Klasifikacija istraivanja

Doc. dr sc. med. Predrag uri

Istraivanje
Sistematsko prikupljanje, analiza i
interpretacija podataka, da bi se odgovorilo
na odreeno pitanje ili reio zadati nauni
problem
Istraivanje
Istraivanje u oblasti zdravlja obuhvata sve
oblike biolokog, bihejvioralnog i/ili socijalnog
istraivanja
Istraivanje zdravstvenog sistema
Klasifikacija istraivanja
Prema nivou istraivanja:
1. Fundamentalna (bazina) usmerena ka
poveanju opteg znanja
2. Strateka dovode znanje do onog momenta
kada se ono moe neposredno primeniti
3. Primenjena daju odgovor na neko praktino
pitanje i oekuje se da doe do primene rezultata
4. Razvojna usmerena ka usavravanju ve
poznatih metoda ili ka primeni generalizovanog
znanja na lokalne uslove
Klasifikacija istraivanja
Prema naunim oblastima:
1. Biomedicinska istraivanja
2. Klinika istraivanja
3. Javnozdravstvena istraivanja
Klasifikacija istraivanja
Prema primenjenom postupku:
1. In vitro
2. In vivo
3. In silico
4. In papyro
Klasifikacija istraivanja
Prema nainu prikupljanja podataka:
1. Kvantitativna prikupljanje brojanih
podataka
2. Kvalitativna zasnovana na opisnim
podacima
3. Javnozdravstvena istraivanja
Osnovi metodologije
epidemiolokih istraivanja
Doc. dr sc. med. Predrag uri
Epidemiologija
Grana medicine koja prouava
rasprostranjenost poremeaja zdravlja u
populaciji, kao i faktore koji dovode do, ili
utiu na te poremeaje zdravlja.
Bazina grana medicine, usko povezana sa
svim drugim, kako javnozdravstvenim, tako i
klinikim granama medicine.
Ciljevi epidemiologije
Identifikovanje etiologije poremeaja zdravlja
i faktora rizika
Utvrivanje uestalosti obolevanja u
populaciji
Prouavanje prirodnog toka i prognoze
bolesti

Ciljevi epidemiologije
Evaluacija postojeih i novih preventivnih i
terapijskih mera, kao i oblika pruanja
zdravstvene zatite
Pruanje osnova za izmenu regulative i
donoenje odluka

Odnos prema klinikoj medicini
Predmet epidemiologije: populacija
Predmet klinike medicine: bolesnik

Primena epidemiolokih principa u klinikoj
praksi = klinika epidemiologija
Klinika epidemiologija
Podrazumeva studije sprovedene od strane
kliniara, na klinikim odeljenjima, sa
bolesnicima kao predmetom studije
Koriste se metode razvijene u epidemiologiji,
koje se integriu u klinike grane medicine
Klinika epidemiologija
Cilj klinike epidemiologije je pomo pri
odluivanju u vezi identifikovanog sluaja
bolesti
Centralna pitanja klinike epidemiologije su:
Definicija normalnog i patolokog
Pouzdanost dijagnostikih testova
Prirodni tok i prognoza bolesti
Efektivnost leenja
Prevencija u klinikoj praksi
Epidemioloki metodi
Opservacioni metodi
Deskriptivni (populacione i nepopulacione
studije:vremenske serije, ekoloke studije,
studije migranata, studije preseka, prikaz
sluaja, klinike serije sluaja, studije
preseka)
Analitiki (anamnestike i kohortne studije)


Epidemioloki metodi
Eksperimentalni
Randomizovani kliniki eksperiment
Terenski eksperiment
Eksperiment u zajednici

Deskriptivni metod
Doc. dr sc. med. Predrag uri
Deskriptivne studije
Jednostavan opis zdravstvenog stanja
zajednice, zasnovan na rutinski prikupljenim
podacima ili podacima dobijenim u posebnim
istraivanjima
Nemaju za cilj da utvrde vezu izmeu uzroka
i posledice
Opisuju obolele i umrle na osnovu uzrasta,
pola...vremena i mesta javljanja oboljenja
Deskriptivne studije

Opisuju obolele i umrle na osnovu uzrasta,
pola...vremena i mesta javljanja oboljenja
Cilj im je da sagledaju obim neke pojave i/ili
da formuliu hipotezu
Deskriptivne studije
Nepopulaciona (klinika) serija Populaciona serija
Sluajevi koje je video jedan lekar ili grupa lekara,
obino u jednoj ustanovi
Podaci o sluajevima prikupljenim iz dostupnih
izvora
Obuhvata i osobe van administrativnog podruja Iskljuuju se osobe s mestom boravka van
administrativnog podruja
Iskljuene su osobe koje nisu leene u ustanovi
iz koje potiu podacu
Obuhvaene su osobe leene u raznim
ustanovama, kao i one kojima nije pruena
medicinska pomo
Najee nije mogue izraunati stope, jer je
nepoznat imenilac
Mogue je izraunati stope za odgovarajue
odministrativno podruje
Populacione serije
Kretanje akutnog Hepatitisa B u AP Vojvodini
0
5
10
15
20
25
1
9
7
7
1
9
7
8
1
9
7
9
1
9
8
0
1
9
8
1
1
9
8
2
1
9
8
3
1
9
8
4
1
9
8
5
1
9
8
6
1
9
8
7
1
9
8
8
1
9
8
9
1
9
9
0
1
9
9
1
1
9
9
2
1
9
9
3
1
9
9
4
1
9
9
5
1
9
9
6
1
9
9
7
1
9
9
8
1
9
9
9
2
0
0
0
2
0
0
1
2
0
0
2
2
0
0
3
Populacione serije
Incidencija autizma u Danskoj od 1970. do 2000. u uzrastu2-9 godina
Populacione serije
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
30.0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Year
R
a
t
e
/
1
0
0
MSM Drug users Sex workers
Topografska analiza
Studije migranata
Znaajne za procenu genetskih i sredinskih
inilaca u nastanku bolesti nepoznate
etiologije
Klinike serije sluajeva
Pain exposure physical therapy may be a safe and effective treatment for longstanding complex
regional pain syndrome type 1: a case series.
Studija sluaja
Studija preseka
Studija prevalencije
Izloenost i ishod se posmatraju u istom
momentu
Studija preseka
Dizajn:

Definisati populaciju
Izloeni
Oboleli
Izloeni
Nisu oboleli
Nisu izloeni
Oboleli
Nisu izloeni
Nisu oboleli
Prikupiti podatke o izlaganju i obolevanju
Studija preseka
Oboleli Nisu oboleli
Izloeni a b
Nisu izloeni c d
Studija prevalencije hepatitisa C meu
zatvorenicima
Dizajn:

tienici Okrunog
zatvora
u gradu X,
uzrasta 19-59 godina
mukog pola
N=200
100 30 5 65
Podaci o obolevanju: ELISA anti-HCV,
podaci o izloenosti: upitnik
Studija preseka
Oboleli Nisu oboleli
Izloeni 100 30
Nisu izloeni 5 65
Obolelo 100/130=76.9% izloenih i 5/70=7.1% neizloenih:
Izloeno 100/105=95.2% obolelih i 30/95=31.6% zdravih
Studija preseka
Mere samo prevalenciju, a ne incidenciju
Oni koji su umrli pre zapoinjanja istraivanja
nisu obuhvaeni
Ako povezanost i postoji, radi se o
povezanosti izloenosti i preivljavanja, a ne
izloenosti i rizika od obolevanja

Studija preseka
Nemogue je utvrditi vremeski redosled
izlaganja i obolevanja da li su oboljenja
lokomotornog sistema ea kod gojaznih, ili
je gojaznost ea kod obolelih od bolesti
lokomotornog sistema
Studija preseka
Prednosti deskriptivnih studija
Lake za izvoenje
Ne kotaju mnogo
Neke ne zahtevaju ispitanike (vremenske
serije, studije migranata, odnosno ispitanici
su bolesnici ve dostupni (klinike serije,
studije sluajeva)
Prednosti deskriptivnih studija
Omoguavaju sagledavanje trendova i
zdravstvenih potreba populacije (ponavljane
studije preseka)
Omoguavaju postavljanje hipoteze o
uzrono-posledinom odnosu
Nedostaci deskriptivnih studija
Najee ne mogu da utvrde uzrono-
posledine veze
Ne uzimaju u obzir brojne bitne, pridruujue
faktore, za koje ne postoje rutinski podaci
Rezultat zavisi od kvaliteta dostupnih
podataka
Imaju malu nauno-istraivaku vrednost
Anamnestike studije
Doc. dr sc. med. Predrag uri
Anamnestike studije
Jedan eminentni profesor obavljao je komplikovane
operacije u jednoj bolnici. Posle nekog vremena,
odluio je da studentima medicine odri predavanje
o uspenosti primene svoje operativne metode. U
jednom momentu, njegovo predavanje je prekinuo
jedan student pitanjem: "Profesore, koja polovina
ispitanika Vam je inila kontrolnu grupu?", a
profesor je poeo da se smeje i pitao: "Mislite, koju
polovinu JA nisam operisao?". Student je odgovorio:
"Da". Onda je profesor rekao: "U tom sluaju,
polovina pacijenata danas ne bi bila iva", a student
je opet upitao: "A koja polovina?".
Anamnestike studije
Slue za utvrivanje uzrone povezanosti
izmeu izlaganja potencijalnom uzroku
poremeaja zdravlja i pojave bolesti, odnosno
slue za proveru hipoteze generisane
deskriptivnim studijama
Anamnestike studije
Studija zapoinje formiranjem studijske grupe
(grupa obolelih), koju ine oboleli od bolesti
koja se ispituje (sluajevi)
Sledi formiranje kontrolne grupe, koju ine
osobe koje ne boluju od bolesti koja se
ispituje (kontrole)
Anamnestike studije
U obe grupe se ispituje prisustvo izloenosti
koja se ispituje
Zatim se odreuje statistiki znaaj razlike u
izloenosti studijske i kontrolne grupe, ime
se potvruje radna, odnosno nulta hipoteza
Anamnestike studije
Imaju koronarnu
bolest
Nemaju
koronarnu bolest
Puai 112 176
Nepuai 88 224
Ukupno 200 400
% puaa 56.0 44.0
Anamnestike studije
Formiranje grupe obolelih
Hospitalizovani/ambulantni bolestici;
Selektovani iz registara oboljenja
...
Anamnestike studije
Formiranje grupe obolelih
Ukoliko se grupa formira od bolesnika iz
samo jedne bolnice, boli koji faktor rizika koji
se identifikuje, moe biti jedinstven za tu
bolnicu, kao posledica naina upuivanja
bolesnika ili drugih faktora, pa se rezultati ne
smeju generalizovati na sve obolele od date
bolesti!
Anamnestike studije
Formiranje grupe obolelih
Ukoliko se radi o tercijarnom nivou,
hospitalizovani bolesnici su, po pravilu, oni sa
najteom klinikom slikom, pa utvreni rizici
kod njih mogu biti faktori rizika samo za
najtee sluajeve
Anamnestike studije
Formiranje grupe obolelih
Poeljno je da oboleli budu selektovani iz
vie razliitih ustanova
Kriterijumi za ukljuivanje u istraivanje
moraju biti paljivo i detaljno specifikovani
Anamnestike studije
Formiranje grupe obolelih
Ukljuivanje svih ili novodijagnostikovanih
obolelih?
Ukljuivanjem svih obolelih (prevalentni
sluajevi) iskljuuju se oni koji su umrli od
ispitivane bolesti (kratko vreme
preivljavanja...), pa se zakljuak moe
generalizovati samo na preivele
Poeljnije je ukljuiti samo novoobolele
Anamnestike studije
Formiranje kontrolne grupe
Jedan istraiva je uporeivao prisustvo
tuberkuloze meu umrlima od karcinoma
bronha i kontrolne grupe umrlih, koji ne boluju
od karcinoma bronha u jednoj plunoj bolnici.
Zakljuak: TBC je ea kod neobolelih od
Ca bronha protektivni faktor

Anamnestike studije
Formiranje kontrolne grupe
Drugi tim istraivaa je ponovio studiju, ali je
za kontrolnu grupu uzeo umrle od bolesti
srca u bolnici za KVB.
Zakljuak: TBC je podjednako prisutna kod
obolelih i neobolelih od Ca bronha
Anamnestike studije
Formiranje kontrolne grupe
Nehospitalizovani (opta populacija, komije,
telefonsko pozivanje sluajnih brojeva,
najbolji prijatelji)
Hospitalizovani (nisu reprezenti opte
populacije, zavisni od sistema upuivanja)
Anamnestike studije
Meovanje
Proces selekcije ispitanika iz kontrolne grupe,
tako da su oni slini ispitanicima iz grupe
obolelih u odreenim karakteristikama
(uzrast, rasa, pol, socioekonomski status,
zanimanje...)
Grupno i pojedinano
Anamnestike studije
Meovanje
Grupno meovanje: u kontrolnoj grupi
odreenu karakteristiku ima isti procenat
ispitanika, kao to je to sluaj i u grupi
obolelih (npr. 25% su u braku, 50% su ene,
30% su nezaposleni...)
Anamnestike studije
Meovanje
Pojedinano meovanje: svaki ispitanik iz
grupe obolelih ima svog srodnog para u
kontrolnoj grupi (npr. 50-ogodinjem
mukarcu iz grupe obolelih odgovara 50-
ogodinji mukarac iz kontrolne grupe)
Anamnestike studije
Meovanje
Problemi
1. Praktini: to je broj zajednikih
karakteristika vei, ispitanike za kontrolnu
grupu je teko nai
2. Koncepcijski: meovana osobina ne moe
se ispitivati
Anamnestike studije
Problemi u priseanju
Podaci o izloenosti najee se dobijaju
putem intervjua
Ispitanici mogu da ne raspolau traenim
podacima (preleane bolesti u detinjstvu,
faktori kojima je majka bila izloena u
trudnoi) = ogranienje priseanja
Anamnestike studije
Problemi u priseanju
Pojedini ispitanici mogu da prenaglaavaju
prisustvo/znaaj pojedinih faktora, a drugi da
ih negiraju
Majke dece roene sa kongenitalnim
malformacijama pre e se prisetiti pojedinih
potencijalnih rizika, nego majke zdrave dece
Anamnestike studije
Prednosti
Mali broj ispitanika je dovoljan
Brzo se izvode
Nisu skupe
Pogodne za retke bolesti
Simultano ispitivanje dejstva vie faktora
Etiki problemi su retki
Nema osipanja ispitanika
Retko je odbijanje uestvovanja
Anamnestike studije
Nedostaci
Tekoa pouzdanog izbora kontrolne grupe
Problemi u priseanju
Nije mogue izraunavanje stopa
Ispituje se uticaj agensa na samo jedan
poremeaj zdravlja
Nisu primenljive na retko prisutne rizike
Kohortne studije
Doc. dr sc. med. Predrag uri
Kohortne studije
Kao i anamnestike studije, slue za
utvrivanje uzrone povezanosti izmeu
izlaganja potencijalnom uzroku poremeaja
zdravlja i pojave bolesti, odnosno slue za
proveru hipoteze generisane deskriptivnim
studijama

Kohortne studije
Istraiva selektuje dve grupe:
1. Grupu pojedinaca izloenih nekom faktoru
2. Grupu pojedinaca koji nisu izloeni nekom
faktoru
Kohortne studije
Obe grupe se prate odreeni vremenski
period
Izraunava se incidencija ili mortalitet
poremeaja zdravlja u obe grupe
Kohortne studije
Ukoliko postoji povezanost izmeu izlaganja i
bolesti, oekuje se da e incidencija ili
mortalilet biti vei u grupi izloenih
3000 puaa i 5000 nepuaa, koji nemaju
koronarnu bolest
Kohortne studije
Razvila se
koronarna
bolest
Nije se razvila
koronarna
bolest
Ukupno Incidencija na
1000
Puai 84 2916 3000 28.0
Nepuai 87 4913 5000 17.4
Kohortne studije
Razlika u odnosu na kliniki eksperiment:
Etiki problem
Randomizacija (eksperiment)
Izlaganje potencijalno tetno (kohortne st.)
Kohortne studije
Formiranje studijske populacije:
1. Putem obrazovanja grupe izloenih i grupe
neizloenih (status izloenosti poznat za sve)
2. Odabirom na osnovu kriterijuma koji nije
povezan sa izloenou (npr. Prebivalite)
pre nego to je prisustvo izloenosti prisutno
ili utvreno (izloenost nije prisutna ili nije
utvrena)
Kohortne studije
Tipovi
1. Prospektivna (izloenost zapoinje u
sadanjosti, a pojava bolesti se javlja u
budunosti)
2. Retrospektivna (izloenost je poela u
prolosti, a bolest je prisutna u sadanjosti)
Kohortne studije
Tipovi
U oba sluaja kree se od izloenosti, ne od
bolesti: u prospektivnim istraivanje kree iz
sadanjosti, u retrospektivnim od odreenog
trenutka u prolosti

Kohornte studije
Potencijalne greke (bias)
Greka u proceni ishoda: ukoliko je osoba
koja procenjuje da li je bolest nastala ili ne
upoznata sa hipotezom, to poznavanje
hipoteze moe uticati na procenu da li je
bolest nastala ili ne
Kohornte studije
Potencijalne greke (bias)
Informativna greka: razliit kvalitet
informacija za izloene ili neizloene;
posebno prisutno u retrospektivnim studijama
(npr. deca kojima na roenju nije utvrena
kongenitalna malformacija kasnije se ne
javljaju lekaru)
Kohornte studije
Potencijalne greke (bias)
Greka nedavanja odgovora i gubitka
praanje osipanja ispitanika
Analitika greka: osobe koje obrauju
podatke mogu svoja oekivanja da unesu u
rezultate
Kohornte studije
Prednosti
Omoguavaju izraunavanje stopa
Omoguavaju direktnu procenu relativnog rizika
Pouzdanije merenje izloenosti riziku
Uoavanje niza poremeaja zdravlja kao posledica
jednog rizika
Nema problema formiranja kontrolnih grupa
Pogodne za retke pretpostavljene uzroke
poremeaja zdravlja
Kohortne studije
Nedostaci
Obim i dugo trajanje
Visoki trokovi
esto ograniene na bolesti koje nemaju dug
latentni period
Etike dileme
Nemogunost izuavanja retkih bolesti
Nekada nije mogue sagledati efekte razliitih
faktora rizika
TUMAENJE
REZULTATA
EPIDEMIOLOKIH
STUDIJA
Doc. dr sc. med. Predrag uri
Relativni rizik
Predstavlja odnos rizika za pojavu oboljenja
meu izloenima prema riziku za pojavu
oboljenja meu neizloenima (kohortne
studije)

RR=rizik kod izloenih/rizik kod neizloenih
Relativni rizik
Razvila se
koronarna
bolest
Nije se razvila
koronarna
bolest
Ukupno Incidencija na
1000
Puai 84 2916 3000 28.0
Nepuai 87 4913 5000 17.4
RR = 28.0/17.4 = 1.61
Unakrsni odnos ansi
(odds ratio)
Slian relativnom riziku, ali se primenjuje
onda kada se ne mogu izraunati stope
(anamnestike studije).

Unakrsni odnos ansi
(odds ratio)
Kohortna
studija
Razvila
se bolest
Nije se
razvila
bolest
Izloeni a b
Neizloeni c d
Anamnest.
studija
Oboleli Kontrole
Izloenost
u prolosti
a b
Bez
izloeosti u
prolosti
c d


OR = ad/bc OR = ad/bc
Unakrsni odnos ansi
(odds ratio)
Anamnest. studija Oboleli Kontrole
Izloenost u prolosti 200 9800
Bez izloeosti u
prolosti
100 9900
OR = 200x9900/100x9800 = 2.02
TUMAENJE RR I OR
RR/OR > 1 Rizik od nastanka bolesti kod
izloenih je vei nego kod neizloenih
(pozitivna povezanost, moguna uzronost)
RR/OR = 1 Rizik od nastanka bolesti kod
izloenih je jednak riziku kod neizloenih
RR/OR < 1 Rizik od nastanka bolesti kod
izloenih je manji nego kod neizloenih
(negativna povezanost, mogui protektivni
faktor)
Granice poverenja
(Confidence interval)
Najee 95%CI
Predstavlja raspon za koji se sa 95%
sigurnosti moe tvrditi da se u njegovom
okviru nalazi stvarna vrednost RR/OR
to je raspon manji, rezultat je pouzdaniji
Ako obuhvata 1, razlika se ne smatra
znaajnom.
Granice poverenja
(Confidence interval)
Dobili IBS Nisu dobili
IBS
Svega
Puai 60 3940 4000
Nepuai 40 5960 6000
RR = 60x5960/40x3940 = 2,25
95%CI = [1,51;3,35]
Pri stostrukom ponavljanju studije, donja granica CI bi bila 1,51 ili
via, tj. od 100 ponavljanja, 95 puta bi se pokazalo da puai imaju
barem 51% vii rizik da obole od ishemijske bolesti srca
Povezanost
1. Ne postoji
2. Postoji statistika povezanost
povezanost je neuzrona
- povezanost je sluajna
- povezanost je sekundarna
Povezanost je uzrona
- Indirektna
- Direktna
Uzrona povezanost
Vremenski sled
Jaina povezanosti
Odnos doze i efekta
Ponovljivost
Bioloka prihvatljivost
Razmatranje alternativnih objanjenja
Prestanak izlaganja
Konzistentnost
Specifinost
Greke merenja
Pristrasnost (BIAS)
Pridruenost (Confounding)
Pristrasnost
Pristrasnost izbora (pristrasnost
upuivanja/volontiranja, iskljuivanja)
Informativna pristrasnost (pristrasnost
pogrene klasifikacije, pristrasnost nadzora,
pristrasnost prijavljivanja, pristrasnost
negiranja)

Pristrasnost

Pristrasnost u proceni ishoda
Neodgovaranje
Osipanje ispitanika
Pristrasnost priseanja
Analitika pristrasnost
Sukob interesa

Pristrasnost
Pristrasnost vodeeg vremena u skrining
programima moe da preivljavanje
bolesnika deluje due kao efekat skrininga,
mada je samo bolest otkrivena ranije, a
umiranje nije odloeno
Pristrasnost preteranog dijagnostikovanja .
Istraiva prepun entuzijazma sklon je da vidi
oboljenje tamo gde ga i nema
Pristrasnost
Pristrasnost publikovanja prvenstveno se
objavljuju radovi koji podravaju neke teorije,
za razliku od onih koji ih opovrgavaju, kao i
radovi za koje se misli da su zanimljiviji za
itaoce
Pridruenost
Odnos izmeu dve varijable je zamagljen
uticajem tree varijable, koja je povezana sa
obe prethodne
NE nalazi se na uzronom putu od
pretpostavljenog uzroka ka oekivanoj
posledici
Za infarkt miokarda puenje ne predstavlja
pridruenost, ali rekreacija predstavlja
DIJAGNOSTIKI TEST
Doc. dr sc. med. Predrag uri
Bioloke varijacije
0
5
10
15
20
25
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26
Prenik induracije
Bimodalna kriva
Primer:
distribucija
tuberkulinske
reakcije

Bioloke varijacije
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
manje
od
110
110 120 130 140 150 160 170 180 i
vie
sistolni pritisak
Unimodalna
kriva
Primer: sistolni
krvni pritisak
kod mukaraca
cutoff
Cutoff
Idealno: da je odreen na osnovu biolokih
informacija sistolni pritisak iznad vrednosti
cutoff-a je povezan sa povienim rizikom od
nastanka cerobrovaskularnog inzulta, infarkta
miokarda ili prevremene smrtnosti
Siva zona
Validnost dijagnostikog testa
Sposobnost testa da obolele oznai kao
obolele, a da zdrave oznai kao zdrave
Ima dve komponente:
1. Senzitivnost sposobnost testa da obolele
identifikuje kao obolele
2. Specifinost sposobnost testa da zdrave
oznai kao zdrave
Testovi sa dihotomnim varijablama
Dijagnostiki test Oboljenje genitalna
hlamidijaza
Svega
Prisutno Odustno
Pozitivan 80 100 180
Negativan 20 800 820
Ukupno 100 900 1000
Senzitivnost = 80/100 = 80%
Specifinost = 800/900 = 89%
Testovi sa dihotomnim varijablama
Dijagnostiki
test
Oboljenje genitalna hlamidijaza
Svega
Prisutno Odustno
Pozitivan Stvarno pozitivni (a) Lano pozitivni (b) a+b
Negativan Lano negativni (c) Stvarno negativni (d) c+d
Ukupno a+c b+d a+b+c+d
Senzitivnost = Stvarno pozitivni/stvarno pozitivni+lano negativni
Specifinost = Stvarno negativni/stvarno negativni+lano pozitivni
Testovi sa kontinuiranim varijablama
Senzitivnost=25%, specifinost=90%
Testovi sa kontinuiranim varijablama
Senzitivnost=85%, specifinost=30%
Testovi sa kontinuiranim varijablama
Multiplo testiranje
Sekvencijalno (neizmenino) testiranje
osobe koje su pozitivne na jednom testu,
testiraju se drugim testom
Simultano testiranje osoba se istovremeno
testira sa dva ili vie testova
Multiplo testiranje
Sekvencijalno (neizmenino) testiranje
umreeni gubitak u senzitivnosti, a dobitak u
specifinosti
Simultano testiranje umreeni gubitak u
specifinosti, ali gubitak u senzitivnosti
Umreenost =rezultat upotrebe vie testova
Prediktivna vrednost
Validnost odgovara na pitanje koliko je test
dobar u razlikovanju obolelih od zdravih i
ukazuje kod kojeg procenta obolelih moe
testom da se utvrdi da su oboleli
Prediktivna vrednost slui da se kod pacijenta
sa pozitivnim rezultatom proceni koja je
verovatnoa da je on stvarno bolestan
Prediktivna vrednost
Dijagnostiki
test
Oboljenje genitalna hlamidijaza
Svega
Prisutno Odustno
Pozitivan 80 100 180
Negativan 20 800 820
Ukupno 100 900 1000
Pozitivna prediktivna vrednost = 80/180 = 44%
Negativna prediktivna vrednost = 800/820 = 98%
Prediktivna vrednost
Znaaj prevalencije oboljenja:
Test ima senzitivnost 99% i specifinost 95% u
populaciji od 10.000 ljudi, u kojoj je prevalencija
oboljenja 1%
100 ljudi ima, a 9900 nema oboljenje.
Test e tano oznaiti 99 obolelih i 9405 zdravih
594 osobe e biti oznaane kao pozitivne (99 stvarno i
495 lano) PPV je svega 17%
Pouzdanost
Osobina testa da daje isti rezultat prilikom
ponavljanja
Individualne varijacije ispitanika
Unutarispitivake varijacije
Meuispitivake varijacije
Oblici i znaaj naunih
komunikacija
Doc. dr sc. med. Predrag uri
Nauna komunikacija
Predstavlja ceo proces publikovanja,
transfera i prijema naune informacije
Predstavlja osnovni mehanizam postojanja i
razvoja nauke
Nauni rad ima smisla samo onda kada se
publikuje

Nauna komunikacija
Neobjavljeni rezultati naunog rada imaju dva
mogua znaenja:
1. Istraivanje nije zavreno
2. Istraivanje je zavreno bez uspeha
Ukoliko se ne publikuju rezultati naunog rada,
to je kao da istraivanje nije ni raeno

Nauna komunikacija
Nauni rad (lanak) je napisan i publikovan
tekst koji prezentuje rezultate originalnog
istraivanja i doprinosi poznavanju i
razumevanju nekog problema. Rad je
prezentovan tako da se moe ponoviti od
strane bilo kojeg kompetentnog istraivaa.
Oblici naunih komunikacija
Originalni nauni lanak
Pregledni lanak (sistematski prikaz,
metaanaliza)
Pismo urednitvu
Prethodno saoptenje
Teze
Izlaganje na naunim skupovima

Originalni nauni rad
Primarni izvor naunih informacija i
prenosilac novih ideja, otkria i saznanja
Sistematski prikaz
Objektivan pregled svih primarnih studija o
jednoj temi
Jasno definisani kriterijumi za ukljuivanje
studija u prikaz
Iscrpno prikupljanje svih publikovanih i
nepublikovanih informacija
Savesna analiza
Metaanaliza
Analiza analiza
Statistika sinteza podataka iz slinih studija,
kako bi se rezultati razliitih ispitivanja sveli
na jedan pokazatelj
Sadri kvantitativnu analizu (saimanje obilja
informacija na jedan brojani izraz) i
kvalitativnu analizu (procenu primenjenih
metoda)
Pismo urednitvu
Komentariu neki prethodno objavljen rad
Prezentuju neki interesantan sluaj
Prikazuju neko interesantno istraivanje sa
jednostavnom porukom
Prethodna saoptenja
Kratko obavetenje o rezultatima nekog
istraivanja, bez detaljnog opisa metoda i
obrazloganja rezultata, sa kratkim
preliminarnim zakljukom
Teze
Doktorska
Magistarska
Predstavljaju originalno i samostalno nauno
delo
Saoptenje sa naunih skupova
Objavljeni radovi u zbornicima radova, u
formi apstrakta ili u celini
Predavanja po pozivu
Moderna nauna komunikacija
Elektronski asopisi
Elektronski bilteni
Newsletter
Forumi
Diskusione grupe
Blogovi

Praktian rad
Rad u grupama 1-4 studenta
Pronai jednu deksriptivnu studiju
Opisati tip studije, izvor podataka, opisane
karakteristike, zakljuak i mogue hipoteze
Pronai jednu studiju preseka
Opisati uzorak, cilj istraivanja, zakljuak,
greke merenja i mogue hipoteze
Praktian rad
Pronai jednu analitiku studiju
Opisati hipotezu, nain formiranja studijske grupe i
kontrolne grupe, kriterijume za ukljuivanje i
neukljuivanje u studiju, ispitivane izloenosti,
zakljuak i uoene greke merenja i
reprezentativnost uzorka
Pronai jednu kohortnu studiju
Opisati hipotezu, nain formiranja grupe izloenih i
neizloenih, izloenost koja se ispituje, vreme
praenja, pristup (prospektivni, retrospektivni),
zakljuak i uoene greke merenja
Praktian rad
Rezultate praktinog rada poslati u obliku Word
dokumenta do 10. aprila na adresu:

duricp@gmail.com

Obavezno potpisati sve studente (najvie 4) koji su
radili zajedno
Rad treba da ima 3-4 strane, font Times New
Roman, veliina fonta 12, sve margine 2,5 cm,
jednostruki prored, numerisane strane