MENADMENT,

PRINCIPI, KONCEPTI I PROCESI

www.singidunum.ac.yu
PETI DEO

POGLAVLJE XI:
OSNOVE KONTROLISANJA
www.singidunum.ac.yu
1. KONTROLISANJE KAO FUNKCIJA MENADMENTA
Kontrola kao funkcija menadmenta
predstavlja proces praenja aaktivnosti
da bi se osiguralo da su one izvrene
kao to je planirano i ispravljenje bilo
kojih znaajnijih devijacija.
Robbins, S.P., Coulter, M.

Danas je cena uspeha vena budnost.
George Kales
Kontrola je menaderska aktivnost koja zahteva nadgledanje,
ocenu, merenje i poboljanje razliitih aktivnosti u organizaciji s
ciljem da se identifikuju uinci i preduzmu korekcije, ukoliko je
potrebno, u odnosu na planske ciljeve i zadatke, odnosno utvrene
normative ili standarde poslovanja i razvoja organizacije.
www.singidunum.ac.yu
1. KONTROLISANJE KAO FUNKCIJA MENADMENTA
U praksi, kontrola je de facto funkcija svakog menadera,
od supervizora tj. menadera prve linije (first-line managers), koji
su kratkorono orijentisani na konkretne zadatke,
preko menadera srednjeg nivoa (middle managers), koji su
orijentisani na funkcionalne i divizione ciljeve,
do "top" menadmenta koji je orijentisan na globalne korporativne
ciljeve.
Opta karakteristika procesa organizacijske kontrole u celini ili
njenih vie specifinih vrsta (proizvodna, kontrola zaliha,
kontrola kvaliteta, i strategijska kontrola) je da one obuhvataju tri
faze:
1. merenje uinka,
2. kompariranje izmerenog uinka s utvrenim standardom (plan,
norma),
3. preduzimanje korektivnih akcija.
www.singidunum.ac.yu
2. VRSTE KONTROLE I STILOVI KONTROLISANJA
2.1. VRSTE KONTROLE
Po naem miljenju, posebnu panju zasluuju sledee podele
kontrole:
prema nivou menadera koji vre kontrolu na:
strategijsku kontrolu,
taktiku kontrolu i
operativnu kontrolu;
prema vrsti resursa kontrola se deli na:
o finansijsku kontrolu, (interna i eksterna)
kontrolu ljudskih resursa,
kontrolu sredstava za rad,
kontrolu materijala,
kontrolu podataka, odnosno informacija,
kontrolu kvaliteta proizvoda i usluga.
o prema vremenu obavljanja, kontrola se deli na:
prethodnu,
tekuu i
naknadnu kontrolu.
www.singidunum.ac.yu
2. VRSTE KONTROLE I STILOVI KONTROLISANJA
2.1.1. PRETHODNA, TEKUA I NAKNADNA KONTROLA
2.1.1.1. Prethodna kontrola
Prethodna kontrola (feedforward control) je kontrola kojoj je svrha
prevencija nastanka devijacija. To je i razlog da se ova kontrola
neretko naziva preventivna ili preliminarna kontrola.

Prethodna kontrola se primenjuje:
1. za kontrolisanje performansi planiranog toka materijala, finansija,
informacija i ljudskih resursa
2. za kontrolisanje tehnika i tehnologija koje e se koristiti za
nabavku inputa, transformaciju inputa u autput i distribuciju
autputa.
3. za kontrolisanje uslova rada.
www.singidunum.ac.yu
2. VRSTE KONTROLE I STILOVI KONTROLISANJA
2.1.1.2. Tekua kontrola
Tekua kontrola (concurent control), koja se neretko naziva i
kontrola procesa, jeste kontrola koja se vri u vreme kada se
odvijaju procesi, odnosno stvaraju rezultati.

Svrha tekue kontrole je blagovremeno uoavanje nastalih
devijacija i adekvatno reagovanje u cilju dovoenja stvarnih
performansi u sklad sa predvienim standardima.

Tekua kontrola obuhvata kontrolisanje realnog toka svih
komponenata (materijala, sredstava za rad, finansija, informacija
i ljudskih resursa) i odvijanja tehnolokih procesa.
www.singidunum.ac.yu
2. VRSTE KONTROLE I STILOVI KONTROLISANJA
2.1.1.3. Naknadna kontrola
Naknadna kontrola (postaction control ili ex post control), je kontrola
koja je fokusirana na kontrolisanje rezultata (zato se ona ponekad
naziva i output control).

Ova kontrola se obavlja nakon realizacije relevantnih procesa u cilju
identifikovanja potrebe za preduzimanjem korektivnih akcija i
sprovoenje relevantne (re)akcije - korektivne akcije usmerene na
dovoenje stvarnih performansi rezultata na standardima
predvieni nivo (zato se ova kontrola relativno esto naziva i
korektivna kontrola, odnosno kontrola zasnovana na povratnoj
sprezi - feedback control).
www.singidunum.ac.yu
2. VRSTE KONTROLE I STILOVI KONTROLISANJA
2.2. STILOVI KONTROLISANJA
Najvei broj autora promovie tezu da menaderi koriste
sledee stilove kontrolisanja:
1. Trini stil kontrolisanja - Trini stil kontrolisanja je stil koji se
zasniva na strategiji kontrolisanja koja u sebi sadri performanse koje
promoviu utvrivanje standarda za kontrolisanje na osnovu trinih
zahteva.
2. Birokratski stil kontrolisanja - Re je o tome da menaderi, svaki
u skladu sa svojim poloajem i ulogom, kontroliu primenu trajnih
odluka -odluka koje se odnose na repetitivne situacije.
3. Kontrolisanje putem klana - Kontrolisanje putem klana je
menaderski stil kontrolisanja koji je zasnovan na uvaavanju
socijalnih potreba lanova grupe koja se kontrolie.
www.singidunum.ac.yu
3. PROCES KONTROLISANJA
Proces kontrolisanja se sastoji od nekoliko koraka:
1. utvrivanje standarda,
2. merenje,
3. poreenje i
4. preduzimanje korektivne akcije.
www.singidunum.ac.yu
3. PROCES KONTROLISANJA
3.1. UTVRIVANJE STANDARDA
Teorija preporuuje korienje raznovrsnih standarda.
Meutim, u praksi se najee koriste sledei pokazatelji:
1. pokazatelji izraeni u fizikim jedinicama,
2. pokazatelji izraeni u trokovima,
3. kapitalni pokazatelji,
4. pokazatelji izraeni u prihodima,
5. programski pokazatelji,
6. nematerijalni pokazatelji,
7. ciljevi kao pokazatelji i
8. strategijski planovi kao merne take za kontrolu strategije.
www.singidunum.ac.yu
3. PROCES KONTROLISANJA
3.2. MERENJE
Svrha merenja jeste utvrivanje samo onih performansi realnih
procesa i rezultata koji su kompatibilni sa pokazateljima koji su
sadrani u standardima, odrednicama koje su definisane u
prethodnom koraku procesa kontrolisanja.
merenje performansi procesa mora biti kontinuelno.
merenje performansi rezultata mora biti u skladu sa unapred
definisanim programom odnosno planom
merenje mora biti vreno u skladu sa odreenim standardima
merenja, odnosno primenom standardnih postupaka merenja.
sa programom, planom i postupcima merenja trebaju biti
blagovremeno upoznati organizacioni podsistemi, grupe i
pojedinci ije ponaanje i rezultati predstavljaju predmet merenja.
www.singidunum.ac.yu
3. PROCES KONTROLISANJA
3.3. POREENJE
Poreenje stvarnih performansi sa standardima je trei korak
procesa kontrolisanja. Svrha ovog postupka je sticanju spoznaje da
li i u kojoj su meri stvarni procesi i rezultati u skladu sa planiranim
odnosno standardima.

Rezultati poreenja mogu biti dvojaki:
da se doe do spoznaje da su stvarne performanse jednake
planiranim, odnosno da su u skladu sa definisanim standardima i
da se doe do spoznaje da stvarne performanse odstupaju od
planiranih, odnosno standardima definisanim.
www.singidunum.ac.yu
3. PROCES KONTROLISANJA
3.4. PREDUZIMANJE KOREKTIVNE AKCIJE
Preduzimanje korektivne akcije je etvrti korak procesa
kontrolisanja.

Pod preduzimanjem korektivne akcije podrazumeva se aktivnost
menadera koja, po prirodi stvari, sledi nakon sticanja spoznaje o
prirodi rezultata do kojih je doao u prethodnom koraku:
poreenju stvarnih performansi sa relevantnim standardima.

Menaderima stoje na raspolaganju sledee varijante
ponaanja:
ne preduzimati korektivnu akciju.
preduzeti korektivnu akciju.
preduzeti akciju kojoj je svrha korigovanje standarda.
www.singidunum.ac.yu
4. PRINCIPI I PRAVILA KONTROLISANJA
4.1. PRINCIPI KONTROLISANJA
Kada je re o principima kontrolisanja, posebnu panju zasluuju
sledei principi:
1) princip strategijskih taaka kontrole,
2) princip povratne veze,
3) princip fleksibilnosti kontrole,
4) princip organizacione prikladnosti,
5) princip samokontrole,
6) princip direktne kontrole i
7) princip humanosti kontrole.
www.singidunum.ac.yu
4. PRINCIPI I PRAVILA KONTROLISANJA
4.2. PRAVILA KONTROLISANJA
S obzirom da je kontrolisanje veoma sloen i odgovoran proces,
potrebno je definisati (normativno regulisati) brojna pravila.
Pri tome posebna panja treba biti posveena sledeem:
1. Zahtevi kontrole moraju biti specificirani merljivim pokazateljima.
2. Uz svaki zahtev kontrole treba dati i veliine doputenih
odstupanja.
3. Za svaki zahtev kontrole treba unapred odrediti ta e se, kada i
kako proveravati.
4. Posebno treba odrediti ta i kako e sam izvrilac proveravati
(jer, samokontrola ima najvei preventivni efekat).
5. Zahtevi kontrole moraju biti unapred poznati izvriocu
kontrolisanog posla.
www.singidunum.ac.yu
PITANJA ZA DISKUSIJU I VEBE
1. Koji su koraci procesa kontrole?

2. Da li je kontrola potrebma na vaem Fakultetu i
Univerzitetu i kako se ona vri?

3. Koju vrstu kontrole vi preferirate na individualnom i
organizacionom nivou?