naveo
vas da napustite svoja pravila. Ali to nije istina. Zadrite svoga uitelja i nastavite da sledite svoja
pravila. Moete takoe pomisliti da ja ovo govorim kako biste napustili dosadanji nain ivota, pa
sledili stvari koje smatrate loim ili odbacili stvari koje smatrate dobrima. Ali to nije istina. ivite
onako kako mislite da treba i nastavite da odbacujete stvari koje smatrate loima, a sledite stvari
koje smatrate dobrima. Ali postoje stanja koja su tetna, prljava, koja vode ka preporaanju, puna
straha, izazivaju nemir i povezana su sa roenjem, starenjem i smru, a jedini razlog zbog kojeg
poduavam Dhammu jeste prevazilaenje svih tih stvari. (DN 25).
Tokom istorije debate su imale vanu ulogu u zatiti i promociji budizma. Samye debata
742. godine na Tibetu izmeu kamalale i mahyne oznaila je da je indijska, a ne kineska
interpretacija Dhamme postala dominantna u toj zemlji. Najznaajnija debata u novije vreme odi-
grala se u Panaduri na ri Lanki 1873. godine izmeu potovanog M. Gunande i britanskog
metodistikog misionara potovanog Davida de Silve. Ubedljiv poraz ovog drugog obnovio je
u budistima samopouzdanje i poverenje u sopstvenu religiju, ujedno oznaivi poetak obnove
budizma na ri Lanki.
Debate, A. Kariyawasam, Encyclopedia of Buddhism, Vol 4, 1984.
DESNO
Desno (dakkhia) jeste strana nekog predmeta ka istoku kada je on okrenut ka severu. U staroj
Indiji, kao u skoro svakoj drugoj kulturi, desno je smatrano najboljim, najpovoljnijim, najistijim
i najispravnijim. I mi kaemo za svog pomonika da nam je desna ruka ili da bismo za neto to
jako elimo dali i desnu ruku. U Tipiaki, opisuje se kako oni koji se oprataju od Bude ili neke
druge uvaene osobe odlaze tako da im ta osoba ostane sa desne strane (D.I,89). U budistikim
zemljama danas, oko stpe se obilazi u pravcu kazaljke na satu, dakle ona nam je sa desne strane.
Kad se monah pokloni ispred Budinog kipa ili starijeg monaha, on e otkriti svoje desno rame, to
je ekvivalentno skidanju eira u naoj kulturi. U budistikim zemljama smatra se utivim davati i
primati stvari desnom rukom i isto tako njome jesti. Meutim, ovakav stav prema desnoj strani je
isto stvar etikecije i obiaja i nema bilo kakve veze sa Dhammom kao takvom.
DETERMINIZAM
Determinizam (niyativda) jeste verovanje da svako ima unapred zadatu sudbinu i da mora delo-
vati u skladu sa njom. Buda je govorio da postoje dve vrste determinizma: (1) teistiki determi-
nizam (issara-nimmna hetu), koji tvrdi da Bog zna i kontrolie sve i otuda je sve predodredio
i pre nego to se dogodilo i (2) kammiki determinizam (pubbekata hetu), koji kae da sve to
doivimo, prijatno, bolno ili neutralno, jeste rezultat nae kamme, to jest onoga kako smo postu-
pali u prolosti. Prema Budi, obe ove ideje ne samo da su pogrene, ve su i opasne (AN III.61).
Determinizam znai da pojedinac ne moe odabrati jedan pravac postupanja u odnosu na drugi, ne
moe uloiti napor da promeni bilo ta i da nije odgovoran za ono to ini. Ali ovakvo verovanje
moe voditi samo do neodgovornosti Ne okrivljuj mene, to je volja Boija, ili do pasivnosti
ta da radim? To je moja prola kamma. Videti slobodna volja.
41
DEVADATTA
Devadatta je bio sin Sudodaninog brata Supabude i tako je bio Budin brat od strica. Njegovo ime
bi se moglo prevesti kao Boidar. Kada se Buda po prvi put posle probuenja vratio u Kapilava-
tu, nekoliko mladia iz plemena Skya, ukljuujui i Devadattu, odluili su da se zamonae (Vin.
II,182). Tokom narednih nekoliko godina Devadatta se pokazao kao dobar i marljiv monah, tako
da ga na nekoliko mesta u Tipiaki hvale zbog tih osobina (Vin. II,188). Vremenom je, meutim,
poeo da veruje kako se Buda suvie udaljava od tradicionalnih asketskih praksi i u tome ga je
uverenju podravao i dobar broj monaha. Sukobivi se sa Budom oko tog pitanja, Devadatta je
insistirao da nekoliko praksi budu obavezne za monahe: (1) da moraju da ive iskljuivo u umi,
(2) da nikada ne prihvataju poziv sledbenika na ruak u njihovoj kui, ve da uvek prose hranu za
sebe, (3) da nose ogrta koji je nainjen od odbaenih krpa, (4) da ive na otvorenom, a ne u mana-
stirima i (5) da vegetarijanstvo bude obavezno. Buda je odbacio Devadattine zahteve, tako da se
on, zajedno sa onima koji su ga podravali, izdvojio u posebnu zajednicu. To je bila najvea kriza
sa kojom je Buda morao da se
suoi tokom svoje karijere uite-
lja duge 45 godina. U Vinayi se
ak tvrdi da je Devadatta zapra-
vo u dva navrata pokuao da ubi-
je Budu, iako za ovo nije ba si-
gurno da li je istina ili tek kasniji
pokuaj da se naini to je mo-
gue gorim (Vin. II,190-94). U
samoj Tipiaki nema vie infor-
macija o Devadatti, ali predanje
kae da su ga uenici na kraju
napustili i vratili se Budi, pa je
kasnije umro osramoen i sam.
DHAMMA
Dhamma, na sanskritu dharma, jeste re sa vie znaenja. Generalno, ona se koristi da oznai
itav korpus Budinog uenja. U tom smislu Dhamma je drugo od tri utoita. Upotrebljava se
takoe u znaenju istina, stvarnost ili stvari kakve jesu. U kovanicama abhidhamma i
dhammnupassan ona znai stvari ili objekti, naroito mentalni objekti, tj. misli i emocije.
Jo jedno esto znaenje dhamme jeste pravda ili pravednost. Tako, prema budistikoj tradi-
ciji, dobar ili pravedan kralj se naziva Dhammara. U znaenju Budinog uenja se opisuje kao
neto to je neposredno vidljivo, vanvremeno, poziva da ga lino istraimo, vodi izvan kruga
preporaanja, dostupno mudrima, kroz lino iskustvo (MN 7). Buda je takoe rekao kako je
Dhamma divna na poetku, divna u sredini i divna na kraju (Vin. I,20) i da dar Dhamme nadma-
uje sve druge darove (Dhp. 354). Nekoliko vekova posle Bude, kralj Aoka je na vrlo lep nain
defnisao etiku dimenziju Dhamme: to manje loeg, mnogo dobroga, blagost, velikodunost,
istinoljubivost i istota.
DHAMMAPADA
Dhammapada je jedna od najmanjih knjiga u okviru Khuddaka nikye, petog dela Sutta piake,
a koja je opet drugi deo Tipiake, korpusa svetih tekstova budizma. Naslov Dhammapada znai
Rei Dhamme i delo se sastoji od 423 strofe, grupisane u 26 poglavlja. Ovi stihovi bave se iro-
42
kim spektrom tema, kao to su jednostavnost, zlo, potenje, smrt, srea, monaki ivot, vrlina i
oslobaanje. Zbog svoje konciznosti i nadahnjujueg naina na koji prenosi Budino uenje, Dha-
mmapada je najitanije i najomiljenije delo meu budistikom literaturom. Takoe je prevedeno
na mnoge jezike, izmeu ostalog i na srpski.
The Dhammapada, prev. Narada Thera, 1963.
DHARMAPALA, ANAGARIKA
Pohaao je kolu hrianskih misionara, a onda pod
uticajem teozofskog pokreta u ranim dvadesetim go-
dinama ivota odbacio svetovni ivot i postao be-
skunik (anagrika) i uzeo ime Dharmapala, to
znai Branitelj Dhamme. Anagarika Dharmapala je
roen kao David Hewavitharana na ri Lanki 1864.
godine. Kasnije, 1893. godine, osniva Mahabodhi
drutvo, sa ciljem da za budiste povrati kontrolu nad
Mahabodhi hramom u Bodh Gayi, koji su bili zauze-
li hinduistiki svetenici. Postepeno, Drutvo je kre-
nulo u socijalni i misionarski rad i postalo prva savre-
mena budistika organizacija meunarodnog znaaja
i uticaja. Anagrika Dharmapla je bio neustraivi
kritiar sujeverja i monake indolentnosti, te je neu-
morno radio na ponovnom oivljavanju bliskih veza
izmeu theravda i mahyna budista. Neposredno
pre nego to je umro u Srnthu 1933. godine rekao
je: Voleo bih da budem ponovo roen dvadeset pet
puta kako bih irio Dhammu uzvienog Bude.
Anagarika Dharmapala A Biographical Sketch, Bhikkhu Sangharakshita, 1964.
DHARMA
Dharma je sanskritski oblik pi rei Dhamma.
DIJETA
Drati dijetu znai voditi rauna o koliini hrane koju unosimo i to zbog medicinskih razloga
ili radi regulisanja telesne teine. U bogatim drutvima gojaznost (thlatta) je postala ozbiljan
zdravstveni problem i industrija mravljenja je postala vrlo unosna. Tretmani protiv gojaznosti
ukljuuju prepisivanje lekova za umanjenje oseaja gladi, psihoterapiju, savete u pogledu ishrane,
ak i hirurke zahvate. Ali najefkasniji tretman ostaje onaj jednostavan i jeftin vebanje i pro-
mena prehrambenih navika kako bi se smanjio unos kalorija. Pa ipak, mnogi ljudi imaju problem
sa primenom ovog metoda.
Jednom je kralj Pasenadi doao kod Bude sav zadihan i prejeden jer je upravo zavrio jo
jedan od svojih ogromnih obroka. Videvi ga, Buda ree: Kada je osoba svesna i tako postie
umerenost u jelu, njegove muke se smanjuju, sporije stari i time titi svoj ivot. Kralj je shvatio
o emu je re i zamolio je svog neaka da mu ponavlja te rei svaki put kad bi seo da jede. Kao
rezultat ovoga, kralj je malo-pomalo smanjio koliinu obroka, oslobodio se vika kilograma i
ponovo dobio vitku fguru. (SN III.13)
43
U drutvu izobilja malo je ljudi koji jedu samo da bi umirili muke gladi, zato to jedu toliko
mnogo i tako esto da zapravo ni nemaju priliku da zaista budu gladni. Hrana je lako dostupna,
tako da jedemo po navici, iz dosade, na podsticaj reklama, radi zabave, da bismo iskusili obeane
nove ili neuobiajene ukuse ili jednostavno da osetimo magiju ukusa, kako to kau neke
reklame. U vreme dok jedemo, naa panja esto je negde drugde, vaemo mehaniki i jedva i
da primeujemo ta radimo. Mnogi od nas brinu o svojoj teini kad ne jedu, dok u trenutku kad se
spremamo da ponemo sa jelom i dok jedemo o tome gotovo da i ne razmiljamo. Posledice svega
toga su prekomerna teina ili gojaznost.
Vrednost Budinog saveta kralju Pasenadiju, da jede sa svesnou (sati), nutricionisti su poeli
da shvataju tek u poslednje vreme. Svesno jedenje pomae da se jedna naviknuta radnja preokrene
u svesnu, ime se mogunost izbora poveava. Ono nam doputa da zastanemo za trenutak,
porazmislimo i postanemo svesni onoga to nameravamo da uinimo i svojih motiva za to, a esto
je upravo to dovoljno da bi se izmenilo ponaanje. Svesnost nam takoe omoguava da uvidimo
kako u nama raste nagon za jelom a potom moemo da ga samo posmatramo bez ikakve reakcije,
umesto da mu se odmah potinimo. Redovno vebanje svesnosti daha poveava verovatnou
da emo se setiti da budemo svesni pre i tokom jela. Moe koristiti i povremeno vebanje onoga
to nazivamo meditacija jedenja jedenje u samoi i bez urbe, potpuno fokusirano na ono
to radimo, svesni ukusa svakog zalogaja, potpuno ga savakati i do kraja progutati pre nego to
preemo na sledei itd. Kada je praeno redovnim fzikim vebama i izbalansiranom ishranom,
svesno jedenje jeste prirodan, blag i efkasan nain da se odri pravilna telesna teina.
Znaajno je da je Buda odluio da kralja Pasenadija motivie pozitivnom, umesto negativnom
porukom. Umesto da ga zatrpa problemima koje moe izazvati preterano uzimanje hrane, on mu
je nabrojao dobre strane smanjenje telesnih bolesti (tanu tassa bhavanti vedan), usporavanje
procesa starenja (saika jrati) i opte poboljanje kvaliteta ivota (yu playa) to su sve
blagodeti normalne telesne teine i ishrane, a to potvruje i savremena medicina. Buda je bio
svestan da su pozitivne stvari esto efkasnije u motivisanju ljudi na akciju.
DGHA NIKYA
Dgha nikya je prva knjiga unutar Sutta piake, drugog dela Tipiake, svetog kanona budizma.
Dgha znai dugo, a nikya znai knjiga ili zbirka i ovaj naziv oznaava da su 34 govora
ili sutte u ovoj knjizi prilino dugi najdui je 46 strana u engleskom prevodu. Skoro polovina
ovih govora u Dgha nikyi su u obliku debate ili dijaloga izmeu Bude i nekog drugog. Neke od
njih su vrlo ustre i daju fascinantan uvid u to na koji nain je Buda koristio logiku, dijalektiku,
zdrav razum i blago ubeivanje da bi pridobio ljude za svoje gledite. Kao i u veini drugih delova
Tipiake, govori u Dgha nikyi ini se nisu poreani po nekom posebnom sistemu.
The Long Discourses of the Buddha, prev. M. Walshe, 1987.
DIVYAVADNA
Divyvadna ili Nebeska dela jeste ogromna kolekcija od 38 legendarnih biografja i prepri-
avanja dogaaja iz Budinog ivota. Svrha svake od ovih pria jeste da opie rezultate dobrih i
loih dela u prethodnim i buduim ivotima, ali isto tako da objasni osnovnu Dhammu na jedan
zanimljiv nain. Napisana na sanskritu i sastavljena u III veku, da bi kasnije postepeno bila pro-
irivana sve do VII veka, ova zbirka je postala jedna od najpopularnijih knjiga meu budistima u
Indiji. Prie iz Divyvadne su bile esto prikazane na slikama ili skulpturama, a nastavljaju da
44
utiu na umetnost i danas. uvena drama Rabrindranata Tagore Chandalika bazira se na prii iz
Divyvadne, a predstavlja kritiku sistema kasti, uvijena u priu o ljubavi, razdvojenosti i magiji.
Divine Stories: Divydana, deo 1, prevod Andy Rotman, 2008.
DOBRO DELO
Dobro delo (pua) je kvalitet moralne ispravnosti i ponekad se naziva i korisno (kusala), vrli-
na (sla), blagotvorno (hita) ili dobro (sdhu). U tradicionalnim theravada zemljama, naroito
u Tajlandu, znaenje dobrog dela je u velikoj meri iskrivljeno. Tako dana, umesto da se dobro
delo shvata kao poseban nain ponaanja, ono se smatra skoro predmetom ili ak svojinom koju
je mogue proizvoditi, akumulirati za kasnije korienje i ak prenositi na druge. Ovakvo
shvatanje je loe uticalo i na praktikovanje Dhamme u Tajlandu. Preesto ljudi ne ine dobro iz
potovanja prema Budinom uenju, radi jednostavnog zadovoljstva to radimo neto dobro, zato
to tako treba da se ponaamo, ve zato da bi dobili zasluge. Na primer, velikodunost (dna) je
degradirana od ina davanja u sredstvo dobijanja. to je jo gore, ljudi veruju da mogu da proi-
zvode zasluge putem razliitih rituala lepljenje zlatnih listia na statue, davanje novca mona-
sima, obilaenje oko stpa, itd. umesto da grade integritet i razvijaju vrlinu u svakodnevnom
ivotu. I sve to uprkos Budinom upozorenju: Nemojte misliti da spoljanje delo donosi istotu.
Znalci kau da se istota ne moe stei tragajui za njom u spoljanjim stvarima (S.I,169). Pre-
ma Padhna sutti, Mra, avo, pokuao je da odgovori Budu od duhovne prakse, tako to mu je
predlagao da umesto toga gomila zasluge (yate pua), a to je upravo ono to mnogi monasi
danas savetuju nezareenima da rade. Buda je ovakav predlog odluno odbio reima: Meni ne
trebaju nikakve zasluge (Sn.428-31).
Nerazumevanje i kvarenje lagano nagrizaju svaku ljudsku instituciju i u tom pogledu budizam
se ne razlikuje od drugih religija. Videti Prenoenje zasluga.
DOBRO I LOE
Dobro ili ispravno (kusala) jeste sve ono to je etiki ispravno, korisno i to doprinosi probue-
nju, dok je loe ili pogreno (akusala) suprotno tome. Budizam koristi tri principa da bi odredio
etiku vrednost nekog dela. (1) Vodei princip jeste ideja da je neto dobro ako doprinosi dostiza-
nju odreenog cilja, a loe ako ga udaljuje. Cilj budizma jeste probuenje ili nirva, tako da se za
sve ono to vodi ka njoj moe rei da je dobro. (2) Iz ovoga sledi i ideja da moemo oceniti vred-
nost nekog dela prema konsekvencama koje ono ima. Kraa, na primer, vodi do neprilika, besa i
poveane sumnjiavosti kod rtve. Ono pojaava pomanjkanje obuzdavanja kod lopova (ako ga ne
uhvate), a moe se zavriti i kanjavanjem (ako ga uhvate). Sve to jeste negativno i zato je kraa
loa. (3) Princip univerzalizacije jeste ideja da moemo odrediti vrednost neega ako znamo kako
se oseamo u vezi sa tim i potom to primenimo i na druge. Voleo bih da mi neko pomogne kad sam
u nevolji i mogu to isto da zakljuim i za nekog drugog. Zato, kad vidim da je neko u problemu,
pokuavam da mu pomognem. U hrianstvu se ovaj princip naziva zlatno pravilo. Nijedan od
ovih principa sam po sebi nije dovoljan da se odredi dobro i loe, ali kada ih uzmemo zajedno, oni
predstavljaju pouzdanog vodia ka etikom ponaanju.
DOBROTA
Dobrota (day, avera ili sangaha) jeste opti pojam za stav prema drugima koji je obeleen bri-
nou, prijateljstvom, blagou i ljubavlju. Buda nas je esto podsticao ne samo da se ponaamo
dobro ili da mislimo na blagonaklon nain, ve i da postanemo dobrota (daypanna), to znai
da je izrazimo kroz svoje postupke (M.I,288; A.IV,249). Istinska dobrota je liena sebinosti, elje
45
za dominacijom ili povreivanjem drugih. Ona se moe ispoljiti kao dareljivost, spremnost da
pomognemo, strpljivost kada su drugi spori i nedorasli, govorenje na uljudan nain, predusret-
ljivost prema strancima ili portvovanost. Ukratko, dobrota jeste ljubav koja sebe izraava kroz
govor i postupke.
DOMAINSKI IVOT
Domainski ivot (gharvsa) odnosi se na ivot u kui sa suprugom i decom, kao i na rad da
bi se oni prehranili. Na mnogim mestima u Tipiaki esto je istican otar kontrast izmeu ivota
domaina i ivota monaha i monahinja. Prvi se opisuje kao pranjav i ograniavajui (raja
patha), dok se za drugi kae da je slobodan kao povetarac (abbhoksa, D.I,63). Meutim, ovo
moe biti suvie jednostavna generalizacija. U Budino vreme monasi i monahinje jesu imali veliku
slobodu, ali je njihov ivot bio i teak i neizvestan. Najvei problem bilo je nepostojanje stalnog
mesta boravka, tako da su morali da podnose hladnou i toplotu, glad i e, ubode buba i koma-
raca, vetar, sunce i gmizavce (M.I,10). A mnogi incidenti zabeleeni u Vinayi pokazuju nam da
ak ni manastiri nisu bili poteeni meusobnih tenzija, ljubomore i svaa, ponekad sasvim oz-
biljnih (M.I,321). Nasuprot tome, domain je moda imao kuu na dve vode, dobro omalterisanu
i iznutra i spolja, sa sigurnim vratima i prozorima, a u njoj leaj pokriven vunenim prekrivaem,
belim aravom, vezenim ilimima, skupom jelenskom koom, iznad njega zastor, a na svakom
kraju grimizni jastuci, kraj njega upaljena lampa i dve ene koje se o njemu staraju sa svim svojim
armom (A.I,137). Uprkos ovakvo prijatnoj kunoj atmosferi, ivot prosene osobe takoe je
imao svoje nedostatke. Drutvena struktura stare Indije podrazumevala je da je mukarac u kui
uvek bio potinjen svojim roditeljima, a u drutvu strogim zahtevima sistema kasti. Situacija je
bila jo gora za ene. One su morale biti apsolutno podreene svojoj svekrvi i muu, a poto nije
bilo kontrole raanja ili su sredstva bila nepouzdana, morale su da izdre mnogobrojne trudnoe.
Mnogobrojna porodica pruala je veliku emocionalnu potporu, ali je isto tako mogla biti i izvor
mnotva linih konfikata, a ouvanje privatnosti uiniti jako tekim. I pored svih ovih i drugih
potekoa, Buda je svojim nezareenim sledbenicima savetovao da praktikuju meditaciju dok
obavljaju svoje redovne poslove, dok borave u svojim domovima prepunim dece (A.V,333) i
neki od njih uspeli su da postanu probueni, dok su hiljade drugih uspeli da se popnu do nekog od
stupnjeva koji tome prethode (M.I,491-92).
Dakle, domainski ivot u V veku pre n.e. verovatno je bio daleko manje podsticajan za
duhovno traganje od monakog ivota. Ali drutvo i porodini ivot su se od tada promenili do
neprepoznavanja. Danas, barem na Zapadu, domainski ivot (bilo u zajednici ili samostalno)
verovatno nudi vie slobode, privatnosti, slobodnog vremena i prilika za uenje i praktikovanje
nego to je to bio sluaja ikada ranije u istoriji. Poto je to tako, tvrdnja da domaini ne mogu
Dhammu do kraja praktikovati vie ne stoji.
I ako se domainski ivot promenio u poreenju sa Budinim vremenom, onda se monaki
ivot promenio jo i vie. Danas se dobar deo aktivnosti monaha okree oko njegovih pastoralnih
dunosti: ceremonije blagosiljanja, pripremanje i dranje propovedi, uestvovanje u sahranama,
neformalno savetovanje laika, uenje za monake ispite, uestvovanje u razliitim svetkovinama
i slino. Prosean stareina manastira provede dobar deo svog vremena pokuavajui da pronae
novac za odravanje i rekonstrukciju manastira, kao i za plaanje tekuih rauna.
Za neke ljude najvea prepreka u duhovnom razvoju nije u tome da ne mogu da postanu
monasi ili monahinje, ve uverenje koje su formirali da nije mogue da se duhovno razvijaju sve
dok to ne postanu. Takav stav ih spreava da makar pokuaju da ozbiljnije praktikuju Dhammu. A
zapravo domainski ivot nudi itavo obilje duhovnih prilika, ba kao i manastirski. Ali ta je sa
46
seksom? ta sa problemima u odgajanju dece? pitae se neki. Seksualna elja jeste prepreka u
duhovnom ivotu, ali ta elja nuno ne nestaje kad neko na sebe stavi uti ogrta. Iako se zavetuju
na celibat i posveeni su meditaciji, neki monasi se bore sa seksualnom eljom itav svoj ivot.
Slino tome, seks je vaan za veinu domaina u ranom periodu njihovog braka, a onda kod nekih
on gubi vremenom na znaaju. I naravno, neki ljudi koji nisu u braku, kao i neki koji jesu, ive
ivotom celibata iako nisu doneli nikakvu formalnu odluku da to budu.
Tano je da odgoj dece donosi mnogo izazova i zahteva mnogo vremena. Ali je takoe tano
da ivot sa decom, kao i ivot sa partnerom, nudi prilike za razvoj nekih od najvanijih duhovnih
kvaliteta. Ako smo roditelj i suprunik, to esto zahteva da odustanemo od svojih elja ili ih
ostavimo na neko vreme po strani za dobrobit drugih i upravo to nam moe pomoi da usavrimo
svoju istrajnost ili nevezivanje. Za sve to su nam potrebni strpljenje, dareljivost, opratanje i
samoportvovanje. Deca i partneri nas takoe mogu obodriti svojom ljubavlju, prijateljstvom,
nenou i emocionalnom podrkom, kvalitetima koji su kljuni za emocionalno zdravlje, a
ponekad nedostaju u manastirima.
Na kraju, ako treba praviti nekakvu razliku meu ljudima, onda bi je trebalo praviti ne na
osnovu boje njihove odee, ve kvaliteta njihovog uma. Buda je rekao: Iako raskono obuen,
ako je smiren, obuzdan, u vrlini istrajan, pred svakim biem odloio tap, taj je braman, asketa i
monah. (Dhp.142). Rohitassa je jednom rekao Budi da je pokuao da stigne na kraj sveta, tj. do
nirve, hodajui, ali da nije uspeo. Buda mu odgovori da je to zato to kraj sveta nije mogue
nai idui bilo kuda, ve pogledavi u same sebe (S.I,62). A pogledati moete bilo da ivite u
kui ili u manastiru, bilo da nosite farmerke ili uti ogrta. Videti upsaka i upsik.
DOA
Doa je bio ueni i vrlo potovani braman koji je iveo u vreme Bude. Ovo verovatno nije njego-
vo pravo ime, ve je po njemu tek kasnije postao poznat. Pali re doa znai posuda za merenje.
Tako se Doa naao u Kusinri upravo u vreme Budine smrti. Kako se vest o ovom vanom do-
gaaju brzo rairila, predstavnici nekoliko kraljevstava i klanova poeli su da pristiu u Kusinru,
kako bi za sebe obezbedili deo njegovih posmrtnih ostataka.
Savremeni prikaz Doninog deljenja Budinih posmrtnih ostataka
47
Skye su ih eleli zato to, kako je objasnio njihov predstavnik: Tathgatha je bio najvei
izdanak naega plemena. Predstavnik kralja Magadhe ree da njegov gospodar ima pravo na
posmrtni prah zato to pripada ratnikoj kasti kao i Buda. Malle iz Kusinre, zastupajii zakonsko
pravilo o devet desetina za domaina, tvrdili su: Tathgatha je dostigao krajnju nirvu upravo
u naem gradu i mi se neemo odrei njegovih kostiju. Sve u svemu, bilo je osam strana u ovom
neobinom sporu. U Tipiaki, Doa je prikazan kao veti presuditelj. On se okupljenoj gomili
obratio sledeim reima: Budino uenje ticalo se strpljenja i nije u redu da doe do svae oko
podele ostataka ovog oveka najboljeg meu ljudima. Ostanimo svi u zajednitvu i miru. Neka u
duhu prijateljstva ostaci budu podeljeni na osam delova.
Ove rei su sve strane u sporu dozvale pameti,, te je odlueno da sam Doa podeli moti
onako kako misli da je pravedno. Kao nagradu za obavljeni posao, njemu je pripala posuda u kojoj
je posmrtni prah dran i iz koje ga je odmeravao na jednake delove. Primio ju je sa zahvalnou
i najavio da e je pohraniti u posebnoj stpi. Kada je podela na opte zadovoljstvo bila zavrena,
pojavio se predstavnik Moriya plemena i zatraio svoj deo ostataka. I tu je Doa uspeo da priskoi
u pomo, govorei da onima koji zakasne pripada samo pepeo sa mesta za spaljivanje (D.II,164-6).
Tako bi i uinjeno i tako je podignuto prvih deset budistikih stpa. U svom delu Buddhaarita,
Avaghoa je iskoristio ovaj dogaaj da Doi pripie dugu i dirljivu pohvalu miru, kompromisu i
zdravom razumu. Tradicija kae da je Doa komponovao poemu od 16.000 slogova u slavu Bude,
koja je bila naslovljena Doagaita, ali je danas izgubljena.
DONIRANJE ORGANA
Zahvaljujui napretku medicine, danas je mogue izvaditi neke organe iz jednog organizma i nji-
me zameniti oboleli u telu neke druge osobe. Ovakve procedure mogue su zahvaljujui donaciji
organa. Najee, organ koji se donira preuzima se od donora poto je ovaj preminuo, ali ponekad
i ljudi koji su ivi i zdravi doniraju neki od parnih organa lanovima svoje porodice. Pre nekoliko
godina mladi budistiki monah sa ri Lanke donirao je jedan bubreg devojici koja nije bila ni u
kakvom srodstvu sa njim i koju ranije nikada nije sreo. Oigledno, monah je itao o toj devojici i
njenoj bolesti i voen saoseanjem odluio se na donaciju. Zanimljivo je da se o ovoj mogunosti
i vrlini doniranja organa drugima razmatralo u budizmu preko 2000 godina pre nego to je to i
postalo mogue. U jednoj taki postoji fascinantna pria kada Buda, u jednom od svojih ranijih
ivota kao bodhisattva, daje svoje oi slepcu. Pria do detalja opisuje kako su mu oi bile izva-
ene iz onih duplji, kako je preseen oni ivac i potom hirurkim puten implantirane u duplje
slepca (a.IV,407). U budizmu, dati ivot za prijatelja smatra se jednim od najveih i najpleme-
nitijih darova (D.III,187), ali i svojevoljno dati delove sopstvenog tela koji su drugome potrebni
teko da je ita manje od toga.
DRAGO KAMENJE I METALI
Drago kamenje (mai ili ratana) jesu minerali neuobiajenog sjaja, boje ili prozirnosti, koji se na-
laze u zemlji. Na Zapadu neki organski materijali kao to su slonovaa, ilibar ili biser se takoe
smatraju dragocenostima, kao to je to bilo i u staroj Indiji. Buda je nabrojao deset najpoznatijih
i najtraenijih dragulja, kao to su biser (mutt), kristal (mai), beril (veuriya), koljka (sakha),
kvarc (sil) crveni koral (pavla), srebro (raita) zlato (tarpa), rubin (lohitanka) i smaragd
(masragalla, Ud.54). Iako je u to vreme Indiji bila jedini izvor dijamanata (vaira) na svetu, sve
do XVII veka, udno je da ga Buda nije ukljuio na ovu listu, mada dijamante pominje na drugim
mestima (Dhp.161).
48
Stari Indijci cenili su kristale, zato to su verovali da su u stanju da proiuju prljavu vodu
(Mil.35). Veuriya se esto prevodi kao lapis lazuli, ali to nije tano. Buda je ovaj dragulj opisao
da ima osam stranica, da je proziran i ima boju paunovog vrata (D.I,76; a.I,207), a to su osobine
koje lapis lazuli ne poseduje. Meutim, beril je heksagonalni kristal, to zajedno sa njegova dva
kraja daje osam strana, providan je i boja mu se kree u rasponu od zelene do tamne plavozelene.
koljke su cenjene zato to se poliranjem moe postii da budu blistavo bele. Buda je govorio da
moralan, disciplinovan monah ivi ivotom koji je savreno ist i blistav poput koljke (Vin.
D.I,63). Retke koljke koje se uvijaju u desno smatrane su naroito dobrim znamenjem i dostizale
su visoku cenu (a.IV,350).
Na Zapadu se obino zlato (hema, kanaka ili suvaa) smatra dragocenim metalom, a ne
dragim kamenom. Ovaj metal oduvek je bio poeljan zbog svoje lepote, pogodnosti za obliko-
vanje, to su osobine koje ima i osloboeni um. Buda je pominjao razliite vrste zlata haaka,
ambonanda, kaana i sig, A.I,181: IV,255) a u nekim prilikama je proces proiavanja
dragocenih metala uporeivao sa proiavanjem uma putem meditacije (A.I,257-8; III,16;
Dhp.239; S.V,92). U najduem i najdetaljnijem od tih opisa rekao je: Postoje krupne neistoe u
zlatu kao to su kamenii i krupniji pesak, ljunak i prljavtina. Pera ili njegov pomonik stavlja
rudu u posudu i pere je naginjui tu posudu napred nazad, sve dok ne ispere svu prljavtinu. Kada
je to gotovo, ostaju manje neistoe, kao to je sitan pesak, te pera ponavlja itav postupak. Kad i
to zavri, ostaju najmanje neistoe, kao to je mulj, pa pera sve ponavlja jo jednom, dok na kraju
ne ostane jedino zlatni prah. Tada zlatar ili njegov pomonik stavlja zlatni prah u pe i topi je, sve
dok ne postane potpuno rastopljena. Ali on je ni tada ne vadi, jer talog jo nije isplivao na povrinu
i zlato jo nije savitljivo, kovljivo, sjajno i spremno za obradu. Ali posle jo topljenja talog biva
uklonjen i zlato postaje savitljivo, kovljivo, sjajno i spremno za obradu. Koji god nakit zlatar eli
da napravi, bilo da je to dijadema, minue, ogrlica ili lani, on to moe da uini od tog zlata. Na
isti nain, kod monaha koji namerava da razvija vii um postoje krupnije neistoe u postupanju,
govoru i mislima. Takvih manjkavosti sabran monah se oslobaa. Kada je to uinio, ostaju manje
neistoe, kao to su misao ispunjena eljom za ulnim zadovoljstvima, ogorenjem ili okrutnou
i on se i njih oslobaa. Potom na red dolaze jo sitnije neistoe, kao to su misli o svojoj rodbini,
zemlji ili reputaciji i on se i njih oslobaa. Posle svega toga mogue je da u njemu jo postoji
udnja za viim dostignuima i otuda njegova koncentracija nije savreno mirna ili ujedinjena,
a ona se postie svesnim naporom. Ali onda kada njegov um postane smiren i ujedinjen, svesni
napor nije neophodan da bi se ta koncentracija odravala. Tada, bilo koje stanje uma da je dostino
neposrednim znanjem, on moe da ga ostvari, u pravim uslovima (A.I,253-5).
U kasnijoj budistikoj tradiciji tri utoita, tj. Buda, Dhamma i sangha, bili su i jo su uvek
poznati kao Tri dragulja (Tiratana), zato to su poput dragulja prekrasni, traeni i izuzetno vredni
(Sn.224-35).
DRVEE
Drvee (rukkha) jesu visoke biljke, obino sa debelim drvenastim korenjem i stablom iz kojeg rastu
grane prekrivene liem. Poto je bio vrlo paljiva osoba, sa velikom moi zapaanja, i provodio
dobar deo vremena u umi, Buda je veoma cenio i dobro je poznavao drvee. Delovi drvea koje
on u svojim govorima pominje su deblo (khandha), periderm ili spoljanja kora (papaik), foe-
ma, lika ili unutranja kora (taa), godovi (pheggu), srika ili sredina stabla (sra), grane (skh)
i lie (paa, M.I,193-6). Bio je svestan da postoje i razliite vrste korenja: veliko korenje drveta
(mla), osovinsko i bono korenje (mlni ahogamniyni tiriyagamni), koren koji hrani (ni)
i iliasto korenje (mattnipi). Takoe je shvatao da korenje upija vlagu i hranljive materije iz tla
49
i da se biljni sok (o) kree kroz stablo
nagore ka granama (S.II,87-8).
Mnogi Budini govori ukazuju da je
gajio poseban afnitet prema drveu. Kao
veoma mlad, imao je svoje prvo duhovno
iskustvo sedei u hladu ruine jabuke
(M.I,246). Do probuenja je stigao pod
bodhi drvetom, a odluio je da umre
leei meu salovim stablima. Uio je da
je dobro delo saditi drvee iroke kronje
du puteva (S.I,33). ume je smatrao
dobrim mestom za meditaciju. esto
je svojim uenicima govorio: Ovde
su podnoja drvea, ovde su proplanci.
Meditirajte! To je moj savet vama,
Traite boravita u umi, u dubinama
dungle, na mirnim mestima (D.III,38). Budi je njegova Dhamma bila toliko oigledna, da je
jednom prilikom pokazao na okolno drvee i rekao: ak bi i ova ogromna salova stabla prigrlila
Dhammu kad bi je mogla razumeti, a kako to onda ne bi uinila ljudska bia? (A. II, 193).
Neki od najlepih odlomaka budistike knjievnosti odnose se na drvee. Buda je za gostoljubivu
osobu rekao da je nalik velikom drvetu banjana koje raste kraj puta, te svojom senovitom
kronjom prua utoite svakom namerniku i vraa mu snagu (a.VI,526). Milindapaha kae
da bi trebalo pokuati da budemo poput drvea: Kao to drvee ne pravi razliku kad obezbeuje
hladovinu, isto tako ni meditant ne treba da pravi razliku meu biima, ve razvija podjednaku
ljubav prema svakom podjednako, i prema lopovima, ubicama i neprijateljima, kao i prema sebi
(Mil.410). U Vimnavatthu, Akura je izrazio generalni budistiki stav brige i potovanja za svako
ivo bie kada je rekao: Ne odlomi ni granicu drveta u ijem hladu sedi, jer bi to bilo poput
izdaje prijatelja, zlodelo... Ne otkini ni list sa drveta u ijem hladu sedi, jer bi to bilo poput izdaje
prijatelja, zlodelo (Vv.9,3-5). U takama postoji pria u kojoj neka devojka kae svojoj majci:
Ako umrem... sakupi moje kosti i spali ih, podigni spomenik i kraj njega posadi kaikra drvo. A
onda, kada posle zime, u prolee procveta, setie me se i rei: Takva je bila lepota moje keri.
(a.V,302). Buddhaarita poredi duhovno vebanje sa drvetom ija vlakna su strpljenje, iji
cvetovi su vrlina, ije grane su svesnost i mudrost, koje je ukorenjeno u odlunosti i koje donosi
plod Dhamme. Abhiaakuntala primeuje da se grane bremenite plodom povijaju nadole i
da bi dobri ljudi trebalo da ue od njih, kako ih njihov imetak nikada ne bi naveo da se gorde i
uzdiu.
DUKKHA
Videti Patnja.
DUA
Videti Sopstvo.
Banjan drvo, nadzemni koren
50

AINIZAM
ainizam je religija koju je nekoliko decenija pre Budinog prosvetlejnja osnovao mudrac kojeg
sami aini nazivaju Nigaha Ntaputta (DN 2). Iako su Mahvra i Buda esto razgovarali ili de-
batovali sa uenicima onog drugog, nikada se nisu i lino sreli. ainizam i budizam imaju mnogo
toga zajednikog i jasno je da je Buda bio pod deliminim uticajem ove miroljubive asketske vere.
Meutim, Mahvra je uio da svako delo, bilo da je uinjeno sa namerom ili ne, stvara kammu
dok je Buda govorio da jedino namerom podstaknuta dela imaju kammiki efekat. Iz ove razlike
izmeu dve religije razvile su se dalje mnoge druge. Buda je takoe kritikovao samomuenje ko-
jem su se podvrgavale ainski askete. Uprkos razmimoilaenjima sa budizmom oko ovih i drugih
flozofskih pitanja, ainizam je oduvek bio miroljubiva religija. Popularno ainsko delo Nladiy
kae: Krave su razliitih oblika i boje, ali mleko koje nam daju je uvek belo. Religijske kole su
mnoge i raznolike, ali svaka od njih poduava ivotu vrline. Tokom nekoliko vekova su se ove
dve religije meusobno nadmetale za primat, ali je na kraju budizam prevladao i ainizam je zau-
vek ostao religija manjine. Danas u Indiji ima oko tri miliona aina, uglavnom u zapadnoj dravi
Guarat. Takoe, u nae vreme formirale su se male, ali vrlo aktivne zajednice aina u Velikoj
Britaniji.
The Jains, Paul Dondas, 2002.
Podnoje Gomatevare, statue visoka 18 metara (ravanbelgola, Indija)
51
TAKE
taka znai o roenju i to je naziv knjige u okviru Khuddaka nikye, petog dela Sutta piake,
a koja je opet prvi deo Tipiake, svetog budistikog Kanona. take ini 547 pria neke sasvim
kratke, druge vrlo duge koje ilustruju Budine vrline kao to su dobrota, promiljenost, potenje,
portvovanost, zdrav razum, hrabrost i odlunost. Likovi u mnogim od ovih pria jesu ivotinje.
Rani budisti odabirali su mnoge od ovih pria iz bogate riznice indijskog folklora i usmenih pre-
danja, prisvajajui ih tako to bi tvrdili da je glavni junak u njima zapravo bio Buda u nekom od
svojih prethodnih ivota kao bodhisattva. Neke druge prie su ista budistika kreacija.
take se sastoje od etiri
dela, a na poetku serije je po-
dui uvod (nidnakath), koji
kazuje tradicionalni ivot Bu-
din, poev od njegove odluke
da postane Buda, pa sve do
osnivanja prvog manastira.
Svakoj prii prethodi pria o
sadanjosti (pauppanna va-
a), u kojoj se daje razlog zato
ju je Buda ispriao, a na kraju
je veza (samodhna), u kojoj
se objanjava ko su zapravo li-
kovi iz prie. Same prie (atta
vatthu) su u prozi, a u njih su
ubaeni i stihovi (gth), kojih
ima ukupno oko 2500. Samo
ti stihovi se smatraju izvornim
Budinim reima. Zahvaljujui
svojim zanimljivim sieima,
dobro oblikovanim likovima i
humoru, take su meu najpo-
pularnijim knjigama Kanona.
Prouavaoci veruju da neke od
Ezopovih basni i mnoge druge
zbirke narodnih pria imaju
svoje poreklo u takama.
The Jtaka, prev. R. Chalmers, H. T.
Francis, E. B. Cowell i W. H. D. Rouse, 1990.
TAKAML
takaml, Venac taka, jeste obrada 34 taka prie, koju je u IV veku zabeleio na sanskritu
monah ryasra. Uiva ugled jednog od remek-dela knjievnosti na sanskritu. Mnogi reljef ve-
like stpe u Borobuduru na ostrvu Java u Indoneziji prikazuju scene iz takamle.
Once the Buddha was a Monkey, prev. Peter Khoroche, 1989.
52
AVO
U teistikim religijama avo, po-
nekad nazivan i Satana, Lucifer
ili Belzebub, jeste bie potpuno
suprotno Bogu i dobru. Prema
Tipiaki, Budu je nekoliko puta
opsedao duh po imenu Mara, poku-
avajui da ga onemogui u daljoj
borbi za probuenje, da ga iskua-
va ili ohrabri da to pre umre (Sn.
426; DN 16). Mnogi Budisti veruju
da je Mara stvarno bie, dok drugi
smatraju da se zapravo radi o ale-
goriji ili personifkaciji negativnih
stanja uma. ini se da je vie do-
kaza za ovo drugo miljenje nego
za prvo. To je vidljivo iz injenice
da pi re mra znai smrt ili
umiranje, a da se tri Marine ke-
ri nazivaju Tah, Arat i Rag, to
znai udnja, Nezadovoljstvo i Pouda (SN IV.25). Sem toga, Buda opisuje vojsku sa kojom ga je
Mara napao, sainjenu od ulne elje, gaenja, gladi i ei, udnje, tromosti i lenjosti, straha, ne-
mira, dobitka, asti i slave, nezasluenog ugleda, oholosti i prezira (Sn. 436-8). Ovakvo tumaenje
je dalje potkrepljeno injenicom da budizam vidi zlo kao misli, govor i postupke motivisane ne-
znanjem, pre nego kao mahinacije neke sile koja je izvan ovekovog uma. Mara se takoe ponekad
naziva Kanha, Mrani (MN 56), ili kao Namuci, Onaj koji vezuje (DN 20).
Buddhism and the Mythology of Evil, Trevor Ling, 1965.
ENDEN
enden (Jianzhen; na japanskom Ganin) bio je kineski monah u vreme Tang dinastije, koji se
spravom moe smatrati pravim renesansnim ovekom. Roen 688. u delu Kine koji je danas po-
znat kao pokrajina engsu, jo kao mlad postao je monah i uio je budizam u kineskoj prestonici
tokom est godina. Tokom studija usredsredio se na Vinayu. Naredne godine ovladao je mnogim
vetinama, ukljuujui medicinu, hortikulturu i ak arhitekturu. Dva njegova velika dostignua
tokom tog perioda bila su osnivanje bolnice i organizovanje prepisivanja 32.000 svitaka sa svetim
spisima, kako bi bili distribuirani razliitim manastirima.
Godine 742. delegacija iz Japana stigla je u Kinu i endena su pozvali da poseti njihovu
zemlju kako bi se ponovo uspostavila ispravna procedura zareenja za monahe i monahinje. Uprkos
protestu svojih uenika i dobrotvora, enden je prihvatio poziv i sledee godine se otisnuo brodom
ka Japanu. Loa navigacija i nevreme primorali su brod da se vrati u Kinu. Jo tri puta je pokuavao
da stigne do Japana i nije uspeo. Tokom petog pokuaja brod je usled jakih vetrova skrenuo sa
kursa sve do Hainan ostrva na jugu Kine. Trebalo mu je tri godine da se kopnom vrati kui.
Potekoe na tom putovanju su bile tolike da je izmeu ostalog dobio infekciju oka i na kraju osle-
peo. Nepokoleban prethodnim neuspesima i uprkos tome to je izgubio vid, jo jednom je pokuao
da stigne do Japana i na kraju uspeo 753. godine. Stigao je u Naru, japansku prestonicu, gde ga je
doekao car i postavio ga za stareinu velikog Todaii hrama. Tokom naredne dve godine obuavao
Savremeni prikaz Marinog napada na Budu
53
je oko 400 monaha i potom ih zamonaio
u skladu sa svim pravilima. Posle ovoga,
enden je izgradio za sebe hram da u
njemu boravi i poduava sve do smrti 763.
Kod projektovanja i izgradnje tog hrama
uveo je tehnike do tada nepoznate u japan-
skoj arhitekturi. Takoe je u Japan preneo
vetinu gajenja bonsaija i pravljenja sira
od sojinog mleka.
Ali endenov najvei dar Japancima
bile su farmakologija i medicina. Uprkos
slepilu, mogao je mnogo biljaka da identi-
fkujeom samo po mirisu, a bio je vrlo vet
u njihov klasifkovanju i skladitenju kako
bi zadrale svoja lekovita svojstva. Tako-
e je ispravio mnoge pogreke u starim ja-
panskim prevodima kineskih medicinskih
rasprava. Sve do kraja XIX veka na pako-
vanjima lekova u Japanu mogao se videti
endenov lik. Ubrzo poto je preminuo,
njegovi uenici napravili su statuu uitelja
toliko vernu da je njome na radikalan nain
izmenjena dalja istorija japanske skulpture. Ovaj kip je i danas izloen u hramu u kojem je iveo.
endenov uticaj i reputacija nastavljaju da ive ak i danas. On se jo uvek smatra ocem
japanske medicine. Godine 1973. Kina i Japan su zajedniki podigli endenovu memorijalnu
dvoranu u njegovom prvobitnom manastiru u Kini, kako bi time obeleili ponovno uspostavljanje
diplomatskih odnosa. Vrlo uspenu dramu zasnovanu na njegovom ivotu napisao je Inooe Yasusi,
a za nju je muziku komponovao poznati japanski kompozitor Dan Ikuma. Nedavno je endenov
ivot bio prikazan i u formi stripa.
HNA
Originalno znaenje rei hna, sanskritski dhyna, bilo je razmotriti ili promisliti, iako je ve
u Budino vreme dobila znaenje dubokog meditativnog zadubljenja. Buda je re hna koristio da
oznai stupnjeve koje prelazi um na putu od uobiajene prenatrpanosti do poptune jasnoe. Iako je
uoio etiri takva stupnja, ne treba ih smatrati posebnim ili odvojenim. Umesto toga, jedan stupanj
se utapa i transformie u drugi, kako se razliiti mentalni elementi razvijaju ili gube.
Prvi korak u dostizanju hne jeste istrajna i redovna meditacija do nivoa kada su pet prepreka
oslabljene ili privremeno neutralisane. Na taj nain nastaje stanje u kojem postoji distanca u odnosu
na ulne elje i tetna stanja uma (vivieva kmehi vivia akusalehi dhammehi), u kojem se misli
nastavljaju (savitakka savira), ali su mnogo redukovanije i uglavnom neutralne po sadraju
i u kojem postoje suptilna, ali primetna radost i srea (pti sukha). Meditant onda obuhvata,
potpuno obuhvata, ispunjava i proima (abhisandeti, parisandeti, paripreti, parippharati) svoje
telo tom radou i sreom. Buda je to stanje nazvao prvom hnom. Ako nastavimo da razvijamo
ovo stanje, misli se na kraju potpuno zaustavljaju (avitakka aviara), um postaje fokusiran
i bez ikakvog napora (etaso ekodhibhva) i doivljavamo duboki unutranji mir (ahatta
sampasdana), nastavljajui da telo ispunjavamo radou i sreom. To se naziva druga hna.
Sedea statua enden u Toodai hramu u Japanu
54
Vremenom, radost nestaje (ptiy a virga), a spokojstvo (upekha), kristalno jasna svesnost i
panja (sati sampana) postaju izraeniji i doivljavamo sreu (sukha) kakva je privilegija obino
samo probuenih. Ovo se naziva trea hna. U etvrtoj i poslednjoj hni postajemo postupno
osloboeni svakog fzikog i psihikog zadovoljstva i bola (sukhassa a pahn dukkhassa a
pahn pubbeva somanassa domanassna atthagam) i um biva ispranjen od svega izuzev
potpuno istog spokojstva i svesnosti (upekhsati prisuddhi, DN 2).
Uoljivo je da su tri glavne komponente hna, pozitivni oseaj, svesnost i spokojstvo. Radost
i srea, koji se nastavljaju ak i poto meditant izroni iz stanja hne, pomau mu da razvee
emocionalne vorove i isceli psihike ozlede prolosti, te tako pojednostavljuju um i daruju duboku
zadovoljenost. Svesnost omoguuje isti, prodorni uvid u stvari, dok nas spokojstvo spreava
da se u njih upetljavamo. Meditant postaje nepomino sredite koje posmatra i lagano se puni
mudrou. Videti Meditacija.
The Path of Serenity and Insight, H. Gunaratna, 1985.
VAKA KOMRABHAA
vaka Komrabhaa bio je Budin lini lekar i otac budistike medicine. Tradicija kae da je bio
sin prostitutke iz Ragahe. Posle roenja, majka ga je stavila u kotaricu i ostavila na ivici deponije
za ubre, gde ga je pronaao princ Abhaya i usvojio. Naputenu novoroenad bi uglavnom vrlo
brzo proderali psi i gavrani, ali poto je jo bio iv (va) kada su ga pronali, nazvan je vaka.
Drugi deo njegovog imena izveden je verovatno od kaumrabhtya, sanskritskog termina za
opstetriku i pedijatriju. Kada je odrastao, poslali
su ga u Takkasilu (dananju Taksilu, na severu
Pakistana) gde je studirao medicinu sedam
godina kod mudraca treye. Po povratku u
Ragahu brzo je stekao ugled vetog lekara i
na kraju je bio postavljen za dvorskog lekara
kralja Bimbisra.
vaka je kasnije postao Budin uenik
i leio je i njega i druge monahe i monahinje
kada je bilo potrebno. Posedovao je prekrasan
mangov vrt, nedaleko od istone kapije
Ragahe, koji je poklonio Budi i tu se kasnije
razvio veliki manastir (D.I,47). Ostaci manastira
otkriveni su i iskopani 1954. godine. Buda je
odrao dva govora ivaki. U prvom je naveo
uslove pod kojima monasi i monahinje mogu da
jedu meso, a u drugom je defnisao nezareenog
sledbenika kao nekog ko je uzeo tri utoita i
ko se pridrava pet pravila morala (MN 55;
AN VIII.26). Zbog svoje predanosti nezi svojih
pacijenata, Buda je hvalio ivaku kao prvog
meu onima koji su omiljeni meu ljudima
(A.I,26).
Savremeni tajlandski prikaz vake
55
E
EPITET
Epitet (pariyya ili vevaana) jeste re ili fraza koja savreno opisuje karakteristike ili sutinu
neega. Postoje etiri stiha koja se mogu okarakterisati kao epiteti Budinog uenja. To su: Izbe-
gavaj zlo, razvijaj u sebi dobro i proisti svoj um; to je uenje svih Buda (Dhp. 183). Ne vreati,
ne povreivati, iveti prema Patimokkhi, iveti u samoi i vebati um; to je uenje svih Buda
(Dhp.185). Predvidevi opasnost u sukobu i harmoniju u miru, boravi u jedinstvu i ljubavi; to
je uenje svih Buda (Cp.3,15,13). Ljubav treba razvijati prema sebi i prema drugima, sve treba
proeti ljubavlju; to je uenje svih Buda (Mil. 394).
Dve stvari odmah padaju u oi u ovim epitetima. Prva da se u budizmu ne radi prvenstveno
o prirodi naih verovanja, ve o kvalitetu naeg srca. Druga je vanost koju budizam pridaje pro-
ienju uma i manifestovanju razliitih izraza ljubavi. Budista nije neko ko veruje u Budu. On
ili ona je neko ko je blag pri govoru (sakhila), ko nastoji da razvija mir (samagga) i harmoniju
(avivda) unutar zajednice u kojoj ivi, ko razvija ljubav (mettabhvan) u svom srcu i proima
svakoga, ukljuujui i sebe, tom ljubavlju (mettaittena pharitabba). Videti Vera.
EZOTERIZAM
Ezoterizam je ideja da bi neka duhovna uenja trebalo uvati kao tajnu od veine i otkrivati ga
samo odabranima. Upaniade, kada su bile stvorene negde u vreme Bude, predstavljale su tajno
uenje dostupno jedino visokoj kasti ljudi koji su se zavetovali na potpunu lojalnost uitelju.
ak i u tibetanskom budizmu ili varayna neka uenja su rezervisana samo za one koji su
inicirani. Ideja da Dhammu treba ograniiti ili monopolisati unutar nekakve unutranje grupe
Budi je bila neprihvatljiva. On je smatrao da su istine koje je poduavao razumljive za svakoga,
vane za svakoga i primenljive za svakoga. Jednom prilikom rekao je: Tri stvari blistaju otvo-
reno, a ne u tajnosti. Koje tri? Meseev disk, Sunev disk, kao i Dhamma i disciplina kojima
poduava Tathgata (AN III.132). Istu stvar ponovio je neposredno pred smrt kada je rekao:
Objavio sam Dhammu ne skrivajui bilo ta i kao otvoreno uenje. Nita sakrio nisam u stisnu-
toj ruci (DN 16).
EUTANAZIJA
Eutanazija je namerno ubijanje pacijenta obustavljanjem neophodnog medicinskog tretmana. Eu-
tanazija moe biti aktivna, na primer davanjem smrtonosne injekcije, ili pasivna, na primer pre-
stankom hranjenja pacijenta koji je u komi. Ona takoe moe biti dobrovoljna, na zahtev pacijenta,
ili nedobrovoljna, kada je pacijent bez svesti, pa pravno odgovorna osoba donosi odluku. Otuda
postoje zapravo etiri tipa eutanazije aktivna dobrovoljna (ADE), pasivna dobrovoljna (PDE),
aktivna nedobrovoljna (ANE) i pasivna nedobrovoljna (PNE). Iako budizam gaji veliko potova-
nje prema ivotu, on takoe prihvata da je smrt sastavni i neodvojivi deo ivota, tako da zbog toga
i smrt treba potovati. Jedan od naina da potujemo ivot jeste da kada postane toliko ispunjen bo-
lom i lien svakog digniteta pojedinac i njegova porodica mogu odluiti da ga okonaju. Potovati
smrt znai dostojanstveno prihvatiti kada doe trenutak za nju i dopustiti joj da se dogodi u skladu
56
sa prirodnim tokom stvari. Tako, sa budistike take gledite, PDE i PNE ne predstavljaju krenje
prvog pravila morala i zapravo mogu predstavljati ak i jedan in saoseanja.
Buddhism and Bioethics, Damien Keown, 1995.
EVOLUCIJA
Evolucija je nauna teorija po kojoj se ivot postepeno prilagoava promenama u okolini i to kroz
proces mutacije, prirodne selekcije i borbu za opstanak. Ovu ideju je prvi opisao arls Darvin
1859. godine i danas je prihvaena kao temeljni princip u svim naukama koje prouavaju ivot.
Iako nije eksplicitno pomenuta u Tipiaki, ideja evolucije je potpuno konzistentna sa Budinim
uenjem o udnji za postojanjem (bhava tah), o tome da se sve menja (ania) i prirodnim
uzrocima umesto boanskoj kreaciji. U Aggaa sutti Buda kae da je Zemlja posle nastanka bila
potpuno prekrivena vodom, a da su prvi oblici ivota plutali na povrini, gde su se hranili, a da su
se postepeno razvijali od jednostavnih do sloenih i to tokom ogromnog vremenskog perioda (DN
27). Za teistike religije koje poduavaju da su ljudi posebna kreacija Boga, ideja da je ovek na-
stao evolucijom od niih ivotinja je krajnje uvredljiva. Budisti su oduvek verovali da su ivotinje
vredne ljubavi i potovanja, da ljudi mogu da se ponovo rode kao ivotinje, te je za njih pojam
evolucije sasvim prihvatljiv.
57
Buda
Gandhara region,
Pakistan, III-IV vek

F
FIZIKI IZGLED, BUDIN
Ima dovoljno usputnih informacija u Tipiaki da bismo stekli predstavu o
Budinom fzikom izgledu. Bio je visok oko hvata (S.I,62), pri emu je
hvat (byma) rastojanje izmeu vrhova prstiju kada se obe ruke raire
sa strane. Takoe itamo da je za etiri prsta bio vilji od svog polubra-
ta Nande (Vin. IV,173). Kao mlad, pre nego to je postao beskunik,
imao je dugu crnu kosu i bradu (M.I,163). Iako Budini kipovi uvek
pokazuju da je imao kosu, to je samo ikonografska konvencija i nije
istorijski tana. Posle naputanja doma, slino ostalim monasima,
on je odsekao i kosu i bradu (M.I,163). Svi se izvori slau u tome
da je Buda bio veoma prijatnog izgleda. Braman Soadaa opisao
ga je kao privlanog, lepe spoljanjosti, prijatnog za videti, sklad-
nog oblika tela i lepih crta lica (D.I,115). Ovaj prirodno lep izgled
bio je jo pojaan njegovim dubokim unutranjim mirom. Jedna dru-
ga osoba opisala ga je sa lep, uliva poverenje, smiren i sabran, sa
dostojanstvom i pribranou savreno ukroenog slona (A.II,36). U
vezi sa njegovim tenom i crtama lica jedan braman je rekao: Divno
je, zaista udesno kako okrepljuje prisustvo Gotamino, kako je jasno
i zrai njegovo lice. Ba kao zlatni jujuba plod to se blista u jesen...
isto takvo je i lice Gotamino (A.I,181). Meutim, kao i kod svakog
drugog, i Budin izgled se promenio sa dolaskom starosti. U poslednjim
godinama ivota Buda je rekao o samome sebi. Sada sam star, oronuo,
istroen, onaj koji je preao ivotni put. Poto mi je osamdeseta, pri-
bliavam se kraju ivota. Ba kao to se stara kola kreu jedino ako se
ojaaju uadima, isto tako i se i moje telo kree jedino ako je ojaano
(D.II,100). Videti Ten i crte lica i Une koljke.
FLEKSIBILNOST
Fleksibilnost (mudut) jeste u psiholokom smislu sposobnost da vidimo promene i nijanse u
nekoj situaciji ili principu i da se u skladu sa time prilagodimo. U Metta sutti, Buddha zagovara
feksibilnost, zajedno sa nekoliko drugih retko diskutovanih, ali vrlo vanih vrlina: biti vet, estit
i iskren, prijemiv za pouku, blag i neobmanut, zadovoljan i bez velikih prohteva (Sn. 143). U
takama je rekao: Savijaj se poput luka i budi gibak poput bambusa; tada nee biti u nepri-
jateljstvu ni sa kim (a. VI,295). Budina feksibilnost je najvidljivija u njegovom stavu prema
pravilima. On je napravio pravila za monahe i monahinje kako bi reio odreene probleme i oe-
kivao je da ih svako shvati ozbiljno i pridrava ih se. Meutim, bio je dovoljno mudar da razume
da nijedno pravilo ne moe da rei svaku moguu situaciju, da se okolnosti menjaju i da otuda i
pravila treba menjati kad se to pokae neophodnim. U Vinayi vidimo kako su pravila bila prila-
goavana i modifkovana, a neposredno pred smrt Buda je rekao uenicima da mogu da promene
58
manja pravila kad to bude potrebno (DN 16). Intelektualna feksibilnost (ittamudut) takoe je
vana (Dhs. 45). Imati stavove i gledita, ali bez cepidlaenja, dogmatizma ili krutosti u vezi sa
njima, jeste jedan vaan vid oslobaanja. Videti Korisna sredstva.
FRANJA ASIKI
Franja Asiki (1182-1226) roen je u Italiji u imunoj porodici i tokom dobrog dela svoje mladosti
vodio je sasvim obian i bezbrian ivot. Onda se 1202. naao u zatvoru na nekoliko meseci i posle
izlaska se teko razboleo. Razoaran svojim ivotom, okrenuo se molitvama, da bi se etiri godine
kasnije javno odrekao svoje porodice i njezinog imetka, na zaprepaenje svoga oca. Posle toga,
Franja je iveo kao isposnik i dobar deo svog vremena provodio pomaui siromanima. Poste-
peno je poeo da privlai uenike i na kraju osnovao i monaki red nazvan red male brae, a jo
kasnije i enski red nazvan klarise. Meutim, Franja nije bio dobar organizator i vremenom je
svakodnevno upravljanje redom prepustio drugima, a sam se vratio ivotu kontemplacije u tiini.
Tokom tog perioda poele su da se na njegovom telu pojavljuju neobine rane, sline onim Isuso-
vim. Franja je umro 1226. i dve godine kasnije katolika crkva ga je proglasila za sveca.
Za budiste, sveti Franja je najprivlaniji
od svih hrianskih svetaca. Na vie naina je
njegov ivot slian Budinom. Njegovi postup-
ci i uenje izrazili su ono najbolje iz Isusovog
jevanelja ljubavi, blagosti, opratanja, jed-
nostavnosti i nevezivanja, ali bez dogmatiz-
ma i strogosti. Bio je takoe naroito blag
prema ivotinjama, a to je neto to do tada
nije postojalo u hrianstvu. Da je Franja bio
jedan od njegovih uenika, Buda bi ga hvalio
kao primernog monaha. Meutim, njih dvojica
su se i razlikovala. Franja nije bio spretan u
praktinim stvarima, dok je Buda pokazivao
veliku mo procenjivanja i praktinosti u
veini stvari koje je radio. Franjina privre-
nost jednostavnosti proirivala se i na intelek-
tualne stvari; bio je bezazlen, poverljiv i pro-
stoduan na najbolji mogui nain. Buda je,
sa druge strane, bio promiljen, pun znanja
i intelektualno rigorozan. Franja je imao sve
one drage osobine deteta; Buda, pak, najbolje
atribute odraslog oveka.
ivoti, uenje i lini primer Bude i svetog
Franje su vani danas po tome to mogu da
poslue kao most razumevanja izmeu budista
i hriana.
Saint Francis of Assisi, L. Cunningham, 1976.
Bazilika Sv. Petra, Vatikan
59
FUNDAMENTALIZAM
Fundamentalizam (idasabhinivesa) jeste verovanje da svete tekstove treba tumaiti doslovno.
Fundamentalisti su skloni da budu dogmatini u pogledu praktikovanja svoje religije i netolerantni
prema drugim religijama. esto su jo netolerantniji prema pripradnicima svoje religije koji svete
spise tumae drugaije od njih. Buda je fundamentalistu okarakterisao kao osobu koja bez prekida
besno objavljuje: Samo je ovo istina, sve drugo je pogreno (M.II,171). Zbog generalno istrai-
vake i otvorene prirode budizma, on je sasvim retko proizvodio fundamentaliste ili fundamentali-
stike pokrete. Buda je rekao da svako ko istrauje njegovo uenje mora u obzir da uzme doslovno
znaenje (vyaana), ali isto tako i duh (attha), ime je hteo da kae da postoje dimenzije i nijanse
Dhamme koje su iza pukih rei i da poznavanje samo rei nije dovoljno (D.III,127; Vin.I,20). Na
drugom mestu je dodao: U pogledu Dhamme koju sam tako izloio na razliite naine, ako ima
onih koji mogu da se sloe, da se saglase i da prihvate ono to je ispravno reeno i ispravno izgovo-
reno, moe se oekivati da oni ive u prijateljstvu i slozi, bez razdora, kao mleko (to se lako mea)
sa vodom, gledajui jedan na drugog prijateljskim oima. (S.IV,225). U uvenoj Klma sutti je
takoe rekao da u svojim naporima da procenimo religijske tvrdnje treba vie da se oslonimo na
sopstveno iskustvo, nego na religijske tekstove (A.I,187). Videti Srednji put i Tolerancija.

60
G
GANG
Gang (Gag) je najdua reka u Indiji i ona tee kroz Srednju zemlju, onaj deo Indije u kojem je
Buda iveo. Nekada su je nazivali i Bhgrath (J.V,255). Veliina i lepota, kao i njezina sposobnost
da hrani useve, ali i da zbrie itavo selo tokom poplava, uticali su da se na nju gleda sa meavinom
divljenja i straha. Jedan lik u atkama kae: Divim se Gangu, ije vode teku i bujaju (J.V,93).
Hinduisti su verovali, a i danas veruju, da njezina voda ima mo da spere posledice svakog loeg
dela koje su uinili, to je Buda kritikovao (M.I,39). Mleni put je nazivan nebeskim Gangom
(ksagag, a.II,65). Kako bi se moglo i oekivati, komentari daju potpuno fantastian opis
izvora ove reke i njenih prvih kilometara, govorei da polazi od jezera Anotatta, die se u vazduh
i potom prolazi kroz nekoliko tunela u stenama pre nego to stigne do Indije. Tipiaka ne govori
nita o izvoru Ganga, sem da je negde u Himalajima. atke esto kau da kada je Bodhisattva
bio asketa, u prethodnim ivotima, odlazio je u Himalaje i pravio sebi boravite kraj jedne okuke
koju je pravio Gang (na primer, a.II,145; II,258). Gornji tok Ganga zvao se Uddhagag (a.
II,283), reka Yamuna se u njega uliva kod Payga (dananji Allahabad, a.II,151), da bi potom
reka nastavila svoj put ka moru (A.IV,199).
Buda je esto koristio Gang kao poreenje ili metaforu za svoje uenje (na prim. M.I,225;
S.II,140; S.IV,298). Kada je eleo da doara nezamislivu koliinu neega, rekao bi da ga ima koliko
i zrna peska u Gangu (S.IV,376), to je poreenje vrlo esto korieno u mahyna literaturi. Kad
je elo da naglasi delotvornost svoga uenja za dostizanje nirve, koristio je neizbeno, nezaus-
tavljivo kretanje Ganga na istok, kako bi ilustrovao tu ideju. Tako je rekao: Ba kao to Gang
tee, klizi, naginje ka istoku, isto tako onaj ko neguje i batini plemeniti osmostruki put, klizi ka
nirvi (S.V,40).
Kada je Buda napustio Paliputtu (danas Patna) tokom svog poslednjeg putovanja, morao
je da pree Gang, kako bi stigao u Vesli. Danas je reka na tom mestu iroka skoro kilometar,
verovatno isto onoliko koliko je
bila i u stara vremena. Ljudi iz
grada koji su doli da ga isprate,
poee da idu obalom gore-dole,
traei neku skelu ili amac
koji e ga prevesti. Neki ak
krenue da seku i uvezuju trsku
kako bi napravili splav. A onda,
prema Mahparinibbna sutti,
hitro kao kad bi snaan ovek
ispruio ruku ili je savio, Buda
i njegovi monasi nestadoe sa
jedne obale Ganga i pojavie se
na drugoj (D.II,89). Oni koji
veruju u sutinsku identinost
budizma i hrianstva esto ci-
tiraju ovaj dogaaj kao paralelu
Reka Gang, Varanasi (Benares) jedan od osam svetih hinduskihmesta i
jedan od najstarijih nastanjenih gradova sveta
61
prii o Isusu kako ide po vodi (Mark 6,45-52). Poreenje je, meutim, malo sumnjivo. Ko god da
je napisao priu o Isusovom hodanju po vodi verovao je da je ona doslovno tana i predstavio ju je
kao dokaz Isusove boanske prirode. Mnogi hriani i dan-danas prihvataju je kao takvu. U prii o
Budinom prelaenju Ganga on ne hoda po povrini reke, ve nestaje na jednom mestu i pojavljuje
se na drugom. Ali to je jo vanije, budistika pria nije namenjena tome da je uzmemo doslovno,
iako je neki ljudi moda tako doivljavaju. Ona je primer didaktikog ulepavanja pria treba
da zadri panju i onda doprinese vanoj poenti to je knjievno sredstvo esto korieno u pi
Tipiaki i indijskoj knjievnosti uopte. A poenta koja se pravi ovom priom jeste da bez obzira
koliko se teko moe initi dostizanje probuenja, injenica da su ga drugi dostigli treba da nam
bude dovoljno ohrabrenje i ulije odlunost da ga i sami dostignemo. Ovo potvruje kraj ove prie.
Buda se osvre i gleda preko reke, vidi ljude kako jo uvek tre tamo-amo obalom i kae: Kada
obini ljudi hoe da preu okean, jezero ili reku, oni naine most ili splav. Ali mudraci su ve na
drugoj obali (D.II,89). Videti uda.
GLAS, BUDIN
Glas (ghosa) jeste zvuk nainjen govornim aparatom dok govorimo ili pevamo. Boja glasa je
blisko povezana sa naim fzikim i psiholokim stanjem. Napetost ili uzbuenje mogu proizvesti
piskav, treperav ili glas neujednaene visine. Bes, strah ili potitenost mogu proizvesti itei ili
stenjui glas, niskog, preteeg tona. Buda je imao naroito lepu boju glasa, koji je odslikavao du-
boki unutranji mir i toplo saoseanje, to je sigurno njegove govore inilo jo ubedljivijim. Kae
se da je njegov glas imao osam obeleja: bio je razgovetan (vissaha) i jasan (vieyya), milo-
zvuan (mau) i blag (savanya), zaokruen (bindu) i tean (avisri), dubok (gambhra) i zvonak
(nidddi). Jedan posmatra je primetio da kada se Budin govor zavri, publika sa oklevanjem
ustaje i odlazi, stalno ga posmatrajui (M.II,140).
GOSTOPRIMSTVO
Gostoprimstvo (titheyya ili sakkra) jeste in predusretljivosti i pomoi prema gostima (atithi ili
phunaka) i namernicima (addhika). U itavom starom svetu gostoprimstvo, barem prema lano-
vima sopstvenog plemena ili religije, bilo je visoko cenjeno. U Indiji je ono bilo ogranieno zah-
tevima sistema kasti. Na primer, Manusmrti, najvanija hinduska pravna knjiga, kae da braman
treba da prui gostoprimstvo jedino drugim bramanima, a da nikada ne bi trebalo da pozdravi ili
uzvrati na pozdrave monaha ili asketa neortodoksnih tradicija. Verovatno se zbog ovakvih ideja
dogodilo da Buda ode u sakupljanje hrane u bramansko selo Pacasl, a da njegovi stanovni-
ci odbiju da mu bilo ta daju, tako da ga je napustio sa zdelom istom kao i kada je dolazio
(S.I,114).
Tipiaka esto kae da je Buda bio spreman da pozdravi, prijateljski nastrojen, utiv i srda-
an prema svakom ko bi doao da ga vidi (D.I,116). Jedna od tradicionalnih dunosti laika bila
je da prinese petovrsne darove, od kojih je jedan bio da obezbedi hranu, smetaj i pomo gostima
(atithibali), to je Buda odobravao i ohrabrivao (A.II,68). Kada bi monah dolazio u manastir, Buda
je od domaih monaha traio da izau pred njega i pozdrave ga, pripreme sedite za njega, donesu
mu vodu da opere noge, pripreme mu smetaj i urade razne druge stvari da bi se oseao dobrodo-
lim (Vin.II,207-11). Ako neko ne bi uzvratio na gostoprimstvo na isti nain, Buda je to smatrao
vrlo ravim. Tako je rekao: Ko god ode u kuu drugoga i bude nahranjen, a ne uini to isto kad se
domain pojavi kod njega, toga ja smatram otpadnikom (Sn.128). Milindapaha kae ako nam u
kuu doe gost kad je ve sva hrana pojedena, treba skuvati novi pirina kako bismo ga nahranili
i ublaili mu glad (Mil.107).
62
Danas, uz sve hotele i brzi transport, gostoprimstvo kako se praktikovala u prolosti ima
manji znaaj i manje je neophodno. Meutim, jo uvek ima mnogo prilika da se bude gostoljubiv.
Kada je neko nov u budistikoj grupi, na radnom mestu ili u kraju, to moe u njemu izazvati zbu-
njenost i nesigurnost. Biti gostoprimljiv prema takvim ljudima, pomoi im da se oseaju kao kod
kue i upoznati ih sa ostalima jeste jedan od izraza dobrote.
Jedna vrsta indirektnog gostoprimstva uobiajenog u budistikom svetu sve donedavno bilo
je pravljenje sklonita za putnike i hodoasnike. Ljudi bi podigli kue za odmor (vasatha) na
obodu sela i gradova ili du puteva na mestima gde su rastojanja izmeu sela bila suvie velika.
Drugi predani ljudi bi se postarali da te kue opskrbe drvetom za vatru i pijaom vodom, kao i
da samu kuu odravaju istom. Buda je govorio da sadnja drvea (verovatno du puteva), zatim
podizanje mostova, kopanje bunara, gradnja odmorita i obezbeivanje vode za putnike jesu sve
milosrdna dela koja poiniocu donose dobre zasluge (S.I,33). U Suhrllekhi Ngaruna je podsticao
svog kraljskog korespondenta da podie kue za odmor u hramovima, varoima i gradovima, te
da postavlja posude sa vodom kraj usamljenih puteva. Ova poslednja stva rje jo uvek vrlo po-
pularna u Burmi. Grupe prijatelja se organizuju u drutva za doniranje vode (wainay ya thukha) i
obaveu da e redovno postavljati posude sa vodom kao poklon putnicima.
GOVOR, ISPRAVAN
Ispravan govor (samm v) jeste trei korak na Budinom Plemenitom osmostrukom putu.
Govor je sposobnost da formiramo i izgovorimo re, sposobnost koju imaju samo ljudska bia.
Zbog njene moi da donese dobro, ali i da povredi, Buda je veliku vanost pridavao ispravnom
govoru. Tako je ispravni govor defnisao kao izgovaranje samo onih rei koje su istinite (bhta),
korisne (attha sahita), izgovorene u pravo vreme (klena) i motivisane blagou i simpati-
jom (anukampa, M.I,395). Jednom drugom prilikom je ovoj listi dodao i kvalitet blagosti (saha,
M.I,126). U jednom od svojih najdetaljnijih opisa umene upotrebe verbalne komunikacije Buda
je rekao: Odustajui od laganja, on postaje govornik istine, onaj u ije se rei moe imati povere-
nje, na njih se osloniti, i tako on ne obmanjuje svet. Odustajui od zlonamernih rei, on ne ponavlja
ovde ono to je uo tako kako bi naneo tetu drugome. On izmiruje zavaene i ohrabruje one ve
ujedinjene, raduje se miru, voli mir, ushiuje se mirom, govori u korist mira. Odustajui od otrih
rei, govori rei kojima se nita ne moe zameriti, prijatne, ugodne za uho, odmerene, koje stiu
do srca, utive, dopadljive svakome. Odustajui od ispraznog naklapanja, on govori u pravom tre-
nutku, ispravno, jezgrovito, o Dhammi i praksi, rei koje vredi zapamtiti, primerene okolnostima,
razborite, artikulisane i povezane sa ciljem (D.I,4).
GOVOR I SLUANJE
Govoriti (kath) znai oblikovati rei, a sluati (nismeti ili susssati) znai obraati panju na rei
koje su izgovorene. Kombinacija govora i sluanja jeste najei oblik komunikacije meu ljudima
i otuda ima veliki znaaj u meuljudskim odnosima. Odbijanje da razgovaramo sa nekim, nepreci-
zno izjanjavanje kada nekome govorimo ili ne obraanje panje kada drugi pokuava da nam neto
objasni, sve su to uzroci nebrojenih problema meu ljudima. Ako govorimo sa drugima i sluamo
kada oni govore, tada stvaramo mogunost meusobne bliskosti, razumevanja i tolerancije. Budin
pojam ispravnog govora odnosi se uglavnom na etiku dimenziju govora, na to ta govorimo. Ali
Buda je takoe vodio rauna i o tome kako govorimo, o onim kvalitetima koji nae rei mogu ui-
niti pozitivnim i efkasnim sredstvom komunikacije. Buda je uvek na nain koji je ozbiljan i kori-
stan za otvaranje uma (kath abhisallekhik etovivaraa sappy, A.V,67), a od svojih uenika
63
je traio da govore bez dvosmislenosti (na
bydhati) ili ustezanja (asandiha), bla-
gim tonom (saha) i da koriste rei koje su
uglaene, jasne, bez zamuckivanja, sa zna-
enjem, razumljive i nepristrasne (A.II,51;
V,81; 96). Kada govorimo na takav nain,
socijalna interakcija je prijatnija i harmoni-
nija, a poduavanje Dhammi na takav nain
ini je privlanijom i ubedljivijom.
Meutim, nije svaka elokventnost pozi-
tivna. Neki ljudi kombinuju svoje retorike
vetine sa otroumnim argumentima i sna-
gom glasa, kako bi dominirali u svakom
razgovoru, te uguili svako gledite izuzev
svoga. U religijskim debatama u Budino
vreme, neki od govornika bili su u stanju da
se suprotstave i slome istinski govor lanim
govorom, tako da se publika uzbudi i pone
da vie: Ovo je mudrac! Pravi mudrac!
(A.V,230). Ali rei neto jednostavno,
iskreno i blagim glasom moe nekad biti
efkasnije od sofsticirane analize.
Moda najvea prepreka efkasnoj ver-
balnoj komunikaciji jeste suvie govora,
kada smo toliko priljivi i komplikovani u
izlaganju da niko drugi nema anse da bilo ta kae (a.I.418). Ova loa navika ima svoj koren
u narcizmu, pomanjkanju svesti o drugima i preterane vezanosti za sopstvene stavove. Buda je
esto hvalio one sa kojima je lako razgovarati (suvaa, A.V,81), kada je osobi lako obratiti se,
prijateljski je nastrojena i stavlja i drugima do znanja da je zainteresovana za njih i za njihovo
miljenje. Zato je potrebno svoj govor kombinovati sa pauzama, koje doputaju drugome da izrazi
svoje ideje, da razmotri ta je bilo reeno i da postavi pitanja. Govoriti sve vreme ili predugo jeste
oblik sebinosti, dok prilagodljivost u razgovoru pokazuje potovanje, velikodunost i utivost
prema drugima. Zato moda ni ne iznenauje da je Buda lakou razgovaranja sa nekim video kao
njegov izraz ljubavi (Sn.143).
Ali da bi se postigla komunikacija, nije dovoljno samo drugome dopustiti da govori. Moramo
zaista i da sluamo ta taj drugi govori. Ponekad, kada drugi govore, pretvaramo se da smo
zainteresovani, iako ih zapravo ni ne sluamo, ve samo ekamo priliku da ih prekinemo i kaemo
ono to nam je na umu. Da bismo zaista sluali, moramo zatvoriti svoja usta i otvoriti um, tako
da rei naeg sagovornika ne samo to ujemo, ve i razumemo. Ako smo dobar slualac, to nam
pomae da razumemo ljude, ali i njihove ideje. Buda je znao da je sluanje vaan deo obrazovanja.
Tako je rekao: Postoji pet prednosti koje donosi sluanje o Dhammi. Kojih pet? ujemo stvari
o kojima ranije nismo sluali, razjanjavamo stvari o kojima jesmo sluali, otklanjamo sumnju,
popravljamo svoja gledita i na um biva ushien (A.III,248). Pre nego to bi poduavao Dhammu,
Buda je svojim sluaocima esto govorio: Sluajte paljivo. Obratite panju na ono to kaem,
a ja u govoriti (suhi sdhuka maasikarohi, A.V,302). Popularna izreka u Burmi kae da
imamo jedna usta, a dva uveta, tako da bi trebalo dva puta vie da sluamo nego to govorimo.
Tajlandski prikaz prve Budine propovedi posle probuenja
u Parku jelena
64
GREH
Greh je hrianski termin i u sebe ukljuuje i pojam krivice. Prema hrianskoj teologiji, postoje
tri vrste greha: oprostiv greh, smrtni greh i izvorni greh. Prvi je manji prekraj Boijih zakona, dok
drugi predstavlja mnogo tei prestup, kao to je ubistvo ili oboavanje drugih bogova. Izvorni ili
praroditeljski greh jeste greh koji nose svi ljudi i nasledili su ga od Adama i Eve, prvih grenika.
Mentalne neistoe u budizmu pohlepa, mrnja i obmanutost i svi njihovi derivati tvrdiluk
i gramzivost, ljutnja i zloba, naivnost i glupost ponekad se nazivaju gresima, ali ovo je potpuno
pogreno i navodi na pogrean zakljuak. Greh je misao, govor i dela koji su u suprotnosti sa Bo-
ijim zakonima i zbog kojih e, kao u sluaju izvornog greha, ak i potomci grenika biti kanjeni.
U budizmu ovakve ideje ne postoje. U budizmu neistoe (sava ili kilesa) smatraju se takvima
zbog isto objektivnih razloga. One su loe ili neprikladne zato to su ih porodile negativne namere
(pohlepa, mrnja i obmanutost) i otuda imaju negativne posledice (gria savesti, nesrea, ljutnja,
nasilje, kanjavanje itd.) Takoe, prema budistikom uenju, jedna osoba ne moe trpeti kammi-
ke posledice neistoa neke druge osobe.
GUNAVATI ANAGARIKA
Gunavati je roena u duboko religioznoj porodici u Burmi 1924. godine. Poto u to vreme nije
bilo monahinja theravada tradicije, postala je 1936. anagarika, nezareena monahinja. Usavrila
je znanje pija i postala ekspert za Tipiaku, te je uila meditaciju u uvenoj Kumra vihri. Jed-
noga dana sluajno je ula o stradanjima ena budistkinja u Nepalu i odluila da im pomogne. U to
vreme veina ena u Nepalu bila je nepismena i oekivalo se da itav ivot posvete kui i domaim
poslovima. Gunavati je stigla u Katmandu 1963. godine i odmah poela da organizuje predavanja
o budizmu za ene, a te govore je prevodila Dhammavati, jedna druga preduzimljiva ena, koja je
kasnije i sama postala anagarika. Godine 1965. Gunavati je osnovala enski manastir nazvan Sri-
gh vihra, gde je organizovala i kurseve opismenjavanja za ene i devojice, uei ih i osnovama
higijena, ivenja i pletenja, paralelno sa poukama o budizmu. Samopuzdanost i nezavisnost koju je
Gunavati posedovala bile su zaista inspirativne za ene u Nepalu, tako da je njezin primer na kraju
doveo do formiranja enskog pokreta u toj zemlji. Gunavati je umrla u Burmi 2000. godine.
GUSKA
Guska (hasa) je poluvodena ptica slina velikoj patki, sa plovnim koicama na nogama i dugim
vratom. U severnoj Indiji mogue je pronai nekoliko vrsta divlje guske. Sanskritski i pi naziv
hasa se esto netano prevodi kao labud, ali labudovi nisu poreklom iz Indije i bili su nepozna-
Proterivanje Adama i Eve iz rajskog vrta, freska u Sikstinskoj kapeli
65
ti starim Indijcima. ivotinja koja se tako esto pominje u Tipiaki i u kasnijoj budistikoj knjiev-
nosti jeste Anser indicus, guska sa prugastom glavom. Otprilike iste veliine kao i domaa guska,
ova divna ptica ima sivo, belo i uto perje, a na glavi su joj dve karakteristine crne pruge. Njezino
oglaavanje sa blagim, melodinim aang aang aang po optoj oceni je jedno od najzanosnijih
u itavom ivotinjskom svetu. Budu su ponekad uporeivali sa ovom guskom, a karakteristike i
navike ove ptice esto su koriene kao metafora za odreene duhovne kvalitete.
Buda je rekao da su nezareeni domaini
nalik paunovima, po tome to su divnih boja,
ali nespretni letai, dok su monasi i monahinje
poput gusaka, jednoline boje, ali u stanju da
se vinu u nebesa (Sn.221). Vagsa se ovako
obratio Budi: O voljeni, podigni hitro svoj
glas, kao to divlja guska isprui svoj vrat i
pusti bogati i milozvuni krik (Sn.350). Guske
sa prugama na glavi esto se vide tokom zime,
kako se hrane po movarama i poljima sve do
sredine marta, a potom odlete da se gnezde na
Tibetu. Za Budu je ova migracija bila slina
osloboenju. Tako je rekao: Paljivi marljivo
vebaju, u vezivanju radost ne nalaze, boravite
svoje naputaju, ko divlje guske kad sa jezera
polete (Dhp. 91). Sunevom stazom divlje
guske lete, a vazduhom arobnjaci, ali mudri,
savladavi Maru, iz ovog sveta u nibbanu odlaze (Dhp.175). Pigiya je povratak gusaka u severnu
Indiju u oktobru iskoristio kao metaforu za dolazak neeg prekrasnog. Ba kao to ptica moda
napusti maleni gaj i ode u umu plodova punu, isto tako i ostavi za sobom uskogrude uitelje i
dooh kod Probuenoga, poput guske to sleti na veliko jezero (Sn.1134).
Jedna od najlepih legendi u itavoj budistikoj tradiciji potie iz XII poglavlja apokrifne
Abhinikramaa stre i upravo u njoj vanu ulogu igra i jedna divlja guska. Jednom dok je etao
kroz dvorski vrt, princ Siddhattha ugleda jednu gusku kako pade na zemlju sa krilom probodenim
strelom. Blago je smestio pticu u krilo, izvukao strelu i ranu premazao medom i uljem. Malo
zatim, Devadatta posla poruku u dvorac da je on ustrelio pticu i da zahteva da njemu pripadne.
Siddhattha mu odgovori: Da je ptica mrtva, ja bih ti je vratio odmah, ali poto je iva, ti nema
pravo na nju. Onda Devadatta posla drugu poruku da je zahvaljujui njegovoj vetini ptica pala
na zemlju i da zbog toga pripada njemu. Ponovo je Siddhattha odbio da svom roaku da pticu, te
zatrai da se sazove vee mudraca i rei spor. Tako i bi uinjeno i poto su neko vreme raspravljali,
najstariji meu mudracima iznese svoje miljenje: ivo bie pripada onome ko podrava i titi
ivot, a ne onome ko pokuava da uniti ivot. Ostali se saglasie sa ovim, te princu Siddhatthi bi
doputeno da zadri gusku.
Iako se ne nalazi u Tipiaki, pria o princu Siddhatthi i guski je moda i zasnovana na stvarnom
dogaaju. Bilo kako bilo, ona na lep nain odslikava pozitivan odnos i potovanje koje budizam
ima prema ivotu.
GURU
Videti uitelji i uenici.
66
H
HARMONIJA
Harmonija (avirodha ili sahita) jeste lako, prijatno i nekonfiktno zajedniko funkcionisanje dve ili
vie stvari. Buda je esto govorio o potrebi i poeljnosti harmonije u nama samima i izmeu grupa
ljudi. Neke od stvari koje doprinose onome to je on nazivao napredak drutva (aparihniy
dhamma) jesu sposobnost okupljanja u harmoniji, razilaenja u harmoniji i zajednikog rada u
harmoniji (D.I,76). Nekadanji ubica Agulimla izraavao je i Budine stavove kada je rekao:
Neka moji neprijatelji uju s vremena na vreme Dhammu onih koji govore o strpljenju i u pohva-
lu harmonije, neka ive u skladu sa tim (M.III,245). Meutim, ovo je lake rei nego uiniti. Ljudi
su poznati po tome da nisu u stanju da podnose jedni druge i u tom pogledu religijske grupe nisu
nita bolje od ostalih. Otkuda to, pitao je jednom neko Budu, da su ljudi, iako ele da ive u miru,
bez mrnje, nasilja, neprijateljstva, mrnje i zlobe, ipak neprekidno u sukobu i zatrovani mrnjom,
nasiljem, neprijateljstvom, zlovoljom i zlobom, a nedostaje im ljubav? (D.II,276). Osnovni uzrok
svake disharmonije lei u vezivanju i udnji (tah); vezivanju za svoja uverenja, imetak, poloaj;
udnji za zadovoljstvima, za moi i slavom. A na najdubljem nivou udnja se raa iz pojma sop-
stva ili ega. Potpuna harmonija i trajni mir bie mogui jedino kada postignemo probuenje. Ali
u meuvremenu mnogo je toga to moemo da uinimo kao pojedinci kako bismo svoje odnose sa
drugima uinili harmoninim.
Buda je rekao: Monasi, postoji est stvari koje unapreuju ljubav i potovanje, pomaganje
i slogu, harmoniju i jedinstvo. Kojih est? Kada delujemo iz ljubavi prema svojim saputnicima u
duhovnom ivotu, kako javno, tako i privatno; kada im govorimo sa ljubavlju, kako javno, tako
i privatno; kada mislimo sa ljubavlju o njima, kako javno, tako i privatno; kada sa njima delimo,
bez kolebanja, sve to smo pravedno stekli, ak i ako je to vie od hrane u prosjakoj zdeli; kada
zajedno sa njima posedujemo vrline koje su potpune, neprekidne i oslobaaju, one koje hvale
mudraci i koje podstiu koncentraciju; i kada zajedno sa svojim saputnicima u svetakom ivotu,
i javno i privatno, posedujemo razumevanje koje je plemenito, koje ka slobodi vodi i doprinosi
potpunom razaranju patnje; tek tada e postojati ljubav i potovanje, pomaganje i sloga, harmonija
i jedinstvo (M.I,322). Buda je jednom upitao nekoliko svojih uenika monaha kako uspevaju da
ive zajedno u harmoniji, uzajamnom potovanju i slozi, nalik mleku i vodi kad se pomeaju, da
jedan na drugog gledaju oima ljubavi (M.III,156). Jedan od njih, Anuruddha, odgovori: Uvek
pomislim kakav je to blagoslov, kakav veliki blagoslov da ivim sa takvim saputnicima u duhovnom
ivotu. Mislim, govorim i postupam sa ljubavlju prema njima, kako javno, tako i privatno. Uvek
smatram da svoje sopstvene elje treba da ostavim postrani i povinujem se onome to oni ele i
tako i uinim. Na taj nain, mi smo mnogi u telu, ali smo jedno u umu (M.III,156).
Nekoliko stvari su Buda i Anuruddha ovde pomenuli ljubav, dareljivost, potovanje
zajednikih vrednosti, potovanje drugih, prijemivost za njihove potrebe, a ne veito traenje da
bude po naem. Ostali kvaliteti koji podstiu harmoniju jesu opratanje, dobrota, potovanje,
saoseanje i tolerancija.
67
HIGIJENA
Higijena (rogyavi) jeste praksa odravanja sopstvenog tela i neposrednog okruenja istim,
kako bismo izbegli bolest. Buda je kritikovao askete koji su smatrali da zanemarivanje tela, to
to jedu otpatke, ne peru se, niti se iaju, moe na neki nain voditi do svetosti. A to je uverenje
bilo veoma raireno u staroj Indiji, ba kao to je to bio sluaj i u ranom i srednjovekovnom hri-
anstvu. Tako je rekao: Ni lutanje nag naokolo, upletene kose, blatnjavog tela; ni gladovanje, ni
leanje na goloj zemlji, trljanje tela pepelom, a ni sedenje nepomino, nita ne proisti onog ko
sumnju prevladao nije. (Dhp.141). On je od svojih monaha i monahinja zahtevao da se redovno
peru i briju bradu i glavu, kao i da svoju odeu odravaju istom. Tako je savetovao: I kako se
prljavo telo najbolje pere? Uz pomo etke, praka za pranje, vode i dobrim trljanjem (A.I,207).
ak je dao savet i u vezi sa higijenom usta: Pet je prednosti pranja zuba. Kojih pet? Pogled po-
staje sjajniji, dah postaje prijatan, sinusi se iste, ljam i sluz se ne meaju sa pojedenom hranom i
hrana je ukusnija (A.III,248). Videti Toaleti.
HIMALAJI
Himalaji (Himala ili Himavanta) jesu 2500 kilometara dug planinski lanac koji ini severnu
granicu indijskog potkontinenta. Ime im je izvedeno od rei hima i ml, to znai sneni venac
ili, prema nekima, od hima i laya, to znai boravite snega. take opisuju Himalaje kao
ogroman region, pet stotina yoana visokih i tri hiljade irokih (a.V,415). Buda ih je nazvao
Pabbatara, Gospodar planina (S.II,137). Ubrzo posle probuenja, rekao je da je uz pomo
svojih natprirodnih moi posetio jezero Anotatta, koje je danas identifkovano kao jezero Mana-
sarovar u podnoju planine Kaila (Vin.I,27). Kasnije u ivotu povremeno je boravio u kolibi u
regionu Himalaja, verovatno u gustom umom pokrivenim umama nieg Kumaona ili Mahab-
harata brdima u Nepalu (S.I,116).
Himalaji su i mesto doga-
anja veine pria iz taka. U
mnogim svojim prethodnim i-
votima kao bodhisattva, Buda
je naputao svetovni ivot i
odlazio da ivi u planine ili se
tamo povlaio pred kraj ivota
(na primer a.I,140; 362; 371;
406; 440). On i druge askete
iveli su od plodova i bobica, a
esto bi se zbliio sa umskim
ivotinjama. Kad bi se zima
pribliila, silazili bi u ravnicu
da izbegnu hladnou, prikupili
so, sire i druge potreptine, a
onda su se sa lepim vremenom
vraali u planine. Za Budu, ve-
lianstveni, suncem obasjani vrhovi Himalaja bili su simbol dobrote i istote. U Dhammapadi
on kae: Izdaleka blistaju dobri, slino snenim vrhovima Himalaja; ravi, makar i blizu bili,
nevidljivi su, kao i strela odapeta u no (Dhp.304). Videti Meru.
Himalaji, selo Tengboe (istoni Nepal) gde se nalazi istoimeni budistiki
manastir na oko 3.900 metara nadmorske visine
68
HNAYNA
U znaenju nie vozilo, hnayna je omalovaavajui naziv kojim su mahyna budisti ozna-
avali pre-mahyna budistike kole. Ovaj termin moe se pronai u najranijim mahyna
strama (nastale negde u I veku pre n.e.), a mahynisti ga koriste i danas da opiu theravda
budizam. Mahyna tvrdi da njezin idealni sledbenik, bodhisattva, nastoji da oslobodi sva bia,
dok je za hnayna ideal, arahata, cilj da oslobodi samo sebe. Pi Tipiaka ne sadri bilo kakav
termin, ironian ili ne, za mahyna budizam, iz jednog razloga to je ona i nastala pre vremena
kada je budizam poeo da se deli na posebne kole.
HINDUIZAM
Hinduizam nije religija u uobiajenom smislu rei, ve je pre skup ponekad vrlo raznolikih religij-
skih koncepcija i praksi koji su se razvili u Indiji. Ponekad se kae da je budizam ogranak hindu-
izma ili da je zaet kao reformatorski pokret unutar hinduizma. Nijedna od ovih tvrdnji nije tana.
Veoma je jasno iz budistikog kanona da je budizam na svoju Dhammu gledao kao na kontrast i
alternativu religiji svoga vremena, a ne kao na njezinu reformu ili reinterpretaciju. Tokom vekova
u kojima su zajedno postojali, prouavaoci i flozof hinduizma i budizma bili su veoma kritiki
raspoloeni jedni prema drugima, prema idejama i praksama druge strane. To se ne bi dogaalo da
su te dve religije bile jedno ili sline. U Maitri upaniadi se kae: Ima onih koji vole da obmanju-
ju one koji veruju u Vede ongliranjem lanim tvrdnjama, poreenjima i paralelama... Ovaj svet
je zbunjen uenjem koje porie sopstvo (nairtmyavda), lanim poreenjima i dokazima, on ne
uvia razliku izmeu mudrosti Veda i drugih znanja... Neki kau da panju treba okrenuti Dham-
mi, a ne Vedama... Ali ono to je reeno u Vedama jeste istina. Mudri bi trebalo svoj ivot da za-
snuju na vedama. Ovo je oigledno kritika Budinog uenja o
anatt, njegovog odbacivanja Veda i logike argumentacije
koju je budizam koristio da potkrepi svoja stajalita. I opet,
ovakva kritika bila bi izlina i besmislena kada bi budizam i
hinduizam bili isto. Meutim, uprkos nesuglasica na flozof-
skom nivou, odnosi izmeu budista i hinduista u staroj Indiji
bili su u celini harmonini, poto su obe religije uglavnom
tolerantne. Danas se hinduizam uglavnom praktikuje u Indiji
i Nepalu, kao i meu zajednicama indijskih doseljenika u Ve-
likoj Britaniji.
Brahmanism, Buddhism and Hinduism, L. M. Joshi, 1970.
HODOAE
Hodoae (etiyarik ili vandanarik) jeste putovanje na mesto koje ima svoj znaaj iz spe-
cifno religijskih razloga. U budizmu hodoae nije ni obaveza, kao u islamu, niti pokora, kao u
hrianstvu, mada je oduvek bilo, a i danas je vrlo popularna praksa. Buda je savetovao da njegovi
uenici barem jednom u ivotu posete mesta gde su se odigrala etiri najznaajnija dogaaja u
njegovom ivotu Lumbin, gde se rodio, Bodh Gayu, gde se postigao probuenje, Srnth, gde
je prvi put objavio Dhammu i Kusinru, gde je preminuo (D.II,141). Meutim, iako je hodoae
dobro, posedovati vrlinu je daleko vanije. Tako takaml kae: Lepe od bilo kakve ogrlice,
slae od bilo kakvog ukusa, istinoljubivost stvara veliku dobrobit i manje je tegobno od asketskih
praksi i hodoaa do udaljenih svetilita. Prva osoba za koju znamo da je ila na hodoae bio
je kralj Aoka, koji je oko 260. pre n.e. otiao u Bodh Gayu, a u Lumbin desetak godina kasnije.
69
Najuvenija putopisna knjiga svih vremena i koja se neprekidno pretampava tokom 14
vekova nastala je iz pera kineskog hodoasnika Hsuan Tsanga. Ovaj budistiki monah proveo
je 16 godina na hodoau u Indiji i kasnije opisao to putovanje. Ovaj putopis prepun je takvih
detalja i preciznih informacija, da ga neprekidno prouavaju istoriari, geograf i putnici po Indiji
ak i danas.
HOMOSEKSUALNOST
Homoseksualnost je sklonost da budemo seksualno privueni osobama istog, a ne suprotnog pola.
Danas se muki homoseksualci nazivaju gej, a enski lezbejke. Prema starom indijskom shvata-
nju, homoseksualnost je jednostavno smatrana treom prirodom (ttya prakti), a ne nekakvim
poremeajem ili boleu, kako je to dugo bilo na Zapadu. Sa svojim naglaskom na psihologiji i
delovanju uzroka i posledice, budizam prosuuje dela, ukljuujui i ona seksualne prirode, prema
nameri koja stoji iza njih, kao i prema rezultatu koji ona imaju. Seksualni in motivisan ljubavlju,
uzajamnou i eljom da se daje i deli, moe se oceniti kao pozitivan, bez obzira kojeg su pola
dve osobe koje su u njega ukljuene. Otuda, homoseksualnost kao takva se u budizmu ne smatra
Bodh Gaya, Mahabodhi hram Sarnath, ostaci drevnih budistikih manastira u blizini Dhamekh Rata
Lumbini, Bodhi drvo i ribnjak gde se Mayadevi
(Budina mati) kupala pre raanja Bude
Kusinara, Parinirvana hram
sa istoimenom stupom
70
neim nemoralnim ili protivnim treem pravilu morala. Ako homoseksualac izbegava puki lov na
zadovoljstva ula ili avanture unutar takozvane gej scene, ve ulazi u ljubavnu vezu sa drugom
osobom, nema razloga zato on ili ona ne bi mogli istinski da praktikuju budizam i uivaju u svim
blagodetima budistikog ivota.
Nijedan od pravnih sistema tradicionalnih budistikih zemalja nije kriminalizovao homo-
seksualnost kao takvu, iako su naravno bile propisane kazne za homoseksualno silovanje i homo-
seksualne odnose sa maloletnicima, ba kao to je to bio sluaj i sa heteroseksualcima. U veini
budistikih zemalja danas se homoseksualnost smatra udnom, iako ne izopaenom ili zlom. Tajland,
Laos, Kamboda, Vijetnam, Mongolija, Japan i Juna Koreja nemaju zakone protiv punoletnih
homoseksualaca koji u vezu stupaju dobrovoljno. Homoseksualnost je nezakonita u Burmi i na
ri Lanki, uglavnom zato to su njihovi krivini zakonici delom nastajali tokom kolonijalne ere.
Nedavno je na ri Lanki kazna za homoseksualnost poveana, kao jedan loe promiljen odgovor
na sve vei problem seks turizma u toj zemlji. Videti Seksualno ponaanje.
Buddhism, Sexuality and Gender, J. J. Cabezon, 1992.
HRANA
Hrana (hra ili anna) je hranljiva materija koju prerauje organizam, kako bi ublaio bolove gla-
di i odrao telo. U staroj Indiji hrana je klasifkovana kao vrsta (khdanya) i meka (bhoanya)
(S.I,162), a po nainu konzumiranja na onu koja se jede, pije, vae i sisa (P.I,207). Za razliku od
nekih drugih religija, Buda nije propovedao koncept iste ili neiste hrane, te tako budisti nemaju
tabue vezane za hranu, iako postoje izvesne restrikcije za monahe i monahinje, ali samo iz isto
praktinih razloga. Meutim, on jeste hvalio umerenost u jedenju (Sn.707) i ohrabrivao je kod mo-
naha i monahinja. Zbog toga i zbog zdravlja, uveo je pravilo da ne jedu posle podneva: Ne jedem
popodne i tako sam slobodan od bolesti i bolova, uivam u zdravlju, snazi i lakoi (M.I,473). Iako
je i sam jeo vrlo malo, ponekad i ostatke, kada bi bio pozvan u dom imune osobe na ruak, jeo bi
ukusan pirina sa velikim brojem sosova i karija (M.II,7).
Budizam smatra da ljubav moe skoro svemu da doda novu dimenziju, ak i hrani; njenom
pripremanju, deljenju sa drugima ili ak i jedenju. U komentaru za take se kae: Nijedna hrana
nije ukusnija od one koju nam daje dragi prijatelj. ak i najvea poslastica nainjena bez ljubavi
nije tako ukusna kao obina kaa posluena sa ljubavlju (a.III,142). Buda je isto to istakao
kada je rekao: Ukusno ili bezukusno, malo ili mnogo, mogue je pojesti sve to je nainjeno s
ljubavlju. Zaista, ljubav je najbolji ukus (a.III,145).
Buda je uenicima savetovao
da recituju ove rei kao podseanje
pre jela: Jeemo umereno. Mud-
ro promiljajui, neemo jeste radi
razonode, radi zabave ili fzike
privlanosti, ve jedino radi op-
stanka i odravanja ovoga tela,
radi olakavanja neugode gladi,
radi pomoi u svetakom ivotu
i sa milju: Okonau stare elje
i neu stvoriti nove i tako u biti
zdrav, sauvan od prekora i iveti
mirno (M.I,273). Buda je rekao
da kada gladnome dajete hranu,
71
time mu dajete ne samo neto materijalno, ve i sve drugo to ta hrana obezbeuje ivot, lepotu,
zadovoljstvo, snagu i razum (A.III,42). Budistiki ep Maimegala kae: Glad upropatava dobro
roenje i unitava plemenitost; ona unitava ljubav uenih za njihovu uenost, iako su prethodno
mislili da je to najvrednija stvar u ivotu. Glad uklanja obzire i odnosi lepotu tela; ona nagoni
mukarce da zajedno sa svojim enama obijaju pragove tuih kua. Takva je priroda gladi, izvor
udnji, i oni koji doprinose da se ona umanji ne mogu se dovoljno nahvaliti. Hrana data onima koji
ve imaju dovoljno je uglavnom baena, ali hrana data gladnima jeste prava velikodunost. Oni
koji to ine napredovae u ovom svetu, jer time to daju hranu oni daju ivot. Videti Ishrana,
Beli luk, Med i Vegetarijanstvo.
Food and Drinks in Ancient India, Om Prakash, 1961
HRIANSTVO
Hrianstvo je religija zasnovana uenju Isusa iz
Nazareta (oko 3. godine pre n.e 30. godina nae
ere). Hriani veruju da samo njihova religija nudi
spasenje, a da sve druge, ukljuujui budizam,
vode u veno prokletstvo. Naravno, upueniji bu-
disti tumae Isusovo uenje malo drugaije. Jevan-
elje po Luki kae: I gle ustade jedan zakonik i
kuajui ga ree: Uitelju, ta u initi da dobijem
ivot veni? A on mu ree: ta je napisano u za-
konu? Kako ita? A on odgovarajui ree: Ljubi
gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svom
snagom svojom i svom snagom svojom i blinjega
svoga kao samoga sebe.Ree mu pak: Pravo si
odgovorio; to ini i bie iv. U ovom odlomku
Isus ponavlja dva citata iz Starog zaveta, u kojima
se kae da ako volite Boga i svoga suseda, biete
spaseni. Zanimljivo je da prvi citat ne kae Voli
hrianskog Boga ili Voli Boga u kojeg ja ve-
rujem ili Voli Boga Jehovu. U njemu se kae
Voli svog Boga. A svoj bog moe biti Sat Nm,
iva, Ahura Mazdah ili Viu. Neko boga moda
nee videti u obliku oveka, ve kao nekakav im-
personalni apsolut, kao Tao ili nirva. Da li ova
pria iz Biblije kae da ukoliko si duboko i iskreno posveen sopstvenom duhovnom idealu, kakav
god da je on, i ako istinski voli druge, tada e biti spasen? Ako je odgovor na ovo potvrdan, Isus
je poduavao neto vrlo slino kao to je i Buda nekih pet vekova pre njega. Videti Buda i Isus.
Christianity and Buddhism, Michael von Bruck and Whalen Lai, 2001.
HUMOR
Humor (parihsa) jeste osobina neega to izaziva smeh. Imati oseaj za humor znai posedovati
sposobnost da se vidi smena strana neke stvari i talenat da se drugi navedu na smeh. Buda nije
imao ba visoko miljenje o humoru svoga doba, verovatno zato to je on uglavnom bio grub
prostakluci i seksualne aluzije. Takoe je zapazio, kao i mnogi posle njega, da dobar deo humora
nastaje ismevanjem nekog drugog i otuda u sebi sadri i element okrutnosti. Stari indijski glumci
Raspee (Velaskez, 17. vek)
72
(nata) i komiari (hsaka) verovali su da e poto koriste istinu i la da bi zabavili i razveselili
druge, zbog toga posle smrti nai svoje mesto u drutvu nasmejanih boanstava. Buda je imao
drugaije miljenje. Govorio je da e se oni verovatnije preporoditi u istilitu (S.IV,306). Toliko
je snano bilo njegovo poverenje u snagu govorenja istine da je svom sinu Rhuli rekao: Ne
izgovori la, ak ni u ali (M.I,415). Ista ova ideja iznosi se na nekoliko mesta i u takama (na
prim. a.I,439; V,481).
Pa ipak, ini se da je Buda odobravao onu vrstu humora koji izaziva osmeh ili popravlja ras-
poloenje, jer Tipiaka sadri niz primera njegovog urbanog, suptilnog humora. Njegovi govori su
prepuni igri reima (silesa), kada radi humornog efekta koristi re koja ima dva razliita znaenja
ili dve rei koje isto zvue. Na primer, bramani su takoe bili znani i kao recitatori (ahyaka)
jer su recitovali Vede. Buda se alio da im je to naziv zato to zapravo ne mogu da meditiraju
(ahyaka, D.III,94). Drugi nain izazivanja humornog efekta je stavljanje dve povezane, ali ne-
podudarne stvari, to je Buda esto inio u svojim poreenjima. Kada neko ima dobre namere, ali
pogrenu praksu, govorio je, to e isto toliko voditi ka nirvi koliko e i stiskanje krave za rog
dati mleka (M.III,141). Takoe je rekao da budala druei se sa mudrima ne okusi mudrost nita
vie nego to kaika okusi supu (Dhp.64). Povremeno je koristio i parodiju (parihpaa) da bi
kritikovao odreene osobe ili ideje, osobito naduvenost bramana. Jednom ga je mladi, arogantni
braman ubeivao kako su bramani iznad ostalih kasti zato to su roeni iz Braminih usta, a to je
ideja sadrana u Vedama. Buda ga malo bocnu: Ali ja sam siguran da su bramani roeni iz ma-
terice svojih majki, kao i svi drugi (M.II,148). U Dgha nikyi on blago parodira ideju vrhovnog
boga na nain koji moe nasmejati i savremenog itaoca (D.I,17-18; 220-222).
Smeh se ponekad naziva najboljim lekom i Buda bi se sloio sa tim da humor moe imati
terapeutsku vrednost. U onim prilikama kada se, zbog naina na koji ga vidimo, neki problem ini
nereivim ili teret neizdrivim, ala na raun itave te situacije moe otvoriti novi pogled na nju i
sugerisati reenje. Humor takoe moe pokrenuti katarzu, terapeutsko oslobaanje od zabrinutosti,
napetosti i straha ili izvui nekoga iz stanja depresije. Buda ga je i koristio s vremena na vreme
na taj nain. Jednom je kralj Atasattu posetio
Budu i pitao ga moe li da mu kae makar jedan
plod monakog ivota koji je vidljiv u ovom ivo-
tu. Kralj je bio nedavno ubio sopstvenog oca i sve
vie je oseao griu savesti i kajanje. Buda upita
kralja ta bi on uradio ako bi jedan od njegovih ro-
bova pobegao i postao monah, te da sazna kasnije
gde boravi. Da li bi, ispitivao ga je Buda, dao da
se monah uhapsi i vrati u ropstvo? Ne, odgovori
kralj. Naprotiv, stao bih pred njega, poklonio mu
se i ponudio poklone. A Buda odgovori: E lepo.
Onda je to jedan od plodova monakog ivota koji
je vidljiv jo u ovom ivotu (prepriano, D.I,51-
61). Ovaj pomalo aljiv odgovor na jedno ozbiljno
pitanje mora da je u prvom trenutku iznenadio kra-
lja, ali ga je onda verovatno naveo na smeh. Kad
je tako malo popravio kraljevo raspoloenje i ovaj
se opustio, Buda zatim nastavlja sa odgovorom na
ozbiljniji nain. Videti Osmesi i smeh.
Humor in Pali Literature and Other Essays, W.
Rahula,1997.
73
I
IDOLATRIJA
Idolatrija (paimp) jeste praksa klanjanja i upuivanja molitvi kipovima, pri emu se oni
tretiraju kao sam Bog ili neka oboavana linost. Iako se kipovi koriste pri nekim budistikim
pama, nijedan razuman budista ne veruje da su one sam Buda, niti se on moli toj statui. U
VII veku kineski monah I-tsing je napisao: Iako je Veliki uitelj dostigao nirvu, njegovi kipovi
jo uvek postoje. I njima se iskazuje potovanje kao da on jo uvek postoji u ovom svetu. Niko
ko je nainio makar i najmanji napor da razume budizam ili budistike rituale ne moe poverovati
da su budisti skloni idolatriji. I naravno uvek je bilo ljudi koji su ulagali takav napor da razumeju.
Muslimanski spis pod naslovom Dabistan al-Madhhhib, napisan u Indiji krajem XV veka, kae:
Stranci u odnosu na ove dve religije (budizam i hinduizam) mogu smatrati da njihovi sledbenici
kipove smatraju boanstvima, ali to svakako nije sluaj. Oni zapravo veruju da je statua samo
predstava boanstva, jer boanstvo samo po sebi nema ni lik ni oblik. Britanski hrianin Rober
Noks, koji je u XVII veku proveo dobar deo ivota na ri Lankii, pisao je o stavu Sinhaleza pre-
ma kipovima: to se tie kipova, kau da ih ne dre za bogove, ve samo fgurama koje ih samo
podseaju na njihova boanstva, te im se otuda klanjaju. Oni koji danas i dalje insistiraju na tome
da budisti upranjavaju idolatriju ili su neznalice ili svesno ire lai.
ILUZIJA
Iluzija (my) jeste neto lano ili to zapravo ne postoji. Neki loe obaveteni ljudi veruju kako
je Buda uio da je sve iluzija koju stvara um i da nita zapravo ne postoji. Ovo je jedan od primera
gde je uenje vedantikog hinduizma pogreno pripisano Budi. Pa na ta je onda Buda mislio kad
je rekao: Sve je nestvarno (sabba vitatha, Sn.9)?
Idealizam jeste stanovite da je sve tek kreacija uma, ples ili igra (ll) Boija i to je ono
to zastupa vedanta. Ovo je krajnja suprotnost naivnom realizmu, shvatanju da je sve tano ono
kako nam se prikazuje. Obe ove ideje su pogrene, i to prva vie nego ova druga, a Buda se nije
priklonio nijednoj od njih.
Sasvim je jasno da spoljanji svet postoji u stvarnom smislu rei. Elementi tog postojanja
zemlja ili vrstoa (pahav), voda ili fuidnost (po), vatra ili toplota (teo) i vetar ili kretanje
(vyo) postoje nezavisno od naih umova. Meutim, kada spoljanji svet bombarduje naa ula,
mi reagujemo tako to svoje ideje, vrednosti, pretpostavke, i oekivanja projektujemo na taj svet.
Kao rezultat toga, ono to opaamo je esto vie proizvod naeg uma nego kvaliteta samo objekta.
To je Buda nazvao iskrivljavanjem opaanja (sa vipullsa, A.II,52). Vrednost meditacije
jeste u tome da posmatrajui um uoavamo i njegovu sklonost da projektuje i iskrivljuje, te emo
tako smanjiti anse da nas on zavede. Vremenom, kako postaje potpuno miran i jasan, on prestaje i
da projektuje i objekti ula nam se ukazuju kakvi zaista jesu. Obina osoba sve vidi kroz odreeni
flter svojih udnji, seanja, predrasuda i nadanja; prosvetljena osoba vidi stvari onakve kakve
jesu (yathbhtaadassana).
74
IMENA
Ime (nma ili sama) jeste re ili rei po kojima je neka osoba, stvar ili mesto poznato. Priroda
linih imena u Budino vreme bila je sasvim drugaija nego to je danas. Posle roenja, prvi ritual
koji bi novo bie prolo bila bi ceremonija davanja imena (nmakaraa). Pridevi povezani sa
odreenim vrlinama ili stvarima koje su smatrane povoljnim su esto korieni kao lina imena
(mlanma). Drugi nazivi bili su patronimi ili matronimi, tj. sin od. Takvi su primeri Sriputta,
Ntaputta i Mlukyputta. Nadimci zasnovani na spoljanjem izgledu ili navikama takoe su bili
esti, na primer Daap (Onaj koji nosi tap), Dghanakha (Dugi nokti) i Ohaddha (Zeija
usna). Ponekad su ljudi bili poznati po imenu povezanim sa njihovim poslom, na primer stolar
Pacakanga (Pet alata). Samo su ljudi iz viih kasti koristili ime klana kojem pripadaju (gottanma),
ono to bismo danas nazvali prezimenom. Na primer, Bhradva, Kayana i Vseha. Budino
lino ime bilo je Siddhattha, to znai Onaj koji je postigao svoj cilj, dok je ime njegovog klana
bilo Gotama, to bukvalno znai najbolja (tama) krava (go). Ovo ime odslikava jedno ranije
vreme kada je posedovanje velikog krda stoke bilo izvor bogatstva i ponosa. Ljudi koji nisu bili
njegovi uenici obino su Budu oslovljavali sa Prijatelju Gotamo (Bho Gotama) ili Monae
Gotamo (Samaa Gotama).
Jedno od sujeverja starih Indijaca bilo je da nae ime ima mo kojom utie na nau ivotnu
situaciju ili sudbinu, emu se Buda blago podruguje u Nmasiddhi taki. U ovoj prii mladi
Ppaka (Ravi) mrzeo je svoje ime, verujui da ne predstavlja dobar znak, i zamolio je svog
uitelja da mu da novo i bolje. Uitelj mu ree da krene na put i putuje sve dok ne pronae ime
koje mu se vie svia, da se potom vrati i on e mu promeniti ime. Tokom svog puta mladi naie
na pogreb oveka koji se zvao vaka (ivko). Kad je izneo svoje iznenaenje da neko ko se tako
zove moe umreti, ljudi poee da mu se smeju i rekoe: Ime ne daje ni ivot ni smrt. Ono slui
samo da se jedan ovek razlikuje od drugoga. Kasnije naie na robinju po imenu Bogatstvo, kako
je gospodar tue zato to nije dovoljno zaradila, a onda i na oveka po imenu Vodi, koji se bio
izgubio. Shvativi da naa sudbina ne zavisi od imena, vratio se svom uitelju i odluio da zadri
staro ime (a.I,402).
Slino dananjim flozofma jezika, Buda je bio svestan da imena mogu da razjasne, ali i
da iskrive stvarnost, u skladu sa tim kako ih upotrebljavamo i razumemo. Na to je mislio kada
je rekao: Ime dominira svime, obuhvata sve, sve stavlja pod svoj uticaj (S.I,86). Uio je da ne
postoji sopstvo, a ipak je esto koristio rei tebe, mene i sebe. Kada su ga pitali za tu navodnu
kontradikciju, rekao je: To su samo imena, jezike konvencije, izrazi i oznake koje su u optoj
upotrebi i koje Tathgata takoe koristi, ali nije njima zaveden (D.I,202). Znao je da su pitanja
poput: Ako ne postoji Bog, ko je onda stvorio ovaj svet gramatiki ispravna, ali da navode na
pogrean trag. Ako se ko zameni sa ta, itava priroda ovog pitanja, a onda i njegov odgovor se
menjaju. Otuda, poduavao je da ako elimo da postavimo neka teoloka ili flozofska pitanja koja
e voditi ka istinskom razumevanju, prvo ih moramo razjasniti (vibhaavykaraiya, A.II,46).
Neko ga je jednom zapitao: Gde probuen ovek odlazi posle smrti? Kao deo odgovora, Buda je
objasnio da iako je moda gramatiki ispravno rei da vatra ode kad se ugasi, netano je ako na
osnovu toga zakljuimo da ona odlazi u odreenom smeru ili na odreeno mesto (M.I,487).
Meutim, izvan teolokog i flozofskog diskursa, biti suvie izbirljiv i pedantan oko imena
moe voditi do nepotrebnih neslaganja. Buda je rekao: Ne treba insistirati na korienju lokalnih
izraza i ne treba ignorisati njihovu uobiajenu upotrebu. A kada to radimo? U razliitim zemljama
mogu istu stvar zvati inija, posuda, zdela, plitica ili tanjir. Kako god da je zovu, ako se
veemo za naziv u jednoj zemlji, a nalazimo se u drugoj, i insistiramo da je samo on ispravan,
75
tada zapravo insistiramo na lokalnoj upotrebi i ignoriemo uobiajenu(M.III,235). Uprkos ovom
zdravorazumskom stavu, vezivanje za rei je vrlo esto meu nekim od tradicionalnih budista. Na
primer, tajlandski monasi na Zapadu obino insistiraju da im se obraaju sa ajahn, to je tajlandski
izgovor pi rei ariya, a za nju postoji savreni prevod, a to je uitelj.
IMETAK
Imetak (bhoga, dhana ili vitta) jeste novac ili vredne stvari koje poseduje neka osoba, institucija ili
drava. Pi re dhana je prvobitno znaila zrno pirina, ita, susama ili jema jer su pre po-
jave novca to bili glavni kriterijumi imunosti (dhaa dhana (A.II,32). Porodica koja je imala
mnogo obradivog zemljita i pun ambar smatrana je bogatom. U Budino vreme imetak se jo uvek
merio u itaricama, ali i sve vie u zlatu i srebru (A.IV,7). Buda je imao inteligentan i realistian stav
prema imetku i shvatao je njegovu vanost. Tako je rekao: Uzmimo sluaj oveka koji svoj imetak
stie legalno i ne ugroavajui druge, a pri tome sebe ini srenim i ispunjenim, deli to to stekne sa
drugima, ini dobra dela, sve to koristi bez pohlepe, bez opsednutosti, svestan ogranienja i imajui
uvek na umu sopstveni duhovni razvoj; takav ovek je vredan pohvale zbog svega toga (A.V,181-
2). Imuan ovek je, kae ovde Buda, vredan pohvale (psaso) zbog tri stvari (1) po tome kako
stie svoj imetak, (2) po tome kako ga koristi i (3) stavu koji ima prema tom imetku.
Budista svoj imetak treba da stie na zakonit nain (dhammena) i bez povreivanja drugih
(savibhajati), to znai unutar granica pet pravila morala, u skladu sa etikom ispravnog iv
ljenja i bez ugroavanja normi i pravila svoje zajednice. Poto ga stekne, koristi ga na smislen
nain i tako da ga to ini srenim i ispunjenim (attna sukheti pete), umesto da ga spiska
na beznaajne stvari i puki luksuz ili da ga uopte ne troi. Ali dok u tome uiva, on nikada
ne zaboravlja da postoje mnogi koji ne uivaju blagodeti koje on ima. U duhu velikodunosti
i flantropije, on svoj imetak deli sa drugima (savibhajati) i pomae dobrotvorne i religiozne
institucije (puni karoti).
Zanimljivo je primetiti da su prvi ljudi koji su uzeli Budu kao svoje utoite bili trgovci Tapussa
i Bhallika (Vin.I,4) i da je Budino uenje uhvatilo koren dobrim delom i zahvaljujui izdanim
darovima bogatih trgovaca kao to su Anthapiika, Ghosita, Kukkua, Pvrika i drugi.
Bogatstvo ima tendenciju da ljude ini gordim i samozadovoljnim, pogotovo ako je steeno na
brzinu ili bez mnogo napora. Kao to je to Buda primetio: Malo je na ovom svetu ljudi koji, kada
steknu veliki imetak, ne budu zavedeni njime, ne postanu nepaljivi, jure za ulnim zadovoljstvima
i zlostavljaju druge (S.I,74).
Znajui za ovo upozorenje, imuni budista imaju na umu ogranienja svoga imetka
(dnavadadassv). On zna da iako mu novac moe mnogo dati na raznim podrujima, ipak mu
ne moe obezbediti ono to je najvanije u ivotu, te ga to podstie da imetak koristi bez pohlepe,
opinjenosti ili strasti (amuhita). On isto tako razume da njegov imetak ima jo veu vrednost
ako vreme, slobodu i prilike koje mu on prua koristi da se fokusira na svoj duhovni razvoj.
I dok hvali poteno steknut i na pravi nain korien imetak, Buda je uvek ukazivao da postoji
i druga vrsta bogatstva, jo vrednijeg, koje je dostupno svakome, koje se nikada ne moe ukrasti
ili izgubiti, a mogue ga je i preneti u naredni ivot. Zato je rekao: Postoji pet vrsta bogatstva.
Kojih pet? Bogatstvo vere, bogatstvo vrline, bogatstvo obavetenosti, bogatstvo velikodunosti
i bogatstvo mudrosti (A.III,53). Ko god je bogat u ovim i drugim duhovnim vrednostima
bilo da je mukarac ili ena, takav nije siromaan, niti mu je ivot isprazan (A.IV,5). Videti
Preduzetnike sposobnosti.
76
INCEST
Incest (agammagamaa, doslovno, ii u ono u ta ne bi trebalo ii) jeste seksualni odnos izme-
u bliskih srodnika. Incestom se ponekad smatra seksualna veza izmeu roditelja i deteta ili izme-
u brae i sestara, ali mnoge kulture smatraju seks izmeu lanova drugog ili ak treeg kolena
jedne porodice incestuoznim. Incest je postojao i u staroj Indiji. U Vedama moemo nai nekoliko
mitova u kojima bogovi poine incest. On se povremeno pominje i u budistikoj knjievnosti. U
Udaya taki Bodhisattva je princ koje su prisilili da se oeni svojom polusestrom. Iako njih dvoje
spavaju u istoj sobi godinama, ostaju u celibatu (a.IV,105). U Dasaratha taki prinevi Rma i
Lakkhaa ene svoju sestru (a.IV,130). Kao i mnogi narodi starog veka i Sakyani, pleme kojem
je pripadao i sam Buda, imali su mit o svom nastanku, koji je ukljuivao incest izmeu sestre i
brata. Kada su Koliye uli u spor sa Sakyanima, vreali su ih reima da oni spavaju sa svojim se-
strama poput pasa, akala i drugih ivotinja (a.V,413). Tokom Budinog ivota dogodio se jedan
incident kada se jedna monahinja zaljubila u monaha, koji je bio i njezin sin, te je imala odnos sa
njim, to je prekraj koji odmah donosi iskljuenje iz Saghe (Vin.III,35). Kada je ovo bilo saop-
teno Budi, on je na to rekao: Zar ti budalasti ljudi ne znaju da majka ne treba da poeli svog sina,
niti sin svoju majku? (A.III,67-8). Moda je ciljajui na ovaj sluaj Buda rekao: Monasi, dve
dobre stvari uvaju ovaj svet. Koje dve? Stid (hiri) i strah (otappa) od injenja loih dela. Kada ove
dve dobre stvari ne bi titile ovaj svet, tada se ne bi znalo ni za majku, ni za majinu sestru,
ni za ujakovu suprugu, ni za uiteljevu suprugu, niti za supruge uglednih ljudi. U svetu bi
nastao haos, kao kad bi se (parile) koze i ovce, kokoi i svinje, psi i akali (A.I,51).
INDIJA
Indija je kulturna celina koju danas ine savremene drave Pakistan, Indija i Banglade. Stari In-
dijci su Indiju nazivali ili Aryadesa ili Bhrata, to je i danas njeno slubeno ime. U Budino doba
ona se zvala Jambudpa, Zemlja ruine jabuke (A.I,35). On ju je sam opisao prilino tano da je
iroka na severu, a uzana na jugu (D.II,235) i da ima visoke planine na svojoj severnoj granici, a
to su Himalaji (Vin.IV,197). Tako je izgled Indije opisao na sledei nain: Malo je senovitih gaje-
va, uma, prijatnih mesta, divnih jezera, a mnogo vie brdovitog zemljita, reka koje je teko prei,
zabiti, planina (AN I.336). Buda je itav svoj ivot proveo u onom delu severne Indije koji se tada
zvao Srednja zemlja, irokoj,
ravnoj dolini u slivu reka Gang
i Jamuna. Budizam je u Indiji
cvetao tokom 1000 godina i po-
tom sledi dugi period propada-
nja, da bi konano nestao u XIII
veku. Pedesetih godina prolog
veka zaeo se pokret obnove
budizma, uglavnom rairen me-
u intelektualcima i kastom ne-
dodirljivih, a predvodio ga je
Bhimrao Ambedkar. Od tada
je populacija budista od skoro
nepostojee narasla na preko 8
miliona.
Indian Buddhism, A. K. Warder,
1980.
77
INVALIDITET, FIZIKI I MENTALNI
Biti invalid jeste stanje umanjene fzike ili psihike sposobnosti. Neki loe informisani budisti
veruju da biti invalid znai da smo neto loe uinili u prolom ivotu. Ovakvo verovanje je dobar
primer onoga to se moe nazvati karmikom naivnou. Pozitivna ili negativna kamma manife-
stuje se kroz pozitivne ili negativne oseaje. A u praksi, invalidna osoba moe biti isto toliko srena
kao i potpuno zdrava osoba, ponekad i vie od nje. Takoe je primeeno da su osobe sa Daunovim
sindromom esto blage, pune ljubavi i dobronamerne, to je u otroj suprotnosti u odnosu na neke
normalne osobe. Moemo videti invalidnu osobu i pomisliti: Ja ne bih voleo da budem kao on,
ali naa oseanja ne znae da se i ta druga osoba tako osea. Sasvim je mogue da ona prihvata
situaciju u kojoj je i osea se srenom, zadovoljnom i ispunjenom. Imajui to u vidu, zaista je neo-
snovana generalizacija da imati fziki ili mentalni invaliditet znai da smo uinili neto negativno
u prolosti. Nauka je pokazala da je veina sluajeva invaliditeta uzrokovana genetskom grekom
i tako, gledano iz budistike perspektive, imaju svoj uzrok u biolokim i fzikim zakonima (ba
niyma and utu niyma), a ne u kammi.
Neki od Budinih uenika bili su fziki invalidi Khuuttar je bio grbavac, a Bhaddiya
patuljak. Prvoga je Buda hvalio zbog velikog znanja (AN I.260), a drugog zbog divnog glasa
(AN I.194). Khuuttar je dostigao prvi stupanj probuenja, dok je Bhaddiya postao potpuno
probuen (SN XXI.6). Dakle, jasno je da biti fziki invalid ne predstavlja nikakvu barijeru za
duhovno usavravanje. Buda je takoe uveo pravilo da je monasima i monahinjama zabranjeno da
podraavaju neki fziki invaliditet (yathvaena kanti, Vin. III,179).
ISHRANA, BUDINA
Budina ljudska priroda ponekad biva zaklonjena velom legende i mita. To je neobino, s obzirom
da Tipiaka sadri toliko mnogo informacija o njemu, zapravo vie nego o bilo kojem drugom
velikom religijskom uitelju iz prolih vremena. Ona nam daje detaljan i prihvatljiv opis njegovog
fzikog izgleda, naina poduavanja, utiska koji je ostavljao na druge i njegovih navika i sva-
kodnevice. ak nam govori i o hrani koju je jeo.
Na drugoj strani, malo je podataka o Budinom ivotu pre odlaska od kue kako bi postao
lutajui asketa. Ali kao mladi iz vie klase sigurno se dobro hranio do tog trenutka. Poto je
uio kod razliitih uitelja, krenuo je putem krajnje askeze. Kao deo takve prakse, jeo je otpatke
i baenu hranu, ukljuujui i penu od prokuvanog pirina (ma), ostatke sezamovog semena
poto je iz njega isceeno ulje (pika), travu i ak kravlji izmet. U jednom trenutku, stigavi do
krajnjih granica ovakvog ekstrema, jeo je ak i sopstveni izmet i pio mokrau. Meutim, ponekad
je jeo i korisniju hranu kao to je posebna vrsta pirina po imenu daddula i divlji pirina koji
botaniari poznaju kao Oryza rufpogon (MN 12).
Poto je uvideo beskorisnost ovakvog samomuenja, Buda se odluio za drugaiji pristup.
Ali je prvo morao da povrati snagu i to je uinio, kako sam kae, jedui kuvani pirina (odana) i
kummsu (MN 36). I tada, kao i danas, pirina je kuvan u vodi sa malo soli. Kummsa je pripremana
kuvanjem razliitih itarica i mahunarki, a najee od lavljeg pasulja ili crnog graka, sve dok
se masa potpuno ne zgusne da bi od nje mogle da se prave ufte. Iako je kummsa smatrana
hranom za puk, zapravo je bila vrlo hranljiva i izdana. Tako saznajemo da su, neposredno posle
probuenja, dva trgovca koja su tuda prolazila ponudila Budi kau od jema (mantha) i medenjake
(madhupiaka, Vin. I,4), tj. med u sau u obliku kuglica. I ovo je bio vrlo izdaan i hranljiv obrok.
Poev od tada, pa do kraja ivota, Buda je jeo ta god mu je bilo dato, bilo da se radilo o hrani koja
je raznovrsna i skupa ili jednolina i jednostavna.
78
Hrana koju je obino jeo bila je pirinana kaa (ygu), verovatno pripremljena na nain na
koji se to ini i danas, tako to se pirina kuva u vodi dok se ne zgusne, pa se dodaje so i enjevi
belog luka i nekoliko papriica. Buda je govorio da takva kaa ima pet prednosti otklanja glad,
gasi e, regulie gasove u telu, isti creva i pomae da se svare ostaci druge hrane (AN V.206).
U drugim prilikama jeo je mnogo raznovrsnije obroke oieni pirina (vigatakaka) sa raznim
sosovima (spa) i karijima (vyaana, MN 77). Saznajemo da mu je jednom drugom prilikom
posluena svinjetina (skaramasa) sa jujubom, tj. voe Zizyphus jujube (AN V.44). Budi je
takoe jednom posluen obrok od pirinane kae kuvane sa jujubom i sezamovim uljem, u koju
su bili ubaeni paprika, beli luk i lmaaka (Vv. 43,6). Vinaya pominje da je ponekad jeo i voe
kao to su ruine jabuke, mango i vie vrsta ljiva (Vin. I,30). Ove dve poslednje voke su kiselog
ukusa, ali bogate vitaminima A i C, kao i gvoem. Budin poslednji obrok bilo je jelo po imenu
skara maddava, ali naalost danas ne znamo od ega se sastojalo (DN 16).
Buda je jednom rekao da telo nastaje zahvaljujui hrani i zavisi od hrane (AN IV.159). To
vai kako za probuene ljude poput njega, tako i za sve druge.
ISPRAVNO I POGRENO
Videti Dobro i loe.
ISTINA
Istina (saa ili taha) jeste govor, tekst, pojmovi ili saznanje koje odgovara stvarnosti i koje nas,
ako se na pravi nain shvati, moe voditi ka preciznijem i potpunijem razumevanju te stvarnosti.
Postoje dve vrste istine konvencionalna i krajnja istina. Ako neko kae: Pada kia i zaista pada
kia, tada se za tu tvrdnju moe rei da je istinita. Meutim, to je samo konvencionalna istina, jer
je njezina vrednost ograniena. Ako, sa druge strane, neko kae: udnja izaziva nezadovoljstvo
i ona to i ini, za to se moe rei da je apsolutna istina, jer ako je razumemo i uzmemo u obzir,
ona moe voditi do radikalne promene naih stavova, ivota i, na kraju, do nae ivotne sudbine.
Neke istine mogu biti delimine, po tome to odgovaraju tek jednim vidovima stvarnosti, ali ne i
nekim drugim. Meutim, jedna istina ne moe protivreiti drugoj. Ako neko kae: dva i dva jesu
etiri, a drugi kae: Dva i dva jesu pet, jedna od ove dve tvrdnje mora biti pogrena. Tako Buda
kae: Istina je jedna (Sn.884). Najvanije apsolutne istine kojima je poduavao Buda jesu etiri
plemenite istine.
Buda je veliku vanost pridavao govorenju istine. Prva i najvanija karakteristika ispravnog
govora jeste da je istinit u onoj meri u kojoj to mi moemo da sagledamo. O govoru koji je u skladu
sa Dhammom je rekao: Treba se okrenuti od laganja. Kada nekog pozovu pred sud, na ispitivanje,
pred plemenski savet, esnaf ili kralja i upitaju ga: Dobri ovee, reci nam sve to zna. Ako ne
zna, on kae: Ja ne znam. Ako zna, on kae: Ja znam. Ako nije video, on kae: Nisam video,
a ako je video, kae: Video sam. On ne lae svesno radi svoje koristi, radi tue koristi ili nekog
beznaajnog dobitka (M.I,288). Videti Konzistentnost.
The Early Buddhist Theory of Knowledge, K.N. Jayatilleke, 1963.
ITIVUTTAKA
Itivuttaka je mala knjiga u okviru Khuddaka nikye, petog dela Sutta piake, a ova je drugi deo
Tipiake, budistikog Kanona. Naziv itivuttaka znai tako je reeno i knjiga se sastoji od 112
kratkih govora ili sutta sa strofom na kraju svakog od njih. Za razliku od veine drugih govora,
79
ovi ne poinju pominjanjem mesta na kojem su izgovoreni. Prema tradiciji, njih je odrao Buda
u Kosambiju, gde ih je ula je slukinja po imenu Khuuttar, iz kraljevske palate, zapamtila i
prenela drugima.
The Itivuttaka The Sayings of the Buddha, prev. J. D. Ireland, 1991.
IZNENADNO I POSTUPNO
U razliitim periodima istorije budistike flozofje vodile su se debate oko toga da li se probu-
enje dostie iznenada ili postepeno to je priznaete jedna vrlo besmislena rasprava. Trenutak
probuenja je iznenadan, ali je proces stizanja do tog stupnja postupan. Buda je rekao: Malo
pomalo i s vremena na vreme, mudar ovek bi trebalo da uklanja svoje neistoe, na isti nain kao
to zlatar razdvaja razliite primese od srebra (Dhp.239). Na jednom drugom mestu on kae: Ba
kao to okean postepeno postaje sve dublji, bez naglih skokova, isto tako su i Dhamma i disciplina
postupan posao, postupno vebanje, postupna praksa. Nema iznenadne provale znanja (Ud.54).
IZVINJENJE
Izviniti se (khamati) znai priznati da smo povredili nekoga i izraziti alost zbog toga. Ponekad
prekrimo neko od pravila morala na nain koji povredi ili uvredi drugu osobu. Dati iskreno izvi-
njenje, bez ograda i samoopravdavanja, jeste jedan od najviih oblika velikodunosti. Time poma-
emo oslobaanju od besa ili ogorenja koje moda ta osoba osea, olakavamo joj da praktikuje
opratanje i takoe inimo pravi korak ka moguem ponovnom uspostavljanju prekinute veze. Sa
nae strane, ako se iskreno, bez rezervi i na vreme izvinimo, to e takoe ublaiti svaki oseaj grie
savesti i pomoi nam da budemo otvoreniji i objektivniji prema negativnoj strani naeg karaktera,
to je vaan deo izgradnje karaktera.
Izvinjavanje moe biti teko, ali je isto tako istina da je i opratanje uvrede podjednako teko.
Zato je Buda rekao da je obaveza onoga ko je pogreio da se izvine, kao to je obaveza onoga ko
je trpeo zbog te pogreke da prihvati izvinjenje i na nju odgovori opratanjem (Vin. I,54). Onaj
ko je pogreio ima obavezu da naini prvi korak i kae da mu je ao. Posle toga, druga strana je u
obavezi da prihvati izvinjenje i oprosti.
Bilo je nekoliko sluajeva kada je Buda rekao stvari koje su duboko uznemirile ljude:
objavljivanje istine ponekad ukljuuje i razbijanje omiljenih idola. On se nikada nije izvinjavao
zbog toga jer je uvek imao na umu dobrobit onoga kome je govorio. Za nas, meutim, sa naim
nesavrenostima, egom i pomanjkanjem panje, izvinjavanje je jedan nain da izleimo rane koje
smo moda i nenamerno naneli.
80
J
JAPAN
Japan je drava sainjena od nekoliko ostrva u sever-
nom Pacifku, kraj azijskog kopna. Od VII veka pa
nadalje zemlja je apsorbovala kinesku kulturu, uklju-
ujui i budizam, koji je postao i tokom niza vekova
ostao religija veine ljudi, iako su i into i konfui-
janizam takoe igrali svoju vrlo vanu ulogu. Zen,
kontemplativna grana japanskog budizma, snano je
uticao na umetnosti, naroito na slikanje, kaligraf-
ju, vrtlarstvo i araniranje cvea. Dogen, verovatno
najgenijalniji i najkreativniji japanski mislilac, bio je
budistiki monah. Budizam je destabilizovan 1870. i
od tada se bori da odri svoj znaaj u japanskom dina-
mikom i potroakom drutvu. Videti otoku.
A History of Japanese Buddhism, S. Hanayama, 1966.
JEDINSTVO BUDIZMA
Nekome ko nije dobro upuen u budizam, njegove mnogobrojne kole i tradicije mogu se initi
toliko razliitim da imaju vrlo malo ili nimalo slinosti meu sobom. Iako je tano da neke ma-
nje sekte i kultovi identifkuju sebe kao budistike, iako to zapravo nisu, sve istinski budistike
tradicije dele i slede odreene zajednike vrednosti. Godine 1967. odran je prvi Kongres svetske
budistike sanghe, na kojem su uestvovali predstavnici 25 zemalja i svih glavnih budistikih gra-
na i tradicija. Oni su sainili jedan ekumenski dokument, nazvan Osnovne take koje ujedinjuju
theravadu i mahayanu. Ovaj dokument je koncizna verzija onih principa koje slede svi budisti i
njega su jednoglasno potvrdili svi uesnici kongresa. On glasi:
1. Buda je jedini Uitelj i vodi.
2. Uzimamo utoite u Budi, Dhammi i Sanghi (Tri dragulja).
3. Mi ne verujemo da je ovaj svet stvorio i da njime upravlja Bog.
4. Smatramo da je cilj ivota razvijanje saoseanja za sva iva bia, bez razlike, i rad za nji-
hovo dobro, sreu i mir; takoe, razvijanje mudrosti (paa), koja vodi ka razumevanju
krajnje Istine.
5. Mi prihvatamao etiri plemenite istine, a to su dukkha, nastanak dukkhe, prestanak dukkhe
i put koji vodi do prestanka dukkhe; kao i zakon uzroka i posledice (patiasamuppda).
6. Sve uslovljene stvari (sakhra) jesu prolazne (ania) i bolne (dukkha), a sve uslovljene
i neuslovljene stvari (dhamma) jesu bez trajnog sopstva (anatta).
Dogen Zeni (1200-1253),
veliki uitelj zen budizma
81
7. Prihvatamo trideset sedam kvaliteta koji vode ka probuenju (bodhipakkhaya dhamma)
kao razliite vidove Puta ka probuenju koji je Buda poduavao.
8. Postoje tri vrste postizanja bodhi ili probuenja: to su uenik (svaka), paeka buddha i
samma sambuddha (savreno i potpuno probueni Buda). Prihvatamo kao najvii, najple-
menitiji i najherojskiji cilj sleenje puta bodhisattve i postajanje samma sambuddha kako
bi i drugi bili spaeni.
9. Prihvatamo da u razliitim zemljama postoje razlike u pogledu budistikih verovanja i
praksi. Te spoljanje forme i izraze ne treba brkati sa sutinom Budinog uenja. (U origi-
nalnom dokumentu za sve doktrinarne termine korien je sanskrit).
JEDNOSTAVNOST
Jednostavnost (aavat ili asaha [D.III,213; Sn.250]) jeste kvalitet neke stvari da nije kompli-
kovana, ve direktna i laka za razumevanje. Otuda je i u osnovi ove rei jedno. Jednostavnost
osobu koja je poseduje nagrauje i dodatnim darovima kao to su ljupkost, lepota i prirodnost,
a Buda ju je esto povezivao sa blagou (maddava) i skromnou (laava). Francuski flozof
Comte-Sponville je rekao: Inteligencija je vetina pravljenja sloenih stvari jednostavnijima, a ne
obrnuto i Buda bi se sa tim potpuno sloio. Iako je svoju Dhammu poduavao do u detalje, Buda
je uvek bio u stanju da je same u najosnovnije, vrlo jednostavne i razumljive termine. Jednu
stvar i samo jednu stvar ja poduavam patnju i okonanje patnje (M.I,140).
Jednostavni moemo biti na mnogo naina, ali najvaniji od njih jeste nain na koji ivimo,
kako koristimo svoj um i kako se odnosimo prema onima koji nas okruuju. Da bi na nain ivota
bio jednostavan, moramo sebe podsetiti koja je izvorna svrha svih stvari. Izvorna svrha recimo
odee bila je da sakrije ono to treba sakriti i zatiti nas od vremenskih promena. Koristiti odeu
kao statusni simbol, pokazatelj materijalnog obilja, da bismo ili u korak sa modom, istakli svoju
seksualnost ili prikrili godine, to je iz budistike perspektive gledano zloupotreba odee. Time se
takoe na ivot komplikuje i prenatrpava. Osoba kojoj je draga jednostavnost, oblai se uredno,
isto i ukusno, bez brige da li e ostaviti utisak. Takvi ljudi nikada ne zaboravljaju pravu svrhu
stvari koje poseduju. U Metta sutti Buda je hvalio kvalitete onih kojima ne treba mnogo u ivotu
(subharo) i koji nisu neprekidno neim zauzeti (appakio), to su dva od mnogih blagoslova koje
uivamo kada pojednostavimo svoj ivot (Sn.144).
Psiholoka jednostavnost postie se vebanjem meditacije, naroito meditacije svesnosti. Mi
obino vidimo stvari ne kakve one zaista jesu, ve kroz debelu prizmu predrasuda, seanja, udnji
i neprekidni monolog misli, to sve zajedno te stvari u velikoj meri iskrivljuje. Meditacija sve ovo
raiava, tako da smo u stanju da uspostavimo direktan odnos prema stvarima. Direktno vienje
stvari omoguuje im da nam otkriju svoju istinu.
Moralna jednostavnost ili ono to je Buda nazivao neposrednost, direktnost (uu ili uuka)
jeste iskreno i poteno praktikovanje pravila morala, ne pokuavajui da ih zaobiemo na ovaj ili
onaj nain ili iskrivljujemo tako da znae neto to ne znae. ovek kojeg krasi jednostavni moral
jeste estit, ljubazan, velikoduan i spreman da pomogne zato to je to ispravno uraditi, a ne zato
to eli nekoga da impresionira, stekne dobitak ili neku pogodnost, da sakuplja zasluge ili zato
to se boji loe karme.
Biti jednostavan ne znai i biti glup. Ovom drugom tipu karaktera nedostaje inteligencija,
dok je prvi privren jednostavnosti zato to mu ona olakava put kroz ivot i ujedno prua mnogo
radosti.
82
JERES
Jeres dolazi od latinske rei haresis, to znai uzimati ili birati i termin je kojim se oznaava
svako tumaenje religije koje se razlikuje od onog zvaninog ili najire usvojenog. Vrlo je teko
defnisati prirodu jednog jeretikog uenja. U XVI veku humanista Sebastijan Kasteto je dobro
rekao: Posle paljivog istraivanja znaenja termina jeretiki mogu rei da mi jereticima sma-
tramo one sa kojima se ne slaemo. Na Zapadu sve donedavno, a jo uvek i na mnogim mestima
na Srednjem istoku, oni koji su bivali optueni za jeres kanjavani su najdrastinijim kaznama.
Budizam ima sasvim jasan precizan koncept istine i prepoznaje ono to se naziva pogreno razu-
mevanje (mih dihi). Meutim, uvek je doputao feksibilno tumaenje istine, tako da je vrlo
retko postojala superosetljivost prema jeresi, lov na jeretike i njihovo ubijanje. Ovu feksibilnost
vrlo lepo ilustruje jedan dogaaj zabeleen u Kanonu.
Jednom je neki monah upitao nekolicinu svojih prijatelja monaha na koji nain se postie
uvid i svaki od njih dao mu je drugaiji odgovor. Zbunjen, otide on do Bude i ispria mu ta su mu
ostali monasi rekli. Na to mu Buda odgovori: Zamisli nekoga ko nikada nije video kisuka drvo,
da ode i upita nekoga kako to drvo izgleda. Taj mu moe odgovoriti: Kisuka drvo je crno, nalik
nagorelom panju. I ovom e izgledati kao da ga je i sam video. Onda e moda otii kod drugog
oveka i upitati ga kako izgleda kimsuka drvo. A ovaj e mu moda odgovoriti: Ono je crveno,
slino boji sveeg mesa. I ovom e izgledati kao da ga je i sam video. Potom e moda otii i
kod treeg oveka i pitati ga kako izgleda kimsuka drvo. A ovaj e mu odgovoriti: Kora mu visi
u trakama, a aure prskaju kao kod sirisa drveta.I ovom e izgledati kao da ga je i sam video. Na
kraju, upitae i etvrtoga, a ovaj e mu moda odgovoriti: Kimsuka drvo ima mnogo listova i daje
debelu hladovinu poput banjan drveta. I ovom e izgledati kao da ga je i sam video. Na isti nain,
tvoji duhovno uznapredovali prijatelji odgovaraju ti u skladu sa sopstvenim proienim uvidom
(S.IV,193).
JEVREJI
Jevreji su narod koji povezuje istovetan identitet sa-
injen od etnikih, nacionalnih i religijskih elemena-
ta i koji svoje poreklo vode od drevnih Izraelaca. Od
svog dolaska na Zapad, budizam je privukao znatan
broj konvertita iz judaizma. Nekoliko istaknutih pro-
uavalaca budizma, monaha, monahinja i uitelja
meditacije su jevrejskog porekla, ali su nainili i veli-
ki doprinos razvoju budizma. Zato toliko mnogo Je-
vreja postaju budisti? Nekoliko razloga je predloeno
kao reenje ovog fenomena. Iako u ortodoksnom i ak
reformisanom judaizmu ima toliko malo toga to bi
ih privuklo, sekularizovani Jevreji jo uvek oseaju
u sebi tenju ka duhovnom. Zbog istorijskih razloga
malo je verovatno da e se prikloniti hrianstvu ili
islamu da bi zadovoljili ovu potrebu, dok se budizam
ini kao jedna prihvatljiva alternativa. U kulturi Za-
pada Jevreji su se esto oseali kao da su na margini,
te im je time bilo lake da prihvate neto kao to je
budizam, koji je sve donedavno smatran prilino eg-
zotinom pojavom. Sekularizovani Jevreji su obino
visoko obrazovani, to poveava njihove anse da
Jevrejin se moli na Zidu plaa,
Jerusalim, Izrael
83
budu informisani i otvoreniji prema stavovima sadranim u okviru budizma. Budistike etike
vrednosti sline su onima tradicionalne jevrejske kulture, a budizam je osloboen i kompleksnih
ritualnih zahteva koje neki Jevreji doivljavaju kao besmislene i sputavajue.
The Jew in the Lotus, Rodger Kamenetz, 1995.
JEZIK
Jezik (bhs) jeste sistem komunikacije uz
pomo zvukova i simbola, koji koriste lju-
di odreene zemlje ili regiona. Nije poznato
koji je bio Budin maternji jezik, ali je morao
biti jedan od narodnih jezika u delu Indije u
kojem je roen, moda neki od daljih roaka
savremenog hindija. Postojei dokazi suge-
riu da je govorio nekoliko jezika, to se i
moe oekivati kada se vidi da je putovao i
poduavao na irokom prostoru (M.III,235).
Buda nije verovao u pojam izvornog, i-
stog ili svetog jezika, to je jasno iz nje-
govog insistiranja da moemo i treba da ui-
mo Dhammu svako na svom jeziku (Vin.
II,139). Takoe je tvrdio da kad poduava
Dhammu, on uvek svoj jezik prilagoava sluaocima, kako bi to bolje komunicirao sa njima
(D.II,109). Videti Pi i Sanskrit.
JOGA
Joga je re na jeziku pi i sanskrit, koja znai
veza i etimoloki je srodna naoj rei jaram.
U budizmu joga se katkad koristi kao alternativna
re za meditaciju. Jedan vaan korak u vebanju
meditacije jeste nauiti kako da se razvije koncen-
tracija, tj. da se panja fksira na jednu taku. Ve-
inu ljudi, meutim, re joga asocira na drevni
sistem fzikih i mentalnih vebi, koji je obino
poznat kao hatha joga. Iako je re o hindu vetini,
svako ko radi budistiku meditaciju ustanovie da
im joga pomae u vebanju. Hatha joga pobolja-
va zdravlje, ona moe biti jedna vrsta svesnosti
tela i isto tako moe razmrdati telo posle duih pe-
rioda sedee meditacije.
Vatteluttu pismo (zaobljena slova) natpis na
Brihadivara hramu u Thanavuru (jugozapad Indije)
Prikaz raznih joga poloaja na jednom hindu hramu
84
K
KLMA SUTTA
Klma sutta, tanije nazivana Kesaputtiya sutta, jedan je od Budinih najuvenijih i najintere-
santnijih govora (A.I,187). Mnogobrojni putujui uitelji esto su prolazili kroz grad Kesaputtu i
promovisali svoju religiju, a kritikovali sve druge. Lokalno stanovnitvo sa zanimanjem ih je sve
slualo, ali su posle svih tih meusobno suprotstavljenih miljenja i stavova na kraju ostali krajnje
zbunjeni. Zato, kada je jednom Buda stigao u Kesaputtu, oni ga upitae: Sumnjiavi smo, zbu-
njeni oko toga koji od tih uitelja govori istinu, a koji neistinu. Buda im je odgovorio sledeim
reima: Kalame, ne povodite se za onim to se prepriava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti
za onim to pie u svetim tekstovima, niti za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logikim domilja-
njima, niti za predrasudama o pojmu o kojem je re, ni za onim to se po svemu ini da je tako, ni
iz ubeenja: Ovaj asketa je na uitelj. Kalame, kada se sami uverite: Ove stvari su dobre, ove
stvari nisu sramotne, dostojne su mudraca; onome ko ih ini i praktikuje donose blagostanje i sre-
u, tek tada se upustite u njih i
boravite u njima. Tako, umesto
da iskoristi priliku i istie sop-
stveno uenje, Buda je ohrabrio
Klme da razmiljaju na nain
koji e im pomoi da uvide ta
jeste, a ta nije pravi put znanja.
A za Budu je lino iskustvo bo-
lji vodi ka istini nego bilo koje
drugo sredstvo.
Kesaputta, mesto gde je Bu-
da izgovorio Klma suttu, kas-
nije je identifkovana kao selo
po imenu Kesariya, nekih 50
km severoistono od Veslija,
u indijskoj dravi Bihar. Danas
tu stoji ogromna stpa u znak
seanja na ovaj dogaaj.
KALENDAR
Idui za praksom u staroj Indiji, budizam je usvojio lunarni kalendar (dinadassana). Prema ta-
kvom kalendaru, nova godina poinjala je na puni Mesec u martu-aprilu, a nazivi meseca bili
su itta, veskha, jeha, saha, savana, pohapda, assayuya, katthika, maggasira, phussa,
magha i phagguna. Poevi od nedelje, dani u sedmici bili su ravivra, andavra, kuavra,
budhavra, guruvra, sukkavra i sanivra. Postojala su i tri godinja doba, svako dugo po eiri
meseca: leto (gimhna), kini period ili monsuni (vassna) i zima (hemanta). Svaki mesec dalje
se delio na dve dvonedelje (ahamsa), jednu osvetljenu Mesecom (sukkapakkha) i tamnu polo-
vinu (klapakkha). Na dan punog Meseca i na njegove etvrti monasi bi seli zajedno i recitovali
Patimokkhu. Prvi, osmi, petnaesti i dvadeset trei dan u svakom mesecu zvali su se uposatha i
Kesarija (Bihar), najvea stupa u Indiji, podigao ju je kralj Aoka
85
tim danima bi predani sledbenici dolazili u manastir da jo jednom recitovanjem odreenih stihova
potvrde svoju posveenost Dhammi, uloe jai napor nego inae u njezino praktikovanje i mnogi
bi na taj dan potovali osam pravila morala. Ovakva praksa se zadrala sve do dananjih dana.
Sve budistike zemlje koristile su lunarni kalendar sve do XIX veka, kada ga je zamenio zapadni,
gregorijanski kalendar. Pedesetih godina XX veka ri Lanka se vratila lunarnom kalendaru, ali je
to napravilo veliku zbrku, te je ubrzo zapadni bio ponovo uveden.
Vano obeleje svakog religijskig kalendara jesu praznici (nikkammadisva), tj. sveti dani,
kada se obeleava neki vaan dogaaj u istoriji odreene religije. Ljudi su skloni da budu preda-
niji i paljiviji u svojim postupcima tokom tih dana. Iako je ovo za svaku pohvalu, iskreni budista
e pokuati da bude estit, ljubazan, dareljiv i svestan svakoga dana. Buda je rekao: Oni koji su
isti smatraju svaki dan posebnim, za njih je svaki dan svet (M.I, 39). Videti Vreme.
KALMICI
Kalmici su narod koji je iveo uglavnom na severozapadnoj obali Kaspijskog jezera. U tu oblast
doselili su se u XVI veku i kao sledbenici tibetanske forme varayna budizma, oni su jedini
autohtoni budisti u Evropi. Tokom itave komunistike ere, Kalmici su bili pod neprekidnim pri-
tiskom da se uniti njihov identitet i religija. Tridesetih godina prolog veka, u vreme Staljinovog
terora, njihovi manastiri bili su zatvoreni, a monasi proterani u Sibir. Jedan deo Kalmika naselio
se i u Srbiji, gde su u Beogradu imali svoj hram, prvi takve vrste na tlu Evrope i izvan njihove po-
stojbine. Tek posle pada komunizma budizam je poeo ponovo da se uvruje meu Kalmicima.
Nekoliko mladia bilo je zamonaeno i poslato u Indiju da tamo ui u tibetanskim manastirima.
Najuveniji Kalmik naeg doba bio je monah i prouavalac budizma Geshe Wangyal (19011983),
koji je iveo u egzilu u SAD i veoma uticao na razvoj budizma u toj zemlji. Danas, veina Kal-
mika ivi u Republici Kalmikiji, autonomnoj oblasti koja je deo Ruske Federacije. Videti Zaya
Pandita.
The Kalmyk Mongols, P. G. Rubal, 1967.
Geshe Wangyal (19011983) Vinevski fotografja studio, Astrahan
Kalmike ene pleu (1870)
86
KAMATA
Kamata (vahi) jeste iznos novca plaen za korienje neke druge sume novca, a koja se zove
glavnica. U hrianskom svetu sve do XVII veka uzimanje kamate bilo je zabranjeno i sekular-
nim i religijskim zakonima, a jo uvek je zabranjeno islamskim zakonom. Bramanizam je takoe
kamatu smatrao loom. Buda nije imao nita da kae o pitanju pozajmljivanja novca, ali jo od
najranijih vremena budistika tradicija ga nikada nije smatrala loim samim po sebi. Budistiki
stav je da ako je legitimno iznajmiti neijeg vola, vetinu ili kuu, isto bi tako trebalo da bude i sa
novcem. Pozajmljivanje novca stavlja na raspolaganje kapital onima koji na drugi nain ne bi mo-
gli doi do njega i ujedno omoguuje ljudima da uveaju svoju uteevinu. Pozajmljivanje novca
postaje etiki problematino jedino kada je kamata koja su uzima preterana, kada ona pozajmlji-
vaa pretvara zapravo u roba ili kada ga ini jo siromanijim nego to je bio pre pozajmice. U
Budino vreme, ak su i deca mogla postati dunici ako roditelji nisu mogli da otplauju (Thi.444).
Danas su ovakve zloupotrebe zakonom zabranjene.
Meutim, iako Buda nije imao nita protiv pozajmljivanja novca sa kamatom, on je bio
savreno svestan da imati dug (ia) jeste jedno nezavidno stanje. Zato je prokomentarisao da je
jedna od prednosti monaha beskunika da nema poverioce koji stignu u zoru i viu: Plati, plati!
(S.I,171). Takoe je propisao da onaj ko ima dug ne moe postati monah ili monahinja, uglavnom
zbog toga da ljudi ne bi koristili monaku Saghu kao sklonite od svojih fnansijskih obaveza
(Vin.I,76).
Ali kao to je dug izvor nespokojstva, tako je i nemanje novca kada nam je potreban. Nain
da se izbegnu oba ova problema jeste mudro upravljati svojim fnansijama i voditi uravnoteen
ivot (sama vika). Danas mnogi ljudi ulaze u dug ne da bi zadovoljili svoje osnovne ivotne
potrebe, ve samo zato da bi sebi priutili moderne, ali ne i neophodne stvari ili da bi neto imali
odmah, umesto da to kupe kad budu imali dovoljno novca. Buda je rekao: I ta je to uravnoteen
ivot? Kada neko zna koliki su mu prihodi i koliki su mu rashodi, pa ne ivi rasipniki, a ni bedno;
tako mu prihod nadmauje trokove, a ne obrnuto (AN VIII.54). Ali i pored toga, neki ljudi su
u iskuenju da pozajme novac i krenu u posao, nadajui se da e popraviti svoju situaciju, iako
je ona moda ve savreno prikladna i sigurna. Ako se ovo uini promiljeno i uz marljiv rad, a
posao je moralno ispravan, to je sa budistike take sasvim legitimno i moe biti izvor jo veeg
zadovoljstva i sree. Buda je rekao: ovek koji je uzeo pozajmicu da bi razvio svoj posao i iji je
posao od tada napredovao, u stanju je da otplati svoj dug i jo mu dovoljno ostaje da se oeni. On
tako moe pomisliti: Ranije sam imao dug, a sada sam ga se oslobodio i jo je i meni ostalo i onda
e se obradovati i osetiti zadovoljstvo (D.I,71). Jedan od naina na koji mali preduzetnik stvara
poverenje i zato lako moe nai od koga e pozajmiti novac kada mu je potreban, napominjao je
Buda, jeste da kamatu plaa na vreme (A.I,117). Videti Ambicija i aspiracija i ivljenje.
KAMBODA
Kamboda je zemlja u jugoistonoj Aziji, izmeu Tajlanda i Vijetnama, u kojoj 95% stanov-
nitva sebe smatraju budistima. Animizam, bramanizam i mahyna bile su glavne religije u
Kambodi sve dok theravda budizam nije postao dominantan tokom XIII i XIV veka, uglavnom
zahvaljujui misionarima iz Tajlanda. Budizam u Kambodi teko je bio pogoen komunistikim
reimom Pol Pota 70-tih godina prolog veka, kada je veina manastira bila unitena, a monasi
pobijeni ili izbegli u okolne zemlje. Za najvei istorijski spomenik u ovoj zemlji, Angkor Wat se
esto kae da je budistiki. No on zapravo pripada bramanizmu, mada je tokom nekoliko vekova
bio korien kao budistiki hram.
Cambodian Buddhism, Ian Harris, 2005.
87
KAMMA
Pi re kamma znai delo i u budistikom uenju oznaava svaki voljni mentalni, verbalni ili
telesni in. Buda kae: Kaem da namera jeste kamma, zato to prvo imamo nameru pre nego to
neto uinimo telom, reju i milju (A.III,415). Prema Budi, svaka voljna akcija menja nau svest
i tako izgrauje na karakter, a time i utie na nae ponaanje, nae iskustvo i na kraju na ivotni
tok. Pozitivni voljni postupci (motivisani velikodunou, ljubavlju i mudrou) obino za re-
zultat imaju stanje svesti koje se doivljava kao pozitivno, dok negativni voljni postupci (motivi-
sani pohlepom, mrnjom i neznanjem) obino imaju rezultate koje doivljavamo kao negativne.
Uenje o kammi je uenje koje se verovatno najee pogreno razume od svih Budinih
uenja. etiri glavna nesporazuma su sledea: (1) Sve to nam se dogaa jeste rezultat nae
prole kamme. A zapravo, budizam govori o najmanje etiri glavna uzroka zato se i kako stvari
dogaaju i to zbog dejstva prirodnih zakona (dhamma niyma), biolokih zakona (bja niyma),
fzikih zakona (utu niyma) i psiholokih zakona (itta niyma, As.854; A.III,62). (2) Nikada
ne moemo izbei posledice svojih prolih dela. Ako bi to bilo istinito, tada bismo bili potpuno
determinisani svojom prolou i ne bi bili u stanju da se menjamo i dostignemo probuenje
(A.I,249). Meutim, budizam ui da nekoliko snanih voljnih dobrih postupaka mogu u dobroj
meri modifkovati ili ak neutralisati neki lo postupak i obrnuto (Dhp.173). Tako je ispravno
rei da smo uslovljeni svojom kammom, umesto da smo njome predodreeni. (3) Naa iskustva u
sadanjem ivotu zavise od onoga to smo uinili u prethodnom i ono to inimo sada e uticati na
na budui ivot. U stvarnosti, mnoga naa dela imaju svoj rezultat odmah nakon to su poinjena, tj.
u sadanjem ivotu. (4) etvrta esta zabluda je ono to se moe nazvati kammikom naivnou,
tj. ako utnete monaha u ovom ivotu, u narednom ete se roditi paralizovani; ako proklinjete u
ovom ivotu, u narednom ete imati lo zadah iz usta, ako ste velikoduni u ovom ivotu, biete
bogati u sledeem. Sve ovo je naravno prilino glupo. Jer kamma je primarno psiholoka stvar (tj.
povezana sa namerom), te su i njezine manifestacije prevashodno psiholoke. Ona utie na na
fziki sklop i okolnosti samo u onoj meri u kojoj um moe na to da utie, kao na primer kada se
posle dugotrajne brige i nespokojstva i telo razboli. Glavni efekat na koji kamma utie na nas je
na to kako se mi oseamo (sreno, neutralno ili nesreno) i u kojem svetu emo se ponovo roditi.
Videti Determinizam.
Development of the Early Theory of Kamma/Karma, J. P. McDermot, 1984.
KANABIS
Kanabis (bhaga) jeste visoka biljka sa iljastim, na-
zubljenim listovima, karakteristinog mirisa. Biljka je
meu botaniarima poznata kao Cannabis sativa. U
staroj Indiji od vlakana kanabisa su se pravili konop-
ci, prostirke i tkanina (D.II,350; Vin.III,256). Buda je
jednom prokomentarisao da je odea napravljena od ta-
kvog platna neugledna, gruba, jeftina i kada se iznosi
slui za ribanje posua (A.I,246), iako je monasima i
monahinjama doputao da nose ogrtae od takvog plat-
na. Puenje suvih listova kanabisa ili jedenje bobica iz
njegovih cvetnih vrhova ima dramatine efekte na kar-
diovaskularni i centralni nervni sistem. U manjim koli-
inama ono izaziva oseaj blagostanja i oputenosti, dok
vee koliine izazivaju iskrivljenu percepciju, promenu
88
oseaja za vreme, privremeni gubitak memorije, halucinacije i ponekad i psihozu izazvanu trova-
njem. Vekovima su neke grupe hindu asketa puile kanabis, verujui da su na taj nain u stanju da
komuniciraju sa ivom, ali se korienje kanabisa zbog njegovih halucinogenih efekata ne pomi-
nje nigde u Tipiaki. Sa budistike take gledita, uzimanje kanabisa bilo bi krenje petog pravila
morala.
Slino mnogima i pre i posle njega, Buda je uoio medicinsku vrednost kanabisa i preporuivao
ga je kao lek protiv reumatizma (agavta). Pacijenta treba smestiti, govorio je, u malu prostoriju,
ispunjenu parom koja je dobijena kuvanjem listova kanabisa (bhagodaka), te da on onda udie ta
isparenja i kuvanim listovima trlja udove (Vin.I,205). Videti Stimulativne supstance.
KANON
Kanon je opti naziv za svete spise bilo koje religije. Iako je Buda oekivao od svojih uenika da
njegove rei razmotre vrlo paljivo, ipak ih je savetovao da tim reima ne daju prvenstvo u odnosu
na sopstveno iskustvo. Zato trezveni budista koristi Tipiaku, budistiki kanon, kao nezaobilazni
vodi, ali ga ne smatra nepogreivim ili jedinim izvorom istine. Videti Klma sutta.
KAPILAVATTHU
Kapilavatthu je bio glavni grad teritorije na kojem je iveo Saky klan i mesto gde je Siddhattha
Gotama proveo najvei deo svog vremena pre nego to se okrenuo od svetovnog ivota i postao
lutajui asketa. Mnogo godina kasnije, Buda je priao kako je tamo imao tri palate jednu za leto,
drugu za period monsuna, a treu za zimu, a svaka je imala bazen sa vodenim ljiljanima i lotosima
razliitih boja (A.III,38). Grad je opisivan kao bogat, prosperitetan, sa mnogo ljudi, dinamian
i gusto naseljen (S.V,369). Iako kasnija legenda kae da je Kapilavatthu bio velianstven grad,
verovatnije je da se radilo o malom gradu podignutom okolo vladarevog dvorca. Poto je budizam
bio iezao u Indiji, Kapilavatthu je progutala dungla i njegova lokacija je pouzdano bila utvre-
na tek 1973. godine. Arheoloka iskopavanja otkrila su stpu koja je prvo bila podignuta ubrzo
posle Budine smrti, a kasnije bila dograivana, tako da su pronaeni ostaci i iz kasnijih perioda.
esto itamo da se princ Siddhattha rodio i odrastao u podnoju Himalaja, ali to nije
tano. Kanon kae da je grad bio pored Himalaja, a ne u njihovom podnoju (Sn.422). Teren
oko Kapilavatthua i oblinjeg Lumbinija, gde je Siddhattha roen, potpuno je ravan. Podnoje
Himalaja poinje tek nekih dvadesetak kilometara severnije.
Discovery of Kapilavatthu, K. M. Srivastava, 1986.
Ostaci palate na Kapilavatthu Istona kapija palate Zapadna kapija palate
89
KARAKTER I IZGRADNJA KARAKTERA
Karakter (sabhva) je skup mentalnih osobina i crta koje neku osobu ine drugaijom od drugih.
Re je nastala od grke rei za oznaku, urezanu ili utisnutu. Kada kaemo da je neko dobar ili ne-
prijatna osoba, time mislimo da ima preteno pozitivne ili negativne crte koje je lake uoiti ili se
ee ispoljavaju. Kada se preporodimo, sa sobom donosimo i crte formirane u prethodnom ivotu
(ili moda nekoliko ivota), kao i uroene bazine sklonosti (anusaya). Ve za nekoliko meseci te
crte postaju vidljive i mogu biti jo pojaane ili izbledeti, u zavisnosti od okolnosti. I naa iskustva
u detinjstvu mogu formirati odreene nove karakterne crte. Isto tako, okolnosti mogu probudi-
ti i bazine sklonosti. Do puberteta na karakter je potpuno formiran, iako jo uvek otvoren za
oblikovanje. Neke crte e ojaati i moda se razviti u predrasude (nata) u skladu sa mentalnim
navikama koje formiramo. Buda je rekao: ta god da neko esto misli i razmatra, i um postaje
tome naklonjeniji (M.I,115). Sluei se poreenjem koje nalazimo i kod starih Grka, uporeivao
je neke karakterne crte sa ljebovima izdubljenim u steni, druge sa crtama ispisanim po zemlji, a
tree po vodi (A.I,283), ime je hteo da kae da je neke crte teko izbrisati, a druge lake. Ako se
ne promene bilo kroz svestan napor ili neko naroito dramatino iskustvo koje nas moda zadesi,
na karakter e ostati relativno fksiran, i postajae sve krui i sa sve dubljim korenima kako vreme
prolazi.
Karakter je veoma vaan, jer je to glavni faktor koji odreuje smer naeg ivota. On utie na
to kako vidimo sebe, kako se odnosimo prema drugima, a time i kako se oni odnose prema nama,
na koji nain se nosimo sa potekoama u ivotu, kao i na koji nain percipiramo svet u kojem
ivimo. Biti budista velikim delom znai izgraivati svoj karakter ili razvijati ono to je Buda
nazivao divna priroda (kalya dhamma, A.I,248; II,109). ire uzevi, u ovom procesu postoje
tri koraka: (1) uvideti da je transformacija karaktera poeljna; (2) imati model ili idealni karakter
ka kojem teimo i (3) primeniti sredstva kojima se menja karakter.
Neki ljudi, zbog povoljnih okolnosti u prethodnim ivotima, kao i u sadanjem, ve imaju divan
karakter. Veina nema. Veina ljudi nikada nije ni shvatila poeljnost ili ak prednosti sopstvenog
menjanja. Neke od stvari koje stvaraju elju za transformacijom karaktera jesu lina kriza za koju
smo sami odgovorni, bliski susret sa smru ili susret sa nekom naroito inspirativnom osobom.
Kad uvidimo mogunost i potrebu za menjanjem, tada moramo sebi postaviti ideal kojem teimo.
Buda je, naravno, savren ideal; beskrajno strpljiv, blag prema svakom bez izuzetka, krajnje iskren
i zaista mudar. Uzeti utoite u Budi znai prihvatiti ga kao ideal prema kojem se rukovodimo.
Kada odluimo kakvi elimo da budemo, potreban nam je i praktian program transformacije. A
takav program je Plemeniti osmostruki put i on zapravo nudi putokaze u svakom od razliitih
vidova ivota: intelektualnom, etikom i psiholokom.
KARMA
Karma je sanskritski oblik pi rei kamma.
KASTA
Kasta (ti) je hindu verovanje da je ljude stvorio Bog kao etiri razliite grupe: svetenike
(brhmaa), ratnike (khattiya), trgovce (vessa) i radnike (sudda). Prema ovom verovanju, svaka
kasta treba da zarauje za ivot na sebi primeren nain, ne treba da se meusobno meaju i da
uivaju razliiti status. Izvan ove etiri kaste su nedodirljivi (n kul ili vasala), oni koji nemaju
svoju kastu i time su i izvan granica regularnog hindu drutva.
90
Buda je bio reiti kritiar sistema kasti i barem desetak njegovih govora su posveeni
ukazivanju na kontradikcije i okrutnost ovakvog sistema. Budini saplemenici, Skye, bili su
vrlo ponosni svojom kastom. Kada je jedna grupa njih zatraila da postanu monasi, Buda je prvo
zaredio Uplija, berberina iz nie kaste, te su ostali koji su zareeni posle njega morali da mu se
poklone u znak potovanja.
Sistem kasti Buda je kritikovao iz nekoliko razloga. Tvrdnja da ga je postavio bog je nita vie
do mit (M.II,148). Kaste ne postoje svugde, te otuda moraju biti regionalni obiaj, a ne univerzalna
istina (M.II,149). Tvrdnja da pripadnici kasta imaju razliite sposobnosti i identitet ne zasniva se
na iskustvu i otuda je netana (M.II,150; Sn.116). Najnia kasta i nedodirljivi su moda prljavi,
zato to su primorani da rade prljave poslove, ali ako se operu, postaju isti kao i svako drugi
(M.II,151). Sistem kasti oprata okrutnost i patnju, te je otuda lo. Iz budistikog ugla, kako se
drugi odnose prema nekom, potovanje koje mu se ukazuje, prilike koje ima, ak i to gde e se
roditi, treba da zavisi od njegovog ponaanja, a ne od toga kojoj kasti pripada. Buda je rekao: Bez
vrline, svaka kasta moe ii u istilite. Svaka kasta ista je ako postupa voena vrlinom (a.
VI,100).
Uprkos Budinom odbacivanju kasti, manje ekstremne varijacije ovog sistema postoje u veini
budistikih zemalja. Na primer, paya kyun u Burmi su potomci manastirskih robova, a buraku u
Japanu su prvobitno bili degradirani jer su radili kao ribari ili mesari. Obe grupe su marginalizovane
u svojim drutvima. Monake sekte u ri Lanki su sve podeljene po linijama kasti. Posle 50-tih
godina prolog veka milioni lanova najnie kaste i nedodirljivih u Indiji, sledei primer svoga
voe dr Ambedkara, preobratili su se na budizam, kako bi izbegli ponienja kastinskog sistema.
Buddhism and the Race Question, J. N. Jayatilleke, 1958.
KYAPA MTAGA I DHARMARATNA
Kyapa Mtaga i Dharmaratna bili su, prema drevnoj tradiciji, indijski monasi koji su prvi pre-
neli budizam u Kinu. Kae se da je car Ming (58-75) usnio san u kojem se zlatni kip pojavio na
Zapadu. Toliki je utisak taj neobian san ostavio na njega, da je poslao grupu izaslanika preko za-
padne granice svoga carstva da izvide mogu li neto doznati u vezi sa tim zlatnim kipom. To je bilo
oko 64. godine. Izaslanici su se vratili tri godine kasnije u pratnji dva monaha, Kyape Mtaga i
Dharmaratne. Monasi su sa sobom do-
neli i tekst nazvan Stra etrdeset dva
poglavlja, a car im je podigao manastir
nazvan Manastir belog konja, po konju
koji je nosio tekst i potreptine za mo-
nahe. Stra etrdeset dva poglavlja je
zbirka Budinih govora, preprianih i
araniranih prema temi. To nije indij-
sko delo, ve je verovatno sastavljeno
u Centralnoj Aziji ili u Avganistanu,
kao kratak uvod u budizam. U Kini
je ostalo popularno sve do dananjih
dana. Manastir belog konja, koji je bio
obnavljan i dograivan tokom vekova,
moe se i danas videti u Luoyangu,
drevnoj prestonici Kine.
Stari hram Baima Si, Beli konj
91
KHUDDAKA NIKYA
Khuddaka nikya jeste peti deo Sutta piake, drugog dela Tipiake, tekstualnog budistikog Ka-
nona. Re khuddaka znai kratko ili manje i ovaj deo sadri sve one knjige koje se nisu ukla-
pale u ostale etiri nikye. Tako se u Khuddaka nikyi nalo petnaest knjiga, a meu najvanijima
su Dhammapada, Udna, Itivuttaka, zatim Sutta nipta, Theragtha, Therigth i taka.
Ostalih osam knjiga su napisane kasnije i nemaju veliki znaaj za dublje razumevanje Budinog
izvornog uenja.
KINA
Kina je ogromna zemlja u severnoj Azij, okruena Rusijom, Mongolijom, Tibetom, Burmom i
Vijetnamom na kopnu, a na istoku morem. Prema tradiciji, budizam su u Kinu donela dva mo-
naha iz Indije u vreme Han dinastije, moda oko 50. godine. Posle nekoliko vekova postepenog
rasta, budizam je poeo da privlai obrazovane slojeve i na kraju postao dravna religija. Zenit
budizma u Kini bio je tokom Tang dinastije, posle ega slede progoni i dugi period opadanja uti-
caja, prekidan kratkim razdobljima obnove. Budizam je takoe bio progonjen u vreme republike,
a jo ee posle 1949, u doba komunizma, kada su zatvoreni svi hramovi, a monasi i monahinje
bili ili pobijeni ili prinueni da se razmonae. Danas budizam u Kini lagano poinje da se ponovo
uspostavlja i prilagoava novom drutvu brzog razvoja. Mnogi Kinezi koji ive izvan Kine u
Maleziji, Singapuru, Indoneziji i na Zapadu nastavili su da praktikuju budizam, iako je i dobar deo
njih postao sekularizovan ili se preobratio u hrianstvo. Videti Kyapa Mtaga.
Buddhism in China: A Historical Survey, K. Chen, 1972.
Lean Div Buda, 71 metar visok, zavren poetkom IX veka, u vreme dinastije Tang
92
KIPOVI
Kip (paim) jeste fgura oveka ili ivotinje nainjena od metala, kamena ili nekog drugog mate-
rijala. Budini kipovi nisu, kako se nekad pretpostavlja, nekakvi idoli kojima se treba klanjati, ve
je Budin prikaz pre objekat kontemplacije ili fokus panje. Prvi Budini kipovi nainjeni su u Indiji
negde u II veku, verovatno pod grkim uticajem. Pre toga, Buda je predstavljan tokom ili bodhi
drvetom, otiskom stopala ili praznim tronom. Nekada se kae da je tokom nekoliko vekova bilo
zabranjeno da se prave kipovi Bude, ali to nije tano. Statue Bude nisu pravljene jednostavno
zato to ikonografska vetina nije bila na dovoljno visokom nivou. Kipovi prikazuju Budu ili u
stojeem. sedeem ili leeem poloaju. Leee fgure, koje se esto pogreno nazivaju Buda koji
spava, zapravo predstavljaju trenutak odmora ili smrti. Budine ake su esto predstavljene tako
da pokazuju neki od gestova (mudr), od kojih su najei oni koji simbolizuju meditaciju, neu-
straivost, poduavanje ili dodirivanje zemlje. Na vrhu glave je obino plamen nekad prikazan
realistino, nekad vrlo stilizovan to se smatra da simbolizuje auru. Budisti stavljaju cvetove,
svee i mirisne tapie pred kip Bude u znak seanja na njega, ali i kao podseanje na prolaznost
lepote, svetlost znanja i miris vrline. Iako Budine kipove okruuje mnogo sujeverja, naroito u
Tajlandu, nijedan obrazovaniji budista ne veruje da su oni ita vie od materijalnog simbola jedne
probuene osobe. Videti Idolatrija.
KIA
Kae se da pada kia (vassa ili vuhi) kada kapljice vode padaju sa neba. U preteno poljopri-
vrednom drutvu kakvo je postojalo u vreme Bude, kia je bila izuzetno vana. Ovo se ogleda i
u Budinim zapaanjima: Kia hrani i slabe i jake, kao to majka hrani svoje jedino dete. ivot
svih stvorenja na ovoj zemlji odrava se zahvaljujui tome to pada kia (S.I,44). Prosti ljudi
verovali su da kiu alju nebeski duhovi zvani vitthibhuta, ali da i bogovi kao to su Sakka i
Vassavalhakadevara, Kralj kinog oblaka, mogu takoe da stvore kiu (a.I,330).
Buda je govorio o razliitim vrstama oblaka, to u neku ruku odgovara dananjoj meteoro-
lokoj klasifkaciji oblaka po obliku. Pet vrsta koje je on pominjao su hladni oblaci (sita), topli
oblaci (uha), olujni oblaci (abbha ili thaneti), vetrom gonjeni oblaci (vata) i kini oblaci (vassa,
S.III,254). Takoe je primetio da kia pada barem na dva naina u velikim kapljicama (thulla
phusitaka), recimo tokom monsunskih pljuskova, i u malim, rasprenim kapljicama (eka eka),
kao kada kia sipi (A.I,243; S.I,104). Govorio je da izostanak kie moe biti uzrokovan takvim stva-
rima kao to su vruina, vetar ili kada vazdune struje oduvaju oblake prema okeanu (A.III,241).
Stari Indijci verovali su da opti nemoral u zajednici ili nepravedni vladar takoe mogu poremetiti
ritam padavina, emu se pridruivao i Buda. take kau: Kia pada u pogreno vreme ili ne
pada u pravo vreme zbog loeg kralja (a.II,124). Sua (nidgha ili vihidubbuhi) smatrala se
katastrofom, koja vodi u glad i anarhiju. Neke askete koristili su zabrinutost ljudi oko kie i tvrdili
su da mogu da predvide obilne ili nedovoljne padavine (D.I,11).
Drevni Indijci su vremenske prilike prepoznali i kao uzronika bolesti (Vin.I,199), to se
naroito odnosi na period kia. Hladan vetar, visoka vlanost i voda posvuda unaokolo znaili su
da raste broj ljudi koji pate od groznice, konih bolesti ili trovanja vodom. I sam Buda je tokom
jednog kinog perioda dobio bolest koja ga je na kraju odvela u smrt (D.II,99).
U severnoj Indiji kia obino pada u vreme monsuna, to je izmeu juna i septembra. Vekovi-
ma pre Bude bila je tradicija meu razliitim kolama lutajuih asketa da borave na jednom mestu
u to vreme, jednostavno zato to su blatnjavi putevi, nabujale reke i velike povrine pod vodom
znatno oteavali putovanje. Buda je prihvatio ovaj obiaj i postepeno razvio u vrsto pravilo za
monahe i monahinje. Mirovanje tokom kinog perioda (vassa vasati, Vin.III,10) zapravo poinje
93
narednog dana posle punog Meseca u julu (to je u starom indijskom kalendaru mesec salha) i to
formalnom ceremonijom u kojoj monasi daju zavet da e ostati na odabranoj lokaciji naredna tri
meseca, a laici koji ceremoniji prisustvuju daju zavet da e ih snabdevati onim to im treba. Na
kraju vasse je ceremonija koja se zove kathina i tokom nje laici daruju monasima nove ogrtae i
stvari koje e im moda trebati za narednih devet meseci lutanja. U thervada zemljama monasi
jo odravaju ovu tradiciju i ceremonije koje obeleavaju poetak i kraj vasse vaan su deo budi-
stikog kalendara.
KNJIGE
Knjiga (potthaka) jeste predmet sainjen od
mnogobrojnih tankih listova, rukom ispisanih
ili odtampanih, i zatim meusobno poveza-
nih na nain koji omoguuje njihovo itanje
po redu. taka pominje poruku napisanu na
palmovom listu (a.II,174), a prve knjige u
Indiji bile su sainjene verovatno u III veku
pre n.e. od listova Corypha umbraculifera,
talipot palme. Zapisi sa ri Lanke kau da je
Tipiaka bila prvi put zapisana u toj zemlji
oko 100. godine pre n.e., iako se sa nekim nje-
nim delovima to moda dogodilo i ranije, u In-
diji. Kada se budizam proirio na daleki sever
Indije, knjige su tamo pravljene od kore bre-
ze, a kad je stigao u Kinu, korieni su svila i
kasnije papir. Prve moderne budistike knjige,
one tampane na papiru i uvezane u tvrde ko-
rice proizvedene su na ri Lanki 1862. godine.
Budisti su uvek iskazivali veliko potovanje
prema Tipiaki tako to su je stavljali u zlatan
povez, uvijali u svilu i ak nekada pohranjivali
i u stpama. Videti Britanski muzej svici,
tampa i Pisanje.
KOCKANJE
Kockati se (tak) znai rizikovati novac u nekoj igri na sreu. Kockanje je bilo poznato jo
u Budino vreme, a u Vedama, drevnom indijskom delu, postoji uvena kockareva tubalica, u
kojoj ovek narie poto se kockao i izgubio enu i decu. Ovakvo ekstremno klaenje pominje se
i u Tipiaki (M.III,107). Naravno da ne iznenauje da je Buda na kockanje gledao kao na tetnu
delatnost. Rekao je: Zavisnost od kockanja nosi sa sobom i ovih est opasnosti. Kad dobijamo
izazivamo mrnju kod onih koji gube; kad gubimo nariemo zbog gubitka imetka; naa re se ne
prihvata na sudu; izbegavaju nas i prijatelji i zvaninici; niko nas ne eli za branog druga, jer ljudi
kau da kockar nije u stanju da izdrava enu (D.III,183). Jednom drugom prilikom je rekao da
spiskati imetak na kockanje vodi u propast (Sn.106).
Meutim, moemo rei da postoji tri vrste kockanja rekreativno, po navici i iz zavisnosti. Prvi
je kad neko povremeno igra karte za malu sumu ili kupi lutrijski tiket da bi pomogao dobrotvorno
Aurvedska knjiga pisana na palmovom liu
94
drutvo. Kockanje po navici je kad se neko kocka u vei, ali ipak podnoljiv deo svojih prihoda
i to redovno. Zavisniko kockanje je nesposobnost da se odupremo mogunosti za kockanje i
time smo neprekidno u dugovima. Sa budistikog stanovita, rekreativno kockanje se smatra
nekodljivim i nije protiv pravila morala. Ipak, poto svaka vrsta kockanja provocira neku vrstu
pohlepe, svakako da je nedolino za neku budistiku organizaciju da prikuplja novac kroz lutrije
ili igre na sreu. Kockanje po navici i iz zavisnosti je psiholoki, drutveno i duhovno tetno, zato
to ih motiviu obmana, gramzivost i pogreno verovanje u dobru i lou sreu, a njime se
sve to samo jo vie pojaava. Prema Budi, moralno ponaanje nas ini srenicima, a ne to to
dobijamo ulog. Tako je rekao: Ako kockar dobije bogatstvo ve pri prvom bacanju kocki, njegova
srea je i pored toga beznaajna. Mnogo puta je srenije ponaati se mudro telom, govorom i
umom i posle smri preporoditi se na nebu (M.III,178). Videti Proricanje.
Psychology of Gambling, Edmund Bergler, 1970.
KONCENTRACIJA, ISPRAVNA
Ispravna koncentracija (samm samdhi) jeste osmi korak na Budinom plemenitom osmostru-
kom putu i kljuni je deo uspene meditacije. U tekstovima se defnie kao ujedinjavanje uma
(M.I,301) i ponekad se zove i jednoumnost (ekodibhva). Mnoge su prednosti koncentracije.
Poto se panja zaustavlja na nekom predmetu odreeni period, to nam obezbeuje da ga bolje
upoznamo, te ona otuda ima svoju ulogu i u postizanju mudrosti. Kada smo razvili koncentraciju,
moemo panju okrenuti ka bilo emu, umesto da ona neprekidno skae sa jedne stvari na drugu,
kao to je to obino sluaj. Sposobnost da to uinimo moe smanjiti beskorisno sanjarenje, zabri-
nutost i neeljene uznemirujue misli, to nam sve prua mir i spokojstvo. U okviru budistike
meditacije, koncentracija se obino razvija putem vebanja svesnosti daha (M.III,82).
Prema Budi, nekoliko je stvari kojima moemo sebi pomoi u razvijanju koncentracije.
Prva je da se pridravamo pravila morala. Na taj nain pojednostavljujemo sopstveni ivot,
minimalizujemo mogunost kajanja, ne dovodimo sebe u neugodne situacije i sukobe sa drugima,
a od svega toga na um postaje rastrojen. Druga stvar je ono to je Buda nazivao straarenjem
na vratima ula (indriya savara), to znai ne tragati za situacijama u kojima e na um biti
prekomerno stimulisan (D.I,70). Takoe, postoji direktna veza izmeu fzike relaksiranosti,
psihikog blagostanja i koncentracije. Dok vebamo koncentraciju, odravanje relaksiranog,
ugodnog poloaja omoguie telu da se umiri bez prisiljavanja. Slino tome, jedan vedar, oputen
mentalni stav e koncentraciju uiniti lake dostinom. Buda je rekao: ...iz prijatnosti dolazi
radost; kad smo radosni telo se smiruje; sa smirenim telom postajemo sreni, a um koji je srean
postaje koncentrisan (D.I,74).
Tranquility and Insight, A. Sole-Leris, 1992.
KONTROLA RAANJA
Kontrola raanja je praksa spreavanja da doe do roenja novog ivog bia. Dva su naina na koji
se to moe uiniti spreavanje da doe do zaea ili unitavanjem fetusa u nekoj od njegovih faza
razvoja, pre nego to se rodi. Budizam poduava da ivot zapoinje ubrzo posle zaea, te otuda
abortus smatra jednom vrstom ubistva (M.I,265). Spreavanje zaea, tako to se koristi kondom,
kontraceptivne pilule, mehanike vaginalne prepreke ili spermicidi, ne ukljuuje u sebe ubijanje i
otuda je moralno neutralno. Stari Indijci su praktikovali ispiranje kako bi spreili zaee, a pravili
su i kondome od ivotinjskih iznutrica.
95
KONZISTENTNOST
Konzistentnost je kvalitet neega da bude i ostane isto i ovo je jedan vaan princip kako u budisti-
koj flozofji, tako i u etici. Da bi bila prava, istina mora biti konzistentna u tome da ne protivrei
stvarnosti. Na primer, Budina tvrdnja Sve uslovljene stvari su bolne (Dhp.278) s pravom se na-
ziva plemenitom istinom, zato to je nemogue pronai neku uslovljenu stvar koja nudi potpuno
i veno zadovoljenje. Takoe, dva meusobno protivrena iskaza, pojma, tvrdnje ili uverenja ne
mogu oba biti istiniti, ali mogu oba biti pogreni. Na to je Buda mislio kad je govorio: Istina je
samo jedna (Sn.887). Etike istine moraju biti konzistentne. Odreeno ponaanje ne moe biti
pogreno u jednoj situaciji, a ispravno u drugoj. Tako je pogreno ubiti, bez obzira kakve su okol-
nosti. Meutim, Buda uvia da postoji razlika izmeu ubijanja zbog besa i zavisti, sa jedne, i ubija-
nja u samoodbrani, sa druge strane. Prvo je potpuno pogreno, dok bi drugo moglo biti ono to on
naziva meanim (vtimissa), tj. meavina razliitih stupnjeva pogrenog i ispravnog (M.I,318).
Kozistetnost je takoe vana u mnogim drugim oblastima duhovnog ivota. Buda je rekao da obe-
leje pravog uitelja jeste da postoji konzistentnost izmeu toga kako se on ili ona ponaa na jav-
nom mestu i privatno, kao i da njegovi kvaliteti ostaju postojani kroz razliite situacije (M.I,318).
Takoe je rekao da je karakteristika probuene osobe harmonija izmeu njenog razumevanja i
delovanja (vi araa sampanno). Na primer, ona zaista razume da je opratanje najvii oblik
odvezivanja i otuda je u stanju da svakome oprosti, ak i onima koji su bili vrlo okrutni prema
njoj. Buda je tvrdio da on propoveda onako kako se ponaa i ponaa se onako kako propoveda
(It.122). Razlog za to je njegovo razumevanje istine na najdubljem nivou i njeno potpuno integri-
sanje u svaki vid svoga bia. Tako je konzistentnost postizao bez napora i prirodno.
KOREJA
Koreja je veliko poluostrvo koje se sa
azijskog kopna useca u uto more. Bu-
dizam je u ove krajeve stigao tokom IV
veka i vremenom presudno uticao na
ivot Korejanaca, iako je posle 1170.
godine poeo da biva proganjan, a u
XV veku ga je kao zvaninu religiju
zamenio konfuijanizam. U XIX veku
prisustvo budizma bilo je minimalno, a
jo vie ga je oslabila japanska koloni-
jalna administracija, u pokuaju da ga
uniti tako to je prisiljavala monahe i
monahinje da se ene i udaju. Poev od
50-tih godina prolog veka u komunistikoj Sever-
noj Koreji sve religije su unitene, a budizam je u
Junoj Koreji bio veoma oslabljen velikim brojem
konvertita u hrianstvo. Tek u poslednjim godina-
ma je korejski budizam postao bolje organizovan,
preduzimljiviji, vie ukljuen u drutvo, te poinje
da vraa svoju nekadanju snagu.
Haeinsa (Severna Koreja)
jedan od tri dragulja korejskih budistikih hramova
Najpotpunija riznica budistike Tripitake.
Sastoji se od 81.258 blokova sa vie od 52 miliona karaktera
96
KOSAMBI
Kosambi je bio veliki grad u severnoj Indiji,
prestonica kraljevstva Vasa i mesto deava-
nja nekoliko vanih dogaaja iz Budinog ivo-
ta. Grad je bio opasan zidinama dugim skoro
6 kilometara i na njegovom jugu je proticala
reka Yamun. Jedan od manastira podignutih u
Kosambiju u Budino vreme, Ghositrma, ar-
heolozi su identifkovali 1951. godine i potom
ga i otkopali. Kralj Aoka je u gradu podigao
veliki stub i on se i danas moe nai meu ru-
evinama.
KRALJEVI I KRALJEVSKA VLAST
Kralj (manuinda, narinda ili ra) jeste nasledni muki vladar plemenitog porekla. Buda je kralja
defnisao ovako: kralj je prvi meu ljudima (ra mukha manussana, Sn.568). Razliite reli-
gije imaju razliite torije o poreklu i prirodi kraljevske loze. Biblija, na primer, kae da svi vladari
svoju mo crpu od Boga, te da pokoravati se kralju znai pokoravati se Bogu (Poslanica Rimljanima
13,1-2). U Evropi je ovo uenje poznato kao boansko pravo kraljeva. Konfuijanizam je uio
slinu ideju nazvanu mandat sa neba. Prema hinduizmu, kraljevi zapravo jesu bogovi. Sve
ovo je prirodno proizlazilo iz ideje da se kraljeva legitimnost ne izvodi iz njegove podobnosti da
vlada, ve iz boanskog ovlaenja i odobrenja. Buda je imao potpuno drugaije i vie realistino
shvatanje o kraljevima i kraljevskom poreklu. U Aggaa sutti izneo je teoriju o monarhiji kao dru-
tvenom ugovoru. U stara vremena, rekao je, ljudi su videli potrebu za nekom vrstom vlasti i tako
su izmeu sebe odabrali osobu za koju su smatrali da e najbolje umeti da vlada. Prema indijskom
mitu, prvi kralj Indije bio je Mahsammata, ime koje je Buda protumaio da potkrepi svoju teroju
kao izabran veinom (D.III,93; a.II,352). Tako su, prema budistikoj teoriji, kraljevi svoj
legitimitet sticali na osnovu opte saglasnosti, tj. na osnovu ljudi kojima su vladali. Nekoliko pria
u takama implicitno sugerie da ljudi imaju pravo da svrgnu kralja koji je okrutan, nepravedan
ili nekompetentan (a.I,326; III,513-14; VI,156).
Ovakve ideje su bile suvie ispred svog vremena i malo je dokaza da su ikada bile primenjene.
Meutim, Budino uenje o dobrom vladanju uticalo je na to da kraljevi postanu humaniji. Najbolji
primer za ovo jeste Aoka koji je verovatno bio potpuno iskren kada je rekao: Svi podanici su
moja deca. Ja njima elim isto ono to elim i svojoj deci zdravlje i sreu u ovom svetu i u
narednom.
I dok Tipiaka i kasnija knjievnost podstiu kraljeve da se pridravaju budistikih vrednosti,
opti utisak o vladarima, skoro sigurno zasnovan na iskustvu, jeste da su kraljevi bili despoti;
nepredvidljivi, prema sebi popustljivi, a prema drugima nemilosrdni. Kraljevi su udljivi,
Kraljevi su okrutni, Kao i pored poara, tako je opasno biti i blizu kralja (a.IV,432; V,345;
VI,419). Neki su opisani da su poput praine u oku, peska u supi, trna u peti (a.II,240). Kada
je kralj Milinda upitao Ngasena da li bi mogli da diskutuju o Dhammi, ovaj mu odgovori:
Gospodine, raspravljau sa vama ako to inite kao uena osoba, a ne kao kralj. Milinda ga upita
kakva je razlika izmeu ta dva pristupa, a Ngasena odgovori: Kada ueni diskutuju, uverenja
se menjaju, teorije se razjanjavaju, tvrdnje pobijaju, ideje prihvataju, prave se zakljuci, a prave
se i drugi, njima suprotni zakljuci. Kada kraljevi raspravljaju, oni neto kau i onda kanjavaju
svakoga ko se sa tim ne slae (Mil.28-9).
Kosambi sa Aokinim stubom pored arheolokih
iskopina Ghositarama manastira
97
Bilo da su kraljevi dobri ili loi, oni imaju veliku mo i Buda je neka svoja uenja menjao
da ne bi doao u konfikt sa njima. Iz obzira prema monarhu, rekao je da niko ko nije ispunio
svoje obaveze prema kralju ne moe da pristupi Saghi (Vin.I,39) i da pravila Vinaye mogu biti
menjana ako kralj to zahteva (Vin.I,137). U isto vreme je monasima i monahinjama savetovao da
se dre podalje od dvorova, kako se ne bi upleli u njihove intrige, zavist i iskuenja (A.V, 81).
Tri kralja koji se najee pojavljuju u Tipiaki su Pasenadi, kralj Kosale, Bimbisra, kralj
Magadhe i njegov sin i naslednik Atasattu. Otprilike dve godine posle probuenja Buda je po prvi
put sreo kralja Pasenadija u Svatthiju, glavnom gradu Kosale (S.I,68). Impresioniran njegovim
uenjem, kralj i njegova glavna supruga kraljica Mallika uskoro postadoe dvoje od njegovih
najprivrenijih sledbenika. Mnogi govori u Tipiaki belee razgovore izmeu Bude i kralja i
u Samyutta nikyi oni ine gotovo itavo jedno poglavlje (S.I,68-102). Pasenadijeva iskrena
primena Dhamme u sopstvenom ivotu nigde nije bolje ilustrovana nego u injenici da ga njegova
posveenost Budinom uenju nije spreavala da potuje i bude dareljiv i prema drugim religijama
(S.I,78; Ud.14). Prema tradiciji, Pasenadi je imao dva sina, od kojih je jedan, Brahmadatta, postao
monah (Th.441-6).
Bimbisra se na tron popeo sa 15 godina i vladao naredne 52 godine. Princa Siddhatthu sreo
je nakratko jo u vreme dok je bio lutajui asketa (Sn.408-9), pa opet godinu dana posle njegovog
probuenja i jo nekoliko puta kasnije. Bimbisra je Budi poklonio jedan od svojih parkova, uveni
Bambusov gaj, kako bi se od njega napravio manastir (Vin.I,35). Iako budistika tradicija kae
da je Bimbasra bio predani budista, u itavoj Tipiaki nema nijednog govora koji bi bio njemu
Barge Wat Arun, kraljevska i religiozna ceremonija na Tajlandu koja postoji vie od 700. godina.
Izvrsno izraene Kraljevske barke su spoj zanatske vetine i tradicionalne tajlandske umetnosti.
98
namenjen. Slino mnogim indijskim kraljevima, on je verovatno podravao sve religije i svaka od
njih tvrdila je da je njihov sledbenik.
I dok je Buda nazivao Bimbisru pravednim i ispravnim vladarem (D.I,86), njegov sin
Atasattu je u Tipiaki opisan kao beskrupulozan, sklon zaverama i nepredvidljiv. On je ubio svog
oca kako bi se domogao trona i podravao je Devadattu u njegovim mahinacijama protiv Bude
(Vin.II,185). Takoe je imao teritorijalne pretenzije prema susednim dravama. Tako je izazvao
rat sa Kosalom, to se ispostavilo kao katastrofalno za njega (S.I,82-5) i itamo takoe kako je
utvrivao pogranini grad Paligmu, pripremajui se za invaziju na susedni Va (D.II,86).
Postoji i kratka napomena o njemu kako pojaava zidine svoje prestonice, gonjen sumnjom da
e ga susedi napasti (A.II,182). Vremenom, Atasattua je poeo da proganja oseaj krivice zbog
ubistva oca i potraio je utehu od Bude (D.I,475). Tradicija nam kae da je Atasattu vladao 35
godina, da bi i njega na kraju ubio sopstveni sin Udyibhadda.
KREMACIJA
Kremacija (hanakia) jeste spaljivanje tela posle
smrti, umesto da se ono zakopa u zemlju, mumifcira,
ostavi na otvorenom ili spusti u reku. Buda je traio da
njegovo telo bude kremirano (D.II,142) i zbog toga je
kremacija ostala kao najei oblik pogrebne ceremo-
nije u veini budistikih zemalja. Kremacija je bila ne-
legalna u veini hrianskih zemalja sve do kraja XIX
veka, jer se smatralo da se njome onemoguuje da telo
oivi na Sudnji dan. Ovaj postupak katolika crkva je
tek nedavno odobrila, a jo uvek je zabranjen u orto-
doksnom judaizmu.
KRIMINAL
Kriminal (apardha) jeste akt kojim se kri zakon i za koji sud moe da dosudi kaznu. Kriminal se
obino deli u dve grupe onaj kao to su ubistvo ili silovanje, koji je lo sami po sebi (mala in se)
i drugi, kao to su kockanje ili konzumiranje droge, koji je lo zato to ga drutvo sankcionie radi
sopstvene dobrobiti (mala prohibita). Prva vrsta kriminala je obino u suprotnosti sa pravilima
morala, dok za drugi tip to nije obavezno. Kriminal, njegovi uzroci i prevencija, kao i tretman
onih koji se njime bave dugo su zaokupljali umove flozofa, pravnika i sociologa, iako je Buda
ini se bio prva osoba u istoriji koja je pokuala da postavi teoriju nastanka kriminala. U uvanoj
Aggaa sutti on kae da se tek posle razvoja pojma privatnog vlasnitva javlja kriminal (D.III,92).
U Mahdukkhakkhanda sutti on se ovim pitanjem bavi detaljnije i to kroz ovakvu opservaciju: Sa
oseajem zadovoljstva kao uzrokom, izvorom i osnovom, ljudi se bore jedan protiv drugog, idu u
rat, provaljuju jedni drugima u kue, pljakaju, kradu, presreu na putu, zavode ene i bivaju za
Ceremonija kremacije, Katmandu
(kua za kremiranje)
99
sve to kanjeni (M. I, 86-7, saeto). Drugim reima, svedeno na najosnovnije elemente, ljudi su
navedeni na destruktivno, antisocijalno ponaanje prvenstveno eljom za zadovoljstvima ula, a
koja je opet u vezi sa njihovim oseajem sopstva. Za zadovoljstvom tragaju zato to oseaju kao
da ono poboljava i podupire sopstvo. Tako, sa budistikog stanovita, iako je smanjenje siroma-
tva dobro samo po sebi, ono nee nuno reiti problem kriminaliteta. Budizam zato predlae dve
strategije za njegovo minimalizovanje obrazovanje koje ohrabruje odlaganje zadovoljstva (tj.
obuzdavanje i zadovoljenost), kao i duboko samorazumevanje. Videti udnja.
Dhamma, Man and Law, K. N. Jayatileke, 1989.
KRINAMURTI, DIDU
Didu Krinamurti (1895-1986) bio je jedan od
najpoznatijih i najuticajnijih indijskih mislilaca
XX veka. Njegova flozofja naglaavala je ono
to je on nazivao neprobirljiva svesnost, samo-
ostvarenje, trenutno razumevanje istine i odba-
civanje organizovane religije. Mnogi budisti,
naroito oni zainteresovani za meditaciju, nalaze
velike slinosti izmeu nekih Krinamurtijevih
ideja i Budinih. Krinamurti je poricao da je ika-
da itao neku knjigu o budizmu i retko ga je i po-
minjao u svojoj dugoj karijeri poduavanja. Bilo
kako bilo, u svom poslednjem javnom govoru,
pred smrt, rekao je: Kad bih znao da Buda sutra
govori ovde, nita me ne bi moglo spreiti da doem i ujem ga. I da ga sledim do samog kraja.
KRITIKA
Kritika je in ukazivanja na neadekvatnost ili mane neke osobe ili stvari. I dok se kritika esto
doivljava kao negativna, ona zapravo moe igrati kljunu ulogu u razluivanju izmeu istinitog i
lanog, ispravnog i pogrenog, naroito kada se procenjuju razliite religijske postavke. Imajui u
vidu tu njenu dvostruku prirodu, Buda je rekao da i kada je kritika opravdana, ona mora biti izne-
sena obazrivo. Jednom mu je neki ovek rekao da neki ljudi kritikuju ono to je loe, ali ne hvale
ono to je dobro, drugi pak hvale dobro, ali ne kritikuju loe, trei hvale dobro i kritikuju loe, dok
etvrti niti kritikuju loe, niti hvale dobro. Zatim ree kako veruje da je ova poslednja vrsta ljudi
najbolja od svih. Buda je na ove rei odgovorio: Tvrdim da je najbolji onaj ko kritikuje ono to
zasluuje kritiku, a hvali ono to zasluuje pohvalu, i to u pravom trenutku, reima koje kau ta su
injenice i ta je istinito. A zato? Zato to je trenutak dobro odabran (A.II,97). Dve stvari su ovde
istaknute. Pre nego to ukaemo na mane nekoga ili neega, moramo se uveriti da dobro poznaje-
mo injenice i da je naa kritika opravdana. Drugo, naa kritika mora biti izneta u pravom trenutku
na primer, onda kada je najverovatnije da e stimulisati promenu nabolje. Kritikovati druge ljude
je najbolje u etiri oka, a ne javno, njima direktno, a ne iza lea, onda kada mi sami ne patimo
od mana koje kritikujemo i kada iskreno moemo rei da je na motiv da pomognemo toj osobi.
KRIVICA
Krivica je neprijatan i muan oseaj izazvan saznanjem ili verovanjem da smo uinili neto po-
greno. U nekim religijama oseaj krivice se ohrabruje kao sredstvo kontrolisanja ponaanja ljudi
100
i kao prikladna kazna za loe ponaanje. U budistikoj psihologiji na krivicu se gleda prvenstveno
kao na neto negativno, jer ona podrazumeva zaokupljenost prolou, umesto da budemo u sa-
danjosti i razumemo je. Meutim, Buda je govorio da zdrav oseaj stida (hiri) i samopotovanja
(ottappa) mogu ponekad biti korisni kao ono to je on nazivao samoreguliui elementi (A.I,51).
Za osobu koja jo nije razvila zrelije duhovne kvalitete, stid (briga o miljenju drugih) i samopo-
tovanje (briga o sopstvenom miljenju o sebi) moe obezbediti dodatnu motivaciju da se izbegne
loe i ini dobro.
KUNI LJUBIMCI
Kuni ljubimac (piyasatta) jeste ivotinja koju neki ljudi dre kraj sebe radi druenja ili zado-
voljstva. U Budino vreme, ljudi su kao kune ljubimce drali papagaje, male majmune i druge
ivotinje (J.II,184; III,97). To mogu biti bilo domae, bilo divlje ivotinje. Neki ljudi dre neuobi-
ajene ili opasne ivotinje, kao to su veliki paukovi, reptili, ak i velike impanze, ne zato to su
njima privreni, ve da bi pojaali svoj ego i sebe uinili zanimljivijima nego to su zaista. Moe
se rei da dranje divljih ivotinja predstavlja krenje treeg pravila morala, poto se time dobija
zadovoljstvo na utrb drugog ivog bia. Kakav god da je sluaj, elja da imamo divlju ivotinju
kao kunog ljubimca znai da je ona liena svog prirodnog okruenja, to samo moe da ugrozi
njezino zdravlje i preivljavanje na due staze. Odgovoran budista svakako nee eleti da stvara
jedan ovakav problem.
KUMRAVA
Kumrava je roen u Kua, oazi na Putu svile, 343. godine i ve sa sedam godina je postao
monah. Sa nepunih trideset godina stekao je reputaciju zbog svog briljantnog izlaganja Dham-
me. Godine 379. car Kine pozvao ga je na svoj dvor, ali su ga na tom putu uhvatili pobunjenici i
zadrali sedamnaest godina kao zarobljenika. On je to ropstvo dobro iskoristio i odlino nauio
kineski. Na kraju, pobunjenici su bili poraeni i Kumrava je stigao u kinesku prestonicu 401.
godine. Uz duboko razumevanje Dhamme i znanje kineskog, bio je u stanju da napravi prevode
budistikih tekstova koji ne samo da su bili vrlo precizni, nego i izuzetno jasni i itljivi. ak su i
konfuijanski uenjaci, obino odbojni prema budizmu, itali Kumravine prevode zbog lepote
jezika. Kumrava je umro 413, ali njegovi prevodi smatraju se standardom ak i danas.
KUSINR
Kusinr je bila glavni grad pleme-
na po imenu Malla. Da se radilo o
malom mestu jasno je iz nandinog
opisa: grad kua od prua i bla-
ta, grad u dungli, grad u umi
(D.II,145). Budino poslednje puto-
vanje vodilo ga je od Veslija do
Kusinre, to je rastojanje od otpri-
like 190 kilometara. Vesli je napu-
stio posle perioda monsuna (sredina
oktobra) i stigao u Kusinru tri me-
seca kasnije (D.II,114), to znai da
je u proseku svaki dan prelazio po
Poruene stupe i vihare u Kusinari datiraju od III do V veka p.n.e.
101
dva kilometra. Kako se usput na nekoliko mesta zadravao, mada ne znamo koliko, verovatno je
prelazio i vie. Bilo kako bilo, ovakvo putovanje moralo je biti naporno, imajui u vidu Budine
godine, zdravstveno stanje i vreme.
Kada je Buda stigao nadomak Kusinre, legao je izmeu dva sal drveta i dao svoje poslednje
uputstvo uenicima. Kae se da je Buda umro tokom poslednje treine noi (rattiy pahime
yma, D.II,147). U staroj Indiji no se delila na tri dela pattama, mahima i pahima poev
od zalaska sunca, pa do njegovog izlaza, pri emu je svaki deo bio iste duine. To bi znailo da je
Buda preminuo negde izmeu tri izjutra i zore.
Vekovima je Kusinr bila mesto hodoaa i u njoj su se nalazile dve stpe, jedna je
obeleavala mesto na kojem je Buda umro, a druga mesto gde je njegovo telo bilo kremirano. Tu
je bilo podignuto i nekoliko hramova i manastira. Poto je budizam bio nestao u Indiji, Kusinr
je bila zarasla u dunglu i tek je 1861. ponovo otkrivena. Otkopavanja tokom XX veka otkrila su
mnoge ruevine, ukljuujui i dve stpe. Videti Doa, Obrok i Veskha.
Mahaparinirvana hram, bronzana skulptura Bude u trenutku smrti.
102
L
LALITAVISTARA
Lalitavistara, Opis (Budine) igre, jeste jedna rana Budina biografja sastavljena na sanskritu u
prozi i stihu, u 27 poglavlja. ini se da je ovde re o preradi jednog ranijeg opisa Budinog ivota,
tako da najraniji slojevi ovog dela moda potiu iz I veka pre n.e., dok su ostali delovi dodavani
sve do III veka nae ere. Lalitavistara sadri sve glavne dogaaje iz Budine biografje, ali su oni
dopunjeni mnotvom preteranih i neverovatnih detalja. Buda se opisuje kao bog nad bogovima,
uvek okruen svitom od hiljada pratilaca i kao neko ko ini najneverovatnija uda. U tom smislu
ovo delo oznaava poetak trenda koji je vodio do potpunog razdvajanja Bude od istorijske realnosti
i njegove kasnije deifkacije. Lalitavistara je bila izuzetno popularna u Indiji, a i izvan nje, tako
da je prevedena na mnotvo jezika. Bone strane niih terasa velikog hrama u Borobuduru imaju
stotine reljefnih panela, na kojima su prikazane scene iz Lalitavistare.
LMA
Lma je tibetanska re koja znai najvii ili vrhovni. To je titula koja se daje naroito potova-
nim Dhamma uiteljima, bilo da su monasi ili nezareeni, kao i onima za koje se veruje da su u-
veni uitelji iz prolosti ponovo roeni danas. Obini monasi se nikada ne nazivaju lma. Tibetanci
ne uzimaju tri nego etiri utoita, pri emu je prvo: Uzimam utoite u lmi. Ovo je veliko
odstupanje od klasinog budizma i kao praksa je jedinstveno za varaynu. Videti Dalaj lma.
LAOS
Laos je planinska zemlja jugoistone Azije, ukljetena izmeu Tajlanda na zapadu i Vijetnama na
istoku. Mahyna budizam i hinduizam prodrli su na teritoriju koja danas ini Laos u VII veku.
Godine 1353. Laos se pojavljuje kao zaseban politiki i kulturni entitet, pri emu theravda budi-
zam postaje dravna religija i to ostaje sve do komunistikog prevrata 1975. godine. Od tada sve
religije bivaju progonjene, ali ne suvie otro. Sa politikom liberalizacijom 90-godine XX veka
budizam brzo staje na noge, kao jedan vaan deo svakodnevnog ivota ljudi. Kao i u Tajlandu,
laoski budizam pomean je sa izvesnim elementima animizma. Neizvesno je koliko u zemlji ima
budista, ali taj procenat se verovatno kree oko 60%.
Bodhgaya, Indija. Proglaenje XIV Dalaj lame.
103
LANA TRUDNOA
Lana trudnoa jeste psihosomatsko stanje u kojem enska osoba ispoljava sve simptome trudno-
e, a da uopte nije trudna. Takvo stanje se struno naziva pseudocieza. Ovaj fenomen poznat je
odavno. Ve Hipkrat (460-377), stari grki lekar, pominje nekoliko sluajeva. U Tipiaki se go-
vori o mladoj princezi po imenu Suppavs, koja je sedam godina imala simptome trudnoe i tek
onda je zaista zatrudnela i rodila dete (Ud.15).
ene kod pseudotrudnoe prestaju da imaju menstruaciju, a stomak im natekne slino kao
kod stvarne trudnoe. Uzroci mogu biti razliiti, a esto se radi o strahu od trudnoe, stanju snane
empatije sa nekim ko jeste trudan ili izrazitoj elji da se ima potomstvo. Suppavsin sluaj je
verovatno bio posledica snanog pritiska kraljevske porodice za roenjem naslednika, u vreme
kada joj je mu bio ili impotentan ili privremeno sterilan.
Ako psiholoka stanja kao to su iekivanje, elja ili empatija mogu izazvati tako
kompleksne i dramatine promene na telu, budista bi onda mogao rei da postoje vrsti razlozi
za zakljuak da navodna udotvorna isceljenja i doivljaji isto tako nastaju zahvaljujui umu,
pre nego boanskoj intervenciji. Ako neije psihiko stanje moe da zaustavi prirodni ciklus
menstruacije, onda sigurno moe pomoi i u oporavku od bolesti. Ako um moe izazvati oticanje
abdomena kao kod trudnoe, tada nema sumnje da moe navesti i oko da vidi stvari koje zapravo
ne postoje. Ako tek uverenje da smo trudni moe dovesti do oticanja grudi i luenja mlenih
lezda, tada nae uverenje moe lako dovesti do toga da oseamo prisustvo Boga. Objanjavati
neuobiajena iskustva psiholokim razlozima jeste racionalnije i vie zasnovano na injenicama,
nego to je to verovanje u boanski razlog. Upravo na ovo mislimo kada kaemo da ono to je u
nekim religijama Bog, to je u budizmu um.
LEENJE
Leenje je proces isceljenja ili obnavljanja zdravlja. Konvencionalno leenje obavljaju lekari
uz pomo lekova i hirurkih zahvata. U kontekstu religije, leenje se esto povezuje sa boan-
skim blagoslovom ili udima. Kao i sa mnogim drugim stvarima, ono to druge religije pripisuju
boanstvima ili Bogu Budizam sa vie realizma svodi na snagu uma. Odavno je ukazano da su um
i telo blisko povezani i jedno moe da utie na drugo. Toga je Buda bio svestan (M.I,80; S.II,114).
Oseanje samopouzdanja, pozitivan stav i oseaj da neko brine o nama i da nas voli utiu na men-
talno stanje, koje sa svoje strane moe pomoi telu da samo sebe izlei. Buda je i ovo razumeo
i otuda je bio tako uspean iscelitelj.
Nekoliko je sluajeva zabeleeno
u Tipiaki kada su se bolesni ljudi
oporavili poto ih je Buda ili neko od
njegovih uenika posetio i postupao
prema njima sa mnogo saoseanja i
brige (A.III,297; S.V, 381). Buda je
pominjao da je jedna od najvanijih
osobina dobrih negovatelja (gilnupa-
hk) da se sa pacijentom ophode
sa ljubavlju, a ne iz elje za koriu
(mettaitta gilna upatthti no
misantaro, A.III,144).
Ali vie nego iscelitelj tela, Buda
je bio iscelitelj uma. Jednom je mladoj
Leenje u staroj Indiji (rekonstrukcija)
104
eni po imenu Kisgotam umro tek roeni sin i ona je, luda od bola, jurila kroz grad molei ljude
da joj daju neki lek za njezino dete. Na kraju je stigla do Bude, koji od nje blagim glasom zatrai da
mu donese seme goruice iz kue u kojoj do sada jo niko nije umro. Mislei da e od tog semena
njeno dete udom biti oivljeno, krenula je od kue do kue u potragu. Svako je hteo da joj da
seme, ali kada bi upitala je li u toj porodici neko ve ranije umro, uvek bi dobila potvrdan odgovor.
Lagano je Kisgotam postajalo jasno da je smrt neizbean deo ivota i umesto tuge u njoj zavlada
razumevanje i prihvatanje (Dhp.a,273).
I u njegovo vreme, a i danas, neki neupueni ljudi smatrali su da je Buda prorok, udotvorac
ili flozof, dok je on svoju ulogu video pre kao lekara koji lei ljudsku patnju. Jednom je neki ovek
postavio Budi itavu seriju pitanja o prirodi i granicama univerzuma. Buda mu ree da ga podsea
na oveka pogoenog otrovnom strelom, koji od lekara koji eli da mu pomogne prvo trai da mu
odgovori na nekoliko pitanja. Na primer, kako se zove osoba koja je odapela strelu, kako joj se
zovu roditelji, koje vrste je luk iz kojeg je odapeta strela itd. Otrov bi pre ubio tog oveka nego
to bi saznao odgovore na sva ova pitanja. Buda zatim ree da njegova uloga nije da odgovara na
razna metafzika i teoloka pitanja koja bi ljudi mogli da mu postave, ve da im pokae kako da
iz sebe iupaju strelu patnje (M.I,429-30). Videti Aromaterapija.
LEK
Lek (bhesaa) je supstanca ubrizgana ili uneta oralno kako bi se izleila bolest. Stara indijska
farmakologija bila je zasnovana na ideji da se lekovi mogu grupisati prema ukusu (rasa), svom
postdigestivnom efektu (vipka), potentnosti (vrya) i specifnom dejstvu (parabhva). Buda je
dobro poznavao lekove i meleme, kao i nain njihove upotrebe. U Vinayi je preporuivao razne
vrste lekova i klasifkovao ih kao kreme, korenje, one koji steu, smee, listove, voe, bobice, soli
i ulja (Vin.I,198-250). Za neke od lekova koje je prepisivao i savremena medicina je potvrdila te-
rapeutsko dejstvo. Jednom kada je Buda patio od poremeaja u ravnotei telesnih sokova, njegov
lekar vaka prepisao mu je masau i inhaliranje mirisom vodenih ljiljana (Vin.I,279).
Ono to je lek za zdravlje, to je Dhamma za sreu i slobodu, te otuda ne udi da se Dhamma
esto uporeuje sa monim lekom za oporavak: Buda je poput vetog lekara, jer je sposoban da
izlei neistoe uma. Dhamma je poput dobro odabranog leka, a Sangha, potpuno osloboena ti
neistoa, nalik bolesniku koji se potpuno oporavio zahvaljujui leku (P.I,21). Videti Leenje.
LEKARI
Lekar (bhisakka, tikihaka ili vea) jeste osoba koja je obuena i koja praktikuje medicinsku
nauku. Zbog svoje brige za ovekovu sreu, Buda je esto govorio o stvarima relevantnim za
lekarsku profesiju. Tako je nabrojao osam uzroka bolesti (SN XXXVI.21). Sugerisao je da na
pogled na stvari i stav mogu uticati i na leenje (AN V.124) i tvrdio da je mogue odrati psihiko
zdravlje uprkos fzikoj bolesti (SN XXII.1). O onome to bi se moglo smatrati budistikim pan-
danom Hipokratovoj zakletvi, jednom je rekao: Onaj ko se brine o bolesnome, spreman je za to
ako poseduje pet kvaliteta. Kojih pet? Moe da pripremi lek, zna ta isceljuje i uvek obezbeuje
to, a ne ono to stanje pogorava, brine se za pacijenta iz ljubavi, a ne iz elje za dobiti, ne gadi
se izmeta, mokrae, povraanja i lajma, a s vremena na vreme u stanju je da podui, nadahne,
obraduje i ohrabri pacijenta govorom o Dhammi (AN V.124). Budino uenje dodalo je odreeni
etiki element medicinskoj praksi njegovog vremena. Suruta, otac indijske medicine, savetovao
je lekarima da ne lee pacijenta koji bi mogao umreti, kako kasnije ne bi bili okrivljeni za njegovu
smrt. Nasuprot ovome, Buda je isticao da pacijente treba leiti i paziti ak i ako su na samrti i to iz
saoseanja prema njima (AN III.22). esto je bio uporeivan sa lekarem: Buda je nalik vetom
105
doktoru po tome to je u stanju da lei bolesti izazvane mentalnim neistoama (P. I,21). Jed-
nom je (It. 101) ak i on sam sebe nazvao nenadmanim lekarem (anuttaro bhisakko). Budistiki
monasi su dugo sluili kao lekari iako je to protiv pravila Vinaye. Nije poznato ko je otkrio vakci-
nu protiv malih boginja, ali je ovu proceduru u Kini uveo budistiki monah po imenu Amtnanda
i to u VII veku. Videti vaka.
Ascetism and Healing in Ancient India: Medicine in the Buddhist Monastery, Kenneth Zysk, 1989.
LEPOTA
Lepota (kalya ili subha) jeste osobina neega da bude prijatno ulima i umu. Neki predmet,
zvuk ili ak ponaanje ili ideja mogu se opisati kao lepi. Buda je rekao da dok je fzika lepota
blagoslov, ona moe voditi i ka vezivanju i egoizmu. Meutim, postoji lepota koja je izvan
fzike, a ona se moe zvati lepotom linosti ili karaktera. U budistikoj psihologiji odreena
vrsta misli kao to su blagost, velikodunost i potenje opisuju se kao lepe (sobhana).
Buda je najvie cenio upravo tu vrstu lepote. U Dhammapadi je rekao: Ni zato to je dobar
govornik, ni kao lotosov cvet, zbog izgleda, ne poprima izgled lepote ovek zavidan, krt i
nepouzdan. Nego onaj u kome je sve to poseeno, i zatrto u korenu, taj je besprekoran mudrac
reiti izraz lepote (Dhp.262-3). Videti Umetnost.
LOTOS
Lotos (aravinda, bhisapuppha, kamala, paduma, pokkhara, puarika ili mupuppha) jeste cvet
sa botanikim imenom Nelumbium speciosum, koji raste u mnogim delovima Azije. Milindapa
ha opisuje lotos kao sjajan, mek, poeljan, mirisan, omiljen, svako ga voli, trai, hvali, a ne mogu
ga uprljati ni voda ni mulj, prekrasnih je latica, sa tukom i pranicima, esto na njega sleu pe-
le, a raste u hladnoj, providnoj vodi (Mil.361). Lotosi najbolje uspevaju u muljevitim barama i
kada narastu razviju se u izuzetno lepe cvetove bele, ruiaste i pastelno plave koji se izdignu
iznad povrine vode. Ova osobi-
na se esto pominje u budistikim
tekstovima kao analogna sa pro-
buenjem osobe koja je fziki
u svetu neznanja i udnje, ali se
ipak izdigne iznad toga i postane
ista i lepa (Th.700). Buda je e-
sto uporeivao nain na koji ki-
ne kapi lako skliznu sa lotosovog
lista sa nainom na koji probuen
ovek ostaje nedodirnut iskue-
njima i problemima ovoga sveta
(Dhp.401). Zbog ovog razloga,
a i jednostavno zbog njegove le-
pote, budisti su oduvek posebno
cenili lotos.
LOV
Lov (migav) jeste prikradanje, hvatanje i ubijanje divljih ivotinja. U preistorijska vremena, pa
ak i danas meu nekim primitivnim plemenima, ljudi su lovili da bi sebi obezbedili hranu ili obo-
106
gatili svoj jelovnik. Danas je meutim skoro svaki lov neka vrsta sporta, zabave ili dokaz hrabrosti.
Budizam je uvek bio protiv lova, jer ukljuuje u najveem broju sluajeva bezrazlonu okrutnost i
ubijanje. Budistiki kraljevi retko su kretali u lov i retke su njihove palate ili kraljevske rezidencije
ukraene scenama iz lova, za razliku od mnogih drugih zemalja. Nekoliko pria iz taka kriti-
kuje lov radi zabave i pokuava da u itaocima probude saoseanje prema nesrenim ivotinjama
(a.I,145-54).
LUDILO
Ludilo (ummatta) jeste stanje mentalne bolesti do stupnja kada vie nismo sposobni da na valjan
nain funkcioniemo unutar drutva. Buda je stanje ludila opisao tako da je um rastrojen i vie
nije pod naom kontrolom (M.II,106). Snana i duga tuga, strah, stres ili frustracija, kao i hemijski
poremeaj unutar mozga mogu izazvati ludilo. Takoe je rekao da preterano razmiljanje o stva-
rima koje zapravo ne moemo saznati razmiljanjem moe u oveku razviti, ako ne ludilo, a ono
opsesivnost (S.V,446). Zbog svog temeljnog poznavanja ljudskog uma i saoseanja koje je imao,
Buda je shvatao da se lud ovek ne moe smatrati odgovornim za svoje postupke i zbog toga ga ne
treba kanjavati. Takoe je razumeo da neko moe poiniti i zloin u stanju privremenog ludila. U
budistikom monakom pravu pozivanje na privremeno ludilo se smatra legitimnim (M.II,248).
Mogunost nevinosti zbog neuraunljivosti nije bila uvedena u britanski krivini zakonik sve do
poetka XIX veka.
LUMBIN
Lumbin je bio prirodni zaklon izmeu gradova Kapilavatthu i Devadaha i tu je Siddhattha
Gotama, koji je kasnije postao Buda, bio roen. Mah My, njegova majka, putovala je u De-
vadahu kako bi se tamo porodila, ali su je poroajni bolovi zadesili na putu i dete je roeno u
Lumbiniju. U kasnijim vekovima Lumbini je postao vano mesto hodoaa i to je ostao najmanje
sve do XIV veka. Poto je budizam nestao u Indiji, Lumbin je lagano progutala dungla, da bi
ponovo bio otkriven tek 1895. godine. Danas se to mesto nalazi tik uz granicu sa Nepalom. Naj-
vaniji spomenik u Lumbiniju je ogromni kameni stub, sa natpisom kralja Aoke, koji svedoi da
je mesto posetio 240. godine pre n.e. Natpis kae: Dvadeset godina posle krunisanja, kralj Aoka
posetio je ovo mesto i poklonio mu se jer je ovde roen Buda, mudrac iz plemena Skya. Dao je
da se ovde postave kamena fgura i stub, zato to je Blaeni roen ovde i ovo selo je osloboeno
plaanja poreza, a predavalo je samo osminu onoga to proizvede.
Lumbini, mesto gde je Buda roen Lumbini, Palata sa Aokinim stubom pored
107
LJ
LJUBAV
Ljubav (mett, pema, piya ili sineha) jeste oseanje privrenosti, interesovanja i brige prema dru-
gima i predstavlja prvu od etiri Brahma vihre. Buddhaghoa defnie ljubav ovako: Ljubav
se oznaava kao podsticanje tue dobrobiti, njezina uloga je da eli njihovu dobrobit, ispoljava
se kao uklanjanje ljutnje i neposredni uzrok je uoavanje potencijala za voljenje u drugim bii-
ma. Dhammasagani (Dhs.1056) kae da su tri najvanija inioca ljubavi prisnost (anudday),
empatija (anuddyana) i obzirnost (anuddyitatta). Buda je govorio o mnogim tipovima ljubavi,
od kojih neki i nemaju ekvivalent u naem jeziku: srodnika ljubav (hita), strasna ljubav (kma),
privrenost (dara), ljubav prema majci (matteyya) i ljubav iz poverenja (visssa).
Da bismo bili psihiki zdravi i sreni,
moramo poeti sa ljubavlju prema samima
sebi i svojoj neposrednoj porodici. Kako
odrastamo i sazrevamo, postepeno ui-
mo da u krug svoje ljubavi ukljuimo to
vie ljudi prijatelje, suprunika, njegove
srodnike, decu itd. Da bismo se razvili u
istinski duhovnu osobu, naa ljubav treba
da prome sva bia sa kojima dolazimo u
kontakt. U tom procesu menjanja ljubavi, od
ograniene do sveproimajue, sebinost,
ljubomora, vezanost i zahtev za recipro-
nou postepeno nestaju i ljubav postaje
jaa, bezuslovna i spontana. Buda je svoje
uenike savetovao: Treba sebe ovako da
vebate: Nai umovi nee biti izvitopereni,
niti emo govoriti zlonamerne rei, ve
emo puni blagosti i saoseanja iveti uma osloboenog mrnje i ispunjeni ljubavlju. iveemo
proimajui prvo jednu osobu ljubavlju i poevi od nje proimaemo itav svet ljubavlju koja se
iri, koja je prodorna, nesamerljiva i potpuno liena mrnje i neprijateljstva. Tako sebe treba da
vebate (M.I,127).
Stari rilankanski spis Dharmapradpik, sastavljen u XII veku, o ljubavi kae: Ako je neko
razvio zaista veliku ljubav, oslobodio se elje da zadri i poseduje, onu snanu ljubav koja ostaje
nezatamnjena poudom, ljubav koja ne oekuje dobitak ili zaradu, ljubav koja je vrsta, ali ne
zarobljava, nepokolebljiva, ali ne i neelastina, blaga i postojana, vrsta, ali ne gorda, meka, ali
ne tugaljiva, onu ljubav koja vodi ka najveem postignuu, takav e biti lien bilo kakve mrnje
Videti Hrana, Strane sveta i Merenje.
LJUDSKA PRAVA
Ljudska prava su shvatanje da sa svakom osobom treba postupati na odreeni nain i da ona tre-
ba da ima odreene stvari, samo zato to je ljudsko bie. Najosnovnija ljudska prava su pravo na
Ljubav iz poverenja (visssa)
Tajlandski monah je ljubavlju i stalnom negom od opakog
tigra napravio nenu din maku
108
ivot, sloboda veroispovesti, sloboda govora, sloboda miljenja i pravo da bude jednako tretirana
pred zakonom. Pojam ljudskih prava razvijao se u Evropi poev od XVIII veka do danas, a Uje-
dinjene nacije su 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Sam pojam
je nastao na temelju tri ideje; (1) da je institucije i zakone sainio ovek, a ne Bog, i da se otuda
mogu menjati; (2) da su svi ljudi jednaki; (3) da sva ljudska bia poseduju isti kvalitet koji zovemo
dostojanstvo. Prva od ovih ideja se eksplicitno pominje u Aggaa sutti, gde Buda kritikuje ideju
da je dominantni drutveni sistem uspostavio Bog (D.III,92). Ona se pominje i u takama, gde
se kae da ljudi imaju prava da svrgavaju nepravedne ili okrutne kraljeve. Druga od ovih ideja
se takoe eksplicitno pominje u Vseha sutti, gde Buda govori protiv sistema kasti i kae da
su razlike meu ljudima beznaajne (Sn.594-611). Treu ideju Buda ne pominje izriito, ali
se ona podrazumeva u njegovom uenju o dragocenosti ivota, da su sva bia vredna ljubavi i u
ideji da svako u sebi nosi sposobnost da dostigne probuenje. Uprkos svemu ovome, budistike
civilizacije nikada nisu razvile koncept ljudskih prava, verovatno zato to su ve u ranom periodu
prihvatile politiku teoriju hinduizma, prema kojoj se kralj smatra boanstvom. Danas, u veini
tradicionalnih budistikih zemalja ljudska prava se ili nedovoljno ili vrlo slabo potuju. Videti
kasta, jeres i tolerancija.
Buddhism and Human Rights, D. Keown, S. Prebish and R. Huster, 1998.
Burma - Mjanmar u jesen 2007. godine (tzv. afran revolucija)
Nenasilni protesti budistikih monaha i graana protiv terora vojnog reima
109
M
MAKROBIOTIKA
Makrobiotika je sistem ishrane koji je stvorio Sagen Ishizuka, a dananji oblik mu je dao George
Oshawa (1893-1966). Zasnovan je na uverenju da je fziko i psiholoko zdravlje mogue jedino
ako jedemo organski gajenu hranu sa mnogo itarica i ostalog semenja. Zanimljivo je da su sline
ideje o hrani bile popularne i u Budino vreme. Pokret se zvao proienje hranom (hrena
suddh). Ljudi bi jeli jedino svee povre, proso, pasulj, pirina, pirinano brano ili prah od pi-
rinanih ljuski. Neki su uili da bi trebalo jesti samo voe, dok su drugi tvrdili da je moralno jesti
samo plodove divljeg voa koji su sami pali na zemlju (M.I,80). Neka trea verzija ovih uenja
bila je da je reenje svih ovekovih problema plod jujuba drveta (Zizyphus jujube). Ovaj plod zvao
se kola, a jeo se ceo ili samleven, spravljao se od njega i sok ili se pripremao na razne druge naine.
Neki entuzijasti bi jeli samo jednu kolu na dan (M.I,80). I sam Buda je pre probuenja praktikovao
neke od ovakvih dijeta, ali je od njih digao ruke, jer uglavnom tete telu, dok ne menjaju um na
bolje (M.I,81). Kakvi god bili rezultati sistema ishrane kakav je makrobiotika, oni prema budisti-
kom gleditu ne utiu na ono to je kljuno, a to je ovekova sloboda i kako je dostii.
MAH MY
Mah My je bilo ime majke Siddhatthe Gotame. Bila
je roena kao ki Aane iz Devadahe i kasnije je postala
ena Suddhodane, izbornog stareine plemena Skya. U
tekstovima je vrlo malo informacija o Mah Myi, zato to
je umrla sedam dana posle Siddhatthinog roenja. Tradicija
kae da je u noi u kojoj je zatrudnela sanjala belog slona.
Takoe kae da je u to vreme imala preko 50 godina.
MAH PAPAT GOTAM
Mah Papat Gotam bila je druga od dve Suddhodha-
nine supruge. Kada je Siddhatthina majka umrla, Mah
Papat Gotam je preuzela dete i othranila ga kao sopstve-
nog sina. Poto je Siddhattha postao Buda, Mah Papat
Gotam je otila do njega i pitala ga da dopusti njoj i dru-
gim ena koje su sa njom dole da napuste svetovni ivot i
postanu monahinje. Buda je bio vrlo rezervisan u vezi sa
takvom idejom, ali se umeao nanda, stavi na Gotamnu
stranu. Tako je pitao da li ene imaju isti duhovni potencijal
kao i mukarci, a Buda je odgovorio: Ako napuste dom i
postanu beskunice u Dhammi i disciplini, ene su u sta-
nju da dostignu stanja koja vode ka probuenju, kao i samo
probuenje. Onda nanda zamoli Budu da razmisli koliko je njegova pomajka bila dobra i por-
tvovana prema njemu: Gospodine, Mah Papat Gotam vam je bila od velike pomoi ona je
vaa tetka, vaa pomajka, dojila vas je i hranila kada je vaa majka umrla (Vin.II,254). Razneivi
Figura maha Mayea (mati Budina)
Tajland
110
se nad tim reima, Buda dopusti da
ene postanu monahinje.
Zato je Buda oklevao da na-
ini jedan ovakav korak? U to vre-
me nisu postojali manastiri kao
danas, monasi su iveli u dungli
ili u umarcima na obodima gra-
dova i sela. Iako je poloaj ene
u indijskom drutvu bio mnogo
vii nego to je to kasnije bio slu-
aj, ena koja je ivela sama imala
je ipak velike anse da je smatra-
ju nemoralnom ili da bude rtva
nasilja. Buda je verovatno smatrao
da e za ene ivot u umi predstav-
ljati veliku potekou. Meutim, ispostavilo se da to nije bilo tako. Videti Pol.
MAHABODHI HRAM
Mahabodhi hram jeste graevinska struktura podignuta u Bodh Gayi, na mestu na kojem je
Buda dostigao probuenje. Legenda, verovatno zasnovana na injenici, ali bez vrstog dokaza,
kae da je prvi hram u Bodh Gayi izgradio kralj Aoka. Ko je podigao ovaj koji danas vidimo
i kada, nepoznato je, ali prvi zapisi o njemu potiu iz V veka. Hram je podignut sa klasinim
rasporedom pet svetilita (pacyatana) i
sastoji se od pravougaone osnove, unutar koje
je jedna zasvoena odaja (garbha), zatim od
kosih ivica (sikhra), koje su nagnute ka sre-
ditu, kao i od manjih tornjeva nad svakim od
etiri ugla graevine. Centralni toranj je visok
52 metra i na vrhu mu se nalazi amalaka,
spljotena okrugla i rebrasta forma uobiajena
na indijskim hramovima. Izuzev stubova na
ulazu, poda i okvira vrata, koji su od kamena,
itav hram je podignut od opeke. Oltar (asana)
unutar sredinje odaje, u kojoj je sada smeten
veliki Budin kip, oznaava Dijamantski tron
(varsana), Pupak sveta (patavinbhi),
tano mesto gde je Buda sedeo kad je dostigao
probuenje. Daleki roak originalnog bodhi
drveta raste iza hrama. Mahabodhi hram je
preoblikovan i rekonstruisan mnogo puta
tokom istorije. Sredinom XIX veka je bio u
vrlo loem stanju i potpuno ga je renovirao
1880. godine guverner Britanske Indije.
Navel of the Earth-The History and Signifcance of
Bodh Gaya, S. Dhammika, 1996.
Maha Paapati Gotami, hram Mendut, Indonezija
111
MAHVASTU
Mahvastu tvrdi da je knjiga vinaye, to je re koja znai disciplina i obino se koristi za zbirku
pravila za monahe i monahinje. Zapravo, ovo delo je duga i prilino haotina Budina biografja,
kompilirana na osnovu usmene predaje i drugih izvora negde izmeu II veka pre n.e i III veka nae
ere. Istinska riznica autentinih istorijskih informacija, legendi, devocionalne poezije i Dhamma
uenja, ono takoe sadri mnogobrojne taka prie, neke od njih iz Tipiake, ali i niz onih koje
se mogu nai jedino ovde.
MAHVIHRA
Mahvihra ili Veliki manastir bio
je manastir koji je osnovao Mahin-
da, kao donosilac budizma na ri
Lanku u II veku pre nae ere. Ovaj
manastir smeten je odmah uz ju-
ni zid Anuradhapure, drevne pre-
stonice ri Lanke. Kada je kineski
hodoasnik Fa Hsien posetio ri
Lanku u V veku, u Mahvihri je
ivelo oko 1500 monaha. Tokom
niz vekova to je bilo sredite religi-
je, kulture i uenosti. Tumaenje
Pi Tipiake nazvano theravda
budizam razvijalo se u Mahvihri
poev od I veka pre n.e. pa nadalje.
U kasnijim vremenima monasi iz
Mahvihra tradicije zasnovali su
theravda budizam u Burmi i Tajlandu, odakle se on kasnije proirio na Kambodu i Laos.
Mahvihra je bila naputena kada je prestonica ri Lanke premetena u Polonnaruwu u IX veku.
MAHYNA BUDIZAM
Mahyna, to znai veliko vozilo, je-
ste zajedniki naziv za one kole budizma
koje su poele da se formiraju poetkom
prvog milenijuma, otprilike 500 godina
posle Bude. Prvobitni podsticaj za razvoj
mahyne bila je opravdana nelagoda
spram sve vee pasivnosti, samozadublje-
nosti i prenaglaavanja uloge monatva
unutar ranih budistikih kola. I dok su neki
Mahyna pojmovi samo logian razvoj
Budinog uenja, drugi su jedinstveni, mada
ne i suprotni tom uenju. Postoje takoe i
oni koji odraavaju upadljiv uticaj hindu-
izma. Vremenom je mahyna apsorbovala
u sebe jo vie hinduistikih ideja i to je vodilo ka jednom novom pokretu unutar budizma, nazva-
nom varayna. Danas se mahyana praktikuje u Vijetnamu, Kini, Koreji, Japanu i u razliitim
Hram Mihintale gde je Mahinda (sin velikog indijskog
cara Aoke) upoznao kralja ri Lanke Thissu sa budizmom
112
kineskim zajednicama irom sveta. Tokom vekova, razliite kole budizma su se esto uputale
u otre doktrinarne debate jedna sa drugom, ali je bilo sasvim malo primera da su one vodile do
progona.
MAHINDA
Mahinda je bio sin kralja Aoke, najveeg od svih budistikih vladara. Posle treeg sabora, odra-
nog u Paalputri, monasi misionari poslati su u razliite krajeve Indije i jo dalje. Mahinda je bio
odreen da sa grupom monaha ide na ostrvo ri Lanku. Tradicija kae da je on leteo do ostrva,
iako postoje dokazi njegovog misionarskog rada i na jugu Indije, pre nego to je stigao na ri Lan-
ku 246. godine pre n.e. Posle dolaska, sreo je i preobratio kralja i njegove dvorjane, a postepeno
je itava zemlja postala budistika. Mahinda je umro 202. godine pre n.e. i poto je kremiran, po-
smrtni ostaci pohranjeni su u nekoliko stpa podignutih po ostrvu. Mahindin dolazak na ri Lanku
slavi se u toj zemlji sa mnogo elana i to na pun Mesec u junu ili julu.
MAITREYA
Maitreya (sansk.), Metteyya (pi), znai Voljeni ili Prijateljski i to je ime po kojem e Buda
u narednom kosmikom ciklusu biti poznat (D.III,76). Za sada, Maitreya je bodhisattva, koji bo-
ravi negde u ovom svetu ili moda u nebeskom svetu, gde usavrava duhovne kvalitete koji e ga
odvesti do probuenja u dalekoj budunosti. U budistikoj ikonografji Maitreya je prikazan kao
lep mladi princ, sa stpom u kruni. U kasnijoj kineskoj umetnosti esto je prikazivan sa oblim,
nasmeenim likom, da bi se naglasila njegova pristupanost i topla, prijateljska priroda, a takav
prikaz su neelegantno i netano Zapadnjaci nazvali Buda koji se smeje.
MAHIMA NIKYA
Mahima nikya jeste druga knjiga Sutta piake, drugog dela Tipiake, budistikog kanona.
Ukupno 152 govora ili sutta u ovoj knjizi jesu srednje duine i otuda joj i naziv. Ovi govori imaju
razliitu formu i pokrivaju irok spektar tema. Neki su dijalozi i debate, drugi razrada neega to
je Buda ranije ukratko izloio. Nekoliko govora su Budina seanja, a ima i onih koje su izgovorili
njegovi uenici posle uiteljeve smrti. Govori u Mahima nikyi su grupisani na razliite naine
prema tome kome su upueni (laici, bramani, askete), prema njihovim imenima (na primer, lavlji
rik), prema stilu (na primer, vibhaga) ili vrlo grubo prema temi (na primer, suat).
MAJMUNSKI UM
Majmunski um (kapiitta) jeste termin koji je Buda ponekad koristio da opie uznemirenost, vrlo
laku ometenost i neprekidno kretanje sa jedne na drugu stvar uobiajene ovekove svesti (a.
III,148; V,445). Jednom je primetio: Ba kao to majmun skaui sa drveta na drvo zgrabi jednu
granu, da bi je odmah zatim pustio i zgrabio neku drugu, isto tako i ono to se naziva misao, um ili
svest nastaje i nestaje, bez prekida, dan i no (S.II,93). Svako ko je proveo makar malo vremena
posmatrajui sopstveni um i potom gledao opor majmuna, morae da prizna da je to tano zapa-
anje, iako ne ba laskavo. Drugom prilikom Buda je rekao da ovek sa nekontrolisanom udnjom
skae sad tu sad tamo slino majmunu u potrazi za plodovima u umi (Dhp.334). Nasuprot tome,
Buda je od sledbenika traio da sebe vebaju na takav nain da razviju um slian jelenu u umi
(miga bhtesu etasa, M.I,450). Jeleni su s jedne strane ljupke ivotinje i uvek ostaju oprezni i
paljivi, bez obzira ta radili.
113
MANASTIR
Manastir (rma, vsa ili vihra) jeste mesto gde monasi ili monahinje borave. Prvi budistiki
manastiri bili su ne mnogo vie od koliba nainjenih od trave i blata, a pokrivenih pruim. Ta sklo-
nita podizana su u umama ili vrtovima koji su bili poklonjeni Budi. Postojalo je pet vrsta ova-
kvih objekata kua, koliba, okrugla koliba, izduena koliba, nadstrenica ili peina (Vin.V,146).
Prvi budistiki manastir, Bambusov gaj u Ragahi, bio je poklon kralja Bimbisra. Vremenom
su ove jednostavne kolibe prerasle u trajne graevine i na kraju ponekad u vrlo velike komplekse
zgrada. Jedan od najveih manastira u staroj Indiji bila je Nanda, koju je u VII veku nastanjivalo
oko 10.000 monaha. Najvei manastir danas je Mahagandoyan, blizu Mandalaya, u Burmi, u ko-
jem trajno boravi oko 3000 monaha. Veina manastira, meutim, jesu i oduvek su i bili uglavnom
prilino mali. Vekovima su oni igrali ulogu religijskih, kulturnih, obrazovnih i ekonomskih sredi-
ta za zajednice koje su ih okruivale.
Buddhist Monks and Monasteries in India, S. Dutt, 1962.
MANTRA
Mantra (pi: manta) jeste zvuk ili kombinacija zvukova koja se koristi kao bajalica. Hinduizam
je u vreme Bude uio da se ponavljanjem odreene mantre moe stei duhovna mo i blagoslov,
kao i prizvati pomo bogova. Neke se mantre sastoje od jednog sloga (bja mantra), dok su druge
sasvim duge. Buda je odbacivao efkasnost mantri, kao to je to inio sa svakim drugim oblikom
magije i zamenjivao ih idejom da najvea snaga i zatita dolazi od istog uma. U takama posto-
ji pria koju je Buda ispriao o grupi estitih ljudi, koji su bili lano optueni i osueni da ih izgaze
slonovi. Ali, koliko god da se trudio, delat nije moga da natera slonove da ubiju osuenike. Pret-
postavljajui da moda recituju neke zatitne bajalice ili zazivanja, delat ih upita: Koja je vaa
mantra? A glavni meu onim ljudima odgovori: Mi nemamo druge mantre od ove: da nijedan od
nas ne ubija, ne krade, ne vri preljubu, ne lae i ne pije alkohol. Mi u sebi negujemo ljubav, ve-
likoduni smo, popravljamo puteve, kopamo bunare i podiemo odmorita za putnike namernike.
To je naa mantra, naa zatita i stvar zbog koje ivimo u blagostanju (a.I,200).
Upotreba mantre je jedna od karakteristika hinduizma koja je toliko prodrla u varaynu i
postala njen kljuni deo da se ova kola budizma ponekad naziva i mantrayna.
MRA
Videti avo.
MASTURBACIJA
Masturbacija (sukkavisatthi) jeste stimulisanje sopstvenih seksualnih organa do stupnja orgazma.
Zanimljivo je da su u vreme Bude neki ljudi smatrali da masturbacija moe da ima i terapeutski
efekat na um i telo (Vin.III,109), iako se Buda nije slagao sa tim. Prema Vinayi, prekraj je za
monahe i monahinje ako masturbiraju (Vin. III.111), iako se Buda nije odredio u vezi sa nezare-
enima. Meutim, budizam se moe sloiti sa savremenim medicinskim gleditem da je samoza-
dovoljavanje normalan izraz seksualnog nagona i da nije ni fziki ni psihiki tetno, sve dok se
ne pretvori u opsesiju ili zamenu za normalne seksualne odnose. Oseaj krivice i prezira prema
samom sebi sigurno je vie tetan nego sama masturbacija. Videti Seksualno ponaanje.
MY
Videti Iluzija.
114
MED
Med (madhu) jeste gusta slatka tenost koju proizvode pele. Sadri kompleksnu meavinu ee-
ra, fruktoze, glukoze, organskih kiselina, vitamina, minerala i vode. Buda je med smatrao jednim
od pet kljunih lekova (Vin.III,251) i zbog svoje sposobnosti da apsorbuje vodu, on se i danas
koristi u leenju i kao sredstvo okrepljenja. Prema legendi, neposredno pre Budinog probuenja,
devojka po imenu Sut ponudila mu je zdelu pirina kuvanog u mleku i zaslaenog medom i
taj obrok mu je dao snagu za njegovu odluujuu bitku. Tipiaka nam kae da je Budin prvi obrok
posle probuenja bila jemena kaa i medenjaci (mantha, madhupiika), koje je dobio od trgo-
vaca po imenu Tapassa i Bhalluka (Vin.I,4). Zbog toga su budisti dugo smatrali med za naroito
blagotvornu hranu. Buda je rekao da se za onog iji je govor bez zamerki, lepo sroen, prijatan za
ui, bez provokacija, ide pravo do srca, odmeren i svima se dopada, dakle da se za takvu osobu
moe rei da ima med u ustima (A.I,128). Takoe je govorio da nezareeni treba da zarauju za
ivot (ivljenje, ispravno) kao to pela sakuplja med (D.II, 188), tj. da budu marljivi u poslu i ne
ugroavaju izvor svojih prihoda (Dhp.49). Mahvastu pominje da oni koji ubiju pele terajui ih
dimom iz konica stvaraju negativnu kammu za sebe, a takav stav je u skladu sa optim budisti-
kim stavom o ouvanju svakog oblika ivota.
MEDITACIJA
Re meditacija potie od latinske rei meditatio to zna-
i promiljanje ili vaganje. Pi re koja se obino
prevodi sa meditacija jeste bhvan i znai razvijati,
negovati ili proirivati. Otuda je sama re meditacija
nezadovoljavajua za razliite tehnike psiholoke tran-
sfromacije kojima je Buda poduavao. U vezi sa mislima,
moglo bi se rei da u budizmu postoje tri pristupa me-
ditaciji: (1) koristiti misli, (2) smiriti misli i (3) posmatrati
misli. Meditacija ljubavi bila bi primer prvog pristupa.
Meditant namerno misli odreenu vrstu misli, kako bi
podstakao odreene emocije i ponaanje. Primer drugog
tipa meditacije bila bi sabranost panje na dah, gde me-
ditant fokusira svoju panju na dah i tako usporava i na
kraju i zaustavlja tok misli. Kod meditacije svesnosti me-
ditant razvija sposobnost da jednostavno posmatra mentalnu aktivnost (misli, emocije, formiranje
pojmova itd.), te na taj nain postaje sve manje pod njihovim uticajem. Videti hna.
MEDITACIJA LJUBAVI
Meditacija ljubavi (mett bhvan) jeste praksa koju je Buda poduavao kako bi ohrabrio i ojaao
neiju sposobnost da bude ljubazniji, obzirniji, blai i sa vie ljubavi. Da bismo radili ovu praksu,
sednemo u udoban poloaj, zauzmemo mentalni stav kao pri molitvi i potom pomislimo na sebe
i poelimo sebi dobro. Zatim pomislimo na osobu do koje nam je stalo, zatim prema kojoj smo
neutralni, onda osobu koju ne volimo i na kraju na sve ljude i isto tako im poelimo dobro, svakom
pojedinano. Ako se radi sa panjom i tokom dueg vremena, meditacija ljubavi postepeno razvija
dublje samoprihvatanje, ojaava ljubav prema onima koje ve volimo, podstie toplinu i sve vee
interesovanje za sluajne poznanike i manje zlovolje prema onima koji nam se prethodno nisu
sviali. Naravno, drugi nain da ojaamo ljubav jeste da delujemo sa ljubavlju. Jedan komentar
uz take kae: Monah treba da neguje ljubav prema samom sebi i prema svim drugima, poje-
115
dinano i zajedniki. One prijateljski nastrojene treba da prome prijateljstvom, one neprijateljski
treba da prome prijateljstvom, kao i one koji su izmeu to dvoje. Svako pojedinano i zajedno
treba da bude proet ljubavlju i saoseanjem, radou i spokojstvom, a njegovo ponaanje prema
njima treba da bude motivisano Brahma vihrama (a.II,61).
U vezi sa koristima od praktikovanja meditacije ljubavi Buda je rekao: Ako se sloboda uma
roena iz ljubavi neguje i usavrava, neprekidno praktikuje, postane nae sredstvo i temelj, ako je
ojaana, konsolidovana i na pravi nain usmerena, to e nam doneti blagoslov na jedanaest naina.
Spavamo sreni, budimo se sreni, nemamo rune snove, dragi smo ljudima, dragi neljudskim
biima, hvale nas boanstva, zatieni smo od vatre, otrova i oruja, lako se koncentriemo, lepo
izgledamo, umiremo mirno i posle smrti, ako nita, barem se preporaamo na nebu. (A.V,342).
Videti Brahma vihra.
MERENJE
Merenje (ma ili tulan) jeste in odreivanja veliine, duine ili koliine neega. Tipiaka pomi-
nje mnogobrojne jedinice mere. Najmanja od njih i za teinu i za duinu bila je ratharenu, a ravna
je najmanjem zrncetu praine koju koija podigne idui putem. Najee jedinice mere za duinu
bile su:
36 ratharenu = 1 likkha (larva vake)
7 likkha = 1 yava (zrno jema)
7 yava = 1 aguli (irina prsta)
24 aguli = 1 ratana (lakat, tj. duina od lakta do vrha prstiju)
4 ratana = 1 dhanu (luk = oko 180 cm)
500 dhanu = 1 krosa
8 krosa = 1 yoana (rastojanje koje vo prelazi za jedan dan vukui kola, tj. oko 14 km)
Jo jedan sistem za merenje duine bio je:
1 ratana = 7 yahi
20 yahi = 1 usabha
80 usabha = 1 gvuta
4 gvuta = 1 yoana
Uobiajena mera za zapreminu bila je nl, koliina koja je stajala u jedan segment bambusa (a.
IV,67; Vin.I,249). Druga esta mera bila je doa. Prvobitno, doa je bila drvena posuda standardne
veliine za merenje sirovog pirina. Kasnije je takoe postala mera za zapreminu uopte. U jednoj
doni bilo je 4 alhake ili 200 pala (A.II,55). Pun obrok pirina i karija bio je otprilike veliine jedne
done (S.I,81). Posle Budine kremacije, njegov prah dran je i kasnije deljen iz jedne done. Kosti
prosenog odraslog mukarca posle kremacije teke su izmeu 1 i 1,8 kilograma, to je, kao u sluaju
Budinih ostataka, mogue lako smestiti u jednu donu. Druge jedinice za merenje bile su ahara,
atubhga, ammaa, kukku, paha i vidatthi (a.III,318; VI,339; V,297; 385).
Buda je rekao da mi ne treba samo da ispoljavamo ljubav (metta) prema drugima, ve to
treba da bude naroita vrsta ljubavi; ljubav koja je nemerljiva (appama). Neka ljubav je uprljana
ljubomorom, poudom ili eljom za kontrolom. Neko se uzdrava sve dok ljubav nije uzvraena.
Nekada se ljubav daje rado i radosno jednima, ali se skriva od drugih. Sve ove ljubavi mogu biti
merene, jer su u izvesnoj meri ograniene.
116
MERU, PLANINA
Planina Meru, poznata i kao Mahmeru, Sineru, Neru i Kelsa, jeste planina koja se esto pominje
u Tipiaki i danas se smatra da je to planina Kaila u zapadnom delu Himalaya (A.I,227; a.I,321;
III,210). Tibetanci je zovu Khang Rinpoche. Komentar Kanona kae da je planina povijena na-
lik gavranovom kljunu, to je jasno ukazivanje na njen neuobiajeni zakrivljeni vrh u obliku
piramide. U geografji stare Indije, za planinu Meru se verovalo da je taka na kojoj se ukrtaju
etiri kontinenta, da je to najvia planina na svetu i, u skladu sa kasnijom kosmologijom, mesto
gde borave bogovi. Ponekad se kae da je planina sveta za budiste, hinduiste i aine, ali takvu
tvrdnju treba korigovati barem to se tie ranog budizma. I dok su prvi budisti veliali Meru zbog
veliine, velianstvenosti i lepote, oni nisu verovali da planina kao takva ima neke duhovne moi.
Prema Budi, odlazak na svete planine, drvee ili hramove ne moe pruiti istinsku duhovnu sna-
gu (Dhp.188-92). No, u Tipiaki, kvaliteti Meru se ponekad izjednaavaju sa najviim duhovnim
vrednostima. Dostii probuenje se metaforiki opisuje kao doticanje vrha velike planine Neru
(M.I,338). Nepomerljivost i spokojstvo planine se takoe smatraju osobinama koje vredi podra-
avati.
Meutim, druge osobine ove
planine su smatrane manje vrednim
divljenja. Legenda kae da je ona
blistala zlatnom svetlou, zbog
koje su sve ivotinje koje su na njoj
ivele, plemenite i neplemenite,
izgledale iste. Drugim reima, ne-
dostajala joj je mo razlikovanja
(avisesakara) i to izmeu korisnog
i tetnog, dobrog i loeg, ispravnog
i pogrenog (Ja,III,247; V,425).
U savremenom zapadnom dru-
tvu postoji velika rezerva da se
izrazi neslaganje sa nekim verova-
njem, makoliko ono bilo nerealno, ili sa nekim ponaanjem, makoliko ono bilo nemoralno. Kada
se miljenja o takvim stvarima iznose olako ili sa predubeenjima, kada su ona nain da izbegnemo
da pogledamo na sebe i kada vode do tatine i gordosti, tada je takvo oklevanje sasvim opravdano.
Ali ako imamo flozofske ideale ili etike vrednosti, da bismo iveli u skladu sa njima potrebno je
da posedujemo sposobnost razlikovanja, da prosuujemo na osnovu injenica i odabiramo jednu
ideju ili put delovanja, a odbacimo neki drugi. To je i nain na koji se mudrost razvija.
METT
Mett je najea pi re za ljubav i izvedena je iz rei mitta, koja znai prijatelj. Mett je
isto to i maitr u ainizmu i hinduizmu, agape u grkoj flozofji i ren u konfuijanizmu. Videti
Mett sutta.
METT SUTTA
Mett sutta jeste govor sainjen od deset strofa, deo je Sutta nipte, i jedan je od najpopularnijih
i najpoznatijih od svih Budinih govora. U njemu Buda opisuje neke od karakteristika ljubavi, kao
to su poniznost, zadovoljenost, otvorenost i vetina u injenju dobra. Takoe kae da bi ljubav
trebalo izraavati prema svim ivim biima bez razlike vidljivim i nevidljivim, onim koja su
117
blizu ili daleko (Sn.147). Jedan od Budinih najuvenijih iskaza: Kao to bi majka zatitila svoje
jedino dete, ak i po cenu sopstvenog ivota, razvijaj takvu ljubav prema svim ivim biima, jeste
iz Metta sutte (Sn.149). U zemljama poput ri Lanke mnogi ljudi znaju Metta suttu napamet i
recituju je verujui da im njezin smirujui efekat, koji im uliva i samopouzdanje, prua zatitu.
MILINDA
Milinda je pi oblik grkog imena Menandros, kako
se zvao grki vojnik u vojsci Aleksandra Makedon-
skog, koji se u II veku pre n.e. proglasio za kralja do-
brog dela onoga to je danas istoni Avganistan i se-
verni Pakistan. Milinda je kasnije prihvatio budizam,
moda i pod uticajem monaha po imenu Ngasena,
da bi kasnije i on i taj monah posluili kao likovi bu-
distikog spisa naslovljenog Milindapaha.

MILINDAPAHA
Milindapaha je budistika knjiga u kojoj je zapisan navodni dijalog izmeu indijskog monaha
Ngasene i indijsko-grkog kralja Milinde. Iako se takav razgovor izmeu ova dva oveka moda
zaista i odigrao, Milindapaha jeste ipak knjievno delo. Verovatno je bilo sastavljeno kao po-
mo da se novim preobraenicima objasne prividne kontradikcije u budistikom uenju i razjasne
druge nejasnoe. U Milindapahi kralj postavlja seriju tekih pitanja, na koja Ngasena daje vrlo
plastine i esto vrlo pronicljive odgovore. Najraniji deo Milindapaha napisan je negde oko I
veka, moda u severnom Pakistanu, da bi kasnije bio preveden na pi i na kraju bio prenet na ri
Lanku, gde su vremenom dodavani jo neki delovi. Budisti Milindapahu smatraju autoritativnim
delom, iako ono nije deo Tipiake.
MIR
Negativno defnisan, mir (samagga, santi ili upasama) jeste odsustvo konfikta, a pozitivno je on
postojanje harmonije, smirenosti i oputenosti. Buda je hvalio i promovisao mir unutar drutva, iz-
meu pojedinaca i unutar njih. Jedna taka kae: Vebajmo se u miru, jer njega su hvalili Bude
(a.IV,211). Sam Buda je izjavio da ak i bogovi zavide onome ko ivi u miru (Ud. 30). Sebe je
opisao kao izmiritelja sukobljenih i ohrabriva onih ve ujedinjenih, koji se raduje miru, voli mir,
ushiuje se mirom i govori u korist mira (D.I,4). Ali Buda nije teio samo miru, niti je samo go-
vorio radi mira, on je takoe i inio sve ono to bi ga unapredilo. Jednom prilikom, pleme Skya i
njihovi susedi Koliye spremali su se da zarate zbog vode u reci koja je predstavljala njihovu me-
usobnu granicu. Bilo je to u sred leta i nije bilo dovoljno vode za navodnjavanje useva. Buda je
stao izmeu dve sukobljene vojske i upitao ih: Zato se borite? Zbog vode, odgovorie. I ta
je vrednije? Voda ili krv vae mladosti? pitao je. Krv je mnogo dragocenija od vode, odgovorie
mu. Pa nije li onda besmisleno proliti krv radi vode? Ova pitanja i blage rei ohrabrenja osvestili
su ratnike, te je napravljen kompromis i mir ponovo uspostavljen (Dhp.a.254).
Kovani novi sa Milindinim likom iz
155-130 pre n.e.
118
Zaista je logino da su Dalai lma, prvi budistiki monah kojem je dodeljena Nobelova
nagrada za mir, i Aung San Suu Kyi, prva ena iz Azije koja ju je dobila, to priznanje zasluili
upravo zbog napora da se izbore za promene mirnim putem. Budistiki tekstovi kau: Uvidevi
opasnost u prepiranju i harmoniju u miru, boravi u jedinstvu i blagosti; ovo je uenje svih Buda
(Cp.3,15,13).
Jedna od meditacija koje je poduavao Buda bila je Koncentracija na mir (A.I,29), tokom koje
kontempliramo lepotu mira u sebi i svojoj zajednici. Meutim, najdublji i najtrajniji mir jedino
je mogu za one koji su dostigli nirvu. Buda je rekao: Miran je um, govor i postupci potpuno
utihnulih i znanjem osloboenih (Dhp.96).
MIRISNI TAPII
Mirisni tapii (sugandhadhpa) jesu tapii prema-
zani naroitom materijom koja kad sagoreva odaje
prijatan miris. U staroj Indiji mirisni tapii su obi-
no pravljeni od ekstrakta razliitih cvetova ili aroma-
tinih smola koje proizvode odreene vrste drvea.
Buda je esto metaforiki izjednaavao vrlinu sa
divnim mirisom. Tako je, na primer, rekao: Mirisi
sandalovine, tagare, kao i lotosa i jasmina iznad
svih cvetnih mirisa izdie se miris vrline. (Dhp.55).
I opet: Miris cvea ne ide protiv vetra, niti miris san-
dalovine, ni mirisni prah tagare, ni jasmina, ali miris
vrline ide protiv vetra; dobar ovek iri miris na sve
strane. (Dhp.54). Kada budisti upale mirisni tapi
i stave ga pred Budin kip, oni u tiini razmiljaju o
vanosti vrline i potvruju svoju odluku da marljivo
praktikuju pravila morala. Videti aromaterapija.
MISAO, ISPRAVNA
Ispravna misao (samm sakappa) jeste drugi korak na Budinom Plemenitom osmostrukom
putu. Misli su rei ili slike koje se formiraju u umu, a esto ih prati ili one podstiu nastanak
oseaja, a oseaji mogu podstai postupke. Buda je opisao dve vrste misli: nasuminu, lutajuu
misao (vira) i logiku ili usmerenu misao (vitakka). Na um je obino ispunjen nasuminim,
sluajnim, lutajuim mislima i zaista malo od nas zavisi kakve su one i u ta e se dalje pretvoriti.
Kada imamo neki zadak pred sobom ili treba da reimo neki problem, volja zaustavlja i usmerava
nae misli u odreenom smeru. Ali obino, im je zadatak obavljen ili problem reen, volja se
povlai i misli nastavljaju svoj nasumini put. Buda je izgovorio ovo vrlo vano, ali esto zapo-
stavljano zapaanje: O emu god da neko esto misli i premilja, njegov um postaje nagnut na tu
stranu (M.I,115). to ee mislimo odreenu vrstu misli, to e se one ee javljati. Ako esto
mislimo ispunjeni pohlepom i tim mislima doputamo da traju, one e sve ee ispunjavati na
um i moemo poeti na taj nain i da se ponaamo. Zbog toga, vaan vid budistikog treninga
jeste da negujemo ispravnu misao, da ne doputamo negativnim mislima da zaokupe na um i da
ohrabrujemo pozitivne misli. Buda je generalno opisao ispravnu misao kao misao nevezivanja,
ljubavi i predusretljivosti prema drugima (M.III,251). Ispravna koncentracija, ispravna svesnost
i ispravan napor naravno imaju vanu ulogu u razvijanju ispravne misli.
119
MISIJE I MISIONARI
Misija je vaan zadatak koji nekome biva poveren ili ga on sam sebi da, a misionari su ljudi koji
nastoje da ire svoju religiju u zemljama izvan one iz koje potiu. Iako u budizmu ne postoji termin
ni za jedan od ova dva pojma, ideja promovisanja Dhamme to je vie mogue zaela se ve sa
Budom i igrala je vanu ulogu u budizmu tokom niza vekova. Poto je Buda prihvatio svoje prve
uenike, rekao im je: Idite na dobro mnogih, na sreu mnogih, iz milosra prema ovome svetu, na
dobrobit, dobro i sreu ljudi i bogova. Neka ni dvojica od vas ne idu u istom pravcu. Poduavajte
Dhammu, koja je divna na poetku, divna u sredini i divna na kraju. Objasnite i slovo i duh sve-
takog ivota, potpuno ispunjenog i savreno istog (Vin.I,20). Jednom drugom prilikom, rekao
je da njegovi uenici treba da govore, poduavaju i osvetljavaju Dhammu (A.II,51). Za
razliku od nekih misionara velikih monoteistikih religija, budistiki misionari nikada nisu pratili
osvajake vojske ili kolonijalne okupatore kako bi irili Dhammu. Nema skoro nijednog primera
da je u promovisanju Dhamme koriena prisila ili zakonske sankcije. Razlog ovome verovatno
je etika poduavanja za koju je Buda zahtevao od misionara da je poseduju. Ona je ukljuiva-
la: poduavanje Dhammi sa ljubavlju, ne radi dobiti i ni na sopstvenu, ni na tetu drugih
(A.III,184). Poslednji veliki budistiki misionarski poduhvat koji je imao vei uspeh bilo je preo-
braenje naroda na junim obroncima Himalaja (Kinaur i Sikim) tokom XVI i XVII veka, koje su
organizovali monasi sa Tibeta. Danas mnogi monasi misionari iz Azije rade na irenju Dhamme
u Evropi i Americi. Paradoksalno je da su i protiv svoje volje, hrianski misionari imali udela u
promovisanju budizma. Obnova budizma na ri Lanki krajem XIX i u Burmi poetkom XX veka
zapoela je delom i kao reakcija na aroganciju i agresiju nekih hrianskih misionara.
MISTIKA
Mistika je termin koji obuhvata razliita intenzivna iskustva ili naine razvijanja takvih iskustava.
Mistiku je oigledno teko defnisati. William James rekao je da su glavne karakteristike misti-
kog iskustva neizrecivost, mentalni kvalitet, privremenost i pasivnost. Evelyn Underhill pisala je
da se mistika moe opisati kao neto to je vie praktino nego teorijsko, jedna potpuno duhovna
aktivnost, ija svrha i metod jeste ljubav, a nikada nije traganje za samim sobom. Problem sa ovim,
a zapravo sa svim defnicijama mistike jeste u tome da su one primenjive uglavnom na glavne
monoteistike religije i ne uzimaju u obzir budizam, ainizam, taoizam i nereligijsko mistino
iskustvo.
Posmatrano iz perspektive savremene psihologije, moemo rei da veina, ako ne i sva
iskustva koja se oznaavaju kao mistina imaju ove etiri karakteristike: (1) poseduju jednu
intenzivnu emocionalnu komponentu, (2) pokree ih fziki ili psiholoki stres oaj, enja,
gladovanje, potiskivanje seksualnosti, dugo bdenje itd., (3) ono nikada nije u suprotnosti sa
teolokim uverenjima mistika hriani nemaju vizije Vinua, muslimani nikad ne ugledaju Sveto
trojstvo itd. i (4) to iskustvo se tumai kao da ga je izazvao neki spoljanji uzrok Bog, aneli, itd.
Budin opis sopstvenog probuenja ne uklapa se najbolje u opise mistikog stanja koje daju James
ili Underhill, niti ono ima neku od etiri karakteristike mistike.
ini se da je Buda bio izuzetno miran i pribran, ak bez emocija, dok je poinjao meditaciju
u asovima pre probuenja (M.I,167). Intenzivna radost (vimuttisukha) koju je osetio dola je
tek kasnije (Ud.1-3). U vreme kada je dostigao probuenje, bio se potpuno oporavio od ranijih
asketskih napora. Pominje da je jeo odgovarajuu hranu, odmarao se i povratio snagu (bala
gahetv, M.I,247). Nema nikakvog nagovetaja da je prethodno imao bilo kakvu ideju o etiri
Plemenite istine ili o uslovljenom nastanku. Zapravo, izriito je izjavio da se o istinama koje je
uvideo nije ulo ranije (pubbe ananussutesu, SV,422). Buda nikada svoje probuenje nije opisao
120
kao poklon Boga ili kao rezultat boanske milosti. Uvek je uio da svako stie do probuenja
zahvaljujui sopstvenom znanju i vienju (saya abhi, D.III,55).
Neki autori na temu religije pominju neto to nazivaju budistikom mistikom. Zanimljivo
je da re mistika dolazi od latinske rei mysterium, a to znai zatvoriti oi, dok pi re za
probuenje (bodhi) podrazumeva znaenja kao to su probuditi se ili otvoriti oi.
MOGGALLNA
Moggallna je bio jedan od dva
glavna Budina uenika. On i nje-
gov drug iz detinjstva Sriputta
zamonaili su se u isto vreme pod
uiteljem Saayom, ali su se vre-
menom razoarali u njega i njegovu
flozofju, te odlue da svako krene
na svoju stranu u potrazi za boljim
uiteljem. Jednog dana Sriputta je
uo za Budinu Dhammu, prihvatio
je i odmah krenuo da trai prijate-
lja, kako bi mu rekao za predivno
uenje koje je otkrio. Kada su se
konano sreli i Moggallna uo Dhammu, i on se preobratio i potom dva mladia odoe do Bude,
da ih on lino zaredi kao monahe. Vremenom je Buddha poeo da na Moggallnu i Sriputtu gle-
da kao na svoje glavne uenike i naslednike. Moggallna je imao prirodnu sklonost ka psihikim
moima i kroz meditaciju razvio ih je do vrlo visokog stupnja, mada se nikada nije njima hvalisao,
niti bio njima zaveden. Tradicija takoe kae da je bio tamne boje koe. Tipiaka belei nekoliko
desetina govora koje je odrao Moggallna. Umro je pre Bude, poto su ga ubili fanatini protivni-
ci Budinog uenja. Na hramovima na ri Lanki i u Tajlandu glavnu statuu Bude esto sa obe strane
krase dve sline, ali manje statue. Jedna od njih je Moggallna, a druga Sriputta.
MOLITVA I ZAVET
Molitva (avhyana ili pathan) jeste niz rei kojima se neko obraa Bogu ili bogovima. Obi-
no postoje dve vrste molitvi - (1) traenje pomoi i (2) pohvala boanstva, i obe su pomenute u
ovom odlomku iz Tipiake: ...da bih usrdno molio, hvalio i slavio sklopljenih ruku (ycanti
thomayanti panjalika nemassanm, D.I,240). Takve molitve mogu biti neme ili izgovorene, na-
injene samostalno ili u grupi. Vede, sveti spisi bramanizma, sadre na stotine molitvi raznim
bogovima. Budui da je flozofja bez boga, budizam ne smatra da molitva igra nekakvu ulogu u
duhovnom ivotu i Buda je negirao da molitva ikada biva usliena. Stvari za kojima ljudi najvie
eznu - srea, dug ivot, ponovno roenje na nebu itd. - ne mogu se, rekao je, zadobiti zavetima
i molitvama (n aycanahetu v na patthanhetu, A.II,47). Mahvastu sadri zanimljiv komentar
koji sugerie kako kombinacija promene i sluajnosti moe navesti ljude da povjeruju da molitva
ima efekta. U njemu se kae: Jednom je ovek molio boginju da mu podari prosperitet i kasnije
je sluajno postao bogat. Upravo na ovaj nain nastaju pogrena uvjerenja.
Zavet (adhina ili dhiti), meutim, ima svoj znaaj u budizmu. Zavet je vrsta odluka ili
data re da emo uiniti ili postii neto. Kada se zavetujemo, time razjanjavamo i dovodimo u
fokus svesti cilj kojem teimo; on dobija prioritet i motivie sve snage uma da se fokusiraju na
cilj. Zavet nas moe nainiti odlunim za najvii cilj, nepokolebljivim... upornim i obdarenim
121
snagom i energijom (Sn.68). Kada molitve donesu rezultat, to se ponekad dogaa, to je zapravo
zahvaljujui moi uma, a ne intervenciji boanstva.
Zavet je odigrao ulogu u Budinom postizanju probuenja. Tako je on rekao: Rado u dopu-
stiti da samo koa, miii i kosti ostanu nakon to su se moje telo i krv sasuili, ali moja odlunost
nee se umanjiti sve dok ne postignem ono to se moe postii ovekovim moima, ovekovom
snagom, ovekovom upornou (A.I,50). Ove rei pobudile su i usmerile energiju, samopouzda-
nje i hrabrost koji su mu bili potrebni za konani korak ka nirvani. Takoe je napomenuo da jak
zavet moe imati ulogu u mentalnom proiavanju i da je efkasan nain da se izbriu negativne
mentalna stanja bio i davanje zaveta da im se nee prepustiti. Brisati ih moemo i ako ovako mi-
slimo: ...Drugi mogu biti besramni, ali ja neu biti besraman. Drugi mogu biti nadmeni, ali ja neu
biti nadmen. Drug mogu biti zavidni, ali ja neu biti zavidni. (M.I,42-3)
MONAHINJE
Monahinja (bhikkhu) jeste ena
koja se okrenula od uobiajenog
naina ivota i zavetovala se na
celibat u monakoj zajednici. Mo-
nahinje su drugi od etiri lana bu-
distike zajednice (paris), a ostali
su monasi, nezareeni mukarci i
ene. Da bi bila pravilno zamona-
ena, jednu monahinju mora prvo
da zamonai grupa monaha, a po-
tom po drugi put i grupa monahi-
nja. Neke monahinje su u Kano-
nu opisane kao vrlo uene (bahussuta), elokventne (bhika), pouzdane (visrada) i izvanredni
uitelji Dhamme (paha dhamma katta katu, Vin.IV,290). U theravda zemljama tradicija
monahinja je izumrla poetkom prvog milenijuma i tradicionalisti veruju da ona ne moe biti i da
je ne bi ni trebalo oiveti, poto vie nema monahinja koje bi zaredile nove monahinje. Meutim,
linija monahinja nastavlja da ivi u veini mahyna zemalja i na mestima kao to su Tajvan mo-
nahinje su dinamini i potovani deo budistike zajednice. Videti Domainski ivot.
MONASI
Monah (bhikkhu) jeste ovek koji
je napustio uobiajeni nain ivo-
ta i ivi u zavetu celibata. Buda je
osnovao red monaha i monahinja
nazvan Sagha, kako bi obezbedio
najbolje uslove za praktikovanje
Dhamme. Od monaha se oekuje
da poseduju samo osam jednostav-
nih potreptina i da ive u skladu
sa 227 pravila Vinaye. Neko moe
postati iskuenik (smaera) jo
kao deak, ali mora imati preko 20
godina da bi postao potpuno zare-
122
en monah (upasampad). Ako izgubi interes za monaki ivot, monah moe da ga napusti kad
god to eli. Najkarakteristinija obeleja budistikih monaha su njihovi uti ogrtai, obrijane gla-
ve i njihov smiren i blag izgled. Videti Zareenje.
MONGOLIJA
Mongolija je ogromna, ali slabo naseljena zemlja izmeu Kine i Rusije. Varayna budizam je
uveden u Mongoliju sa Tibeta posle XV veka i vremenom je itava zemlja postala budistika. Po-
etkom dvadesetih godina XX veka vlast u zemlji su preuzeli komunisti i tokom naredne decenije
svi hramovi i manastiri bili su zatvoreni, a monasi ili poubijani, pozatvarani ili pobegli u egzil. Tek
sa ponovnim uvoenjem demokratije devedesetih godina u Mongoliji je ponovo vraena sloboda
praktikovanja religije. Danas veina stanovnika sebe oznaavaju kao budiste, ali Sagha se vrlo
sporo obnavlja posle viedecenijskog terora, te otuda dublje poznavanje Dhamme nije tako uobi-
ajeno.
MOSTOVI
Most (sakama ili setu) jeste struktura koja omoguuje ljudima i vozilima de prelaze prepreke kao
to su reke, doline i klisure. Buda je podizanje javnih mostova pominjao kao primer pohvalnog
dela (S.I,33). U Kulvaka taki, Bodhisattva je prikazan kao seljanin koji brine o optem dobru,
te tako uklanja veliko stenje sa okolnih puteva, see drvee koje moe pasti na koije, te podie
mostove, izvorita i odmorita za putnike (a.I,199). Tipiaka pominje most od bambusa i naziva
ga pouzdanim mostom (dhuvasetu), to Komentar defnie kao dovoljno snaan da karavan,
slonovi i konji mogu preko njega da prelaze (Th.7; Vin.I,106).
Poto se u Tipiaki prelaenje preko reke esto koristi kao metafora za duhovno postignue,
ini se da je otuda graenje mostova, plaanje za njihovu izgradnju i popravku bilo vrlo prima-
mljivo za rane budiste. Desetak mahyna sutri pominje vrline graenja mostova. Tako Sarvagu-
napunyakshetra sutra, na primer, pominje sedam polja zasluga (puakketha), a etvrto meu
njima jeste odravanje skela koje pomau ljudima da preu reke, a peto podizanje mostova,
tako da bolesni i slabi mogu da prelaze reke.
Kako se budizam irio, sa sobom je nosio i taj praktian izraz dobrote. lavamsa, jedna od
budistikih hronika ri Lanke, ne pominje nijednog monaha kako gradi mostove, ali belei imena
nekoliko kraljeva koji su to inili iz religijskih motiva. Viayarasha, na primer, postavljao
je kamene mostove na mestima gde je zbog vode putovanje bilo nemogue, na dobrobit onih
Manastir Gandan u Ulan Batoru
123
koji dolaze i odlaze. Hronika tako-
e daje dimenzije nekoliko dugih i
masivnih mostova koje je podigao
kralj Devappatira. Svestrani geni-
je Thangtong Gyalpo (1385-1464)
izgradio je preko 50 viseih mosto-
va irom Tibeta i Butana. Nekoliko
ovih mostova bilo je u upotrebi sve
do sredine XX veka.
Istorijski izvori pokazuju da je
graenje mostova kao religijska prak-
sa postalo veoma popularno u Kini i
Japanu. Odeljak Tehnike vetine
u Istoriji pesme pominje monaha po
imenu Huaibing, koji je konstruisao
pontonski most privren sa osam
lengera. Drugi spis, Sichuan tongzhi, pominje monaha koji kae: U poetku sam mislio da najvei
izvor zasluga predstavlja pravljenje drvenih i glinenih kipova Budinih. A onda sam jednoga dana
shvatio da su istinske lestve i amac zasluga u stvari pomaganje drugim ljudima i ivim biima
uopte. Posle toga, monah je krenuo da podie mostove. Kineski izvori koji govore o monasima
ili laicima koji su pravili mostove esto pominju da su oni to radili iz saoseanja sa potekoama
ljudi ili iz milosra prema onima koji su se udavili prelazei reku amcima. Japanski monah
Dosho (629-700) bio je uven kao projektant puteva, brana i mostova. Jedan od najuvenijih starih
mostova u Japanu je elegantni Naoare most u Nagasakiju, koji je 1634. projektovao i izgradio
monah Mokusunyoujo. Ova inovativna graevina bila je prvi most sa kamenim lukom u Japanu
i koristi se jo i dan danas. Ime je dobio po tome to kada se gleda odraz u vodi njegova dva luka
dobija se slika slina naoarima.
The Impact of Buddhism on Chinese Material Culture, John Kieschnick, 2003.
MOTI
Moti (dhtu) jesu stvarni ili pretpostavljeni ostaci tela Bude, nekog monaha ili monahinje koji se
potuju zbog svoje svetosti. Ponekad se tu ubrajaju i neke od stvari koje su oni koristili. One se
obino pohranjuju u stpe i tu im se kasnije iskazuje i potovanje. ini se da je Buda prihvatao
klanjanje motima kao bezopasnu praksu koja moe da podstakne veru u obinim ljudima, ali koja
bi trebalo da ima manju vrednost za one koji dublje razumeju Dhammu (D.II,164). Pred smrt,
on je monasima rekao da se ne mue mnogo oko njegovih posmrtnih ostataka, ve da to ostave
nezareenim sledbenicima (D.II,141). Jednom drugom prilikom je rekao: Budite naslednici moje
Dhamme, a ne materijalnih stvari (M.I,12), ime je sugerisao da je oboavanje motiju manje
vredno u poreenju sa razumevanjem i ivljenjem u skladu sa Dhammom. Ideja da potovanje
ostataka ne unapreuje nuno neke mnogo vanije vrline vidi se i iz injenice da su se posle Budi-
ne smrti neki ljudi upustili u unu i nedolinu prepirku oko toga kome e njegovi ostaci pripasti.
Kao i u drugim religijama, oboavanje motiju u budizmu odavno je ilo ruku pod ruku sa sujever-
jem, prevarama i vulgarnom komercijalizacijom. Videti Doa.
MUDROST
Mudrost (pa) jeste sposobnost donoenja inteligentnih odluka i izvlaenja tanih zakljuaka,
zasnovanih na iskustvu i znanju. Mudrost je sposobnost uma i otuda stanje u kojem je na um utie
Butan, pokrajina Paro, most Thangtong Gyalpo
124
i na mogunost da budemo mudri. Oslobaanje uma od predrasuda i unapred formiranih ideja,
razvijanje svesnosti, kao i um koji nije pretrpan, ve smiren, sve to pomae u razvijanju mudrosti.
Buda je takoe tvrdio da postoji bliska veza izmeu moralnog ponaanja i mudrosti: Mudrost se
proiuje vrlinom, a vrlina se proiuje mudrou. Gde postoji jedno, tu je i drugo. estita osoba
poseduje mudrost, a mudra osoba poseduje estitost. Ovakva kombinacija vrline i mudrosti naziva
se najviom stvari na svetu (D.I,84).
MUZIKA
Muzika (vdita) jeste pravljenje zvukova na strukturisan nain, a radi stvaranja oseaja zado-
voljstva. Dve glavne karakteristike indijske muzike bile su i ostale raspoloenje (rga) i ritam
(tlvaana, D.II,159), a unutar toga postoje elementi kao to su note (sra), skale (gm), tonovi
(muhan) i pauze (hn). U Budino vreme, vrlo rafniranu muziku svirali bi orkestri sa pet
instrumenata (Th.398). Najpopularniji meu njima ili kao solo instrument bila je lauta (va). Sa-
stojala se od zvune kutije, preko koje je bio razapet pergament (ammapokkhara), trupa (doi),
vrata (daa), glave (upava), sedam ica (sattatant) koje su se okidale noktima (agganakha) i
trzalice (koa), obino napravljene od slonovae (a.II,252; IV,470; S.IV,197).
Buda je jednom prokomentarisao da takva lauta u rukama vetih muziara moe stvoriti muziku
koja osvaja, melodina je i razgaljuje (S.IV,197). On je dobro poznavao i cenio muziku, verovatno
kao rezultat njegovog prinevskog obrazovanja. Tako je pominjao da lautu treba timovati visoko
(uttamamuhanya muhetv vdesi), srednje (mahimamuhanya) i na kraju sa labavim
icama (sithila) (a.II,253). Kad je uo kako Paasikha peva u pratnji laute, prokomentarisao
je: Zvuk tvog instrumenta lepo se
slae sa zvukom tvog glasa i zvuk
tvoga glasa lepo se slae sa zvukom
tvog instrumenta (D.II,267). Meutim,
takoe je dobro znao da transformisani
um moe ponuditi mnogo vie radosti
nego bilo kakva pesma ili muziki
komad. U Theragthi se kae: Muzika
petolanog orkestra ne moe stvoriti
toliko ushienja koliko dobro fokusiran
um, sa savrenim uvidom u stvari
(Th.398).
Jedno od osam pravila morala jeste
izbegavanje sviranja i sluanja muzike,
bez sumnje zato to ona ometa razvoj
mentalnog mira (A.I,212). Muzika
ili pevanje nikada se nisu koristili u
pama theravda budistike tradicije,
mada na ri Lanki ljudi ponekad rade
ono to se naziva Hevisi pa, gde
se koriste bubnjevi. Muzika truba,
bubnjeva i inela je kljuni deo mnogih
tibetanskih pa, dok se gongovi i zvona
koriste u kineskom budizmu. Videti
Recitovanje.
Muziari, Sani II vek pre n.e.
125
N
NACIONALIZAM
Nacionalizam (timna) jeste snano oseanje emocionalne vezanosti za sopstvenu zemlju ili
regiju. Prirodno je voleti i uivati u okruenju u kojem smo odrasli, u jeziku kojim govore nai
sunarodnici, njihovim obiajima i istoriji, tako da je u toj meri nacionalizam razumljiv oseaj,
moda ak vredan divljenja. ini se da je i Buda gajio ljubav prema sopstvenoj domovini i njenim
ljudima, plemnu Skya (D.I,91). Meutim, kao i svaki drugi oblik vezanosti, nacionalizam se vrlo
lako moe oteti kontroli i postati uzrokom parohijalizma, predrasuda, ak mrnje prema drugim
etnikim grupama. Zreli budista zna da sve stvari, a naroito politiki entiteti, jesu prolazne i da i
pored toga to smo se rodili u jednoj zemlji, moemo se vrlo lako ponovo roditi u nekoj drugoj u
narednom ivotu, tako da je intenzivna vezanost za sadanju domovinu tek samo zabluda.
NAGOST
Nagost ili golotinja (naggaiya) jeste nepokrivenost ljudskog tela odeom. Tokom istorije ljudi
su ili nagi ili skoro nagi. Lovaki narodi u tropskim krajevima esto su ili goli iz sasvim prak-
tinih razloga. Danas ljudi tako idu iz razliitih razloga: iz protesta, zbog kazne ili ak kao neto
to promovie dobro zdravlje. U staroj Indiji nagost je bila praktikovana uglavnom iz religijskih
razloga. Askete kola aina i vaka ili su nagi, a ekasake su nosili samo pare krpe obmotano
oko genitalija. Verovalo se da nagost, zajedno sa upanjem kose ili prestanak njenog seenja, kao
i noktiju, zatim uplitanje kose u ogromnu punu, izbegavanje pranja kose i tela, dakle da sve to
pokazuje potpunu odvraenost od ovoga sveta. Pretpostavljenu duhovna vrednost golotinje sumi-
rao je monah koji je rekao da je nagost korisna da bi se manje elelo, bilo zadovoljan, odagnalo
zlo, pojaala savesnost, obazrivost, smanjile prepreke i podstakla energija (Vin.I,305). Dva puta
meseno su laiki sledbenici vaka ili goli i spavali na zemlji, podraavajui svoje monahe, a
ideja je bila: Ja nemam nita nigde i zato za mene nema vezivanja za bilo ta (A.I,206). Poto
isti ti ljudi zapravo nisu nita naputali i sutradan bi nastavili svoj uobiajeni ivot, Buda je takvu
praksu smatrao kao nita vie do pretvaranje.
Buda je uveo pravilo da monah nikada ne ide go, ak ni u svojim privatnim odajama (Vin.
II,121). Rekao je: Nagost jeste neprikladna, nedolina, nepristojna, nedostojna jednog askete, niti
je doputena, te je ne treba praktikovati (Vin.I,305). On joj se protivio iz dva razloga. Prvo, zato
to kao i svaka askeza ili spoljna promena, nagost ne vodi do znaajnije unutranje promene. Tako
je rekao: Ni golo telo, ni upletena kosa, ni blatnjava koa, ni gladovanje, ni spavanje na zemlji,
nepranje ili uanje nee proistiti onoga koji nije nadiao sumnju (Dhp.141). On se takoe
protivio nagosti zato to je krila norme drutva bez ikakvog razloga. Dama Viskha jednom je
videla nage monahinje kako se kupaju i prokomentarisala: enska nagost je runa, gnusna i vredna
prekora (Vin.I,293), to je izgleda u to vreme bilo opte miljenje. Buda je oekivao od svojih
monaha i monahinja da se pridravaju uobiajenih standarda ponaanja i dobrih manira, kako bi
na bolji nain mogli da prenose Dhammu drugima. Takoe je bio za to da se monasi i monahinje
razlikuju od onih iz drugih kola, koliko po spoljanjosti, jo vie iznutra. Poto su mnogi od tih
drugih asketa ili ili do pola ili potpuno goli ili su nosili ono to bi im se svidelo, Buda je propisao
da njegovi zareeni uenici nose na sebi upadljiv i lako raspoznatljiv ogrta.
126
Danas nekoliko grupa indijskih asketa jo uvek praktikuju nagost, a najpoznatiji meu njima
su nagababe. Videti Odea.
NAND
Nand je bilo malo selo otprilike 11 kilometara severno od grada Ragahe (D.I,211), na glav-
nom putu za Paligmu. Buda je nekada prolazio kroz ili se zadravao u Nandi, gde je odrao
nekoliko veoma vanih govora. Jedan od njegovih uenika, Kevaha, opisao je selo kao bogato,
napredno, sa mnogo ljudi, prepuno onih koji su predani Blaenom. Tokom ranog Gupta perioda
(IV vek) podignut je manastir u Nandi, koji je postepeno evoluirao u monaki univerzitet i kasni-
je postao glavno mesto budistike uenosti u Indiji. Vei deo onoga to znamo o ovom univerzitetu
stiglo nam je preko izvetaja kineskih monaha koji su ovamo dolazili da studiraju. Na svom vrhun-
cu, tokom VII veka, tu je boravilo oko 8500 studenata i 1510 uitelja. Zna se da su studenti dolazili
iz svih krajeva Indije, ali i iz Kine, Koreje, Tibeta, ri Lanke i sa Jave. Nastavni program je uklju-
ivao rani budizam, mahynu,
hinduistiku flozofju i sekularne
predmete kao to su gramatika,
metrika, logika i retorika. U tri
velike biblioteke bile su smetene
knjige iz razliitih zemalja i na ra-
znim jezicima. Kada su Nandu
opljakali i spalili muslimanski
osvajai 1193. godine, ona je ve
bila u opadanju tokom poslednjih
nekoliko vekova. Danas ruevi-
ne Nande obuhvataju ogromno
podruje i omiljena su meta ho-
doasnika i turista. U oblinjem
mauzoleju mogu se videti mnoge
skulpture koje su nekada krasile
dvorane univerziteta.
NANDA
Nanda je bio sin Suddhodane i Mahpapat, te je otuda bio i Budin polubrat. U Tipiaki je
opisan kao neka vrsta budistikog Adonisa. Bio je skladno graen, lepog lica i naoit (A.IV,66),
a ak i kada se zamonaio nosio je ogrta na poseban nain, minkao se oko oiju i etao unao-
kolo sa svojom naroito sjajnom posudom (Vin.IV,173). Takoe se kae da je bio za etiri prsta
(aturagulomaka) nii od Bude i esto bi izdaleka od njega pomislili da je Buda (Vin.IV,173).
Poto je Nanda otiao u monahe, nije mogao da prestane da misli na svoju ljubav, koja mu je
na rastanku rekla: Vrati se uskoro, mladi gospodaru. Saznavi za njegov problem, Buda je uzeo
Nandu za ruku i preneo ga u nebeski svet gde nimfe imaju stope poput golubica. Pokazujui na
te nimfe, upitao ga je: Ko je lepi, ove nimfe ili tvoja devojka? U poreenju sa ovim nimfama
moja devojka je nalik unakaenom majmunu, odgovori Nanda.
Sa ovom novom i jo lepom slikom u glavi, Nanda se marljivo posveti meditaciji, u nadi da
e se preporoditi u drutvu onih nimf. Kada ostali monasi doue ovo, podrugivali su se i ismevali
sa Nandinim motivima, nazivajui ga nadniarem, dakle nekim ko teko radi za bednu platu. U
budizmu, nastojanje da se preporodimo u nebeskom svetu se smatra uzvienijim nego roenje u
Nalanda, budistiki centar uenosti od 427. do 1197. godine
127
istilitu, ali je svakako inferior-
no u odnosu na dostizanje nirv-
e. Ovakvo ismevanje je posti-
delo Nandu, ali je onda taj stid
vremenom zamenio samopoto-
vanjem i odlunou da veba
voen pravim motivima. ivei
posveeno i u samoi, na kraju
je uspeo da postane probuen.
Voenje Nande na nebo se navo-
di kao jedan od primera Budinih
prikladnih pristupa (Th. 158).
Avaghoina uvena poema Sa-
undaranandakvya zasnovana
je na Nandinom ivotu.
NAPLAIVANJE DHAMME
Buda je delio Dhammu besplatno svima. esto je pri tome nailazio na potekoe i neugodnosti,
ponekad je ak i ivot rizikovao kako bi druge pouio Dhammi (Ud.78). Monah Pua bio je spre-
man da poduava Dhammu u kraju u kojem su ljudi bili poznati po nasilju i gde je imao velike an-
se da bude prebijen ili jo i neto gore (M.III,269). Danas, neki Zapadnjaci odlaze u tradicionalne
budistike zemlje da naue Dhammu ili meditaciju, vraaju se u svoju domovinu i potom naplauju
istu onu poduku koju su dobili besplatno. Slino tome, monasi iz Azije uzimaju novac za Dhammu,
a neki tibetanski uitelji se u tome istiu. Na taj nain oni dragocenu Dhammu pretvaraju u robu,
iako je Buda jasno rekao: Od Dhamme ne treba praviti posao (Ud.66). Kada je jednom prilikom
rekao: Dar Dhamme nadmauje sve druge darove (Dhp.354), time je jasno naznaio da bi Dha-
mma trebalo da bude dar, a ne neto to se prodaje. U Budino vreme ljudi su znali da uitelji drugih
religija trae nadoknadu, davanje uitelju (ariyadhana), ali i da oni koji poduavaju Dhammu
ne oekuju od svojih uenika nita vie do potovanje i marljivost (A.V,347). Ali nema nieg loeg
u naplaivanju za hranu ili smetaj recimo tokom kursa meditacije. Niti je za uitelja neprikladno
da prihvati poklon. Ali da odreuje cenu, ak i ako se to naziva sponzorstvom, ili da objavi da se
oekuje da poklon iznosi toliko i toliko, ide potpuno suprotno od osnovne etike i ideala budizma.
Oni koji poduavaju Dhammu treba da na to to ine gledaju kao na vrlo retku i dragocenu privile-
giju i kao na in ljubavi, a ne kao na sredstvo za izdravanje (ivljenje, ispravno).
NAPOR, ISPRAVAN
Ispravan napor (samm vyma) jeste esti korak na budistikom plemenitom osmostrukom
putu. Napor jeste katalizator koji doprinosi da nastanu i ostali elementi Puta i potom ih osnauje.
Tako, na primer, iako svi imamo potencijal za svesnost, moda je nikada neemo praktikovati, sve
dok ne ujemo o tome i shvatimo njezinu vrednost i korist. Moda emo potom uloiti napor da
budemo svesni svojih postupaka. Kada to postanemo, barem na kratko, moda emo pokuati da
ojaamo taj kvalitet i produbimo svoju svesnost. Napor, odlunost i istrajnost su kljuni za svaki
korak u ovom procesu. Buda je ispravan napor ovako defnisao: A ta je to ispravan napor? Stva-
ramo elju da spreimo nastanak onih nepovoljnih mentalnih stanja koja jo nisu nastala, elju
da napustimo ona nepovoljna stanja koja su ve nastala, elju da razvijamo povoljna stanja koja
jo nisu nastala i elju da negujemo i dalje razvijamo ona povoljna mentalna stanja koja su ve
Nanda naputa dom, Gandhara II vek
128
nastala. Ulaemo napor, ispoljavamo energinost, fokusiramo i usmeravamo um ka tim ciljevima
(D.II,131). Meutim, Buda je ukazivao i na to da puko stezanje zuba i naprezanje moe nekada
biti i kontraproduktivno. Napor jeste ulaganje energije, ali ispravan napor je neto suptilnije i ni-
jansiranije od toga. Zapravo, ispravan napor je pomalo kao veslanje u amcu. Usmeravati amac
tamo kuda elimo nije samo stvar povlaenja vesala. Prvo njih treba da povlaimo sinhronizovano.
Kada veslamo uzvodno, onda moramo zaista jako da povuemo, a kada idemo nizvodno moda
ne moramo uopte da veslamo. Da bismo skrenuli udesno, potrebno je da povuemo samo levo
veslo, a na drugom mestu samo desno. Dakle, da bi bio ispravan, napor mora biti izbalansiran u
odnosu na druge elemente, njegov intenzitet prilagoen okolnostima i moramo da znamo kada da
popustimo i omoguimo da se stvari odvijaju prirodno. I kao to Buda ree, ako se suvie napree,
postaje uznemiren, a ako se ne trudi dovoljno, stagnira (S.I,1).
NAPREDAK U MEDITACIJI
Postoje razne vrste meditacije i ak i vie varijacija jedne iste vrste. Zato ljudi esto pitaju: Koja
je najbolja tehnika meditacije? i Kako da znam praktikujem li je kako treba ili ne? Postoje etiri
kriterijuma koje moemo iskoristiti u proceni onoga to je Buda nazivao napredak, rast i razvija-
nje (vuha, virhim, vepulla) u meditaciji. Ako ste (1) u celini sreniji pre nego to ste po-
eli da meditirate, (2) uoili porast pozitivnih i smanjenje negativnih osobina u sebi, (3) oputeniji
i otvoreniji i (4) u stanju da budete objektivniji u vezi sa samim sobom, sve su to dobri indikatori
da se vaa meditacija kree onim putem kojim bi i trebalo da ide.
Neki pristupi meditaciji i stavovi koje mnogi povezuju sa meditacijom mogu nas navesti
da se osetimo napetim, natmurenim i suvie ozbiljnim. Kralj Pasenadi zapazio je jasnu razliku
izmeu sledbenika drugih kola i Budinih uenika. Ovi prvi su bili toliko namrteni i loe izgledali
da ne poeli ni da ih vidi ponovo, dok su ovi drugi bili nasmejani, vedri, ushieni i radosni,
toliko su zraili svojom oputenou i mirom, zadovoljni onim to bi dobili, budnog uma nalik
umskom jelenu (M.II,121). Uvek iznova Buda je izbalansiranu, zrelu meditaciju povezivao sa
sreom. Um koji je srean postaje skoncentrisan (sukhino itta samdhiyati), Sabrana osoba
postaje srenija (satim sukha edhati), A onda moete pomisliti: Moda te neistoe uma
mogu nestati... a da ipak ostanemo nesreni. Ali ne treba tako razmiljati. Ako neistoe uma
nestanu... samo ushienje i radost, vedrina, svesnost i jasnoa ostaju, a to je jedno sreno stanje
(D.I,73; S.I,208; D.I,196).
Umesto da sebe vide onakvima kakvi zaista jesu, neki meditanti imaju sliku kakvi bi trebalo
da budu i onda koriste potiskivanje ili se na bilo koji drugi nain dovijaju kako bi se uklopili u tu
sliku. Posledica toga je esto ukoenost tela, napet izraz lica, bez osmeha. Drugi meditanti razvijaju
neki od oblika mentalne rigidnosti, postajui puritanci i neprilagodljivi u svojim stavovima. ak i
kada je u pitanju prilagoavanje i najmanjih pravila ili dogmatini u tumaenju Dhamme i tehnika
meditacije. esto takve ljude ujemo kako govore da je nain na koji oni meditiraju apsolutno
ispravan, a da su drugi naini, makar se sasvim malo razlikovali, apsolutno pogreni. Ovakva
fzika i psihika rigidnost jeste vrlo lo znak. Nasuprot tome, uspean meditant ima dovoljno
poverenja da moe da se opusti i ne bude stalno nakostreen (appossukka, pannaloma), a da
ipak ne postane nemaran. Takav poseduje sposobnost da na Dhamma pojmove i tehnike meditacije
gleda kao na korisne oslonce, a ne nekakve apsolute za koje se treba grevito drati.
Uspena meditacija treba postepeno da smanjuje ego, tako da slika koju imamo o samima
sebi postaje manje vana, a da se nevezivanje poveava, ukljuujui tu i nevezivanje za svoje ne-
gativnosti. Na taj nain meditanti bi trebalo da budu u stanju da sve realistinije i preciznije sami
sebe procenjuju, kao i da budu iskreni sa samima sobom u vezi sa svojim unutranjim ivotom.
129
Takoe bi trebalo da postaju prijemiviji za savete svojih duhovnih prijatelja i uitelja, spremniji
da priznaju svoje greke, da pohvale prime bez postienosti, a kritiku bez samoopravdavanja.
Zreli meditant e, govorio je Buda, biti spreman da uitelju ili iskusnom monahu otkrije svoje
neistoe onakvim kakve jesu (A.IV,189-90).
A na pitanje: Koja je najbolja tehnika meditacije? odgovor bi bio: Ako kvaliteti koji su
ranije pomenuti postaju vidljiviji kao rezultat meditacije koju praktikuje, onda je to najpogodnija
tehnika za tebe. Videti Prepeke i hna.
NAVIKE I SVAKODNEVICA, BUDINA
U kasnijoj budistikoj tradiciji, a naroito u mahyni, Budu su poeli da posmatraju kao nadljud-
sko bie ili ak boanstvo, koje nikada nije uinilo bilo ta profano, niti je na to bilo prinueno.
Meutim, u Tipiaki, najranijem dokumentu o Budi i njegovom uenju, on je prikazan kako se
ponaa kao i svaki drugi obian ovek, to je on naravno na mnoge naine i bio.
Budin dnevni raspored bio je u velikoj meri onakav kakav bi se i mogao oekivati od nekoga na
njegovom mestu. Dobar deo dana provodio je govorei o Dhammi, sa ljudima koji su dolazili da ga
posete ili obuavajui svoje monahe i monahinje. Kad bi mu neko doao u posetu, zamolio bi svog
pratioca da mu negde u hladu namesti prostirku, kako bi mogao da sedi i razgovara sa posetiocima
(D.I,152). U takvim prilikama nanda ili neki drugi pratilac bi ponekad stajao iza njega i hladio
ga lepezom (D.II,72; M.I,83). Jednom prilikom zamolio je nandu da donese njegovu prostirku,
kako bi otiao u umu radi popodnevnog odmora (D.II,102). Buda je jeo samo jednom dnevno
(M.I,437) i to uvek pre podneva. Obino bi prvo otiao u proenje hrane, kako bi sebi obezbedio
obrok, ali i prihvatao poziv da rua u neijoj kui. Jeo bi paljivo, a kad bi zavrio oprao bi ruke i
svoju zdelu (M.II,138-9).
I opet, kao i svako drugo, i Budino telo se prljalo i trebalo ga je prati. Imamo njegov opis
kako stoji na obali reke, samo u donjem rublju i brie se posle kupanja (M.I,161). Kao to je to
obiaj u Indiji ak i danas, verovatno se kupao pre jela. Ponekad bi otpoinuo popodne (M.I,250),
iako je to verovatno inio u kasnijim godinama i samo tokom leta. U starosti bi sedeo i grejao lea
na popodnevnom suncu (S.V,216). Izuzev kad je bio umoran ili bolestan, Buda je uvek nalazio
vremena za one koji bi doli da ga neto upitaju ili zatrae savet. Meutim, bilo je perioda kad je
jednostavno voleo da neko vreme ostane sam sa sobom. Kad bi se na to odluio, rekao bi svom
pratiocu da ga ne uznemiravaju (D.I,151) ili bi pospremio svoju sobu i nestao ne obavetavajui
bilo koga (S.III,95).
Kasno popodne Buda bi nekad posetio bolnicu (gilnasl) da bi uteio bolesnike ili se
uverio da je sve u redu (A.III,142; S.IV,210; Vin.I,301). Nekad bi hodao tamo-amo u sveini
veeri (D.III,80), moda meditirajui ili tek da bi protegao noge. Na mnogo mesta u Kanonu se
pominje kako je govorio okupljenima do kasno u no (D.II,86), bilo da se radilo o grupi monaha
ili o nezareenima. Kada bi se ukazala prilika, zamolio bi nekog od svojih najistaknutijih uenika
da odre govor, a on bi seo i sluao. U jednoj takvoj situaciji su ga lea zabolela, te je legao i
tako odsluao govor (A.V,123-4). Nemamo informacija o tome koliko dugo je Buda spavao, ali
Tipiaka pominje da je esto meditirao i po itavu no (A.III,299).
Tokom svog ivota Buda je radio sve one obine stvari koje rade i drugi ljudi. Na primer,
otvorio bi vrata svoje kolibe kako bi primio goste (D.I,89), prao noge pre nego to bi uao u neiju
kuu (D.II,85) ili bi se nakaljao pre ulaska kako bi onima unutra najavio svoj dolazak (M.I,161).
U Vinayi je zabeleen jedan zabavan dogaaj, koji istie kako Budinu ljudskost, tako i njegovo
zdravorazumsko ponaanje. Dok je jednom drao govor kinuo je i svi u publici mu odgovorie
sa Nazdravlje! (ira va!). To je bilo toliko glasno da je morao da prekine govor. Buda onda
130
upita okupljene: Kada se nekome kae Nazdravlje! poto je kinuo, da li on zbog toga zaista bude
zdrav ili ne? Monasi priznadoe da to nema nikakvog uticaja. Buda se sa tim saglasio i ree da
zbog toga nema potrebe rei Nazdravlje svaki put kada neko kine (Vin.II,140).
Ljudi esto nekog ko je probuen povezuju sa izuzetnim fzikim karakteristikama i sa
posedovanjem natprirodnih moi. U tradicionalnim budistikim zemljama mnogi veruju da je
Buda bio visok 5,4 metara i da nije hodao, ve da je leteo od jednog mesta do drugog; da nikada
nita nije morao da uradi za sebe, jer su bogovi i aneli to inili umesto njega; da nije morao da
se kupa, jer je njegova koa bila toliko glatka da na nju nije prianjala bilo kakva prljavtina ili
praina. Kipovi i slike na kojima je prikazana Budina smrt, prikazuju ga sa crtama mladia, uprkos
injenici da je doiveo 80. godina. Buda jeste bio izuzetan, ali ne na nain na koji to ljudi obino
misle; on jeste imao izuzetne moi, ali ne udotvorne. Buda je bio izuzetan po tome to je bio uvek
blag, strpljiv, hrabar i vedar. Njegova mo bila je u dubokom razumevanju prirode stvarnosti, to
ga je na kraju i oslobodilo iz kruga raanja i umiranja. Videti Fiziki izgled.
NEBO
Nebo ili nebeski svet (devaloka ili sagga) jedno je od est stanja u kojima se bia mogu ponovo
roditi (preporaanje), dok su ostala svet ljudi, svet ivotinja, svet ljubomornih duhova, svet glad-
nih duhova i istilite. Nebo je svet ili stanje koje je prvenstveno prijatno i gde je ivotni vek vrlo
dug. Ljudi koji su razvili pozitivne emocije do visokog stepena dobrota, trpeljivost, bezazlenost,
ljubav iako ne moraju nuno biti naroito mudri, obino se preporaaju na nebu. Buda je rekao
da bi trebalo osetiti muninu, odbojnost i gaenje (aiyeyytha, haryeyytha, iguheyyat-
ha) od ideje da neko praktikuje Dhammu samo zato da bi se preporodio na nebu (A.I,115). Iako
je nebo daleko bolje od istilita ili svetova ivotinja, ljubomornih ili gladnih duhova, Buda ga je
smatrao inferiornim u odnosu na svet ljudi. Poto su iskustva u njemu toliko prijatna, bia u nebe-
skom svetu nemaju ni priliku ni podsticaj da razvijaju vrlinu ili razumevanje. I naravno, kada im se
ivotni vek okona (kao i sva stanja, i nebeski ivot je prolazan) oni e morati da se ponovo rode.
NEPAL
Nepal je mala zemlja smetena na
junim obroncima Himalaja, iz-
meu Indije i Tibeta. Budizam se u
Nepalu prvi put pominje u zapisu iz
464. godine, premda je u taj regi-
on verovatno stigao i neto ranije.
Veina stanovnika Nepala su hin-
duisti, ali postoje manje zajednice
Tamang, erpasi i Nevari iz doline
oko Katmandua koje su uglavnom
mahyna ili varayna budisti.
Theravda je u dolinu Katmandua
preneta etrdesetih godina XX veka
i od tada je stekla dosta pristalica.
Budisti ine oko 12% populacije
Nepala.
Budine oi, na poznatoj stupi u Katmanduu, nacrtane na sve etiri
strane kule, simbolizuju sveznanje; tree oko (izmeu obrva)
simbolizuje Budinu mudrost; uvijeni simbol na mestu nosa je
nepalski znak za broj jedan, simbol jedinstva svih stvari.
131
NESTANAK DHAMME
Postoji jedno neobino, ali vrlo ilavo uverenje meu budistima da e Dhamma uskoro biti za-
boravljena. Iako je to uverenje obino negde u pozadini, ono izbija u prvi plan u vremenima i kod
onih ljudi koji imaju poveanu svest o mnogim neizbenim nedostacima budistikih institucija.
No, ima li imalo istine u takvom jednom verovanju? Kao prvo, treba razjasniti ta podrazumevamo
pod terminom Dhamma. To je (1) istina o prirodi stvarnosti, zatim (2) istina kakvu je uvideo i
opisao Buda u mnogim svojim govorima i dijalozima, i na kraju (3) primena i praktikovanje te
istine meu onima koji sebe nazivaju budistima. U prvom znaenju Dhamma ne moe da nestane
kao to ne moe da nestane ni prostor, energija ili vreme. Jer sve dok neto postoji, postoji i Dha-
mma, poto Dhamma jeste priroda stvarnosti. U drugom i treem znaenju, Dhamma e pre ili
kasnije nestati, poto sve na nekim uzrocima nastale stvari (sakhra), ukljuujui tu i Budine rei
i ovekovo razumevanje i ponaanje, jesu podlone promeni (ania). Kada nestanu, njih e pre ili
kasnije otkriti neki novi Buda i ponovo objaviti svetu. Buda naredne ere zvae se Maitreya.
Dakle, kada Dhamme u ova dva poslednja znaenja nee vie biti? Na pitanje ta e dovesti
do pomraenja i nestanka dobre Dhamme (saddhammassa sammosya antaradhnya). Buda je
jednom odgovorio je da su za to razlog dve stvari. Kada se tekst pogreno izgovara i pogreno se
razume njegovo znaenje. Jer kada je izgovaranje pogreno i tumaenje je takoe pogreno (AN
II.23). Ovde je Buda mislio na svoje rei kako su ih zapamtili njegovi direktni uenici, a koje su
kasnije bile zapisane i danas ih nazivamo Tipiaka. U tom smislu Dhamma vie nije u opasnosti
od nestanka. Zapravo, pojavom tampe, knjiga i elektronskih medija, ona nikada nije bila sigurnija,
lake dostupna i vie itana. Na slino pitanje: ta je uzrok, ta je razlog da dobra Dhamma ne
traje dugo posle Tathgatinog dostizanja nirve? Buda je odgovorio: Zato to etiri temelja
svesnosti nisu uvrena i razvijena, dobra Dhamma nee trajati dugo (SN XLVI.6). Ovde Buda
kae da sve dok ljudi nastavljaju da proiuju i razbistruju svoj um kroz meditaciju Dhamma e
trajati. O istoj stvari Buda je takoe rekao: Zemlja, voda, vatra ili vetar ne mogu unititi dobru
Dhammu. Ali upravo zbog ovih neznalica e ona nestati (SN XVI.13).
Eto to je odgovor na pitanje koliko e trajati Dhamma. Ona nema nikakav unapred defnisani
vek trajanja, niti je neminovno da nestane u bilo kojem odreenom trenutku. Ona e trajati i razvijati
se sve dotle dok je oni koji sebe nazivaju budistima praktikuju sa posveenou, iskrenou,
razumevanjem i ljubavlju, a neznalice (mogh puris) jesu u manjini.
NESVESNO
Nesvesno je onaj deo uma kojeg nismo svesni. Savremeni pojam nesvesnog razvio je Sigmund
Frojd, koji je smatrao da krivica, stid i snaan oseaj ispravnosti potiskuju neeljene elje, nagone
ili seanja u nesvesno, gde oni postaju nedostupni svesti, a ipak i dalje na nju utiu. Frojd je takoe
smatrao da osoba moe postati psiholoki zadovoljna i zrela samo ako se taj nesvesni materijal
vrati ponovo u podruje svesnog. To se moe postii tehnikom slobodnih asocijacija, analize sno-
va i uz pomo psihoanalitiara. Iako je pojam nesvesnog svakako ubedljiv i ne protivrei budisti-
kom razumevanju uma, nije ga mogue pronai unutar budistike psihologije. Za to postoji valjan
razlog. Buda je otkrio da je razvijanjem snane, postojane i nepristrasne svesnosti i potom njenim
okretanjem ka umu, mogue osvetliti i najskrivenije kutke psihe. Poto je to tako, nije neophodno
praviti otru i u krajnjem sluaju proizvoljnu distinkciju izmeu svesnog i nesvesnog dela uma.
NEZAMISLIVO
Nazvati neto nezamislivim znai da je suvie neprijatno ili suvie uznemirujue misliti o tome,
odnosno da bez obzira koliko mislili o tome, to nee dovesti do jasnog razumevanja. Buda koristi
132
pojam nezamislivo (ainteyya) u ovom drugom znaenju. Tako je rekao: Postoje etiri nezamisli-
ve stvari, o kojima se ne moe misliti, a ako neko o njima ipak razmilja moe samo da poludi ili
postane potpuno zbunjen. Koje etiri? Razmiljanje o dubini Budinog razumevanja, razmiljanje o
dubini neijeg meditativnog stanja, razmiljanje o detaljima funkcionisanja zakona kamme i razmi-
ljanje o postanku ovoga sveta (A.II,80). Paradoksalno je da je dobar deo budistike komentarske
knjievnosti posveen upravo prva tri od ova etiri pitanja. Budistiki teoretiari i abhidhamma
mislioci prolosti spekulisali su bez kraja i konca i meusobno se raspravljali oko prirode Budinog
uvida i toga koji su tano postupci u prolosti izazvali koje kammike rezultate. Videti Svet.
NEZNANJE
Neznanje (avi ili moha) jeste odsustvo informacija ili znanja o neemu, zbog ega onda nastaje
pogreno razumevanje ili pomanjkanje svesti o neemu. Prema Budi, neznanje jeste jedno od dva
glavna uzroka patnje, a drugi je udnja. Kad nismo svesni zbog ega patimo, moda ni toga da
patimo, nismo u stanju ak ni da zaponemo proces oslobaanja od patnje. Sa druge strane, moe-
mo biti veoma svesni nepotpunosti ili nedovoljnosti uslovljene egzistencije, ali pogreno verovati
da je reenje problema u molitvi nekom boanstvu ili se upinjati da se preporodimo na nebu. I
opet, ovo e samo produiti problem. Jer tek kad ponemo da gledamo sa mudrou istinsku pri-
rodu patnje i njezine uzroke sloboda postaje mogue.
NIRVA
Nirva, pi nibbna, jeste najvie duhovno stanje i krajnji cilj budizma. Re nirva dolazi
od nir , to znai kraj i v, oduvati. Tako je nirva kraj ili gaenje vatri pohlepe, mrnje i
neznanja. Drugo objanjenje je da
re potie od nir plus vana, to zna-
i elja i otuda znai zaustaviti
elju. Kada kao rezultat praktiko-
vanja plemenitog osmostrukog
puta, neznanje i udnja ustupe me-
sto znanju i spokojstvu, ovek do-
stie nirvu i posle smrti nije vie
podloan preporaanju i svoj onoj
patnji koja ide sa njim. Nirva je
najpoznatiji naziv koji Buda kori-
sti za to uzvieno stanje. On ga je
takoe nazivao vrhuncem, drugom
obalom, istinom, krajnjim mirom,
neroenim, nenastalim, sigurnim
utoitem itd. (SN XLIII.14-43).
Videti Mistika.
NIRVA I UDNJA
Jedna od karakteristika nirve, krajnjeg cilja budizma, jeste odsustvo svake elje i udnje. To je
stanje potpune i trajne ispunjenosti. Kad ovo uju, neki ljudi se pitaju kako je mogue postii sta-
nje bez elje, elei da ga postignemo. Ovaj prividan paradoks bio je uoen jo u Budino vreme i
na njega je obino odgovarano iz dva pomalo razliita ugla.
Statua Bude u leeem poloaju Dostizanje nirvane
Vijetnam, Tra Vinh
133
elja za neim fokusira panju na objekat elja i usmerava energiju ka tome da se doe to
tog objekta. Kada se on osvoji, sledi period zadovoljenosti, ali se onda obino taj oseaj ubrzo
pretvori u razoarenje, dosadu ili gubitak interesovanja. Panja potom postepeno skree ka nekom
drugom predmetu i itav proces se ponavlja. Rani stupnjevi budistikog duhovnog traganja slede
slian obrazac, mada se kasnije faze uveliko razlikuju. U procesu praktikovanja Dhamme, sa ci-
ljem da se dostigne nirva, stalno poveanje jasnoe pomae nam da uvidimo kako nirva nije
neka stvar koju treba osvojiti, ve boravak u stanju u kojem nema elje. Tako, paradoksalno,
to smo blie nirvi, sve manje elje za njom imamo. Zavisei od elje, na kraju je prevazilazi
(So aparena samayena taha nissaaya taha paahati, A.II,146). Do tog trenutka duhovni
kvaliteti koje smo razvili kroz praktikovanje Dhamme i kljuni su za ostvarivanje nirve poi-
nju, moglo bi se rei, da funkcioniu automatski. Buda je zapazio: Kada neko ima znanje i uvid
u stvari kakve zaista jesu, tada nema potrebe da razmilja: Ja sam nezabrinut i nezainteresovan
za profane stvari zato to je prirodno da onaj ko vidi stvari kakve zaista jesu bude nezabrinut i
nezainteresovan za profane stvari. A kada je neko nezabrinut i nezainteresovan, nema potrebe da
razmilja: Dostigao sam slobodu kroz znanje i uvid, zato to je prirodno da onaj ko je nezabrinut
i nezainteresovan dostigne slobodu kroz znanje i uvid... Tako jedno stanje aktivira drugo, jedno
stanje dovodi do kompletiranja drugog (A.V,3).
Potovani nanda objasnio je ovaj prividni paradoks izmeu elje i nirve na malo drugai-
ji nain. Jednom je neki ovek doao u park u kojem je boravio i upitao ga za cilj Budinog uenja.
nanda mu objasni, a onaj ovek odgovori: Ako je to tano, onda bi takva situacija bila jedan
neprekidni, nikad zavreni proces. Jer nemogue je eljom napustiti elju. nanda ga onda upita:
Jesi li ranije imao elju da doe u ovaj park? I poto si doao, nije li ta elja nestala? ovek ree
da je tako. A nanda nastavi: Upravo je isto tako sa nekim ko je probuen. On je ranije imao elju
da bude probuen, a kada je to postigao, ta elja je nestala (skraeno, S.V,272-3).
NOVAC
Novac (mla) jeste oznaka nainjena od metala, papira ili plastike, koja predstavlja vrednost i
moe se razmenjivati za robu i usluge. Robna razmena dominirala je u vreme Bude i novac je tek
poinjao da ulazi u upotrebu. Najee korieni novii bili su kahpaa, nikkha, ahapda
i msaka (A.I,250; M.II163; S.I,82). Ova imena
odnose se na njihovu teinu, a vrednost je zavisila
od toga jesu li nainjeni od zlata, srebra, bakra ili
neke legure. Msaka je pravljen samo od bakra
i trebalo ih je 15 da bi uopte predstavljali neku
znaajniju vrednost. Oznake pravljene od koljke,
semenki ili drveta takoe su koriene kao sred-
stvo razmene (Vin.IV,238). Svi stari indijski nov-
ii bili su etvrtasti, jer ih je tako bilo lake sei
iz ploe metala, umesto da se seku kruno.
Buda je zabranjivao monasima i monahi
njama ak i da dodirnu zlato i srebro, a nisu mogli ni da budu ukljueni u bilo kakvu razmenu
(A.II,53). Danas vrlo mali broj budistikih monaha i monahinja nastavljaju da slede ovo pravilo.
Laici koji praktikuju deset pravila morala u odreene dane takoe nee koristiti zlato, srebro i
novac. Meutim, Buda je bio svestan kako nam novac moe pomoi da zadovoljimo mnoge svoje
elje, steknemo oseaj sigurnosti i ak pridobijemo potovanje drugih, te otuda moe biti i izvor
sree. Zato je sticanje imetka smatrao vrednim i legitimnim ciljem za nezareene, naravno pod
Bronzani novii Sunga perioda
Istona Indija, II i I. vek p.n.e.
134
uslovom da je zaraen marljivim radom,
snagom ruku i znojem, na zakonit nain
i pravino (A.II,67). Savetovao je da
razborit ovek nae balans izmeu svojih
trokova i prihoda (A.IV,281), a novac
podeli na etiri dela i koristi ga za: (1)
osnovne potrebe, (2) ostale trokove, (3)
pomo drugima i (4) da stavi na stranu za
svaki sluaj (A.III,46). Videti Kamata i
Imetak.
NOVO DOBA (NEW AGE)
Novo doba (new age) je termin koji je u upotrebu uao osamdesetih godina XX veka, kako bi se
opisao jedan maglovit, pseudoreligijski skup verovanja, a koji je izrastao iz pokreta kontrakulture
60-tih godina na Zapadu. Termin u stvari aludira na tadanje uverenje da novo duhovno doba,
takozvano Doba vodolije, samo to nije poelo. Uprkos injenici da su neki budistiki pojmovi i
prakse bili ukljueni u to novo doba duhovnosti, budizam i new age pokret imaju malo toga za-
jednikog. Budista moe imati ozbiljnih problema oko tog pokreta. Tako, se verovanje da je novo
doba na pomolu na kraju ispostavilo kao pogreno. Na nesreu, vie je bilo konfikata, pohlepe,
mrnje, hipokrizije i oajanja posle navodnog poetka nego to ga je bilo pre njega. Novo doba
je takoe vrlo komercijalno i u tome veoma podsea na staro doba, za koje tvrdi da ga je preva-
zilo. Kratak pregled new age sajmova, prodavnica, asopisa i kataloga pokazuje da sve to se
nudi ima i svoju cenu, esto i preteranu. New age takoe nema neku centralnu ideju ili ideale
koji ga vode, ve bi se pre moglo rei da je pokretan raznim hirovima i modom. Neka verovanja i
prakse ulaze u modu (piramide, kristali, keltske bajke, amanski bubnjevi itd.) i uskoro ih zameni
neto drugo. Tako new age zapravo u sebi ima izraenu narcistiku crtu i jednu nedoslednost.
Ljudi ukljueni u new age esto postaju opsednuti svojim zdravljem i razliitim nainima ishra-
ne, dodacima, nadrilekarima i njihovim tretmanima itd. to je moda ozbiljnije, new age je
takoe naivno optimistian. On ne nudi drugo reenje za sasvim stvaran i ozbiljan problem ljudske
patnje, osim trivijalnosti, prieljkivanja i irokih generalizacija.
Budista moe rei da new age duhovno ne nanosi veliku tetu, ali ne donosi ni mnogo
dobroga. Jedna pozitivna stvar koju je mogue rei o ovom pokretu je sledea on pokazuje da
uprkos irokom odbijanju tradicionalne religije na Zapadu, ljudi i dalje oseaju u sebi potrebu
za duhovnim. Treba se nadati da e vremenom sve vie ljudi poeti da se okree i koherentnom,
realistikom i kroz vekove proverenom Budinom uenju kako bi zadovoljili tu potrebu.
Kvadratni srebrnjak (321-181. godina pre n.e) Indija
carstvo Maurja, nastalo nakon smrti Aleksandra Velikog
135
O
OBELEJA VELIKOG OVEKA
Trideset dva obeleja velikog oveka (mah purisa lakkhaa) jesu telesne karakteristike za koje
se pretpostavlja da ih ima svaki Buda. Iako nije preterano vana za budizam, ova ideja se razmatra
u tri govora (D.II,142; M.II,133; Sn.103), a usput je pomenuta u jo nekoliko drugih. Ova ideja
o obelejima verovatno svoj koren ima u bramanizmu i u budizam je inkorporirana tek kasnije iz
za sada ne sasvim jasnih razloga. Neki od tih znakova, kao to je dugi jezik, plave oi, zlatna boja
koe i penis koji je potpuno uvuen u telo su verovatno u vezi sa staroindijskim shvatanjem ideal-
ne fzike lepote. I ostali znaci su udni, ak groteskni, tako da je teko odluiti ta bismo uopte
sa njima.
Iz Tipiake je potpuno jasno da je Budin fziki izgled (M.III,238) bio normalan u svakom
pogledu. Kada je kralj Atasattu otiao da ga poseti, nije mogao da ga prepozna meu ostalim
prisutnima (D.I,50). Da je Buda imao pomenuta 32 znaka, kralj bi ga sigurno odmah prepoznao.
Pukkusti je sedeo satima i razgovarao pre nego to je shvatio da pred sobom ima Budu. Da se
Buda na bilo koji nain razlikovao od drugih, mladi bi to primetio i znao bi da je pred njim neko
neobian. Kada je Upaka sreo Budu kako ide putem ka Gayi, ono to je zapazio na njemu bili su
bistar pogled i blistavo lice (M.I,170). Ne pominje da je video bilo koje od 32 obeleja.
U Budinom uenju, spoljanje i fziko su uvek podreeni unutranjem i psiholokom
(S.I,169). Buda je znao za bramansku ideju da je velikog oveka mogue prepoznati po fzikim
karakteristikama i odbacivao ju je. Neko ga je jednom pitao: Govori se o velikom oveku. Ali
ta je to to nekog ini velikim ovekom? Buda je odgovorio: Oslobaanje uma nekoga ini
velikim ovekom. Bez osloboenog uma, niko veliki ovek ne moe biti (S.V,157).
OBROK, BUDIN POSLEDNJI
Deo budistikog kanona, Dgha nikya belei da je pre nego to je umro, Buda pojeo obrok koji
mu je dao kova po imenu unda. Taj obrok se sastojao od jela koje se zvalo skara maddava, to
se moe prevesti kao svinjska poslastica (D.II,127). Mnogo je mastila potroeno na rasprave od
ega se zapravo ovo jelo sastojalo. Neki kau da je to bilo jelo sa svinjskim mesom, to je sasvim
mogue, posto Buda nije bio vegetarijanac, niti je zagovarao vegetarijanstvo. Jedna od bizarni-
jih teorija, a koja je dobila iru podrku, jeste da se radi o jednoj vrsti gljive zvane tartuf. Rani
evropski prouavaoci budizma spekulisali su da poto se u Francuskoj koriste istrenirane svinje za
nalaenje tartufa, svinjska poslastica mora biti jelo sa tom gljivom. Ova teorija zasniva se na po-
grenoj pretpostavci da ono to vai za Francusku mora vaiti i za drevnu Indiju. A zapravo tartuf
ne rastu u Indiji i korienje istreniranih svinja je ak i u Francuskoj novija praksa. Otuda je teorija
da je poslednji Budin obrok sastojao od peurki ili konkretno tartufa, bez osnova. Sve to moemo
da kaemo o skara maddava jeste da je to neka vrsta jela iji je sastav davno zaboravljen.
Pominjanje skara maddave u vezi sa Budinom smru je takodje neke loe informisane ljude
navelo da veruju da je Buda umro od zatrovane hrane ili da je on sam bio otrovan. U poslednjim
mesecima ivota Buda je patio od bolesti zbog koje su ga razdirali jaki bolovi. Ali ih je Blaeni
podnosio sabran, jasno razumevajui i bez pritubi (D.II,99). Imao je osamdeset godina, to je
neuobiajeno dug ivot za ono doba i Ananda ga je u tom periodu opisao da ima mlohave i
136
naborane udove, da je pogrbljen (S.V,217). Sam za sebe je rekao da sada moe da se kree samo
kao stara kola kad ih uveu remenjem (D.II,100). Nakon poslednjeg obroka dobio je snaan
napad dijareje i krvarenje (lohita pakkhandika), to je verovatno napad bolesti od koje je ve
neko vreme patio, da bi krajem narednog dana preminuo. Oigledno, Buda je umro od klasinih
komplikacija koje donose iscrpljenost, bolest i starost, a ne zbog onoga to je pojeo prethodnog
dana.
Sa stanovita Dhamme, najvanija stvar u vezi sa Budinim poslednjim satima jeste to je
jo jednom demonstrirao svoju beskrajnu sposobnost saoseanja. Kad je shvatio da je kraj blizu,
odmah je pomislio na undu i posumnjao da bi mogao biti optuen da je uzrok njegove smrti.
Kako bi to spreio, dao je uputstvo Anandi da se vrati do undinog sela i kae mu da posluiti
poslednji obrok nekome ko je probuen predstavlja vrlo znaajan in, koji donosi mnogo zasluga.
Tako je, ak i bolesnom, iscrpljenom i na samrti, Budi jedina misao bila dobrobit drugih. Videti
Ishrana i Kusinr.
ODANTAPURI
Posle Nande, Odantapuri je u staroj Indiji bio najvee sredite budistike uenosti. Osnovao ga
je jedan od kraljeva iz dinastije Pla poetkom VIII veka, a ime je dobio po tome to je smeten na
strmom obronku brda i iz doline izgleda kao letei (uenti) grad (pur). Odantapuri je osno-
van kao, i kroz mnoge vekove je i bio, glavno sredite varayne, a mnogi od ranih tekstova ove
kole budizma bili su ili sastavljeni na ovom univerzitetu ili su to uinili njegovi svreni studenti.
Toliko je bio obiman knjievni rad monaha i laikih znalaca iz Odantapurija, da je na tom mestu
stvoreno i posebno pismo nazvano bhaiksuki. Kasnije je ono postalo standardnim pismom severne
Indije za pisanje budistikih tekstova. Na svom vrhuncu, ovaj univerzitet je imao oko hiljadu stu-
denata i uitelja. Monasi iz Odantapurija su igrali centralnu ulogu u prenoenju budizma na Tibet,
a prvi manastir u toj zemlji, Samye, napravljen je kao njegova kopija.
Kao i svi hramovi i manastiri u Indiji, i Odantapuri je na kraju uniten tokom islamske invazije
u XIII veku. Muslimanski spis Tabaqt-i-Nsir opisuje tragini kraj ovog univerziteta. Sa velikim
arom i hrabrou Muhammad Bakhtyar jurnuo je na kapije tvrave i zauzeo je. Veliki ratni plen
pao je u ruke pobednika. Veina stanovnika bili su bramani koji su brijali glavu (tj. budistiki
monasi). Svi su pobijeni. Pronaen je i veliki broj rukopisa, a kada su ih Muslimani videli, poeli
su da trae nekoga da im ih rastumai, ali su do tada ve svi koji bi to mogli da urade bili mrtvi.
Otkriveno je da je itava tvrava bila mesto nauke. Danas ruevine Odantapurija lee pokopane
ispod grada Bihararifa.
ODEA
Odea (dussa ili vattha) jeste komad tkanine iskrojen tako da se uklapa u oblik tela i nosi se kako
bi ga zatitilo od vremenskih promena i radi pristojnosti. U staroj Indiji platno je izraivano od
137
pamuka (kappsa), vune (ua), svile (koseyya) ili razlii-
tih biljnih vlakana. Najskuplja tkanina je brokat iz Ksija
i laneno platno iz Kadumbare (A.I,248; a.VI,500). Buda
je pominjao kako su, u vreme dok je bio princ, njegov tur-
ban (vehana), prsluk (kauka), donji ve (nivsana) i
ogrta (uttarsaga) bili napravljeni iskljuivo od brokata
iz Ksija (A.I,145). Mukarci i ene nosili su tkaninu u
obliku suknje, vezanu oko struka i dug komad tkanine na
razliite naine obmotan oko gornjeg dela tela i ponekad
prsluk. Mukarci su nosili turbane, a ene veo preko glave.
Dugmad nisu postojala, a ni depovi.
Buda je nosio uti ili smei ogrta i propisao je da
njegovi sledbenici ine to isto. Nema dokaza da je ikada
traio od svojih nezareenih sledbenika da nose neku
naroitu vrstu odee, ali oni se esto pominju kao laiki
sledbenici odeveni u belo (adtavasana, A.III,10; M.I,340). Dakle, izgleda da su jo od Budinog
vremena laici preferirali odeu nainjenu od obine, nebojene tkanine. Takva odea je verovatno
simbolizovala istotu i jednostavnost, a isticala jednakost meu budistima, time to je umanjivala
razlike izmeu bogatih i siromanih. Na ri Lanki vrlo predani ljudi jo uvek rado nose belo, kao i
oni koji se privremeno pridravaju osam ili deset pravila morala. Meutim, najvanija stvar nije
koju vrstu odee neko nosi, niti koje je boje, ve kvalitet srca. Buda je rekao: Iako je raskono
odeven, onaj ko ivi smireno, krotko, obuzdano, usmeren svetim ivotom, ko je odbacio batinu
u ophoenju sa svim biima taj je svetenik, taj je isposnik, taj je monah (Dhp.142). Videti
Nagost.
Indian Costume, G. S Gurye, 1995.
OGRTA
Budistiki monasi i monahinje nose ogrtae (vara ili ksva) umesto konvencionalne ode-
e. Oni se sastoje od tri dela: manjeg pravougaonog komada platna obmotanog oko bedara
(antaravsaka), zatim pojasa (bandhana), kojim se on uvruje, i na kraju veeg pravougaonog
ogrtaa (uttarsanga) obavijenog
oko itavog tela, preko levog ramena
i ispod desne ruke. Dvoslojni ogrta
(sanghi) se nosi po hladnom vre-
menu. Ogrtai mogu biti napravljeni
od platna, pamuka, svile, vune, sana
vlakana ili kudelje (Vin.I,394). Neki
monasi svoje ogrtae prave od krpa
ili paria baenog platna. U vezi
sa takvim ogrtaima, Buda je rekao
da kada monah pone da doivljava
radost meditacije, njegove krpe e
poeti da mu izgledaju poput divno
bojene odee (A.IV,230).
Popularni izraz ogrta boje af-
rana je zapravo greka afran (kur-
Brokat iz Kasija (Varnasi) i danas je
najpoznatiji u svetu
138
kuma) nikada nije bio korien za bojenje ogrtaa, a i da jeste bilo takve namere, on je za to suvie
skup. Prava boja jeste uta, narandasta ili tamnobraon, ista ona kao i kaikra cvet, Pterospermum
acerifolium (a.II,25). Za stare Indijce ova boja je oznaavala nevezanost ili naputanje, jer i listovi
dobijaju utu boju pre nego to otpadnu sa drveta. Komplet ogrtaa predstavlja tri od osam osnovnih
potreptina monaha i monahinja. Za mnoge budiste, kao i za samoga Budu, uti ogrtai su bili
mnogo vie od puke odee; oni su simbol najviih etikih i duhovnih ideala. Buda je rekao: Ko god
se oslobodio neistoa, pun je vrlina, samoobuzdan i istinoljubiv, tek taj je vredan utog ogrtaa
(Dhp.10).
I jo je govorio: Ako bi neko uhvatio ugao mog ogrtaa i pratio me ukorak, takav bi ipak bio
daleko od mene ako je pohlepan, pun besa i udnji, nepaljiv, neobuzdan, buan i rastresen. ak i
ako bi neko iveo hiljadu yoana daleko od mene, ali se oslobodio udnji i strasti, imao blago srce
i ist um, bio paljiv, sabran, vedar i skoncentrisan, takav bi mi ipak bio blizu i ja bih bio blizu
njega. A zato? Zato to bi video Dhammu. A videvi Dhammu video bi i mene (It.91).
O MAI PADME HM
Ova fraza na sanskritu jeste uzvik
koji esto izgovaraju sledbeni-
ci mahyna budizma u vezi sa
Avalokitevarom, bodhisattvom
milosra. Na neki nain, moe se
rei da je ona ekvivalentna hri-
anskom izrazu Slava Gospodu
ili muslimanskom Bog je veliki!
Ova sintagma prvi put se javlja u
Kraavyha stri, koja potie
iz VII veka, ali je verovatno bila
koriena i nekoliko vekova pre
toga. Prvi i poslednji od est slo-
gova, o i h, vibrirajui su zvu-
kovi (praava) i nemaju bilo ka-
kvo znaenje, ve funkcioniu kao
uvod i zakljuak. Ostala etiri sloga, ma i pad me, znae dragulj u lotosu, to je alternativno ime
za Avalokitevaru, jer je saoseanje dragulju nalik, najdragoceniji sastojak bodhisattvinog uma,
istog, poput lotosa. Izgovarajui o mai padme hm sledbenik veruje da zaziva Avalokiteva-
rinu pomo, ali to moe biti i izraz predanosti, pohvale i, kada se recituje tokom dueg perioda,
meditacije.
OPKLADA, KAO ARGUMENT
Opklada (abbhuta) znai proceniti rizik koji nose dve ili vie mogunosti i odluiti se za onu koja
najverovatnije ima eljeni ishod. U svom uenju Buda je koristio razne pristupe kako bi pomogao
ljudima da razumeju istinu Dhamme. Na primer, on bi apelovao na bolju stranu njihove linosti,
govorei da vrlina stvara ljubav i potovanje, vodi ka pomaganju, nekonfiktnosti, harmoniji i
jedinstvu (A.III,287). U drugim prilikama je apelovao na njihovu brigu za sopstvenu budunost,
podseajui ih da dok dobrota i doslednost rezultiraju zadobijanjem potovanja drugih, dotle ne-
moralnost moe voditi ka looj reputaciji, neistoj savesti, moda ak i problemima sa zakonom
(M.III,164). Ovakvi argumenti bazirani su na injenicama koje je mogue proveriti. No, postoje
Tibetanska mantra naslikana na kamenu,
jezero Revalsar, Indija
139
i vidovi Dhamme koji nisu lako dostupni neposrednom iskustvu; kamma i preporaanje na pri-
mer. Tako je Buda ponekad koristio logiku kada je govorio o tim pitanjima, a najinteresantniji
racionalni argument koji je koristio mogao bi se nazvati argumentom opklade.
Jednom se obraao obrazovanim sluaocima koji su mu rekli da ne mogu da imaju poverenje
u uenje koje nije podrano i razumom (no kravat). Sutina Budinog razgovora je sledea:
Ako su kamma i preporaanje istiniti i neko od njih je estit, tada e biti omiljen, cenjen i potovan
sada, a i preporodie se na povoljnom mestu u narednom ivotu. Ako su kamma i preporaanje
istiniti i neko od njih je nemoralan, tada e imati problema u ovom ivotu i preporodie se na
bolnom mestu u narednom ivotu. Ako kamma i preporaanje nisu istiniti i neko od njih je estit,
tada e ipak biti omiljen, cenjen i potovan u ovom ivotu. Ako kamma i preporaanje nisu istiniti
i neko od njih je nemoralan, tada e ipak imati problema u ovom ivotu. Imajui sve to u vidu,
mudar ovek moe u tome videti ubedljiv razlog da poveruje u kammu i preporaanje i ponaa se
u skladu sa time, ili barem da se ponaa kao da su ove dve stvari istinite (M.I,402).
Oni koji oklevaju da postanu budisti zato to nisu sigurni u opravdanost ideje preporaanja,
mogu i sami o ovome razmisliti na isti nain. Bilo da je preporaanje istinito ili nije, jo uvek
moemo postupati voeni vrlinom i imati koristi od toga, moemo jo uvek meditirati i imati
koristi od toga, moemo jo uvek oseati potovanje prema Budi i biti time oplemenjeni.
OPLODNJA, VETAKA
Vetaka oplodnja je medicinska procedura gde se oplodnja ne odvija uobiajenim, prirodnim pu-
tem. Ili se spermatozoid i jajna elija spajaju izvan tela i onda implantiraju u matericu ili se sperma
implantira u matericu na neki drugi nain, a ne putem seksualnog odnosa. Budizam nema nita
protiv ovakve procedure, jer ona pomae da se olaka naroit tip ljudske patnje (tuga to nismo u
mogunosti da budemo roditelji), a i ona nije u suprotnosti sa treim pravilom morala. Meutim,
postoji nekoliko stvari ovde koje mogu biti etiki problematine. Neke religije se protive ovakvoj
oplodnji zato to je sperma obezbeena masturbacijom, koju one smatraju grehom. Budizam
nema sa tim problem, pre svega zbog toga to, iako masturbaciju smatra nekorisnom, ne vidi je i
kao neto loe, a drugo, iza nje u ovom sluaju vidi i dobru nameru. Ozbiljniji prigovor vetakoj
oplodnji bi bio sledei. Obino, vie od jednog jajeta biva oploeno, da bi ukoliko ne uspe prvi
pokuaj implantacije druge jajne elije bile na raspolaganju. Ako implantacija uspe, viak jajnih
elija se unitava, zamrzava za moguu kasniju upotrebu ili koristi u eksperimentalne svrhe. Prema
Budi, ivot poinje zaeem ili ubrzo posle toga i otuda bi se unitavanje oploenih jajnih elija
verovatno moglo smatrati krenjem prvog pravila morala. Sem toga, javlja se i nekoliko ozbiljnih
pravnih, ekonomskih i emocionalnih pitanja (na primer, vlasnitvo nad neiskorienim elijama,
visoka cena celog zahvata, to znai da siromani obino nisu u prilici da je sebi priute i niska
uspenost od otprilike 15%). Moda bi parovi koji ne mogu da imaju dete, a zaista to ele, trebalo
prvo da razmotre mogunost usvajanja.
Buddhism and Bioethics, Damien Keown, 1995.
OPRATANJE
Opratanje (khamanasla) jeste spremnost da napustimo ljutnju, ogorenje ili osvetoljubivost koju
smo moda oseali prema onima koji su povredili nas ili one koje volimo. U budizmu se na opra-
tanje gleda kao na vrstu davanja koje je vie i plemenitije od davanja materijalnih stvari. Buda je
rekao: Po ove tri stvari moe se prepoznati mudar ovek. On pogreku vidi onakvu kakva jeste.
Kad je vidi, pokuava da je ispravi. Kada neko prizna da je pogreio, on to oprata, kao to bi i
140
trebalo (A.I,103). Dva puta meseno monasi i monahinje treba da se okupe, odvojeno, i da oku-
pljenima potvrde ukoliko su na neki nain prekrili Vinaya pravila, kao i da zatrae oprotaj.
ORUJE
Oruje (yudha) su predmeti koji se koriste za odbranu ili za ubijanje. Neka od mnogih oruja koja
se pominju u Tipiaki su koplje (setti), ratna sekira (vs), buzdovan (mugara) i trozubac (sula).
Najkarakteristinija oruja toga vremena bili su ma (khagga), luk (dhana) i strela (sra). Standar-
dni ma bio je dug 33 prsta (a.I,273). Vrhovi strela pravljeni su u razliitim oblicima (M.I,429),
a ponekad su umakani i u otrov.
Praktikovanje prvog pravila morala, govorio je Buda, zahteva od nas da odustanemo od
ubijanja, da odloimo tap i ma, da ivimo sa brigom, blagou i saoseanjem za sva iva bia
(D.I,4). Ponekad je on re oruje koristio u smislu nasilja. Verovatno upotrebljavajui sintagmu
svoga doba, rekao je da se ljudi uputaju u nasilnu svau tako to ranjavaju jedni druge orujem
kao to je jezik (M.I,320). Jednom drugom prilikom je rekao da oveka ije je srce puno ljubavi
oruje ne moe ozlediti (A.V,342).
Ljudi su se esto divili kako su istrenirani Budini uenici, iako to vebanje ne podrazumeva
pritisak, prinudu ili pretnje. Jednom mu je kralj Pasenadi rekao: Ja sam plemeniti, krunisani kralj,
vlastan da izriem i smrtnu kaznu, globu ili proterivanje svakome ko to zasluuje. Pa ipak, kada
prisustvujem savetu lanovi me esto prekidaju. ak i ako im kaem da saekaju da zavrim sa
govorom koji sam zapoeo, ipak me prekidaju. Ali sam primetio da kada Buda poduava nekoliko
stotina svojih uenika ne uje se ak ni kalja niti bilo kakav drugi zvuk. Ali jednom kada ste po-
duavali Dhammu neko se zakaljao. I jedan od njegovih saputnika u svetakom ivotu ga gurnu
kolenom s reima: Tie, prijatelju, ne pravi buku. Uitelj poduava Dhammu. I tada pomislih:
To je izvanredno, zaista udesno, kako ova zajednica moe biti tako disciplinovana bez tapa ili
maa. Zapravo, ja ne znam nijednu drugu zajednicu tako disciplinovanu (M.II,122).
Reeno je da su se stari indijski bogovi esto
uputali u rat i oruane borbe, a i na raznim spo-
menicima prikazivani su esto kako dre oruje.
Jedna pesma naslovljena Visenastava, sastavljena
otprilike u IV veku, uporeuje Budu sa izgledom,
ponaanjem i gizdavou razliitih hinduistikih
bogova, polubogova i heroja. tekst je mogue razu-
meti samo uz dobro poznavanje ponekad komplek-
snih legendi, mitova i hagiografja u okviru indijske
knjievnosti, ali stihovi koji govore o oruju su do-
voljno razumljivi. Dakle, ovo su stihovi 8, 53, 55 i
56 iz Visenastave. Diskovima i kopljima nisu bili u
stanju da pobede sile Mare. Ali bez ikakvog oruja
ti si pobedio zahvaljujui ljubavi. Vysa je obja-
vio da se pogibijom na bojnom polju stie slava na
beu. Dok si ti, o Uitelju, uio da se uma obuzetog
nasiljem ide pravo u istilite. Skandha, Indra,
Upendra i Rudra, svi oni dre oruje iz straha ili da
bi zastraili druge. Ti se niega ne boji i nikoga ne
plai. Osloboen si straha, ne strai druge i otuda
si najvii meu biima.
Neka od oruja, hram aolin,
provincija Henan, Kina
141
OSMESI I SMEH
Osmeh je izraz lica izazvan sreom i uglovi usana se ire nagore. Smeh je kombinacija mimike
lica, glasova i pokreta tela, koji ukazuju na veliku sreu ili razdraganost. Nema pomena da se Buda
ikada smejao, ali se kae da je imao prekrasan osmeh i da se esto osmehivao (S.I,24; Th.630).
Budin osmeh, zajedno sa izrazom lica koji je blag i zrai, prirodno su privlaili ljude. Njegovi
uenici opisivani su kao nasmejani, veseli, bodri, radosni i zraili poverenjem (M.II,121). Psi-
hologija abhidhamme poznaje nekoliko tipo-
va i intenziteta osmeha i smeha blagi osmeh
(sita), radostan osmeh, gde se uglovi usana to-
liko razdvoje da se mogu videti zubi (hasita),
smeh pri kojem se isputa glasan zvuk (vihasi-
ta), smeh od kojeg glava, ramena i ruke podrh-
tavaju (upahasita), smeh do suza (apahasita) i
gromoglasan smeh (atihasita).
Buda je glasno kikotanje i smejanje sma-
trao neprikladnim za monahe i monahinje
(A.I,260), pod uslovom da je njihova posve-
enost praksi ozbiljna. U Dhammapadi on
pita: emu smeh, otkud radost, kad poar ne-
prekidno bukti? (Dhp.146). Mahvastu kae:
U zajednikom ivljenju, uz pomo blagog
pogleda i toplog osmeha, ljubav se raa izme-
u oveka i ivotinje. Bodhiaryvatra sa-
vetuje onim meditantima koji su skloni da po-
stanu suvie ozbiljni: Uvek odravaj osmeh
na svom licu, odustani od mrtenja, strogosti...
i budi prijatelj celome svetu. Budistiki naro-
di Azije su poznati po svojoj spremnosti da se
uvek nasmeju, to je odraz otvorenosti i dobrote
kakvu razvija Budino uenje.
OTKROVENJE
Otkrovenje (anussava ili suti) jeste istina ili znanje koje je oveanstvu objavio Bog ili neko drugo
boansko bie. Osoba koja je primila to otkrovenje obino se naziva vidovnjakom ili prorokom
(isi). Za svete spise mnogih religija veruje se da su otkrovenje. Buda i budistika tradicija su u
celini bili skeptini prema onima koji su tvrdi da je otkrovenje istinito, koji su irili uenje za-
snovano na otkrovenju, zasnovano na onome to je prenoeno s kolena na koleno ili na autoritetu
tekstova (M.I,520), smatrajui sve to jednim nepouzdanim nainom saznavanja (A.I,187). Neke
od primedbi upuene otkrovenju kao takvom jesu: osoba koja je primila otkrovenje moda ga nije
dobro ula; ak i ako jeste, moda ga nije dobro zapisala, a i ako jeste, moda zapisano nije bilo
sasvim precizno preneto tokom mnogih vekova (M.I,520). I druge primedbe se mogu uputiti ideji
otkrovenja. Postoji mnogo otkrivenih religija, a sve se razlikuju. Poto ne mogu sve biti istinite,
kako emo odluiti koja jeste, a koja nije? Uz to, ak i kod jedne jedine religije postoje velike i
esto meusobno kontradiktorne razlike u tumaenjima otkrivenih tekstova. Kako znamo koje
tumaenje otkrovenja je tano, a koje nije? Na temelju ovoga, budizam kae da religije zasnovane
na otkrovenju nisu pouzdane, mada to nuno ne znai da su i pogrene (M.I,520). Videti Vede.
Angkor Vat, Kamboda
142
P
PAGODA
Pagoda je naziv koji se ponekad koristi za budistike i hinduistike hramove ili za budistike
stpe. Ova re nije izvedena ni od jednog jezika kojim se govori u budistikom svetu, niti se tamo
upotrebljava. Radi se zapravo o portugalskom izgovoru persijskog izraza but-kadah, to znai
kua idola.
PAKAO
Videti istilite.
PI
Re pi jednostavno znai red teksta, ali je vremenom poela da se koristi kao naziv za jezik
kojim je zapisana Tipiaka, kanon theravda budista. Tradicionalni budisti veruju da je Buda go-
vorio pi, iako to sigurno nije tano. Neki savremeni flolozi misle da je pi zapravo jezik zapadne
i centralne Indije, dok drugi tvrde da se radi o jeziku iskljuivo tekstova, zasnovanom na jednom
od varijanti indijskog jezika mgadh. ta god da je istina, theravda budisti ga oduvek smatraju
svetim jezikom i mnogi veruju da je Dhammu mogue potpuno razumeti jedino uz poznavanje
pija. Meutim, Buda je znao da nijedan jezik nije bolji od bilo kojeg drugog za prenoenje istine
i otuda i njegove rei: Doputam vam da Budine rei uite svako na svom jeziku (Vin.II,139).
Donedavno sve knjige o theravdi hronike, pesme, komentari, prie itd. bile su pisane na piju.
Svaki obrazovaniji monah sa ri Lanke, Burme ili Tajlanda dobro zna pi.
Pagoda pet pria u Mijaimi, Japan Phra Pathom edi, Tajland Pagoda u hramu Fogong, Kina
143
PARABOLE I POREENJA
Parabole (upamkath) jeste kratka pria ispriana radi moralne pouke, a poreenje (upam) jeste
govorna fgura koja jednu stvar poredi sa drugom rad didaktikog cilja. Budii da je bio uitelj
izuzetne kreativnosti i vetine, Buda je bio pravi majstor upotrebe parabola i poreenja. Kad bi mu
postavili neko pitanje, esto bi pre odgovora rekao: Dau ti jedno poreenje, zato to neki otrou-
mni ljudi bolje razumeju uz pomo poreenja (S.II,114). Knjiga taka je prava zbirka parabola
koje je ispriao sam Buda. Tako u itavoj Sutta piaki ima oko 300 poreenja, od kojih su mnoga
genijalna, primerena i nezaboravna.
PARADOKSI I ZAGONETKE
Paradoks je stvar ili iskaz koji u sebi sadri dva kontradiktorna elementa, zbog kojih se ini ud-
nim. Zagonetka je neto tajanstveno ili teko za razumevanje. I dok su Budino ponaanje i govor
uvek bili dosledni i jasni, ponekad je izgovorio neto to je izgledalo paradoksalno ili zagonetno.
Jednom ga je neko upitao kako je preao bujicu, tj. dosegao probuenje, a on je odgovorio: Ne
zaustavljajui se u mestu i ne jurei suvie napred (S.I,1). Neki krotitelj konja pomenuo mu je
jednom da ako nekog konja, posle dueg vebanja, ne bi uspeo da ukroti, on bi ga unitio. Onda je
pitao Budu kako on kroti svoje monahe. Buda je opisao metode koje je koristio, a krotitelj ga na
to upita: A ako monah ne reaguje na uputstva, ta onda radite? Buda odgovori: Unitim ga. U
prvom od ova dva iskaza se koristi oigledan paradoks, zato to je ponekad uobiajeni jezik nepri-
kladan da prenese neku suptilnu ideju, u ovom sluaju, da je neophodan balans izmeu napora i
odmora, iako je teko objasniti kad treba prestati sa jednim i poeti ovo drugo. U Budinoj drugoj
izjavi se koristi paradoks (tj. izmeu dobro poznate odlike uenja da potuje svaki ivot i njegove
tvrdnje da bi unitio nekoga) sa jasnom namerom da se jednim okom zaokupi panja onoga ko
pita. Kada je to postigao, Buda nastavlja, objanjavajui ta podrazumeva pod unitavanjem.
Ako je monah nedisciplinovan i uporno odbija da poslua Budin savet, jednostavno bi takvog mo-
naha ignorisao, to je ravno njegovom duhovnom unitenju.
Nekoliko Budinih iskaza je prilino teko razumeti i u tom smislu predstavljaju prave
zagonetke. Na primer: Poseci umu, ali ne i drvee (Dhp.283) ili Lije na pokriveno, ali ne i na
otvoreno. Zato otvori pokriveno i nee na tebe liti (Ud.56).
PARFEMI
Parfemi (gandha, sugandha ili vsa) su jedinjenja nainjena od esencijalnih ulja odreenih biljaka
i drugih mirisnih supstanci. Koriste se da eliminiu neprijatne mirise ili da uine da telo dobije pri-
jatan miris. Stari Indijci su uglavnom nosili na sebi cvetove koji su imali ulogu mirisa, iako su ih
i proizvodili. Centar trgovine parfemima bio je grad Ksi, dananji Vras ili Benares. Tipiaka
pominje nekih dvadesetak parfema, od kojih se neki koriste i danas, kao to su kamfor (kappra),
emerika (kaukarohi), indijski tamjan (salaa), kasija ulje (tamla) i iirot (vaa, a.I,290;
II,416; M.II,184; S.III,157). Usra, krhki, ruiasti koren braa trave, slatkastog mirisa, bio je
veoma traen, ali se danas vrlo retko koristi (Dhp.337).
Dva najskuplja parfema spravljana su od nardovog ulja (narada) i sandalovine (andana).
Buda je otri, drvenasti miris korena valerijane (kanusr) smatrao najprijatnijim od svih mirisa
(A.V,22; a.VI,537). Tamnobraon sandalovo drvo se mlelo i spravljana je krema, koja se utrljavala
u kou ili je nekada ceeno ulje od njega (a.IV,440; Thi.145). Slino valerijani, i sandalovo drvo
je paljeno u vidu mirisnih tapia. Jedna lepa legenda kae da je prah sandalovine padao sa neba
u trenutku kad je Buda bio na posmrtnom odru (D.II,137).
144
Buda je esto izjednaavao vrlinu sa (sla) sa parfemom, u smislu da oboje poveavaju
privlanost osobe koja ih poseduje, i jedno i drugo se doivlajva kao prijatno i deluje i izvan svog
neposrednog okruenja. U vezi sa ovim poslednjim, kazao je da se o mukarcu ili eni koji su
uzeli tri Utoita, praktikuju pet pravila morala i dobri su po prirodi (kalyaa dhamma), o njima
se govori i hvale ih na mnogo veem podruju nego to i najjai miris moe da pokrije (A.I,225).
Jednom drugom prilikom je rekao: Miris cvetova, sandalovine ili jasmina, ne iri se uz vetar, ali
miris dobrog oveka prodire u svim pravcima. Od svih mirisa sandalovine, jasmina, vodenih
ljiljana ili vassika, miris vrline je najbolji (Dhp.54-5). Veina nas veoma pazi da prijatno mirie
ili barem da nema neprijatan miris. Mnogo manje panje posveujemo tome da li smo mi sami
prijatni. Videti Aromaterapija i minka.
PTIMOKKHA
Ptimokkha ini sredini deo Vinaya piake, prvog dela Tipiake, a sadri pravila po kojima bu-
distiki monasi i monahinje moraju da ive. Znaenje rei ptimokkha je nejasno, ali bi moglo
da znai neto kao obaveza ili obavezujue obeanje. Originalna Ptimokkha bila je zbirka
aforizama koji su sumirali Uenje (D.II,49), ali je vremenom evoluirala u kodeks ponaanja, sa
227 pravila za monahe i dodatna 84 pravila za monahinje. Ta pravila su podeljena na osam delova,
u skladu sa teinom prekraja. Najvanija meu njima su etiri prike, prekraja koji donose
momentalno iskljuenje iz monake zajednice. To su (1) seksualni odnos, (2) kraa, (3) ubistvo
i (4) lana tvrdnja o posedovanju duhovnih moi. Ostala vana pravila su 13 saghdisesa, ije
krenje se mora ispovediti. I dok se neka od pravila ptimokkhe odnose na moralna pitanja, veina
ih je vezana za etikeciju, monastiki protokol i ponaanje koje doprinosi harmoninom ivotu u
zajednici, te je zato Buda rekao: Kad mene vie ne bude, monasi ukoliko ele, mogu promeniti
manje vana pravila (D.II,154). Prema Vinayi, monasi i monahinje se odvojeno okupljaju dva
puta meseno kako bi recitovali Ptimokkhu. Videti Kalendar.
PATNA
Patna je prestonica severnoindijske drave Bihar i smetena je na desnoj obali Ganga. U Bu-
dino vreme je to bilo selo po imenu Ptaigma, na glavnom putu koji je spajao jug sa severom
i glavnom prelazu preko reke.
Poslednjih godina ivota Buda
je proao kroz to selo i stanov-
nici su ga zamolili da provede
no u prenoitu za putnike.
Prihvatio je njihov poziv i oni
pometoe pod, pripremie se-
dita, napunie posude sa vo-
dom i lampe uljem (D.II,84).
Dva savetnika kralja Ma-
gadhe sluajno su se zatekla u
Ptaigmi i oni pozvae Budu
i monahe u njegovoj pratnji da
sutradan dou na ruak. Posle
toga, Buda je nastavio svoje
putovanje, a savetnici naredie
da kapija na koju je napustio
Patna, gravira iz XIX veka
145
selo bude nazvana Gotaminom kapijom (Gotamadvra), a mesto na kojem je preao reku da se
nazove Gotamin gaz (Gotamatittha). Tako je i bilo i ta dva mesta su zadrala svoj naziv tokom
mnogo vekova (D.II,89). Stotinak godina posle Budine smrti, Ptaigma je izrasla u veliki grad i
promenila ime u Ptaiputta, da bi kasnije postala glavni grad kraljevstva Maurya i sedite kralja
Aoke.
PATNJA
Pi re dukkha se obino prevodi kao patnja i prva je od etiri Plemenite istine. Buda ju je
ovako defnisao: Roenje, starost bolest i smrt su dukkha, razdvojenost od prijatnog je dukkha,
zdruenost sa neprijatnim je dukkha (Vin.I,9). Dukkha je vie od fzike patnje, ona je jedna opta
nesavrenost, nedovoljnost, neadekvatnost i uskomeanost egzistencije. Evo primera. U prolosti
je bila velika smrtnost novoroene dece. Taj problem reen je boljom prehranom i zdravstvenom
zatitom i danas je oveanstvo ugroeno prekomernom populacijom. Roenje ima svoj kraj u
smrti, zadovoljenje vodi do dosade, reenje jednog problema sadri u sebi klicu novog problema.
PENIS
Penis (agata, liga, muttakaraa, pulliga, purisa vyaana ili subha lakkhaa) jeste duga
mesnata izraslina kod mukaraca, koja se koristi za uriniranje i reprodukciju. Prema Tipiaki, jedan
od 32 Znaka velikog oveka jeste da je ono to se pokriva tkaninom skriveno meu naborima
(kosohitavatthaguyha, M.II,135). Ovo se tumai da je Budin penis mogao da se uvue u telo i tu
ostane, kao kod nekih ivotinja, na primer konja, bika i slonova. Gahavyha, mahyna spis,
kae: Njegove genitalije bile su zaklonjene, dobro skrivene, duboko u telu kao kod rasnog slona
ili pastuva. ak i kada je bio nag, bilo koja ena, mukarac, mladi ili devojka, stara, sredovena
ili mlada osoba, bilo da je poudna ili potencijalno poudna, kad bi ga videla ne bi imala nijednu
misao ispunjenu strau. Neki znakovi Velikog oveka su udni dananjem umu. Ostali meu-
tim, ukljuujui i ovaj, verovatno vode poreklo u pojmovima
idealne lepote ili dobrog znamenja, kako su oni razmevani u
staroj Indiji. Tako je, na primer, drvo banjana smatrano sve-
tim i Buda je navodno imao proporcije banjanovog drveta
(nigrodhaparimaala), tj. raspon njegovih ruku bio je jed-
nak njegovoj visini. Takoe je navodno imao duge i povijene
trepavice (gopakhuma) i vrlo dug jezik (pahtaivh), to su
sve odlike krave, ivotinje koju su Indijci izuzetno potova-
li.
Kao i Grci i Rimljani, stari Indijci su se divili obliku
ljudskog tela, naroito mukog. Prema Rg vedi, privlaan
penis bi bio dug i debeo kao batina. Atharva veda ima molitvu
da penis bude dug i tvrd poput napetog luka, kao i arobne
formule da se on naini dugim kao u divljeg magarca, slona
ili pastuva. Rmyna, sa druge strane, opisuje naoitog
mukarca koji ima tanak, kratak penis, sa oputenim testisima.
ini se da je i Buda pridavao estetsku vrednost ovom delu
muke anatomije. Kada bi govorio o penisu, uglavnom bi
koristio uobiajene utive nazive, ali bi ponekad koristio i
vie poetski termin najvii ud (uttamaga, a.V,197). ini
se da su poput antikih Grka i Budini savremenici smatrali iva, Nepal, XVI vek
146
lepim penis ija koica (kosa) pokriva vrh i u oputenom stanju i u erekciji. To se smatralo znakom
i lepote i plemenitosti, te je ova fzika karakteristika kasnije pripisivana i Budi. Vredi zabeleiti da
je i za neke neprosvetljene ljude pominjano da imaju takav penis (na primer, a.V,197; Mahvasa
VI.11;57; Sn.1022).
Prema Lakkhaa sutti, kasnijem dodatku Tipiaki, sva 32 znaka velikog oveka bila su
fzike manifestacije dobrih dela uinjenih u prolim ivotima. Tako, na primer, kao rezultat toga
to je uvek govorio ljubazne i blage rei, Buda se rodio sa dugim jezikom. Zato to je kao uitelj
pomagao svojim uenicima da bre razumeju ono to ih poduava, rodio se sa nogama kao u
brzonogog jelena. A zato to je spajao izgubljene lanove porodice i prijatelje, tako da su se
mnogo radovali, rodio se sa penisom koji je skriven meu naborima (D.III,161).
Penis se pominje i u Vinayi, pravilima za budistike monahe i monahinje. Oni e biti izbaeni
iz reda ako poine etiri prekraja (1) ako imaju seksualni odnos, (2) ako ukradu bilo ta vrednije
od (mereno dananjim merilima) nekoliko dolara, (3) ako ubiju nekoga i (4) ako lano tvrde da
poseduju neko duhovne moi. Da ne bi bilo ikakve sumnje ta to predstavlja seksualni odnos
(methuna), ovo ponaanje trebalo je precizno defnisati i to je i uinjeno. Prema Vinayi, smatralo
se da se seksualni odnos dogodio ukoliko penis ue u vaginu, anus ili usta bilo kojeg bia, ivog ili
mrtvog, ak i za duinu susamovog semena (tila phala, Vin.III,28), tj. malo manje od 3 mm. Druge
vrste seksualnog ponaanja, iako ozbiljni prekraji sa posebnim kaznama, nisu podrazumevali
iskljuenje iz Saghe.
PESIMIZAM
Pesimizam jeste sklonost da se fokusiramo ili prenaglaavamo negativnu stranu ivota. Re pesi-
mizam potie od latinske rei pessimus, to znai najgore. Kritiari budizma ponekad ga optu-
uju da je pesimistian, mada je zanimljivo da u piju ne postoji ekivalent ni za re pesimizam,
ni za pesimista. Suprotnost pesimizmu se moe nazvati optimizam, sklonost da se fokusiramo
samo na privlano, dopadljivo i pozitivno. Budizam na oba ova stava gleda kao na pomanjkanje
balansa, koje e se verovatno okonati konfuzijom ili potitenou. Ignorisati ili poricati negativ-
no (bolest, starost, smrt, loe itd.) znai biti potpuno nepripremljen za trenutak kada se konano
sa time suoimo. Propustiti da vidimo ili cenimo pozitivno (lepota, dobrota, vrlina, srea, radost
itd.) znai postati smrknut, povuen u sebe i ogoren. Nijedan od ovih stavova verovatno nee
pomoi u naem napredovanju u Dhammi. Buda je savetovao da pokuamo da razvijamo znanje
i vienje stvari kakve zaista jesu.
PIRSING I IZOBLIAVANJE TELA
Razliite kulture ili grupe unutar pojedinih kultura ponekad sakate ljudsko telo na trajni nain.
Primeri za ovo su uvezivanje stopala kako bi se spreio njihov rast, obrezivanje mukaraca i ena,
tetovaa, pravljenje oiljaka, vezivanje glave, izduivanje vrata i bruenje zuba. Budizam nema
neko posebno uenje o ovom pitanju, ali sve ovo, izuzev tetovae, nikada nije bilo praktikovano
u budistikim zemljama. Razlog je verovatno generalni stav potovanja koji budizam ima prema
telu i njegova uzdranost prema sujeverjima koja kao implikaciju imaju izobliavanje njegovih
delova.
Neki religijski i sekularni pravni sistemi zagovaraju telesno sakaenje kao kaznu za odreena
kriminalna dela, na primer igosanje, amputacija, kastriranje. Budizam je protiv tako drastinog
kanjavanja iz tri razloga:
1. Ono ukljuuje ekstremnu okrutnost, koja je loa sama po sebi i ima lo efekat na osobu koja
je podvrgnuta takvoj kazni, kao i na drutvo u celini.
147
2. Posledice mnogih kriminalnih dela traju odreeno vreme, dok fziko sakaenje traje doi-
votno i otuda nije u srazmeri sa tim prekrajima.
3. Svi pravni sistemi su ljudski produkt i otuda podloni greci. Ako se neko osakati zbog zloi-
na, a posle se otkrije da je zapravo nevin, nemogue ga je kasnije obetetiti na pravilan nain.
Videti Smrtna kazna.
PISANJE
Pisanje (lekhana) znai predstavljanje rei uz pomo sistema simbola koji se naziva pismo (lekh).
Skoro sva pisma u azijskim zemljama sinhala, burmansko, tajlandsko, malajsko (dok ga nije
zamenilo arapsko i potom latinica), bali, tibetansko itd. evoluirali su iz pisama koja su iz Indije
prenosili ili indijski trgovci ili budistiki monasi. To je vailo i za mnoge centralnoazijske zemlje
sve do dolaska islama. I najstariji sauvani pisani spomenici u svim tim regionima vezani su za
budizam. Tako su najstariji deifrovani dokumenti u Indiji edikti budistikog monarha Aoke.
Najraniji primer pisanja na Malajskom poluostrvu jeste mala metalna ploa, na kojoj je upisana
formula o uslovljenom nastanku.
Sve do kolonijalne ere, obrazovanje je u budistikim zemljama uglavnom bilo u rukama
monaha. Na ri Lanki su mnogi seoski manastiri imali i kole, gde su deaci uili da itaju i piu,
to je znailo da je meu mukom populacijom svih klasa bio visok procenat pismenosti. U drugim
budistikim zemljama pismenost je uglavnom obuhvatala vie klase. Posle same Dhamme, pisanje
i sve to iz toga sledi pismenost, knjievnost, kaligrafja, obrazovanje i prenos znanja bilo je
najvei dar koji je budizam doneo svetu. Videti alfabet.
PLEMENITI OSMOSTRUKI PUT
Plemeniti osmostruki put (ariya ahagika magga) jeste poslednja od etiri Plemenite istine,
centralnog budistikog uenja. Naziva se plemenitim (ariya) zato to oplemenjuje onoga ko ga
praktikuje; a naziva se putem (magga) zato to vodi od jednog mesta do drugog, od nespokojstva
sasre do slobode nirve. Plemeniti osmostruki put se takoe nekad naziva Srednji put zato
to zagovara nain ivljenja koji izbegava dva ekstrema, samomuenje i hedonizam. Koraci na
Osmostrukom putu su ispravno razumevanje, ispravna misao, ispravan govor, ispravno delova-
nje, ispravno ivljenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. Tradicional-
no, elementi Plemenitog osmostrukog puta se dele u tri grupe vrlina, koncentracija i mudrost. Jo
jedna korisna njegova podela jeste intelektualno vebanje, etiko vebanje i psiholoko vebanje.
PLEMENITE ISTINE, ETIRI
Centralno Budino uenje naziva se etiri plemenite istine (attr ariya sani). Prva od tih istina
jeste da uobiajeno postojanje neizbeno sadri patnju (dukkha). Druga je da tu patnju izazivaju
neznanje (avi) i udnja (tah). Trea istina je da je patnju mogue prevazii. A etvrta pleme-
nita istina predstavlja put i naine na koji se to moe uiniti i naziva se Plemenitim osmostrukim
putem. ini se da je Buda ovakvu strukturu zasnovao na proceduri koju su koristili lekari u staroj
Indiji. Tako bi lekar, posmatrajui pacijentove simptome, razumeo da je on bolestan. Koristei
svoje znanje i iskustvo, kao i kroz razgovor sa pacijentom, pokuao bi da ustanovi ta su radili ili
ta su pojeli, dakle koji bi mogao biti uzrok njegovog sadanjeg stanja. Zatim bi ohrabrio pacijenta,
rekavi mu da je mogue povratiti njegovo zdravlje. I na kraju bi pripremio odgovarajui lek, dao
ga pacijentu i posavetovao kako da ga koristi. Buda je vie puta govorio kako je njegova uloga da
nam pokae put izvan patnje: Ja uim samo jednu stvar, patnju i okonanje patnje (M.I,140).
148
Jednom ga je posetio neki monah i insistirao da mu odgovori na pitanja o poreklu i duini trajanja
ovoga svet, kao i o drugim spekulacijama. Buda je to odbio, uporedivi oveanstvo sa ovekom
koji je pogoen otrovnom strelom i da je uloga dobrog lekara da tu strelu to pre izvadi, a ne da od-
govara oveku na pitanja od koje vrste drveta je ta strela bila napravljena, koju vrstu pera je imala
na svom repu ili koja je biografja oveka koji ju je odapeo. Zatim je dodao: I zato ne odgovaram
na sva ta tvoja pitanja? Zato to su beskorisna, ona ne pomau u voenju svetakog ivota, ona ne
vode do naputanja, hlaenja strasti, do stiavanja, do mira, do vieg znanja ili do nirve. A ta
poduavam? Patnju, njezin uzrok, njezino prevazilaenje i put koji vodi do tog prevazilaenja. I
zato ja to poduavam? Zato to je korisno, pomae u voenju svetakog ivota, vodi do naputa-
nja, hlaenja strasti, do stiavanja, do mira, do vieg znanja ili do nirve. (M.I,431).
PLES
Ples (naa) jeste pokret tela, na-
roito nogu, iji je smisao da izrazi
sreu, esto uz pratnju muzike. U
Budino vreme ples se jo nije razvio
u posebnu umetnost i najee je bio
povezivan sa pijanstvom, seksom
ili ratom. Jedno od osam pravila
morala, koja e predani budisti na-
stojati da potuju barem dva puta
meseno, jeste uzdravanje od ple-
sa (A.IV,250). Na Tibetu i Butanu,
tokom religijskih praznika, esto
maskirani glumci doaravaju prie
iz taka zbirke, kao i dogaaje iz
budistike istorije.
POEZIJA
Pesma (kvi) jeste umetniki sastav koji karakteriu stih (gth), ritam (hando) i jeziki ukrasi
(alakra), a koja treba da izazove neku emocionalnu reakciju. Obino je izraena uzvienim i
rafniranim jezikom, nasuprot prozi, gde je jeziki izraz blii svakodnevnom govoru. Buda je bio
dobro upuen u poeziju, verovatno zahvaljujui svom obrazovanju u mladosti. U vezi sa struk-
turom pesme, rekao je: Ritam je nosea struktura za stihove, slogovi ine njezin izraz, stihovi
zavise od izbora rei, a njihov izvor je pesnik (S.I,38). Govorio je o nekoliko razliitih tipova
pesnika; istinoljubiv, tradicionalan, realista i spontan (A.II,230), a smatrao je da je svitt jedna od
najuglaenijih strofa, koja se sastoji od tri stiha i 24 sloga (Sn.568;457). Kada je Pacasikha pevao
svoje divne stihove, kombinujui elemente duhovnog i erotskog, Buda je izrazio svoje divljenje
(D.II,265-7).
Poto je pismo tek ulazilo u upotrebu u Budino vreme, najuobiajeniji nain da se neto
sauva bilo je da se zapamti. Na odreenim mestima u govoru ili na kraju uitelj bi izgovorio strofu
ili vie njih, gde je sutinu svog izlaganja sumirao ili zaokruio. Poto su ti stihovi bili dopadljivi
ili su sadravali upeatljive poruke i slike, korieni su kao mnemonika pomagala, kako bi se
sluaoci kasnije podsetili svega ostalog to je uitelj rekao. Buda je sledio ovakvu praksu i njegovi
uenici zapamtili su nekoliko hiljada stihova koje je on izgovorio, a to je kasnije postalo osnovom
budistikog kanona.
Monasi uvebavaju ples za proslavu Budinog roendana, Tibet
149
Uprkos Budinom poznavanju poezije i vetini, postoji nekoliko mesta u govorima gde je
on kritikuje. ak je rekao da monasi i monahinje ne bi trebalo da sastavljaju ili sluaju poeziju
(D.I,11). Imajui u vidu ono to je ranije reeno, ovo se ne moe pripisati njegovom neprijateljstvu
prema pesnikoj umetnosti kao takvoj. To da li je Buda odobravao neku pesmu ili ne zavisilo je
od njezinog stila, sadraja i anra. Vei deo staroindijske poezije govorio je o kraljevima, vojnim
pobedama, bogovima, ljubavnim avanturama ili skarednostima; sve su to teme koje je Buda
smatrao bezopasnim, ali ne ni suvie korisnim. Drugi problem koji je moda Buda imao u vezi
sa nekim vrstama poezije jeste to mogu da u nama probude vrlo snane emocije. On nije bio
protiv emocija samih, jer su zapravo i njegove rei, esto se kae, nadahnjivale, oduevljavale i
ushiivale sluaoce (D.II,98; M.II,140). Ali neke vrste poezije bude manje plemenite emocije, kao
to su ozlojeenost, nacionalizam, sujeta ili pouda. Buda je rekao: Bolja od hiljade stihova bes-
mislenih rei jeste jedna jedina re pesme, od koje kad je ujemo postajemo smireni (Dhp.101).
Takoe je tano da iako neka poezija moe preneti istinu ak i efektnije od proze, drugi stilovi
rtvuju istinu za raun efektnosti. Lepe rei i izrazi mogu nas skoro opiniti (kveyyamatta), tako
da mislimo kako smo neto razumeli, a da u stvari nismo dobili nita vie od prijatnog oseaja.
Slino ovome, one nas mogu ubediti da je to to govore istina, samo zbog toga to su izreene na
poetski nain. Verovatno je Buda na sve ovo mislio kada je upozoravao da ne treba sluati uenje
koje su sastavili pesnici, zavedeni zanimljivim reima i rimama (A.I,72), ve njegove govore u
kojima je znaenje uvek jasno izloeno, ak i onda kad se koristi prefnjen jezik i stilske fgure da
bi se ono izrazilo.
Pesnika umetnost ima dugu i velianstvenu istoriju unutar budizma,a imala je i vrlo vanu
ulogu u irenju Dhamme. Neki od najveih indijskih pesnika bili su budisti, naroito Avaghoa,
Mtea i Kemendra. Tibetanski pesnik koji se najdue slavi jeste Milarepa, koji je ujedno bio i
budistiki asketa. Najvei pesnik ri Lanka, slavni ri Rhula, kao i japanski uveni pesnik Basho,
bili su obojica monasi. Videti Doa.
POGREB
Pogreb (matakicca) jeste ceremonija ve-
zana za odlaganje tela osobe koja je umr-
la. Pogrebi su za obine ljude u Budino
vreme bili vrlo jednostavni. etiri ove-
ka bi odnela telo na mesto za kremaciju
(susna), a sledila bi ih povorka rodbine
i prijatelja sa bakljama u rukama, koja bi
plakala i tugovala (a.VI,464; Sn.580).
Uobiajeni nain odlaganja tela bilo je
kremiranje ili bi ono jednostavno bilo
ostavljeno na otvorenom. U prvom slu-
aju telo je postavljano na vrh pogrebne
lomae (itaka) i okrueno cvetovima,
mirisnim tapiima i vencima. Uesnici
u ceremoniji bi obili tri puta oko lomae
i onda bi ona bila zapaljena. Dvanaestog,
nekad trinaestog dana posle smrti odravana je saddha ceremonija, na kojoj su hrana, odea i drugi
pokloni davani bramanima u ime preminulog (D.I,97).
Budin pogreb su organizovali pripadnici plemena Malla, ljudi iz Kusinre, i on je bio vrlo
slian onome kako su kraljevski pogrebi opisani u Ramayani i drugim kasnijim delima. Malle su
Sati je hindu obiaj da se udovica baca na lomau svog mua
da izvri samoubistvo. Danas je ovakav gest teko krivino delo
u Indiji
150
podigle atore i zastore, te proveli nekoliko dana krasei Budino telo vencima i mirisnim tapii-
ma, uz pratnju muziara i plesaa. Posle est dana, oprali su ruke, obukli novo odelo i potom polo-
ili telo u gvozdeni koveg, poto su ga premazali uljem i nekoliko puta obmotali fnom tkaninom
(D.III,161-4). Onda je telo bilo proneto kroz grad, izneto kroz gradsku kapiju i kremirano. U to
vreme je posmrtni prah uglednih ljudi obino pohranjivan ispod zemljane humke (thupa), obino
smetane blizu raskra puteva (atumahapatha). U Budinom sluaju, njegov prah podeljen je na
osam delova, a svaki od tih delova smeten u jednu takvu humku.
Danas razliite budistike kulture obavljaju pogrebe na razliite naine od jednostavnih i
dostojanstvenih na ri Lanki, do komplikovanih i ivopisnih kao to su oni u Tajlandu. U Kini,
Vijetnamu i Tibetu tela uglednih monaha se ponekad mumifciraju, a na Tibetu se tela obinih
ljudi raeree i njima nahrane leinari.
POL
Pol (liga) je obeleje koje bia deli na muka i enska (S.V,204). Buda je opisao da se pol karak-
terie mukim (purisindriya) ili enskim (itthindriya) mislima, zanimanjima, odeom, interesova-
njima, eljama, glasom, izgledom, mirisom itd. (A.IV,57). Iz ovoga je oigledno da je on pol video
kao kombinaciju materijalnih i psiholokih, uroenih i steenih faktora. To znai da, dok su polovi
uglavnom determinisani svojim telom, oni imaju sposobnost da prevaziu svoje psiholoke i soci-
jalne aspekte. Tako, to se tie potencijala za dostizanje probuenja, mukarci i ene jesu jednaki.
Buda je tvrdio da su ene isto tako sposobne da postanu probuene kao i mukarci (Vin.V,254):
Bilo da se radi o eni ili o mukarcu, ko god putuje koijom Dhamme ide sve blie Nirvi
(S.I,33). Uprkos tome, ene u tradicionalnim budistikim kulturama, kao i u mnogim drugim,
dugo su bile tretirane kao inferiorne u odnosu na mukarce. Ova se diskriminacija takoe proirila
na religijski ivot u celini i na monaki ivot posebno. Na taj nain tradicionalne budistike kulture
su ignorisale Budin visoki ideal da duhovno traganje treba da bude otvoreno za sve, bez obzira
na socijalni status, rasu ili pol. Sa druge strane, budistike kulture nikada nisu podvrgavale ene
pokrivanju adorom, obrezivanju, prisilnom udovitvu ili oekivale da se udovica pri spaljivanju
umrlog mua i sama baci iva u vatru kao u hinduizmu itd.
Budistiki tekstovi povremeno pominju hermafrodite (paaka), ljude koji su roeni i sa
mukim i sa enskim genitalijama (A.III,128). Hermafroditizam ne ini poseban pol, jer je re o
retkom endokrinom deformitetu, a ne stanju koje se prirodno deava. Hermafroditizam ne treba
brkati sa homoseksualizmom, koji ima vie veze sa sklonostima, nego sa biologijom.
Women in the Precepts of the Buddha, K. R: Blackstone, 1998.
POLOAJ TELA
Poloaj tela (iriypatha) je nain na koji se telo dri. Budistiki tekstovi esto govore o etiri po-
loaja hodanje (gahanta), stajanje (hita), sedenje (nisinna) i leanje (syana, M.I,57), iako
bismo tu jo mogli dodati puzanje, saginjanje, uanje i jo nekoliko drugih. Poto su telo i um
meusobno zavisni, poloaj tela moe biti pokazatelj stanja naeg uma (D.I,76). Buda je uvek svo-
je telo drao i pokretao na graciozan i dostojanstven nain, to je ukazivalo na njegovu spontanu
svesnost i duboki unutranji mir. Jedan posmatra je o Budi primetio: Ne hoda ni prebrzo ni pres-
poro. On hoda bez napora... Kad sedi ne drma stopala... niti sedi brade podboene rukom... Kada
ide u manastir, pre nego to sedne na sedite koje je unapred za njega pripremljeno, pere noge,
mada oko toga ne pravi veliku predstavu. Poto ih je oprao, seda nogu prekrtenih, pravih lea,
potpuno usredsreen (M.II,137-9). Kada Buda lee da se odmori ili da spava, uvek zauzima ono
151
to se zove lavlji poloaj (shsana), tj. legne na desni bok, stopala su jedno na drugom, glava
podboena desnom rukom, sabran i potpuno budan (S.I,27,106).
Znaaj poloaja tela u budizmu vezan je uglavnom za praksu meditacije. Tokom poetnih
stupnjeva meditacije Buda je preporuivao (M.I,56) da se sedi (nisdati), sa ukrtenim nogama
(pallaka) i pravih lea (u kya). Veini ljudi pomae ako podmetnu jastue pod stranjicu,
ruke spuste ili u krilo ili na kolena, te zatvore oi. Nekim meditantima vie odgovara da sede na
stolici, umesto na podu. Visuddhimagga predlae da meditant tokom tri dana zauzima razliite
poloaje i onda odlui koji mu je najudobniji (Vis.128). Dva najvanija elementa dobrog poloaja
tela za meditaciju su (1) prava, ali ne i ukoena lea, tako da je mogue lako disanje, i (2) telo je
oputeno i udobno smeteno, tako da bol ne postane suvie velika prepreka (S.V,156).
Oni kojima je cilj da razviju svesnost, to bi trebalo da uine kroz redovno sedenje. Meutim,
poto im je svesnost ojaala, potrebno ju je proirivati i na ostale aktivnosti, tj. u svakom od etiri
poloaja tela. Buda kae: Monah je potpuno svestan kad dolazi i odlazi, kad prua ruku ili je
savija, kad oblai ogrta i nosi iniju, kad jede i pije, vae i guta, ak i dok obavlja veliku i malu
nudu. Neprekidno je svestan, kad hoda, stoji i sedi, kad lee i kad se budi, kad govori i kad uti
(M.I,57).
PORNOGRAFIJA
Pornografja je jedan prozvod masovne komunikacije nainjen da podstakne seksualni apetit. Za
razliku od erotike, pornografja je liena bilo kakve suptilnosti i umetnikog sadraja, te se obino
smatra opscenom. Da bismo odredili da li se pri itanju ili gledanju pornografje radi o krenju
treeg pravila morala, moramo prvo razmotriti kakav to efekat ima na nas. Dok je Buda prihva-
tao kao legitimno da se nezareeni sledbenici preputaju i uivaju u zadovoljstvima ula (AN
IV.280), takoe nas je podseao da su ista ta ulna zadovoljstva prolazna, prazna i lana, da su
obmana i privid, razbibriga za neznalice (MN II.261). On je dalje ukazivao da ulna elja (kma
rga) jeste prepreka mentalnom miru i jasnoi, jer obuzima itav um i slabi mudrost (AN III.63).
Dalje, neophodno je da porazmislimo o efektu pornografje na druge, jer se ona danas uglavnom
sastoji od slika ljudi. Kao i u sluaju prostitucije, neki od tih ljudi moda rade kao modeli zato
to je to izvor lake zarade, dok su drugi na to primorani zbog svog siromatva i socijalne odbae-
nosti. Dakle, gledanje takvog materijala moe nas povezati sa eksploatacijom drugih i time idemo
protiv prvog i treeg pravila morala. Moda se jo jedan faktor moe uzeti u obzir takozvano
zlatno pravilo. Treba sebe da zapitamo: Kako bih se oseao kad bih u pornografskom asopisu ili
flmu video neko od svoje dece, nekog od svojih srodnika ili nekog do koga mi je zaista stalo?
POSLEDNJI MISAOTRENUTAK
Dok je Buda razumeo um kao tok ili struju mentalnih dogaaja (via sota), kasnija abhid-
hamma mislioci su spekulisali da je on zapravo niz pojedinanih misaonih trenutaka (ittavthi),
koji nastaju i nestaju velikom brzinom. Jo kasnije, ova se teorija razvila u pravcu uverenja da
poslednji misao-trenutak (uti itta) koji neka osoba ima pred smrt, odreuje njezin naredni ivot.
Ova ideja, sada aktuelna u theravdi, ini se kao jedan dodatak Budinom uenju koji nema upo-
rite i u nesaglasnosti je sa njegovom idejom kamme i efkasnosti morala.
Teorija vanosti poslednjeg misao-trenutka ne pominje se ni u jednom od Budinih govora, a
ak ni u kasnijoj Abhidhamma piaki. Tipiaka belei mnoge sluajeve kada se Buda naao kraj
umirueg ili teko bolesnog da ga utei i oekivalo bi se da je to pravi trenutak da je pomene, a
ipak nikada nije. Niti ju je pomenuo bilo gde drugde. Ova teorija prvi put se pojavljuje u svom
nerazvijenom obliku u Milindapahi (oko I veka), gde se kae: Ako neko radi lou tetnu stvar
152
tokom hiljadu godina, ali je u trenutku smrti panju sabrao na Budu makar i na trenutak, on e
se ponovo roditi meu bogovima (Mil.80). Do vremena kada je Visuddhimagga nastala, ova
apokrifna ideja bila je razraena do detalja i poela je da se smatra ortodoksnom (Vis.458-60).
Sem to je Buda nije poduavao, postoji i nekoliko flozofskih, etikih i logikih problema sa
teorijom da je poslednji misao-trenutak odluujui faktor u odreivanju neijeg narednog ivota.
Ako je osoba ivela relativno moralnim ivotom, ali je u strepnji i zbunjenosti koje su
prethodile njezinoj smrti imala i nekoliko negativnih misli, ona bi se, prema ovoj teoriji, preporo-
dila na loem mestu. Slino tome, neko je mogao iveti nemoralno i razvratno, ali je umro lako i u
miru, takav bi se preporodio na dobrom mestu. Ovo negira itavu ideju kamme, uenja da ukupni
zbir naih voljnih misli, rei i postupaka uslovljava nau budunost, kako u ovom ivotu, tako i u
narednom. Sem toga, veoma je teko razumeti kako samo jedan ili dva misao-trenutka, svaki tek
milisekundu dug (khaa), moe ponititi moda niz godina dobrih ili loih misli, rei i postupaka.
Ova teorija takoe ne uzima u obzir uzronost. Ako je sve uslovljeno, a Buda je uio da jeste, onda
poslednji misao-trenutak mora biti uslovljen onim pre njega, koji je opet takoe uslovljen onim
pre njega itd. Ovo znai da e ono to mislimo, govorimo i radimo upravo sada uticati na to ta e
biti u naem umu u trenutku smrti. Otuda, naglaavanje poslednjeg misao-trenutka jeste davanje
preteranog znaaja posledici, a zanemarivanje uzroka, tj. kako neko ivi ovde i sada. Teorija o
poslednjem misao-trenutku isto tako se ne uklapa najbolje sa drugim stvarima o kojima je Buda
uio. Na primer, rekao je (A.II,80) da pokuavati da potpuno razaberemo tanane i isprepletene
puteve delovanja kamme (kamma vipka) moe samo da nas odvede u ludilo (ummda). A ipak
Visuddhimagga opisuje neverovatno detaljno ta se navodno dogaa u umu neposredno pred smrt,
zatim prolu kammu koja na to utie i kammike konsekvence koje e ona imati u narednom
ivotu. Budin komentar da razmiljanje o zamrenosti kamme moe izazvati ludilo treba isto tako
da u nama probudi oprez prema teoretiziranju u Visuddhimaggi.
Opisi uma izloeni u Abhidhamma piaki i njezinim komentarima ponekad pomau i svakako
su vrlo sofsticirani, imajui u vidu vreme u kojem su pisani. Meutim, oni su isto tako speku-
lativni, ponekad suvie mehaniki i pojednostavljeni, a u nekim sluajevima potpuno pogreni.
Poto je stvar takva, vano je napraviti razliku izmeu Budinog uenja i ideja koje su se iz tog
uenja razvile u vekovima posle njegove smrti. Videti Nezamislivo.
POSTUPAK, ISPRAVAN
Ispravan postupak (samm kammanta) jeste etvrti korak na Budinom Plemenitom osmostrukom
putu. Postupak je delo uinjeno telom. U negativnoj varijanti, Buda je ispravan postupak defnisao
kao izbegavanje ubijanja, krae i neprimerenih seksualnih odnosa (MN 141). U pozitivnom smi-
slu, ispravni postupci bi bili oni koji su motivisani blagou, dareljivou, strpljenjem, eljom
da se pomogne drugima i zatiti ivot.
POTOVANJE
Potovanje (apaiti, ittkra ili grava) jeste oseanje divljenja prema neijim vrlinama ili dosti-
gnuima, kao i izraavanje tog divljenja putem rei ili postupaka. Naa re respekt dolazi od la-
tinskog re spectum, ponovo pogledati ili pogledati paljivije. Kada prvi put sretnemo nekoga,
moda formiramo utisak o njemu koji je pogrean ili nepotpun, ali koji postaje fksiran. Potovati
nekoga znai biti dovoljno strpljiv da sebi damo vremena da ga bolje upoznamo, takoe i njemu
dati priliku da otkrije druge strane svog karaktera, uloiti napor da postanemo svesni njegovih
kvaliteta i, kada za to ima povoda, iskazati potovanje tim kvalitetima. Buda je rekao da je sposob-
nost da osetimo potovanje veliki blagoslov (Sn.265). Iz budistikog ugla, svako je vredan naeg
153
potovanja, zato to svako, ak i najvea neznalica ili onaj najzlobniji, ima potencijal da postane
probuen. Ali mi moemo potovati i druge stvari sem ljudi moemo potovati ivotinje, razli-
ite religije, svojstva drugih ljudi i prirodnu okolinu. Buda je govorio da je dobro potovati vrline
kao to je gostoljubivost, disciplina i svesnost (D.III,244). Time je mislio da takve stvari ne treba
da uzimamo olako, ve da ih unesemo u svoj ivot i budemo sreni to ih imamo. Kada budisti
izvode pu i stavljaju cvetove, svee i mirisne tapie pred kip Bude, oni time iskazuju poto-
vanje njegovim velikim dostignuima.
POTALA, PLANINA
Posle samog Bude, u budizmu je najoboavaniji i najpopularniji lik Avalokitevara, bodhisattva
milosra. Od kada se pojavio u I veku pre n.e., ovog omiljenog bodhisattvu oboavali su sa ne-
prevazienom strau sledbenici svih budistikih kola. Iako je zahvaljujui molitvi i obraanju
dostupan svakome i na svakom mestu, veruje se da Avalokitevara boravi na planini u udaljenom
delu Indije, gde sa njenog visokog i oblacima obavijenog vrha, moe da ispunjen milosrem, kako
mu to i ime sugerie, gleda odgore na ovaj svet. Ta planina se zove Potala. Hodoaa na Potalu
poela su otprilike u I veku, mada su beleke o tome vrlo ture. Oba velika epa tamilskih budista,
Maimegala i ilappatikanam pominju hodoasnike koji se penju na Potalu. Mahyna pesnik i
flozof andragomin putovao je do nje prvo brodom, da bi svoje poslednje godine proveo na vrhu.
Tamo je i napisao isyaleaku, svoje najpoznatije delo i dao ga nekim trgovcima da ga odnesu nje-
govim uenicima u severnoj Indiji. Kada je kineski hodoasnik Hiuen Tsiang bio u Nandi u VII
veku, naiao je na bramana koji se bio zavetovao da e otii da se pokloni statui Avalokitevare,
a koja se nalazila na vrhu Potale, to je i uinio. Za ovu se statuu verovalo da potpuno verno pri-
kazuje bodhisattvu. Kasnije, Hiuen Tsiang je putovao kroz junu Indiju i premda nije bio u prilici
da lino ode na Potalu, ipak je sainio njen opis zasnovan na onome to je uo od drugih. Istono
od Malaya planina nalazi se Potala. Prevoji na toj planini su vrlo opasni, litice su strme, a doline
neravne. Na vrhu planine je jezero, ije su vode iste poput ogledala. Iz peine izvire velika reka,
koja planinu obie dvadeset puta dok se ne ulije u juno more. Kraj jezera je kamena palata bo-
gova. Ovde boravi Avalokitevara. Oni koji imaju snanu elju da ga vide, pa i po cenu ivota,
uspinju se uz planinu ne obazirui se na potekoe i opasnosti. Malo onih koji krenu zaista i stigne
do vrha. No, i oni koji su u podnoju, ako se usrdno mole da ugledaju bodhisattvu, imae priliku
da ga vide, ponekad kao Ivara, ponekad u obliju jogina, i da im se obrati dobronamernim reima,
kao i da im se elje ispune. Ovaj opis je oigledno meavina injenica i mate, i to klupko oko
Potale je postajalo sve zamrenije kako je vreme prolazilo. Postepeno su na svetu planinu poeli da
gledaju kao na neku vrstu arobne zemlje, raj u kojem rastu retke lekovite biljke i cvetovi, gde se
okupljaju mitoloka bia, a oni dovoljno sreni da se preporode u prisustvu Avalokitevare borave
u blaenstvu.
Naravno, poklonjenje Avalokitevari bilo je glavni razlog za odlazak na ovu planinu, ali neki
su ipak ili zbog sasvim drugaijih razloga. Na primer, laik Santivarman, ije vreme ivota je teko
odrediti, tri puta se penjao na Potalu i premda je opis tog putovanja prepun uda, ini se da je ipak
zasnovan na injenicama. Cilj njegovog prvog puta bilo je poklonjenje Avalokitevari i zanimljivo
je da kae kako je put pronaao zahvaljujui tekstu koji je pisan kao vodi. Drugu posetu nainio je
po zahtevu monaha iz Vrasja, koji su eleli od njega da mu Avalokitevara razjasni neka teka
mesta u jednom tekstu. Naredni put poslao ga je kralj Subhasra, kako bi umilostivio bodhisattvu
da u kraljevini prestane epidemija kuge.
Hodoaa na Potalu verovatno nikada nisu bila masovna i prestala su dugo pre nego to je i
budizam nestao iz Indije. Avalokitevarina sposobnost da se pojavi bilo gde znaila je da je opasno
154
putovanje do Potale jednostavno
nepotrebno. Tibetanski uitelj
Man-luns-po tvrdi da se penjao na
Potalu u XIV veku i njegov izvetaj
o tom putu dovoljno je detaljan da
bismo mogli da poverujemo kako
je on to zaista i uinio. Ako je to
tano, on mora biti poslednji poz-
nati hodoasnik na ovu svetu pla-
ninu.
Poreklo naziva Potala nije
ba najjasnije. Verovatno se radi
o sanskritskoj varijanti tamilskog
potiy + il, to znai mesto budista,
jer je potiy na tamilskom zapravo
bodhi. U stara vreme potiyil je bila
uobiajeni tamilski naziv za budi-
stiki hram ili svetilite. Iako savremeni budisti skoro uopte ne znaju gde je Potala, ova planina
zapravo nikada nije bila izgubljena. Umesto toga, ini se da itav poslednji milenijum budisti
nisu mnogo lupali glavu oko njezine tane lokacije. Pod dananjim nazivom Potikai, ova sveta
planina je smetena na granici izmeu junoindijskih saveznih drava Kerala i Tamil Nadu i sa
svojih 2726 metara najvii je vrh planinskog lanca Tinnevelly.
Od X veka kineski budisti su poeli da veruju da se Potala zapravo nalazi u njihovoj zemlji.
Kamenito ostrvo koje se danas naziva Putuo Shan kod obala Deang provincije se obino smatra
pravom Potalom i danas se ubraja meu etiri svete planine kineskog budizma. Poev od XV veka
Dalai lame se u Tibetu smatraju inkarnacijama Avalokitevare i otuda ne iznenauje da se njihova
rezidencija, nazvana palata Potala, nalazi na strmoj planinskoj padini.
POTREPTINE, OSAM
Osam potreptina (aha parik-
khra) jesu osam osnovnih stvari
koje budistiki monasi i mona
hinje mogu da poseduju kao linu
imovinu. To su (1) gornji ogrta,
(2) donji ogrta, (3) deblji, dvo-
struki ogrta koji se koristi zimi,
(4) posuda u koju sakupljaju hra-
nu koju dobiju, (5) brija za bri-
janje, (6) igla i konac, (7) pojas i
(8) cediljka za vodu kako bi se iz
nje uklonile neistoe. Od monaha
i monahinja se oekuje da sve to
poseduju nose sa sobom, kud god
da krenu, ba kao to ptica sa sobom ponese samo svoja dva krila, kud god da krene (D.I,71). U
praksi, monasi i monahinje danas obino nose sa sobom daleko vie stvari od ovoga, ali ipak ivot
u jednostavnosti ostaje ideal kojem tee. Videti Prikupljanje hrane.
Putuo an se smatra jednom od svetih planina
u kineskom budizmu
155
POZDRAVLJANJE
Pozdravljanje je neto reeno ili uinjeno pri susretu sa ne-
kom osobom. U staroj Indiji postojalo je nekoliko formi po-
zdrava iz potovanja ili utivosti. Najei je bio da se pogne
glava (pama) i ruke sklope kao pri molitvi (aal, D.I,118;
M.I,168). Ponekad bi se pri tome razmenile utive rei ili
pitanja o zdravlju (D.I,52; A.I,66). U veini budistikih ze-
malja ovo je ostala najea forma pozdrava meu ljudima.
Ntyastra kae da postoje tri forme ovakvog pozdrava: ake
podignute u visinu ela, u visinu lica i u visinu grudi i oni se,
upravo tim redom, koriste pri pozdravljanju bogova, uitelja
i prijatelja. Da bi se izrazilo vie potovanja i glava se savija,
ruke su u poloaju za molitvu, a onda se klekne na oba kole-
na (Thi.109). Ne znai nuno vie potovanja, ali je sloeniji
pozdrav ako se klekne, a zatim poloi glava kraj nogu onog
ko se pozdravlja (A.I,146). Najsloenija vrsta pozdrava jeste
lei potrbuke na tlo i poljubiti stopalo onoga ko se pozdravlja
(M.II,120; S.I,178). To se zvalo lei niice poput tapa (daapama).
Kad bi ljudi doli do Bude, on bi ih uvek pozdravio dobrodolicom (ehisgatavd), pri-
jateljski (sakhila), utivo (sammodaka), srdano (abbhkutika) razgovetno (uttnamukha) i prvi
bi progovorio (pubbabhs, D.I,116). U isto vreme, dok je primao pozdrave od drugih, nije suvie
brinuo ima li ih uopte i kakvi su. Poto je neki ovek po imenu Sonadaa uzeo tri utoita,
poverio se Budi da ima odreeni problem. Bio je braman i prihod mu je zavisio od potovanja koje
su drugi bramani imali prema njemu. Ako ga vide da se klanja Budi, mogao bi izgubiti potovanje
svoje okoline i ostao bi bez sredstava za ivot. Dakle, ako kada uem u salu sklopim ruke u znak
pozdrava, smatraj to kao da sam ustao pred tobom. Ako pri ulazu u salu skinem turban, smatraj to
kao da sam ti se poklonio do zemlje.
Ako vozei se koijom stanem i
siem kako bih te pozdravio, drugi
bi me kritikovali. Zato, ako prola-
zei koijom samo sagnem glavu,
smatraj to kao da sam siao i poklo-
nio ti se do zemlje (D.I,126). Buda
nije imao nikakav problem sa So-
nadainim nainom iskazivanja
potovanja, verovatno zato to je
shvatio u kakvoj je neprilici i zato
to je to kako su drutvene formal-
nosti bile obavljane njemu vrlo
malo znailo.
PRAVILA MORALA, PET, OSAM I DESET
Pravilo morala (sikkhpada) jeste dobrovoljno prihvaeno pravilo ponaanja ili discipline. Moralna
pravila kojih se pridrava svaki budista i pokuava da ivi u skladu sa njima nazivaju se Pet pravila
(paasla). To su (1) ne povredi nijedno ivo bie, (2) ne kradi, (3) ne uputaj se u nedozvoljene
seksualne odnose, (4) ne lai i (5) ne uzimaj alkohol ili neka opojna sredstva. Kroz pridravanje
156
ovih pravila postupno razvijamo u sebi potovanje prema ivotu drugih, prema njihovoj imovini,
pravu da znaju istinu i potovanje za jasnou sopstvenog uma. Buda je praktikovanje ovih pravila
nazvao brigom za druge koja stvara ljubav i potovanje, a vodi ka meusobnom ispomaganju, ne-
sukobljavanju, harmoniji i jedinstvu (A.III,287). Jednom drugom prilikom on je za vrlinu rekao
da je davateljka slobode i pomo u koncentraciji (A.III,132). Takoe je pomenuo da je jedna
od najveih koristi praktikovanja pravila to to doivljavamo sreu jer ne dajemo povod preko-
rima (anavaa sukha, D.I,70). Drugim reima, budisti se pridravaju pet pravila zato to im je
stalo do sopstvene, ali i do tue dobrobiti i sree.
Pored ovih pravila, ozbiljni budisti e pokuati da praktikuju i osam pravila (ahasla), barem
svake dve nedelje, na mlad i pun Mesec. Ovih osam pravila su isti kao i onih pet, sem to je
trei zamenjen potpunim seksualnim uzdravanjem, a dodatna tri su: (6) neuzimanje hrane posle
podneva, (7) uzdravanje od plesa, pevanja, igranja ili sluanja muzike, stavljanja ukrasa i nakita,
kao i minke i (8) nekorienje visokih i luksuznih sedita ili kreveta. Uoljivo je da dok se pet
pravila odnose na moralno ponaanje, poslednja tri od ovih osam vode ka pojednostavljivanju
ivota, miru i promiljanju. Od novih monaha i monahinja se oekuje da se pridravaju deset
pravila (dasasla) tokom svoje pripreme za monaki ivot. Tih deset su: (1) ne povredi nijedno
ivo bie, (2) ne kradi, (3) nemaj bilo kakve seksualne odnose, (4) ne lai, (5) ne uzimaj alkohol
ili droge, (6) ne jedi posle podneva, (7) izbegavaj ples, pevanje i muzike zabave, (8) uzdravaj
se ukraavanja i minke, (9) ne koristi visoka sedita i leaje i (10) ne koristi zlato i srebro, tj.
novac.
PREDUZETNIKE SPOSOBNOSTI
Preduzetnike sposobnosti (vyprakusala) su one vetine neophodne za pokretanje, odravanje
i razvijanje nekog posla. U takama Buda pria priu o jednom mladiu koji se od siromatva
izdigao do bogatstva, o sedam poslovnih odluka koje je pri tome mora da donese i razliitim stra-
tegijama koje je primenjivao.
Jednoga dana, dok je kraljev rizniar iao ka palati, ugledao je na putu mrtvog mia i
prokomentarisao svom prijatelju da bi neko ko ima dara mogao ak i od tog mrtvog mia da zaradi
novac. (1) Mladi koji se tu naao uo je ove rei i shvatio da je rizniar neko ko zna o emu govori,
bar kada je biznis u pitanju. Onda on uze tog mia, malo se raspita unaokolo i poe mu za rukom
da ga proda vlasniku kafane kako bi ovaj nahranio svoju maku. (2) Za taj jedan novi koji je za-
radio kupio je erpu, malo melase i pomeao je sa vodom. A onda se desilo da se grupa sakupljaa
cvea, umorna i edna, vraala iz ume. On im svakom ponudi po au napitka, a oni mu platie
buketima cvea. Kasnije je uspeo da proda te bukete i svoj kapital uvea osam puta. (3) Jednoga
dana iznenadna oluja izlomi grane i oduva lie sa stabala u kraljevom vrtu. Kad je uo za to, mladi
otide do palate i ponudi da uredi vrt ukoliko mu dozvole da zadri ono to je sakupio. Kraljev
batovan je i inae razmiljao kako da sredi sav taj haos u vrtu i bio je vie nego srean kad je uo
predlog. A mladi onda otide do seoskog igralita i sa decom se pogodi da mu pomognu u poslu, a
on e ih nagraditi slatkim napitkom. Napravivi od celog posla igru, deca uskoro poistie itav vrt
i sloie sve grane kraj njegovog ulaza. U tom naie grnar, koji se bio zaputio da sebi kupi gorivo
za radionicu, ugleda onu hrpu granja i kupi sve, to je mladiu omoguilo da duplira svoj kapital.
(4) Delom tog novca on kupi jedan veliki lonac i mnogo malih, pa se smestio kraj glavne gradske
kapije, te poe da besplatno deli vodu svim koscima koji su ulazili i izlazili iz grada. Zahvalni zbog
toga, oni ga upitae kako mogu da mu se odue , a on im ree da e im ve rei kada mu bude bila
potrebna pomo. Mladi se onda sprijatelji sa putujuim trgovcem i jednim moreplovcem. Jednoga
dana trgovac usput pomenu da e sutradan u grad stii jedan trgovac konjima, sa oko 500 grla. (5)
157
Mladi se dogovori sa koscima da mu sledeeg dana svaki donese pregrt trave i da sutradan ne
prodaju travu dok on ne proda svoju. Ovi se sloie. Kad je trgovac sutradan stigao i nije mogao
nigde da nae travu za svoje konje, on otkupi od mladia sve to je ovaj imao i to po vrlo dobroj
ceni. U tom trenutku mladi je ve bio sakupio hiljadu novia. (6) Nekoliko dana kasnije, njegov
prijatelj moreplovac mu ree da e uskoro veliki trgovaki brod uploviti u luku. On iznajmi veliku
koiju, doveze se sutradan u luku u velikom stilu i uspe da ugovori otkup itavog tovara na kredit,
dajui svoj zlatan prsten kao zalog. (7) Zatim, dade da se podigne jedan ator blizu luke, unajmi
nekoliko ljudi i ree im da svako ko bude eleo da ga vidi mora da se prvo prijavi kod tri njegova
sekretara pre nego to stigne do njega. Kad je brod stigao i gradski trgovci poeli da pristiu u
luku, pronese se glas da je veliki trgovac ve kupio itav tovar na kredit. Jedan po jedan, trgovci su
dolazili da vide mladia, ili od sekretara do sekretara, da bi na kraju stigli i pred njega. I svaki
je nudio da kupi deo tovara. Kasnije je mladi oenio ker bogatog trgovca i oni su nastavili da ive
sreni i zadovoljni (a.I,120-22).
Mnoge od strategija koje je izloio Buda u ovoj prii danas se ue u poslovnim kolama. Kroz
celu priu mladi se prikazuje kao pouzdan, paljiv i spreman da iskoristi priliku koja mu se ukae,
to su sve kvaliteti neophodni za uspeh svakog posla. Njegov prvi korak na putu uspeha bio je (1)
njegova sposobnost da iskoristi miljenje strunjaka i krene u posao bez obzira koliko je on naizgled
slabo isplativ. Jasno je da je imao energinost i samopouzdanje. (2) Zatim je napravio analizu
potreba i ponudio uslugu za kojom je postojala potreba. (3) Imao je sposobnost da uoi priliku
tamo gde su drugi videli jedino problem i da motivie ljude. (4) Zatim, koristio je povezivanje,
lojalnost i informacije o tritu iz prve ruke. (5) Aranman koji je napravio sa koscima odgovarao
bi manipulaciji na tritu koja se danas smatra neetino. (6) Iako je mladi oigledno verovao u
svoje sposobnosti, shvatio je da to samopouzdanje mora da ulije i drugima i uinio je to stvarajui
o sebi sliku znalca i uspenog oveka. Znajui ta radi i poznajui trite, preuzeo je rizik, koji se
na kraju isplatio. (7) Pojaavajui tu strategiju izgradnje poverenja, iskoristio je prednost onoga ko
prvi vue poteze i sklopio posao sa maksimumom profta za sebe. Buda je priu zavrio sledeim
reima: Poevi sa malim imetkom, ali uz pomo otroumnosti i vetine, ovek se uzdie, kao to
se duvanjem razgori mali plamen. (a.I,123)
Ovde i u nekoliko drugih govora Buda je jasno pokazao da je sticanje imetka cilj vredan
nezareenih sledbenika. Pod uslovom da je steen na zakonit i astan nain (dhammik
dhammaladdh, A.II, 67), da ga delimo sa drugima i da razumemo njegova ogranienja, imetak
moe biti izvor znatne sree (bhogasukha, A.II,69). Kada se koristi na taj nain i sa takvim stavom,
postaje ono to se naziva dobro iskorienim imetkom, usmerenim ka dobru i inteligentno
korienim (thnagat, pattagat, yatanaso, A.II,68). Videti Ambicija i aspiracija i Novac.
PRELJUBA
Preljuba (aticariy) znai imati seksualne odnose sa nekom drugom osobom iako ste u braku ili
sa osobom koja je u braku sa nekim. U Tipiaki preljubnik se naziva paradrika, a preljubnica
aticaryin (S.II,259). Preljubnica se takoe nazivala nalik sovi (kosiyyayan), jer se smatralo
da se unja nou unaokolo (a.I,496). Preljuba je verovatno najei nain na koji se kri tree
pravilo morala. Veina ceremonija vezanih za brak ukljuuje i zavet obe strane da e biti verne
jedna drugoj. Preljuba je krenje ovog zaveta i obino ukljuuje i druge negativne postupke kao
to su laganje, obmana i varanje. Posledice svega toga po druge su prestanak poverenja, ponienje,
razoarenje i slabljenje porodine kohezije. Zbog svega toga, Buda je rekao: Nezadovoljan
sopstvenom enom, kad ga vide sa prostitutkom ili tuom enom, to je uzrok njegovog propadanja
(Sn.108). Videti Seksualno ponaanje.
158
PRENOENJE ZASLUGA
Prenoenje dobih dela jeste verovanje da je mogue uiniti neto dobro i potom preneti kam-
miki rezultat na neku drugu osobu. Ovo verovanje je jedno od nekoliko ozbiljnijih iskrivljavanja
Budinog uenja koje je esto u theravda budizmu. Ono je u suprotnosti sa uenjem o kammi,
koje kae da su nai namerom voeni postupci ti koji imaju efekat na nas i da je svako od nas
odgovoran za to to radi. Ono takoe negira moralnu uzronost. Jer kada bi bilo mogue da se
rezultat dobroga koje uinimo prenese na drugoga, tada bi isto tako moralo biti mogue da se na
njega prenese i plod loih postupaka i da time mi sami izbegnemo posledice.
A rani budisti su poduavali ideju injenja dobra za raun ili u ime drugoga i potom pruanja
prilike toj osobi da se raduje tom inu dobrote (punumodan). Teorija koja stoji iza ovakve
prakse funkcionie otprilike ovako. Ako prijatelju poaljem estitku za roendan, kada je primi i
proita moje najbolje elje, verovatno e biti srean. Ja nisam nita preneo na njega. Umesto
toga, saznanje da mislim na njega na roendan ispunjava ga ushienjem i radou. Slino tome,
ako uradimo neto dobro i onda o tome nekome drugom ispriamo, dajemo mu priliku da se i sam
tome raduje. Rani budisti su ak smatrali da je mogue uraditi neto slino i sa osobom koja je
umrla. Ako pokojnik jo nije sahranjen, verovali su, on ili ona mogu jo biti svesni svojih najdraih
i toga to oni rade. Ako uinimo neko velikoduno ili plemenito delo i onda kaemo da smo to
uinili u ime pokojnika, on moe to uti i biti ispunjen radou. Iako Buda nije poduavao praksu
posveivanja dobrih dela preminuloj osobi, ta praksa nije u suprotnosti sa njegovim uenjem.
PREOBRAANJE
Termin religijsko preobraanje odnosi se na usvajanje novog religijskog identiteta ili promenu sa
jednog religijskog identiteta na drugi. U budizmu ne postoji specifna re za preobraanje. Meutim
u Mahima nikyi jedan konvertit je sebe opisao tako da se uvrstio u uenike (svakattam
upagato) Budine (M.I,380). Od samoga poetka Buda je svoju Dhammu video kao alternativu
postojeim religijskim verovanjima, te je svoje prve uenike upuivao da Dhammu poduavaju
nadaleko. Entuzijazam ranih budista da tako i uine lepo ilustruje zavet koji je lavaka sam sebi
dao: Ii u od sela do sela, od grada do grada, i hvaliti Budu i Dhammu koju je on tako izvanredno
izloio (Sn. 192). Od Budinih dana pa sve do danas, ljudi izraavaju nameru da postanu budisti
i oznae ulazak u budistiku zajednicu izgovarajui tri Utoita (Tisarana): Uzimam utoite u
Budi. Uzimam utoite u Dhammi. Uzimam utoite u Sanghi. Ovaj iskaz se ponavlja po drugi
i po trei put, kao potvrda iskrenosti nae namere i posveenosti. Ali ta bi to moglo nekoga da
navede da postane budista?
U Kanonu skoro svi oni koji su pomenuti da su se priklonili Budinom uenju, uinili su to kao
rezultat sluanja ta je on imao da im kae. U nekim sluajevima Buda bi zapoeo ukazujui na
pogreke i nedoslednosti u uverenjima dotine osobe, a onda bi izloio svoju Dhammu. U drugim
sluajevima, neka osoba bi zatraila od Bude da objasni svoje uenje, postavila nekoliko pitanja
radi razjanjenja, prihvatila ono to je reeno i potom izrazila elju da postane jedan od njegovih
uenika. U svim ovim sluajevima glavni razlog za preobraenje ini se da je bila kombinacija inte-
lektualne privlanosti Dhamme i impresioniranosti Budinom linou i ponaanjem. Kralj Pasenadi
je i naveo razloge za prihvatanje budizma, a to je uzorno ponaanje Budino i njegovih monaha i
monahinja, njihov disciplinovan nain ivota, moralni integritet i zakljuak da ih Dhamma ini
zadovoljnima (M.II,120-4).
U tekstovima nema primera da se neko preobratio zato to je video nekakvo Budino udo.
Zapravo, Buda se izriito protivio prebraenju na osnovu uda. Jednom ga je neko zamolio da
napravi neko udo ili pokae svoje psihike moi kako bi jo vie ljudi steklo veru (D.I,211). On
159
je odbio taj zahtev reima kako bi inteligentni ljudi mogli pomisliti da ih on izvodi uz pomo nekog
trika ili magije. Takoe nema primera da su se ljudi preobraali zbog razloga koji su uobiajeni u
drugim glavnim teistikim religijama strah da e uskoro doi kraj sveta, strah da ne dospemo u
pakao ili zbog oseanja krivice i kajanja. Nema ni katarzinih preobraenja koja dolaze na kraju
dugog perioda unutranje borbe i emocionalnih bura.
U nekoliko sluajeva pomenutih u Tipitaki ljudi su se preobratili u budiste posle kratkog
susreta sa njim ili jo dok su o njemu imali tek osnovna znanja. Iako je Buda prihvatao takve
ljude kao svoje sledbenike, jasno je da je smatrao kako je bolje podrobnije upoznati Dhammu i
paljivo je istraiti pre nego to se odluimo na konverziju. Konverzija iz ainizma u budizam
Upli Gahapatija, generala i uglednog graanina Nlande, ilustruje Budin stav o ovom pitanju.
Posle dugog razgovora u kojem je Buda osvetlio neke od slabosti ainizma, Upli ga zamoli da ga
primi meu sledbenike. Na taj zahtev Buda mu je odgovorio: Dobro razmisli, Upli. Uglednim
ljudima kao to si ti prilii da o tome prvo dobro razmisle (M.I,379). Meutim, Upli je insistirao
da on zna ta radi i ponovio je svoj zahtev. Onda Buda uputi i jedan zahtev Upliju: Ve jako dugo
tvoja porodica hrani ainske isposnike. Nastavi da im daje hranu kad god naiu. Upli je bio
izuzetno impresioniran Budinom plemenitou. Rekli su mi kako vi poduavate da hranu treba
davati samo vama i vaim uenicima, a ne i drugima; da samo velikodunost prema vama i vaim
uenicima donosi zasluge. A vi me sada ohrabrujete da dajem i ainima. Upli je obeao da e
nastaviti da pomae svoju raniju religiju, jo jednom zamolio da postane sledbenik i konano ga
je Buda prihvatio kao takvoga.
Budin zahtev Upliju u vezi sa ainima delom daje odgovor na pitanje kakav bi stav novih
budista trebalo da bude prema svojoj dotadanjoj veri. Konverzija u glavne teistike religije obino
zahteva potpuni raskid ili ak snano odbacivanje prethodne vere. Buda je bio dovoljno irokih
vidika da prizna da i druge religije moda sadre elemente istine u sebi i da poduavaju visoke mo-
ralne ideale. Poto je to tako, nije imao potrebu da potpuno odbaci druge religije i nije zahtevao od
svojih sledbenika religijsku ekskluzivnost. Ovakvo prilagoavanje umesto neprijateljskog stava
ka drugim verama znailo je da su budisti ponekad doputali da se u njihovu religiju provuku
i sujeverja ili pogreni stavovi. Na pozitivnoj strani, to je takoe znailo da netolerancija, otra
podela izmeu razliitih religijskih zajednica, osvajanje konvertita po svaku cenu, kao i sva ona
mrnja i ljubomora koja sve to prati, generalno nisu bile karakteristike budistikih drutava. Videti
Apostaza, Misije i Tolerancija
PREPORAANJE
Preporaanje (punabbhava) jeste ideja da se posle smrti um ponovo uspostavlja u novooploenoj
jajnoj eliji i time se oivljava novo telo, a novo bie nastaje. Buda je uio da sila koja nagoni um
ka novom telu jeste udnja (tah), pogotovo udnja za zadovoljstvima, za identitetom i udnja
za novim ivotom. Krajnji cilj itave budistike prakse i vebanja jeste da se eliminie ta udnja i
zaustavi proces preporaanja. Budino uenje o preporaanju se razlikuje od hinduistikog uenja
o reinkarnaciji u dve vrlo vane stvari. Prema hinduizmu, (1) veno sopstvo ili dua (tman) pre-
lazi iz jednog tela u drugo i (2) na kraju se spaja sa Svetskom duom (Brahman). Buda je tvrdio da
(1) nita nije veno, (2) da bie jeste tok, jedan stalno menjajui proces i (3) oslobaanje ili nirva
jeste prekidanje tog procesa. Videti Anatt i preporaanje.
PREPREKE PRI MEDITACIJI
Kad pokuamo da vebamo sabranost panje na dah ili neki drugi tip meditacije, ubrzo ponemo
da uoavamo pojavu raznih misli. Buda je takve misli i emocije klasifkovao u pet grupa: ulna
160
elja (kmmahanda), zlovolja (vypda), tromost i tupost uma (thna middha), uznemirenos i
briga (uddhaa kukkua) i stalna sumnja (viikih). Ovih pet prepreka ne samo da ugroavaju
meditaciju, one su takoe kljuni razlog mnogih psiholokih problema, te tako njihovo reavanje
moe biti korisno kako za na svakodnevni ivot, tako i za duhovni napredak (A.III,63). Buda je
rekao da te prepreke izazivaju slepilo, manjak vizije i uveavaju patnju (S.V.111). Takoe je
rekao da kada se one smanjuju, um postaje elastian, prilagodljiv, pogodan za vebanje i blistav
(S.V.92), a kada ih se oslobodimo, makar i privremeno, zadovoljstvo se raa, iz zadovoljstva na-
staje radost, kad smo radosni telo se umiruje, umireno telo raa sreu, a um koji je srean postaje
skoncentrisan (D.I,74). Nastanak ometajuih misli tokom meditacije moe se preduprediti i u
Vitakkasahna sutti Buda savetuje nekoliko naina zamenu uznemirujue misli nekom neu-
tralnom, razmatranje tete koju izazivaju takve misli, ignorisanje, njihovo nasilno prekidanje itd.
(M.I,119). Meutim, prepreke se hrane naim postupcima kada ne meditiramo i otuda je najbolji
nain borbe protiv njih da menjamo svoj nain ivljenja. Pridravanje pravila morala, prestanak
traganja za sve novim ulnim stimulansima, strpljivost sa samim sobom, boravak u tiini, sve to
nam moe biti od pomoi. Umanjenje pet prepreka otvara put kao hnama. Videti napredak u
meditaciji.
PRIJATELJSTVO
Prijateljstvo (mittat) jeste blizak, ljubavlju ispunjen i neseksualni odnos izmeu dvoje ili vie lju-
di i upravo je Buda takvu vezu meu ljudima hvalio vie od svega. Tako je osobu koju je nazivao
dobrodunim prijateljem (suhadamitta) opisivao kao nekoga ko je uz nas i u dobrim i u loim
vremenima, kome se moemo poveriti i ko se poverava nama, ko se raduje naoj srei i koji dobro
govori o nama (D.III,187). Ali za Budu najvia vrsta prijatelja jeste duhovni, doslovno divni pri-
jatelj (kalya mitta). I dok dobroduan prijatelj nudi socijalnu i emocionalnu podrku, duhovni
prijatelj nam pomae da razumemo i praktikujemo Dhammu. U tekstovima se kae: ta je pri-
jateljstvo sa dobrim? To znai slediti, esto biti u drutvu sa ljudima koji imaju veru, koji imaju
vrlinu, znanje, velikodunost i mudrost; obraati se njima za savet, biti im privren, oduevljavati
se njima i biti im nalik. Jednom je nanda rekao Budi: Mislim da imati duhovnog prijatelja
znai polovinu svetakog ivota. Buda mu odgovori: Ne govori tako, nanda, ne govori tako!
Prijateljstvo, zdruenost i bliskost sa duhovnim prijateljem jeste itav svetaki ivot (S.V,2).
Buddhism and Friendship, Subhuti, 2004.
PRIKLADAN PRISTUP
Prikladan pristup (upya kusala) jeste spremnost uiteljeva da se prilagodi interesovanjima, po-
trebama i nivou razumevanja drugih, kako bi bio u stanju da prenese znanje o Dhammi (D.III,220;
Th.158). U svom najboljem izdanju, prikladan pristup jeste jedna vrsta feksibilnosti i saoseanja.
Buda je rekao da je esto prilagoavao svoje rei, ak i izgled, kako bi bolje poduio Dhammi ra-
zliite vrste ljudi: Vrlo se dobro seam mnogih skupova plemia, svetenika, domaina, asketa i
boanstava... kojima sam prisustvovao. Pre nego to bih seo sa njima, obratio im se ili se ukljuio
u njihov razgovor, ja bih preuzeo njihov izgled i njihov nain govora, kakav god da je bio i tek
tada bi ih poduio Dhammi (D.II,109). Buda je svojim monasima i monahinjama preporuivao
da kada poduavaju Dhammu u drugim zemljama, treba da koriste jezik tih ljudi sa kojima ive
(M.III,235). Dobar primer Budinog prikladnog pristupa bee njegov susret sa Siglom.
Jednog dana ugledao je tog mladia kako se klanja u pravcu est strana sveta, to je bila
uobiajena religijska praksa toga doba. Upitao ga je zato to radi, a ovaj mu odgovori da ga je otac,
na samrtnom odru, zavetovao da nastavi sa tim obiajem i tako produi porodinu tradiciju. Iako
161
Buda nije mnogo cenio takve rituale, video je da Sigla ima dobre namere, da se klanja stranama
sveta iz potovanja prema svom ocu i da bi ispunio obeanje koje mu je dao. Zato, umesto da ga
kritikuje ili ismeva, predloio je Sigli da malo izmeni svoju praksu, teda da ljude sa kojima ivi
svoje roditelje, decu, prijatelje, svoje radnike, uitelje itd vidi kao strane sveta i da im se klanja
tako to e se prema njima ophoditi sa dobrotom, potovanjem i ljubavlju (D.III,181).
PRIKUPLJANJE HRANE
Prikupljanje hrane (piapta) jeste nain na koji budistiki
monasi i monahinje dolaze do hrane. Ova se praksa razliku-
je od proenja. Prosjak prosi ili trai, dok budistiki monasi i
monahinje samo dou do vrata potencijalnog dobrotvora, stanu
na kratko u tiini i poto prime neto nastave dalje. Mahvastu
kae: Mudar monah nita ne trai, plemeniti ne iskazuju svoje
potrebe. Oni samo stoje i putaju da njihova inija bude viena.
Tako plemeniti prikupljaju hranu. inija (patta) u koju se hra-
na prima i iz koje se kasnije jede jedna je od osam potreptina
monaha i monahinja. Praksa prikupljanja hrane je skoro odumr-
la na ri Lanki, ali je jo uvek esta u Burmi i Tajlandu.
PRIZORI, ETIRI
etiri prizora (atu nimitta) jesu etiri stvari koje je prema legendi princ Siddhattha video i one
su ga navele da napusti svetovni ivot i krene u potragu za istinom. Navodno, vozei se u koijama
ulicama Kapilavatthua, naiao je na starca, bolesnika, le koji su nosili na mesto za spaljivanje i
na lutajueg asketu. Iako ovu legendu nije mogue nai u Tipiaki, moe se posmatrati kao meta-
foru ovekove sudbine (starost, bolest i smrt), i kao valjan odgovor na nju (traganje za nainom
da se izbegne takva sudbina). Pria o ova etiri prizora odavno je vrlo popularna tema budistike
umetnosti.
Govorei o odluci da napusti dom, Buda je
rekao: Pre probuenja, dok sam jo bio neprobueni
bodhisattva, iako i sam podloan roenju, tragao sam
za onim to je takoe podlono roenju. Iako i sam
podloan starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju uma,
tragao sam za onim to je takoe podlono starenju,
bolesti, smrti, tuzi i prljanju uma. A onda pomislih:
Iako sam podloan roenju, zato tragam za onim
to je takoe podlono roenju? Iako sam podloan
starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju uma, zato
tragam za onim to je takoe podlono starenju,
bolesti, smrti, tuzi i prljanju uma? Kako bi bilo ako
bih, iako podloan roenju, uvideo opasnost u svemu
to je podlono roenju i tragao za neroenim, za
krajnjom sigurnou od okova, za nibbanom? Kako
bi bilo ako bih, iako podloan starenju, bolesti, smrti,
tuzi i prljanju uma, uvideo opasnost u svemu to
je podlono starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju
uma i tragao za neostarelim, neobolelim, neumrlim,
162
netugujuim, neuprljanim, za krajnjom sigurnou od okova, za nibbanom? I tako sam, kasnije,
jo uvek mlad, crne kose i obdaren blagoslovom mladosti, u naponu snage i dok su moji roditelji,
neskloni tome, plakali tako da su im suze potokom lile niz lice obrijao kosu i bradu, stavio na
sebe uti ogrta i napustivi domainski ivot otiao u beskunitvo (M.I,163).
PRORICANJE, MAGIJA, SREA I SUDBINA
Proricanje jeste navodna sposobnost da se predskae budunost, kao magijska mo da se promeni
tok prirodnih dogaaja nekim natprirodnim sredstvima. Srea je kvalitet koji, ako ga osoba ima, oso-
bi obezbeuje uspeh ili sreu, dok je sudbina navodno unapred predodreeni tok svih dogaaja.
Buda je sve ove stvari okarakterisao kao vulgarne vetine i izriito zabranjivao svojim
monasima i monahinjama da ih praktikuju (DN 1). Govorio je da dobar monah nee recitovati
magijske formule, tumaiti snove ili znakove, niti praktikovati astrologiju (thabbaa supina
lakkhana no vidahe atho pi nakkhana, Sn. 927). U jednoj od najteih osuda koje je nainio,
takoe je rekao da e svaki njegov laiki sledbenik koji veruje ili praktikuje ovakva sujeverja biti
izoptenik, prljavtina, propalica u okviru laike zajednice (AN V.175). I Tipiaka nabraja neke
vrste ljudi koji se mogu ponovo roditi u istilitu; meu njima su delati, mesari, spletkaroi,
korumpirane sudije i proricatelji sudbine (SN IX.1-21).
Buda se verovatno protivio svim ovim sujeverjima iz nekoliko razloga. Prvo, verovanje u sreu
i sudbinu u kontradikciji je sa uenjem o kammi. Praktikovanje proricanja i magije neizbeno je
povezano sa brigom za imetak i time osnauje neznanje i pohlepu. Prodavanje maginih bajalica
i amuleta obino ukljuuje prevaru, nepotenje i laganje. Paradoksalno je da su sva ova sujeverja
danas iroko prihvaena kao istine u veini budistikih zemalja i esto ih praktikuju i sami monasi.
Videti Astrologija i Blagoslov.
PROROANSTVO
Proroanstvo (adisan) jeste iskaz, obino dat u religijskom kontekstu, koji precizno predskazuje
kako e se dogaaji odvijati u budunosti. Hrianstvo se esto opisuje kao proroka religija, po
tome to su Isusovo roenje i ivot navodno predskazani u Starom zavetu, te da Novi zavet pred-
skazuje njegov drugi dolazak i dramatine dogaaje koji e tome prethoditi. Proroanstva nikada
nisu imala neku znaajniju ulogu u staroj indijskoj religiji, a nema je ni u budizmu. Razlog tome
je to je budizam uglavnom skoncentrisan na pojedinca i njegov doivljaj sadanjosti a ne na
predskazivanje budunosti. Sem toga, dok neke religije smatraju da je sposobnost predskazivanja
dokaz Boije ukljuenosti u ljudske poslove, budizam bi tako neto (ukoliko bi zaista bilo mogu-
e) video kao samo jednu od nekoliko psihikih moi koje se mogu spontano dogoditi ili razviti
vebanjem meditacije.
PROSTITUCIJA
Prostitucija je prodavanje sopstvenog tela za seksualne ciljeve. Danas, kao i u drevnoj Indiji, lju-
di prostituciju smatraju najniim nainom ivljenja (antimavak, Mil.122). Poto ukljuuje
seks i razmenu novca, prostitucija se odnosi na tree Pravilo morala i isto tako na Budino uenje
ispravnom ivljenju. Pitanje prostitucije treba posmatrati imajui u vidu onoga ko se prostituie i
muteriju: (1) one koji su prisiljeni na prostituciju zbog siromatva ili socijalne iskljuenosti i (2)
one koji to rade svojom voljom, zato to to smatraju prikladnim i lakim nainom da se zaradi no-
vac. Prvi tip se u budistikim tekstovima naziva bludnik (vesiy) ili uliar (bandhak), dok su drugi
163
tip kurtizane (gaik ili nagarasobhin). Namera prvih je
verovatno tek da preive i otuda je kammiki daleko ma-
nje negativna nego kod drugog tipa, iji motiv moe biti
pohlepa, lenjost i pomanjkanje samopotovanja. Prva gru-
pa nije svojevoljno ukljuena u pogreno ivljenje, dok
druga sasvim oigledno jeste.
A ta je sa muterijama? Muterije prvog tipa pro-
stitutki sasvim izvesno kre i prvo i tree pravilo morala,
jer seksualno eksploatiu drugu osobu, koristei teke
okolnosti u kojima se ona nala. Muterije drugog tipa
moda ne kre tree pravilo, ali teko da ine neto to
e im pomoi u duhovnom razvoju. Generalno govorei,
prostitucija jeste niska i ne hvale vredna aktivnost, tako da
iskreni budisti sigurno nee u njoj uestvovati.
Jedna od Budinih dobrotvorki bila je ena po ime-
nu Ambapali, imuna kurtizana iz Veslija koja je kas-
nije napustila svoj zanat i postala monahinja (D II.95).
U kanonu itamo da su prostitutke svoje prisustvo napla-
ivale 500, ak 1000 novia za no (Vin. I.268-9).
PROSUIVANJE
Doneti sud (pama ili vinihaya) o neemu znai izvui zakljuak ili doneti odluku o neemu.
Prema Budi, ljudi prosuuju na jedan od etiri naina (1) prema spoljnjem izgledu (rpappama),
(2) prema miljenju drugih (ghosappama), (3) prema ekonomskom statusu (lkhappama) ili
prema stvarnom stanju (dhammappama, A.II,71). Takoe, sudove donosimo u odnosu na dva
konteksta kada nas pozovu da presudimo u sporu dve ili vie strana ili kada prvi put sretnemo
neku osobu ili je vidimo da se ponaa na odreeni nain. U prvom kontekstu emo svoj sud obja-
viti suprotstavljenim stranama i to e nadajmo se umiriti svaku neslogu meu njima.
Sud o ljudima sa kojima dolazimo u kontakt obino donosimo u privatnosti naeg uma. Meutim,
to e uticati i na nain na koji o njima mislimo sa potovanjem ili sa gnuanjem, poverenjem ili
sumnjiavou, svianjem, nesvianjem ili ravnodunou. I naravno, miljenje koje o njima for-
miramo na osnovu svog prosuivanja uticae i na to kako se prema njima ophodimo. Poto je to
tako, moramo biti vrlo oprezni kad prosuujemo druge, pogotovo kada ih kritikujemo.
Moda bi bilo dobro pomenuti tip prosuivanja koji se naroito tie budista. Naime, postoji
izvestan tip budista koji su vrlo zainteresovani da lupaju glavu o tome koju vrstu kamme je neka
osoba uinila da bi se preporodila u svojim sadanjim okolnostima ili o tome gde e se oni sami
preporoditi na osnovu onoga to sada ine. Takve spekulacije u najboljem sluaju mogu biti tek
nagaanje. Buda je rekao da pokuavati da precizno istraimo suptilno i kompleksno delovanje
kamme moe oveka samo navesti da poludi (A.II,80). Razlog tome nije to to je delovanje kamme
ambivalentno, ve zato to nikada ne moemo znati ta se dogaa u umovima drugih ljudi, koji
su im motivi, niti ak pun obim njihovog delovanja. Kada je Buda douo da njegov laiki uenik
Migasla tvrdi kako su se nekoliko ljudi koji su nedavno umrli preporodili na odreenom mestu,
rekao je: Ne presuuj drugima, ne presuuj drugima. Oni koji sude drugima kopaju duboku jamu
za sebe (A.III,351).
Osim mogunosti da sud koji donosimo o drugima moe biti pogrean, kritikovanje drugih
takoe moe biti simptom ili podstai uobraenost i gordost. Ono ak moe biti nain na koji
Ambapali poziva Budu u svoju kuu
na veeru
164
odvlaimo panju od svojih slabosti i nedostataka. Pa ipak, mnogo je situacija u ivotu kada moramo
doneti svoj sud o nekome je li bebisiterka prikladna da se stara o naem detetu, da li osoba koja
nam trai novac u zajam zaista misli i da nam ga vrati, moe li mehaniar kojem smo oterali auto
na popravku to i da uini. Kako se moemo osigurati da na sud odraava stvarnost, tako da smo
u stanju da nainimo inteligentniji izbor? Buda je ponudio solidan i razuman savet: Brza odluka
ne znai i ispravna odluka. Mudra osoba gleda stvar sa obe strane, trezveno, nepristrasno, imajui
u vidu istinu, mudro i bez urbe. Takva se osoba zove pravednikom (Dhp.256-7).
Prva stvar koju Buda ovde savetuje je ne donositi odluku brzo ili impulsivno (ashana).
Veina stvari, a i ljudi, imaju vie strana i potrebno je vreme da se one do kraja otkriju. Slino
tome, znanje o neemu obino dolazi na kraju prikupljanja podataka. Otuda, s pravom se moe
rei da e svako prosuivanje uraeno na brzinu verovatno biti pogreno ili u najmanju ruku
delimino. Ako stvari imaju vie strana, iz toga proizlazi da mogu razliito izgledati u zavisnosti
iz kojeg ih ugla gledamo i zato nam je Buda savetovao da pogledamo obe strane neke stvari
(attha anattha a ubho niheyya). Sasluati miljenje obe strane u sporu, uzeti u obzir i dobre
strane neke osobe, a ne samo njezine nedostatke, imati u vidu da je osoba koja je bila gruba prema
nama moda imala lo dan i da inae nije takva, sve su to primeri za ovakvo ponaanje. Nije uvek
lako defnisati kvalitete pravinosti (dhammena) i nepristrasnosti (sma), ali jedan vaan element
za oba jeste jednakost u ophoenju. Uvek je razborito ne preuveliavati neke injenice u odnosu
na druge, uzeti u obzir sve podatke i paljivo ih odmeriti. U Indiji Budinog vremena, kao i u
mnogim drugim kulturama, terazije (tul) koriene su kao simbol pravine i nepristrasne odluke
(Dhp.268). Kada prosuujemo o bilo kom pitanju, lako je da nas na jednu ili drugu stranu zavedu
nae elje, ono to elimo da bude istinito. Prevaranti su upravo zato u stanju da nasamare ljude
jer podstiu u njima pohlepu, znajui da ona zamagljuje sposobnost rasuivanja. Mudar ovek
nastoji da svoja lina oseanja dri pod kontrolom kada prosuuje i da ostane paljiv za istinu
(dhammassa gutto) tj. za injenice.
Moda ovom Budinom mudrom savetu moemo dodati jo jednu stvar, koja je istaknuta u
Pysi sutti (D.III,347-8). Poto smo doneli zakljuak u skladu sa svojim najboljim moguno-
stima, uvek je dobro nastaviti da imamo otvoren um. Na taj nain, ako kasnije iskustvo ili nove
injenice pokau da je na sud bio pogrean, biemo u stanju da ga prilagodimo. Predrasuda jeste
miljenje koje nije lako za menjanje i predrasude su uzrok mnotvu meuljudskih i socijalnih
problema.
PROBUENJE
Probuenje (bodhi) je termin koji se odnosi na proces razumevanja stvarnosti. Kada, kao rezultat
praktikovanja Budine Dhamme, neko duboko, potpuno i direktno prepozna prolaznost, nedovolj-
nost i nesupstancijalnost svih uslovljenih stvari, tada se za njega moe rei da je otvorio oi, po-
stao probuen ili da je dostigao probuenje. Sasvim automatski, taj uvid donosi radikalnu prome-
nu u naem iskustvu i ponaanju. Frustracija, napetost i strah bivaju zamenjeni mirom i radou.
Osoba koja je probuena naziva se ili Budom ili arahatom. A samo stanje se takoe esto naziva
nirva. Videti Mistika.
PROBUENJA, SASTOJCI
Buda je nekada saeto izlagao ono to je na drugim mestima detaljno objanjavao (M.III,223).
Kada je sumirao razliita psiholoka stanja koja pomau u razumevanju stvarnosti, oznaio je
sedam glavnih i nazvao ih Sedam sastojaka (bukvalno: udova) probuenja (satta bohanga). To
su svesnost (sati), istraivanje mentalnih fenomena (dhamma viaya), energija (viriya), radost
165
(pti), smirenost (passaddhi), koncentracija (samdhi) i spokojstvo (upekkh). Svesnost nam
omoguuje da uoimo pojave u stvarnosti i kada se potrudimo da razmotrimo i istraimo njihove
osobine, poinjemo da uviamo da su sve one prolazne, nezadovoljavajue i nesupstancijalne. Ra-
dost daje krila naem duhovnom stremljenju, tako da ono nije samo neprekidna borba, a smirenost
nam obezbeuje odravanje ravnotee dok prolazimo razliite uspone i padove, koji su neizbeni
na ovom putu. Koncentracija dri panju i energiju fokusiranima, tako da nae interesovanje ne
bledi i ne skreemo na stranputicu. Na kraju, spokojstvo smiruje ometajue misli i emocije, inei
na taj nain um jasnim, a meditaciju lakom (D.II,79).
PSIHIKA MO
Psihika mo (iddhi) jeste sposobnost koja se ne podudara uvek sa poznatim zakonima prirode, a
uzrok joj je oslobaanje ili razvijanje moi uma. Tako je Buda prihvatao da neki duhovno razvi-
jeni ljudi mogu ispoljavati odreene psihike moi, a i on sam ih je ponekad ispoljavao. Glavne
psihike moi koje se pominju u budistikim tekstovima jesu telepatija, psihokineza, levitacija i
sposobnost razdvajanja astralnog tela (manomayakya) od fzikog. Buda je upozoravao na opa-
snost od psihikih moi. Razlog je u tome to onome ko ih poseduje ljudi poinju da se enormno
dive i to lako dovodi do zloupotrebe. Druga opasnost je da veina onih koji tvrde da ih poseduju
jesu u stvari obini prevaranti. Dalje, Buda je smatrao da gajiti veru prema onima koji poseduju
vrlinu, potenje i kontrolu nad svojim umom predstavlja vru osnovu od verovanja u one koji
mogu da levitiraju ili itaju misli. Zbog toga je propisao da ukoliko monasi ili monahinje i razviju
takve sposobnosti, ne smeju da ih demonstriraju pred nezareenima, niti da im o njima govore bez
doputenja Saghe. Jednom je neki bogata skupocenu posudu od sandalovog drveta postavio na
vrh bambusove motke u sred grada i objavio da je moe uzeti za sebe onaj ko se podigne sa tla i
dohvati je. Jedan monah koji je razvio sposobnost levitiranja prihvatio je izazov i dohvatio posudu,
posle ega ga je ogromna gomila oboavalaca sledila kuda god bi krenuo. Kada je Buda douo ta
se desilo, pozvao je monaha i prekoreo ga: Ti si poput lake ene koja se pokazuje na pijaci ne bi
li dobila koji novi (Vin.II,110-111). Videti uda.
P
P je jednostavan ritual koji obavlja-
ju predani budisti, obino ispred Budinog
kipa, a u znak seanja i potovanja prema
njemu. Pi re p izvedena je iz korena
p, to znai odavati poast ili poto-
vati. Tokom pe, cvetovi, svee i mirisni
tapii stavljaju se ispred kipa, pri emu se
kontemplira njihovo simboliko znaenje
i odrecituje nekoliko strofa. Otuda je p
i kontemplacija i spoljanji izraz naeg
unutranjeg uverenja.
PUA MANTNIPUTTA
Pua Mantniputta je roen u gradu Suppraka, drava Sunparanta, dananja Sopara, mestu
na obali severno od Mumbaija. Putovao je sa karavanom trgovaca sve do Svatthija, kad je uo
Budu kako propoveda i odluio da postane monah. Pokazao se kao inteligentan i savestan, te je po
166
zavretku obuke rekao Budi da bi eleo da se vrati u rodni kraj i iri Dhammu. Buda mu je rekao:
Ljudi u Sunparanti su agresivni i grubi. ta e uraditi ako te zlostavljaju ili ti prete? Pua od-
govori: Pomisliu kako su blagi jer me barem ne udaraju. A ta e ako te udare? Pomisliu
kako su blagi jer me barem ne gaaju kamenjem. A ta ako te budu gaali kamenjem? Pomi-
sliu kako su blagi jer me barem ne tuku tapovima. A ta ako te ipak tuku tapovima? Pomi-
sliu kako su blagi jer me barem ne bodu noem. A ta ako te ipak ubodu noem? Pomisliu
kako su blagi jer me barem nisu ubili. A ta e pomisliti ako te ljudi iz Sunparante ipak budu
ubijali? Prisetiu se da su mnogi uenici Blaenog, zgaeni nad svojim telom, ubili same sebe,
a evo mene ubijaju a da ak to ni ne elim. Odlino, Pua, Odlino! Sa takvom obuzdanou i
mirom bie u stanju da ivi meu narodom Sunparante. Idi i radi ono to misli da je najbolje
(MIII,267-9). Pua je na kraju stigao u svoju domovinu i tokom nekoliko meseci na hiljade ljudi
prihvatili su Budino uenje, a on postade probuen.
Pua predstavlja izvanredan primer monaha sa misijom i eljom da slui drugima. Posedovao
je samodisciplinu i smirenost (damupasama), hrabrost (dhiti) i odlunost (adhihna), a najvie
od svega strasti prema Dhammi (dhammakma). Buda je rekao da oni koji su uspeli, uinili su to
zahvaljujui strasti prema Dhammi (dhammakmo bhava hoti, Sn,92). U kasnijim vremenima,
inspirisani Puinim primerom, indijski monasi su se izlagali opasnosti i naporima kako bi proirili
Dhammu i do najudaljenijih kutaka Azije.
PUSTA ZEMLJA
T. S. Eliot (1888-1965) bio je jedan od najuticajnijih pesnika XX veka, a njegova poema Pusta ze-
mlja (The Waste Land) smatra se njegovim najvanijim delom. Puna skrivenih istorijskih, literar-
nih i mitskih aluzija, kao i komplikovanih simbolikih fgura, ona slika savremeni svet kao prazan
i lien duhovnog znaenja. Tree pevanje Puste zemlje zove se Propoved o vatri, po Budinom
uvenom govoru istog naziva, dittapariyya sutta (S.IV,19-20). Na kraju tog pevanja Eliot para-
frazira Budine rei ponavljane mnogo puta tokom govora: O monasi, sve gori (Sabba bhikkh
ditta) kao gori, gori, gori, gori. Buda je ovim mislio da je obian ovek opsednut ulnim za-
dovoljstvima i matanjima, tako da sam gori od udnje, mrnje i obmanutosti. Za Eliota, ove rei
bile su moan i nepokolebljiv komentar o praznini u kojoj mnogi ljudi ive.
Eliot je veoma cenio Budino uenje i ak je prouavao neke od budistikih tekstova. Prema
Peter Ackroydovoj biografji Eliota, njegovo ...zanimanje za budizam nije bilo samo flozofske
prirode. Nirvna je iskorenjivanje ponitavanje udnje, sloboda od vezanosti a u mladom
Eliotu postojala je, kao to je mogue videti iz njegove poezije, jedna neutaiva elja da bude slo-
bodan. Ako je Eliota pokrenuo Budin opis obine, profane egzistencije, mora da ga je podjednako
uzbudilo i obeanje na kraju Adittapariyya sutte, da je mogue izdii se iznad ovakvog naina
postojanja. Videvi to, u dobro upuenom plemenitom sledbeniku sve se vie raspruju iluzije
o ulima. Kad mu se raspre iluzije, u njemu se hladi strast. Zahvaljujui hlaenju strasti, on se
potpuno oslobaa. Sa potpunim oslobaanjem dolazi i znanje: Potpuno sam osloboen.
Zanimljivo je primetiti da je Eliot ideju za naslov svoje uvene poeme dobio od Bude. Jer
Buda je neka negativna psiholoka stanja esto opisivao kao mentalnu pustu zemlju (etokhila,
A.V,17; M.I,101; S.V,57).
PUENJE
Puenje je navika udisanja dima nastalog usled sagorevanja listova duvana, i to ili u vidu cigareta
ili uz pomo lule. Duvan je bio nepoznat u staroj Indiji, ali su ljudi udisali dim nekih biljaka zbog
medicinskih razloga, a i iz zadovoljstva. Prema Suruta ikist, starom medicinskom traktatu,
167
udisanje dima je dobro kao purgativ, lek protiv
umora, depresije, upala grla i nazeba, a takoe
je dobar i za trudnice. Odreene biljke su spa-
ljivane i dim je udisan uz pomo male metalne
cevi (dhmanetti). Buda je odobravao takvu vr-
stu terapije dimom, te je i doputao monasima i
monahinjama da imaju cevi koje se za to koriste
(Vin.I,204), iako su ih neki ljudi izgleda smatra-
li luksuzom (a.IV,363). Cigare (dhmavatti)
koje su se puile radi zadovoljstva, pravljene su
mlevenjem jedne vrste umbira, afrana, san-
dalovine i aloe, od ega se dobijala fna pasta i
obmotavala oko trske duine otprilike 15 santi-
metara i debljine palca. Kada je pasta bila suva,
trska je vaena, a takva cigara je pre paljenja
premazana proienim buterom ili sandalovim
uljem. Ove cigare su verovatno bile daleko ma-
nje tetne od dananjih. Drugi stari medicinski
spis, araka sahit, preporuuje da se pri pu-
enju sedi u uspravnom, ali udobnom poloaju,
da se dim povlai tri puta za redom i na usta i na nos, ali da se izdie samo na nozdrve.
I dok puenje vrlo negativno utie na telo, ono sasvim malo ili uopte ne utie na svest, te
otuda, sa budistike take gledita, nema moralni znaaj. Neka osoba moe biti ljubazna, veli-
koduna i potena i pored toga to pui. Tako, iako se puenje ne moe savetovati sa stanovita
fzikog zdravlja, ono nije u suprotnosti sa pet Pravila morala.
Puenje je vrlo esto u svim budistikim zemljama, iako je 2005. Butan postao prva zemlja
u svetu koja je zabranila puenje. U Burmi, Tajlandu i Kambodi monasi esto pue, ali se na ri
Lanki to smatra neprihvatljivim, mada i tamo neki monasi pue kada nisu pred oima javnosti. Ali
zato je monasima na ri Lanki doputeno da vau duvan.
PUTOVANJA, BUDINA
Putovati (rik ili saaraa) znai ii od jednog mesta do drugog, obino na veem rastojanju.
Buda je smatran pre svega uiteljem i takvo gledanje jeste tano. Ali on nije bio uitelj poput
Platona, koji je imao svoju akademiju, ili kao Toma Akvinski, koji je predavao na univerzitetu.
Celokupno njegovo poduavanje
odigravalo se na putovanju, u u-
mama mangoa na obodima nase-
ljenih mesta, u svetilitima podi-
gnutim kraj puta ili u gradskim
parkovima. Buda je nastojao da
to vie ljudi ima priliku da uje
Dhammu, a da bi to postigao vei
deo ivota proveo je putujui.
Tipiaka belei neka od Budinih
putovanja. Na primer, tokom pr-
vih 12 meseci posle probuenja
Najznaajnija mesta u Budino vreme u kojima je najee boravio
168
iao je od Uruvele do Srntha, natrag do Uruvele, a odatle do Ragahe preko Gaye, to je
sve u svemu rastojanje od oko 315 kilometara. Jedno od najduih putovanja koja se pominju u
Tipiaki bilo je od Ragahe do Svatthija preko Veslija, a potom natrag do Ragahe alterna-
tivnom rutom preko Kgirija i avja, to je sve u svemu neto oko 920 kilometara. Njegovo
poslednje putovanje vodilo je od Ragahe, zatim preko Ptaigme i Veslija, pa na kraju do
Kusinre, dakle nekih 275 kilometara, to je moralo biti vrlo naporno za jednog osamdesetogo-
dinjaka (D.II,72-137).
Buda je esto opisivan kako putuje u pratnji 500 monaha, to je zapravo konvencija kojom
se kae mnogo ili jednostavno u pratnji velike grupe monaha. U nekim drugim prilikama, ne
obavetavajui svog pratioca i saputnike, otiao bi i lutao sam neko vreme (S.III,95). ini se da je
svuda iao peke, sem kada je morao da prelazi reke, kao kod Payge, dananjeg Allahabada (Vin.
III,5) i Paligme, dananje Patne (M.I,225),
kada je morao da se ukrca na splav. Samo
je na jednom mestu opisan da nosi sandale,
tako da je verovatno veinu vremena hodao
bos (Vin.I,187). Na putu je moda spavao u
odmoritima kraj puta, u staroj kolibi nekog
grnara (M.III,238) ili, ako nita drugo nije
mogao da nae, na otvorenom, na tlu prekri-
venom liem (A.I136). Jednom kada je iao
zemljom Kuru boravio je u kuici, a pod joj
prekriven travom (M.I,501).
Buda je jednom rekao svojim monasima:
Idite na dobrobit mnogih, na sreu mnogih,
iz samilosti prema svetu, za blagostanje, do-
brobit i sreu bogova i ljudi. Poduavajte
Dhammu, koja je divna na poetku, divna u
sredini i divna na kraju. Objanjavajte i slovo
i duh svetakog ivota, potpuno ispunjenog
i savreno istog (Vin.I,20). Ovim reima
Buda je izrazio sopstvene razloge da krene na
tako dugaka i tegobna putovanja, iz saose
anja za ovaj svet. Videti Veskha.
Buda eta pored reke u Uruveli.
Reljef na stupi u Saniju, istona kapija
169
R
RACIONALIZAM
Racionalizam jeste flozofska teorija po kojoj se do znanja moe doi jedino putem ljudskog ra-
zuma. Neki nadahnuti, ali slabo obaveteni budisti tvrdili su da je Buda bio racionalista i da je
budizam isti racionalizam. Iako budizam zaista sadri izrazito racionalne elemente, verovatno
vie od veine drugih religija, preterivanje je rei da je on potpuno racionalan. Buda je bio isuvie
svestan onog suptilnog uticaja koji udnja i predrasude mogu imati na proces miljenja, a da bi se
potpuno oslonio na razum. Prema njemu, tri stvari igraju ulogu u sticanju znanja ili mudrosti zna-
nje steeno obrazovanjem (sutamaya pa), znanje steeno razmiljanjem (intmaya pa) i
znanje steeno meditacijom (bhvanmaya pa)
RAD
Videti ivljenje.
RADOST
Radost (pti) jeste oseaj suptilne i rafnirane sree i slian joj je. U budistikoj psihologiji, radost
se vidi kao rezultat ivljenja u vrlini, znakom uspene meditacije i kao indikacija rasta duhovne
zrelosti. Mnogi razliiti tipovi radosti su prepoznati u budizmu. Saradost na primer, jeste spo-
sobnost da se obradujemo uspehu i srei drugih. Kada je mudrac Bvari samo uo re Buda,
doiveo je ushienje (udagga), razdraganost (vedata) i zadovoljstvo (attamna, Sn.998-9).
Buddhlambana pti jeste smirena radost koju moemo osetiti dok kontempliramo kip Budin.
U Visuddhimaggi, radost se kategorizuje prema svom intenzitetu i efektu koji ima na telo; tako
postoji manja radost (khuddik pti), trenutna radost (khaik pti), obilna radost (okkantik pti),
nadahnjujua radost (ubbeg pti) i proimajua radost (phara pti, Vis.143).
Neki ljudi zaziru od radosti, mislei da ih moe odvesti ka vezivanju, ali Buddhaghoa
je nainio zanimljiv komentar o tome: To oseanje se zove radost, zato to njemu treba da se
radujemo (Vis.143). Radost je vaan deo hna i jedan od sedam krakova puta koji vodi ka
probuenju (D.II,79).
RAGAHA
Ragaha, to znai Kraljevo boravite, bila je prestonica kraljevstva Magadha i najvei grad u
Srednjoj zemlji. Buda ju je tokom ivota esto poseivao. Sastojala se od dva dela, starog grada
podignutog u brdima i novog dela smetenog na ravnici, u podnoju tih brda. Oba dela bila su
opasana ogromnim zidom, iji je ostatke mogue videti jo i danas. Budina dva omiljena mesta
u gradu bili su Bambusov gaj i onie kamenito brdo nazvano Leinarev vrh, u blizini istone ka-
pije grada. Arheolozi su uspeli da lociraju i iskopaju mnoge delove Ragahe koji se pominju u
Tipiaki. Ragaha se danas naziva Ragir i nalazi se u severnoindijskoj saveznoj dravi Bihar.
170
RHULA
Rhula jedino Budino dete (A.I,24). Ime je moda dobio po tome to se rodio u vreme pomraenja
Meseca (rhu). Neposredno posle njegovog roenja Buda je doneo konanu odluku da napusti
svet svakodnevnice, postane monah i krene na put tra-
ganja za istinom. Sedam-osam godina kasnije Buda se
vratio u Kapilavatthu, prvi put video Rhulu od kada
je napustio dom, naloio Sriputti da ga zamonai, te ga
poveo sa sobom. Ovo je izazvalo veliku uznemirenost
kako nekadanje Budine ene Yasodhare, i njegovog
oca Suddhodane. Verovatno je Budina namera bila da
sinu prui obrazovanje vie zasnovano na duhovnosti,
nego to bi ga dobio da je ostao kod kue. Rhula je izra-
stao u uzornog monaha i na kraju je postao probuen.
Tako je prokomentarisao: Zovu me Rhula Srenik
iz dva razloga. Zato to sam Budin sin i zato to sam
jedno sa Istinom (Th.295). Sem nekoliko uzgrednih
informacija, Tipiaka daje malo podataka o Rhuli. Tri
Budina govora u Mahima nikyi bila su namenjena
njegovom sinu (M.I,414; 421;III,277).
RASA I RASIZAM
Rasa je pojam koji podrazumeva da neke grupe ljudi imaju fzike i psiholoke karakteristike koje
ih znatno razlikuju od onih u drugim zajednicama. Takav pojam rase je danas uglavnom u nauci
odbaen kao suvie neprecizan i nepodesan za defnisanje. Rasizam je verovanje da neke grupe
ljudi imaju fzike i psiholoke karakteristike koje ih ine znatno inferiornijim ili superiornijim u
odnosu na druge grupe. Neki primeri rasizma su nacistika ideologija vie rase, teologija holan-
dske reformistike crkve, uenje baptistike crkve na jugu SAD, prema kojem je ropstvo crnaca
Boija volja, kao i hinduistiki sistem kasti. Buda je bio verovatno prva osoba u istoriji koja je
izrazila sumnju oko pojma rase i izriito odbacila rasizam. U uvenoj Vseha sutti, delu Sutta
nipte, on kae: Pogledajte travu i drvee. Iako o tome ne govore, meu njima je mogue uoiti
razliite vrste. Pogledajte insekte... etvoronoce, reptile... ribe... ptice. Iako o tome ne govore,
meu njima je mogue uoiti razliite vrste. Meu tim biima razlike su mnogobrojne i jasne, dok
Kineski prikaz Rahule
Ragaha, Bambusov gaj Ragaha, planinski deo
171
su meu ljudima one beznaajne. Ni po kosi, glavi, uima, oima ili ustima, niti po nosu, usnama,
obrvama, vratu, ramenima, stomaku ili leima, ni po stranjici, grudima, mukim i enskim pol-
nim organima, akama ili stopalima, niti po prstima, noktima, listovima, butinama, boji ili glasu,
nije mogue na osnovu svih tih razlika uoiti razliite vrste kao kod drugih bia. Razlike meu
ljudima su beznaajne (Sn. 601-11).
RAT
Rat (yuddha) jeste situacija kada dve ili vie zemalja ili grupa uestvuje u meusobnom oruanom
konfiktu tokom odreenog vremenskog perioda. Poto rat nastaje usled straha, pohlepe i mrnje i
uvek ukljuuje ubijanje, budizam smatra da je on protiv prvog pravila morala. Budistiki flozof i
mislioci nikada nisu posumnjali da je rat neto loe, pa tako nikada nije mogao ni da nastane pojam
svetog rata krstaki rat ili dihad ili pravednog rata. Meutim, pojedini budisti jesu smatrali da
u nekim vremenima uestvovanje u ratu moe biti manje od dva zla, te da jeste neprihvatljivo, ali
nuno. Drugi mudri budisti su moda odbijali da se ukljue u rat bez obzira na okolnosti. Meutim,
ratovi ne izbijaju iznenada, ve se obino nalaze na kraju perioda tenzija i straha. Najkonzisten-
tniji budistiki odgovor na rat jeste baviti se uzrocima rata, pre nego to oni dou do take kada je
oruani sukob neizbean.
Politika istorija budistikih zemalja puna je ratova kao i u svim drugim zemljama. Meutim,
ratovi radi isto religijskih ciljeva ili radi irenja budizma nisu bili uobiajeni. Prigovor savesti, tj.
odbijanje da se slui vojska bilo u vreme mira ili rata bio je skoro nepoznat u budistikim zemljama,
a najupadljiviji je primer Junog Vijetnama 60-tih i 70-tih godina prolog veka. Tajland je imao
obavezni vojni rok skoro sto godina i tokom tog vremena nije bilo nijednog sluaja prigovora
savesti. Paradoksalno je da su u Burmi sve donedavno mnogi mladi ljudi videli vojnu slubu kao
alternativu zamonaenju.
RAZUMEVANJE, ISPRAVNO
Ispravno razumevanje (samm dihi) jeste prvi korak na Budinom Plemenitom osmostrukom
putu. Engleska re razumevanje (understanding) znai bukvalno stajati ispod, biti vrlo blizu ne-
emu, tako da ga vrlo dobro poznajemo. Pi re dihi bukvalno znai vienje. Otud, ispravno
razumevanje znai negovanje onih kvaliteta uma koji e nam omoguiti da potpuno i na realistian
nain vidimo, tj. shvatimo stvari ili, kako je to Buda izrazio: znanje i vienje stvari kakve one
zaista jesu (na primer, S.III,59). Neki od stavova koji nam mogu pomoi u razvijanju ispravnog
razumevanja ukljuuju pokuaj da neto direktno iskusimo, umesto da se oslanjamo na tua mi-
ljenja, oslobaanje od predubeenja, izbegavanje prebrzog zakljuivanja, otvorenost za razliita
objanjenja, osiguravanje vremena sebi da izvuemo pravi zakljuak, spremnost da promenimo
miljenje kada nam se prezentuju injenice koje mu protivree, nebrkanje dela i celine neke stvari
itd. Svaki od ovih stavova je Buda pomenuo u nekom od svojih govora. Sriputta je takoe re-
kao da sluanje drugih, obraanje pomne panje, razgovor, vrlina i spokojan um mogu pomoi u
razvijanju ispravnog razumevanja (M.I,294). Oigledno, ispravno razumevanje je pre proces nego
fksirana ideja, verovanje ili miljenje. A kulminacija i okonanje tog procesa bie probuenje.
RAZVOD
Razvod jeste legalno okonanje braka. U mnogim religijama brak je religijski in i otuda postoje
razliita ogranienja u pogledu braka. U nekima od tih religija razvod je mogu jedino ako jedan
od partnera poini preljubu, dok je u drugima razvod mogu, ali samo na inicijativu mua. Poto
172
budizam gleda na brak ne kao na neto sveto, ve kao na ugovor izmeu dve osobe, on prihvata
da ukoliko se to dvoje ljudi sloi da okonaju svoju vezu, oni to i mogu da uine. Budizam i sve
budistike kulture su oduvek gledale na brak kao na neto to je vredno ouvati, ali u isto vreme
nikada nisu postavljali pravne barijere u pogledu razvoda.
RECIKLAA
Terminom reciklaa danas se obino oznaava praksa racionalnog i odgovornog korienja resur-
sa. Ova praksa izrasla je iz zabrinutosti za prekomerno zagaenje prirodne okoline, svesti da su
prirodni resursi ogranieni i iz potovanja prema prirodi. Budisti su motivisani na reciklau zbog
svakog od ova tri motiva, ali i Budinim uenjem o zahvalnosti i potovanju svakog oblika ivota.
Buda je svoje monahe i monahinje video kako ive potpuno od onoga to dobiju od drugih, te ih
je podsticao da to to im je dato iskoriste do kraja i sa panjom. nanda je jednom rekao da za
svoj ogrta, kada jednom postane suvie iskidan da bi ga dalje nosio, pronalazi mnoge druge na-
ine upotrebe (a.II,23). Buda je takoe poduavao uenike da budu obazrivi prema ivotinjama
i biljkama. Ovo ukljuuje i uzimanje od prirode samo ono to nam je potrebno, korienje toga na
najbolji mogui nain i davanje neega zauzvrat.
RECITOVANJE
Recitovanje (appa ili sagti) jeste ritmiko izgovaranje rei ili teksta propraenog nekada mu-
zikom. Recitovanje je imalo vrlo vanu ulogu u prenoenju Dhamme. Tokom najmanje 300 go-
dina monasi i monahinje su se redovno sastajali i recitovali sutte, kako bi ih sauvali u pamenju.
Danas, recitovanje ima socijalnu, kontemplativnu i ak terapeutsku vrednost. Njime je mogue
smiriti misli i fokusirati panju, a to je dobra priprema za meditaciju.
Raireno je uverenje da recitovanje Budinih rei, naroito govora kao to je Metta sutta,
moe imati isceljujui efekat, a postoje
i neki dokazi koji govore tome u pri-
log. Blag i relaksirajui zvuk pri
recitovanju moe okrepiti i telo i um,
a grupa ljudi koja se okupila oko bo-
lesnika da recituje moe uiniti da se
on oseti prihvaenim i paenim, a to
doprinosi procesu izleenja. Kineski
monah iz VII veka I-tsing nabrojao je
sve blagodeti recitovanja: Omoguuje
nam da saznamo za sve vrline Budine,
uimo da cenimo poeziju, proiuje
jezik, iri plua, uimo se poverenju u
zajednicu i utie na poboljanje zdravlja
(tako to podstie duboko disanje).
Videti Muzika.
REI, BUDINE POSLEDNJE
Neposredno pre nego to je umro u Kusinri, Buda je dao poslednja uputstva onima okupljenim
oko njega. Poto je to uinio, izgovorio je svoje poslednje rei, koje je trebalo da poslue i kao
opomena i kao ohrabrenje. Te rei su bile: A sada vam, monasi, kaem: Sve uslovljene stvari su
Recitovanje u Bodh Gayi, ispod Bodhi drveta
173
nepostojane. Uz pomo svesnosti, do cilja stignite (Vaya dhamma sankhra. Appamdena sam-
padetha). Zatim je uao u duboko meditativno stanje i posle izvesnog vremena mirno izdahnuo
(D.II,156).
REINKARNACIJA
Reinkarnacija je termin kojim se obino oznaava verovanje da posle smrti naa dua ili sopstvo
prelazi u novo telo i nastavie to da ini sve dok ne stigne do konanog cilja. Hinduizam, aini-
zam, Druzi i neki zagovornici new age pokreta veruju u reinkarnaciju. Buda je, meutim, negirao
ideju reinkarnacije i zagovarao umesto toga preporaanja.
REKE
Reka (gag, nad ili savant) jeste prirodni vodeni tok, koji se protee na veem rastojanju sve
do neke druge vodene povrine: druge reke, jezera ili mora. Posle Himalaja, najuoljivija prirod-
na karakteristika Srednje zemlje, onog dela Indije u kojem je iveo Buda, jesu reke. One imaju
ogromnu vanost, kao transportni put, izvor hrane (ribe) i izvor vode za navodnjavanje useva.
Neke od reka koje teku kroz Srednju zemlju Gang i Yamnu, Rapti, Gandak i Ghanghara (A.V,22)
izuzetno su bogate vodom. Reka Son je kod Dehrija, gde je Buda morao da prelazi putujui za
Srnth, iroka skoro etiri kilometra. Kada bi praen monasima i monahinjama stigao do reke,
esto su morali da potrae neki amac, drugo plovilo ili bi napravili splav od trske i granja kako
bi preli na drugu obalu (D.II,89). Zato su za Budu, koji je dobar deo svog ivota proveo putujui
zemljom, reke predstavljale pre svega veliku prepreku. Otuda ne iznenauje da je esto koristio
reku i mnoge druge stvari sa njom povezane kao metafore za duhovno traganje i njegov cilj.
On je uobiajeni nain ivota
nazivao ovom obalom (ora) a
nirvu drugom obalom (pra).
Prvi stupanj probuenja nazvao je
ulazak u tok (sotpatti), to bi
odgovaralo plivanju preko reke. Za
njega su negativni stavovi i emocije
predstavljali bujice ili poplave
(ogha) koje nas ponesu sa sobom.
Za monaha koji marljivo prouava
Dhammu, da je onaj koji zna za
uvalu (tittha nti, M.I,221).
Govedar Nanda je ubeivao Budu
u svoju odlunost i sposobnost da
bude dobar monah sledeim reima:
Gospodine, neu ostati zarobljen na ovoj obali, niti u se nasukati na suprotnoj. Neu potonuti na
sred reke i neu se nasukati na reno ostrvo. Neka me Uitelj prihvati za monaha (S.IV,181). U
jednom od svojih najuvenijih poreenja Buda je Uenje uporedio sa improvizovanim splavom,
koji poto je iskorien moe biti odbaen; ideja je u tome da se ne treba vezivati ak ni za neto
tako dragoceno kao to je Uenje koje nas je oslobodilo (M.I,134).
Svaki put kada lutajui monah ili monahinja naiu na veliku reku kako klizi u tiini ili kada
prosti govedar poput Nande otera stoku na pojilo, imae priliku da se podseti nekog vida Budinog
uenja.
Reka Son
174
RELIGIJA
Re religija dolazi od latinske rei religio, to znai pobonost, a u vezi je i sa religens, to
znai strah od bogova. esto se kae da budizam nije religija ve nain ivota. Teko je ko-
mentarisati ovu tvrdnju ukoliko nemamo defniciju i religije i naina ivota. U renicima se
religija defnie kao verovanje u postojanje boga ili bogova, kao i aktivnosti usmerene ka nji-
hovom oboavanju. Prema ovoj defniciji, budizam sigurno nije religija, ali nisu ni ainizam,
konfuijanizam, kao i neke od kola hinduizma.
Ako je budizam nain ivota, onda su to sigurno i judaizam, hrianstvo, hinduizam,
sikizam itd. zato to zahtevaju ponaanje na odreeni nain, a ne samo verovanje u odreene
dogme. Pa ipak, sa svojim snanim naglaskom na realizam i razumevanje, nasuprot slepoj veri,
budizam se izdvaja od drugih religija. Moda bi ga najbolje bilo opisati kao religijsku flozofju
ili duhovnu psihologiju.
Danas je na Zapadu postalo popularno sma-
trati da su sve religije u sutini iste. Ovakav stav
je rezultat razumljive reakcije na netolerantnost
u prolosti, pada poverenja u religiju i pogrenog
uverenja da uporeivati i odluiti se za jednu od
ponuenih stvari znai biti netolerantan. Ve
letimino razmatranje glavnih svetskih religija,
a ne samo onih manjih, otkrie nam njihova
zajednika obeleja, ali isto tako i nepomirljive
razlike. Jednom je neko upitao Budu: Da li svi
uitelji i svetenici poduavaju istu istu ideju,
sprovode istu praksu, slave istu stvar i streme istom cilju? Buda je odgovorio: Ne, oni to ne
ine. A zato? upita znatieljnik. Zato, odgovori Buda, to je ovaj svet sainjen od mnogo
razliitih stvari. Poto je to tako, neka se bia fokusiraju na jedno, a druga na drugo meu tim
stvarima. Na ta se fokusiraju, za to postaju vezana i onda objavljuju: Samo je ovo istina. Sve
drugo je lano. I tako ne poduavaju istu ideju, ne sprovode istu praksu, ne slave istu stvar i ne
streme istom cilju (D.II,282).
RELIGIJSKE KOLE U BUDINO VREME
Dva najvanija religijska pokreta u vreme Bude bili su bramani i samane. Bramani su sledili drev-
nu religiju Veda i smatrali ih najviim duhovnim autoritetom. Meutim, napredniji bramani toga
doba poeli su da sumnjaju u efkasnost vedskih rituala i obraaju vie panje etici i meditaciji.
Naroito su poeli sa podozrenjem da gledaju na vedske rituale rtvovanja, u ta je bilo ukljueno
i klanje ivotinja. Neki od liberalnijih bramana su poeli da privlae sve vie uenika i da osnivaju
posebne kole. Meutim, sebe su jo uvek smatrali delom vedske ortodoksije.
Samane su, sa druge strane, odbacivale Vede i veinu bramanskih verovanja i praksi, tako da
su ih bramani smatrali neortodoksnima, ak jereticima. Ovakav negativan bramanski stav prema
samanama dobro ilustruje Ambatthin komentar da su Buda i njegovi uenici beznaajni, odrpani,
bedni samane, prljavtina sa Braminih stopala (D.I,90). Poslednji deo ove uvrede odnosi se na
verovanje da je najnia kasta ljudi stvorena od stopala Brame, vrhovnog boanstva. Poto je veina
samana ignorisala kastinska pravila, to ih je u oima bramana izjednaavalo sa najniom kastom,
kao i sa onima koji su se na lestvici nalazili jo nie, izvan kastinskog sitema. Oni su ignorisali
drutvene norme i oekivanja, obino su drali zavet celibata i u duhovnim stvarima prednost da-
vali iskustvu, a ne tekstualnim autoritetima. Eksperimentisali su sa meditacijom, samomuenjem,
175
jogijskim disanjem, gladovanjem i izolacijom od ulnih stimulansa. Kada bi kao rezultat ovakvih
praksi neki od njih imao neku vrstu mistikog iskustva i to ga navelo da poveruje kako je dostigao
probuenje ili osloboenje, poeo bi da privlai uenike i to bi vodilo do formiranja nove kole.
Neke od koli pomenutih u Tipiaki su avaka (oni koji vode ist ivot), mundaka svaka
(obrijani sledbenici), aila (oni sa pletenicama), paribbaka (lutalice), maandika (oni koje
nose trozubac), aviruddhaka (slobodni), gotamaka (Gotamini uenici) i devadhammika (nalik bo-
govima, A.III,276). Ove i druge kole samana zajedniki su bile nazivane vodiima preko reke
(titthiya), zato to su tvrdili da mogu da pokau put prelaska iz ovog sveta u drugi. Kasnije su
budisti koristili ovaj naziv za samane ne-budiste. Dve dominantne kole samana toga vremena,
od kojih se u Indiji samo jedna odrala do danas, jesu nigaha (bezgranini, A.III,276), kasnije
poznati kao aini. Skyaputte, budisti. Budu su esto oslovljavali sa asketa (samana) Gotama
(D.I,4).
Budino vreme je doba velikih religijskih previranja. Na poetku Budine karijere kao uitelja
tri uvena brata, iz klana Kassapa, koji su bili predvodnici grupe atila samana, postali su njegovi
uenici i sa sobom doveli i sve svoje sledbenike (Vin.I,24-5). Ovaj dogaaj, vie nego ijedan drugi,
skrenuo je panju irih krugova na Budu ubrzo poto je poeo da poduava. Dva oveka koja su
kasnije postali njegovi glavni uenici, Sriputta i Moggallna, bili su obojica avake pre nego
to su postali budisti. Povremeno su i Budini uenici postajali lanovi drugih kola, a jedan od
takvih je i Sunakkhatta (D.III,2).
Sramana Tradition: Its History and Contribution to Indian Culture, G. C. Pandey, 1978.
REVNOST
Revnost (handa) jeste oseaj velike energije i entuzijazma. Mogu je aktivirati nekoliko stvari
oseaj sigurnosti nastao prouavanjem i praktikovanjem Dhamme, inspirisanost nekom naro-
ito asnom i mudrom osobom, doivljavanjem blagodeti meditacije, ak kontempliranjem ne-
izbenosti smrti. Buda kae da je vrednost revnosti u tome da animira volju i daje nam energiju,
samouverenost i odlunost (MN 95). Meutim, ako nije pod kontrolom, revnost se moe izmetnuti
u uznemirenost, zabludu da je sve mogue postii pukom snagom volje i ak u fanatizam. Trebalo
bi da, govorio je Buda, koristimo svoju energiju onako kao kada bismo u aci drali pticu. Ako je
jako stegnemo, moemo da je ubijemo. Ako je ne stegnemo dovoljno, mogla bi nam se izmigoljiti
izmeu prstiju (MN 128). Neophodan je balans izmeu revnosti, sa jedne strane, i strpljivosti,
relaksiranosti i mentalnog mira, sa druge. Videti Napor.
RITUALI
Ritual (pvidhi ili vata) jeste serija postupaka koja se izvodi uvek na isti nain, u uverenju
da imaju neki religijski efekat kada se pravilno izvede. Iako Buda generalno nije mnogo cenio
rituale, nije se ni protivio onima koji su nekodljivi i koji na neki nain pomau ljudima. Ali je
takoe rekao da miljenje kako obavljanje ili uestvovanje u ritualima za neiji raun moe imati
nekakvu duhovnu vrednost (slabbataparmsa) jeste zabluda, koja u krajnjoj liniji ometa nae
napredovanje na Putu (Dhp.271). Prema Budi, jedino etino ponaanje, postupci dobrote, smire-
nje i proienje uma, kao i razvijanje razumevanja, mogu nas dovesti blie probuenju. Uprkos
ovome, predani, ali neobaveteni ljudi irom budistikog sveta izvode najrazliitije rituale, veruju-
i u njihovu duhovnu vrednost. Neki od tih rituala ukljuuju veliki broj prostracija, komplikovane
postupke pred kipovima Bude i uestvovanje u ceremonijama blagosiljanja. I dok takve stvari
mogu pruiti ohrabrenje i sigurnost, biti motivisani dobrim namerama, one suvie lako postaju
176
zamena za onu praksu koja nas zaista menja podrka klonulome, potenje, neporonost, poma-
ganje siromanima itd. Buda je rekao: Mudri kau da istotu ne moe zadobiti onaj ko je trai u
spoljanjim stvarima (S.I,169). Videti Vezivanje za pravila.
RITUALNO ISTO I PRLJAVO
Mnoge religije ue da su neke materije, esto neka vrsta hrane, telesne tenosti ili odreene ivoti-
nje, neiste i da na neki nain prljaju onoga ko sa njima doe u kontakt. U vezi sa ovakvim idejama
i na njima zasnovano jeste i shvatanje da pranje u vodi ili simboliko pranje vraa pojedinca u
stanje istote. Ovakva verovanja bila su dominantna u Indiji Budinog vremena. Tako su brahmani
poduavali da je greke mogue sprati kupajui se u Gangu ili nekoj drugoj svetoj reci (M.I,39).
Takoe su uili da e ih kontakt sa pripadnicima nie kaste, sa enama u vreme menstruacije ili
sa nekim ivotinjama uprljati. Kao i sa drugim slinim verovanjima i sujeverjima, Buda je ideju
ritualne neistoe podvrgao zdravorazumskoj analizi i ustanovio da je neosnovana. Kontakt sa
prljavtinom nekoga zaista moe uprljati, ali to se jednostavno moe ukloniti pranjem (M.II,151).
Kada joj je reeno da ljudi mogu svoje grehe sprati pranjem u svetim rekama, monahinja Puik
je u ali odgovorila da onda sve barske kornjae, krokodili i abe sigurno idu u raj (Th.341). Pra-
vo prljanje, objasnio je Buda, dolazi od negativnih misli i nemoralnog ponaanja i ta neistoa se
moe ukloniti jedino promenom naeg srca i postupaka. On je to nazvao unutranjim pranjem
(sinto antarena sinnena, M.I,39).
RODITELJI I ODGAJANJE DECE
Reditelji su neija majka (mt) i otac (pitu), a njihov je zadatak da odgajaju svoju decu. Poto
smo potpuno zavisni od svojih roditelja tokom prvih nekoliko godina i poto su oni prvi ljudi sa
kojima imamo vezu, roditelji imaju kljunu ulogu u naem fzikom, intelektualnom i moralnom
razvoju. Poto je i sam bio roditelj, Buda je imao ta da kae o vetini odgajanja dece. Uloga ro-
ditelja, sem da vole i brinu za svoje potomstvo, govorio je Buda, jeste da odvrate svoju decu od
loeg, da ga ohrabre da ine dobro, daju mu obrazovanje, obezbede mu odgovarajueg branog
druga i ostave mu nasledstvo (D.III,189). Takoe je rekao da deca treba da vole (ljubav) i potu-
ju svoje roditelje, jer majke i oevi ine toliko toga za svoju decu odgajaju ih, hrane i upoznaju
sa svetom (A.II,69). Kao da je eleo da naglasi blagoslov zahvalnosti, Buda je takoe rekao da
nam je nemogue da se potpuno oduimo roditeljima za sve ono to su uinili za nas. Zatim je
Indusi se kupaju u Gangu kod Riikea
177
dodao pravilo: Ali ko god svoje roditelje koji ne veruju ohrabruje da veruju, tako da njegovi ne-
moralni roditelji postanu moralni ili njegovi roditelji neznalice postanu mudri, taj se time oduuje,
ini i vie od oduivanja, za svoje roditelje (A.I,61). Videti Domainski ivot.
ROPSTVO
Ropstvo je pravni sistem u kojem neko moe legalno da poseduje drugu osobu i prisiljava je da za
njega radi. Robovi (dsa), kao i svako drugo vlasnitvo, mogu biti kupovani, prodavani i stavljani
pod hipoteku. U staroj Indiji bilo je pet vrsta robova: onih koje je rodila robinja, kupljeni, dobro-
voljni robovi (na primer da bi izbegli glad u vreme sue), oni koji su postali robovi iz straha i oni
zarobljeni tokom vojnih pohoda (a.VI,285; Vin.IV,224). ivot roba bio je vrlo teak; i za mali
prekraj mogao ga je vlasnik iibati, okovati, igosati ili hraniti otpacima (a.I451). Tako itamo
o eni koja je razbila glavu svojoj slukinji zato to je ustala kasno (M.I,125).
Buda je govorio da je kupovina i prodaja ljudskih bia lo nain zaraivanja za ivot (ivljenje,
ispravno) (A.III,207) i zabranjivao je monasima i monahinjama da kao poklone primaju robove ili
da ih poseduju (D.I,5). To uenje se ini najstarijom poznatom zabranom ropstva. Uprkos ovome,
ropstvo je postojalo u budistikim zemljama kao i svugde drugde. A kada je tamo bilo zabranjeno,
to je uinjeno pod kolonijalnom vlau na ri Lanki dvadesetih godina XIX veka, a u Burmi,
Laosu i Kambodi krajem tog veka. I u Tajlandu, koji je bio nezavistan, ropstvo je zabranjeno
otprilike u to vreme, pod pritiskom zapadnih sila. Poslednja budistika zemlja koja je ukinula
ropstvo bio je Butan, 1962. godine. Poslednja zemlja sveta koja je ropstvo stavila van zakona
bila je Mauritanija, 1980. godine, iako zapravo ono nastavlja da postoji i tamo i u nekim delovima
Srednjeg istoka.
178
S
SABOR
Sabor (sagti) jeste okupljanje grupe osoba radi
nekog naroitog cilja. Pli re doslovno znai reci-
tovanje (gti) zajedno (sam). Posle Budine smrti
iskusniji monasi odluili su da odre sabor i defniu
uenje, te ga sauvaju u pamenju za budue gene-
racije. To okupljanje, nazvano prvi sabor, odrano
je u Sattapaa peini u Ragahi i prisustvovalo
mu je 500 arahata (Vin.II,283-88). Oko sto godi-
na kasnije odran je i drugi sabor i gradu Vesli,
kako bi se razreili sporovi oko monakih pravila,
i tada je itav Kanon ponovo odrecitovan, a uenje
iznova utvreno (Vin.II,293-306). Tradicija kae da
je kralj Aoka organizovao trei sabor u Paliputi,
iako za to ne postoje vrsti istorijski dokazi Kae se
da su razliiti stavovi unutar Saghe bili pomireni,
monasi i monahinje koji su krili pravila izbaeni
iz zajednice, a misionari poslati u razliite krajeve
Indije i jo dalje, kako bi irili Dhammu. Posle toga,
budizam se lagano raslojio u razliite pravce i vie
nije bilo mogue odrati sabor koji bi predstavljao
sve budiste, te su u pojedinim zemljama odravani
lokalni sabori. Godine 1956. burmanska vlada organizovala je u Rangunu ono to je nazvano e-
stim theravda saborom, iako je taj dogaaj naiao na prilino mlak odjek u ostalim Theravda
zemljama. Posle ovog skupa objavljeno je novo i ispravljeno izdanje Tipiake.
esti budistiki sabor (1954-1956)
Sattapanna peini u Ragahi
gde je odran prvi budistiki sabor
179
SABRANOST PANJE NA DAH
Sabranost panje na dah (npnasati) je najosnovnija i ujedno najpopularnija forma budistike
meditacije. Buda je rekao: Kada se razvija i neguje sabranost panje na dah, to donosi veliki
plod i korist (M.III,82). Oni koji upranjavaju tu meditaciju e zauzeti udoban poloaj, obino sa
ukrtenim nogama i pravih lea, pa e pokuati da blago fokusiraju panju na udah i izdah. Kako
postepeno napreduju, sve vie e uoavati da im panja odluta i bie u stanju da se vrate na dah.
Time e stei poveanu koncentraciju, mentalnu disciplinu, kao i psihiku i fziku oputenost.
Kako im praksa sazreva, koncentraciju treba lagano zamenjivati svesnou, tj. umesto da poku-
avamo da kontroliemo panju, jednostavno smo svesni svega onoga to se dogaa, iz trenutka u
trenutak. Fizika udobnost i mentalna budnost su prvi korak u kontrolisanju uma, tako da ga je mo-
gue razumeti, a kasnije i osloboditi. Buda je rekao: Ba kao kad u poslednjem mesecu leta, kada
vetar raznosi prainu i pesak unaokolo, padne neoekivani pljusak i odmah ih obori na zemlju,
isto tako sabranost panje na dah, kada se razvija i neguje, jeste mirna i uzviena, prijatan nain
ivljenja i smesta odagna i umiri tetne misli (S.V,321). uveni psiholog Vilijam Dejms istakao
je istu stvar samo savremenim reima: Sposobnost da svojom voljom vratim natrag odlutalu
panju, uvek iznova, sam je koren moi rasuivanja, karaktera i volje. Niko nije compos sui (sam
svoj gospodar) ako ovo nije u stanju da uini. Sistem obrazovanja koji bi razvijao ovu sposobnost
bio bi obrazovanje par excellence.
SAKY
Saky je bio naziv geografske oblasti i ple-
mena koje je u njoj ivelo. Siddhattha Go-
tama, poznat u istoriji kao Buda, pripadao
je tom plemenu. Saky je bila i mala drava
stenjena izmeu mnogo veeg kraljevstva
Kosala i plemenskog saveza Vai, a da-
nas je to severoistoni deo savezne indij-
ske drave Uttar Pradesh. Prema legendi,
Skyani su svoje ime dobili prema drvetu
saka, Tectonia grandis, to je indijska tiko-
vina. Skyani su pripadali ratnikoj kasti,
poznatoj po svom ponosu i impulsivnosti,
a susedi su ih smatrali grubima. Iako su
nominalno nezavisni, Skyani su bili pod
snanim uticajem svog istonog suseda. U Tipiaki se kae: Skyani su vazali kralja Kosale,
nude mu svoje usluge i klanjaju mu se, izvravaju njegova nareenja i odaju potovanje (D.III,83).
Pred kraj Budinog ivota, njegovu domovinu napala je i prisajedinila Kosala.
Buda je svojim monasima jednom rekao da kada ih drugi pitaju iju flozofju slede ili kojeg
uitelja potuju, treba da odgovore da su oni sinovi Skyanina (D.III,84), tj. Bude. Postoji u
Nepalu zajednica koja se naziva Saky i tvrdi da su direktni potomci ovog drevnog naroda, mada
istoriari takve tvrdnje smatraju neutemeljenim.
SKYAMUN
Slino nazivima Buda i Tathgata, Skyamun je bila titula data Siddhattha Gotami poto je
postao probuen. Saky je naziv plemena u kojem se Siddhattha rodio, a re muni znai mudrac
ili utihnuli mudrac. Otuda ova titula znai mudrac iz plemena Skya.
180
SAL DRVO
Sal je savremeni indijski naziv
za drvo koje se u budistikim
tekstovima naziva sla. Drvo
sal je esto u severnoj Indiji i
botaniko ime mu je Shorea
robusta. Opisuje se kao ogro-
mno, sa tamnozelenim listovi-
ma, pravog debla i prekrasnog
izgleda (D.III,152; a.V,251).
Cvetovi sala su narandasto-
uti i prijatnog mirisa. Buda
je umro u Kusinri, leei
izmeu dva sal drveta, koja
su u tom trenutku iznenada
procvetala, iako im nije bilo
vreme, a onda su sa njih poele latice da padaju iz potovanja prema Uitelju. Buda je tom prili-
kom ukazao na vrlo vanu stvar: Ovo salovo drvee je procvetalo kad mu vreme nije i posulo me
laticama u znak potovanja. Ali monah ili monahinja, nezareeni sledbenik i sledbenica koji ive
u skladu sa Dhammom i savreno je ispunjavaju, tek oni mi ukazuju potovanje na najvii mogui
nain (D.II,137-8).
SAMOPRIHVATANJE
Samoprihvatanje je sposobnost da se radujemo sopstvenim dobrim kvalitetima i budemo spokojni
i tolerantni prema svojim manama. Neke religije ohrabruju oseaj grenosti i bezvrednosti, ali je
budizam oduvek takva oseanja smatrao negativnim i neim to ne pomae, uglavnom zato to su
ona usmerena na neto to pripada prolosti. U budistikoj psihologiji termini attapiya (Dhp.157),
attakra (S.I,75) i attakma (A.II,21) znae cenjenje samoga sebe, samopotovanje i ljubav
za samoga sebe i Buda ih je uvek koristio u pozitivnom smislu. Pri praktikovanju meditacije
ljubavi, prvi korak jeste razvijanje ljubavi prema samome sebi, zato to teko moemo da volimo,
potujemo i brinemo se za druge ako ne oseamo isto to za sebe same. Kao to kae Buda: Onaj
ko istinski voli sebe, nikada nee povrediti drugoga (S.I,75).
SAMOUBISTVO
Samoubistvo je namerno ubijanje samoga sebe. Ljudi se ubijaju iz oajanja, da bi sebi prekratili
patnju, da bi izbegli sramotu, ponienje ili ponekad i kao politiki gest. Tipiaka belei samoubi-
stvo mladog branog para zato to su enini roditelji bili odluni da raskinu njihov brak (M.II,110),
kao i grupe monaha koji su se ubili iz oseanja gaenja prema samima sebi (S.V,320). Jedan od
neobinijih naina samoubistva jeste uporno zadravanje daha (a.II,7). Buda je pominjao da bi
ljudi nekad sebe izboli, popili otrov, skoili sa stene ili se obesili zbog besa usmerenog ka samima
sebi (A.IV,97-8). U staroj Indiji je ponekad praktikovano samoubistvo i iz religijskih razloga. Tako
su ainski monasi praktikovali sallekhan, to je znailo gladovanje do smrti.
Prema budistikoj etici, samoubistvo je negativan postupak slian ubistvu. Jer ubistvo
predstavlja destruktivne emocije i namere usmerene ka nekom drugom, a samoubistvo je isto ili
slino stanje usmereno ka samome sebi. Ako monah ili monahinja bilo koga nagovara, ohrabruje ili
pomae u pokuaju da poini samoubistvo, to predstavlja prekraj koji se kanjava iskljuenjem iz
181
Saghe (Vin.III,71). Samoubistvo je nepoznato u Butanu, dok je ri Lanka godinama zauzimala
prvo ili drugo mesto u svetu po broju samoubistava.
SASRA
Sasra je pi re koja doslovno znai veno lutanje i odnosi se na proces preporaanja to
znai roditi se, umreti i ponovo se roditi. Ovaj uznemirujui, zamoran proces venog ponavljanja
nastavlja se sve dok se ne dostigne nirva, a to i jeste cilj, raison d etre budizma.
SAYUTTA NIKYA
Sayutta nikya jeste trea knjiga Sutta piake, drugog dela Tipiake, svetog kanona budizma.
Re sayutta znai povezano ili u odnosu. Tradicionalno se govori da postoji 7762 sutte ili
govora u ovoj knjizi, ali ih je zapravo manje od 3000. Ti govori su grubo grupisani prema svojim
osobinama zajednikoj temi, da li u njima ima stihova, prema mestu gde su izgovoreni ili ljudima
kojima su bili upueni. Veliki broj govora u Sayutta nikyi poinje napomenom: U Svatthiju,
to bi moglo da ukazuje da je ova zbirka nastala u tom gradu.
SANI
Sani je visoko brdo u centralnoj
Indiji i bilo je sredite budizma vie
od hiljadu godina. Staro ime ovog
mesta bilo je etiyagiri, Brdo hra-
mova. Tu se na brdu nalazi sedam
stpa, a najveu je podigao kralj
Aoka u II veku pre n.e. Nekih sto-
tinu godina kasnije, ona je bila jo
i dograena. etiri kapije oko ove
stpe su bogato ukraene i smatra-
ju se jednim od najlepih primera
rane indijske umetnosti. Na njima
su prikazane scene iz Budinog i-
vota, iz taka pria, bogovi, i-
votinje i foralni motivi. Pored ove
stpe je jo jedna manja. Kada su
je arheolozi otvorili, pronali su koveg sa posmrtnim ostacima (moti) Budinih najistaknutijih
uenika Sriputte i Moggallne. U jednoj drugoj stpi pronaeni su ostaci nekoliko monaha,
ukljuujui i trojicu za koje se u starim zapisima navodi da su uestvovali na treem budistikom
saboru i potom bili poslati kao misionari u region Himalaja, verovatno u Kamir. Poslednji meu
nekoliko manastira u Saniju izgraen je u XI veku. Prema drevnim izvorima, monah Mahinda je
svoj pohod ka ri Lanki zapoeo upravo u Saniju.
The Monuments of Sanchi, J. Marshall and A. Foucher, 1940.
SAGHA
Pi re sagha znai grupa ili kongregacija i to je naziv za skup Budinih uenika. Buda
pominje dve saghe monaku saghu i plemenitu saghu. Monaka sagha jeste skup pravilno
zareenih monaha i monahinja. Plemenita sagha (ariya sagha ili ponekad svaka sagha)
Sani, velika stupa, istona kapija
182
sainjena je od onih koji su dostigli barem prvi stupanj probuenja. Meutim, shvaeno u naji-
rem smislu, saghu ine svi oni, bilo da su zareeni ili nisu, probueni ili nisu, koji su posveeni
Budinom uenju. Buda je rekao: Koji god su mudri i pouzdani, ueni, pridravaju se Dhamme
i ive sa njom u skladu, takvi se nazivaju Svetlom saghe. Monah koji je estit, monahinja koja
je uena, nezareeni sledbenik i sledbenica koji su puni vere, oni se s pravom nazivaju Svetlom
saghe (A.I,8).
SAKASSA
Sakassa (sansk. Sankasya) bio je grad na zapadnom obodu Srednje zemlje. Legenda kae da je
Buda siao sa Tavatisa neva na tom mestu, poto je proveo tri meseca poduavajui abhidha-
mmi svoju majku, koja se tamo preporodila posle smrti. Navodno se na nebu pojavilo troje lestvi
zlatna sa desen strane za boga Sakku, srebrne sa leve za Brahmu i od dragog kamena u sredini
za Budu. Neke verzije legende kau da je Brahma pridravao suncobran iznad Budine glave dok
su silazili sa neba.
Nije veliko iznenaenje da se takozvano udo iz Sakasse ne pominje bilo gde u Tipiaki.
Samo mesto je pomenuto svega dva puta, a Buda ga je posetio jednom, na putu ka nekoj drugoj
destinaciji (Vin.II,299; III,11). Sem to je neverovatna sama po sebi, legenda o Sakassi je u su-
protnosti sa Budinom zabranom javnog pokazivanja psihikih moi ili sposobnosti da se prave
uda (Vin.II,110-111). Takoe u tekstovima nema bilo kakvog pomena Budinog misterioznog ne-
stanka na tri meseca. Povezivanje legende o Sakassi sa abhidhammom jeste klju za odgonetanje
njezinog porekla i razloga nastanka. Naime, upada u oi da se abhidhamma uopte ne pominje
u Budinim govorima. Ona nije ni na listi od devet grana Budinog uenja (navaga, A.II,103),
a opis prvog sabora govori o recitovanju monakih pravila i govora, ali ne i abhidhamme (Vin.
II,285). Kako je abhidhamma pristup postajao sve popularniji u vekovima posle Budine smrti i
knjige Abhidhamma pitake postepeno nastajale, tako je rastao pritisak da se i one ponu smatrati
kanonskim i budu ukljuene u Tipiaku. Na kraju je postalo neophodno nai objanjenje njiho-
vog nastanka i tako je stvorena legenda o Budinom odlasku na nebo i poduavanju Abhidhamma
pitake. Kralj Aoka podigao je u Sakassi veliki kameni stub, iji se ostaci mogu i danas videti.
Meutim, nema dokaza da je taj stub podignut u znak seanja na ovu legendu, koja verovatno u to
vreme jo nije ni postojala. Najranije svedoanstvo o legendi o Sakassi jeste jedan tekst pronaen
u Saniju iz I veka pre n.e.
Excavations at Sankisa, Journal of the U.P. Historical Society.
SANSKRIT
Sanskrit znai uglaen odnosno rafniran i to je naziv za klasini jezik indijske knjievno-
sti. Sveti spisi hinduizma, kao i mahyna i varayna budizma sastavljeni su na sanskritu,
dok je Tipiaka, koja pripada
theravda budizmu stvorena
na piju. Ova dva jezika ima-
ju mnogo toga zajednikog, ali
sanskrit ima kompleksniju gra-
matiku i bogatiji fond rei od
pija. Sem toga, sanskrit je ra-
zvio i sopstveno pismo, nazva-
no devangar, dok pi nema
svoje posebno pismo. ak i u Panaratna gita, Bhagavad gita
183
vreme Bude sanskritom se govorilo samo na dvorovima i meu svetenicima i intelektualcima, i
upravo je to razlog zato je Buda odbio da svoje propovedi izlae na tom jeziku (Vin.II,139). eleo
je da njegovo uenje bude dostupno svima, a ne samo uskoj eliti.
SAOSEANJE
Saoseanje (karu) jeste sposobnost da se oseti patnja i bol drugih kao da su sopstveni. Ponekad
u budistikoj psihologiji saoseanje oznaava kao empatija (anudyan), dobrota (day), privr-
enost (anuggaha) ili simpatija (anukamp). Najuoljivija karakteristika Budine linosti bila je
saoseanje koje nije bilo samo neto to je oseao za druge i to su drugi oseali u njegovom prisu-
stvu, ve je bilo i motiv koji je stajao iza mnogo toga to je izrekao i uradio. Tako je jednom rekao:
Ono to bi iz saoseanja za svoje uenike trebalo da uradi uitelj koji se brine o njihovoj dobrobi-
ti, to sam ja uinio za vas (M.I,46). Buda je poseivao i teio bolesne iz saoseanja (A.III,378),
poduavao Dhammu iz saoseanja (A.III,167). Jednom je otiao u dunglu tragajui za serijskim
ubicom, jer je saoseao sa njegovim potencijalnim rtvama, ali isto tako je oseao saaljenje i pre-
ma samom ubici (M.II,980). Budino saoseanje je ini se prevazilazilo ak i granice vremena. Po-
nekad je opisivan kako ini neto ili se uzdrava da ne uini neto drugo iz saoseanja za budue
generacije (M.I,23). Jednom je rekao da je razlog njegovog postojanja upravo za dobro mnogih,
za sreu mnogih, iz saoseanja za ovaj svet, za dobrobit, i sreu bogova i ljudi (A.II,146).
Saoseanje je druga od etiri brahma vihre i Buda ju je hvalio vie nego ijednu drugu
vrlinu, zato to je ona koren tolikom broju drugih vrlina. Tako takamla kae: Saoseanje
raa sve druge vrline kao to obilna kia daje ivot usevima. Kada je ovek saoseajan, u njemu
nema elje da povredi svoga suseda, njegovo telo, govor i um su proieni, briga za susedovu
dobrobit se poveava i ispoljava, a stanja u njemu kao to su blagost, strpljenje, srea i dobra
reputacija se uveavaju. Poto je smiren, saoseajan ovek ne budi strah u umovima drugih ljudi,
poverljiv je poput srodnika, ne rastrzaju ga strasti, rashlaen je vodama saoseanja, vatra mrnje
ne pri njegovo srce... Imajui sve ovo na umu, nastoj da razvija saoseanje prema drugima kao
da si ti sam ili tvoje potomstvo. Videti Ljubav.
SARADOST
Saradost (mudit) jeste sposobnost da budemo radosni zbog sree drugih i otuda je suprotnost
ljubomori, pakosti i zavisti. Ovo privlano mentalno stanje je jedno od etiri Brahma vihra,
razliitih izraza ljubavi. Buda kae: Neka se svako veseli i raduje tuem dobitku ba kao to se
veseli i raduje sopstvenome (S.II,198). Naalost, najea reakcija na uspeh i sreu drugih ljudi
jeste zavist, ljubomora i omalovaavanje njihovih sposobnosti. Ovo naroito vai za drutva gde
biti pobednik predstavlja ideal i gde se naglaava kompetitivnost na svim nivoima. U budizmu,
gde se vrednuje kooperacija i deljenje sa drugima i gde svako uestvuje i uiva u blagodetima us-
penog poduhvata, ljubomore je daleko manje. Stari budistiki obiaj prenoenja dobra (pua
anumodana) na druge verovatno takoe ohrabruje saradost.
SARAAKARA, VALIVITA
Valivita Saraakara je roen na ri Lanki 1698. godine i postao je mladi monah upravo u vreme
kada je budizam na tom ostrvu bio u velikoj krizi. Poto unutar saghe nije pronaao ni ohrabrenje,
ni intelektualno vostvo, Saraakara je sam sebe obrazovao i postepeno izaao na glas po svom
znanju i predanosti. Vremenom je privukao mnoge koji su, slino njemu, bili duboko zainteresova-
ni za Dhammu i pod njegovim vostvom ti uenici su 1753. godine formirali posebnu, reformisanu
184
granu rilankanskog budizma. Saraakara je bio energian organizator, plodan pisac i osniva
mnogih manastira. Kada je na kraju bio naimenovan voom svih monaha u ri Lanki, na vratima
svoje elije, zapisao je sledee rei: O monae! Ne gordi se, tako da je mogao da ih vidi svakoga
dana kada bi izlazio. Saraakara je umro 1788. godine.
SRIPUTTA
Sriputta je bio jedan od dva glavna Budina uenika. On i njegov prijatelj iz detinjstva Moggallna
zamonaili su se pod uiteljem po imenu Saaya. Vremenom su se razoarali u njega i njegovu
flozofju, te su odluili da svako poe na svoju stranu i potrae boljeg uitelja. Jednoga dana
Sriputta je uo za Budinu Dhammu, prihvatio je i odmah krenuo u potragu za svojim prijateljem,
kako bi mu ispriao o prekrasnom uenju koje je otkrio. Kada su se na kraju sreli i Moggallna uo
Dhammu, i on se oduevio i dva mladia krenue da trae Budu, kako bi ih lino on zamonaio.
Vremenom je Buda poeo da gleda na Sriputtu i Moggallnu kao na svoje najistaknutije uenike
i nastavljae. Sriputta se isticao po sposobnosti da razume i najzamrenije vidove Dhamme i da
ih izloi na sasvim jasan i razumljiv nain, tako da ga je u jednom od svojih govora Buda nazvao
generalom Dhamme. Na jednom drugom mestu, govorei o kvalitetima koje treba da ima dobar
uitelj Dhamme, kvalitetima koje je i sam posedovao, Sriputta kae: Kad neko poduava drugo-
ga, prvo bi sebe trebalo da ustali u pet stvari, pa tek onda da poduava. Kojih pet? Neka pomisli:
Govoriu u pravo vreme, a ne u pogreno. Govoriu ono to jeste, a ne ono to nije. Govoriu sa
blagou, a ne sa grubou. Govoriu o cilju, a ne onom to nije cilj. Govoriu uma ispunjenog
ljubavlju, a ne uma ispunjenog zlovoljom Prvo neka sebe ustali u tih pet stvari, pa tek onda neka
poduava druge (A.III,195). Ovo je jedan od mnogih Sriputtinih govora koji su sauvani u
Tipiaki. U hramovima na ri Lanki i u Tajlandu, sa obe strane Budine statue esto se mogu videti
jo dve manje; jedna predstavlja Sriputtu, a druga Moggallnu.
SRNTH
Srnth je malo selo na
obodu grada Vras, u
severnoj Indiji, i mesto
na kojem je Buda prvi
put objavio svetu svoje
uenje ili Dhammu. Ime
Srnth je novijeg datuma
i zapravo je izvedeno iz
naziva gospodar jelena.
U Budino vreme to mesto
je predstavljalo rezervat
za divlje ivotinje i zvalo
se Isipatana. U vekovima
neposredno posle Budine
smrti Srnth je izrastao u
veliki centar kulture i ue-
nosti. Danas vidimo da ru-
evine Srntha pokrivaju
veliki prostor, a muzej na ovom lokalitetu poseduje veliku zbirku artefakata koji su na njemu
pronaeni.
Sarnath, stupa
185
SVATTHI
Svatthi je bio glavni grad kraljevstva Kosala, a prema tradiciji Buda je u tom gradu proveo po-
slednje 23 godine svoga ivota. Danas su ostale samo ruevine duine oko pet kilometara, sa re-
kom Rapti, koja protie kraj njih. Neto junije od grada su ruevine etavane, velikog manastir-
skog kompleksa osnovanog jo u Budino vreme, a koji je potom nastavio da funkcionie narednih
1500 godina. Mnoga mesta unutar i oko Svatthija se pominju u Tipiaki, a neka od njih mogue
je i danas identifkovati.
SEDITA I LEAJEVI, VISOKI
Sedita i leajevi (sayansana) jesu delovi nametaja koji se koriste za sedenje i leanje. Posled-
nje od osam pravila morala i deveto od deset pravila morala kau da bi trebalo izbegavati visoka
(u) i velika (mah) sedita i leajeve. Neke zbunjuje ovo pravilo i pitaju se kakvo sve to veze
ima sa moralom ili vebanjem uma. Naravno da veze sa moralom nema. Samo prvih pet pravila su
u vezi sa moralnim ponaanjem i kammiki su znaajni. Ostala pravila, ukljuujui i ovo o sedi-
tima i leajima, jesu samo naini ponaanja koje pomau u smirivanju uma i oblikovanju karak-
tera. U staroj Indiji, pa ak i danas u savremenom svetu, sedenje na uzdignutoj ili masivnoj stolici
predstavlja znak moi i statusa. Monarsi, sudije, predavai, direktori, govornici u parlamentu itd.
svi oni imaju specijalno sedite. Praktikovati osam pravila morala znai odustati od, a ne epuriti
se ili iskoriavati svoj socijalni status i to barem tokom jednog jedinog dana. Tako vebanje osam
pravila morala ima veze sa skromnou, smanjivanjem ega i uzdravanje da sebe postavimo na
pijedestal.
SEKS I DUHOVNOST
Nekoliko religija prihvatilo je ideju da seks ima odreenu duhovnu dimenziju ili ak da je kljuni
elemenat duhovnog ivota. Katolicizam vidi brak kao sakrament koji je nepotpun bez seksa i zap-
ravo moe biti i poniten ukoliko u njemu nema seksa. Veina protestantskih crkava smatra seksu-
alni uitak kao dar od Boga. Odreene kole unutar hinduistike i budistike tante poduavaju
da potpuna seksualna sloboda predstavlja dokaz nevezivanja za socijalne norme ili da orgazam
moe biti sredstvo dostizanja nirvne. Ono to neki zagovornici new age pokreta prodaju kao
tantru nije mnogo vie od seksa zbukano sa malo nazovi flozofje. Imajui u vidu intenzivno
zadovoljstvo koje proizlazi iz seksa, nije udo da takve ideje, kad se jednom razviju, postaju i
ostaju popularne.
Neke askete u Budino vreme uivali su u seksu sa onima enskim asketama koje su kosu
vezivale u pune. Onima koji su zagovarali obuzdavanje ili celibat, oni su govorili: Kakav bu-
dui gubitak ovi dobri monasi i svetenici vide u ulnim zadovoljstvima, pa govore o njihovom
razumevanju i odbacivanju? Poput somota meke ruke enskih asketa su zaista prijatne. Buda se
najotrije suprotstavljao ovakvim shvatanjima (M.I,35). Kada je monah po imenu Ariha uvrteo
u glavu da te stvari (tj. ulna zadovoljstva) koje na Uitelj naziva preprekama nisu zapravo pre-
preke za onoga ko im se preputa (M.I,130), Buddha ga je vrlo brzo prekoreo i ispravio: Ludo!
Jesi li ti ikada uo od mene da tako poduavam Dhammu? Ludo! Nisam li u mnogim govorima
tvrdio da ulna zadovoljstva jesu prepreka koja se isprei pred onima koji im se prepuste. Oduvek
sam poduavao da ulna zadovoljstva pruaju malo zadovoljstvo, mnogo nevolja i jeda, kao i da
predstavljaju ogromnu opasnost (M.I,132).
Sa budistike take gledita, seks igra vanu ulogu u branim odnosima i moe predstavljati
jedan od elemenata emocionalnog zdravlja, ali nimalo ne doprinosi duhovnom razvoju. Buda je
186
poduavao da ovek moe dostii prvi stupanj probuenja (sotpati) makar bio u braku i imao nor-
malne seksualne odnose. Dostizanje drugog stupnja zahteva (sakadgmi) seksualno obuzdavanje
i verovatno za mnoge ljude, celibat. Napredovanje iza te take do punog probuenja u sadanjem
ivotu zahteva potpuno odvajanje od svake seksualne elje. Ili je moda preciznije rei da ovek
moe postii potpuno probuenje kada je svaka udnja za ulnim zadovoljstvima ugaena.
SEKSUALNO PONAANJE
Seksualno ponaanje (kma ili methuna) jeste jedan od postupaka motivisan erotskom eljom i
to obino u predelu genitalija. Ovo ukljuuje sve forme koitusa, seks bez faktike penetracije,
masturbacija, meusobno milovanje i moda ak i voajerizam. Trei od pet pravila mora-
la, osnovnih pravila budistike etike, kae da bi trebalo izbegavati zloupotrebu seksa (kmesu
mihr). ta to upotrebu (ra) seksa (kma) ini pogrenom (mih)?
Jednom dok se obraao grupi bramana, Buda je rekao da seksualni odnos sa (1) enskim
osobama koje su jo pod starateljstvom roditelja (mturakkhit, piturakkhit), to jest maloletne;
(2) zatiene Dhammom (dhammarakkhit), monahinje ili one koje su uzele zavet celibata; (3)
udate (sassmik); (4) izdravaju kaznu (saparida), tj. zatvorenice i (5) one koje su okiene
vencima (mlguaparikkhitt), tj. verene jeste pogrean (AN V.264). Suvie mlada devojka
verovatno nema dovoljno zrelosti ili iskustva da naini zrelu odluku u vezi sa seksom, dok
odnos sa 2, 3 i 5 ukljuuje u sebe dati zavet ili obeanje, dakle ukljuuje laganje. Utamniena
osoba moe biti prisiljena da uini neto to zapravo ne eli i otuda ne moe da napravi istinski
slobodan izbor. Iz ovoga je jasno da bilo kakav seks koji bi ukljuivao eksploataciju, nepotenje
i prisilu ili koji na bilo koji nain nije dobrovoljan, predstavlja krenje treeg Pravila. Iako se
ovde ne pominje, upotreba ili pretnja fzikom silom (tj. silovanje) da bi se neko primorao na
seks, kao i odnos sa osobom koja je pijana ili mentalno poremeena bi se takoe kvalifkovao
kao zloupotreba seksa. Otuda, iz budistike perspektive, seks pre braka ili tokom menstruacije
(zabranjen u hinduizmu i islamu), masturbacija, homoseksualnost, sa osobom nie kaste
(zabranjen u hinduizmu) ili izraen seksualni apetit, iako se moda ne mogu savetovati ili su
drutveno neprihvatljivi ili ne doprinose duhovnom razvoju, sami po sebi ne znae krenje
treeg Pravila.
Iako je seks prihvatao kao normalan deo laikog ivota, Buda je generalno imao loe miljenje
o njemu. Odbacivao ga je kao seosku stvar (gma dhamma, D.I,4), tj. kao prostu, nerafniranu i
profanu. Razumevao je da pojaana elja za ulnim zadovoljstvima (kmahanda) izaziva fziki
i psihiki nemir i da to skree panju sa duhovnih aspiracija i ometa meditaciju. Ohrabrivao je
svoje ozbiljnije laike sledbenike da ogranie svoje seksualno ponaanje ili da prihvate celibat
(brahmaariya). Od monaha i monahinja se, naravno, oekivalo da potuju zavet celibata. Meutim,
iskustvo pokazuje da uzimanje zaveta celibata, a da nismo spremni za to, jeste sve drugo samo ne
korisno. Konstantna borba protiv i poricanje seksualne elje moe stvoriti vie problema nego to
ih reava i zapravo moe biti ak i psiholoki tetno.
SIDDHATTHA GOTAMA
Siddhattha Gotama je bilo Budino ime. Siddhattha znai Onaj koji je postigao svoj cilj, a Gota-
ma, najbolja krava, bilo je njegovo porodino prezime. Posle probuenja Siddhatthu su njegovi
uenici obino zvali Bhagava (Blaeni), a bio je poznat i kao Skyamun (mudrac iz plemena
Skya) ili asketa Gotama.
187
SIGLOVDA SUTTA
Siglovda sutta, Govor o savetu Sigali iz Dgha nikye, jeste najpotpunije i najpoznatije Budi-
no izlaganje socijalnog uenja (D.I,180-193). U njemu on do detalja izlae ono to bi se moglo
nazvati njegovom etikom meuljudskih odnosa. Odnosi kojima se on ovde bavi su najvaniji u
ivotu jedne osobe odnos dece i roditelja, uitelja i uenika, mua i ene, prijatelja sa prijateljem,
poslodavca i radnika i svetenika i pastve. Svrha saveta i upustava koje je dao bila je da istakne
sigurnost, harmoniju i slobodu od straha (khem appaibhya). Odnos kojem Buda posveuje
najvie panje jeste onaj izmeu prijatelja, verovatno zato to u idealnom sluaju svi odnosi koje
imamo sa drugim ljudima postepeno trebao da prerastu u odnos prijateljstva.
SIKIM
Sikim je indijska drava koja se sa tri strane granii sa Nepalom, Tibetom i Butanom. Godine
1975. okonala se njezina polunezavisnost, poto je tada bila pripojena Indiji. Starosedeoci Si-
kima, narod Lepa, uglavnom su sledbenici varayna budizma. Masovno iseljavanje u Nepal
nainilo je tamonje budiste manjinom u okviru Sikima.
SIMBOLI
Simbol (dhaa ili nimitta) jeste predmet ili slika koji treba da predstave ili sugeriu neto drugo.
Kao i sve religije, i budizam je koristio simbole, meu kojima su najei Budin kip, zatim stpa
i na kraju toak.
SINKRETIZAM
Sinkretizam je meanje elemenata jedne religije sa elementima neke druge. Jedna od jaih strana
budizma oduvek je bila njegova tolerantnost. Kada bi se pojavio u nekom regionu, umesto da
uniti sve postojee religije, on bi uvek pokuavao da ih integrie, tako to bi modifkovao neke
delove, a druge reinterpretirao. Ovakav prikladan pristup znaio je da je dolazak budizma retko
uzrokovao neprijateljstvo i sukob. Naalost, sve to je ponekad znailo da je Dhamma na kraju bila
pogreno tumaena. Oboavanja nat u Burmi, phi u Tajlandu i Laosu, postojanje kasti u Nepalu i
Manastir Rumtek, Sikim
188
na ri Lanki, kao i oslanjanje na magiju, astrologiju, talismane i proricanje budunosti u veini
budistikih zemalja su upadljivi primeri za to. Varayna je takoe apsorbovala u sebe elemente
hinduizma i bona (izvorne religije Tibeta).
SIMPATIJA
Simpatija (anukamp ili sagaha) jeste sposobnost da se identifkujemo sa nekom drugom oso-
bom i njenim oseanjima, stanjem i situacijom. Slino saoseanju, simpatija je stanje empatije sa
tuim bolom i nevoljom, ali ona takoe razume i njihov ugao posmatranja, otvorena je za njega i
pokuava da pronae dodirne take. Tako moemo rei da je simpatija mesto unutar srca na kojem
se susreu ljubav, saoseanje, saradost, strpljenje i tolerancija. Prema Budi, etiri najvanija
izraza simpatije (attri sagaha vatthni) jesu deliti stvari sa drugima, ljubazno im se obraati,
pomagati im i tretirati ih sve podjednako (D.III,145).
SKROMNOST
Skromnost (appihat ili hiri) jeste kvalitet kada nismo sujetni zbog svojih vrlina ili dostignua.
U nekim religijama se poniznost, ak samouniavanje, smatra dobrim, poto se na taj nain prizna-
je grenost ovekova i istinski strah od Boga. U budizmu, vrednovati sebe iznad stvarne vrednosti
jeste gordost (mna), dok namerno potcenjivanje sebe jeste neka vrsta izokrenute gordosti. Poni-
znost je potcenjivanje svojih stvarnih vrednosti, dok skromnost jeste znati svoju pravu vrednost, a
ne biti zbog toga ohol ili samozadovoljan. Istinski skromni ljudi u stanju su da sebe vide onakvima
kakvi jesu i da se raduju svojim dobrim osobinama, bez tatine ili samopromocije, ali isto tako i da
priznaju svoje nedostatke, bez stida ili samoprezira. Jednom je Buda pomenuo nekim monasima
kako laik Hatthaka ima nekoliko divnih i udesnih kvaliteta. To su: vera, vrlina, odmerenost, sa-
mopotovanje, obavetenost, velikodunost i mudrost. Kasnije, kada je Hatthaka douo kako ga je
Buda hvalio, prokomentarisao je: Nadam se da u tom trenutku nije bilo nezareenih blizu njega.
Kada je pak Buda za to uo, rekao je: Dobro je! Vrlo dobro! Zaista jeste skroman i ne eli da se
za njegove kvalitete zna. Zato se s pravom moe rei da Hatthaku krasi ovaj osmi divan i udesan
kvalitet skromnost (A.IV,217).
SLAVA
Slava (kitti) znai poznatost meu velikim brojem ljudi, te se tako lako povezuje sa divljenjem,
pohvalom i potovanjem. Buda je uoio da oni koji postanu slavni lako postaju arogantni, nepa-
ljivi i vezani za laskanje, te je upozoravao svoje uenike da se klone slave kad je god to mogue.
Takoe je izrekao pronicljivo zapaanje da neki uitelji odravaju svoj integritet samo dotle dok
ne postanu poznati, a onda poinju da poputaju (MN 47). Jednom je Buda rekao: Poznavao sam
oveka, pronicao u njegov um, koji ne bi izrekao la ak ni radi zlatne posude ispunjene srebrom.
A opet, video sam istog tog oveka kako svesno izgovara la zato to mu je um bio preplavljen i
opsednut milju o ugledu i slavi (SN XI.16).
SLEPCI I SLON, PARABOLA
Parabola o slepcima i slonu je verovatno najpoznatija i najomiljenija od svih parabola u svetskoj
knjievnosti. Daleko najranija njena verzija nalazi se u Udni, a pripisuje se Budi (Ud.67-9).
Njezina privlanost poiva na tome da toliko precizno pogaa sutinu, na suprotstavljanju oveka
i ivotinje i na njezinom blagom humoru. Pozadina njezinog nastanka je sledea. Neki monasi
iz Svatthija primetili su grupu nebustikih monaha kako se prepiru oko nekog flozofskog ili
189
teorijskog pitanja. Kasnije, kada su
o tome ispriali Budi, on im je od-
govorio: Askete drugih kola su
slepi i ne vide. Oni ne vide ta je
dobro i ta je loe, oni ne znaju
ta je istinito i ta je lano. Zato
se oni stalno prepiru, raspravljaju
i ubeuju, ranjavaju jedni druge
orujem kao to je jezik. I onda
je Buda izrekao svoju uvenu pa-
rabolu. Jednom je ovde u Savatt-
hiju, kralj pozvao nekog oveka i
rekao mu: Skupi na jednom mestu
sve ljude u Svatthiju koji su roe-
ni slepi. Kad je ovaj uinio kako
mu je bilo zapoveeno, onda kralj
ree oveku: A sad ovim slepcima
pokai slona. Opet ovek uini kako je kralj traio, govorei svakom od ljudi: O slepi ovee,
ovo je slon i ovo je njegova glava. Ovo je njegovo uvo, Ovo mu je surla. Ovo mu je trup. Ovo mu
je noga. Ovo su mu lea. Ovo mu je rep. A ovo je kraj repa. Kada ovo bi zavreno, kralj se obrati
slepcima: Jeste li videli slona?, a oni odgovorie: Jesmo, vae visoanstvo. I kako izgleda
slon? upita ovaj. A onaj koji je drao ruku na glavi ree: Slon je slian ogromnom kazanu, dok
je onaj kraj uveta rekao: Slon je poput lepeze. Onaj koji je drao surlu ree: Slon je slian drci
od pluga. Drugi koji je ruku drao na trupu ree: Slon je nalik ardaku, a onaj kraj noge: Slon
je poput stuba. Onaj koji je tapao slona po leima ree: On je poput stupe, a drugi kod repa
ree: Slon je nalik tuku. Na kraju, onaj koji je drao vrh repa ree: Slon je nalik metli. I potom
krenue da se meusobno svaaju, viui: Jeste!, Ne, nije!, Slon je ovakav!, Slon je ona-
kav!, sve dok na kraju ne poee da udaraju jedan drugog. Ispriavi ovu priu, Buda je sumirao
njezino znaenje kratkom strofom:
Neki monasi i svetenici
vezani su za svoja gledita,
i kad ih jednom zgrabe oni polemiu.
Kao i svi koji vide samo jednu strani stvari.
Klju razumevanja ove parabole jeste u poslednjem stihu: vienju samo jedne strane neke
stvari (ekaga dassino). ovo je samo jedan primer gde Buda daje savet da treba formirati
kompletniju, precizniju sliku stvarnosti. Ovde on sugerie jednu vanu stvar da ne smemo od
jednog dela misliti da je celina. Na drugim mestima je savetovao da lina predubeenja ostavimo
po strani kada procenjujemo neko gledite, da ostavimo dovoljno vremena kako bismo formirali
svoje miljenje o neemu, a da ak i kada to uradimo, ostavimo um otvorenim kako bismo bili u
stanju da razmotrimo i druge stavove. Posle Udne, najranije pominjanje parabole o slepcima i
slonu moe se nai u Syadvadamanari, ainskom spisu, gde se njome ilustruje ainsko uenje
o relativnosti istine (anekantavda), ideja da je svako gledite istinito iz odreenog ugla (naya),
odnosno da nijedno gledite nije kategoriki pogreno. Potom se ova parabola proirila po Indiji
i izvan nje. Javlja se u bramanistikim i hinduistikim delima, u nekim persijskim zbirkama pria,
pa ak i u jednom od dela turskog suf mistika Rumija. Danas je ona sadrana u mnogim knjigama
za decu.
Srednjovekovni japanski prikaz Budine parabole o slepcima i slonu
190
SLOBODNA VOLJA
Slobodna volja (attakiriyavda) jeste sposobnost pojedinca da slobodno odabira, bez ikakvih spo-
ljanjih uticaja, na koji nain e postupati. Ideja slobodne volje se obino suprotstavlja sa determi-
nizmom. Budizam ne ui da posedujemo apsolutnu slobodu, niti da smo potpuno determinisani,
ve da je naa volja uslovljena ili ograniena u veoj ili manjoj meri. Introspekcija e nam otkriti
da je naa sposobnost da odluujemo i delujemo pod uticajem, i time ograniena, naih elja,
posedovanja ili pomanjkanja vetine, okolnosti, naeg zdravlja, snage naih navika i drutvenih
konvencija, kao i raznih drugih faktora. Psihologija nam takoe govori da nae nesvesno moe na
suptilan nain da utie na nas, a da mi to i ne znamo. Cilj veeg dela budistikog vebanja je da
uvidimo i razumemo faktore koji nas uslovljavaju i onda ih postepeno prevazilazimo. Na taj nain
postajemo slobodniji i donosimo bolje odluke. Videti Karakter i izgradnja karakatera.
SLONOVI
Azijski slon (hatth, gaa ili nga) jeste velika kopnena ivotinja debele sive koe, velikih uiju
i izduenog nosa koji slui za hvatanja, a naziva se surla. Bilo bi pogreno rei da je slon sveta
ivotinja u budizmu, u smislu da se veruje kako to stvorenje ima bilo kakav poseban duhovni ili
sveti znaaj. Meutim, stari budisti su uoili i bili vrlo impresionirani injenicom da ljudi mogu
da izvebaju slonove, iako su nekoliko puta manja stvorenja od njih. A sve to zahvaljujui svojoj
vetini, strpljenju i inteligenciji. Shodno tome, na vie mesta u Tipiaki, Buda i drugi probueni
ljudi se esto porede sa ukroenim slonovima. Kada je Doa ugledao Budu kako sedi u podnoju
drveta, on mu je izgledao prekrasan, uliva poverenje, obuzdanih ula i spokojnog uma, potpuno
sabran i ukroen poput ukroenog, paljivog, savreno istreniranog slona (A.II,36). Buda nikada
nije gledao preko ramena kad je eleo da pogleda iza sebe, ve bi se ceo okrenuo, upravo onako
kako to ine slonovi. To se zvalo slonovim pogledom (D.II,122). U jednoj nezaboravnoj poemi
u Kanonu Budine vrline se porede sa razliitim delovima plemenitog i velianstvenog slona. Bla-
gost i bezopasnost su njegove prednje noge; jednostavnost i celibat su njegove zadnje noge. Vera
je njegov trup, spokojstvo njegove bele kljove, svesnost vrat, a mudrost njegova glava... Dhamma
mu je stomak, a samoa rep. Meditirajui, fokusiran na udah i izdah, savreno sabran, taj moni
slon hoda, stoji i sedi sa panjom, on je savreno uveban i potpuno usavren (A.III,346-7).
Buda je gajio posebne simpatije za slonove, sudei barem po tome kako ih je esto pominjao.
ini se da ga je impresionirala njihova inteligencija, oprezni, odmereni pokreti i naroito sklonost
mujaka da ive sami u dungli. Tako je rekao: To je ono to um povezuje sa umom, Savrenoga
i slona, sa kljovama dugim popur rude na koiji: obojica se ushiuju u umskoj osami boravei.
(Ud.42). Na izvestan nain, Buda ih je ak smatrao boljima od ljudi. Krotitelj slonova Pessa jednom
mu ree: Ljudi su komplikovani, a ivotinje su jednostavne. Kada krotim slona, iako pokazuje
tvrdoglavost, plahovitost i lukavstvo, ja mogu da ga ukrotim za vreme koje je potrebno da neko
ode do Kampe i vrati se. Ali nai sluge, glasnici i najamnici, oni kau jednu stvar, urade drugo,
a misle neto sasvim tree. Buda se sloio sa Pessinim miljenjem (M.I,340). Moda je Budina
najlepa i najpoznatija parabola upravo ona o slepcima i slonu (Ud.68-9).
SLOVO I DUH TEKSTOVA
Slovo (vyaana) odnosi se na tano znaenje iskaza, a duh (attha) tie se irih nijansi i impli-
kacija koje ta slova mogu u sebi nositi. Buda je rekao da probuena osoba jeste veta sa reima
i njihovim tumaenjem (niruttipada kovido, Dhp.352) i da bi Dhammu trebalo da razumemo i
praktikujemo i po slovu i po duhu (D.III,127; Vin.I,20). Razlog je to to jedino harmonini ba-
lans izmeu ovo dvoje ini nae duhovno putovanje plodonosnim. Ako se previe fokusiramo na
191
slovo, skloni smo da postanemo cepidlake, kruti i ak se pribliavamo fundamentalizmu. Ako,
meutim, ne obraamo dovoljno panje na slovo, moemo misliti kako praktikujemo duh Dham-
me, a zapravo sve to radimo jeste da je samo tumaimo na nain koji nama odgovara. Slovo nas
orijentie, duh prosvetljuje.
Mnogo je primera kada razdvajanje duha i slova moe stvoriti probleme. Na primer, Buda je
cenio potenje i savetovao da uvek govorimo istinu. Meutim, mogue je rei istinu sa posebnom
namerom da povredimo nekoga. Neko neto kae i doslovno znaenje toga jeste jedna stvar, ali
ton glasa ili izraz lica mogu da sugeriu upravo suprotno. Izostavljajui tek jednu ili dve kljune
injenice ili podvlaei neke druge, mogue je stvoriti potpuno drugaiju sliku dogaaja o kojem
govorimo, a da sve to smo rekli ipak jeste istinito. Moe se govoriti na dvosmislen nain, tako
tano znaenje reenog nije jasno i kasnije potvrivati ili opovrgavati ono to smo rekli u skladu
sa okolnostima. Ovi primeri pokazuju da je mogue strogo se pridravati slova pravila morala,
takoe Vinaye ili drugih vidova Dhamme, a da u isto vreme budemo okrutni, neiskreni, skloni
manipulacijama i nepoteni.
Kako onda moemo izbei ovakvu vrstu iskrivljenog pristupa Dhammi? Prva stvar koja nam
moe pomoi da integriemo slovo i duh jeste da svaku Budinu izjavu stavimo u kontekst itave
Dhamme. Na primer, Buda je svojevremeno propisao da monah ili monahinja koji razviju psihike
moi ne treba da ih pokazuju pred drugima. Neto kasnije, banditi su kidnapovali dvoje dece i neki
monah iskoristio je svoje psihike moi da ih spase. Zbog toga su ga ostali monasi neumorno
kritikovali zbog krenja pravila. Ali Buda ga je oslobodio bilo kakve krivice, jer iako je monah
prekrio to konkretno pravilo, on je delovao u skladu sa duhom Dhamme, tako to je postupio iz
saoseanja prema deci i njihovim roditeljima (Vin.III,67). Druga stvar koja garantuje plodonosnu
integraciju slova i duha jeste ono to je Buda nazivao (M.III,38) usvajanje Puta (paipada yeva
antara karitv). Ukoliko se odluimo da vebamo ozbiljno, svim srcem i iskreno, to e nam
pruiti neophodno samopouzdanje i mudrost da znamo rei i da vidimo njihovo dublje i ire zna-
enje.
SMRT
Za smrt (maraa) se oduvek smatralo da nastaje onda kada srce prestane da kuca i zaustavi se
disanje, ali nove medicinske tehnike nametnule su reviziju ove defnicije. Danas lekari smrt def-
niu kao taku na kojoj nestaje ivot i vie se ne moe ponovo uspostaviti. Buda je rekao da smrt
nastaje kad vitalitet (yu), toplota (usm) i svest (via) napuste telo i ono postane beivotno
(aetan, M. I,296). Smrt je jedan od najznaajnijih dogaaja u ovekovom iskustvu. Smrt nekog
bliskog obino izaziva tugu i potitenost, a misli o sopstvenoj smrti mogu u nama stvoriti oseaj
napetosti i uzbuenosti. Strah od smrti verovatno vodi ka verovanju u postojanje mesta venog
ivota. Ako povremeno kontempliramo neizbenost sopstvene smrti, to nas moe pripremiti za
vreme kada se ona priblii i navesti da vie cenimo ivot koji sada vodimo. Zbog toga kontem-
placija smrti (maranussati) jeste jedna od kontemplacija koju je i Buda poduavao (A.III,71).
Videti Starost.
SMRTNA KAZNA
Smrtna kazna (brahmadaa ili daavadha) jeste ubijanje okrivljenog posle izreene sudske
presude. U Tipiaki se opisuje jedan broj vrlo okrutnih naina na koje su kriminalci pogubljivani
u Budino vreme (M.I,87). U njoj se takoe navode rei sudije koji lopova osuuje na smrt. Veite
mu ruke na lea snanim konopcem, obrijte mu glavu, provedite ulicama uz snane udarce bubnja,
izvedite ga na junu kapiju i odrubite mu tamo glavu! (D.II,322). Takve uasne scene od kojih se
192
ledi krv u ilama bile su uobiajene na mestima za pogubljivanje. Tako itamo o monahu koji moli
delata da to pre zavri sa osuenikom kako bi ga to pre oslobodio patnje (Vin.III,86).
Buda se protivio smrtnoj kazni uglavnom zato to podrazumeva okrutnost i ubijanje, te je time
u suprotnosti sa prvim pravilom morala. Govorio je da sudije koje dosuuju surovo kanjavanje,
muitelji i delati praktikuju pogreno, bukvalno okrutno ivljenje (kurra kammanta) i stvaraju
sebi mnogo negativne kamme (S.II,257). Budizam bi takoe rekao da je bolje pokuati preobratiti
kriminalce i stvoriti od njih produktivne lanove drutva, umesto ubijanja. Kralj u takama
kae o prestupniku: Kanjavam ljude prema pravdi, ali i sa saoseanjem (a.III,442). Isto ovo je
isticao veliki budistiki flozof Ngruna u I veku: Kao to se sopstveni sin kanjava za njegovo
dobro, tako i prestupnika treba kazniti sa saoseanjem, a ne sa mrnjom i pohlepom. Kada jednom
osudi besne ubice, treba da ih protera umesto da ih ubije. Danas sve budistike zemlje imaju
smrtnu kaznu, mada je bilo perioda kada je ona bila ukinuta. ri Lanka ima moratorijum na smrtnu
kaznu od 1997. godine.
SNOVI
Snovi (supina) jesu mentalne slike koje se javljaju tokom spavanja. Raireno je verovanje da snovi
imaju neko znaenje. Neki ljudi veruju da oni mogu da predskau budunost, drugi da njima mr-
tvi komuniciraju sa ivima. Savremeni psihoanalitiari kau da kada se tano interpretiraju, snovi
mogu pruiti uvid u potisnute elje i nagone, te otuda mogu voditi i ka boljem samorazumevanju.
Budistika psihologija prepoznaje nekoliko tipova snova. Prema delu Milindapaha postoje (1)
snovi koje je izazvao fziki napor, (2) psiholoko uznemirenje, (3) duhovi, (4) mentalna jasnoa i
(5) proroki snovi (Mil. II,298). U njemu se takoe kae da se snovi uglavnom dogaaju u vreme
tonjenja u san ili pred buenje (okkante middhe), kao i pri dubokom spavanju (asampatte bhavage,
Mil. II,299), sa ime se slae i savremena nauka. Pre nego to se prosvetlio, Buda je imao sedam
snova punih udne simbolike, kojima je zapravo najavljeno njegovo probuenje (AN V.196). Me-
utim, on je gajio rezerve prema onima koji su tvrdili da su u stanju da protumae snove i zabranio
je i monasima i monahinjama da to ine (DN 1). Govorio je da osobu koja praktikuje meditaciju
ljubavi nee muiti none more (AN VI.42) i isto tako da monah koji sa svesnou utone u san
nee imati none polucije (A.XXI.10). Buda je takoe rekao da ako sanjamo kako neto radimo,
na primer ubijamo nekoga, nema nikakav moralni znaaj i otuda ni kammiki efekat (Vin. III,111).
Time je hteo da kae da su snovi izvan dosega snage volje.
SOPSTVO
Moemo rei da postoje dve vrste sopstva iskustveno sopstvo (atta pailbh) i metafziko sop-
stvo. Iskustveno sopstvo jeste ono koje pojedinac doivljava svoje misli, oseanja, karakterne
crte i sklonosti, kao i oseanje da smo izdvojeni i autonomni u odnosu na druga bia. Ovakvo sop-
stvo sigurno da postoji, mada se ono neprekidno menja i evoluira. Za metafziko sopstvo se veruje
da je jedna nepromenljiva osnova, supstrat, koja predstavlja sutinu svake individue. U nekim se
tradicijama ona naziva duh ili dua. U Budino vreme, upaniadski mudraci hinduizma poeli su
da razvijaju ideju da je cilj religijskog ivota da to metafziko sopstvo (tman) spoji sa sopstvom
sveta (Brahman) ili da uvidi kako je ovo prvo zapravo isto to i drugo.
Buda je shvatio da je pojam metafzikog sopstva zapravo plod pogrene spekulacije o
empirijskom sopstvu, podstaknute strahom od smrti, eljom za zadovoljstvima i udnjom za
venim postojanjem. Reju, radi se o jednoj rafniranijoj verziji sebinosti, obmane, narcizma i
samopromocije, a to je sve u velikoj meri deo i svakodnevnog ivota. Za Budu, sloboda i trajna
srea dolaze od uvianja anatt kao istine, dakle injenice da ne postoji metafziko sopstvo. U
193
uvenoj Anattalakkhaa sutti on kae: Telo nije sopstvo, oseaji, opaaji, mentalne konstrukcije
i svest nisu sopstvo, jer kada bi to bili, tada ne bi bili prolazni i mogli biste svome telu rei: Budi
ovakvo. Ne budi onakvo. Ali poto telo, sopstvo, oseaji, opaaji, mentalne konstrukcije i svest
jesu prolazni i ne moete da im kaete: Budi ovakvo. Ne budi onakvo, oni nisu sopstvo...
Kada dobro upuen uenik vidi ovako, on se okree od tela, oseaja itd., okree se od svega
toga i u njemu strasti blede; kad strasti blede, on je slobodan, a kada je slobodan, on zna da je
slobodan. Zna da nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, uinjeno ono to je trebalo
uiniti i nita nije preostalo (S.III,59).
SPAVANJE
Spavanje (nidd ili seyy) jeste prirodno stanje koje karakterie umanjeno pomeranje tela, ogra-
niene reakcije na spoljanje podraaje i gubitak svesti. Procenjuje se da prosena osoba provede
otprilike treinu ivota spavajui. ini se da je bioloka funkcija spavanja da osvei telo i um, tako
to e im obezbediti potpuni odmor. Meutim, prekomerno, nedovoljno ili neredovno spavanje
mogu ozbiljno naruiti neije fziko i psiholoko zdravlje i Buda je bio potpuno svestan te injeni-
ce. Svojim nezareenim sledbenicima je rekao da dugo spavanje ujutro (ussraseyy) i nespavanje
po itavu no (rattinuhna dassin) imaju negativne efekte na njihov ivot (D.III,185). Takoe
je shvatao da je za monahe i monahinje, poto ne moraju da obavljaju fzike poslove i imaju
mnogo slobodnog vremena, lako da steknu naviku prekomernog spavanja, umesto da meditiraju
ili prouavaju Uenje. Otuda njegove este opomene da ne treba da postanu ljubitelji spavanja
(niddrma, A.III,116; It.72; Sn.96). Tako je rekao: Kad je neko lenj, prodrljiv, veito pospan
i valja se po krevetu nalik velikoj, ugojenoj svinji, takav e se preporaati bez kraja i konca
(Dhp.325).
itamo da je Buda ponekad odspavao posle podne, to je bila neka vrsta sieste (divaseyy),
ali se to verovatno dogaalo tek kad je ostario. Asketa po imenu Saaka ga je jednom upitao da
li spava tokom popodneva, a on mu je odgovorio: Seam se da bih poslednjeg meseca leta, poto
bih se vratio iz proenja hrane i pojeo je, savio svoj ogrta na etvoro, pruio ga po zemlji, legao i
onda tonuo u san sabran i potpuno svestan. Saaka je na to prezrivo odbrusio: Neki bi rekli da
je to boravak u obmani (M.I,250).
Buda je primetio da nae ponaanje tokom budnog stanja moe ponekad uticati i na period
spavanja. Ako smo, na primer nemoralni ili okrutni, to moe izazvati nesanicu ili komarne snove.
Kada budala legne na leaj ili krevet, kad lei na tlu, loa dela koja je poinio u prolosti padaju
na njega, pritiskaju ga, leu na njega, ba kao to planinska senka u kasno popodne pada na zemlju
i na njoj lei. U tom trenutku budala misli: Nisam uinio ono to je lepo ili korisno. Nisam sebe
zatitio od straha... Onda mu je teko i uznemiren je, plae i oajava (skraeno, M.III,164-5).
Slino ovome, ovek koji je dobre naravi spava srean, budi se srean i nema komare (sukha
supati, sukha paibhuhati, na ppaka supina passati, AV.342).
Oni koji praktikuju meditaciju ponekad vide kako su pospani posle jela (bhattasammada),
kako im glava stalno klone (pala) i moraju da se upinju da bi ostali budni, i pored toga to su
dovoljno spavali. Ovo je jedna od poznatih prepreka za meditaciju i Buda je dao praktian savet
za njezino prevazilaenje: Kada se misli koje ohrabruju pospanost jave, ne obraaj panju na njih.
Ako i pored toga osea pospanost, trebalo bi da razmisli o Dhammi onako kako si je uio, treba
da je istrai i razmotri. Ako i pored toga osea pospanost, trebalo bi da recituje Dhammu, onako
kako si je nauio. Ako i pored toga osea pospanost, trebalo bi da vue i masira une koljke i
udove. Ako i pored toga osea pospanost, trebalo bi da ustane i umije se, gleda unaokolo i pilji
nagore u zvezde. Ako i pored toga osea pospanost, trebalo bi da zamisli svetlost i fokusira se
na nju, bez obzira je li dan ili no. Tako otvoren i razbistren um postae blistav. Ako i pored toga
194
osea pospanost, trebalo bi da svoja ula usmeri na samoga sebe i hoda gore-dole sa punom
svesnou. Ako i pored toga osea pospanost, trebalo bi da sa punom panjom legne na desni
bok, stavi jedno stopalo na drugo (i kad se odmori) ustane s milju: Ne smem se prepustiti
zadovoljstvu spavanja, leanja i tromosti (skraeno, A.IV,86-7). Videti Snovi.
SPOKOJSTVO
Spokojstvo (upekkh) jeste kvalitet emocionalne smirenosti, balansa i mira, naroito kad se suo-
imo sa tekim situacijama. Ponekad se ono naziva i ravnotea (susamhita) ili centriranost (ma-
hatta). Spokojstvo je poslednja od etiri Brahma vihre, jedan od vie naina na koji ljubav
moe da se izrazi. Moe biti teko, moda ak i nemogue, osetiti toplinu prema nekome ko nas je
povredio ili ko je bezrazlono zao. Nain na koji moemo izraziti ljubav prema takvoj osobi moe
biti da ostanemo mirni, neuznemireni i lieni mrnje. Sa te take bie mnogo lake da se prema toj
osobi otvorimo onda kada u sebi budemo snanije razvili ljubav. Spokojstvo je takoe dobar nain
odgovora na mnoga iskuenja, provokacije i ulne podraaje kojima smo bombardovani svaki dan.
Ono e obezbediti da nam razum ostane u ravnotei i da, kako se to Buda izrazio, kreemo ravno
preko neravnog (SN I.7).
Ponekad se spokojstvo brka sa ravnodunou, iako je zapravo lako uoiti razliku. Ako
ostanemo mirni jer razumemo da uzbuenje i uznemirenost nije prikladno, opravdano ili korisno,
to se moe nazvati spokojstvom. Ako ostajemo mirni i neukljueni u dogaanje zato to neemo da
nas bilo ta ometa ili samo zato to nas nije briga, to se moe nazvati ravnodunou. Spokojstvo
nastaje iz znanja, indiferentnost iz neznanja i sebinosti.
SPORT
Sport (ke ili ll) jeste, u najirem smislu rei, fzika aktivnost u svrhu rekreacije, zdravlja ili
takmienja. Kao i svi ljudi, i stari Indijci su se bavili i uivali u najrazliitijim igrama i sportovima.
Sportovi u prirodi (uyyanakea) sastojali su se od igara kao to su murke, vije i trkanje, dok su
vodeni sportovi (udakakea) bili plivanje i ronjenje. Borba tapovima, boks, rvanje, gimnastika i
drugi sportovi i igre verovatno su izvoeni na stadionima (keamaala, a.VI,333). Nekoliko
drugih igara igrano je sa loptom, iako nemamo mnogo informacija kakva je bila struktura tih ak-
tivnosti. Jedna igra o kojoj znamo neto vie jeste sa loptom vezanom za kanap, pri emu se lopta
baca, te naglo povlai kanapom natrag, uz pokuaj da se uhvati rukom (a.V,196). Buda nije imao
nita da kae o sportovima, osim da monasi ne bi trebalo da ih posmatraju (D.I,7). Pa ipak, fziki
i psiholoki aspekti sporta mogu biti znaajni za budiste.
U Butanu je meu monasima popularna odbojka U Engleskoj i nekim azijskim zemljama monasi rado igraju kriket
195
Buda je jednom rekao: Dobro zdravlje jeste najvei dobitak (Dhp.204) i ohrabrivao je
monahe i monahinje da rade fzike vebe radi buenja energije i zdravlja (Vin.II,119). to se
tie uma, sport moe pomoi da se razviju pozitivna stanja kao to je timski duh, prijateljstvo,
budnost i ak odreeni stepen nevezivanja (dostrojanstveno prihvatanje sudijine odluke ili poraza).
Naalost, skoro svi sportovi su danas postali preterano orijentisani na element takmienja, a malo
je stvari koje na povrinu izbacuju ono najgore u ljudima kao takmienje. Varanje, nasilje, i meu
gledaocima i meu takmiarima, lini animozitet, doping, nametanje rezultata i ogorenost posle
poraza, sve je to postalo normalno u dananjem profesionalnom sportu. Neki sportski susreti se
ak proglaavaju za dogaaje visokog rizika. Staro pravilo nije bitno da li pobeuje ili gubi,
ve kako odigra me vrlo lako je odbaeno pred naletima naduvanog ega i velikih zarada.
Dobar primer sporta koji zahteva veliku vetinu, zdrav je za telo, umirujui za um, podstie
prijateljstvo i uzajamno potovanje meu igraima, a dopadljiv je za gledanje, jeste chin lon u
Burmi i te tako u Tajlandu. Ideja ovog sporta jeste odravanje u vazduhu lopte ispletene od prua,
tako to se ona udara petom, kolenom, laktom ili ramenom. Ne postoji takmienje kao takvo; jedan
igra udara loptu jedno vreme, pokazujui svoju vetinu i gracioznost, pre nego to je prepusti dru-
gom igrau. Niko ne dobija niti gubi i svi se dobro zabavljaju. Buda je primetio: Pobeda podstie
mrnju, pobeeni ostaje u patnji. Ko napusti pobedu i poraz, ostaje smiren i sretan (Dhp.201).
SRCE
Srce (hadaya) jeste specijalizovani mii sa etiri komore, koji pumpa krv kroz telo. Prema analizi
ranog budizma, ono je jedan od 31 dela tela. U neflozofskom kontekstu unutar Tipiake re srce
se koristi na mestima gde bismo oekivali da se nae re um, a smo srce se esto povezuje sa
razliitim emocijama. itamo kako je nekome srce slomljeno tugom (a.V,180), ili kako neko
ima smireno srce (A.V,64), nemirno srce (a. IV, 415) ili da poznaje tue srce (M.I,32).
Buda je govorio kako njegove rei idu pravo do srca (hadaya gam). Rani abhidhamma mi-
slioci razmatrali su ta bi moglo biti fziko sredite svesti, mada se nikada nisu odluili za neki
poseban organ. Kasnije abhidhamma spekulacije dole su do toga da je to srce (hadayavatthu).
Danas znamo da je mozak (matthaluga) fziki osnov svesti, iako je tano da neke od snanijih
emocija oseamo u solarnom pleksusu, blie srcu.
SREA
Srea (sukha) jeste oseaj lakoe, blagostanja i zadovoljstva, a moe se kretati u rasponu od blagog
do veoma intenzivnog, a moe biti i trenutno ili trajno. Buda je pravio razliku izmeu ovozemalj-
ske sree, koja zavisi od ula, i duhovne sree, koja nastaje kada razvijamo u sebi vrlinu i postepe-
no oslobaamo svoj um. Neki oblici ovozemaljske sree za koje je Buda govorio da su legitimni
i vredni jesu srea posedovanja imetka i lienosti dugovanja (A.II,68). Oseaj postignua kada
se istiemo u svojoj profesiji i zahvaljujui tome imamo ugodan ivot moe nas veoma usreiti
(D.I,51). Na viem nivou, neke od stvari koje podstiu nastanak duhovne sree su praktikovanje
pravila morala (D.I,69), pravinost (A.I,294), smirivanje ula (D.I,69), seanje na i radost zbog
svoji dobrih dela (Dhp.16), kroenje uma (Dhp.35), biti u stanju da volimo uprkos tome to smo
okrueni onima koji mrze (Dhp.197) i biti spokojan (Dhp.202). Najvia i najrafniranija srea
dolazi od dostizanja probuenja (Dhp.203). U vezi sa ova dva nivoa sree, Buda je savetovao:
Ako odriui se manje sree uvia veu sreu, mudar ovek naputa manju sreu i okree se
veoj (Dhp.290). Srea igra vanu ulogu u meditaciji po tome to doprinosi razvoju stabilne,
neusiljene koncentracije. Buda je rekao: Um koji je srean postaje skoncentrisan (sukhino itta
samdhiyati, D.I,73).
196
SREDNJA ZEMLJA
Srednja zemlja (Mahima desa) bio je stari naziv za severni deo Indije, dolinu reka Gang i
Yamun, gde je Buda bio roen i gde je budizam nastao. U starim tekstovima se kae da se Srednja
zemlja prostirala na istok do grada Kaagale, na jugoistok do reke Salaavat, na jugozapad do
grada Setakaika, na zapad do sela Tha, a njena severna granica bila je obeleena planinom
Usraddhaa (Vin.I,196).
Malo ovih mesta je mogue danas identifkovati, ali je izvesno da Srednja zemlja odgovara
dananjim indijskim saveznim dravama Utar Prade i Bihar, kao i niim delovima Nepala. Buda
je smatrao da je velika prednost bila roditi se u Srednjoj zemlji, to je verovatno i bilo tano
za ono vreme, poto je bila sredite nove civilizacije koja je nastajala na ovom potkontinentu
(A.IV,225).
Budinih 45 godina putovanja i lutanja vodilo ga je kroz podruje koje obuhvata oko 235.000
kvadratnih kilometara, to ga ini religijskim uiteljem koji se kretao na najveem prostoru.
Nasuprot ovome, podruje na kojem je recimo Isus poduavao prostiralo se na oko 900 kvadratnih
kilometara. Najistonija taka do koje je Buda stigao, a mogue ju je danas identifkovati, jeste
Kankol (Kaagala, A.V,54) 18 kilometara juno od Ramahala, a najzapadnije mesto je Mathura,
135 kilometara juno od Delhija. Ta dva mesta razdvaja skoro 1000 kilometara.
Popularne legende na ri Lanki i Tajlandu kau da je Buda posetio i ove dve zemlje, a nepalski
budisti veruju da je stigao i do doline oko Katmandua. U Tipiaki se tako neto uopte ne pominje
i nema bilo kakvih dokaza da je Buda ikada putovao izvan Srednje zemlje.
SREDNJI PUT
Srednji put (mahim paipad) jeste jedan od naziva koje je Buda dao Plemenitom osmostru-
kom putu (S. V, 42). Tako ga je nazvao zato to bi budistiki duhovni ivot trebalo voditi izbega-
vajui ekstreme asketskog muenja i hedonizma, zapravo svaki ekstrem. Naglaavanje balansa i
umerenosti znailo je da je budizam proizveo vrlo malo fanatika ili ekstremistikih grupa tokom
svoje duge istorije.
STANJE IZMEU DVA IVOTA
Neki ljudi tvrde da se posle smrti svest ne preporaa odmah. To se zove stanje izmeu dva ivota
(antarabhava). Jedni tvrde da to stanje traje sedam dana, drugi 14, a trei 49 dana. Ovakvo stanje se
ne pominje bilo gde u Tipiaki, ali moemo pretpostaviti da postoji izvesna pauza pre utelovljenja
i potom preporaanja. Broj oploenih jajnih elija vrlo verovatno ne odgovara uvek broju osoba
koje su upravo umrle i svest traga za novim utelovljenjem, te u tome i prolazi izvesno vreme.
STAROST
Starost (ar) jeste period pri kraju prirodnog ivotnog veka nekog organizma. Tipiaka defnie
starost sa biti star (vuha), istroen (mahallaka), zaao u godine (addhagata), primicati se kraju
(vayo anuppatta, A.I,68), a Buda je rekao da je karakteriu slomljeni zubi, seda kosa, smeura-
nost koe, opadanje ivotne snage i onemoalost (S.II,2). U vreme Bude ivotni vek ovekov
bio je znatno krai nego danas i malo je bilo onih koji bi doiveli osamdeset, devedeset ili sto
godina (A.I,68). Meutim, problemi koji najee prate starost senilnost i bolest, usamljenost
i strah od smrti bili su i tada uobiajeni kao to su i danas. Razlika je u tome da u situaciji kada
ive due nego ikada pre, barem u razvijenim zemljama, ovakvi problemi pogaaju mnogo vei
deo populacije.
197
Buda je poduavao Dhammu radi prevazilaenja patnje (dukkha [S.V,421]) i poto je starost
jedna od manifestacija patnje, imao je mnogo toga o njoj da kae. Najoigledniji simptomi sta-
rosti su fziki slabost, nemo i bolest. Poto su ova stanja svojstvena starosti, ona ne mogu biti
potpuno izbegnuta, ali mogu biti odloena i umanjena. Izbegavanje puenja i alkohola, zdrava
ishrana i redovne fzike vebe pre dolaska starosti i brza medicinska intervencija onda kada ona
stigne, sve ovo pomae. Meutim, psiholoki problemi koji esto prate starost mogu uz pravilan
stav biti mnogo vie ublaeni ili ak eliminisani. Jednom je neki ovek doao kod Bude i rekao:
Gospodine, sada sam star, istroen, zaao u godine, pribliavam se svom kraju, uvek u fzikim
bolovima i bolesti... Kaite mi neto vedro i uteno, to e mi biti na dobrobit zadugo. Buda mu
je odgovorio: Vebaj sebe na ovaj nain: Iako je moje telo bolesno, moj um nee biti bolestan
(turakyassa me sato itta antura bhavissati, S.III,1). Ove mudre rei su pozitivna i snana
opomena da moemo biti emocionalno stabilni, sreni i zadovoljni uprkos opadanju naih telesnih
moi.
Buda je govorio o itavom spektru strategija koje pomau da um ostane zdrav uprkos starosti
i potekoama koje prete i ovde emo ukratko pogledati tri od njih. Prva je uenje da prihvatimo
starost. Savremena drutva vide starost kao stanje kojeg se treba plaiti i koje treba poricati. Nauka,
medicina i hirurgija se nadmeu u histerinom naporu da je poreknu to je mogue due. Rezultati
toga mogu biti i komini i tuni vremena gospoa koja odlazi na svoje esto zatezanje lica,
70-godinji starac koji stavlja periku i tinejdersku odeu, Mae West koja u devedesetoj poziva
mladia da poneki put navrati do nje. Naravno, starci koji se ene vie desetina godina mlaim
enama ili devojkama bili su poznati i u Budino vreme (Sn.110). Ali Buda nas je podsticao da
budemo realistini u vezi sa starou i vidimo je kao jedan prirodan i neizbean proces. Na taj
nain pomoi emo sebi da na dostojanstven nain odloimo stvari mladosti i da onu energiju
koju bismo inae troili na poricanje iskoristimo da svoje vreme ispunimo smislenim poslovima
ili da se pripremimo za kraj. Buda je rekao: Starost dolazi i mudrom plemenitom sledbeniku, ali
on kada je star razmilja: Ne samo ja, ve svako ko se rodi ostari. I ako u sada kad sam ostario
tuiti i plakati, prestau da jedem, telo e mi jo vie poruneti, zapostaviu svoje poslove, moji
neprijatelji e se radovati, a moji prijatelji brinuti. I tako, kada doe starost, on ne tui i ne plae.
Zato se s pravom naziva mudrim plemenitim sledbenikom, on je iz sebe iupao otrovnu strelu
tuge, koja obinog oveka inae mui (A.III,54).
Buda nas je takoe navodio da razmotrimo kako dugovenost moda i nije toliko vana,
koliko ono to sa sobom inimo tokom vremena koje nam je na raspolaganju. Bilo bi bolje iveti
makar i jedan dan mudro i sabrano, nego stotinu godina glupo i nesmotreno. Bilo bi bolje iveti
makar i jedan dan pun elana, nego stotinu godina lenj i u besposlici (Dhp.111-12). Ovaj iskaz je
naravno retoriki, ali poenta je jasna. Kvalitet naeg ivota vaniji je od njegove duine. Ako do
kraja iskoristimo i cenimo svoj ivot sada, biemo manje zaokupljeni idejom da ostanemo mladi
to je mogue due.
Dva najea problema sa kojima se mnogi stari ljudi susreu jesu kajanje zbog onoga to
su uinili i zbog onoga to nisu uinili i oseaj da su straili svoj ivot. Takva oseanja mogu im
ostatak ivota ispuniti tugom i gorinom. iveti celim biem sada i razvijati um sada predupredie
nastanak ovakvih problema.
Jo jedan problem starosti koji pominje Buda jeste pitanje brige za stare. U prolosti to to je
neko star kompenziralo se donekle obzirnou i potovanjem koje je dobijao od mlaih. Dede i babe
su takoe esto imale zadatak da brinu za unuke i to ih je dralo zaokupljenim, davalo im oseaj da
su neophodni. Ali u dananjim potroakim drutvima stari ljudi su esto ignorisani ili mlai ak
izbegavaju kontakt sa njima, ne elei da se podseaju ta i njih eka ili ih smatraju ekonomskim
teretom. Buda je govorio da ljudi ispunjeni ljubavlju i zahvalnou, ovako razmiljaju u vezi sa
198
svojim roditeljima: Poto su oni nekad brinuli o meni, oduiu im se tako to u sada ja brinuti
o njima (bhato nesam bharissami, D.III,189).
STIMULATIVNE SUPSTANCE
Stimulativna supstanca (osadha) jeste hemijska materija koja se jede, pije, pui ili unosi uz pomo
injekcije kako u medicinske svrhe (lekovi), tako i radi zabave (opijati). Uzimanje lekova, ak i
kada su u obliku tinkture i sadre malu koliinu alkohola, ne znai krenje petog pravila morala,
zato to motiv za njihovo uzimanje jeste obnavljanje zdravlja, a i koliina tako unetog alkohola je
suvie mala da bi izazavala opijenost. Meutim, supstance kao to su marihuana, opijum, heroin,
ekstazi i sline, koje imaju tek ogranienu ili nikakvu medicinsku vrednost, ali zato iskrivljuju
svest i mogu voditi do fzike i psihike zavisnosti, svakako su protiv pravila morala. Najrairenija
stimulativna supstanca u mnogim drutvima jeste alkohol, ali u nekim zemljama Srednjeg istoka to
je kath. vakanje betel oraha je uobiajeno u budistikim zemljama, ak i meu monasima, ali vei-
na autoriteta se slae da to ne predstavlja krenje pravila, jer je njegov toksini efekat minimalan.
STRANE SVETA
Strana sveta (dis) jeste opti pravac ka kojem neki objekat ili osoba idu ili iz kojeg dolaze. Stari
Indijci znali su za est osnovnih pravaca (DN 31) i polazei od istoka, gde se Sunce raa, nabrajali
ih u pravcu kazaljke na satu: istok (puratthimdisa), jug (dakkhindis), zapad (pahimdis),
sever, nadir (hehimdis) i zenit (uparimdis). Oni su takoe znali za etiri meupravca
(anudis), tj. jugozapad, severozapad itd. Svaka od strana sveta bila je povezana sa jednom ivo-
tinjom: slonom, bikom, konjem i lavom, i verovalo se da njime upravlja posebno boanstvo (DN
33). Jug je smatran najmanje srenim pravcem, tako da su groblja, mesta za spaljivanje mrtvaca ili
egzekuciju osuenika uvek bila smetena izvan june kapije grada (DN 23). Kad god je bilo mo-
gue, Buda je uvek sedeo ili leao okrenut istoku, iako nigde nije naveden razlog zato je to inio
(DN 16). Pravci za njega nisu imali neki drugi znaaj.
Postoji, meutim, jedna stvar gde strane sveta imaju znaaj za praktikovanje Dhamme. Buda
je govorio da ne treba samo da negujemo ljubav u svom srcu, ve da je zraimo i irimo svuda:
u jednom pravcu, pa u drugom, treem, etvrtom, nagore, nadole, unaokolo, svuda, ka drugima,
kao i prema sebi. Treba iveti proimajui itav svet umom ispunjenim obiljem uzviene ljubavi,
osloboene pohlepe i zlovolje (MN 1). Ove divne i nadahnjujue rei moemo razumeti kako
doslovno, tako i metaforino. Sever, jug, istok i zapad znae nae neposredno okruenje i one koji
su unutar njega, ali se isto tako mogu odnositi i na ekonomski sever i jug, tj. one koji ive
u bogatim i razvijenim dravama i druge u siromanim i nerazvijenim, kao i ljude na Bliskom
istoku, Dalekom istoku itd. Nagore moe znaiti irenje ljubavi ka ljudima koji su po poloaju
iznad nas, ka naem poslodavcu, onima sa vie moi i bogatstva od nas. iriti ljubav nadole moe
se odnositi na skromne ljude koje esto ignoriemo ili ih ni ne primeujemo, na one koje smatramo
intelektualno inferiornijima u odnosu na sebe ili na ivotinje.
STRPLJIVOST
Strpljivost (khanti) jeste sposobnost da ostanemo mirni i bez alopojki i onda kada se suoimo
sa sporou, nesposobnou i kanjenjem. Buda je ovu vrlinu ponekad nazivao i obuzdanou
(adhivsan), istrajnou (titikkh) ili dugom patnjom (khama). Kada smo nestrpljivi, to nas ini
grubim i kasnije rtvom kajanja, primetio je Buda (A.III,255). U njegovo vreme, neke nebudistike
askete namerno su sebi oteavali ivot (askeza), kako bi testirali svoju izdrljivost i nevezivanje.
199
Buda je to smatrao prilino glupim i verovao da je daleko bolje pokuati biti strpljiv i nevezan za
sve one male ljutnje koje osetimo prema ljudima sa kojima dolazimo u kontakt u svakodnevnom
ivotu. Zato je savetovao: Biti strpljiv jeste najvea akseza (Dhp.184). Milindapaha kae:
Ba kao to je voda glatka i hladna po svojoj prirodi, isto tako i meditant, iz saoseanja prema
svim biima i elei im dobro, treba da razvija strpljivost i nepovreivanje, ljubav i saoseanje
(Mil.183).
STPE
Pojam stpa dolazi od sanskrit-
ske rei stp, to znai gomi-
lati i oznaava karakteristini
budistiki spomenik. Pi ekvi-
valent jeste thpa. Posle Budine
smrti i kremacije, njegov pepeo
je podeljen na osam delova i
svaki od njih je pohranjen u ze-
mljanu humku oblika polulopte,
kako je bio obiaj u to vreme.
Ljudi bi dolazili i klanjali se toj
humki, sve dok na kraju na njih
nije poelo da se gleda kao na
simbol samoga Bude. Vreme-
nom su jednostavne zemljane
humke prerasle u graevine, ne-
kada ogromnih razmera i prekrasno ukraene. Danas stpe obino sadre stvarne ili navodne po-
smrtne ostatke (moti) Bude, nekog velikog sveca ili predmete koje su oni koristili, a predstavljaju
sredita predanosti u svim budistikim zemljama. Najvei takav spomenik na svetu jeste etavana
stpa, koju je podigao kralj Mahsena krajem IV veka u Anurdhapuri, staroj prestonici ri Lanke.
Ova ogromna graevina prvobitno je bila visoka 160 metara, dok danas njen vrh dosee tek do
podnoja sruenog tornja, to je oko 70 metara. Prenik joj je 109 metara. Izraunato je da je u
etavana stpu ugraeno 620 miliona cigala, tekih oko 657.000 tona. Smetena je na ogromnom
poploanom kvadratnom platou, ija je stranica 173 metra, a gde u specijalnim prilikama moe da
se smesti i do 30.000 hodoasnika. Videti Doa.
SUBBHADDA
Subhadda je bio poslednja osoba koju je Buda, pred smrt, preobratio u budizam. Jednom je Buda
rekao: ak i kad bi morali da me nosite unaokolo u nosilima (zbog bolesti i starosti), ne bi bilo
promene u jasnoi moje mudrosti. Ako bi neko govorio istinu o meni, taj bi rekao da se, na korist
mnogih, iz samilosti prema ovom svetu, na dobrobit i sreu bogova i ljudi, pojavilo bie koje nije
podlono obmani (M.I,83). U tom smislu Buda je bio dosledan. Samo nekoliko sati pre nego to
je umro, dok je leao okruen uenicima, asketa Subbhadda probio se kroz gomilu u elji da posta-
vi neka pitanja. nanda ga zaustavi reima: Dosta je Subbhadda, ne uznemiravaj Tathgatu, jer je
iscrpljen. Buda je ovo uo i rekao nandi da propusti asketu jer ta god da bude pitao, to je zato
to traga za probuenjem. Subhadda sede pred Budu i njih dvojica nakratko porazgovarae. Su-
bhadda je ozbiljno shvatio ono to mu je Buda rekao i kasnije je dostigao probuenje (D.II,149).
Toliko je bilo Budino saoseanje da je poduavao Dhammu skoro do poslednjeg daha.
Stupe, Borubudur (Centralna Java, Indonezija)
200
SUDDHODANA
Suddhodana je bio vladar Saky plemena i otac Siddha-
ttha Gotame. Njegovo ime znai ist pirina. Tradicio-
nalno, za Suddhodanu se kae da je bio veliki kralj, ali je on
verovatnije bio sliniji vladaru kojeg je izabrao plemenski
savet. Veina dvorova u staroj Indiji imala je grupu ljudi
koje su zvali tvorci kralja (rakattra, D.II,233). Nema
sumnje da je jedna takva grupa odabrala Suddhodanu da
vlada nad njima i ostatkom plemena. Suddhodana je imao
dve ene Mah Myu, koja je bila Siddhatthina majka
i umrla ubrzo posle poroaja, i Mah Papat Gotam,
koja je postala njegova pomajka. Suddhodana se otro pro-
tivio sinovljevoj odluci da okrene lea svetovnom ivotu,
ali je na kraju ipak postao njegov podravalac i uenik.
SUT
Prema legendi, pre nego to je Sid-
dhattha Gotama poeo svoju ko-
nanu meditaciju u podnoju Bod-
hi drveta u Bodh Gayi, devojka po
imenu Sut ponudila mu je iniju
pirina kuvanog u mleku i zaslaenog
medom. Kae se da mu je taj obrok
povratio neophodnu snagu da nasta-
vi traganje i na kraju dostigne probu-
enje. Prikazi ovog dogaaja esto
su na zidnim slikama po hramovima
irom Azije, iako ovu priu nije mo-
gue nai u Tipiaki. Meutim, u njoj
se na jednom mestu pominje ena po
imenu Sut i to kao Budina prva ne-
zareena sledbenica (AN I.258).
SUMNJA
Sumnja (viikih) je stanje kada nismo sigurni u neto i esto je praena oseajem nelagode i
nespokojstva. Drugi oblici sumnje su skepticizam, nepoverenje, oklevanje i zbunjenost. U budi-
stikoj psihologiji na sumnju se gleda kao na neto to ima i negativnu i pozitivnu stranu. Kada
sumnja u Dhammu izazove kolebanje, neodlunost i oklevanje u vezi sa tim hoemo li vebati ili
ne, tada se ona smatra preprekom (A.I,61). Kada nas pak motivie da tragamo za razjanjenjem
i dublje istraujemo neko pitanje, tada moe voditi ka razumevanju. Kada su Klme rekle Budi
kako su u nedoumici oko uenja koja su im izlagali razni uitelji, rekao je: Dobro je, Kalame,
to sumnjate, to niste sigurni; sumnja se u vama javila o onome to jeste sumnjivo. (AN III.65).
Videti Nesvesno.
Kralj Suddhodana sa malim Budom
Savremeni prikaz Suate koja prinosi svoju ponudu
201
SUHRLLEKHA
Suhrllekha ili Prijateljska epistola, jeste pismo u formi pesme koje je junoindijskom kralju
Gautamiputri napisao uveni flozof Ngaruna negde izmeu 150. i 250. godine. U 123 strofe
Ngaruna upuuje kralja u osnove budistikog uenja i ohrabruje ga da vlada sa ovenou i
pravedno. Iako je Ngaruna bio sledbenik mahyne, samo se u dve strofe, 120. i 121, na bilo
kakav nain pominju bilo kakve mahyna ideje. Ostatak teksta oslanja se na pojmove, poreenja
i primere iz pi Tipiake. Suhrllekha je napisana na sanskritu, da bi kasnije bila prevedena na
mnoge jezike. Na Tibetu, nju nastavljaju da itaju i prouavaju ak i danas.
SUROGAT RODITELJSTVO
Neki parovi koji nisu u stanju da imaju decu iskoristie treu osobu kako bi dobili dete. U tu svrhu
se koristi sperma donora da se enina jajna elija oplodi putem in vitro oplodnje ili se muevljeva
sperma implantira u enu koja e zatrudneti i potom e od nje dete biti preuzeto. Veina religija
osuuje surogat roditeljstvo, govorei da ono razara svetinju braka i zahteva masturbaciju, a to
one smatraju grehom. Budizam to sve vidi iz drugaije perspektive. Ako se par koji eli da ima
dete i surogat majka meusobno dogovore da prou kroz jednu takvu proceduru, teko je videti
kakva je teta pri svemu tome uinjena. Meutim, surogat roditeljstvo je aranman optereen po-
tencijalnim pravnim, socijalnim i verovatno i psiholokim problemima, te je za parove bez dece
moda bolja alternativa usvajanje.
SUTTA
Sutta je pi re koja znai nit i isto tako i naziv za Budin govor. Sanskritski ekvivalent jeste
stra. Govori su dobili takvo ime zato to imaju nit znaenja koje je relevantno i vodi do pro-
buenja. Postoji oko 7500 Budinih govora, oko 10.000 drugih stihova i mnogobrojne druge izre-
ke, to sve zajedno korpus njegovog uenja ini daleko najobimnijim od svih velikih religijskih
uitelja. Govora obino ima tri vrste zbirke stihova, Budini govori, dijalozi ili debate sa jednom
ili vie osoba. Ti govori obino imaju tri dela: (1) uvod u kojem se navodi mesto i okolnosti u ko-
jima ga je Buda izgovorio, (2) sam govor ili dijalog i (3) fnale u kojem sabesednik ili zahvaljuje
na uenju ili moli Budu da postane njegov uenik. Jedan manji broj govora u Tipiaki odrali su
najistaknutiji Budini uenici.
SUTTA NIPTA
Sutta nipta jeste knjiga u okviru Khuddaka nikye, petog dela Sutta piake, drugog dela
Tipiake, budistikog Kanona. Sam naziv Sutta nipta znai zbirka govora i delo sadri 55
govora i 1149 stihova. Sadri neke od najlirskijih i najupeatljivijih stihova u itavom Kanonu,
pri emu su slike najee povezane sa prirodnim okruenjem. Na primer, monah se podstie da
se oslobodi vezivanja isto onako kako zmija odbaci svoj svlak i da se osamljen kree kao no-
sorog.
SUTTA PIAKA
Sutta piaka je drugi deo Tipiake, budistikog kanona, dok su ostali delovi Vinaya piaka i
Abhidhamma piaka. Sutta piaka sadri govore Bude i nekih od njegovih uenika, a obuhva-
ta pet zbirki ili nikya zbirka dugih govora ili Dgha nikya, zbirka govora srednje duine ili
Mahima nikya, tematski povezani govori ili Sayutta nikya, brojano grupisani govori ili
Aguttara nikya i kratka zbirka ili Khuddaka nikya. Sve ove govore zapamtili su monasi i
202
monahinje, ponekad ak i laici, i usmeno prenosili nekoliko stotina godina poto je Buda premi-
nuo. Istorijski zapisi kau da su sutte zapisane u I veku pre n.e. na ri Lanki, mada su neki delovi
Kanona verovatno bili zapisivani i ranije u Indiji.
SVASTIKA
Svastika je sanskritski naziv za simbol u vidu krsta,
ija su sva etiri kraka savijena pod uglom od 90 stepe-
ni. Ekvivalent na piju jeste sovatthika. Iako se danas
uglavnom povezuje sa nacizmom, svastika je veoma
star simbol i koriena je u drevnoj Mesopotamiji, pre-
kolumbovskoj Americi, Indiji i Kini. Verovatno je pr-
vobitno predstavljala simbol Sunca. U kineskoj umet-
nosti Buda se esto predstavlja sa svastikom u sreditu
grudi. Bio je to ikonografski nain predstavljanja ideje
da je Buda imao srce ispunjeno ljubavlju i svetlou.
SVESNOST, ISPRAVNA
Svesnost ili sabranost panje (sati) jeste sedmi korak na Budinom Plemenitom osmostrukom
putu. Sabranost je kvalitet uma koji jasno razume iskustvo i posmatra ga, a da se pri tome ne
uplie u njega, niti ga ocenjuje. Uobiajeno je da svako iskustvo koje imamo pokree elje, misli i
seanja, i sve to nas spreava da jedno takvo iskustvo vidimo kakvo ono zaista jeste. Svrha medi-
tacije svesnosti jeste da ojaa nau sposobnost da budemo sabrani i da u takvom stanju posmatra-
mo telo, oseaje, um i sadraje uma. Vremenom sve te stvari poinjemo da vidimo kao pojave koje
su bez ikakve trajne sutine i prolazne i iz toga se raa sklonost ka njihovom naputanju, prestanak
vezanosti za njih. ak i iz ugla svakodnevice, ovo donosi ogromnu korist. Ukoliko ovakvo svesno
nevezivanje moemo da odrimo i u svakodnevnom ivotu, mogue je ostati neuzdrman njegovim
izazovima i postii veu zadovoljenost i mir uma. Tako je Buda rekao: Svesnost je uvek korisna
(S.V,156). Svesnost takoe igra kljunu ulogu u poboljavanju mudrosti. Videti Iluzija i Rei.
SVET
Budina glavna preokupacija bilo je stanje oveka i otuda je malo toga imao da kae o nastanku ili
strukturi ovoga sveta (loka). On je bio istraiva i lekar ovekovog srca, a ne geograf. Jedan od
malobrojnih komentara o ovoj temi bilo je kad je rekao da je Zemlja samo jedno od bezbrojnih
tela u ovom univerzumu, koje je nastalo i bilo oblikovano zahvaljujui silama prirode (D.III,84).
Ponekad je sam svet oznaavao kao akkava, to moe znaiti i disk i sfera i naravno zvati
Zemlju sferom je sasvim precizan opis. Stari budisti su takoe shvatali da Zemlja rotira, jer su go-
vorili da se vrti poput grnarevog toka ili vodeninog kamena (Nidnakath, 25). Sam Buda je
rekao da se svet odrava na vodi, a ona se odrava na vazduhu, a ovaj opet na prostoru (D.II,107).
Takoe je rekao da postoje etiri velika kontinenta, to je takoe tano ako znamo da on nije delio
Evropu i Aziju, ve ih smatrao jednom kopnenom celinom, kao to i jesu (A.I,227; D.II,173). Buda
je smatrao da razmiljanje i teoretisanje o tome ko je nainio svet, kada i zato, predstavlja prilino
jalov posao, koji nam odvlai panju sa stvari koje su zaista vane blago i isto srce i kako ga
Buda sa svastikom, Kina
203
takvim uiniti: Zato ne lupajte glavu oko toga je li svet vean ili privremen, ogranien ili besko-
naan... Takvo mozganje je besmisleno, ono nema nikakve veze sa istinski istim ponaanjem, ono
ne vodi do hlaenja, odvezivanja, stiavanja, mira, do potpunog razumevanja, do probuenja, do
nirve (M.I,431). Videti Nezamislivo.
SVETLOST
Svetlost (loka) je elektromagnetna ra-
dijacija odreene talasne duine. U obli-
ku lampi ili svea svetlost je jedna od tri
stvari koje se koriste prilikom budistike
pe ili kontemplativne ceremonije, a
druge dve su cvetovi i mirisni tapii.
U budizmu, kao i u mnogim drugim tra-
dicijama, svetlost se koristi kao metafora
za ili se poredi sa mudrou ili razume-
vanjem, zbog svog svojstva da stvari ini
vidljivim. Rhula, Budina sin, nazvao
je svog oca Luonoom oveanstva
(Sn.336). Buda bi ponekad upitao svoje
sluaoce: Zar neete potraiti Svetlo?
(Dhp.146), a svoje probuene uenika pominjao je kao donositelje Svetla (It.80). Jednom je
svojim monasima rekao: Treba da sijate (sobhetha ya tumhe), mislei na to da njihovo ponaa-
nje treba da bude inspiracija drugima (Vin.I,187). Kada budisti upale ili stave lampu pred Budin
kip, oni kontempliraju velianstvenost i oslobaajuu snagu mudrosti i podstiu sebe da je jo vie
uine delom svog svakodnevnog ivota.
SVEZNANJE
Sveznanje (sabbaut) jeste sposobnost da se sve zna i obino se veruje da je ona jedan od obe-
leja Boga, iako je bilo i religijskih voa koji su tvrdili da sve znaju. Buda je rekao da nijedno bie,
ljudsko ili boansko, ne moe biti sveznajue. On je poricao da je i Bog sveznajui (D.I,17), jer
ako bi to bio, religija bi postala besmislena. Ako Bog zna sve, on onda zna i kako emo reagovati
jo mnogo pre nego to to znamo mi sami, to onda jednostavno znai da mi zapravo nemamo slo-
bodu da postupimo drugaije. A ako nemamo slobodu biranja kako emo postupiti, koja je onda
svrha poduavanja ljudi da budu dobri i da izbegavaju zlo? Mahvra, osniva ainizma, tvrdio je
za sebe da je sveznajui (M.II,31), a Buda je tu tvrdnju smatrao neutemeljenom (M.II,127). Zani-
mljivo je da su u vekovima posle njegove smrti neki neuki i suvie entuzijastini budisti tvrdili da
Buda zna sve to su umovi onih koji naseljavaju itav svet bogova i ljudi ikada videli, uli, osea-
li, pomislili, postigli, traili i eleli. Mada Buda tako neto nikada nije rekao za sebe (M.I,482), on
jeste rekao da je znalac svetova (lokavid), ali to je neto drugo i odnosi se na fzike i mentalne
zakonitosti fukncionisanja ovog sveta u kojem ivimo.
204

ATAPAAATKA
atapaaatka, Himna u sto i pedeset stihova, jeste poema na sanskritu u slavu Bude, nastala u
zlatno doba indijske budistike knjievnosti, dakle izmeu I i III veka. Njen autor Mtea preo-
bratio se sa hinduizma na budizam i zahvaljujui svom izuzetnom poetskom umeu stvorio ovo i
jo nekoliko dela velike lepote i originalnosti. Tako on u 13 poglavlja hvali Budino saoseanje, nje-
gov glas, prikladan pristup u poduavanju drugih, ak i njegovu fziku lepotu. atapaaatka
je predstavljala vaan deo obrazovanja svakog monaha i monahinje u stara vremena, a kao lektira
ostala je popularna u Indiji sve do nestanka budizma u toj zemlji.
MINKA
minka (gandhavilepana) jesu kozmetike ili parfmisane supstance koje se nanose na telo radi
ulepavanja, maskiranja nedostataka ili uklanjanja neprijatnog mirisa. U Indiji Budinog vreme-
na ene, i ponekad mukarci, stavljale su prah (kakku) i crvenilo (manosil) na lice, bojili usne,
dlanove i vrhove prstiju lakom (lkh), utrljavali prah od sandalovine ili ulje u telo (andana) i
ispirali oi losionom (aana) da bi dobile sjaj (D.I,7; a.V,302; Thi.145; Vin.II,107). Budin po-
lubrat Nanda je upravo tako ulepavao oi, to se u ono vreme smatralo znakom prefnjenosti, a
ne feminiziranosti.
Jedno od osam pravila morala kojih se predani budisti pridravaju u dane Meseevih mena,
jeste da tog dana ne koriste minku, niti druge ukrase (A.IV,250). Nekodljivi sami po sebi, minka
i ukrasi predstavljaju elju da stvari izgledaju drugaije od onoga kakve zapravo jesu. Barem
dva puta meseno ozbiljni nezareeni budisti uzdravaju se od nanoenja minke i posveuju se
prepoznavanju, prihvatanju i zadovoljstvu aktuelnom stvarnou. Od monaha i monahinja se trai
da ne koriste ogrlice, parfeme, kozmetiku, ornamente i ukrase upravo zbog ovih razloga i zato
to takve stvari zahtevaju mnogo vremena i novca (D.I,5). Videti Ten i crte lica, Telo i Parfemi.
OTOKU, PRINC
Princ otoku (573-621) bio je jedan od sinova japanskog
cara Yomeia i vladao je kao regent niz godina. On je iz
Kine preneo budizam u svoju zemlju, zajedno sa onim to
je bilo najbolje u kineskoj kulturi muzika, administra-
tivna vetina, kaligrafja i umetnost. Godine 605. dao je
Japanu njegov prvi pisani ustav, proet budistikim eti-
kim principima i koji je snano uticao na kasniju politiku
misao. Za razliku od savremenih ustava, koji nastoje da
organizuju odreeni oblik vladavine, Ustav od sedamna-
est taaka naglaavao je vanost vrline pojedinca (vla-
dara, njegovih namesnika, slugu i podanika) i socijalne
harmonije.
205
RI LANKA
ri Lanka, ranije poznata kao Cej-
lon, jeste malo ostrvo nedaleko od
junog vrha indijskog potkontinen-
ta. Preko 70% stanovnika deklari-
u se kao budisti. Inae, budizam
je na ri Lanku u III veku pre n.e.
doneo Mahinda, sin monog indij-
skog cara Aoke, i od tada se ovde
odrao kao dominantna religija. To
znai da je ri Lanka budistika
zemlja due nego bilo koja druga.
Mahyna i varayna bile su
ovde popularne u razliitim perio-
dima, ali je theravda uvek domi-
nirala, a od XII veka postala i jedini oblik budizma na ostrvu. Tokom kolonijalnog perioda (XVI
vek do 1947) budisti i budizam bili su esto proganjani i uvek potiskivani. Meutim, u vremenu
posle sticanja nezavisnosti, budizam je 1956. postao faktiki dravna religija. Monasi sa ri Lanke
imaju dugu tradiciju putovanja i irenja budizma. Prvi takvi monasi koji su putovali u Evropu u
novije vreme bila su dva rilankanca koja su 1819. stigli u Englesku.
TAMPA
tampanje je proces u kojem se od originalne slike pravi
jedna ili vie kopija. Skoro je izvesno da je tampanje knjiga
bio budistiki pronalazak. U Kini se u VII veku smatralo
vrlo pozitivnim delom praviti slike Budine, bilo kao kip
ili kao crtee. Tako su umetnici dobijali narudbine da
oslikavaju zidove i krovove hramova slikama Bude. to je
bio ogroman posao i zahtevao je mnogo vremena. Da bi sebi
olakali, umetnici su doli na ideju da Budin lik ureu na
komadu drveta, premau mastilom i potom otisnu pritiskom
na povrinu koja se oslikava. Tako dobijene Budine konture
umetnik je dodatno bojio. Takoe se verovalo da je dobro
delo umnoavati budistike tekstove i nije dugo trebalo da se
proces korien kod oslikavanja primeni i na tekst. Najranija
poznata tampana knjiga jeste kopija jedne sutte tampana
u Kini 828. godine. U XI veku su monasi u Koreji pronali
pokretna slova. Pronalazak tampe u Evropi dogodio se tek
1454. godine.
Drveni tamparski blokovi 70 cm dugi, 24 cm iroki i
2.8 cm debeli. Svaki blok ima 23 reda teksta, svaki red
14 znakova na svakoj strani, tako da svaki blok ima
ukupno 644 znakova na obe strane
Haeinsa hram (Juna Koreja), soba za
skladitenje drvenih blokova (preko
80.000) za tampu Tripitake
Polonaruva, kip Bude koji lei na kamenom jastuku dug 14 metara,
predstavlja trenutak kada Buda ulazi u parinirvanu
206
T
TAJLAND
Tajland je veoma velika zemlja u jugoistonoj Aziji, u kojoj oko 94% stanovnitva smatra sebe
budistima. Bramanizam i animizam su bile glavne religije sve dok theravda budizam nije postao
slubena religija tokom vladavine kralja Rame Khamhenga (1275-1317). Ovo se dogodilo u XIII
veku, i to delom zahvaljujui radu monaha misionara koji su stigli sa ri Lanke. Meutim nain
na koji je veliki broj ljudi praktikovao budizam vie je podseao na animizam i bramanistiku
magiju i proricanje, nego na uenje Bude. Napori reformatora kao to su Aahn Buddhadsa da
se vrate autentinom budizmu nisu bili naroito uspeni izvan sloja obrazovanih. Kralj Tajlanda je
jedan od dvojice budistikih monarha koji jo uvek postoje u svetu.
TATHGATA
Umesto naziva Buda, Siddhattha Gotama je ponekad sebe nazivao Tathgata. Naziv Tathgata
je u neku ruku paradoksalan i moe imati dva znaenja: Tako doavi i Tako otiavi. Poreklo
ovog termina i zato je korien nejasno je. U jednom od svega nekoliko hermetinih iskaza koje
je ikada izgovorio Buda kae da tathgata jeste telo Dhamme, uzvieno telo, nastanak Dhamme,
uzvieni nastanak (D.III,84).
TEIZAM
Teizam (issarakraavda) jeste verovanje u svemonog, sveznajueg Boga (A.I,173), ispunjenog
bezgraninom ljubavlju, koji je stvorio i kontrolie ovaj univerzum. Ovo je jedno od etiri pogre-
na stanovita, zajedno sa materijalizmom (lokyatavda), kammikim determinizmom (sabba
pubbekatahetu) i verovanjem da je sve preputeno sluaju (ahetuvda). Glavna zamerka budizma
teizmu jeste da pretpostavljeni atributi Boiji protivree jedan drugom. Ako je on (neka boanstva
su enskog pola, a druga bez pola) zaista stvorio i kontrolie sve, tada mora biti i odgovoran za
svu patnju koja se dogaa u svetu: Ako Bog zaista stvara sve ivo na ovom svetu, tada su ljudi
Sukhotai (znai Zora sree) bio je glavni grad prve tajlandske drave.
Veruje se da su ovde nastali tajlandski alfabet i jezik
207
tek instrument i tada on stvara svu slavu i jad, sve dobro i zlo (a.VI,208). Ako je Bog zaista
sveznajui, to znai da ljudi nemaju slobodu, te time Boija funkcija kao arbitra koji odreuje ta
je dobro, a ta zlo, koji nagrauje dobro i kanjava zlo, postaje izlina. Ako je Bog zaista svemoan
i moe zaustaviti masovne katastrofe kao to su zemljotresi, poplave i cunami, ali to ne ini, tada
se dovodi u pitanje njegova bezgranina ljubav.
Iz budistikog ugla, za ovekovu duhovnost se moe rei da se razvija kroz tri faze politeizam,
teizam i ne-teizam iako naravno ne prolaze svi kroz istu fazu u isto vreme, niti svi lanovi jedne
zajednice. Prvobitni ljudi su razliite prirodne dogaaje i sile pripisivali raznim boanstvima.
Kasnije je sve to pripisano jednom boanstvu. Na svom najviem i najsofsticiranijem stupnju,
ovekov um razume da se stvari dogaaju kao deo jednog prirodnog poretka, a ne zbog nekakvog
boanstva. Zanimljivo je primetiti da ove tri faze otprilike odgovaraju vremenu kad su ljudi iveli
u plemenima, kada je njima vladao autokratski vladar i na kraju kada je demokratsko i nauno
razmiljanje postalo dominantno. Videti Agnosticizam.
TELO
Telo (kya) je fzika struktura jedinke. Prema Budinoj analizi, telo je jedan od pet sastojaka bia
i ine ga elementi vrstine, fuidnosti, topline i prostora (DN 22). On je telo opisao kao mate-
rijal sainjen od etiri elementa, nastao od
oca i majke, koji se odrava na pirinu i kai
od itarica, prolazan, podloan ranjavanju i
troenju, razlaganju i unitenju, povezan sa
sveu i zavisan od nje (DN 2).
U skladu sa medicinskim teorijama svo-
ga vremena, on je identifkovao 31 vaan
deo tela kosa, malje, nokti, zubi, koa, mi-
ii, ligamenti, kosti, kotana sr, bubrezi,
srce, jetra, dijafragma, slezina, plua, creva,
utroba, eludac, izmet, u, lajm, gnoj, krv,
znoj, salo, suze, telesno ulje, pljuvaka, sline,
limfa i urin (M.I,57). Kasniji komentatori do-
dali su i trideset drugi deo, mozak. Telo tako-
e ima devet upljina (nava sot); dva oka,
ui i nozdrve, usta, anus i mokrani kanal
(Sn.197).
Buda je savetovao da ponekad kontem-
pliramo neprijatnu stranu tela. Razlog nije
u tome to je telo smatrao odvratnim, ve
da bismo napravili balans sa generalnom
sklonou da posmatramo samo njegove
prijatne i poeljne strane. Tako uravnoteeno
razumevanje tela moe pomoi da se smanji
sopstvena tatina i ohladi seksualna elja.
Meutim, Buda je isto tako rekao da je
prijatan spoljanji izgled blagoslov, sve dotle dok ne podstakne sujetu (A.III,47).
Zbog bliske povezanosti tela i uma, svako ko praktikuje meditaciju mora u obzir da uzme i
stanje svog tela. Buda je upozoravao da neugodnost tela ini um rastrojenim (S.V,156). Takoe
Ovaj tibetanski crte prikazuje tri tela i ono to se veruje da
je veza izmeu pet ula i nesvesnog - ukljuujui prljenove
i solarni pleksus. Tibetanska medicina, koja je stara vie od
dve hiljade godina, ima za cilj da oslobodi ljude i fzike
bolesti i neznanja. Akvarel crtei dvanaest velikih budistikih
uitelja tibetanske medicine prikazani su na vrhu ilustracije
208
je rekao da kada je telo umorno, um je pometen, a kada je um pometen, onda je i daleko od
koncentracije (M.I,116). Tako, oputeno telo, u ugodnom poloaju, jeste vaan preduslov za
uspenu meditaciju. Videti higijena, poloaj tela i joga.
TEMELJI ZAJEDNICE, ETIRI
etiri temelja zajednice (sagaha vatthuni) jesu ona ponaanja i stavovi koji pomau u stvaranju
oseaja zajednitva (smrika), meusobne privrenosti (sahyat) i ljubavi (metta) unutar jedne
grupe, bilo da je to porodica, organizacija ili itavo drutvo. Kad god se vie ljudi nae na okupu,
neminovne su tenzije. Karakter jedne osobe sudara se sa karakterom neke druge, iskrsavaju razlike
u miljenjima, tue rei bivaju pogreno shvaene. Ovakvi problemi se mogu umanjiti, izgladiti
kada se jave ili ak potpuno izbei ako imamo na umu ono to je Buda nazivao etiri temelja
zajednice. A to su velikodunost (dna), ljubazan govor (piya vc), postupanje za dobro drugih
(atthacariy) i nepristrasnost (samnattat, A.II,248; D.III,192). etiri temelja zajednice su za
svet, kazao je Buda, isto ono to je toak za zapregu: on je pokree napred i obezbeuje da je to
kretanje ravnomerno (A.II,32).
Za velikodunost se obino misli da znai biti dareljiv sa materijalnim stvarima. Ali
moemo biti izdani i sa pohvalama, sopstvenim vremenom i vetinama; pokloni tako mogu
biti vrlo vredni za ljude oko nas. Mo govora da sukobi ljude i stvori razdor meu njima je skoro
bezgranina. Ogovaranje, hvalisanje, podsmevanje, omalovaavanje, etnike arke, provociranje,
sarkazam i nadmetanje su samo neke od negativnih formi govora koje do toga mogu dovesti.
Slino tome, rei iza kojih stoji blagost i potovanje pomau da se izgrade odnosi i ispolji ono
najbolje u ljudima. Buda je rekao: Ako rei imaju pet kvaliteta, onda su one dobro izgovorene,
a ne loe izgovorene, vredne da ih mudri hvale, a ne kude. A kojih pet? Izgovorene su u pravom
trenutku, istinite su, blage, pogaaju sutinu i izviru iz srca punog ljubavi (A.III,243). Trei temelj
zajednice podrazumeva da smo osetljivi i dovoljno svesni da uvidimo kada je drugima potrebna
pomo i dovoljno nesebini da im je ponudimo. Ponekad, ve samo to to smo im naznaili da smo
uz njih i spremni da pomognemo ukoliko je to potrebno dovoljno je da stvori ili ojaa na odnos
sa njima. Naravno, ta ponuda treba da bude iskrena. Ovakvu vrstu stava dobro ilustruju Reuove
rei Govindi u prii koju je ispriao Buda: Ako ti bilo ta treba, ja u ti to obezbediti. Ako bilo ko
pokua da te povredi, moje ruke e te zatititi (D.II,243). Kada u grupi nema povlaenih, kada
svako ima priliku da se istakne ili doprinese i kada su teret i nagrade podjednako rasporeeni, tada
nema podvajanja u klanove, nema unutranjeg i spoljanjeg kruga meu lanovima grupe,a
zajednica ostaje snana i meusobno bliska.
Jedan od razloga zato se Budina Dhamma rairila nadaleko i to tako brzo tokom njegovog
vremena jeste snaan oseaj zajednitva unutra monake sanghe i unutar nezareenih, a i
meusobno. Kada je Buda jednom posetio Aav, susreo se sa Hatthakom, voom prosperitetne
budistike zajednice koja je brojala 500 lanova. Upitao je Hatthaku kako mu je polo za rukom
da stvori tako veliku i posveenu grupu, a Hatthaka mu odgovori da je samo primenjivao etiri
temelja zajednice i davao izdanu potporu. Buddha mu odgovori: Odlino, Hatthaka, odlino!
Upravo je to nain da se izgradi velika grupa (A.IV,219).
TEN I CRTE LICA
Ten (havivaa) jeste boja i stanje koe na licu, a crte lica (mukha) jeste izraz lica. Boja koe je
jedan od pet tipova ovekove lepote, a ostali su lepa kosa, miiavost, zubi i mladost (a.I,394). U
staroj Indiji boja koja nije ni suvie tamna, ni suvie svetla smatrala se najpoeljnijom (M.I,88).
Na boju nae koe utiu fziki faktori kao to su genetika, zdravlje, ishrana i klima. Meutim,
209
na to donekle utie i nae psiholoko stanje, a ono je takoe glavni faktor u oblikovanju crta lica.
Na licu je mnogo miica koji su jedinstveni po tome to su vezani za kou i radijalno se pruaju
oko oiju, usta, nosa i uiju. Pod dejstvom naih emocija, ti se miii ire ili gre, to opet utie na
protok krvi u koi, a time i na njenu boju. Emocije koje su se pretvorile u naviku mogu izazvati da
su neki miii stalno u gru ili oputeni i time menjaju i izgled lica, tako da koe postaje glatka ili
naborana.
Narodna mudrost kae da je nae srce iscrtano na naem licu i u tome svakako da ima i deo istine.
Od straha ili brige oi mogu upasti u one duplje, obrazi se obese i koa postane bleda. Eksplozivan
karakter lice naini crvenim i vremenom kapilari postanu vidljivi (dhamanisanthtagatta), tako da
se po koi vide feke. Neprekidno stanje besa, sumnjiavosti ili oholosti mogu koi dati tamne
tonove, a krajevi usana se povijaju nadole u podrugljiv smeak.
Na mnogim mestima u Kanonu boja Budine koe se opisuje kao zlatna (kaanasannibhattaa),
izuzetno glatka (sukhumahavi) ista i kao da zrai (vippasannni indriyni, A.I,181; D.III,143;
Sn.551). Ta spoljanja lepota bila je direktan rezultat njegove unutranje transformacije. Doivljaj
probuenja rastvorio je svaku pohlepu, mrnju i zbunjenost, stvarajui prostor za neogranieni
izraz ljubavi, blagosti, nevezanost i jasnoe. Ovo je, sa druge strane, Budi dalo divnu boju koe i
crte lica, koji su potrajali sve do njegove starosti.
Siguran znak napredovanja u meditaciji jeste kada lice dobije upadljivo miran i prijatan izraz
(bhadramukha). Za one koji su u stanju da u meditaciji provedu due periode i ija praksa ima
rezultat kae se nekada da koa kao da im sija. To naroito vai za one koji praktikuju meditaciju
ljubavi ili one koji su dostigli jednu od etiri hne (S.III,236; V,301).
THERAGTH I THERGTH
Theragth i Thergth su dve knjige u okviru Khuddaka nikye, petog dela Sutta piake, dru-
gog odeljka Tipiake, budistikog Kanona. Thera je titula koja se daje onome ko je monah due
od deset godina i znai stari. Odgovarajua titula kod monahinja je ther. Sama re gth znai
stih. Oba ova dela sadre pesme koje su sastavili Budini uenici. Tako Theragth sadri 263
pesme, a Thergth njih 73, od kojih mnoge imaju izrazitu literarnu vrednost. U nekima se slavi
radost probuenja, u drugima lepota ume, a u treima se hvali Budino saoseanje. Thergth
sadri najraniji korpus indijske poezije koju su sastavile ene.
THERAVDA
Theravda znai uenje starijih
(monaha) i to je naziv jedne od bu-
distikih kola, koja je nastala na
ri Lanki i danas je dominantna
na tom ostrvu, kao i u Burmi, Taj
landu, Laosu, Kambodi i nekim
drugim delovima jugoistone Azi-
je. Theravda je naroito tumae-
nje Pi Tipiake koje se razvilo u
Mahvihri, glavnom manastiru
Anu rdhapure, stare prestonice ri
Lanke, a konano ju je sistema-
tizovao Buddhaghoa u V veku.
Theravda se smatra najstarijom do Anuradhapura, etavana stupa, jedna od najviih na svetu (120 m)
210
danas sauvanom budistikom kolom, te otuda verovatno i najbliom izvornom Budinom uenju.
Sa druge strane, mnogi je smatraju i najkonzervativnijom, sa njenim prilazom budistikom uenju
koji u sredite stavlja monaku zajednicu.
TIBET
Tibet je retko naseljena planinska zemlja, koja se na jugu granii sa Indijom i Nepalom, a na seve-
ru i istoku sa Kinom. Izaslanici tibetanskog kralja prvi su doneli varayna budizam na Tibet iz
Indije u VII veku, ali je religija vrsto uhvatila koren tek u XI veku. Od tada, skoro svi Tibetanci
su budisti.
Godine 1951. komunistike
vlasti Kine okupirale su Tibet i
posle pobune protiv te okupacije
1959. godine poele su brutalnu
kampanju unitavanja budizma
i tibetanskog nacionalnog identi-
teta. Danas je povraen izvestan
stepen religijskih sloboda na Ti-
betu i tamonji budizam prolazi
kroz izvestan stepen obnavljanja.
Oko pola miliona izbeglica Tibe-
tanaca u Indiji jo uvek praktiku-
ju svoju religiju sa velikom pre-
danou. Budistiki monah Dalai
lma je i duhovni i sekularni
voa tibetanskog naroda, iako i
on danas ivi u egzilu.
TIPIAKA
Tipiaka je naziv budistikog Kanona i ine ga
dve rei: ti znai tri, a piaka znai koara.
Re koara je uzeta za naziv ovih spisa zato
to su oni vie vekova prenoeni usmeno, sa
generacije na generaciju, ba kao to se recimo
na gradilitu koaru sa zemljom radnici preno-
se iz ruke u ruku. Tri dela Tipiake su Vinaya
piaka, Sutta piaka i Abhidhamma piaka.
Tipiaka je bila zapisana na pi jeziku, a u sa-
vremenom engleskom prevodu ini je vie od
40 tomova. Ona je najobimnije sveto delo me-
u velikim svetskim religijama.
TIINA
Tiina (mona ili tuhibhva) jeste kvalitet utihnulosti, mira, bez buke. Budistika psihologija vidi
direktnu vezu izmeu verbalne i mentalne tiine. Tako je Buda rekao svojim monasima: Kada se
Palata Potala u Lasi, glavnom gradu Tibeta
Deo Tipitake pisan na tajlandskom,
na tradicionalnim drvenim listovima
211
susretnete, ili razgovarajte o Dhammi ili odravajte plemenitu tiinu (M.I,161). U divnoj pohvali
tiini zabeleenoj u Sutta nipti, rekao je: Nauite to od vode. U planinskim klancima i proce-
pima, bez prekida hue potoci, ali velika reka tee lagano, bez uma. Prazne stvari zvee, iz punih
nikakvog zvuka nema. Budala je poput dopola napunjenog kraga, a mudrac kao duboko, vodom
prepuno jezero (Sn.720-1). Buda je naroito hvalio odravanje dostojanstvene tiine u susretu sa
uvredama i lanim optubama: Ne odgovarati na bes reima punim besa znai dobiti bitku u kojoj
se pobeuje jako teko. To znai da postupa za svoju i dobrobit onog drugog, iako e oni koji ne
poznaju Dhammu misliti da si budala (S.I,162). Kao rezultat toga, Buda i njegovi uenici uivali
su reputaciju onih koji vole tiinu, ohrabruju tiinu i govore u pohvalu tiine (D.III,36). O Budi
je reeno da trai boravita u umi, u dubinama dungle, na mirnim mestima, bez mnogo buke,
mesta daleko od gomile, gde ljudi nema i koja su prikladna za boravak u samoi (D.III,38).
TOALETI
Toalet (vaakui) jeste mesto, obino mala prostorija, za obavljanje nude. U vreme Bude toaleti
su se sastojali od septike jame (vaakpa) pokrivene kamenom ploom (paribhaa) na kojoj
je bila nainjena mala rupa i sa uzdignutim postoljem u obliku stopala (vaapduk) na kojoj se
stajalo ili ualo. Po obavljenoj nudi, ovek bi se ili oprao ili obrisao travom ili komadom kore
drveta. Ispred toaleta je bio up sa vodom za pranje ruku. Buda je shvatao vanost higijene i insi-
stirao je da se toaleti u manastirima redovno peru i iste. U Vinayi je takoe govorio o onome to
bi se moglo nazvati toalet etikecija. Kada se pribliavamo toaletu, treba se nakaljati, kako bi
neko ko je unutra znao da se pribliavamo. Ako je neko zaista unutra, i on bi trebalo da napravi isti
zvuk, da oznai kako je toalet zauzet. Pre ulaska u toalet ogrta treba skinuti i pravilno obesiti. Ne
treba stenjati dok obavljamo veliku nudu, istiti u toaletu zube ili pljuvati na pod. Takoe, poto
smo obavili nudu, posudu sa vodom treba dopuniti na korist naredne osobe (Vin.II,222).
Sutina budistike meditacije jeste ispravna svesnost. Na ranim stupnjevima ove prakse
meditant postaje svestan blagih udaha i izdaha, a onda to proiruje kako bi postao svestan celog
sebe; celog tela, oseaja, uma i potom sadraja uma. Ali ako smo u stanju da budemo svesni sebe
samo dok sedimo u tihoj prostoriji, tada emo biti svesni samo malog dela sopstvenog ivota i to
onog prilino neinteresantnog. Da bi bila zaista plodonosna, svesnost treba da potee u svemu to
inimo. Buda je rekao: Monah je potpuno svestan dok dolazi i odlazi, dok prua i savija ruke, dok
se oblai i nosi svoju zdelu, dok jede i pije, vae i kua, ak i dok obavlja veliku i malu nudu.
Potpuno je svestan dok hoda, stoji i
sedi, dok lee da spava i dok ustaje,
dok govori i dok uti (M.I,57).
Kad je Buda rekao da treba da bude
sabran i dok obavlja veliku i malu
nudu (urapassvaka kamme),
time je hteo da kae da sva aktivnost,
bez obzira koliko je obina, treba
da postane predmetom jasnoe i
prisebnosti. Kada se obavlja sa
svesnou, svaki postupak, bilo da
je najuzvieniji ili najprostiji, dobija
auru svetosti.
Ruevine drevnog manastira na ri Lanki
212
TOAK
Toak (akka) jeste ravan kruni predmet koji se okree prilikom svog kretanja. Za rane budiste
toak je bio vrlo znaajan simbol. Naplatak (mukhavai) je predstavljao kretanje ili napredovanje,
a paoci (ara) i glavina (nbhi) su predstavljali spajanje razliitih stvari u jedno. Saoseanje je za
ovaj svet, govorio je Buda, isto to i klin (i) za toak (A.II,32), tj. on mu omoguuje da funk-
cionie kako treba. Budin prvi govor je nazvan Pokretanje toka Uenja (S.V,420). Toak kraj
kojeg sa obe strane stoji jelen dugo je korien da simbolizuje uenje koje je Buda izneo u Parku
jelena u Srnthu. Pre nego to su se pojavili njegovi kipovi, Buda je esto predstavljan tokom.
Ono to je krst za hriane, polumesec i zvezda za muslimane, a znak om za hinduiste, to je toak
za budiste.
TOAK POSTOJANJA
Toak postojanja (bhava akkha), ponekad se ta-
koe naziva toak ivota i smrti, predstavlja ilu-
straciju Budinog uenja o uslovljenom nastanku
(patia-samuppda). Ovim dijagramom su u sta-
roj Indiji esto oslikavani zidovi na ulazu u hram i
manastir. Najraniji takvi primeri mogu se pronai
u peinama Aante i potiu iz VII veka. Tibetanski
hramovi obino ak i danas imaju naslikan toak
na svojim verandama.
U sredini toka prikazani su petao, zmija
i svinja kako jure jedno drugo. Ove tri ivotinje
predstavljaju pohlepu (lobha), mrnju (dosa) i
obmanu (moha) koje dre neprobuenu osobu za-
robljenu unutar sasare. Ostali deo teka je po-
deljen na est delova, od kojih svaki predstavlja
razliite svetove u kojima bia mogu da se prepo-
rode. Od vrha idui u smeru kazaljke na satu, ima-
mo nebeski svet (deva loka), svet ljudi (manussa
loka), svet ivotinja (tirahna loka), istilite
(niraya), svet gladnih duhova (peta loka) i svet za-
vidljivih duhova (asura loka). Dvanaest odeljaka
Tibetanski toak ivota
Isipatana (Park jelena).
Prvih pet Budinih uenika odaju potu Uenju
213
na spoljnjem obodu toka predstavljaju mentalna stanja i stavove koji uslovljavaju jedno drugo i
vode do preporaanja, a time i do patnje. To su:
1. slepac, nezanje (avia)
2. grnar, mentalne konstrukcije (sakhra)
3. majmun koji skae sa jednog drveta na drugo, svest (via)
4. ovek u amcu, um i oblik (nma rupa)
5. kua sa est prozora, ula (sayatana)
6. mukarac i ena u zagrljaju, kontakt ula i spoljnjeg sveta (phassa)
7. ovek sa strelom u oku, oseaj (vedan)
8. ena koja gasu e mukarca, udnja (taha)
9. ovek koji sakuplja plodove, vezivanje (updna)
10. ena koja se poraa, nastanak, tj. roenje, smrt i preporaanje (bhava).
Nadvijeno nad tokom dok ga prodire je udovite koje predstavlja vreme (kla), kao neka
vrsta pozadine na kojoj se odigravaju ivot i smrt, srea i patnja.
TOLERANCIJA
Religijska tolerancija (gamdhivsan) jeste stav prihvatanja i blagonaklonosti prema drugim
verama.
Budizam je oduvek bio naroito tolerantna religija i ta tolerancija je prirodni rezultat nekoliko
budistikih uenja: (1) u budizmu nema pojma Boga koji zahteva potpunu i bespogovornu lojalnost,
(2) nikada neverovanje u Dhammu nije povezivao sa zlom, (3) priznaje da su i pripadnici drugih
religija sposobni da budu dobri i velikoduni kao i budisti. Budizam je uvek uio da su pre svega
dela, a ne pripadnost odreenoj religiji, ta koja odreuju nau sudbinu posle smrti. estiti hinduis-
ta, hrianin ili sik e se preporoditi na dobrom mestu, dok e se nemoralni i dvolini budista nai
na loem odreditu, (4) pojam preporaanja takoe znai da budisti mogu prihvatiti ideju da iako
neki u ovom ivotu moda ne razumeju Dhammu, oni e imati mogunost za to u narednom ili
nekom buduem ivotu. Tako je u budizmu izostao imperativ preobraanja, kao i bes prema onim
koji odbiju da se preobrate. Budizam naglaava da su negativna mentalna stanja neprihvatljiva,
bez obzira ko ih ima, tako da oseati bes ili ljubomoru prema pripadnicima drugih religija ne znai
nita drugo do negovati taj bes i ljubomoru.
Godine 256. pre n.e. kralj Aoka je izrazio istinsko budistiko oseanje kada je zapisao:
elim da sve religije podjednako napreduju. Ovo se moe postii na nekoliko naina, ali svaki od
njih svoj koren ima u obuzdavanju govora; u tome da ne hvalimo sopstvenu religiju i kritikujemo
tuu, a bez stvarnog razloga. A ak i kada je ta kritika opravdana, ona treba i da je umerena. Ko god
da hvali svoju religiju usled svoje prevelike posveenosti i kritikuje druge religije, time samo svojoj
nanosi tetu. Zato su kontakti meu religijama neophodni. Treba sluati i potovati ono to drugi
imaju da nam kau o svojoj religiji. elim da svi budu dobro obaveteni i o dobrim uenjima drugih
religija. Kao i mnoge stare budistike sentence, tako i ova ima upadljivo savremen prizvuk.
Arapski geograf Abu Zeid al Hasan je piui 911. godine o ri Lanki rekao: Na ovom ostrvu
je mnogo Jevreja, kao i raznih drugih sekti, ali kralj doputa praktikovanje svake religije, to
je Hasanu oigledno bilo vrlo teko da razume. Katoliki kaluer John de Marignolli posetio je
ri Lanku oko 1349. i zapisao: Monasi su me doekali sa dobrodolicom, kao da sam jedan od
njih. Kada su prvi misionari amerikih protestanata stigli u Tajland oko 1840, kralj Mongkut im
je podigao crkvu i zamolio ih da ga naue latinski, tako da moe da ita Bibliju i upozna novu
religiju. Videti Blasfemija.
214
TUMMO JOGA
Tummo joga je tibetanski termin koji znai praksa srca i odnosi se na tip meditacije kakvu prak-
tikuju neki tibetanski monasi. Svako ponaanje za koje smo sposobni klasifkuje se kao simpatiko
i autonomno. U prvu grupu pripadaju takve nesvesne radnje kao to je treptanje, pokreti udova
ili gutanje. Druga grupa su ona nad kojima nemamo kontrolu, na primer, otkucaji srca, varenje ili
rast kose. Jedna stvar nad kojom obino takoe nemamo kontrolu jeste temperatura naeg tela.
Meutim, kroz praktikovanje tummo joge monasi ue da poveaju tu temperaturu i do 12%, to
je sposobnost koja je sve donedavno bila nepoznata u nauci. Osamdesetih godina prolog veka
tim lekara predvoen dr Herbert Bensonom sa medicinskog fakulteta na Harvardu, prouavao je
monahe tokom meditacije i ostao zapanjen kada su otkrili da su u stanju da poveaju telesnu tem-
peraturu dovoljno da osue mokro platno raireno iznad njih. Jedan monah kojeg su prouavali bio
je u stanju da uspori svoj metabolizam za 64%, to je najnii dokumentovan nivo kod bilo kojeg
ljudskog bia. Iako je sama po sebi fascinantna i ima odreene praktine implikacije, glavna vred-
nost tummo joge jeste da pokazuje dubinu razumevanja koje tibetanski monasi poseduju u pogledu
uma i njihovu sposobnost da ga kontroliu. Ovo je takoe potvrda Budinih rei: Um je pretea
svih stvari, on ih stvara i njima upravlja (Dhp.1). Iz budistike perspektive, um je taj koji treba da
upoznamo i razumemo, a ne neko mitoloko bie koje nazivamo Bog.
Tummo joga, Pirineji, panija
215
U
U THANT
U Thant je roen u Burmi 1909. godine i obrazovao se na univerzi-
tetu u Rangunu, da bi na kraju postao predava, dravni slubenik i
potom diplomata. Godine 1962. izabran je za generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija i na tom mestu se zadrao sa velikim uspehom
sve do penzionisanja 1971. godine. Tokom njegovog mandata,
Thant je zadobio veliko uvaavanje zbog svojih sposobnosti, po-
sveenosti i svog naizgled nenaruivog mira. Bio je predani budi-
sta i tvrdio je da mu je svakodnevno meditiranje pomoglo da odri
unutranju ravnoteu uprkos mnogim svetskim krizama sa kojima
je morao da se suoava, kao i da pronae najbolji put njihovog
reavanja. Umro je 1974. godine. U Thant je bio prvi budista u
moderno doba koji je zadobio meunarodni ugled i potovanje.
UITELJI I UENICI
Uitelj (ariya ili garu, sansk. guru) jeste osoba koja poduava neku vetinu ili znanje, a uenik
(svaka) je onaj ko ui od uitelja. U nekim religijama, pa ak i u varayna grani budizma, od
uenika se oekuje da se potpuno potini uitelju i slua ga bespogovorno. Ovo je u velikom rasko-
raku sa onim to je Buda poduavao i zahtevao od svojih uenika. On ih je savetovao da pre nego
to odlue da ue od nekog uitelja, pa ak i dok primaju njegova uputstva, odravaju stav koji
sadri potovanje, ali i dozu kritikog promiljanja. Prvo, uenik treba da istrauje (vmaseyya)
uitelja posmatranjem i sluanjem, kako bi video je li njegovo ponaanje u skladu sa njegovim
uenjem. Nastavljajui ovo istraivanje tokom odreenog vremena, uenik treba da pokua da
utvrdi jesu li kvaliteti za koje se ini da ih uitelj ima zaista postali deo njegove prirode ili ih on
odrava tek uz pomo napora i iz elje da ostavi utisak na druge. Druge stvari koje mogu ukazivati
na istinsku vrednost uitelja jesu ponaa li se na isti nain javno i privatno, kao i da li na njega
utiu slava i uspeh (M.I,318-20).
Buda je odobravao potovanje i predanost uenika prema uitelju. Tako je rekao: Uitelj
bi trebalo da na uenika gleda kao na svog sina. Uenik bi na uitelja trebalo da gleda kao na
svog oca. Ujedinjeni ovakvim obostranim potovanjem i predanou, ivei zajedno, obojica e
uveavati, rasti i napredovati u Dhammi i disciplini (Vin.IV,45). Meutim, istinski iskren uitelj
eli da njegov uenik dostigne isti nivo vrline i znanja kao i on sam ili ak i da ga prevazie. A to se
moe postii jedino u okruenju u kojem se ohrabruje postavljanje pitanja i sloboda izraavanja.
UTIVOST
Utivost (paisanthra) znai biti ljubazan i obziran prema drugim ljudima i ophoditi se prema
njima sa potovanjem. Kada se susretao sa drugima, Buda je opisivan tako da ih je uvek doe-
kao utivim i prijateljskim reima (M.I,198), te bi im ponudio da sednu (M.I,359). Braman
Soadaa je sa Budom razgovarao u nekoliko navrata i opisao ga je kao prijatnog sagovornika,
civilizovanog, lepih manira, utivog, koji uvek govori konkretno (D.I,115). Utivost nije samo
216
jedan vid ispravnog govora i ispravnog postupanja, ono je i izraz potovanja i ljubavi prema
drugima. Videti Pozdravljanje.
UDNA
Udna je mala knjiga u okviru Khuddaka nikye, petog odeljka Sutta piake, drugog dela
Tipiake, svetog kanona budizma. Udna se sastoji od 80 govora koji objanjavaju okolnosti i
razloge zato je Buda izgovorio kratke stihove na kraju svakog od njih. Re udna je srodna naoj
rei nadahnue i znai nadahnuti iskaz ili nadahnjujui iskaz, a odnosi se na injenicu da je
Buda svaki od stihova izgovorio sasvim spontano, u trenutku nadahnua.
UM
Um (itta, mano ili via) jeste deo individue koji joj omoguuje da bude svesna, da osea
emocije, da misli i donosi zakljuke. Ono to je bog za neke religije, to je na dva naina um za
budizam. (1) Dok teisti svu svoju panju okreu ka Bogu, glavni fokus panje budista jeste um.
(2) Sve moi, sposobnosti i prividno udotvorne dogaaje teisti pripisuju Bogu, dok budisti znaju
da je sve to rezultat aktivnosti uma. Veliki deo Budinog uenja kako je ono zabeleeno u Tipiaki
posveeno je opisivanju prirode uma, istraivanju razliitih njegovih karakteristika i sposobnosti,
kao i razradi naina na koji se on moe menjati i osloboditi. Buda kae da um i telo zavise jedni
od drugih, na isti naina kao to dva otkosa u snopu stoje oslanjajui se jedan na drugi (S.II,14).
Um je pretea svih stvari, um ih stvara i njima upravlja (Dhp.1). Bia se prljaju tako to imaju
uprljan um i isto tako se proiuju time to proiuju svoj um (S.III,151). Ne znam nijednu
drugu stvar koja moe da donose toliko dobroga kao to je to razvijen um. Zaista, razvijen um
moe da donese mnogo dobroga (A.I,4). Duhovni ivot se ne ivi radi koristi u vidu imetka,
poasti ili slave, radi koristi koje donosi moralnost, meditacija ili znanje i uvid. Potpuna oslobo-
enost uma, to je svrha, to je cilj i kulminacija duhovnog ivota (M.I,197). Videti Tummo joga
i Lana trudnoa.
UMETNOST
Umetnost (kal) je upotreba mate da se ulepaju stvari ili da se doaraju ideje i oseanja kroz
slikarstvo, crtanje i skulpturu. Buda je imao malo toga da kae o umetnosti, ali je oigledno vi-
deo njezinu vrednost, jer je doputao monasima i monahinjama da ulepavaju manastire bojei ih
razliitim bojama i dekoriui ih foralnim ili geometrijskim ornamentima (Vin. II,117). U delu
Mahvastu nalazi se debata u vidu prie o tome ta je najvee vlast, umetnost, inteligencija,
fzika lepota ili zasluga za uinjeno dobro delo. Na kraju prie je odlueno da je zasluga najvea
meu tih pet stvari. Kako se budizam irio u vekovima posle Budine smrti, njegovo uenje dalo
je podsticaj svim umetnostima slikarstvu, vajarstvu, poeziji, drami i u manjoj meri muzici i
nadahnulo nastanak umetnikih dela velike i trajne vrednosti. U poslednjih nekoliko vekova krea-
tivnost budistikih umetnika kao da je stagnirala i veina njihovih najboljih dela nije mnogo vie
od dobre kopije ranijih umetnikih formi.
UNIVERZALIZAM
Termin univerzalizam, kada se odnosi na religiju oznaava dva pojma (1) ideju da je religija na-
menjena itavom oveanstvu, pre nego odreenoj rasi, plemenu, kasti ili polu i (2) verovanje da
svako moe biti spasen ili ostvariti cilj religije, a ne samo sledbenici odreene religije. Suprotnost
univerzalizmu je partikularizam.
217
U vezi sa prvim znaenjem, budizam je prva univerzalistika religija. Buda je bio uitelj
ljudi i bogova (satt deva manussna) tj. svih bia sposobnih da shvataju i zakljuuju. Jednom
je rekao da bi ak i drvee prigrlilo Dhammu, samo kada bi bilo u stanju da je razume, a kako
onda to ne bi uinila ljudska bia? (A.II,193). Poto je stekao prve uenike, posavetovao ih je
da objavljuju Dhammu na dobrobit mnogih, na sreu mnogih, iz saoseanja prema ovom svetu
(Vin.I,20). Budin univerzalizam naroito je upeatljiv kada znamo u kojoj meri je hinduizam u
to vreme bio izrazito partikularan. Hinduistiki sveti tekstovi i pravne rasprave insistiraju da je
pripadnicima nie kaste, onima izvan kaste i strancima (mleha) zabranjeno da itaju svete spise,
uestvuju u ritualima i ak da ulaze u hramove.
U pogledu drugog znaenja, budizam je takoe prvi i jo je meu malim brojem univerzalistikih
religija. Buda je jednom rekao: Ne postoji istinski asketa izvan (samao natthi bhire, Dhp.254).
Ovo je ponekad tumaeno kao da izvan (bhira) budizma niko ne moe dostii probuenje.
Meutim, sve to se ovim kae zapravo je da se izuzev Budinih zareenih uenika nijedan monah ili
monahinja ne mogu smatrati istinskim asketama, to je moda i bio sluaj u vreme kada je to Buda
izjavio. Jednom drugom prilikom, neko je upitao Budu da li on porie da oni koji pripadaju drugim
religijama mogu da postanu arahati, tj. da postignu probuenje. On je odgovorio: Ja gonjen
ljubomorom ne poriem da drugi mogu postati arahati (Na kho... arahattassa maharymi,
D.III,7).
Probuenje ne zavisi od dobijanja saglasnosti nekog boanstva, ve od razumevanja odreenih
prirodnih istina, a to je svako u stanju. Poto je to tako, zamislivo je da ak i oni koji nikada nisu
ni uli za Dhammu mogu postati probueni. Meutim, moemo i ovo rei. Otvorenost prema
Budinom uenju ini sve to verovatnijim. Praktikovanje Budinog uenja znatno uveava anse za
probuenje.
UNIVERZUM
Univerzum (lokadhtu) jeste itav svemir i sve u njemu. Od svih drevnih teorija o univerzumu,
Budina je najrealistinija. Prema njemu, univerzum nema apsolutni poetak i kraj (S.II,178), ve
se zapravo formira, propada i ponovo formira (D.III,84). Unutar univerzuma postoji bezbroj sve-
tova (lokadhtu), koji zapravo odgovaraju galaksijama. Buda je govorio da unutar tih svetova po-
stoji hiljade sunaca, hiljade meseca, hiljade kontinenata (A.I,227). Takoe je govorio o crnim,
mranim regionima tame izmeu tih svetova, gde svetlost naeg Meseca i Sunca, makoliko moni
i velianstveni oni bili, ne moe da dopre (M.III,124), to znai da su te galaksije na velikom
meusobnom rastojanju. Neke religije veruju da se postojanje univerzuma moe objasniti jedino
postavljanjem vrhovnog bia koje ga je stvorilo, ali budizam to smatra pogrenim. Prema Budi,
univerzum i sve u njemu nastalo je zahvaljujui prirodnim, a ne natprirodnim uzrocima.
UPSAKA I UPSIK
Nezareeni budisti se nazivaju upsaka a budistkinje upsik. Oba naziva izvedena su od rei
koja znai sedeti blizu (upsati) i biti prisutan (upsana). Muki i enski laici ine polovinu
etvrorolanog skupa (atuparis) budistike zajednice, a drugu polovinu ine monasi (bhikkh)
i monahinje (bhikkhun). Buda je rekao da svako moe postati nezareeni budista ako uzme tri
utoita i iskreno praktikuje pet pravila morala (A.IV.222). Ovo je naravno tek minimum. Buda
je oekivao najvie etike, intelektualne i duhovne aspiracije od svih svojih uenika. Dhamma je
namenjena svima, mogu je razumeti svi i otuda svako treba i da je praktikuje: Bilo da je re o do-
mainu ili monahu, ja hvalim ispravno vebanje. I bilo da je re o domainu ili monahu, ako veba
na pravi nain, upravo zbog takvog vebanja osvojie Istinu, Dhammu, osvojie Dobro (S.V,19).
218
Neki laici danas smatraju da je do-
voljno da samo potuju Budu ili
druge vrle osobe. Buda se tome
ne bi protivio, ali njegova ideja o
tome ta ini to istinsko potovanje
razlikovala se od pukog klanjanja,
sklapanja dlanova u visini grudi i
stavljanja cvetova na oltar. Tako
je rekao: Monah ili monahinja,
domain ili domaica koji ive u
Dhammi i savreno je ispunjavaju,
tek ti mi iskazuju najvie potova-
nje (D.II,138).
Jedna od najvanijih dunosti
laika jeste da obezbedi nune stva-
ri, etiri potreptine, monasima i
monahinjama. Buda je na idealni
odnos izmeu monaha i svetovnjaka gledao kao na simbiozu laici monasima obezbeuju materi-
jalne stvari koje su im neophodne, dok monaka zajednica prua laicima duhovno vostvo i podu-
ava ih linim primerom. Ali Buda je bio svestan da ako se laici zadovolje samo time da budu tek
dobavljai za monahe i monahinje, tada e budistika zajednica biti u velikoj neravnotei i nee
biti potpuna. Zato je podsticao svoje nezareene sledbenike: Ne smete se zadovoljiti milju: Dali
smo Sanghi ono to joj je neophodno (A.III,206). Neke od drugih stvari koje je Buda oekivao
od svojih iskrenih laikih sledbenika bilo je da poteno obavljaju svoj posao, da se pri tome dre
date rei, da budu istinski prijatelji drugima (D.III,188), da poseuju i olakavaju muke bolesnima
(S.V,408), da s vremena na vreme idu na kurseve meditacije (S.V,19), ukratko, da vebaju etiri
plemenite istine u svoj njihovoj irini i dubini.
Naravno, moemo praktikovati Budino uenje jedino ukoliko ga poznajemo i otuda je Buda od
laika oekivao i da budu upueni u Dhammu. Tako je rekao: Ja neu ui u potpunu nirvu sve dok
i laici nisu upueni i izvebani, podueni i opskrbljeni znanjem, znalci Dhamme, ive u Dhammi i
hodaju putem Dhamme, sve dok i oni ne prenose drugima ono to su primili od svoga uitelja i to
poduavaju, objavljuju, uvruju, ire i razjanjavaju, sve dok nisu u stanju da to koriste kako bi
pobili pogrena uenja i delili ovu divnu Dhammu (D.II,105). Videti Domainski ivot.
UPOSATHA
Uposatha jesu dani punog Meseca, utapa i obe etvrtine svakog meseca u starom indijskom kalen-
daru. Dan punog Meseca (puam) bio je najvaniji uposatha i oznaavao je poetak meseca. U
pred-budistikim vremenima upavasatha je bio dan gladovanja koji je prethodio prinoenju vedske
rtve. Ova sanskritska re i njezin pali ekvivalenat znae otprilike neto kao ispunjen. Na izvestan
nain uposatha dan jeste slian jevrejskom i hrianskom sabatu ili danu odmora, izuzev to narav-
no nije obavezno da se potuje. Meutim, Buda je svakako preporuivao nezareenima da iskoriste
praznika da proiste uprljani um na pravi nain (upakkilittassa cittassa upakkamena pariyoda-
pana, A.I,207). Ohrabrivao ih je da na taj dan iskau potovanje svojim roditeljima, da ine dobro
i vreme provedu u tihoj kontemplaciji, kao i da se pridravaju osam pravila morala (A.I,143; 207).
Koristiti uposatha dan za tako neto, govorio je, isto je kao i ienje uprljanog ogledala (A,I,209).
On je rezervisanje uposatha dana za ovakve aktivnosti hvalio sledeim reima: Biser, kristal, beril,
etiri jo ne potpuno zareena monaha oekuju
ceremonija potpunog zareenja (upasampada)
219
dijamant, platina, zlatno grumenje i rafnirano zlato zvano hataka. Sva ta blaga poput svetla svih
zvezda uporeenih sa meseinom nisu vredna ni jedne esnaestine uposatha dana, sa njegovih
osam pravila. (A.I,215). Sve do uvoenja gregorijanskog kalendara u veini budistikih zemalja,
uposatha dani bili su zvanini praznici. Na sinhalekom oni se nazivaju poya, na burmanskom
ubot nei, na kineskom shuo wang, a na japanskom roku sainichi. Monasi i monahinje na dane pu-
nog Meseca i utapa zajedniki recituju Patimokkhu.
URUVEL
Uruvel je bilo seoce u severnoj Indiji, u blizini kojeg je Buda postigao probuenje. Buda je selo
i njegovu okolinu opisao kao divan komad zemlje, sa prekrasnom umom, istom rekom koja
tee u blizini i tu je njezin gaz, a nije daleko ni selo u kojem je mogue obezbediti hranu... sasvim
podesno mesto da se uloi napor (M.I,167). U kasnijim vekovima ovo selo je izraslo u centar bu-
distike uenosti i hodoaa i bilo je poznato pod razliitim imenima kao Sambodhi, Mahbodhi
ili Varsana. Danas je grad koji je nastao na mestu nekadanje Uruvele poznat kao Bodh Gay.
USLOVLJENI NASTANAK
Uslovljeni nastanak (paiasamuppda) jeste budistiko shvatanje da (1) nita nije stvar po
sebi, ve svoje postojanje duguje drugim stvarima i da (2) stvari nastaju zahvaljujui prirodnim
uzrocima, a ne nasumino ili voljom nekakvog vieg bia. Kao primer prvog shvatanja navedi-
mo ovaj primer mi obino govorimo o cvetu, ali ako, jedan po jedan, uklonimo drku, latice,
polen, pranike, tuak itd., to su sve delovi cveta, ali ne i sam cvet, ustanovljavamo da je cvet
nestao. Takoje re cvet zapravo konvencionalni naziv za zbir delova od kojeg je sainjen, kao to
je i svaki od tih delova samo zbir nekih drugih delova od kojih je i on sam nainjen. Ovo takoe
vai za gradove, knjige, kompjutere, stene i ljude. Tako, prema Budi, ne postoji trajno metafziko
sopstvo, dua ili sutina. Kada ovo shvatimo, taj uvid nas oslobaa udnje za ivotom, kao i straha
od smrti i svih negativnih emocija i postupaka koji uz to idu. Razumevanje drugog od ova dva
shvatanja zahteva da pogledamo unutra, pre nego napolje, u potrazi za reenjem problema indivi-
dualnog i socijalnog konfikta.
Buda daje najmanje tri primera uslovljenog nastanka, u jednom razlae uzroke doivljaja patnje
u nekoj individui, u drugom objanjava korene patnje unutar socijalnog konteksta i u treem anali-
zira proces koji vodi ka prevazilaenju patnje i dostizanju osloboenja. Prvi je: neznanje uslovljava
nastanak mentalnih konstrukcija, mentalne konstrukcije uslovljavaju svest, svest uslovljava ime i
oblik, ime i oblik uslovljavaju ula, ula uslovljavaju kontakt, kontakt uslovljava oseaj, oseaj us-
lovljava udnju, udnja uslovljava vezivanje, vezivanje uslovljava nastanak, a nastanak uslovljava
preporaanje, bolest, starost i smrt (DN 15). Drugi je: konfik nastaje usled svianja, svianje nastaje
usled udnje, udnja nastaje usled prijatnog i neprijatnog, prijatno i neprijatno nastaju usled kontakta,
kontakt nastaje usled imena i oblika (Sn 862-871). Trea i najvanija shema uslovljenog nastanka
jeste: patnja uslovljava veru, vera uslovljava radost, radost uslovljava spokojstvo, spokojstvo
uslovljava sreu, srea uslovljava koncentraciju, koncentracija uslovljava otrenjenje, otrenjenje
uslovljava smirivanje strasti, smirivanje strasti uslovljava slobodu, sloboda uslovljava znanje o
uklanjanju mentalnih neistoa (SN XII,23). Buda je rekao: Uslovljenost nastanka ne samo da je
duboka, ve i izgleda duboko. Upravo zato to je ne razume, ne pronie u nju, oveanstvo poput
zamrenog klupka, gusto ispletenog ptiijeg gnezda, guste ikare, nije u stanju da se probije van
patnje, van nesrenog odredita i sasre (DN 15).
Causality The Central Philosophy of Buddhism, David Kalupahana, 1975.
220
USMENA PREDAJA
Kada ljudi uju da su budistika dela bila usmeno prenoena vekovima, pretpostavljaju da je to
morao biti vrlo nepouzdan metod. esto se pominje da je Tipiaka prvi put zapisana na ri Lanki
oko 100. godine pre n.e., ali tu se radi o nesporazumu. Izvor za ovu informaciju je stara rilankan-
ska hronika Dpavasa. Ali sve to se u ovom delu kae je da je Tipiaka na ri Lanki prvi put
zapisana u to vreme. Ali je isto tako mogue da je bila zapisana i mnogo ranije u Indiji i postoje
dobri razlozi da se i veruje da se to dogodilo tokom vladavine cara Aoke. Ovaj kralj je bio pre-
dani budista, veoma se starao da Dhamma bude sauvana i irena na druga podruja, a esto je
koristio pisanje kao deo svoje javne politike. Sve to znamo o Aoki sugerie nam da je zapisivanje
Tipiake upravo ono to bi on uradio. Ukoliko je to tano, to bi znailo da je izmeu Budine smrti
i zapisivanja Tipiake prolo oko 200 godina. Meutim, Mausrimulakalpa kae da je Tipiaka
bila zapisana tokom vladavine kralja Atasattua (tadetat pravacana stu likhpayiyati vista-
ram). Ako je ovo tano, to bi znailo da je Tipiaka bila zapisana svega 30 godina posle Budine
smrti, kada su ljudi koji su ga lino znali jo bili ivi.
Mnogo vekova pre Bude, bra-
mani, nasledni svetenici hindiz-
ma, usavrili su naine memorisa-
nja Veda, tako da ih je bilo mogue
prenositi sa generacije na generaciju.
Najranije Vede nastajale su izmeu
2000 i 1500 godina pre n.e i nisu bile
zapisane sve do XI ili XII veka. Ovo
znai da su usmeno bile prenoe-
ne skoro 3000 godina. Uprkos toga,
lingvisti i indolozi se slau da Vede
odslikavaju svakodnevni ivot, vero-
vanja i jezik vremena u kojem su bile sastavljene, tj. da su sve to vreme bile verno prenoene. Kako
je to mogue? itav bramanov ivot posveen je tome da postane iva riznica Veda. Od malih
nogu on ih je recitovao, sve dok ih ne bi zapamtio, i velika panja posveivana je pravilnom izgo-
voru, intonaciji i redu rei. Mnogi Budini uenici bili su prethodno bramani i sa sobom su doneli
vetinu memorisanja kojoj su bili naueni. Upravo je ista ta vetina iskoriena da se sauvaju i
Budine sutte, njegove propovedi, razgovori i izreke. Kao i Vede, i sutte su oigledno strukturisane
tako da budu recitovane. Prepune su mnemoninih pomagala rimovanih stihova, ponavljanja,
nabrajanja, stereotipnih izraza itd. ak i pre Budine smrti monasi i monahinje bi redovno u grupi
recitovali sutte (D.III,).
Buda je dao savet kako to treba initi. Ako neki monah u zajednici navede Dhammu i ti
misli da je on pogreio znaenje ili redosled rei, nemoj to ni da prihvati, ni da odbaci. Umesto
toga, treba da mu objasni ispravno znaenje i pravi redosled rei. Ali ako neki monah u zajednici
navede Dhammu i to uini ispravno u pogledu znaenja i redosleda rei, treba da ga pohvali i
obodri reima: Odlino! Kako smo blagosloveni i sreni da imamo tebe za prijatelja i saputnika
u svetakom ivotu, tebe koji si upuen i u izgovor i u redosled rei. (skraeno, D.III,128-9). Na
taj nain bilo je teko dodati, ukloniti ili promeniti bilo ta kada je jednom bilo utvreno i zapam-
eno.
Takoe je vano shvatiti da su i nezareeni budisti imali svoju ulogu u usmenom prenoenju
sutta. Buda je govorio da eli ne samo da njegovi zareeni uenici, ve i nezareeni budu znalci
Dhamme, tako da su u stanju da i drugima prenesu ono to su nauili (D.II,105). Vinaya kae da
ako monah uje da umire neki laik koji zna suttu koju on ne zna, treba da ode kod njega i naui je,
221
pre nego to ovaj umre (Vin.). Natpisi u Saniji pominju nezareene mukarce i ene koji znaju
(napamet) sutte, a ponekad i itave zbirke sutta. Divyavadna pominje neke trgovce kako ustaju
pre zore da bi recitovali Udnu i Theragthu u celosti i izbor iz Sutta nipte.
UNE KOLJKE, BUDINE
Una koljka (kaapatta) jeste meka izraslina koja okruuje
sluni kanal. Na svim kipovima Bude, kako drevnim, tako i
savremenim, i u svim kulturama, une koljke su prikazane kao
izduene i obino sa rupom. Veina Budinih kipova je pravlje-
na da budu simboli stanja probuenosti, kao i portreti samoga
Bude. Meutim, izduene une koljke su ostatak davnog se-
anja kako je Buda zaista izgledao. U drevnoj Indiji su i mu-
karci i ene obino nosili minue. Deci su buene ui i u rupu
je stavljan mali cilindar od gline, kako bi se resica dovoljno
izduila da u nju stane minua prenika i do 6 centimetara. Ar-
heolozi su pronali na stotine ovakvih predmeta i oni se mogu
videti u nekim indijskim muzejima. Princ Siddhattha je takoe
nosio ovakve minue kad je bio svetovnjak i onda ih skinuo
kad je napustio svetovni ivot, dok su mu izduene resice osta-
le. Videti Fiziki izgled.
Ear Ornament of Ancient India, Michel Postel, 1989.
UTIHNULI BUDA
Buda je ovek koji je dostigao puno i potpuno probuenje iskljuivo zahvaljujui sopstvenom
naporu i odlunosti, neupuivan ni od koga. Svi Bude su doli do istog razumevanja, istog uvida,
ali oni nemaju svi iste sposobnosti. Buda nae ere, Siddhattha Gotama, bio je izuzetno nadaren.
Stvari koje je rekao i uinio na najdublji nain su uticale na njegove savremenike i zapravo po-
kreu ljude i danas, dva i po milenijuma kasnije. Meutim, bilo je i drugih Buda koji, zbog svoje
blage prirode, pomanjkanja vetine komuniciranja ili naroitih okolnosti u kojima su iveli, nikada
nisu poduavali ono to su otkrili, ve su iveli mirno i u tiini, da bi na kraju umrli, a da niko nije
ni znao da su bili probueni. Takvi Bude se nazivaju utihnulim Budama (paeka Buddha). Jedan
od njih je svoj uvid ovako opisao: Ljutura sveta otpala je sa mene, ponovno bivanje preseeno,
prljavtina novih ivota potpuno uklonjena, okean suza presuio, zid od kostiju podignut poruen,
Skulptura Bude u trenutku parinirvane, planina Lingjun, Kina
222
za mene vie preporaanja nema (a.III,377). Utihnuli Bude su ovako opisivani: Brada i kosa
su im obrijani, u uti ogrta su obavijeni, ne poistoveuju se ni sa jednim posebnim rodom i ple-
menom, slobodni su nalik oblaku to ga goni vetar i blistavi poput Meseca posle pomraenja (a.
III,377).
UTOITA, TRI
Utoite (saraa) jeste mesto na koje odlazimo kako bismo pronali mir, sigurnost i ohrabrenje.
Budisti smatraju da je preporaanje u sasri neizbena ovekova budunost, te da su Buda,
Dhamma i Sagha jedino utoite od takve sudbine. Otuda se oni i nazivaju Trostrukim utoitem.
Buda je utoite po tome to njegovo probuenje pokazuje kako je sasru mogue prevazii,
Dhamma je utoite jer pokazuje na koji nain i mi moemo stii do istog takvog probuenja, a
Sagha je utoite jer nam prua praktine instrukcije, ohrabrenje, lini primer i podrku neophod-
nu za izlazak iz kruga sasre. Kada neko odlui da postane budista, onda odrecituje jednostavnu
formulu kojom potvruje svoje poverenje i posveenost Trostrukom utoitu. Ta formula glasi:
Buddha saraa gahmi
Dhamma saraa gahmi
Sagha saraa gahmi

Ovo znai: Uzimam Budu kao utoite. Uzimam Dhammu kao utoite. Uzimam Sanghu kao
utoite. Ova formula se obino ponovi tri puta. Ono to je ceremonija vezivanja svete uzice oko
tela hinduiste, krtenje za hriane ili recitovanje shahada za muslimane, to je uzimanje utoita
za budiste.
Tri dragulja (Triratna), Utar Prade, Mathura (simbol je levo)
223
V
VARAYNA BUDIZAM
Varayna je oblik budizma koji je evoluirao iz mahyne tokom VII ili VIII veka u Indiji. Naziv
znai dijamantno vozilo i odnosi se na navodno nesalomivu logiku koju varaynisti koriste da
bi potkrepili svoje tumaenje Dhamme. Ponekad se ovaj oblik naziva i tantrayna (tantre su ezote-
rini religijski tekstovi) ili mantrayna, zbog znaaja koji se pridaje upotrebi mantri. Varayna se
kasnije proirila i na ri Lanku, Burmu, Tajland i postala naroito dominantna u Kini i Japanu, ali
je vremenom izumrla na svim tim mestima. Danas se varayna budizam praktikuje u Mongoliji,
Tibetu, Butanu i u nekim oblastima indijskog dela Himalaja. Danas je varayna postala veoma
popularna na Zapadu, velikim delom zahvaljujui uticaju Dalai lme i mnogih drugih tibetanskih
monaha koji tamo poduavaju.
VANZEMALJSKI IVOT
Ljudi u raznim kulturama dugo su verovali da bia razliite vrste bogovi, aneli, duhovi itd.
ive izvan zemlje, obino na mestu koje se naziva nebo ili raj. Sa razvojem moderne astronomije
i irenjem znanja o svemiru, ljudi su poeli da se pitaju ima li ivota, ak inteligentnog ivota, na
drugim planetama. U Acchariybbhuutadhamma sutti, Buda govori o crnim, mranim podru-
jima tame, izmeu svetova, gde svetlost naeg sunca i meseca, koliko god da je mona i velian-
stveni, ne moe dopreti..., a to je ono to bismo nazvali intergalaktikim prostorom. Zatim kae
da tamo postoje i druga bia (M.III,124-5). ini se da se ova napomena odnosi na bogove itd,. a
ne na telesna bia koja bi nastanjivala planete. No, iako nema niega meu Budinim reima to
bi sugerisalo da bi moglo biti ivota na drugim planetama, isto tako ne postoji bilo ta u njegovoj
Dhammi to bi i iskljuilo takvu jednu mogunost.
VEDE
Vede su najstariji i najvaniji od svih svetih tekstova hinduizma. Postoje etiri Vede, iako se samo
tri pominju u budistikom Kanonu (M.II,133). To su Rg veda, Sma veda i Yaur veda, a sve su
sastavljene izmeu XIII i VII veka pre n.e. etvrta, Atharva veda, ukljuena je u sveti kanon tek
nekoliko vekova posle Bude. Hinduisti veruju da su Vede veno (santana) otkrovenje (ruti)
boanskog porekla (apaurueya). Za one koji poriu autoritet Veda se kae da su neisti (nstaka).
Buda je rekao da nita nije veno, smatrao je otkrovenje nepouzdanim nainom saznavanja i
odbacivao je ideju vrhovnog boga kao neubedljivu. Takoe je izrazio ozbiljne sumnje u tvrdnju da
su autori Veda imali boansko znanje. Jednom ga je braman zapitao ta misli o verovanju da su
autori Veda imali neposredno iskustvo boanskog. Buda je odgovorio: ta ti misli o tome? Ima li
ijednog bramana koji kae: Ja znam. Ja vidim. Samo ovo je istina, sve ostalo je pogreno?
Nema, Gotama.
Da li je ijedan uitelj tih bramana ili ak uitelji njihovih uitelja, idui sve tako unazad
sedam generacija, rekao tako neto?
Nije, Gotama.
A ta je onda sa drevnim bramanskim mudracima koji su sastavili vedske himne, koji su ih
pevali, izgovarali i doraivali, a koje bramani i danas pevaju i recituju, samo ponavljajui ono to
224
je ranije bilo pevano? Jesu li moda oni
ikada rekli: Mi znamo. Mi vidimo. Samo
ovo je istina, sve ostalo je pogreno?
Nisu, Gotama. Nisu rekli.
Zamisli niz slepaca koji se oslanjaju
jedan na drugog. Prvi od njih ne vidi, onaj
u sredini ne vidi, a ni onaj koji je na kraju.
Tvrdnje bramana su sline tome. Prvi od
njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni
onaj koji je na kraju. Tako se ini da je
vera bramana bez osnova (M.II,169-70).
Buda je takoe odbacivao praksu
rtvovanja ivotinja, delotvornost rituala,
kao i sistem kasti, a sve je to bilo propisano
u Vedama. Oni koji tvrde da je Buda bio
hinduista ili da je budizam samo jedna
reformisana verzija hinduizma zaista su
loe informisani.
VEGETARIJANSTVO
Vegetarijanstvo jeste praksa nejedenje mesa. Neki vegetarijanci ne jedu ni ivotinjske proizvode
mleko, jaja, buter i zovu se vegani. Vegetarijanstvo su upravo poeli da propagiraju u Budino
vreme, uglavnom ainizam, ali sam Buda nije bio vegetarijanac, niti je to zahtevao od svojih ue-
nika (M.I,369). Razlog je, ini se, u tome to je pravio razliku izmeu direktnog ubijanja kada
sami ubijemo ivotinju ili neko to uradi za nas i indirektnog ubijanja kupovanje mesa ivotinje
koja je ve ubijena. Direktno ubijanje nas ini neposredno odgovornim za smrt, dok kupovina i
jedenje mesa ivotinje ubijene bez nae namere ili znanja ini nas tek posredno odgovornima.
Vegetarijanci ili Budini kritiari mogu smatrati da je to cepidlaenje, ali nije. ak i najstriktniji
vegetarijanci ubijaju siune ivotinje svaki put kad hodaju, a i povre koje jedu treba prskati da
bi se ubile ivotinje tetoine. Tako je i vegetarijanac posredno odgovoran za ubijanje kao i neko
ko kupuje meso u supermarketu.
Meutim, zreli budisti razmiljaju ne samo o efektima svojih postupaka na same sebe, ve i
efektima koje ti postupci imaju na druge. Bez obzira da li ivotinju ubijamo sopstvenom rukom
ili meso kupujemo u prodavnici, jedno svesno bie je mrtvo. Zbog toga, ima budista koji smatra-
ju da time to ne jedu meso pomau da u ovom svetu ima manje okrutnosti i u tom smislu vege-
tarijanstvo je vie u skladu sa optim duhom prvog pravila morala. Na ri Lanki vegetarijanstvo
je uobiajeno, mada nikako nije opte, a skoro je nepoznato u Burmi, Tajlandu, Laosu, Kambodi
i Tibetu. Mnogi kineski budisti i svi kineski monasi i monahinje su striktni vegetarijanci.
VELIKODUNOST
Videti: Dareljivost
VENANJE
Venanje (vhamagala ili vivha) jeste ceremonija koja ozvaniava brak dvoje ljudi. Re
vivha doslovno znai odneti. Prvi budisti prihvatili su ceremoniju venanja koja je bila rairena
Rg-veda, manuskript na sanskritu (devanagari pismo)
Indija, rani XIX vek (Newberry biblioteka, ikago)
225
u njihovo vreme. Meutim, da bi napravili razliku izmeu svog i bramanskog venanja, izbacili
su ritual po kojem je mlada i mladoenja trebalo da krue oko svete vatre (aggihutta) sedam puta i
uveli su starije lanove obe porodice kao predvodnike itave ceremonije, umesto bramana. Danas
se esto uz pomo astrologije odreuje najpovoljniji dan za venanje, iako su takvu praksu rani
budisti ismevali (a.I,258).
Mladoenja je esto zajedno sa rodbinom iao do mladine kue, okien vencima i u pratnji mu-
zike i plesaa, mada je nekada i mlada dolazila mladoenji (A.II,61). Kljuni momenat ceremonije
bio je kada bi mladin otac uzeo kerkine ruke i sipao iz posude vodu preko njih, oznaavajui tako
da je daje mladoenji (A.IV,210; a.III,286). U sanskritskoj literaturi se ova ceremonija naziva
davanje ruke (Pipradna). Za ovim bi sledio blagoslov roditelja i starije rodbine. U takama
Bodhisattva daje ovakav blagoslov povodom venanja: Neka tvoja ljubav sa voljenim nikada ne
propadne (Aeyya es tava hotu mett bhariyya kana piyya saddhi, a.VI,323).
Sa izvesnom simpatijom Buda je opisao nelagodu nove mlade. Kada mladu devojku odve-
du u dom njezinog mua, danju ili nou, u poetku ona osea veliki strah i stid u prisustvu svoje
svekrve, svekra, mua, pa ak i prema slugama i slukinjama (A.I,78). U staroj Indiji mladina
porodica je ponekad davala i miraz ili nasledstvo (dyaa ili nahnamla), iako su takve obiaje
izgleda praktikovali uglavnom oni imuniji. Buda nije komentarisao ovakvu praksu.
Neki elementi starih ceremonija jo uvek su se zadrali u theravada zemljama, mada sada ve
pomeani sa lokalnim obiajima. Prema Budi, monasi i monahinje ne treba da uestvuju u skla-
panju braka, te otuda nikada nisu ni vodili takve ceremonije (D.I,11). Videti Vernost.
VERA
Vera (saddh) jeste prihvatanje istine o neemu to nije mogue saznati u tom trenutku ili to nije
mogue upoznati na drugi nain. Prema veini teistikih religija, vera ima metafziki efekat. Bog
zahteva veru i oni koji je imaju su nagraeni time to bivaju spaseni. U budizmu se vera shvata
sasvim drugaije. Vera se ceni ukoliko se iz nje raa, prvo, spremnost da budemo otvoreni prema
Dhammi, zatim da ponemo da je praktikujemo, a onda i da istrajemo sve dok ne dou rezultati.
Ako neko nema barem malo vere, on nee nikada ak ni razmiljati o Dhammi. Budistiki flozof
Ngruna dobro je to izrazio kad je rekao: Iz vere se povezujemo sa Dhammom, ali iz razume-
vanja se raa znanje. Od ovo dvoje, razumevanje jeste vanije, ali vera dolazi pre njega. Dakle,
na odreenoj taki, veru poinje da zamenjuje znanje zasnovano na linom iskustvu.
Budizam razlikuje neosnovanu veru (amlik saddh) i razlonu veru (kravat saddh).
Vera koja se zasniva na snanim emocijama, opinjenosti navodnim udima ili nas navodi da
prihvatimo prvu stvar na koju naiemo, bez istraivanja alternativa, sve to bio bi primer ove prve
vrste vere. Razlona vera izrasta iz paljivog procenjivanja mogunosti, zakljuaka i injenica.
Ovakav stav vrlo dobro ilustruje susret Bude sa ovekom po imenu Upli, predvodnikom zajednice
sledbenika ainizma. Posle podue diskusije sa Budom, Upli odlui da postane njegov sledbenik
od dananjeg dana, pa do kraja ivota. Ali umesto da prihvati Uplijevo iskazivanje vere, Buda
ga podstie da ne uri i da jo malo razmisli pre nego to naini jednu tako vanu odluku: Prvo
sve dobro razmotri. Dobro razmatranje je jako vano u sluaju tako ugledne osobe kao to si ti. U
to vreme su se u Indiji razliite religije nadmetale za sledbenike i Uplija je iznenadio jedan ovako
neoekivan savet: Jo sam zadovoljniji zbog ovih rei. Da je neka druga kola pridobila mene
kao sledbenika, ona bi time paradirala kroz grad kako bi svi saznali. A vi od mene traite da prvo
dobro razmislim. Znajui da je Upli do tada bio ain, Buda ga je zamolio da nastavi da pomae
monahe svoje ranije religije: Tvoja je porodica odavno pomagala aine, zato bi bilo dobro da to
i dalje ini (MN 56).
226
Prema Budi, racionalna vera je ukorenjena u razumevanju, snana, ne moe je pokolebati
bilo koji uitelj ili propovednik, demoni, boanstva, Bog, niti bilo ko drugi na ovome svetu (MN
48), te joj otuda ne treba potpora fanatizma prema svojoj ili neprijateljskog stava prema drugim
religijama.
VERNOST
Biti veran (anubbata, assava ili suarita) znai posedovati vrstu i trajnu lojalnost i posveenost
neemu ili nekome. Iz drutvenog ugla, vernost igra vanu ulogu u izgraivanju poverenja,
pouzdanosti i trajnih meuljudskih odnosa. Duhovna vrednost vernosti je u tome da obuzdava
sklonost da skrenemo na stranputicu voeni impulsivnim eljama, dosadom ili kolebljivou i
poboljamo odlunost i samodisciplinu. Nije potrebno da budemo verni na isti nain i u istoj meri
svakoj odluci koju smo ikada doneli. Naa vernost treba da bude rezervisana uglavnom za ciljeve
koji to zasluuju i da bude u srazmeri sa njihovom vrednou. Buda je pomenuo tri stvari koje su
vredne nae vernosti Dhamma, prijatelji i brana veza.
Trebalo bi da uzimamo Tri utoita tek onda kada zaista razumemo ta time radimo i ta to
od nas zahteva. A kada to i uinimo i kada smo verni svom zavetu, time u sebi stvaramo ogrom-
nu energiju i samopouzdanje, koji ubrzavaju nae putovanje na Putu. Buda je rekao: Dhammu
treba praktikovati sa vernou, bez kolebanja. Onaj ko na takav nain praktikuje Dhammu, spava
slatko u ovom svetu i u narednom (Dhp. 169). Buda je takoe napomenuo da su osobine pravog
prijatelja to da se dri date rei (avisam vadanataya), da e ostati uz vas i u tekim vremenima
(apadasu na viahati) i da e ak i svoj ivot dati za vas (ivitam pissn atthaya pariattam hoti,
(D.III,187-190). Drugim reima, najvii nivo prijateljstva se ne menja sa promenom okolnosti.
Ovakva odanost obino raa istu takvu odanost u onima prema kojima je usmerena.
Vernost je i jedan od najvanijih sastojaka uspenog braka. Mu ne bi trebalo, kae Buda, da
bude neveran svojoj eni, niti ena svom muu (D. III,190). Jedna od linosti u atakama kae:
Mi ne greimo sa tuim enama, niti nas nae ene varaju. Sa tuim partnerima ophodimo se kao
da smo u celibatu (Mayan a bhariyam natikkamama amhe a bhariya natikkamama annatra
tahi brahmaariyam arama, a.IV,53). Verna supruga se u Tipitaki hvali kao iskrena prema
svom muu (ekabhattakini, a.III,63). Arhetip predane i verne supruge u budistikoj tradiciji
jeste Sambula, ena kralja Sotthisene. Kada je oboleo od lepre, morao je da sie sa trona i ode da
ivi u umu, ali mu se uprkos njegovom protivljenju pridruila i supruga. Sa mnogo strpljenja i
ljubavi negovala ga je i na kraju uspela i da ga izlei. ak i kada je posumnjao u njezinu ljubav i
klonio je se, ona ga ipak nije napustila. Na kraju, kad se uverio u njezinu iskrenost, izvinio se zbog
nepoverenja i tako su se izmirili (a.V,88-98).
VESKHA
Veskha je drugi mesec u budistikom kalendaru, a na sinhala jeziku on se izgovara Vesak. Pre-
ma theravda tradiciji, Siddhattha Gotama je roen, prosvetlio se i umro na dan punog Meseca
meseca veskhe, iako to nije pomenuto nigde u Tipiaki. Prema Tipiaki, dok je Buda boravio
u Vesliju, saoptio je da e umreti za tri meseca (ito tia msna, D.II,114). Poto nije
naputao Vesli sve do kraja sezone monsuna (sredina oktobra), nije mogao da umre pre sredine
januara.
Kada je kineski monah Hiuen Tsiang boravio u Indiji tokom VII veka, ustanovio je da veina
budista slavi Budino roenje, probuenje i smrt tokom meseca veskha, a neke kole su to inile u
neko drugo vreme. Tako je zapisao: Prema optoj tradiciji, Tathgata je imao osamdeset godina kada
je, petnaestog dana druge polovine meseca veskha, dostigao konanu nirvu Ali sarvstivdini
227
kau da je on zapravo umro osmog dana druge polovine meseca Kattika. Bodhisattva je bio roen
osmog dana druge polovine meseca veskha Ali svaka kola kae da je to bilo petnaestog dana
druge polovine meseca veskha.
U theravda budistikim zemljama Veskha je dravni praznik i na taj dan ljudi se okupljaju u
hramovima da sluaju propovedi, meditiraju i iskazuju potovanje Budi kroz razliite ceremonije.
Videti Kusinr i Putovanja.
VESLI
Vesli je bio glavni grad plemenske
republike Vai i mesto na kojem
su se odigrali mnogi vani dogaa-
ji iz Budinog ivota. Tu je odran
i drugi budistiki sabor, otprilike
stotinu godina posle njegove smrti.
Danas se ruevine Veslija prostiru
na velikoj povrini, a meu njima je
najvaniji ogroman kameni stub, sa
lavom na vrhu, zatim velika stpa
odmah do njega i jo jedna stpa
u blizini, za koju arheolozi misle
da je podignuta kako bi u nju bila
pohranjena jedna osmina Budinog
posmrtnog praha koja je pripala
Vaijima. Vesli se nalazi 40 kilo-
metara severno od Patne, prestonice
dananje indijske drave Bihar.
VEZIVANJE ZA PRAVILA
Vezivanje za propise i pravila (slavataparmsa, ali ponekad i slabbataparmsa ili
slavataupdna) jeste termin koji je Buda esto koristio (A.III,377; D.II,58; IV,144; M.I,433).
Sla znai ponaanje formulisano pravilima (na primer, pet pravila ponaanja), vata znai zave-
ti, propisi ili rituali, a parmsa znai vezivanje i hvatanje za neto. itava ova sintagma odnosi
se na pogreno verovanje da savesno ispunjavanje pravila ponaanja ili precizno izvoenje odre-
enih rituala samo po sebi vodi do probuenja. Meutim, ona obuhvata i mnoge druge sluajeve
cepidlaenje oko manje znaajnih pravila; brkanje etikecije sa pravilima morala; insistiranje da
drugi striktno potuju propise, dok sami pronalazimo naine kako da ih zaobiemo; strogo pri-
dravanje spoljanje forme moralnih pravila, ali neobaziranje na njihovo pravo znaenje i svrhu;
mehaniko recitovanje pravila, mislei da je to dovoljno. Sve ovo su primeri slavataparmse.
Ovde se takoe mogu ubrojati stav uskogrudosti ili miljenje da smo samo mi u pravu, ak hvali-
sanje sopstvenim vrlinama (Sn.782). Naalost, tradicionalno praktikovanje budizma esto prua
primere ovakvog izvrdavanja i iskrivljenog razumevanja.
Osobi koja je pod uticajem slavataparmse manjkaju feksibilnost, balans i sposobnost da
se probije iza rei ili spoljanje ljuture. Tako, i pored toga to je iskrena i marljiva, takva osoba
zapravo nikada ne pronikne u Dhammu na dubljem nivou. Buda je ovakvo vezivanje za pravila
ponaanja i propise oznaio kao jedan od deset okova (dasa sayojana, A.V,17) koji sputavaju
oveka i ometaju ga u duhovnom rastu (appahya abhaddo, A.V,145). Videti Slovo i duh.
Vesali, Kutagarasala vihara
228
VIJETNAM
Vijetnam je zemlja u jugoistonoj
Aziji, koja se granii sa Laosom
i Kambodom na istoku i ju-
nim kineskim morem na zapadu.
Budizam je u ovaj region stigao
negde u V veku, uglavnom pre-
ko indijskih trgovaca i monaha,
na njihovom putu ka Kini. U ka-
snijim vekovima kineski uticaj je
postao dominantan u Vijetnamu,
te je zemlja prihvatila kineske
forme budizma. Posle 70-ih go-
dina XIX veka Francuzi su tu na-
inili svoju koloniju, a budizam
su poeli da zabranjuju, jer je predstavljao deo vijetnamskog identiteta. Posle drugog svetskog
rata komunisti su u Severnom Vijetnamu potpuno uguili budizam, dok je budiste na jugu brutalno
proganjao prokatoliki reim Ngo Dinh Diema. Danas je itava zemlja pod komunistikom vlau
i budizam nastavlja da trpi razna ogranienja. Mnoge vijetnamske izbeglice uspele su da nastave
svoj religijski ivot u SAD, Australiji i Evropi.
VINAYA PIAKA
Vinaya je prvi deo Tipiake, svetih budistikih tekstova, dok su druga dva dela Sutta piaka i Ab-
hidhamma piaka. Re vinaya znai disciplina i odnosi se na pravila kojih budistiki monasi i
monahinje moraju da se pridravaju. Vinaya piaka se sastoji od tri dela: Suttavibhaga, Khandha-
ka i Parivra. Prvi od njih sadri Ptimokkhu, 227 pravila za monahe i 311 za monahinje, kao i
komentare tih pravila. Khandhaka sadri opise raznih monakih procedura, kao to je zareenje, i
administrativnih poslova. Poslednji deo Parivra je katehetski dodatak, koji obrauje monaki za-
kon. Najraniji delovi Vinaya piake sadrani su u Ptimokkhi, dok je ostatak nastajao tokom dugog
perioda, u vekovima posle Budine smrti.
VISUDDHIMAGGA
Visuddhimagga je delo koje predstavlja svojevrstan pregled itave Sutta piake, onako kako ju je
razumela mahvihra tradicija theravda budizma. Ovaj naslov znai Put proienja. Knjigu
je napisao Buddhaghoa u V veku i za strukturu mu je posluila shema od sedam proienja,
koju je Buda izloio u Rathavinta sutti (M.I,145). Pristup Visuddhimagge duhovnoj praksi je vie
teorijski i zasnovan na abhidhammi, nego to je praktine prirode.
VJERUJU
Vjeruju je formulacija uverenja, obino religijskih, koja neko mora da prihvati kako bi bio smatran
lanom odreene religije. Ideja prihvatanja putem vere je strana budizmu, zato to vei naglasak
stavlja na postupke, nego na veru. Svako vjeruju ili ispovedanje vere u hrianstvu apostolsko,
nikejsko, Atanasijevo itd. izlae teoloke ideje koje moraju biti prihvaene (ak i ako ih ne
razumemo sasvim), kako bismo postali hrianin i bili spaeni. Zanimljivo je da nijedno od tih
saetaka vere ne govori o tome kako treba da se ponaamo. Ako postoji neki ekvivalent za saetak
Tran Quoc pagoda, Hanoj
229
uenja u budizmu ili nekakav priblian pandan, onda bi to bile Budine rei: Ja poduavam samo
jednu stvar patnju i okonanje patnje (M.I,140). Ili bi jo bolje mogle da se uzmu njegove rei
zabeleene u Dhammapadi: Izbegavaj zlo, ini dobro i proisti svoj um: to je uenje svih Buda
(Dhp.183). Prema budizmu, verovanje u neki skup ideja, ak i ako u njih verujemo svim svojim
srcem, ne moe nas osloboditi. Jedino razumevanje i dubinska promena u srcu i umu moe nam u
tome pomoi. Videti Epitet i Vera.
VLADANJE
Vladanje (planavi) jeste nain na koji se politika teorija primenjuje na upravljanje zemljom.
Buda nije mnogo govorio o vladanju i politici, ali jeste podsticao kraljeve sa kojima je ponekad
razgovarao da budu pravini, blagi i da vode rauna o dobrobiti svojih podanika. Iza toga je stajala
ideja da ukoliko je vladar takav, i njegova vladavina e biti pravedna i blagotvorna. Budino uenje
namenjeno kraljevima bilo je formulisano u Deset zakona vladavine (dasa ra dhamma). To su
dareljivost (dna), moral (sla), liberalnost (pariga), otvorenost (aava), blagost (maddava),
samoobuzdavanje (tapo), ne-ljutnja (akkodha), nenasilje (avihisa), strpljivost (khanti) i nekom-
peticija (avirodhana, a.I,260; III,274). Meutim, kasniji budistiki mislioci proirili su ovo u
savet kojim se uglavnom koncentrie ispoljavanje politike moi.
Najdue i najdetaljnije staro budistiko uenje o vladanju nalazi se u spisu Mahvastu i sastoji
se zapravo od elaboracije Tesakua take iz zbirke taka (a. V. 109). Ovde su dati neki odlomci
iz tog dela: Kralj nikada ne bi trebalo da padne u ropstvo besa. Umesto toga, neka kontrolie
svoj bes, jer nikome ne moe da radi ni za svoje dobro, a ni za tue kada je besan... Kada iskrsne
nesporazum, treba da posveti panju obema sukobljenim stranama, saslua argumente svake i onda
zakljui spor prema onome to je pravedno. Ne treba da ga u tome vode naklonosti, mrnja, strah
ili nepromiljenost.... Dok jednim okom pazi na dravne poslove, kralj bi trebalo da se brine o srei
svih. Trebalo bi da sprei bilo koga da ini nasilje i pokae da je pravednost ta koja biva nagraena.
Kao i u vreme starih kraljeva, velik broj imigranata dolazi da bude primljen u novu zajednicu i
trebalo bi da ih prihvati. Uvek pokai naklonost prema siromanima, ali isto zatiti i imune koji
su tvoji podanici... Ne gaji neprijateljstvo prema susednim kraljevima. Ko god da mrzi, nagrada e
mu biti mrnja njegovih neprijatelja. Neguj prijateljske veze sa svojim susedima, jer drugi cene one
koji su postojani u prijateljstvu. Ne raspredaj o svemu i svaemu, ali iznesi svoje miljenje u pravom
trenutku i dri se teme... Uvek titi one koji ive pravedno. Jer se toak vlasti okree u zavisnosti od
toka pravde... Nikada ne postavljaj za kmetove ili nadzornike oblasti ni svoje sinove ili brau ako
su bezobzirni, nasilni ili iskvareni... Budalast ili pohlepan savetnik nije na korist ni vladaru ni zemlji.
Zato, kao svoje savetnike imenuj ljude koji nisu gramzivi, ve asni i posveeni svome poslu i koji
mogu da unaprede zemlju. Tvoje oi nisu tako dobre kao oi pijuna, a nije ni policija. Zato u svakom
od svojih poslova angauj nekog ko e prikupljati informacije za tebe.
Sutina ove i svake kasnije budistike politike teorije jeste da se toak vlasti okree u
skladu sa tokom pravde (balaakram hi nirya dharmaakram pravartate), tj. da je vlast samo
onda legitimna kada podrava i promovie dobrotu, jednakost i vladavinu zakona.
Dhamma, Man and Law, K. N. Jayatilleke, 1989.
VREME
Vreme (kla, samaya ili vel) jeste oseaj trajanja koji prati fenomen promene. Stari Indijci ko-
ristili su razliite sisteme za merenje i deljenje vremena, ali najee koriene jedinice bile su
trenutak (khaa), sekunda (tattaka), minut (lava) i sat (hor), dan i no (ahoratta), nedelja (satta-
ratta), dve nedelje (ahamsa), mesec (msa), godina (savahara) i vek (vassasata). Noi su
230
bile podeljene na tri bdenja (yma,
Dhp.157), a meseci na dva dvone-
deljna perioda (a.I,159). Trajanje
nekih od ovih jedinica je bilo razli-
ito, ponekad i znatno, u zavisnosti
od sistema koji se koristio. Za dan
se smatralo da poinje sa izlaskom
sunca (suriyuggamana).
Budina inteligencija i imagina-
cija bile su tolike da je bio u stanju
da razmilja o ogromnim vremen-
skim periodima. Tako je jednom re-
kao da je ovaj svet nastao, ne za est
dana i pre nekoliko hiljada godina
kako to veruje judeo-hrianska
tradicija, ve tokom nekoliko eona
(kappa). Kada su ga zapitali koliko
je jedan eon dug, odgovorio je:
Zamislite planinu kilometar dugaku, kilometar iroku i kilometar visoku, sve jedna stena bez
ikakve pukotine i upljine. A onda zamislite da jednom u sto godina neki ovek udari po toj planini
komadom svilene tkanine. Pre bi se ta planina istroila nego to bi proao eon (S.II,182). Ovo
naravno nije trebalo da bude precizna mera, ve samo da stvori oseaj jednog nezamislivo dugog
perioda vremena.
Tokom vekova su budistiki abhidhamma flozof razvili nekoliko teorija vremena, neke od
njih vrlo sofsticirane. Meutim, iako su intelektualno zanimljive, malo tih teorija ima i praktinu
primenu. Budino poimanje vremena se zasnivalo na zdravom razumu i bilo je sasvim praktino. On
je govorio o dve vrste vremena hronolokom i iskustvenom. Hronoloko moemo uoiti i meriti
odreenim kretanjem nekog predmeta. U staroj Indiji posmatralo se kretanje Sunca (M.I,393) ili se
merilo kretanje Suneve senke pomou klatthambe ili sunanog sata. Kasnije je pronaen vodeni
sat, koji je mogao da pokazuje vreme i u oblane dane i nou. Iskustveno vreme se osea zahvaljujui
sposobnosti da se seamo prolosti, budemo svesni sadanjosti i spekuliemo o budunosti. Tako je
u budizmu vreme prvenstveno psiholoki fenomen. Ali takav koji moe da nam stvori i probleme.
Vezanost za seanja moe nas odvesti u kajanje i oseaj krivice, dok spekulacije o budunosti
mogu dovesti do brige, udnje, straha i beskorisnih fantazija, a i jedno i drugo se moe koristiti kao
beg od sadanje stvarnosti. Jednom prilikom Buda je rekao: Prolost ne treba slediti, ni budunost
prieljkivati, jer ono to je prolost mrtvo je, a budunost jo pristigla nije. Umesto toga, uz pomo
uvida sagledaj sadanji trenutak, i to ovde i sada. Upoznaj ga i budi sa njim (M.III,187). Govorei
o vrednosti ivljenja u sadanjosti, jednomje prokomentarisao: Ne lamentiraju nad prolou, ne
ude za onim to tek treba da doe, ve odravaju sebe u sadanjosti i zato im je izraz lica tako
vedar (S.I,5). Jedna od karakteristika Dhamme jeste da je vanvremena (akliko), to znai da je
relevantna i primenljiva danas, ba kao to je to bila i kada ju je Buda izlagao (M.I,137).
VRTOVI
Vrt (rma ili uyyna) jeste zemljite na kojem se uzgajaju biljke. Hortikultura je bila veoma ra-
zvijena u staroj Indiji i sekularni spisi kao to je Kma stra i Vkyuveda daju detaljna uputstva
kako oblikovati vrt, koje cvetove odabrati, kojim redom ih saditi i kako ih odravati. Kma stra
Sunani sat na Konark Sun hramu
Bhubanevar (glavni i najvei grad indijske drave Orisa)
231
kae o paljivoj eni: trebalo bi paljivo da pripremi teren i posadi aromatino bilje, povre,
grmove eerne trske i slino. Trebalo bi da u redovima zasadi i crvenolisnu ljivu (mirobalan),
jasmin i drugo cvetno drvee, kao i iblje. U sredini vrta treba napraviti izvor, jezerce ili bazen.
Prosijake, budistike i ainske monahe treba drati podalje. Dve vrste vrtova koje se najee
pominju u Tipiaki su; (1) vonjaci (phalrma), obino mangoa, smeteni na obodima sela, i (2)
vrtovi za uivanje (pupphrma) kakve su posedovali vladari ili bogatai, smeteni izvan gra-
dova, a koristili su ih praznicima ili vikendom za druenje, veselja i proslave (Vin.III,49). Sem
cvetnog iblja, drvea i vinove loze, najvaniji elementi ovih vrtova za uivanje bili su paviljon
(maapa), jezerce sa lotosima (pokkhara), kamena klupa (silpatta) i ljuljaka (dol) okaena
o granu velikog drveta. U blizini je moda bilo mesto gde su se hranile veverice i pauni, a ribe u je-
zercima su moda bile istrenirane da izau na povrinu radi hranjenja na zvuk bubnja (a.II,227).
Veina ovih vrtova bila je okruena zidom i odravali su ih posebni vrtlari (rmapla).
Najraniji budistiki manastiri izrasli su iz ovakvih vrtova koji su bili poklanjani Budi.
Najslavniji od njih bio je Bambusov gaj i vakov Mangov gaj u Ragahi, kao i gaj princa
ete u Svatthiju. Prvi je opisan kao ni suvie blizu, ni suvie daleko (od grada), pogodan za
dolaenje i odlaenje, pristupaan ljudima u svako doba, ne prenatrpan danju i ne suvie buan
nou, miran, osamljen, pogodan za sedenje a da nas niko ne uznemirava i podsticajan za duhovnu
praksu (Vin.I,39). Sem injenice da vrtovi nude odreeni stepen samoe i tiine, ta je to to ih ini
toliko podsticajnim za duhovnu praksu (paisallnasruppa)? Stari budisti razumeli su da nae
neposredno okruenje moe da utie na na um. Na primer, boravite okrueno vrtom, gajem i
jezerima, prijatni krajolik, panorama sa selima, gradovima i lepom okolinom, kao i udaljeni planinski
vrhovi u plaviastoj izmaglici mogu umiriti nemir i brigu (Vis.110). Slino umama, vrtovi ini
se imaju prirodnu sposobnost da stiavaja um. Istraivanje je pokazalo da slino tome i boja moe
uticati na neije mentalno stanje. Plava i zelena imaju naroito umirujui efekat, a naravno zelena je
dominantna boja u vrtu. U procesu fotosinteze biljke razmenjuju ugljen-dioksid za kiseonik. Tako
iblje i drvee ine ambijent bogat kiseonikom, mnogo vie nego urbani delovi ili zatvoreni prostori
kao to su kue, u kojima nema biljaka. Unoenje vie kiseonika pomae umu da ostane budan i
otar. Iako iskusan meditant moe meditirati bilo gde, nema sumnje da su neke sredine pogodnije
za meditaciju od drugih. Vrtovi su jedna od njih i to moe biti razlog zato su ih prvi budisti voleli
kao mesta za svoje manastire.
Neki od japanskih velianstve-
nih vrtova nalaze se u manastirima.
Meu njima, najpoznatiji je Ryoan-
ji u Kjotou. Norbalinga u Lhasi, na
Tibetu, i sada u ruevinama Kalu-
iya Pokua u Mihintaleu, na ri
Lanki, su druga dva divna vrta
namenjena boljoj meditaciji. Ma-
nastir koji je osnovao veliki refor-
mator tajlandskog budizma Bud-
dhadasa smeten je u umovitom
predelu nazvanom Suan mokkh,
Vrt osloboenja.
Zen vrt Ryoan-i, Kjoto
232
Y
YASODHAR
Prema tradiciji, Siddhattha Gotamina ena
zvala se Yasodhar, iako se taj podatak ne
pominje bilo gde u Tipiaki. Tu se ona
uvek pominje kao Rhulamt, Rhulina
majka. U njenom najranijem pominja-
nju, ona se naziva Bhaddakana, to joj
je verovatno bilo pravo ime (Bv.26,15).
Yasodhar bi zapravo pre bila titula, koja
znai nositeljka slave i tek kasnije je taj
naziv poeo da se smatra imenom. Sem
ovoga, ne postoje bilo kakve druge infor-
macije o Siddhatthinoj eni, iako su se oko
nje isplele mnoge legende.
YUNCHI CHUHUN
Yunchi Chu-hun (1532-1612) bio je jedan od najveih kineskih monaha u poslednjih 500 godina.
Kada se zamonaio sa 32 godine, ve je iza sebe imao dva braka. Pokazao se kao briljantan i vrlo
marljiv uenik, ali nezadovoljan krajnje ritualizovanim ivotom koje je veina monaha vodila,
po zavretku uenja napustio je manastir i postao lutajui monah. Na kraju je pronaao napute-
ni manastir na planini Yunchi, koji je obnovio i tu je proveo ostatak ivota. Njegova predanost,
poznavanje uenja i meditativna dostignua privukli su na stotine uenika, a strogi manastirski
reim koji je uveo postao je model koji su mnogi drugi sledili. Yunchi Chu-hun je pisao i knjige u
kojima je branio budizam od napada katolikih misionara, komentare kanonskih spisa i prirunike
za meditaciju. Takoe je ohrabrivao nezareene da nastoje da dostignu isti onaj nivo znanja o Ka-
nonu, kao i meditativne prakse kao i monasi i monahinje. Najpoznatija inovacija koju je uveo za
zareene i nezareene uenike bila je ono to se zvalo Knjiga dobrog i loeg, u koju su zapisivali
svoje misli, govore i postupke, kao pomo u samoistraivanju i razvijanju karaktera. Takoe je
pokuavao da zalei podele izmeu razliitih kola kineskog budizma, ali sa ogranienim uspe-
hom. Poto je Yunchi Chu-han umro, za njega su mnogi verovali da je dosegao probuenje.
Princ Siddhattha se oprata od Yasodhare i malog Rahule
233
Z
ZADOVOLJENOST
Zadovoljenost (santuhi) jeste sposobnost da se osetimo srenim i ispunjenim i u okolnostima
u kojima smo sada. Buda je rekao: Zadovoljenost je najvee bogatstvo (Dhp. 204), to znai
da kada smo zadovoljni, ne treba nam nita drugo, ne treba nigde da idemo ili bilo ta drugo da
postanemo kako bismo bili sreni, jer smo ve takvi. Zato je zadovoljenost vrednija od bilo kakve
stvari i dostignua. Buda ovako opisuje zadovoljenost monaha: Zadovoljan je ogrtaem da po-
krije svoje telo i dobijenom hranom da zadovolji svoj stomak, a poto ne uzima vie nego to mu
je potrebno da nastavi svojim putem, nalik je ptici koja leti sad tu, sad tamo, ne nosei sa sobom
nita vie do svojih krila (D.I,71).
ZADOVOLJSTVO
Zadovoljstvo (kma ili smisa sukha) jeste pozitivan oseaj nastao stimulacijom ula ili uma. Za-
dovoljstvo je iskustvo koje nam ulepava ivot, ali ako postane opsesija, kada se smatra najvani-
jom stvari u ivotu ili ak njegovim ciljem, tada moe biti vrlo destruktivno. To se moe dogoditi
barem na tri naina: (1) priroda organa ula je takva da ih dua stimulacija otupljuje, pa da bismo
dobili isti nivo zadovoljstva moramo da ih jae stimuliemo. Time se stvara mogunost da upad-
nemo u zaarani krug traganja za novim zadovoljstvom, a kada njime postanemo nezadovoljni
tragamo za jo jaom stimulacijom. Buda je to ovako formulisao: Ako je i itava planina od zlata,
ak ni to ne bi bilo dovoljno da oveka zadovolji. Prepoznaj to i ivi u skladu sa tim znanjem
(S.I,117). (2) Snana elja za zadovoljstvom moe nas navesti da na ljude i predmete ne gledamo
kao na ono to zaista jesu, ve samo kao na sredstva da sebi pribavimo novo zadovoljstvo. Ovo
nas moe uiniti krajnje sebinim i sklonim manipulacijama. Buda je rekao: Sa ulnim zadovolj-
stvom kao uzrokom, izvorom i osnovom, ljudi se bore meusobno, vode ratove, provaljuju u kue,
pljakaju, kradu, presreu na putu, zavode ene i bivaju zbog svega toga kanjavani (M.I,86-7,
skraeno). (3) Zadovoljstva ula snano utiu na um, pojaavajui u svesti slike, fantazije i mi-
sli vezane za ta zadovoljstva, ime opet izazivaju enju, uznemirenost i nezadovoljstvo. Ovo
moe biti velika potekoa ako pokuavamo da smirimo i proistimo um. Zato je Buda savetovao
oprezan, ali realistian stav prema zadovoljstvu. Savetovao nam je da sagledamo zadovoljstva u
ulnim zadovoljstvima, opasnost koju u sebi nose i da tu opasnost izbegnemo (M.I,85), kao i da
razvijamo zdrav balans izmeu povlaivanja ulima i ekstremnog asketizma (S.V,42). Buda nas je
takoe ohrabrivao da uvidimo kako postoji vie i rafniranije zadovoljstvo od onoga koje se stvara
stimulisanjem ula: Ako bi neko rekao: Kroz ula nam dolazi najvie zadovoljstvo i srea koju
bia mogu iskusiti, ja se sa time ne bih sloio (M.I,398). Zatim nastavlja opisom radosti i sree
koju doivimo zahvaljujui miru i spokojstvu meditacije.
ZAHVALNOST
Zahvalnost (katavedit ili kataut) jeste oseaj duga za dobrobiti koje su nam drugi priutili i e-
lja da im to izrazimo ili da im se oduimo. Buda je rekao da je zahvalnost obeleje dobrog oveka:
Zaista, dobri ljudi su zahvalni. (Vin. IV, 55). Ali je takoe primetio da zahvalnost nije uobiaje-
na: Ove dve vrste ljudi je teko pronai u ovome svetu. Koje dve? Onaj ko e neku uslugu prvi
uiniti i onaj ko je zahvalan za tu uslugu (A.I,86).
234
ZAPAD AZIJE, IRENJE BUDIZMA
Prema ediktu koji je 256. godine pre n.e. objavio, kralj Aoka je poslao religijske misije u Siriju,
Egipat, Makedoniju i Kirenu. Nije poznato jesu li te misije stigle na svoje odredite i ako jesu,
da li su imale bilo kakav trajniji efekat. Do prvog veka nae ere budizam se ve bio proirio po
Centralnoj Aziji, a dva veka kasnije belei se njegovo znaajno prisustvo u Iranu. Grad Merv u
Turkmenistanu bio je vana stanica na Putu svile i u jednom periodu i dom velikog pesnika i mate-
matiara Omara Hajama. U jugoistonom delu ovog starog grada nalaze se ruevine velike stpe i
manastira. Grad su unitili Mongoli u XIII veku. Poto je Merv smeten na 37,34 stepena geograf-
ske irine i 61,52 stepena geografske duine, ovi spomenici su to se tie starog veka najzapadniji
arheloki nalazi vezani za budizam.
Meutim, knjievni izvori pokazuju da je budizam prodro mnogo vie na zapad od ovoga, ak
do Tabrza u severozapadnom Iranu. Kralj Arghum (1284-91) bio je velikoduni patron budizma.
Posle njegove smrti nastao je haos, zbog mongolske invazije i borbe za vlast njegovih sinova.
Ghazan, najstariji meu njima, na kraju je odneo pobedu i iako je othranjen kao budista, on je 19.
juna 1295, samo nekoliko meseci pre nego to je siao sa prestola, primio islam. Zapisi kau da
je, poto je uao u Tabriz, naredio da se unite sve crkve, sinagoge i hramovi. Sudbina budizma
i drugih religija u Ghazanovoj vlasti zabeleena je u starom persijskom spisu Jmi al-tawkh.
Kada je Ghazan prihvatio islam, naredio je da svi kipovi budu polupani, a svi budistiki hramovi
(but-khna) i svetilita uniteni, jer je njihovo prisustvo u islamskim zemljama zabranjuje ara.
Svi monasi (bakhi, tj. bhikkh) bili su preobraeni u islam. Ali poto im Bog nije priskoio u
pomo, oni nisu imali istinsku veru, ve su bili muslimani samo po spoljanjosti. Tako su se u
njihovom distriktu nuno javljali znaci nevernitva i otpadnitva. Posle izvesnog vremena kralj je
uoio njihovo pretvaranje i rekao im: Neka se oni koji to ele vrate u Indiju, u Kamir, Tibet ili
one zemlje odakle su doli. A oni koji ovde ostanu neka se ne pretvaraju. I ako do mojih uiju dopre
glas da i dalje pravite vatrene oltare (tj. svetilita zoroastrijanizma) ili hramove, takvi e smesta
okusiti moj ma. Tragovi budizma su se u Iranu odrali jo nekoliko decenija, pre nego to su
potpuno nestali.
ZAREENJE
Zareenje je ceremonija kojom se obe-
leava neije stupanje meu monahe
ili monahinje. U budizmu zareenje
ima dve faze. Prva se zove pabba,
pobei tj. napustiti domainski i-
vot i postati lutajui beskunik. Dru-
ga se zove upasampada, preuzima-
nje, dakle preuzimanje svih dunosti
i odgovornosti potpuno zareenog
monaha ili monahinje. Budistiko
monatvo nema sveteniku ulogu ili
mo, te je zato zareenje samo svesna
i javno obznanjena odluka o naputa-
nju svetovnog ivota, o pridravanju
Vinaye i potpunom posveenju cilju
dostizanja probuenja Da bi se zare-
dio, kandidat mora da se pojavi pred
in zareenja monaha, theravada hram u Junoj Kaliforniji
235
skupom od deset iskusnih monaha na
dobrom glasu, kae svoje ime, ime
monaha koji se ponudio da ga obu-
ava i potom na zadovoljavajui na-
in odgovori na 12 pitanja. (1) Da li
ima lepru? (2) Da li ima ireve? (3)
Da li ima neko gljivino oboljenje?
(4) Da li ima tuberkulozu? (5) Da li
ima epilepsiju? (6) Da li si ljudsko
bie? (7) Jesi li mukarac? ili ena
u sluaju monahinja (8) Da li si bez
dugova? (9) Da li si bez obaveza pre-
ma kralju? (10) Da li ima saglasnost
roditelja (ili muevljevu, u sluaju
ena)? (11) Da li si stariji od 20 godi-
na? (12) Ima li svoj ogrta i zdelu?
(Vin.I,93; II,271).
Ako je skup zadovoljan kandida-
tom, on e ga prihvatiti kao monaha.
ene koje ele da postanu monahinje moraju ovu proceduru prvo proi pred grupom monaha, a
zatim i pred grupom monahinja. Novi monah e provesti barem narednih pet godina u zavisnosti
(nissaya) od svog uitelja, koji e ga obuavati i uputiti u norme monakog ivota.
U Burmi i Tajlandu postoji tradicija privremenog zareivanja. Veina tamonjih mukaraca
e provesti od nekoliko nedelja do nekoliko meseci kao monasi, obino u svojim mlaim go-
dinama. Poto se ovakvo privremeno zareenje obavlja uz vrstu nameru da se kroz izvesno vreme
kandidat vrati svom laikom ivotu i poto se zapravo ne dogaa pravo odbacivanje bilo ega,
itav dogaaj je pre drutveni ritual nego pravo zareenje.
Prema Vinayi, ako monah eli da ponovo postane laik, sve to treba da uradi jeste da o tome
obavesti ostale monahe, da se formalno pred njima razmonai i napusti manastir. U praksi, u svim
budistikim zemljama se na one monahe koji se razmonae (izuzev privremeno zamonaenih)
gleda sa neodobravanjem.
ZASTAVA, BUDISTIKA
Zastava (patk ili dhaa) jeste komad tkanine
odreene boje ili are koja se koristi kao deko-
racija ili ee da neto predstavi. Zastavu koja
se danas esto koristi da bi predstavila budi-
zam sainio je ameriki budista Henry Olcott
osamdesetih godina XIX veka, kao deo napora
da ujedini budiste na ri Lanki i suprotstavi
se stranim misionarima. Zastava je etvrtastog
oblika, sa est vertikalnih pruga plava, uta,
crvena, bela, narandasta i na kraju je kombina-
cija ovih pet boja. Ove pruge predstavljaju zra-
ke u boji koji su zasijali iz Budinog tela kada je
dostigao probuenje (Vin. I,25). Videti Aura.
Anena vihara, enski manastir theravada tradicije,
Rettenberg, Nemaka
236
ZAYA PANDIT
Zaya Pandit je bio veliki monah-misionar, zasluan za
prelazak mnogih mongolskih plemena u Kini i takoe
Kalmika u budizam. Roen je 1599. godine u kneev-
skoj Oirat porodici i sa 16 godina otiao je u Lasu na Ti-
betu radi obrazovanja. Tokom naredne decenije izrastao
je u izuzetnog poznavaoca budistikog kanona i uitelja.
Najvei uspeh Zaya Pandita bio je stvaranje pisma za
kalmiki jezik i potom prevoenje mnotva budistikih
tekstova na taj jezik. Preveo je ukupno oko 180 dela i ta-
koe napisao obiman uvod u budizam naslovljen Jasno
ogledalo Dhamme, delo koje Kalmici i danas proua-
vaju. Takav je ugled imala njegova uenost i predanost
da je 1640. uspeo da ubedi mongolska plemena da se
ujedine radi sopstvene dobrobiti i odupru pretnjama koje
su dolazile iz Rusije i Kine. U vreme kada je umro 1662.
godine bio je optepriznat kao svetac.
ZEMLJA
Zemlja (pahav) jeste planeta koja se okree oko svoje ose, krui oko Sunca i odrava ivot na
svojoj povrini. Buda je opisao Zemlju (DN 5; MN 90) tako da ima veliku dubinu (gambhra), og-
romne veliine (appameyya) i u obliku sfere ili diska (maala). Prebudistika religija u Indiji je
Zemlju personifkovala kao boginju Pahav, identinu grkoj boginji Geji ili rimskoj Teri. Prema
legendi, posle probuenja Buda je dodirnuo zemlju i pozvao Zemlju da posvedoi o njegovoj ve-
likoj pobedi nad mrakom neznanja. Mnogi Budini kipovi prikazuju ovu scenu, gde levu ruku dri
poloenu u krilu, a desnu na kolenu i prstima dodiruje tlo. Mada Buda nikada nije pomenuo samu
Pahav, on je video da Zemlja poseduje odreene kvalitete koji je ine vrednog naeg potovanja.
Prema njemu, biljke od kojih zavisi sav ivi svet rastu tako to crpe hranljivu sutinu (pahavya
ili pahavrasa) iz zemlje (AN X.104; SN .I,134). On je takoe ukazao na meuzavisnost Zemlje
i ivota kada je primetio da stoka zavisi od kinih oblaka i ljudi zavise od stoke (a. IV,253).
Iako izraene jednostavnim reima, ove ideje su prethodnici Gaia hipotezi biologa Dejmsa Lavlo-
ka, koja govori o tome da Zemlju treba posmatrati kao jednu celinu sainjenu od uzajamno tesno
povezanih delova, u toj meri da je moemo smatrati ivim biem. Ako je to tako, onda je briga o
prirodi i okruenju u skladu sa prvim pravilom morala.
Ali za Budu Zemlja nije samo hraniteljka ivota, ve ima i izvesne duhovne kvalitete vredne
podraavanja. Zato nas je podsticao da budemo bistri poput jezerceta bez mulja, nepomerljivi
poput stuba pobodenog u tlo i osloboeni neprijateljstva poput velike Zemlje (pahav samo
no viruhati, Dhp. 95). Ovo znai da se Buda najvie divio naizgled blagoj, strpljivoj trpeljivosti
Zemlje. Drugom prilikom je rekao sinu Rhuli: Ba kao to ljudi bacaju iste ili prljave stvari...
na Zemlju i ona se nikada ne osea ozlojeenom, ponienom ili zgaenom, na isti nain razvijaj
meditaciju poput Zemlje i tada prijatni ili neprijatni utisci nee ui u tvoj um i u njemu ostati (MN
62). Naravno, iako treba da nastojimo da nas ne uzbuuju razliiti utisci kojima smo izloeni, to ne
znai da prema drugima treba da se ponaamo na nain koji e ih uiniti ozlojeenim, ponienim
ili zgaenim. I kako se odnosimo prema drugima, tako treba da se odnosimo i prema Zemlji.
Videti Svet.
Buddhist Perspectives on the Ecocrisis, Klaus Sandell, 1987.
Portret Namkhaiantsan ili Zaya Pandita
237
ZEN
Zen je zapravo japanska varijanta kineske rei
chan, koja opet potie od sanskritske rei
dhyna, to znai meditacija. Otuda je zapra-
vo zen naziv kole japanskog budizma koja na-
glaava znaaj meditacije. Zen je u Japan pre-
net iz Kine u XII veku i od tada je na najdublji
nain uticao na ivot u toj zemlji, naroito na
umetnost. Spontani, nekonvencionalni i ponekad
klovnovski postupci postali su prepoznatljivo
obeleje zen uitelja i verovatno su predstavlja-
li zdravu reakciju na krutu formalnost japanske
monake kulture. Rinzai kola zena koristi zago-
netke nazvane koan, kako bi prevazila pojmov-
no miljenje koje blokira put ka prosvetljenju,
dok soto kola naglaava praksu meditacije sves
nosti ili kako je nazivaju ikantaza: nita sem
sedenja. Poev od 50-tih godina prolog veka,
zen je postao vrlo popularan na Zapadu, naroito
u Sjedinjenim Dravama.
ZENIT
Zenit (uparim) predstavlja najviu taku koju Sunce dostigne na svom putu preko neba ili, gene-
ralno, pravac nagore. Re dolazi od arapskog samt ur ras, to znai put gore. U narodnoj mati
nagore je uvek bilo povezivano ili sa boanskim biima ili sa zvezdama, jer se jedno i drugo nalazi
na nebu i, kako neki ljudi veruju, utie na nau sudbinu. Budino uenje o samoprobuenju uinilo
je Boga i boanstva suvinim, a njegovo uenje o kammi pokazalo je da je astrologija u zabludi.
Jednom je lutajua asketkinja videla Sriputtu kako jede, poto je zavrio prikupljanje hrane.
Upitala ga je da li gleda u bilo kojem od est pravaca dok jede, a on ree da ne gleda ni u jednom.
Zatim joj objasni ta podrazumeva pod negledanjem ni u jednom pravcu. U vezi sa zenitom je
rekao: Za one monahe i svetenike koji se izdravaju praktikujui nedostojne vetine, pogrean
izvor preivljavanja kao to je astrologija, za njih se moe rei da jedu gledajui nagore. A potom
dodade: Ja ne ivim zaraujui na tako pogrean nain. Ja svoju hranu dobijem ispravno i potom
je jedem ispravno. Toliko je njegova sagovornica bila ovim impresionirana da produi od ulice
do ulice od ugla do ugla, hvalei Budine uenike (SN XXVIII.10). Videti Astrologija.
ZLATNO PRAVILO
(ini drugima ono to hoe da i oni ine tebi)
Princip poznat kao zlatno pravilo ini drugima ono to bi eleo da i oni ine tebi esto se
smatra vrhuncem Isusovog moralnog uenja i neim to je jedinstveno za hrianstvo. Meutim, i
Buda je od istog principa nainio jedan od kamena temeljaca svoje etike. On se javlja na vie mesta
i u mnogim oblicima kroz Tipiake. Na primer, Buda je rekao: Svi drhte pred batinom, svima je
ivot drag. Usporeujui sebe sa drugima, ne ubijaj niti podstii ubistvo (Dhp.130). Treba da
ovako razmilja: ovek koji je ljutit i ljutito govori jeste za mene neprijatan i odbojan. Ako ja
postanem ljutit i ljutito govorim, i ja u biti neprijatan i odbojan drugima. Razumevajui ovo, po-
tom treba ovako razmiljati: Neu biti niti ljutit, niti u ljutito govoriti (M.I,99). Kakav sam
238
ja, takvi su i drugi. Kakvi su drugi, takav sam i ja. Stavljajui sebe na mesto drugog, nikog ne ubi
i ne daj drugima da ubiju (Sn.705). Da bismo zlatno pravilo smestili u sredite svojih misli i po-
stupaka, neophodno je zadovoljiti nekoliko preduslova. Moramo biti naisto ta je za nae dobro,
moramo biti svesni reakcija drugih i moramo biti staloeni da se ne vezujemo preterano za svoje
oseaje, kao i da smo u stanju da se uivimo u oseaje drugih. Dakle, zanimljivo je da istinskoj
empatiji i saoseanju prethode svesnost i nevezivanje. Videti Altruizam i Buda i Isus.
ZLO
Zlo (ppa) jeste sila ili prisustvo krajnje negativnosti. U mnogim religijama za zlo se veruje da
potie od naroitog bia po imenu avo ili Satana, za koje se kae da izaziva nesreu i navodi ljude
da ine loe stvari. Prema budizmu, zlo svakako postoji u obliku okrutnosti, ubistva, gramzivosti
ili krae, ali njega stvara pohlepa, mrnja i neznanje koji postoje u ovekovom srcu, a ne neka spo-
ljanja sila. Tako se, prema budistima, zlu opiremo kroz moralno usavravanje lino i drutveno
a ne putem egzorcizma, bajanja, molitvi ili rituala koji bi avola trebalo da dre na odstojanju.
Buddhism and the Methodology of Evil, Trevor Ling, 1965
239

ALOST
alost (soka) jeste oseaj duboke tuge koji doivljavamo kad izgubimo nekog ili neto to nam je
drago. Period tokom kojeg oseamo tugu naziva se oplakivanje (saana). Ako osoba umre posle
duge bolesti, alost koju osea njena porodica i rodbina je obino daleko manja, jer su svi imali
vremena da se pripreme za smrt. Ali neke smrti su iznenadne i neoekivane. Razliite reakcije pri
iznenadnoj i traginoj smrti ilustruje i ono to se dogaalo kada je Buda umro. Neki monasi koji
jo ne behu osloboeni strasti podigoe ruke i zaplakae; neki, bacivi se na zemlju, valjali su se
s jedne na drugu stranu i naricali... Ali oni monasi iji je um osloboen strasti, sabran i staloen,
razmiljali su na ovakav nain: Prolazno je sve to je nastalo. Kako bi drugaije moglo da bude?
(D.II,157). Prva vrsta reakcije mogla bi se nazvati vidljivom, a druga tihom alou.
Ponekad je ovaj prvi tip delimino izazvan oekivanjima okoline ili eljom da se pridobije
saoseanje ili panja. Kada je alost istinska, ona slui kao katarza i nain da se emocije kanaliu
u ne-destruktivnom pravcu. Bilo kako bilo, sve to moe biti jedno krajnje bolno iskustvo. Kod
veine ljudi, ak i takva intenzivna alost obino jenjava posle izvesnog vremena i oni se vraaju u
normalno stanje. No, kod nekih, ona traje i moe izazvati gubitak interesa za uobiajene aktivnosti,
dugotrajnu potitenost i ak depresiju. Tiha alost moe biti uzrokovana ili prilagoavanjem soci-
jalnim normama ili strahom da se pokaemo mekim i ranjivim. Meutim, u svom najboljem obli-
ku, tiha alost moe biti pokazatelj emocionalne snage i zrelog prihvatanja neminovnosti ivota.
Naravno, umesto razmiljanja o strategijama suoavanja sa alou tek kada se ona pojavi,
bolje je unapred se pripremiti. Nita u ivotu nije potpuno predvidivo i apsolutno izvesno, sem
smrti, pa ipak je to situacija za koju se vrlo retko pripremamo. Buda je preporuivao praksu povre-
menog razmiljanja o izvesnosti odlaska sa ovog sveta, naeg i naih blinjih. Ovo moe da umanji
intenzitet i trajanje alosti kada je budemo doiveli. Prihvatanje istine o preporaanju takoe moe
biti od koristi. Razumevanje da su nama drage osobe imale svoj ivot i porodicu pre nego to smo
doli u kontakt sa njima i da e se to verovatno dogoditi i kada nastave sa novim ivotom i poro-
dicom kada se preporode moe takoe olakati bol.
Meutim, umeren oseaj tuge zbog gubitka voljene osobe je neizbean. ak je i Buda osetio
blagu tugu, ili barem oseaj gubitka, kada su preminula njegova dva najbolja prijatelja i glavna
uenika, Moggallna i Sriputta. Tom prilikom je rekao: Monasi, ova zajednica mi izgleda pra-
zna sada kada su Moggallna i Sriputta dostigli krajnju nirvnu (S.V,164).
IVLJENJE, ISPRAVNO
Ispravno ivljenje (samm va) jeste peti korak na Budinom Plemenitom osmostrukom putu.
ivljenje ovde podrazumeva posao kojim zaraujemo za ivot. Da bi on bio ispravan, u punom
smislu rei, taj posao treba da (1) zadovolji barem nae osnovne potrebe, (2) da bude u skladu
sa etikim principima i (3) treba da bude koristan i po mogustvu blagotvoran doprinos drutvu.
Buda je kao primere pogrenog ivljenja pomenuo trgovinu orujem, ljudskim biima (ropstvo,
krijumarenje ljudi, odreene tipove prostitucije i ivljenje od novca na taj nain zaraenog),
trgovina mesom, proizvodnja i prodaja alkohola i otrova (A.III,207). Danas bi se ova lista mogla
znatno uveati. Buda je govorio da biti upuen i vet u svom zanatu (bhusae a sippa a)
240
jeste najvei blagoslov (Sn.261). Ispravan i poten prihod opisao je kao zaraen tekim radom,
snagom ruku i znojem, poteno i na zakonit nain (A.II,67). Na primer, da li bi zaraivanje od
investicija bilo ispravno ili pogreno ivljenje zavisi od toga u ta je novac investiran. Obino mi-
slimo da je biti lekar, bolniarka ili uiteljica ispravno ivljenje, ali opet to zavisi od toga kako se
te profesije obavljaju. Sve u svemu, ispravno ivljenje nije tek vrsta posla, ve isto tako i to kako
mi taj posao obavljamo.
IVOT
ivot (vita) jeste sposobnost organizama da reaguju na podraaje, rastu, reprodukuju se, apsor-
buju hranu, izluuju i traju tokom vremena. Dve vrste ivih bia su biljke i ivotinje. Kod veine
ivotinja, novi ivot poinje zaeem ili ubrzo posle toga. Buda je govorio da su potrebne tri stvari
kako bi se dogodilo zaee seksualni spoj roditelja (sannipatita), ovulacija majke (utun) i pri-
sustvo gandhabbe, tj. svesti bia koje e se roditi (M.I,266). Ta svest se apsorbuje u oploeno jaje
i poinje da ga oivljava, tako da ono izraste u potpuno formirano bie. Kao i moderna medicina,
Buda je znao da embrion prolazi kroz etiri faze: oploivanje (kalala), deljenje (abbuda), dife-
rencijacija (pesi) i zaetak nastanka organa (ghana) pre nego to se razviju prepoznatljive ljudske
osobine otprilike oko 17 nedelje ivota, posle ega nastaje fetus (S.I,206).
Buda je rekao da poto svako bie ceni svoj ivot vie od bilo ega drugog i bori se da po
svaku cenu izbegne smrt (Dhp. 130), unititi ivot drugog bia jeste ono najgore to mu moemo
uiniti. Zato potovanje ivota (avihis, sansk. ahis), promovisanje ivota, poboljanje
kvaliteta ivota jeste najvii budistiki etiki ideal.
IVOT, SMISAO
Sa bioloke take gledita, svrha ivota jeste da obezbedi sve to mu treba za to due postojanje,
da se reprodukuje i da preivi. Ali ta sa svrhom ivota sa religijske take? Ako ivot ima jednu i
to posebnu svrhu, kao to to neke religije i flozofje tvrde, tada bismo oekivali da je svako, pre
ili kasnije, sam od sebe otkrije i onda ka njoj tei. A
zapravo vidimo da razne religije daju ivotu sasvim ra-
zliit i ponekad meusobno kontradiktoran smisao. Uo-
avamo takoe da mnogi ljudi proive itav svoj ivot
a da se nikada ak ni ne zapitaju ili zamisle o tome ima
li on neki smisao ili ne. Ovo je vrlo snaan pokazatelj
da izvan bioloke, ivot nema neku svrhu ili smisao. Sa
budistike take, to je dobra stvar to znai da imamo
slobodu i mogunost da svom ivotu damo ono znae-
nje koje elimo. Ako odluimo da je akumuliranje bo-
gatstva ili moi cilj naeg ivota, onda e to i postati.
Ako se odluimo za jurnjavu za zadovoljstvima, posve-
enost svojoj porodici ili kontemplaciju o boanskom
smislu naeg ivota, onda e to tako i biti. Kada god bi
neki od njegovih uenika dostigao probuenje i postao
arahat, Buda bi uvek rekao da su on ili ona uinili
ono to je trebalo uiniti (S.III,68). Iz ovoga moemo
izvesti zakljuak da za Budu smisao, svrha i ispunjenje
ivota jeste postizanje radosti i sloboda probuenja.
Put do nirvane
241
IVOTINJE
ivotinje (satta ili tirahna) jesu sva svesna telesna iva bia koja nisu ljudi. Buda je ivotinje
klasifkovao kao ona koja su roena iz jajeta, iz materice, iz vode ili spontano roena (S.III,240).
Na drugim mestima ih je klasifkovao kao ona sa mnogo nogu, sa etiri noge, sa dve noge ili bez
nogu (Vin.II,110). Tako je rekao: Ne znam ni za jednu drugu klasu stvari koja je toliko razno-
vrsna kao to je to ivotinjski svet (S.III,151; Sn.600). Takoe je rekao da se vie bia rodi kao
ivotinje nego kao ljudi (A.I,36). Poto ivotinje imaju ogranienu sposobnost razumevanja i tako
malo anse da se duhovno razviju i zato to ivotinjskim carstvom dominira princip jedi ili budi
pojeden, Buda je smatrao velikim hendikepom preporoditi se kao ivotinja, a ne kao ljudsko
bie. Pa ipak, ivotinje su svesna bia, sposobna da osete zadovoljstvo i bol, te su otuda vredna
saoseanja i potovanja. Veina religija kae da treba da oseamo ljubav prema drugim ljudima.
Budizam proiruje i univerzalizuje tu ljubav, zagovarajui da nju treba oseati i izraavati prema
svim biima, makako nam se ona inila beznaajnim. Buddhaarita kae: Saoseanje sa svim
stvorenjima jeste istinska religija. Prve zakone koji tite ivotinje od okrutnosti i obezbeuju re-
zervate za divlje ivotinje doneo je budistiki monarh Aoka u II veku pre nae ere.
IVOTNI VEK, FAZE
Vekovima su flozof i moralisti pokuavali da identifkuju faze kroz koje ljudsko bie hoe ili bi
trebalo da proe na svom putovanju od roenja do smrti. U zapadnoj misli najpoznatija podela
jeste verovatno ekspirovih sedam stupnjeva ivota. U Indiji, pak, obino se smatralo da ivot ima
tri faze: mladost (pahamavaya), srednje doba (mahimavaya) i starost (pahimavaya, a.I,79).
U hinduizmu je postepeno evoluirala ideja da je pravi put neijeg ivota da on bude prvo uenik,
zatim domain, pa da se povue iz svojih poslova i na kraju da bude religijski asketa.
Budistiki mislioci su takoe razmiljali o ovoj temi. Buddhaghoa je identifkovao deset
faza, od kojih je svaka trajala po deset godina, a koje obeleavaju ovekov ivot. U vezi sa ovim
dekadama, prva kod nekoga ko doivi stotu se naziva nena dekada, jer je tada jo nean, beba.
Druga se naziva igrakom dekadom, jer u njoj uiva u igrama. Trea se naziva dekadom lepote, zato
to njegova lepota dostie vrhunac tokom ovog perioda. etvrta dekada se naziva dekadom snage,
jer je ovekova snaga tada na vrhuncu. Narednih deset godina nazivaju se dekadom razumevanja,
zato to je ovekovo razumevanje stabilno i ak i onaj koji nije naroito mudar do tada je stekao
makar neto razumevanja. Sledeih deset godina su dekada opadanja, zato to ljubav prema igrama,
lepota, snaga i razumevanje poinju da kopne. Sledi desetlee savijanja, jer lea postaju povijena.
Naredna dekada jeste dekada pogurenosti, jer se telo savije poput pluga. Pretposlednje desetlee je
dekada izlapelosti, jer se sve vie zaboravlja. Poslednjih deset godina je leea dekada, jer oni koji
uspeju da doive ove godine najvie vremena provedu u krevetu (Vis.619).
ivotinje se klanjaju Budi nakon prosvetljenja, predstavljenom kao drvo,
Sani (istona kapija), II vek pre nae ere
242
Buda je i sam izneo jednu verziju ivotnih faza, mada kao i u mnogim drugim pitanjima,
zauzima potpuno drugaiji ugao posmatranja od veine ostalih mislilaca. Tako je govorio o etiri
faze ivota. Prva je faza nene bebe, ranjive, koja lei na leima i nekad se igra sopstvenim
izmetom. On je to oznaio kao ovekovo poetno prijatno iskustvo, iako grubo, koje e on
vremenom prerasti. U narednoj fazi to dete postaje starije i sa buenjem ula poinje da se igra
igrakama kao to su mali plugovi, vodenice od listova, klikeri, koije i luk i strela. Takve igre u
kojima uiva su, kako kae Buda, na viem nivou, ali i njih e na kraju prerasti. Na treem stupnju
kada jo vie poraste, sa potpunim razvojem svih moi i doivljavanjem svih pet zadovoljstava
ula, postaje zarobljen, omaijan, fasciniran i zavistan od objekata koje vidi oima, zvukova koje
uje uima, mirisa koje pomirie nosom, ukusa koje okusi jezikom i dodira koje oseti telom
(A.V,204). U kasnijoj fazi ovek odustaje od traganja za ulnim zadovoljstvima, kree u duhovno
traganje i kroz meditaciju dostie mir i radost (A.V,204-9). Ovo, kae Buda, jeste nain ivota
koji je uzvieniji i profnjeniji od svih prethodnih (abhikkantataro a patataro a, A.V,209).
Budina vizija ivotnih faza znatno se razlikuje od drugih mislilaca. Veina njih naglaava
fziki faktor (tj. starenje i propadanje tela), dok se Buda potpuno fokusira na psihologiju. Veina
drugih vidi razliite faze kao prirodne, neizbene. U Budinoj shemi samo se za prve tri faze moe
rei da su prirodne. Mi moemo, uio je, sebi obezbediti put koji nas vie ispunjava tako to emo
odluiti da raskinemo sa zovom ulne stimulacije i razvijemo um do njegovih najviih potencijala.
Veina drugih verzija ivotnih faza okonavaju se smru, dok Budina zavrava postizanjem stanja
jasnoe, mira i radosti, pri emu se na smrt ne gleda kao na neizbeni ishod.
UDNJA
udnja (tah) jeste snaan i istrajan poriv da se doivi ili poseduje neto. Prema Budi, udnja je
jedan od dva uzroka patnje; drugi je neznanje. Kada nismo svesni zbog ega patimo, ak ni to
da patimo, tada nismo u stanju ni da zaponemo proces sopstvenog oslobaanja od te patnje. Sa
druge strane, moemo biti potpuno svesni nepotpunosti i nedovoljnosti uslovljene egzistencije, ali
i pogreno verovati da je reenje u tome da jo bre pojurimo kuda nas nae elje gone, mislei da
je jedina kompenzacija za sve potekoe u ivotu to da dobijemo ono to elimo. I opet, ovo e
samo produiti problem. Tek kada sa mudrou ponemo da gledamo na pravu prirodu udnje i
njezine uzroke, tek tada sloboda postaje mogua.
Dar Uenja nadmauje sve druge darove
Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzdanjem da e biti od koristi onima koji su
zainteresovani za dublje upoznavanje Budinog uenja i kontemplativne prakse,
kao i za oplemenjivanje sopstvenog ivota.
Mi u Theravada budistikom drutvu Srednji put oseamo se privilegovanima
to smo u prilici da pomognemo pojavljivanju ove i njoj slinih knjiga.
Nadamo se da emo tako biti i ubudue.
Takoe bi nas veoma radovalo da dobijemo komentare ili predloge italaca.
Knjiga je za sada u elektronskom formatu, a da bi se pojavila i u tampanom obliku,
za besplatnu distribuciju, razmislite da li ste u mogunosti da to pomognete svojom donacijom.
Sem radosti davanja, to bi ujedno bila dragocena prilika za pokroviteljstvo Dhamme
i posveivanje svojih dobrih dela drugim ljudima, u skladu sa budistikom tradicijom.

Ako elite i sami da tome doprinesete, makar i najskromnijim prilogom,
molimo vas da nas kontaktirate na:
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad, Srbija
budizam@yahoo.com