NAJAMNINE I TRITE

RADA
Uvod
Trite je stalan proces u kome ljudi izraavaju
potrebu da rade, nude svoju radnu snagu, svoje
znanje, steeno iskustvo, vetine i sposobnosti.

To je pretpostavljeni,,kvalitet" radne snage koga
poslodavci kupuju u odredenom obimu izraenom
u broju radnih sati, odnosno broju radnika koje e
zaposliti.

Na tritu rada uspostavljaju se odnosi izmeu
ponude i tranje za radnom snagom.

Rezultat tog odnosa izrneu radnika i poslodavaca
je uspostavljeni opti nivo cene rada tj. nadnica
(najamnina).
Najamnine
Najamnine su dohodak od rada koji se
meusobno razlikuje po vrstama posla, po
ekonomskim granama, po polu i po zemljama.
Postoje dve vrste najamnina, to su:

nominalna najamnina
realna najamnina

Nominalne najamnine su one koje su izraene u
novanim jedinicama.
Realne najamnine su one koje izraavaju
kupovnu mo nominalnih najamnina.

Realne najamnine
Realne najamnine rastu ako se pri datim
cenama poveava dohodak.

Realne najamnine rastu ako se pri datom
dohotku smanjuju cene.

Realne najamnine rastu ako se cene
smanjuju bre od pada dohotka.
Realne najamnine
Realne najamnine padaju ako se pri datim
cenama smanjuje dohodak.

Realne najamnine padaju ako se pri
datom dohotku cene poveavaju.

Realne najamnine padaju ako cene rastu
bre od dohotka.
Cena inputa sa stanovita
vrednosti granine proizvodnje
Slino krivama tranje, za finalnim dobrima i
uslugama, koji su rezultat proizvodnog procesa,
krive tranje sa inputima proizvodnje su
opadajue.

Za razliku od tranje za dobrima i uslugama,
tranja za inputima proizvodnje je izvedena
tranja. Ona zavisi od obima proizvodnje nekog
preduzea i trokova inputa.
Neoklasina ekonomska teorija
Neoklasina ekonomska teorija raspodelu
svodi na teoriju razmene, odnosno
granine produktivnosti inputa
proizvodnje.

Cena inputa proizvodnje formira se kao i
cena bilo koje druge robe, a od njihovih
cena zavisi raspodela.
Neoklasina ekonomska teorija

Granini proizvod rada x cena proizvoda = cena
rada = nadnica (plata, zarada)

Granini proizvod zemlje x cena proizvoda =
cena zemljita = renta

Granini proizvod kapitala x cena proizvoda =
cena kapitala = profit
Neoklasina ekonomska teorija
Angaovanje inputa u proizvodnji tee sve dotle
dok je granini proizvod (granini proizvod x
cena) svakog pojedinog inputa proizvodnje vei
od njegovog graninog troka,odnosno od cene
odreenog inputa proizvodnje.

To znai, da je:

a) nadnica = graninom proizvodu rada;
b) renta = graninom proizvodu zemlje,
c) profit = graninom proizvodu kapitala.
Tranja za inputima proizvodnje
Maksimiziranje profita, gde je vrednost
graninog proizvoda rada jednaka plati
odnosno, je ekvivalentan uslov da je
granini prihod jednak graninom troku.

Inputi i autputi se odabiru tako da je
granini prihod jednak graninom troku.
Ovaj princip vai i za konkurentna i
nekonkurentna trita.
Ponuda inputa na konkurentnom
tritu
Na konkurentnom tritu inputa proizvodnje
preduzee moe kupiti inputa koliko eli po
fiksnoj trinoj ceni. Ta cena je odreena
presekom krivih trine ponude i tranje.

Preduzee kupuje inpute do take pri kojoj je
vrednost graninog proizvoda rada jednaka ceni
rada uslov maksimiziranja profita.

Ponuda rada
Trina ponuda rada je ukupna koliina rada
koju su radnici spremni i u stanju da ponude za
razliite plate, odnosno zarade u datom
vremenskom periodu.

Glavne odrednice ponude rada su:

brojnost stanovnitva
nain na koji oni provode svoje vreme

Realna plata
Najoiglednija korist od rada je
realna plata. Realna plata
predstavlja odnos nominalne
plate, podeljene sa cenama
roba i usluga, to pokazuje
realnu kupovnu mo.

to je ponuena plata vea to
je vea spremnost da se radi.
Oportunitetni troak
Koliko god da je plata vana, ljudi
ipak priznaju da posao trai istinske
rtve. Svaki sat proveden u radu je
jedan sat manje za druge potrebe.
Ako idemo na posao, imamo manje
vremena za TV, fudbal, ili
jednostavno uivanje u lepom danu.

Drugim reima, u novcu je vezan i
oportunitetni troak. Uopteno
kaemo da je oportunitetni troak
od rada koliina slobodnog vremena
koje se mora rtvovati u tom
procesu.

Tranja za radom
Tranja za radom je koliina rada koju su
poslodavci spremni i u stanju da angauju
po razliitim platama, odnosno, zaradama,
u datom periodu.
Izvedena tranja
Izvedena tranja za radom i ostalim
inputima proizvodnje, rekli smo zavise od
tranje za finalnim proizvodima
(autputima), tj. robama i uslugama koje ti
inputi proizvode. Dakle, tranja za radom
zavisi od tranje za proizvodima tog rada.
Granini fiziki proizvod rada
Promena u ukupnom uinku za dodatu
jedinicu radne snage, predstavlja granini
fiziki proizvod rada.

Granini fiziki proizvod (MPPL) =
promena ukupnog uinka / promena
koliine rada
Granini prihod proizvoda
Novana vrednost ukupnog doprinosa
uinku, to je promena u ukupnom prihodu
koja se javlja kada se angauje dodatna
jedinica rada.

Granini prihod proizvoda (MRPL) =
promena ukupnog prihoda / promene
koliine rada.
Granina produktivnost rada
Ako je marginalna produktivnost vea od plate (cene
rada), preduzetniku novouposleni radnik donosi profit i
zato e ga preduzetnik zaposliti

Ako je marginalna produktivnost manja od plate, tada se
preduzetniku ne bi isplatilo da zaposli nekog novog
radnika, jer bi imao vee trokove od prihoda, ime bi
smanjio profit, pa nema zapoljavanja.

Dakle, pravilo o zapoljavanju radnika glasi: preduzetnik
zapoljava nove radnike sve dok je njihova marginalna
produktivnost vea od njihovih plata.
Transferne zarade
Transferne zarade nekog inputa koji se
koristi predstavljaju minimalna plaanja,
neophodna da bi se input angaovao za
dati rad.

Ekonomska renta
Ekonomska renta je povezana sa inputom
rada.

Predstavlja razliku izmeu isplaenih plata
i minimalnog iznosa potrebnog za
unajmljivanje radnika odnosno transfernih
zarada.

Zakljuak
Tranja za radom predstavlja izvedenu tranju
koju kreiraju preduzea koja te inpute koriste u
proizvodnji dobara i usluga.

Konkurentno preduzee koje maksimizira profit,
analizira svaki faktor do take u kojoj je vrednost
marginalnog proizvoda jednaka njegovoj ceni.

Trina ponuda rada ima ulazni nagib, ljudi
reaguju na rast nadnica i vie rade a manje se
odmaraju.