1.

Beini LAN-ovi
Danas, poetkom dvadeset i prvog veka, beine komunikacije su bez sumnje
tehnologija koja se najbre razvija. Zahtevi za povezivanjem uredjaja bez kablova su sve
izraeniji. Beine LA!ove sre"emo danas u hotelima, na univerzitetima, u industriji,
kancelarijama, javnim objektima, i na druga mesta. # materijalu koji sledi
koncentrisa"emo se na obja$njenju osnovnih principa rada beinih LA tehnologija
tipa% &''' ()*.++ beini LA!ovi ,-LA!ovi., esto nazvani beini 'thernet.
1.1 Beini u odnosu na iane LAN-ove
/re nego $to se upustimo u analizu koja se odnosi na speci0inosti protokola kod beinih
LA!ova ukaza"emo prvo na njihove arhitekturne speci0inosti.
1.1.1 Medijum
/rva razlika koja se uoava izme1u ianih i beinih LA!ova odnosi se na medijum za
prenos podataka. 2od ianih LA!ova povezivanje host!ova vr$i se pomo"u ica ili
kablova, a kod beinih pomo"u etra. 2od oba tipa mree slede"a dva aspekta
komuniciranja su vana% tehnikama koje se koriste kod vi$estrukog pristupa medijumu za
prenos i nainima na kojima se ostvaruje komunikacija tipa taka ka taki. 2od ianih
LA!ova o problemima koji su tipini za vi$estruki pristup medijumu ,multiple access.,
tj. konceptu 345A63D i pristupu tipa taka!ka!taki ,point-to-point access. smo ve"
govorili kod 'thernet!a ,odnosi se na nekomutirane veze.. 4a druge strane, kod
komutiranih LA!ova sa ostvarenom komutacijom na nivou veze, komunikacija izme1u
host!ova je tipa taka!ka!taki i potpuni dupleks.
2od beinih LA!ova medijum za prenos je vazduh tako da se signal emituje svima
,broadcast.. 2ada host!ovi kod beinih LA!ova me1usobno komuniciraju oni dele isti
medijum. # retkim situacijama mogu"e je kreirati izme1u dva beina host!a
komunikaciju tipa taka!ka!taki koriste"i pri tome ogranieni propusni opseg i dve
bidirekcione antene. # tekstu koji sledi diskusija bi"e orijentisana ka re$avanju problema
koji se odnose na vi$estruki pristup medijumu, tj. kori$"enju 5A3 protokola.
1.1.2 Host-ovi
2od beinih LA!ova host je uvek povezan na svoju mreu u taki koja ima 0iksnu
adresu na nivou veze pri emu je ta adresa de0inisana od strane mrene kartice ,network
interface card - &3. instalirane u host!u. /ri ovome treba naglasiti da je mogu"e
preme$tati host sa jedne take u &nternetu na drugu taku. # ovom sluaju adresa na
nivou veze ostaje ista, ali se njegova mrena adresa menja. o, pre nego $to host moe da
koristi usluge &nterneta on mora 0iziki da se povee na &nternet.
2od beinih LA!ova, host nije 0iziki povezan na mreu, on se moe slobodno
preme$tati sa jednog mesta na drugo, a pri tome moe da korisit usluge ,servise. koje
prua ta mrea. 7o znai da mobilnost host!ova predstavlja kljunu razliku izme1u
ianih i beinih mrea.
1.1.3 Izolovani LAN-ovi
2oncept iano izolovanih LA!ova razlikuje se u odnosu na beino izolovane LA!
ove. 2od iano izolovanih LA!ova skup host!ova povezan je preko komutatora na
nivou veze. 2od beinih izolovanih LA!ova, nazvani ad hoc mree, skup host!ova
me1usobno slobodno komunicira. 2oncept komutatora na nivou veze ne postoji kod
beinih LA!ova. a slici + prikazani su izolovani LA!ovi kod oba tipa mrea.
4lika +. &zolovani LA!ovi% iani u odnosu na beine
1.1.4 Izolovani LAN-ovi
8iani LA!ovi se povezuju na druge mree ,tipino je to kod &nterneta. preko rutera.
Beini LA se tako1e moe povezati na iani LA, ili na drugi beini LA. a slici
* prikazani su naini povezivanja ianih i beinih LA!ova.
4lika *. /ovezivanje ianih i beinih LA!ova sa drugim mreama
2ao $to se vidi sa slike *, beini LA se naziva in0rastrukturna mrea, a povezivanje na
ianu in0rastrukturu kakav je &nternet, ostvaruje se preko ure1aja nazvan taka!pristupa
,access point ! A/.. 2omunikacija izme1u A/!a i beinih host!ova se ostvaruje u
uslovima koji vae za beino okruenje, dok se komunikacija izme1u A/!a i
in0rastrukture de$ava u ianom okruenju.
1.1.5 !eme"tanje izme#u o$!uenja
9ba LA!a, iani i beini, operativni su na nia dva nivoa 73/6&/ skupa protokola. 7o
znai da ako u nekoj zgradi imamo iani LA koji je povezan preko rutera ili modema
na &nternet, tada sve $to treba uraditi da bi se prebacili sa ianog okruenja na beino
okruenje je slede"e% 2ao prvo, u svoju /3 ma$inu treba promeniti mreni inter0ejs
karticu namenjenu za rad u ianom okruenju sa mrenom inter0ejs karticom
projektovana za rad u beinom okruenju, a kao drugo, u mrenoj instalaciji zameniti
komutator na nivou veze sa takom pristupa : a to je zadatak mrenog operatora. 2od
ove promene, dolazi do promene adrese na nivou veze ,menja se mrena kartica &3., ali
adresa na nivou mree ,&/ adresa. ostaje nepromenjena.
1.1.% &a!a$te!isti$e
/ostoji nekoliko karakteristika koje su tipine za beine mree. #kaza"emo na neke od
njih.
'la(ljenje
4labljenje elektromagnetnog signala du prenosnog puta je veliko. 2roz vakuum i
slobodan prostor srazmerno je sa d
*
,d je rastojanje izme1u predajnika i prijemnika., a u
sredinama gde postoje prepreke ,industrijski ambijent ili naseljene sredine. srazmerno je,
u najgorem sluaju, sa d
;.<
.
Inte!)e!en*ija
/rijemnik moe da prima signale ne samo sa namenskog predajnika, nego i sa drugih
predajnika koji koriste isti 0rekventni opseg.
+i"est!u$a ,!o,a-a*ija si-nala
/rijemnik moe da primi vi$e od jednog signala od istog predajnika jer se
elektromagnetni talasi re0lektuju od objekata kakvi su zidovi, zemlja, i dr. 2ao rezultat,
do prijemnika pristiu signali sa razliitim 0azama ,signali prolaze razliite puteve. $to u
su$tini oteava proces dekodiranja.
.!e"$e
# odnosu na iane, kod beinih mrea pojava gre$aka u prenosu je e$"a, a tako1e i
sam postupak detekcije je ne$to sloeniji. ivo gre$aka se esto indirektno procenjuje
merenjem odnosa signal!$um ,signal to noise ratio ! 4=.. Ako je odnos 4= veliki, to
znai da je signal jai u odnosu na $um ,neeljeni signal. pa je lako konvertovati signale
u aktuelne podatke. 4a druge strane, kada je 4= mali, signal je slab a $um veliki pa je
tada tee izdvojiti podatke.
1.2 /,!avljanje ,!istu,om
>edan od veoma vanih aspekata u toku rada beinih LA!ova odnosi se na upravljanje
pristupom deljivom medijumu za prenos podataka ,tj. etru.. 2ao $to je poznato, kod
standardnog 'thernet!a pristup medijumu je de0inisan 345A63D algoritmom. 2od ovog
metoda svaki host se takmii da pristupi medijumu, a $alje svoj okvir kada ustanovi da je
medijum slobodan. Ako do1e do kolizije, ona se moe detektovati, pa se okvir ponovo
$alje. Detekcija kolizije kod 345A63D se korisit za dve namene. Ako se kolizija
detektuje, to znai da okvir nije primljen i da ga treba slati iznova. Ako kolizija nije
detektovana, tada prijemnik $alje A32 ili A32 poruku predajniku.
345A63D algoritam kod beinih LA!ova ne radi korektno iz slede"a tri razloga%
+. Da bi detektovao koliziju, host treba istovremeno da predaje i prima ,predaje
okvir, a prima signal kolizije. $to znai da host treba da radi u dupleks reimu
rada. Beini host!ovi nemaju dovoljnu energiju da obavljaju ove aktivnosti jer su
obino baterijski napajani ure1aji. Drugim reima, istovremeno beini host moe
samo da preda ili prima, a ne i jedno i drugo. /ored toga vano je ista"i i slede"e%
2ako je amplituda prijemnog signala mnogo manja, veoma je te$ko realizovati
prijemnik koji "e izdvojiti prijemni signal od predajnog signala ,prijemni signal
bi"e tretiran vi$e kao $um..
*. Zbog postojanja problema skrivene stanice ,hidden station. javljaju se ozbiljni
problemi u toku prenosa. aime, stanica koja predaje je nesvesna da postoji druga
stanica koja istovremeno predaje ako izme1u te dve stanice postoji neka prepreka,
$to znai da detekcija kolizije nije mogu"a. a slici ; prikazan je problem
skrivene stanice. 9blast ujnosti ,pokrivenosti. stanice B je leva elipsa ,s0era u
prostoru., tako da svaka stanica koja se nalazi u ovoj oblasti moe da uje stanicu
A. 4a druge strane, oblast ujnosti stanice 3 je prikazan desnom elipsom na slici
;, tako da svaka stanica koja se nalazi u ovoj oblasti moe da uje stanicu 3. 9no
$to treba uoiti je slede"e% 4tanica 3 je van ujne oblasti stanice B, i obratno, B je
van ujne oblasti 3. 4tanica A se nalazi u oblasti ujnosti kako stanice B tako i 3.
/retpostavimo sada da stanica B $alje podatke stanici A. # toku prenosa i stanica
3 poinje sa slanjem podataka stanici A. /o$to 3 ne vidi B, ona zakljuuje da je
medijum za prenos slobodan i zbog toga poinje sa prenosom. 2ao rezultat, dolazi
do kolizije u taki A.
;. =astojanje izme1u stanica moe biti veliko. ?eding signala moe da dovede do
toga da jedna stanica ne moe da oslu$kuje drugu koja se nalazi na drugom kraju.
Da bi se izbegli ovi problemi kod beinih LA!ova korisit se tehnika 345A63A
,Carrier Sence Multiple Access with Collision Avoidance..
4lika ;. /roblem skrivenih terminala
1.3 I000 122.11
9rganizacija &''' je de0inisala speci0ikacije ,u 0ormi standarda. za -LA!ove, nazvane
&''' ()*.++. 9vim speci0ikacijama de0ini$u se karakterisitke sistema na 0izikom nivou
i na nivou veze. # nekim zemljama kao sinonim za -LA koristi se termin -i ?i
,Wireless Fidelity..
1.3.1 A!3ite$tu!a
4tandardom &''' ()*.++ de0inisana su slede"a dva tipa servisa ,usluga.%
a. 4kup osnovnog servisa ,basic service set - B44., i
b. /ro$ireni skup servisa ,extended service set - '44..

1.3.2 4snovni s$u, se!visa
&''' ()*.++ de0ini$e B44 kao gradivni blok -LA!a. B44 se sastoji od stacionarnih ili
mobilnih beinih stanica i opciono centralne bazne stanice, poznata kao taka!pristupa
,access point! A/.. a slici @ prikazana su dva skupa ovog standarda.
B44 bez A/!a je samostalna mrea koja ne moe slati podatke drugim B44!ovima. Za
ovaj tip mree kaemo da karakteri$e ad-hoc arhitektura. 2od ad-hoc arhitekture stanice
mogu 0ormirati mreu bez potrebe da postoji A/, pri emu se stanice mogu me1usobno
locirati i sloiti ,dogovoriti. da budu deo B44!a.
B44!ovi kod kojih postoji A/ nazivaju se in0rastrukturne mree.

4lika @. 4kupovi osnovnih servisa
1.3.3 !o"i!eni s$u, se!visa
'44 ine dva ili ve"i broj B44!ova koji imaju A/!e. # ovom sluaju B44!ovi su
povezani preko distribucionog sistema, koji je obino izveden kao iani ,wired LA..
Distribucioni sistem povezuje A/!ove od B44!ova. 4tandardom &''' ()*.++ ne
ograniava se obim distribucionog sistemaA on moe biti bilo koji &''' LA kakav je
recimo 'thernet. 7reba naglasiti da '44 koristi dva tipa stanica% mobilne i stacionarne.
5obilne stanice su standardne stanice u okviru B44!a. 4tacionarne stanice su A/ stanice
koje su deo ianog LA!a. a slici < prikazan je '44.
4lika <. /ro$ireni skupovi servisa
2ada su B44!ovi povezani, stanice koje se nalaze na me1usobno vidljivom
rastojanju mogu me1usobno komunicirati bez posredstva A/!a. 2omunikacija izme1u
dve stanice koje pripadaju razliitim B44!ovima obino komuniciraju preko A/!ova.
1.3.4 5i,ovi stani*a
# zavisnosti od stepena mobilnosti kod -LA!ova, standardom ()*.++ se de0ini$u
slede"a tri tipa stanica%
i. bez mobilnosti ,no-transition.,
ii. mobilnost u okviru B44!a ,SS transition., i
iii. mobilnost izme1u '44!a ,!SS transition mobility..
4tanica tipa no-transition ne karakteri$e mobilnost i stacionarnog je tipa. 7o znai
da se ona, u krajnjem sluaju, moe preme$tati samo u okviru B44!a. 4tanica koju
karakteri$e B44 mobilnost moe se preme$tati iz jedne B44 mree u drugu, ali je ta
mobilnost ograniena u okviru jednog '44!a. 4tanica se moe preme$tati sa jednog '44!
a na drugi, ali se u toku selibde standardom ()*.++ ne garantuje neprekidna ,kontinualna.
komunikacija.
1.4 MA6 ,odnivo
2od protokola ()*.++ postoje slede"a dva razliita 5A3 podnivoa%
+. Distribuirana koordinisana 0unkcija ,distributed coordination function ! D3?., i
*. 7akasto koordinisana 0unkcija ,point coordination function ! /3?..
a slici B prikazan je odnos izme1u ova dva 5A3 podnivoa, LL3 podnivo i 0iziki nivo.
4lika B. 5A3 nivoi kod standarda ()*.++
1.4.1 7ist!i(ui!ana $oo!dinisana )un$*ija
>edan od dva protokola de0inisan od strane &''' na 5A3 podnivou naziva se D3?. 2ao
metod pristupa mrei D3? koristi 345A63A.
2olizije kod beinih mrea, koje svoj princip rada zasnivaju na 345A63A metodi
pristupa, izbegavaju se kori$"enjem slede"e tri strategije ,vidi sliku C.%
a. razmakom izme1u okvira ,interframe space ! &?4.,
b. prozorom za izbegavanje sudara ,contention window., i
c. pozitivnom potvrdom ,acknowledgment..
4lika C. Dijagram toka upravljanja kod 345A63A pristupa
i. I8' kolizije izbegavaju se na taj nain $to se ne dozvoljava poetak prenosa odmah
nakon prve detekcije da je kanal slobodan. 7o znai da kada se detektuje prvi trenutak
kada je kanal slobodan eka se ,ne vr$i prenos. odre1eni vremenski period nazvan &?4.
Dreme de0inisano od strane &?4!a omogu"ava signalu poslatom sa udaljene stanice da
pristigne do eljene stanice. akon isteka &?4!a stanica moe da $alje. /romenljivi &?4 se
moe koristiti radi odre1ivanja prioriteta stanica ili tipova okvira koji se predaju. 7ako na
primer, stanica kojoj je dodeljen kra"i &?4 ima vi$i prioritet.
ii. Contention window : odnosi se na iznos vremena koje se deli na slotove. 4tanica koja
je spremna za predaju izabira proizvoljni broj slotova kao svoje odgovaraju"e vreme
ekanja pre poetka prenosa. Broj slotova u prozoru menja se po binarnoj
eksponencijalnoj back-off strategiji. 7o znai da se prozor prvo postavlja na jedan slot, a
zatim se duplira svaki put kada stanica ne moe da detektuje slobodan kanal nakon isteka
&?4 vremena. 9no $to je vano ista"i je slede"e% 4tanica treba da oslu$kuje kanal nakon
svakog vremenskog slota. o, kada stanica ustanovi da je kanal zauzet, ona ne restartuje
proces nego samo stopira tajmer, a restartuje ga kada ustanovi da je kanal slobodan. a
ovaj nain prioritet u opsluivanju ima ona stanica koja je najdue ekala ,vidi sliku (..
4lika (. Contention window
iii. Acknowledgment : i pored svih preduzetih predostronosti moe da do1e do kolizije
kod beinog prenosa podataka. 2oriste"i pozitivnu potvrdu ,positive acknowledgment. i
tajmer koji odbrojava istek vremena ,time out. moe se obezbediti garancija da je
prijemnik prihvatio okvir.
9azmena ,o!u$a u v!emenu
a slici E prikazana je razmena okvira podataka i upravljakih okvira tokom vremena.
4lika E. 345A63A i AD
Aktivnosti koji se preduzimaju su slede"e%
+. /re slanja okvira, izvori$na stanica oslu$kuje medijum proverom energetskog nivoa
nose"e uestanosti
a. kanal koristi perzistentnu strategiju sa back-off ,uzdravanjem. sve dok kanal ne
postane slobodan
b. nakon $to je stanica ustanovila da je kanal za prenos slobodan, stanica eka
,uzdrava se od prenosa. jo$ za odre1eni vremenski period koji se naziva distributed
interframe space ,D&?4. pa nakon toga stanica predaje upravljaki okvir ,control frame.
nazvan re"uest to send, =74.
*. akon prijema =74, prijemnik se uzdrava od prenosa za vremenski period short
interframe space, 4&?4. akon isteka 4&?4!a odredi$na stanica predaje upravljaki okvir
nazvan clear-to-send, 374. 374 je namenjen izvori$noj stanici, a ukazuje na to da je
odredi$na stanica spremna za prijem podataka.
;. &zvori$na stanica poinje sa predajom podataka nakon isteka 4&?4!a.
@. akon prijema okvira odredi$na stanica saeka vremenski period koji odgovara 4&?4!
u, i tek nakon toga $alje potvrdu ,acknowledgment- A32. kojom se obave$tava izvori$na
stanica da je okvir primljen korektno. 2od ovog protokola je neophodna potvrda prijema
jer predajna stanica nema mogu"nost da proveri da li je okvir korektno pristigao na strani
odredi$ta. # sluaju da dodje do kolizije nedostatak prijema A32!a je znak da prenos
nije bio korektan. akon odre1enog vremenskog perioda poinje se ponovo od koraka +.
M!eno alo$a*ioni ve$to!
4tandardno pitanje koje se postavlja itaocu je slede"e% a koji nain druge stanice ne
dozvoljavaju slanje podataka ako je jedna od stanica dobila pravo pristupa nad medijumu
za prenos ,etru.F Drugim reima, na koji nain se obezbedjuje aspekt protokola koji se
odnosi na izbegavanje kolizije ,collision avoidance.. 9dgovor na ovo pitanje se nalazi u
uvo1enju AD.
2ada stanica predaje okvir =74, u tom okviru se sadri i in0ormacija koja ukazuje na to
koliko je vremena potrebno predajnoj stanici da okupira ,zauzme ili zadri. kanal.
4tanice koje su kandidati za predaju i za koje je ova in0ormacija od vanosti aktiviraju
svoj tajmer nazvan network allocation vector, AD, koji ukazuje na to koliko je vremena
potrebno da pro1e pre nego $to je svim stanicama ponovo dozvoljeno da provere
zauzetost kanala. 4vaki put kada stanica pristupa sistemu i $alje =74 okvir druge stanice
aktiviraju svoj AD. Drugim reima, svaka stanica, pre nego $to oslu$ne 0iziki medijum
mora da proveri da li je on pasivan, i to radi tako $to prvo proverava da li je isteko njen
AD period. a slici E prikazana je ideja kori$"enja AD!a.
&olizija u to$u handshaking-a
/itanje koje se sada postavlja je slede"e% Gta "e se desiti ako u toku predaje upravljakih
okvira =74 i 374 do1e do kolizijeF 9vaj vremenski period se naziva handshake period.
/rimera radi, analizirajmo slede"u situaciju% eka dve ili ve"i broj stanica poku$a
istovremenu predaju =74 okvira. # tom sluaju za upravljake okvire kaemo da su u
koliziji. &pak, po$to ne postoji mehanizam za detekciju kolizije, predajnik "e usvojiti
strategiju da je do$lo do kolizije ako za odre1eni vremenski period ne primi 374 okvir od
strane prijemnika. # ovom sluaju kaemo da se primenjuje back-off strategija, pa zbog
toga "e predajnik ponovo poku$ati sa predajom.
!o(lem s$!ivene stani*e
/roblem skrivene stanice se re$ava kori$"enjem handshake okvira =74 i 374. 2ao $to se
vidi sa slike ;, =74 poruka od stanice B dopire do stanice A, ali ne i do stanice 3. o,
kako se B i 3 nalaze u oblasti pokrivanja A, to 374 poruka koja sadri podataka o
trajanju prenosa podataka od B ka A, dolazi i do 3. akon prijema 374, stanica 3 zna da
neka druga skrivena stanica korisit kanal i odlae predaju sve dok ne istekne speci0icirani
vremenski period.
1.4.2 5a$asto $oo!dinisana )un$*ija - 68
7akasto koordinisana 0unkcija predstavlja opcioni metod pristupa medijumu koji se
moe implementirati kod in0rastrukturne mree ,ne i kod ad hoc.. 9n se implementira na
vrhu D3?!a i koristi se kod vremensko kritinih ,time sensitive. prenosa ,vidi sliku B..
/3? je centralizovani metod krune prozivke kod koga ne dolazi do kolizije ,centrali#ed
contention free polling access method.. 2od ovog metoda A7 kruno proziva stanice.
/rozvana stanica ako ima spremnu poruku predaje je A/!u.
Da bi se ostvario prioritet u opsluivanju /3?!a u odnosu na D3? de0inisan je jo$ jedan
interframe prostor ,vremenski period. nazvan /&?4. /&?4 ,/3? &?4. je kra"i u odnosu na
D&?4. 7o znai da ako istovremeno stanica eli da korisit samo D?3 a A7 eli da koristi
/3?, A7 "e imati prioritet.
Zbog vi$eg prioriteta /3?!a u odnosu na D3?, stanice koje koriste D3? mogu da ne
dobiju pravo upravljanja nad medijumom. Da bi se izbegla ova situacija izveden je
repetitivni interval iji je zadatak da zadovolji potrebe /3? saobra"aja kod koga ne dolazi
do sudara ,contention free /3?., kao i D3? saobra"aja kod koga se javlja sudar
,contention based D3?.. =epetitivni interval se ponavlja neprekidno, a poinje se
specijalnim upravljakim okvirom nazvan beacon frame. 2ada stanice prime beacon
okvir, one aktiviraju svoje AD u trajanju od contention free perioda u toku intervala
repeticije. a slici +) prikazan je primer repetitivnog intervala.
4lika +). /rimer repetitivnog intervala
# toku repetitivnog intervala, /3 ,point controler. moe poslati okvir prozivke ,poll
frame. da primi podatke, po$alje A32, primi A32, ili da obavi bilo koju kombinaciju
pomenutih aktivnosti. a kraju contention free perioda /3 predaje 3? end ,contention
free end. okvir kako bi omogu"io contention based stanicama da koriste medijum.
1.5 8!a-menta*ija
# principu beini prenos je veoma nepouzdan pa se zbog toga o$te"eni okviri moraju
ponovo slati. a nivou protokola se zbog toga preporuuje 0ragmentacija, koja se odnosi
na deobu okvira velokog obima na manje. aime, e0ikasnije je ponovo slati manje okvire
nego velike.
1.5.1 8o!mat o$vi!a
9kvir na 5A3 nivou ine devet polja ,vidi sliku ++..
4lika ++. 4truktura 5A3 okvira
i. Frame control ,?3.% ovo polje je obima dva bajta i de0ini$e tip okvira i druge
upravljake in0ormacije. # tabeli + dato je obja$njenje svakog pod!polja u okviru ?3!a.
7abela +. /od!polja kod ?3!a
ii. $% kod svih tipova okvira, sa izuzetkom jednog, ovo polje de0ini$e trajanje prenosa
koje se koristi da postavi vrednost AD!a. 2od jednog upravljakog ,control. okvira ovo
polje de0ini$e &D okvira.
iii. Addresses% postoje etiri adresna polja, svako obima $est bajta. Znaenje svakog
adresnog polja zavisi od vrednosti %o$S i From$S pod!polja ,bi"e obja$njeno kasnije..
iv. Se"uence control% ovo polje esto se naziva 43 polje i de0ini$e +B!bitnu vrednost.
/rva etiri bita odre1uju broj 0ragmenta, a zadnja +* bita odre1uju redosledni broj, koji je
isti u svim 0ragmentima, tj. redosledni broj okvira koji se koristi kod toka upravljanja
,flow control..
v. Frame body% kada je vrednost ovog polja u opsegu od )!*;+* bajta, ono sadri
in0ormaciju koja se bazira na tipu i podtipu de0inisanim od strane ?3 polja.
vi. ?34% polje obima @ bajta, sadri in0ormaciju o detekciji gre$ke putem 3=3!;*
polinoma.
1.5.2 5i,ovi o$vi!a
2od -LA!ova de0inisani standardom &''' ()*.++ postoje slede"e tri kategorije
okvira%
a. management okviri% koriste se za inicijalizaciju komunikacije izme1u stanica i A/!ova.
b. control okviri% namenjeni su za pristup kanalu i slanje acknowledging okvira. a slici
+* prikazani su 0ormati control okvira.
4lika +*. Control okviri
2od upravljakih okvira vrednost type podpolja ,vidi tabelu +. je )+, a vrednosti subtype
polja kod control okvira prikazani su u tabeli *.
7abela *. Drednosti subtype polja kod control okvira
c. data okviri% ovi okviri se koriste za prenos podataka i upravljake ,control.
in0ormacije.
1.5.3 Ad!esni me3anizmi
Adresni mehanizam kod &''' ()*.++ speci0icira etiri sluaja, koji su de0inisani
vredno$"u markera u ?3 polju, %o$S i From$S. 4vaki marker moe biti postavljen na )
ili +, $to dovodi ,rezultira. da postoje etiri razliite situacije. &nterpretacija etiri adrese
,adresa + do adresa @. kod 5A3 okvira zavisi od vrednosti ovih markera ,vidi tabelu ;..
7abela ;. Adrese
aglasimo da se adresa + uvek odnosi na adresu narednog ure1aja do koga
pristie okvir. Adresa * uvek predstavlja adresu prethodnog ure1aja sa koga je poslat
okvir. Adresa ; je adresa konane odredi$ne stanice osim ako ona nije de0inisana
adresom + ili ako poetna izvori$na adresa nije de0inisana adresom *. Adresa @ je adresa
polazne ,poetne. izvorne stanice kada je distribuirani sistem izveden kao beini.
'luaj 1% )) : # ovom sluaju, 7oD4 H ) i ?romD4 H ). 9vo znai da okvir nije
usmeren ka distribuiranom sistemu ,7oD4 H ). i ne dolazi od distribucionog sistema
,?romD4 H ).. 9kvir ide od jedne stanice u B44!u ka drugoj bez da pro1e kroz
distribucioni sistem. Adrese su prikazane na slici +;.
'luaj 2% )+ : # ovom sluaju, 7oD4 H ) i ?romD4 H +. 9vo znai da okvir dolazi od
distribucionog sistema ,?romD4 H +.. 9kvir dolazi od A/ i usmeren je ka stanici. Adrese
su prikazane na slici +;. aglasimo da se adresa ; odnosi na poetni predajnik okvira koji
se nalazi u drugoj B44.
'luaj 3% +) : # ovom sluaju, 7oD4 H + i ?romD4 H ). 9vo znai da je okvir usmeren
ka distribucionom sistemu ,7oD4 H +.. 9kvir ide od stanice ka A/. /oetnoj stanici se
predaje A32. Adrese su prikazane na slici +;. aglasimo da adresa ; predstavlja
konano odredi$te okvira u disrtibucionom sistemu.
'luaj 4% ++ : # ovom sluaju, 7oD4 H + i ?romD4 H +. 9vo situacija je tipina kada je
distribucioni sistem beini. 9kvir prelazi sa jedne A/ na drugu A/. # ovom sluaju
potrebne su etiri adrese, a to su% poetni predajnik, konano odredi$te, i dva A/!a koji su
na prenosnom putu susedni. Adrese su prikazane na slici +;.
4lika +;. 5ehanizmi adresiranja
1.% !o(lemi $oji ,!ate nevidljive i izloene stani*e
#kaza"emo sada na probleme koji prate nevidljive i izloene stanice.
1.%.1 !o(lem nevidljive stani*e
a slici +@ dat je primer nevidljive stanice. 4tanica B ima oblast pokrivanja
prikazana levom s0erom ,ovalom.. /ri tome, svaka stanica koja se nalazi u ovoj oblasti
pokrivanja moe da uje stanicu B. 4tanica 3 ima oblast pokrivanja prikazana desnom
s0erom, tako da svaka stanica koja se nadje u ovoj oblasti pokrivanja moe da uje bilo
koji signal koji se emituje od strane stanice 3. 4tanica 3 se nalazi van oblasti pokrivanja
stanice B, i obratno B se nalazi van oblasti pokrivanja stanice 3. &pak stanica A se nalazi
u oblast koju pokrivaju stanice B i 3, tako da A moe da uje signal koji se predaje kako
od B tako i od 3.
4lika +@. /roblem skrivene stanice
#svoji$emo da stanica B predaje podatke stanici A. a sredini prenosa stanica 3
takodje poinje da $alje podatke stanici A. 7reba pri ovome naglasiti da je stanica 3 van
oblasti pokrivanja stanice B, tako da signal koji se predaje od stanice B ne moe da stigne
do stanice 3. Zbog ovoga stanica 3 zakljuuje da je medijum slobodan. Zbog toga stanica
3 $alje podatke ka stanici A $to dovodi do kolizije na mesto A, jer u ovom sluaju
kaemo da su stanice B i 3 medjusobno skrivene u odnosu na A. 4krivene stanice ,hiden
stations. mogu redukovati komunikacioni kapacitet mree zbog toga $to mogu uzrokovati
koliziju.
=e$enje problema skrivenih terminala sastoji se u kori$"enju handshake okvira
,=74 i 374.. a slici +< prikazano je kako =74 poruka od B stie do A, ali ne i do 3.
&pak, po$to su B i 3 u oblasti pokrivanja stanice A, poruka 374 koja sadri in0ormaciju o
vremenu trajanja prenosa podataka od B ka A stie i do stanice 3. a osnovu 374!a
stanica 3 sada zakljuuje da postoji skrivena stanica koja koristi kanal i zbog toga se
suzdrava od predaje sve dok vremenski interval speci0iciran u 374 ne istekne.
Drugim reima, 374 okvir kod 345A63A handshake!a $titi od kolizije zbog
postojanja nevidljivih stanica.
4lika +<. 2ori$"enje handshake!a kako bi se obezbedili da ne dodje do kolizije usled
nevidljive stanice
1.%.2 !o(lem izloene stani*e
4ada "emo razmotriti situaciju koja je suprotna u odnosu na prethodnu, a naziva
se problem izloene stanice ,exposed station.. # ovom sluaju kada je kanal dostupan
stanica se uzdrava od kori$"enja kanala. a slici +B stanica A predaje podatke stanici B,
dok stanica 3 ima da preda podatke stanici D, pri emu prenos moe da se ostvari bez
inter0erencije sa A, ali se stanica 3 uzdrava od predaje. Drugim reima, 3 je suvi$e
konzervativna i svesno rtvuje kapacitet kanala.
4lika +B. /roblem izloene stanice
# ovom sluaju handshaking poruke ne mogu pomo"i, a zbog ega je to tako
prikazano je na slici +C.
4lika +C. 2ori$"enje handshaking!a kod problema izloene stanice
2ao $to se vidi sa slike +C stanica 3 uje =74 od A, ali ne uje 374 od B. 4tanica
3, nakon $to je ula =74 od A eka odredjeno vreme u toku koga 374 od B pristigne do
A. 9be stanice B i A mogu uti ovaj =74, ali se stanica A nalazi sada u stanju predaje, a
ne u stanju prijema. &pak stanica B se odaziva sa 374. #pravo je tu problem. Ako je
stanica A poela sa predajom svojih podataka, stanica 3 ne moe da uje 374 od stanice
D jer je do$lo do kolizije, tj., 3 ne moe da po$alje svoje podatke D!u. 9na ostaje
izloena ,exposed. sve dok A ne zavr$i sa slanjem svojih podataka.

1.: 8izi$i nivo
4agleda"emo B speci0ikacija prikazanih u tabeli @. 4ve implementacije sa izuzetkom
in0racrveni prenos operativne su u &45 ,industrial& scientific& medical. opsegu koji
de0ini$e tri nelicencirana 0rekventna opsega u tri 0rekventne oblasti E)*!E*( 5Iz, *.@))!
@.(;< JIz, i <.C*<!<.(<) JIz.
7abela @. 4peci0ikacije
&''' 7ehnika 9pseg 5odulacija Brzina prenosa
,5bps.
()*.++ ?I44 *.@))!@.(;< JIz ?42 + i *
D444 *.@))!@.(;< JIz /42 + i *
nijedna in0racrveni //5 + i *
()*.++a 9?D5 <.C*<!<.(<) JIz /42 ili KA5 B!<@
()*.++b D444 *.@))!@.(;< JIz /42 <.< i ++
()*.++g 9?D5 *.@))!@.(;< JIz razliite **!<@
()*.++n 9?D5 <.C*<!<.(<) JIz razliite B))

apomena% //5 : 'ulse 'osition Modulation
1.:.1 I000 122.11 8H''
&''' ()*.++ ?I44 koristi metod rada u pro$irenom spektru sa 0rekventnim skakanjem.
?I44 koristi &45 opseg od *.@)) ! @.(;< JIz. 9pseg je podeljen na CE podopsega $irine
+ 5Iz izme1u kojih postoje guard ,za$titni. opsezi. 4ekvenca skakanja generi$e se od
strane generatora pseudosluajnih brojeva. 2od ove speci0ikacije korisit se modulaciona
tehnika dvo!nivovski ?42 ili @!nivovski ?42 sa +6* bita po baud!u, $to rezultira bitskoj
brzini prenosa od + ili * 5bps, kako je to prikazano na slici +(.
4lika +(. ?iziki nivo kod ()*.++ ?I44
1.:.2 I000 122.11 7'''
&''' ()*.++ D444 korisit metod rada u pro$irenom spektru zasnovan na konceptu
direktne sekvence. D444 korisit &45 opseg u rasponu *.@)) ! @.(;< JIz. 5odulaciona
tehnika kod ove speci0ikacije je /42 sa + 5baud6s. 4istem obezbe1uje prenos od + ili *
bita po baud!u ,B/42 ili K/42., $to rezultuje bitskoj brzini od + ili * 5bps, kako je to
prikazano na slici +E.
4lika +E. ?iziki nivo kod ()*.++ D444
1.:.3 I000 122.11 in)!a*!veni
&''' ()*.++ in0racrveni koristi in0racrvenu svetlost u opsegu od ()) do E<) nm.
5odulaciona tehnika je //5. 2od brzine prenosa od + 5bps, @!bitna sekvenca se prvo
preslikava u +B!bitnu sekvencu kod koje je samo jedan bit postavljen na +, a ostali na ).
2od brzine prenosa od * 5bps, *!bitna sekvenca se prvo preslikava u @!bitnu sekvencu
kod koje je samo jedan bit postavljen na + a ostali na ). /reslikane sekvence se zatim
konvertuju u optike signale, tako $to se prisustvo svetlosti odnosi na +, a odsustvo na )
,vidi sliku *)..
4lika *). ?iziki nivo kod ()*.++ in0racrveni
1.:.3 I000 122.11a 487M
&''' ()*.++a 9?D5 metod koristi &45 band u opsegu od <.C*< ! <.(<) JIz. 9?D5 je
slian ?D5 prenosu sa jednom razlikom% # datom trenutku svi podopsezi se koriste od
strane jednog izvori$ta podataka. &zvori$ta in0ormacije takmie se me1usobno na nivou
veze radi pristupa medijumu. 3eo band je podeljen na <* podopsega, pri emu po @(
podopsega se predaje @( grupa bitova, a @ podopsega su rezervisana za prenos
upravljake in0ormacije. Deobom ukupnog opsega na podopsege smanjuje se uticaj usled
e0ekta inter0erencije. Ako se podopsezi koriste sluajno ,randomly. pove"ava se sigurnost
u prenosu podataka. 9?D5 koristi /42 i KA5 modulacione tehnike. 4tandardne brzine
prenosa su +( 5bps ,/42. i <@ 5bps ,KA5..
1.:.4 I000 122.11( 7'''
&''' ()*.++b D444 ,high rate direct se"uence spread spectrum : I=!D444. metod
koristi &45 band u opsegu od *.@))!@.(;< JIz. I=!D444 je slian D444!u sa
izuzetkom metode kodiranja koja se naziva complementary code keying : 332. 332
kodira @ ili ( bita u jedan 332 simbol. Da bi se ostvarila kompatibilnost sa D444, I=!
D444 de0ini$e etiri brzine prenosa podataka, +, *, <.<, i ++ 5bps. /rve dve koriste
modulacione tehnike kao i D444. Derzija D444 od <.< 5bps korisit B/42 i predaje
+.;C< 5baud6s sa @!bitnim 332 nainom kodiranja. 2od verzije D44 od ++ 5bps korisit
se K/42 a predaje se +.;C< 5bps sa (!bitnim 332. a slici *+ prikazana je
modulaciona tehnika za ovaj standard.
4lika *+. ?iziki nivo kod ()*.++b
1.:.5 I000 122.11-
9vom tehnikom de0ini$e se korekcija gre$aka u prenosu ,forward error correction. a
korisit 9?D5, u raspoloivom &45 bandu, tj. opsegu od *.@))!@.(;< JIz.
5odulacionim tehnikama ostvaruje se bitska brzina prenosa od ** ili <@ 5bps. 9va
tehnika je kompatibilna sa ()*.++b, ali se korisit modulaciona tehnika 9?D5.
1.:.% I000 122.11n
adogra1eni ()*.++ projekat naziva se ()*.++n ,next generation of -LA.. 3ilj
projekta je da se pove"a propusnost ,throughput. kod ()*.++ -LA!a. ovi standard ne
karakteri$e samo ve"a bitska brzina prenosa nego i eliminacija nekih nepotrebnih
suvi$nosti ,overheads.. 9vaj standard korisit 5&59 ,multiple input multiple output.
kako bi se premostio problem $uma kod -LA!ova. &deja se sastoji u slede"em% Ako je
mogu"e poslati ve"i broj signala i primiti ve"i broj signala tada smo u boljoj situaciji da
elimini$emo $um. eke implementacije ovog projekta ostvaruju bitske brzine prenosa od
B)) 5bps.
2. ;i-Bee
ZigBee je standard kojim se de0ini$u komunikacioni protokoli kod beinih mrea, tj.
mree koje rade sa malim bitskim brzinama prenosa, a kratkog su dometa , low data rate
short range wireless networks.. ZigBee ure1aji mogu da rade u tri 0rekventna opsega, (BB
5Iz, E+<5Iz i *.@JIz. 5aksimalna bitska brzina prenosa je *<) kbps. 9vi ure1aji se
uglavnom napajaju baterijski, pri emu su mala bitska brzina prenosa podataka, niska
cena i dugi ivotni vek baterije osnovni projektantski zahtevi koje treba zadovoljiti kod
realizacije. 2od najve"eg broja ZigBee aplikacija, zbog ogranienog kapaciteta baterije,
ure1aji rade u dva reima rada, aktivni reim rada ,active mode. i reim rada spavanje
,sleep mode.. Alternartivno, reim rada spavanje se naziva i reim rada u$teda!energije ,
power-saving mode.. 2ao rezultat ovakvog naina rada, ivotni vek ure1aja bez zamene
baterije moe biti i nekoliko godina. ?aktor popune ,duty cycle. koji predstavlja odnos
izme1u vremena provedenog u aktivni i reim rada spavanja, nalazi se u granicama od
).))+ do +L. Gto je ovaj odnos manji, baterija se manje tro$i, tj. due traje.
4tandardno ZigBee ure1aji se koriste za monitorisanje vitalnih zdravstvenih parametara
pacijenata, kod beinih senzorskih mrea itd.
2.1 ;i-Bee u odnosu na Bluetoot3 i I000 122.11
2omparativne karakteristike tri naj$ire prihva"ena standarda za beini prenos podataka
kratkog dometa prikazane su na slici *.+.
4lika *.+. #poredba ZigBee standarda sa Bluetooth!om i &''' ()*.++b
5ale bitske brzine prenosa ine da ZigBee ne predstavlja dobar izbor beinih &nternet
aplikacija ili beinih 3D plejera, tj. re$enja kod kojih se zahteva brzina prenosa M
+5bps. Ali ako je cilj da se kod beinih komunikacija vr$i prenos i predaja relativno
jednostavnih komandi i6ili vr$i prikupljanje podataka od senzora za temperaturu,
vlanost, pritisak, i dr. ,akvizicija sa senzora promenljivih veliina., tada ZigBee
predstavlja e0ikasno re$enje.
2.2 &lase (eini3 m!ea $!at$o- dometa
Beine mree kratkog dometa ,vidi sliku *.*. se mogu podeliti na slede"e dve
kategorije%
a. Beine lokalne raunarske mree ,-LA. : analizirane u poglavlju &''' ()*.++
-LAA
b. Beine personalne mree ,Wireless 'ersonal Area (etworks. : -/A
4lika *.* 2lase beinih mrea kratkog dometa
2ao $to se vidi sa slike *.*, -/A!ovi se dele na slede"e tri klase%
i. Iigh!=ate ,)*-W'A(. : de0inisane su standardom &''' ()*.+<.;, a koriste se za
bitske brzine od ++ do <<5bps. 9ve brzine prenosa tipine su za beini prenos signala
sa video kamere u realnom vremenu u ku"nom okruenju ,u okviru jedne sobe..
ii. Bluetooth ,Medium *ate W'A(. : karakteri$e se velikom bitskom brzinom od ;5bps.
Bluetooth je pogodan za aplikacije kod beinog povezivanja ure1aja ,maksimalno
rastojanje od * do +)m., tipa mobilni mi$ ili mobilni tele0on sa /3 ma$inom, beini
tele0on sa lokalnom ku"nom tele0onskom centralom, prenos visoko!kvalitetnog govornog
signala kod beinih slu$alica, tj. kod onih aplikacija i mrea gde se zahteva srednja
bitska brzina prenosa ,medium data rate + M* W'A(..
iii. L= -/A , ,ow *ate W'A(. : karakteri$e se maksimalnom bitskom brzinom od
*<) kbps.
2.3 4dnos izme#u ;i-Bee i I000 122.15.4 standa!da
ivoi protokola kod ZigBee beinog umreavanja prikazani su na slici *.;
4lika *.; ivoi protokola kod ZigBee beinog umreavanja
2ao $to se vidi sa slike *.; donja dva nivoa de0inisana su standardom &''' ()*.+<.@.
9vim standardom de0ini$u se speci0ikacije na 0izikom /IN i 5A3 nivou, $to znai da
je ()*.+<.@ razvijenih nezavisno od ZigBee standarda, i da se moe samostalno
implementirati ,vidi sliku *.@..
/arametri koji se na 0izikom nivou protokola &''' ()*.+<.@ de0ini$u su% 0rekvencija
rada, bitska brzina prenosa podataka, osetljivost prijemnika, i tip ure1aja.
4lika *.@ /rotokol umreavanja se moe zasnovati na ()*.+<.@ pri emu on ne mora da
bude u saglasnosti sa ZigBee
2.4 8!e$ventni o,sezi i (!zine ,!enosa
2od zadnje verzije &''' ()*.+<.@ od septembra *))B. godine postoje slede"a tri
0rekventna opsega za prenos podataka%
+. (B(!(B(.B 5Iz , opseg (B( 5Iz. : koristi se u 'vropi
*. E)*!E*( 5Iz ,opseg E+< 5Iz. : koristi se u 4evernoj Americi
;. *@)):*@(;.< 5Iz , opseg *.@ JIz. : koristi se $irom sveta
Detalji koji se odnose na sva tri opsega prikazani su u tabeli *.+. 4tandardom &'''
()*.+<.@ zahteva se da svi primopredajnici ,transceivers. podravaju rad u oba opsega
(B( 5Iz i E+< 5Iz, pa se zbog toga ova dva opsega esto u katalo$kim podacima
navode kao (B(6E+< 5Iz.
7abela +. Brzina prenosa podataka i 0rekvencija rada kod &''' ()*.+<.@
2od &''' ()*.+<.@ postoje slede"a tri tipa modulacije%
+. BinarO /hase 4hi0t 2eOing , 'S-.
*. Amplitude 4hi0t 2eOing ,AS-.
;. 900set Kuadrature /hase 4hi0t 2eOing ,.-/'S-.
2od B/42 i 9!K/42 digitalni podatak odgovara 0azi signala, a kod A42 amplitudi
signala.
# cilju pobolj$anja =? propagacione karakteristike prijemnika usled re0leksije signala
du razliitih puteva , multipath propagation. koriste se slede"e dve tehnike prenosa%
a. D444 ,direct se"uence spread spectrum.
b. /444 , parallel se"uence spread spectrum.
2.5 5i,ovi u!e#aja
4tandardom &''' ()*.+<.@ de0inisana se slede"a dva tipa ure1aja%
+. /otpuno 0unkcionalni ure1aji ,full-function devices-FF$. : u stanju su da obavljaju
sve zadatke de0inisane standardom &''' ()*.+<.@.
*. #re1aji sa redukovanom 0unkcijom ,reduced-function devices-*F$. : namenjeni su za
jednostavne aplikacije kakve su ukljuivanje i iskljuivanje svetla.
2.% /lo-a u!e#aja
2od &''' ()*.+<.@ mrea, ??D ure1aji mogu imati tri razliite uloge%
a. 2oordinator : u stanju je da prenosi poruke na relejni nain ,posrednik u prenosu.
b. /A koordinator : glavni kontroler /A!a
;. #re1aj : kada se ne pona$a kao koordinator naziva se ure1aj ,device.
2od ZigBee standarda ,vidi sliku *.<. koristi se ne$to drugaija terminologija. ZigBee
koordinator odgovara &''' ()*.+<.@ /A koordinatoru. ZigBee ruter je ure1aj koji moe
delovati kao &''' ()*.+<.@ koordinator. 2onano, ZigBee krajnji ure1aj ,end device. je
ure1aj koji nije ni koordinator ni ruter.
4lika *.< #loga ure1aja kod &''' ()*.+<.@ i ZigBee standarda
2.: ;i-Bee m!ene to,olo-ije
a nivou toplogije mree upravljanje kod ZigBee se obavlja od strane mrenog nivoa.
4tandardom &''' ()*.+<.@ speci0icirane su dve topologije% zvezda i peer!to!peer ,'0'..
2od topologije zvezda ,vidi sliku *.B. svaki ure1aj u mrei moe da komunicira sa /A
koordinatama.
4lika *.B 5rena topologija tipa zvezda
2od /*/ topologije ,vidi sliku *.C. svaki ure1aj moe direktno da komunicira sa drugim
ure1ajem ako su ure1aji locirani u odgovaraju"oj oblasti u kojoj je mogu"e ostvariti vezu.
4lika *.C 5rena topologija tipa re$etka ,mesh.
??D ure1aj moe biti /A kontroler, a to je obino onaj ure1aj koji prvi na poetku rada
inicira komunikaciju. 4vi ure1aji u mrei koji uestvuju u relejnom prenosu su ??D, jer
=?D nije u stanju da radi u relejnom reimu rada.
/ored mrene topologije re$etka, postoji i topologija stablo ,tree.. 2od ove topologije
ZigBee koordinator ,/A koordinator. inicira uspostavljanje mree, dok ZigBee ruteri
0ormiraju grane i relejno prenose poruke. a slici *.( prikazan je nain prenosa poruke od
ure1aja A do ure1aja B u ve"i broj preskoka ,multihopping..
4lika *.( 5rena topologija tipa stablo kod ZigBee
ezavisno od topologije, mreu tipa ()*.+<.@ kreira /A koordinator. #loga /A
koordinatora je slede"a%
+. 4vakom ure1aju u mrei dodeljuje jedinstvenu +B!ili B@! bitnu adresu.
*. &nicira, zavr$ava i rutira poruku kroz mreu
;. Za potrebe mree selektuje jedinstveni /A identi0ikator, koji ure1ajima u okviru
mree omogu"ava +B!bitni metod adresiranja koriste"i adrese manjeg obima
a nivou mree postoji samo jedan /A koordinator koji je povezan na mreno
napajanje, a ne baterijsko. 4vi ostali ure1aji napajaju se baterijski.
2.1 4snovni $on*e,ti $omuni*i!anja $od ;i-Bee i I000 122.15.4
5ehanizmi pristupa kanalu koji se koristi kod &''' ()*.+<.@ je 345A!3A. 2ada ure1aj
eli da preda signal on prvo oslu$kuje kanal. 9vaj zadatak se naziva u$teda!energije
,energy detection- !$. pri emu prijemnik ne dekodira signal nego samo nadgleda da li
postoji emisija. Ako kanal nije slobodan ure1aj se iskljuuje za proizvoljni period i
poku$ava nakon toga ponovo da se ukljui.
2.1.1 Beacon-zasnovano u odnosu na non-beacon um!eavanje
/ostoje slede"a dva metoda koji se tiu pristupa kanalu%
+. /ristup kanalu baziran na izbegavanju sudara ,contention-based channel access. : svi
ure1aji koji ele da emituju na istom 0rekventnom kanalu koriste 345A!3A mehanizam,
a prvi koji ustanovi da je kanal slobodan pone sa predajom.
*. /ristup kada ne postoji sudar ,contention free.! /A koordinator pojedinom ure1aju
dodeljuje speci0icirani vremenski slot koji se naziva garantovani vremenski slot ,
guaranted time slot-1%S.. 2od predaje u okviru J74!a ne dolazi do kolizije.
Da bi se koristio J74, /A koordinator mora da sinhronizuje sve ure1aje u mrei.
eacon je poruka koja ima speci0ini 0ormat, a koristi se za sinhronizaciju oscilatora
vorova u mrei. 2oordinator koji ima mogu"nost da emituje beacon signal za potrebe
sinhronizacije rada mree naziva se beacon-enabled 'A(. edostatak ovog pristupa je taj
$to se skra"uje ivotni vek ure1aja, tj. baterija se bre tro$i. 5ree kod kojih /A
koordinator ne emituje beacon nazivaju se non-beacon mree. # ovom sluaju glavni
problem koji se javlja je izbegavanje sudara u toku slanja.
2.1.2 Metodi ,!enosa ,odata$a
2od &''' ()*.+<.@ postoje slede"a tri tipa prenosa podataka%
+. /renos podataka od ure1aja ka koordinatoru ,vidi sliku *.E.
*. /renos podataka od koorinatora ka ure1aju ,vidi sliku *.+).
;. /renos izme1u dva ravnopravna ure1aja ,'eer $evices.
4va tri metoda se koriste kod /*/ tehnologije, dok se kod topologije stablo koriste samo
prve dve.
4lika *.E /renos podataka ka koordinatoru kod &''' ()*.+<.@% a. eacon-enabled
b. (on-beacon enabled
4lika *.+) /renos podataka od koordinatora ka ure1aju% a. eacon-enabled, b. (on-
beacon enabled
Deri0ikacija ispravnosti prenosa podataka kod &''' ()*.+<.@ vr$i se pomo"u +B!bitne
?34.
2.1.3 Ad!esi!anje $od ;i-Bee
4vaki ure1aj u mrei ima svoju jedinstvenu adresu. 2od &''' ()*.+<.@ koriste se slede"a
dva metoda adresiranja%
a. +B!bitna kratka adresa : omogu"ava komunikaciju u okviru mree. 2ombinacijom
jedinstvenog /A identi0ikatora i kratke adrese mogu"e je ostvariti komunikaciju izme1u
nezavisnih mrea.
b. B@!bitna adresa : mogu"i broj adresa je *
B@
P +.(Q+)
+E
5reni nivo ,(W-. kod ZigBee protokola dodeljuje +B!bitnu -2 adresu pored &'''
adrese. a osnovu Look!#p tabele vr$i se preslikavanje B@!bitne &''' adrese u -2
adresu.
4vaki radio u mrei moe da ima jedinstvenu &''' i jedinstvenu -2 adresu, ali se na
jedan radio mogu maksimalno povezati do *@) ure1aja, pri emu je svakom ure1aju
dodeljen broj od + do *@) poznat kao krajnja adresa ,endpoint address..
2.< 8un$*ije m!eno- nivoa $od ;i-Bee i I000 122.15.4
2ao $to smo ve" napomenuli, nivoi protokola kod ZigBee!a prikazani su na slici *.;.
2.<.1 8izi$i nivo i st!u$tu!a ,a$eta
?iziki nivo, /IN, je najblii hardveru i direktno upravlja i komunicira sa radio primo!
predajnikom. 9vaj nivo aktivira radio koji prima ili predaje pakete, selektuje 0rekvenciju
kanala ili proverava da li se kanal teku"e koristi od strane drugih ure1aja.
9p$ta struktura paketa prikazana je na slici *.++. /aket ine slede"e tri komponente%
+. Zaglavlje sinhronizacije ,synchroni#ation header + S)*.
*. /IN zaglavlje ,')* header.
;. /IN in0ormacija ,')2 payload.
4lika *.++ 4tuktura paketa kod ZigBee
2.<.2 MA6 nivo
5A3 nivo!om se ostvaruje inter0ejs izme1u /IN i -2 nivoa. 5A3 je odgovoran za
generisanje beacon!a i sinhronizaciju ure1aja na beacon-enabled mreu.
't!u$tu!e $od MA6 nivoa
a. 5A3 zaglavlje ,MAC header- M)*. : sadri in0ormaciju koja se tie adresiranja i
bezbednosti ,security..
b. 5A3 in0ormacija ,MAC payload. : polje promenljive duine i sadri komande i
podatke.
c. 5A3 rep ,MAC footer- MF*. : sadri +B!bitnu ?34 za proveru gre$aka u prenosu
podataka.
4tandardom &''' ()*.+<.@ de0ini$u se slede"e etiri strukture 5A3 okvira%
+. Beacon okvir ,vidi sliku *.+*.
*. 9kvir podataka ,vidi sliku *.+;.
;. 9kvir potvrde , vidi sliku *.+@.
@. 5A3 komandni okvir ,vidi sliku *.+<.
4lika *.+* 4truktura 5A3 beacon okvira
4lika *.+; 4truktura 5A3 data okvira
4lika *.+@ 4truktura 5A3 acknoRledgment okvira
4lika *.+< 4truktura 5A3 command okvira
2.<.3 N=& nivo
-2 okvir se sastoji od dva dela ,vidi sliku *.++.%
a. -2 zaglavlje ,()*. : sadri in0ormaciju koja se odnosi na adresiranje na mrenom
nivou kao i upravljaku in0ormaciju
b. -2 paOload : dostavlja se od strane A/4 podnivoa
2.<.4 AL nivo
A/L nivo je najvi$i nivo protokola kod ZigBee. A/4 okvir ,vidi sliku *.++. se sastoji od%
b+. A/4 zaglavlje ,A'S header. : sadri in0ormaciju koja se tie upravljanja i adresiranja
na aplikacionom nivou
b*. /omo"no zaglavlje okvira ,auxiliary frame header + )$*. : sadri in0ormaciju o
mehanizmu koji se odnosi na bezbednost okvira i bezbednost kori$"enja kljua
b;. A/4 paOload : sadri komande i podatke
b@. /oruka o integritetu poruke ,message integrity code + M3C. : poruka bezbednosti
A/4 okvira koja se koristi za neautorizovanu promenu sadraja poruke.
3. Bluetoot3
Bluetooth je -LA tehnologija namenjena za povezivanje ure1aja koji obavljaju
razliite 0unkcije, kakvi su na primer tele0oni, notebook!ovi, raunari ,desktop i laptop.,
kamere, $tampai i drugi ure1aji koji su me1usobno raspore1eni na kratka rastojanja.
Bluetooth LA je ad-hoc mrea $to znai da se mrea 0ormira spontano, a ure1aji
nazvani naprave ,gadgets., me1usobno sami se pronalaze i 0ormiraju mreu koja se
naziva piconet. Bluetooth LA se moe povezati na &nternet ako jedna od naprava ima tu
mogu"nost. /o svojoj prirodi, Bluetooth LA ne moe biti mrea velikog obima, jer kada
veliki broj naprava poku$a da se me1usobno povee nastaje haos.
Bluetooth tehnologija ima nekoliko aplikacija. Beini mi$ ili tastatura mogu
komunicirati sa raunarom koriste"i ovu tehnologiju. 5onitoring ure1aji u bolnicama
mogu komunicirati sa senzorima lociranih na telu pacijenta, senzori u sistemima za
protiv!poar i protiv!provalu obino se beino povezuju sa glavnom stanicom, itd.
Danas Bluetooth tehnologija predstavlja implementacija protokola de0inisan standardom
&''' ()*.+<. 9vim standardom se de0ini$e -/A koji je operativan u okviru jedne sobe
ili male hale.
3.1 A!3ite$tu!a Bluetoot3-a
2od Bluetooth!a de0inisana su slede"a dva tipa mree%
a. i*onet
'iconet je mala mrea koju ine do ( stanica, pri emu se jedna od njih naziva primarna,
a ostale su sekundarne. 4ve sekundarne stanice sinhronizuju svoje taktne oscilatore i
sekvence skakanja 0rekvencije u odnosu na primarnu. 'iconet ima samo jednu primarnu
stanicu. 2omunikacija izme1u primarne i sekundarnih stanica moe biti tipa jedan!
prema!jedan ili jeda!prema!vi$e. a slici ;.+ prikazan je piconet.
4lika ;.+ /iconet
& pored toga $to piconet moe da ini do maksimalno C sekundarnih stanica, dodatne
,vi$ak. sekundarnih stanica se mogu nalaziti u stanje!parkirano ,parked state.. /arkirana
stanica u sinhronizmu je sa primarnom, ali ne moe uestvovati u komunikaciji sve dok
ne pre1e iz stanja parkirano u stanje aktivno. 4 obzirom da samo ( stanica moe biti u
stanje aktivno, aktiviranje iz stanja parkirano u stanje aktivno podrazumeva da neka od
aktivnih stanica mora da pre1e u stanje parkirano.
b. '*ate!net
'iconet!ovi se mogu kombinovati ,grupisati. kreiraju"i pri tome 0ormu -LA!a koja se
naziva scaternet. /ri tome sekundarna stanica iz jednog piconet!a moe biti primarna u
drugom piconet!u. 9va stanica moe da prima poruke od druge primarne stanice u prvom
piconet!u ,kao sekundarna., a da deluje kao primarna, tj. da isporuuje poruke
sekundarnim stanicama u drugom piconet!u. Drugim reima, stanica moe da bude lan
dva piconet!a. a slici ;.* prikazan je scaternet.
4lika ;.* 4caternet
3.1 Bluetoot3 u!e#aji
4vaki Bluetooth ure1aj ima ugra1eno radio!primo!predajnik malog dometa ,short-range
radio transmitter.. 7eku"a brzina prenosa podataka je + 5bps, a 0rekventni opseg rada
*.@ JIz. 7o znai da postoji realna mogu"nost od inter0erencije izme1u &''' ()*.++b
-LA!a i Bluetooth -LA!a.
3.3 Bluetoot3 nivoi
Bluetooth koristi nekoliko nivoa koji nisu ba$ mnogo u skladu sa &nternet modelom. a
slici ;.; prikazani su ovi nivoi.
4lika ;.; Bluetooth nivoi
3.3.1 L26A
Logical Link 3ontrol and Adaptation /rotocol ili L*3A/ ,L* znai LL., u grubim crtama
je ekvivalentan LL3 podnivou kod LA!ova. L*3A/ se koristi za razmenu podataka kod
A3L ,asOnchronous connectionless link. veza, po$to 439 ,sOnchronous connection!
oriented. kanali ne koriste L*3A/. a slici ;.@ prikazan je 0ormat paketa podataka na
ovom nivou.
4lika ;.@ L*3A/!ov 0ormat paketa podataka
/olje ,ength obima +B bita de0ini$e obim podataka u bajtovima koji dolaze sa vi$ih nivoa
protokola. /odaci mogu biti obima od ) do B<<;< bajta. /olje Channel 3$ ,C3$. de0ini$e
jedinstveni identi0ikator za potrebe virtuelnog kanala koji se kreira na ovom nivou.
9snovne 0unkcije koje obavlja L*3A/ su slede"e%
Multi,le$si!anje
L*3A/ moe da obavi multipleksiranje. a predajnoj strani L*3A/ prihvata podatke od
gornjih nivoa protokola i predaje ih baseband nivou. a prijemnoj strani L*3A/ prihvata
okvire od baseband nivoa, izvlai podatke, i predaje ih odgovaraju"em protokol nivou. #
su$tini, L*3A/ kreira virtuelni kanal.
'e-menta*ija i !easem(li!anje
5aksimalni obim payload polja na baseband nivou iznosi *CC@ bita ili ;@; bajta. 9vo
polje sadri etiri bajta kojim se de0ini$e paket i obim paketa. Zbog toga, obim paketa
koji moe da pristigne od gornjeg nivoa moe biti maksimalnog obima od ;;E bajta.
&pak, aplikacioni nivoi ponekad imaju potrebe za slanjem paketa podataka koji moe biti i
do B<<;< bajta ,kao na primer, &nternet paket.. L*3A/ deli ovako velike pakete na
segmente i dodaje ekstra in0ormaciju kako bi de0inisao lokaciju segmenta u okviru
izvornog paketa ,broj segmenta u okviru paketa.. Drugim reima, L*3A/ segmentira
paket na strani izvori$ta, a reasemblira ga na strani odredi$ta.
&valitet se!visa
Bluetooth omogu"ava stanicama da de0ini$u odre1eni nivo kvaliteta servisa ,/uality of
Service- /oS.. Za sluaj da /oS nije de0inisan, Bluetooth po de0iniciji ,by default. koristi
seris nazvan best-effort servis.
/,!avljanje -!u,om
Dodatna L*3A/ mogu"nost ogleda se u tome $to omogu"ava ure1ajima meusobno da
kreiraju logiki tip adresiranja. 9va varijanta slina je kao i selektivna emisija
,multicasting.. a primer, dva ili tri sekundarna ure1aja mogu biti deo multicast grupe
kako bi bili u stanju da primaju podatke od primarne stanice.
3.3.2 Base(and nivo
# grubim crtama, baseband nivo ekvivalentan je 5A3 podnivou kod LA!ova. 5etod
pristupa je 7D5A. /rimarna i sekundarne stanice me1usobno komuniciraju koriste"i
vremenske slotove ,time slots.. Duina vremenskog slota iznosi B*< Ss. 7o znai da se u
toku tog perioda koristi jedna 0rekvencija, a to odgovara vremenu kada primarna stanica
predaje okvir sekundarnoj, ili sekundarna predaje okvir primarnoj. aglasimo da se
komunikacija obavlja samo izme1u primarne i sekundarne stanice, dok sekundarne ne
mogu me1usobno komunicirati.
57MA
Bluetooth koristi jedan oblik %$MA nazvan %$$-%$MA ,time division duplex-%$MA..
%$$-%$MA je u su$tini polu!dupleks komunikacija kod koje predajnik i prijemnik $alju i
primaju podatke ali ne istovremeno, a pri tome komunikacija u svakom pravcu koristi
razliite 0rekventne skokove ,koristi se F)SS.. 9vakav nain prenosa slian je toki!voki
prenosu, pri emu se koriste razliiti 0rekventni nosioci. # odnosu na to kako se ostvaruje
komunikacija izme1u primarne i sekundarnih stanica, razlikujemo%
a. &omuni$a*ija sa jednom se$unda!nom stani*om : Ako piconet ima samo jednu
sekundarnu stanicu, tada je %$MA rad jednostavan. Dreme se deli na slotove trajanja B*<
Ss. /rimarna stanica koristi parno!numerisane slotove ,), *, @, ...., a sekundarna neparno
numerisane slotove ,+, ;, <, ..... %$$-%$MA omogu"ava primarnoj i sekundarnoj stanici
da komuniciraju u polu!dupleks reimu rada. # toku trajanja slota ), primarna predaje a
sekundarna prima, dok u slotu +, sekundarna predaje a primarna prima. 3iklus, prikazan
na slici ;.< ukazuje na nain komuniciranja.
4lika ;.< 2omunikacija sa jednom sekundarnom stanicom
b. &omuni$a*ija sa ve>im (!ojem se$unda!ni3 stani*a ? proces komuniciranja je
ne$to sloeniji kada u jendom piconet!u postoji vi$e od jedne stanice. /onovo, primarna
koristi parno numerisane slotove, dok sekundarna predaje u naredno neparno
numerisanom slotu pod uslovom da je paket iz prethodnog slota bio adresiran ,namenjen.
za tu sekundarnu stanicu. 4ve sekundarne stanice oslu$kuju parno numerisane slotove, ali
samo jedna od sekundarnih stanica predaje podatke u neprano numerisanom slotu. a
slici ;.B prikazan je ovaj scenario.
4lika ;.B 2omunikacija sa ve"im brojem sekundarnih stanica
Analizom slike ;.B uoavaju se slede"e aktivnosti%
+. # slotu ), primarna stanica predaje okvir sekundarnoj stanici +A
*. # slotu +, samo sekundarna stanica + predaje okvir primarnoj, jer je prethodni okvir
bio adresiran na sekundarnu stanicu +, ostale su bile u stanju mirovanjaA
;. # slotu *, primarna predaje okvir sekundarnoj *A
@. # slotu ;, sekundarna * predaje okvir primarnoj, jer je u prethodnom okviru bila
adresirana sekundarna *. 9stale stanice su u stanju mirovanjaA
<. 3iklus produava
5oe se slobodno kazati da je ovaj metod pristupa slian operaciji poll4select sa
rezervacijom. 2ada primarna izabere sekundarnu, ona je tako1e i proziva ,polls.. aredni
vremenski slot je rezervisan ,namenjen. da prozvana stanica preda svoj okvir. Ako
prozvana stanica nema okvir za predaju, po kanalu se ne prenose podaci.
+0;0
&zme1u primarne i sekundarne stanice mogu se kreirati slede"a dva tipa veza%
a. SC. ,synchronous connection oriented. : veza se koristi kada je izbegavanje latencije
,ka$njenje u isporuci podataka. mnogo vanije u odnosu na integritet ,isporuka podataka
bez gre$aka.. 2od 439 veze izme1u predajne i prijemne stanice kreira se 0izika veza
putem rezervisanja speci0inih slotova u regularnim vremenskim intervalima. 9snovna
vremenska jedinica konektiranja je duine dva slota, po jedan za svaki smer prenosa.
2ada se paket o$teti, on se nikad ne reemituje. 439 se koristi za prenos govornog signala
u realnom vremenu, tj. u situacijama kada je izbegavanje ka$njenja najvanije.
4ekundarna stanica moe da kreira do tri 439 veze sa primarnom, predaju"i
digitalizovani audio signal ,/35. brzinom od B@ kbps po svakoj vezi ,link!u..
b. AC, ,asynchronous connectionless link. : koristi se kada je integritet podataka mnogo
vaniji od latencije ,ka$njenja.. 2od ovog tipa veze, ako su korisni podaci ,payload data.
,enkapsulirani u okviru, o$te"eni tada se zahteva retransmisija. 4ekundarna stanica vra"a
A3L okvir u dostupno neparno numerisanom slotu, ako je prethodni slot bio adresiran
,odnosio se. na tu stanicu. A3L moe da koristi jedan, tri ili ve"i broj slotova kako bi
ostvario maksimalnu bitsku brzinu prenosa od C*+ kbps.
8o!mat o$vi!a $od (ase(and-a
/ostoje tri tipa okvira kod baseband nivoa% jedan!slot, tri!slota i pet!slota. 4lot je trajanja
B*< Ss. 2od okvira tipa jedan!slot, *<E Ss je potrebno vremena za realizaciju 0rekventnog
skakanja i upravljakih mehanizama. 7o znai da okvir tipa jedan!slot traje B*< : *<EH
;BB Ss. 4a + 5Iz propusnim opsegom i + bit6Iz, veliina ,obim. okvira tipa jedan!slot
odgovara prenosu od ;BB bita.
9kvir tipa tri!slota zauzima tri slota. 4 obzirom da se *<E Ss vremena tro$i za potrebe
0reknventnog skakanja, to ostaje ;QB*< : *<E H +B+B Ss, ili +B+B bita. #re1aj koji koristi
okvir tipa tri!slota ostaje na istom 0rekventnom skoku ,isti je 0rekventni nosioc. za vreme
trajanja sva tri slota. & pored toga $to se koristi samo jedinini preskok, potro$e se tri
preskok broja. 7o znai da broj preskoka za svaki okvir jednak je broju koji odgovara
prvom slotu okvira.
9kvir tipa pet!slota tako1e koristi *<E Ss za potrebe 0rekventnog skakanja, $to znai da je
duina okvira <QB*< : *<E H *(BB bita.
Dae"i 0ormat za sva tri tipa okvira prikazan je na slici ;.C.
4lika ;.C 7ipovi 0ormata okvira
3.3.3 9adio nivo
=adio nivo, grubo posmatrano, ekvivalentan je /IN nivou kod &nternet modela.
Bluetooth ure1aji tro$e malo energije, a domet predajnika je obino ogranien na +) m.
8!e$ventni o,se- ? Bluetooth koristi *.@ JIz &45 0rekventni opseg podeljen na CE
kanala, svaki $irine + 5Iz.
8H'' : Bluetooth u cilju izbegavanja inter0erencije sa drugim ure1ajima i mreama na
0izikom nivou koristi F)SS ,fre"uency hopping spread spectrum. metod. # sekundi se
ostvaruje do +B)) preskoka, $to znai da svaki ure1aj menja svoju modulacionu
0rekvenciju +B)) puta u sekundi. #re1aj koristi jednu 0rekvenciju samo u toku B*< Ss
,+6+B)) s. pre nego $to se obavi skok na drugu 0rekvenciju, tj. vreme rada na jednoj
0rekvenciji je B*< Ss.
Modula*ija : Da bi se bitovi trans0ormisali u signale, Bluetooth koristi so0isticiranu
verziju ?42, koja se naziva 1FS- ,FS- sa 1ausovim filtriran5em propusnog opsega..
2od J?42 postoji nose"a 0rekvencija. Bit + se predstavlja 0rekventnom devijacijom
iznad nosioca, a ) 0rekventnom devijacijom ispod nosioca. ?rekvencije, u 5Iz, za svaki
kanal se de0ini$u na slede"i nain%
0
c
H *@)* T n5Iz, nH ), +, *, ..., C(
/rimera radi, prvi kanal koristi nose"u 0rekvenciju *@)* 5Iz ,*.@)* JIz., a nose"a
0rekvencija drugog kanala je *@); 5Iz ,*.@); JIz..
4. =iMA@
Worldwide 3nteroperability for Microwave Access ,-i5AU. je &''' standard ()*.+B
,za 0iksne beine mree. i ()*.+Be ,za mobilne veze. kojim se obezbe1uje $iroko!
pojasni beini pristup na nivou Vzadnje miljeW, koji predstavlja alternativno re$enje za
kablovski modem i tele0onski D4L servis. -i5AU nudi optimalan opseg i propusnost za
pretplatnike koji se nalaze na direktno!vidljivom!putu ,line-of-sight ,L94. subscribers.
tj. du puta na kome ne postoje prepreke, kao i prihvatljivi opseg i propusnost
pretplatnicima koji nisu!na!direkto!vidljivom putu ,non-line-of-sight, L94., u odnosu
na baznu stanucu.
5nogi korisnici upore1uju -i5AU sa -i?i!om. 2od -i5AU!a kao i kod -i?i!a
koristi se in0rastruktura bazirana na baznoj stanici, ali -i5AU nudi mnogo vi$e u
odnosu na -i?i. Dok se -i?i!om pokriva oblast od oko B)!ak metara, kod -i5AU!a
oblast pokrivanja iznosi oko +) km. 7ako1e -i5AU nudi znatno ve"u sigurnost,
pouzdanost, Ko4, i propusnost u odnosu na -i?i.
4.1 A!3ite$tu!a
Analizira"emo u kratkim crtama arhitekturu -i5AU!a.
4.1.1 Bazna stani*a
9snovni gradivni blokovi -i5AU bazne stanice su radio podsistem i antena. 4vaki
-i5AU radio podsistem poseduje predajnik i prijemnik, i predaje6prima signale ija je
0rekvencija izme1u * i ++ JIz. -i5AU koristi so0tverski de0inisani radio ,4D=. sistem.
4a ciljem da se optimiziraju per0ormanse za datu aplikaciju kod -i5AU!a se koriste tri
tipa antena, omni!direkciona, sektorska, i panelna. -i5AU koristi beamstearing
adaptivni antenski sistem ,addaptive antenna system : AA4, sistem koji koristi ve"i broj
antena kako na strani terminala tako i bazne stanice sve sa ciljem da pobolj$a
per0ormanse.. 2ada predaje, AA4 antena moe da 0okusira svoju predajnu energiju u
smeru prijemnika, a dok prima, da se 0okusira u smeru predajnog ure1aja.
Dodatne mere koje se kod -i5AU!a koriste za izbegavanje inter0erencije se odnose na
primenu 9?D5A i 5&59 antenskog sistema. 9?D5A predstavlja metod vi$estrukog
pristupa koji omogu"ava simultani prenos ka i od nekoliko korisnika, radi u skladu sa
AA4 i 5&59 u cilju znaajnog pobolj$anja propusnosti, pove"anja opsega pokrivanja
veze, i smanjenje inter0erencije.
4.1.2 !et,latni$e stani*e
/retplatnika stanica ,subscriber unit ili customer premises e"uipment ! 3/'. dostupna je
u dve varijante, za unutra$nju ,indoor. i spolja$nju ,outdoor. ugradnju. #nutra$nja
jedinica veliine je i 0orme kablovskog ili D4L modema i samostalno je instaliran
korisnik, ali zbog radio gubitaka, poeljno je da pretplatnik bude blii baznoj stanici.
Derzija za spolja$nju ugradnju obima je rezidentne satelitske antene ,tanjir. i mora da se
instalira od strane strunih lica.
4.1.3 !enosiva jedini*a
2ori$"enjem potencijala mobilnog -i5AU!a, javlja se pove"ani interes za kori$"enjem
prenosivih jedinica, koji ukljuuju handset!ove, razne /3 peri0erije, embedded ure1aje u
laptopovima, komercijalne ure1aje kakvi su 5/; plejeri, terminali za video igre i td.
4.2 Nivo veze
5A3 kod -i?i!a korisit metod pristupa medijumu za prenos koji se bazira na sudaru
,contention access.. 9vakav pristup dovodi do toga da pretplatnike stanice koje su
udaljene od A/!a mogu repetitivno da prekidaju rad bliih stanica. 5A3 kod -i5AU!a
koristi scheduling algoritam. /retplatnika stanica treba prvo da se takmii kako bi
inicijalno Vu$laW u mreu. 4lot pristupa se zatim dodeljuje tom pretplatniku uvek kad se
poziva.
4.3 8izi$i nivo
4tandardom ()*.+Be!*))< speci0iciraju se opseg od * do ++ JIz, skalabilni 9?D5A
,scalable 9?D5A ! 49?D5A., 5&59 antena, i mogu"nost za potpunu podr$ku
mobilnosti.
4.4 A,li$a*ije
3ilj -i5AU!a je da obezbedi je0tina alternativna re$enja za postoje"e telekomunikacione
strukture, ukljuuju"i tele0onske kompanije koje koriste iani ,kablovski. razvod,
celularne mree, i kablovsku 7D koaksijalno kablovsku in0rastrukturu.