1.

Priroda nauke o ivotnoj sredini: medjudisciplinarna prirodna nauka

Nauke se prema oblastima prouavanja mogu podeliti na: humanistiko-filozofske nauke, drutvene nauke, prirodne nauke,
medicinske nauke, tehnike nauke, informatike nauke.
Prirodne nauke su nauke koje se bave ivom i neivom prirodom, opisuju i pokuavaju ih objasniti.
Tradicionalna podruja prirodnih nauka - fizika, hemija i biologija - jo i danas obeleavaju optu iroko rasprostranjenu predstavu
o prirodnim naukama.
Pored fizike, hemije I biologije, u osnovne prirodne nauke danas spadaju: - Nauka o Zemlji (planeti) geonauka.
Medjudisciplinarne nauke, kao to su: astrofizika, geofizika, fizika hemija, biofizika, biohemija, geohemija, astrohemija, nauka o
ivotnoj sredini, okeanografija.
Dakle, nauka o ivotnoj sredini je medjudisciplinarna prirodna nauka, mada je mnogi svrstavaju i u interdisciplinarne nauke.
Nauka o ivotnoj sredini obradjuje pitanja kao to su klimatske promene, zatita i konzervacija prirode, biodiverzitet, kvalitet
voda, zagadjenje voda, zagadjenje zemljita, koridenje prirodnih resursa, upravljanje otpadom, odrivi razvoj, zagadjenje
vazduha, zagadjenje bukom, prirodne katastrofe, upravljanje rizikom, metode remedijacije i dr.
Polja izuavanja nauke o ivotnoj sredini su hemija, fizika, nauka o Zemlji, biologija, ekonomija, pravo, sociologija, psihologija,
etika, politika, filozofija, inenjerstvo, poljoprivreda, informatika.

Ljudska populacija (S1) je dinamiki element koji se stalno menja i raste, dok je prirodna sredine (S2) ogranien element, i utie na
promenjenu sredinu (S3) koji je isto tako ogranien element.
Ovo znai da je uravnoteen ekonomsko-drutveni razvoj povezan sa prirodnom sredinom i zavisi od naina na koji drutvo moe
da nae odgovarajudi metode za najefikasnije harmonizovanje ova tri elementa.
Ljudska aktivnost kroz drutvenu aktivnost zalazi u prirodu razvijanjem poljoprivrede, industrije i infrastrukturom menjajudi
prirodnu sredinu u promenjenu sredinu. Priroda ove promene moe do izvesne granice da bude apsorbovana.
ivotna sredina je skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove
za ivot.
Opte je prihvadena klasifikacija resursa na ljudske, fizike i prirodne.
Prirodni resursi su geoloke i bioloke vrednosti koje se direktno ili indirektno mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili
potencijalnu vrednost.
Osnovne komponente ivotne sredine su: vazduh, voda, zemljite i biljni i ivotinjski svet.
U razvijenim zemljama sistem ivotne sredine se menjao prema slededoj dinamici:
Prema zakonu, sistem zatite ivotne sredine ine mere, uslovi i instrumenti za: odrivo upravljanje, ouvanje prirodne ravnotee,
celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bida; spreavanje, kontrolu, smanjivanje i
sanaciju svih oblika zagaivanja ivotne sredine.

Evolucija pristupa zatiti ivotne sredine u razvijenim zemljama
Postoje dve kategorije resursa:
1. Neobnovljivi resursi: geoloki resursi (mineralni resursi-rude metala, nemetala i energetski resursi- ugalj, nafta i gas);
zemljite;
2. Obnovljivi resursi: ivi svet; voda, vazduh, sunevo zraenje, energija vetra i energija plime.
Obnovljivi resursi imaju mod regeneracije, ali ukoliko intenzitet obnavljanja ne prevazilazi tempo koridenja, upotreba ovih resursa
moe biti vremenski ograniena.
Neobnovljivi resursi formirani su u davnoj geolokoj prolosti i za njihovo stvaranje bili su potrebni milioni godina.

2. Osnove analitikih instrumenata u oblasti ivotne sredine
U nauci o ivotnoj sredini, metode istraivanja mogu biti: teorijske, i eksperimentalne.
I nakon dugogodinjih napora, podaci i pokazatelji ivotne sredine koji su na raspolaganju, zbog svoje razliitosti, zahtevaju
razliite analitike instrumente koji ih prevode u nauno potvren i lako razumljiv oblik.
Osnovni problem koji se u prolosti javljao je razvoj analitikih instrumenata koji su pre svega bili fokusirani na detekciju i
karakterizaciju stanja ivotne sredine u odnosu na neko prirodno stanje i mogudnost analize promena u kontekstu uzroka tih
promena.
Danas kada taj problem sa analitiko instrumentalne strane ne postoji, javlja se potreba za razvojem nove kategorije analitickih
intrumenata, koji de mnogo vie no to je to bio slucaj do sada, da omogude uspostavljanje decidnih i jednoznanih veza izmedju
stanja ivotne sredine i dinamike promena, kao i stanja na primer zdravlja populacije ili ekonomskog razvoje odredjene teritorije,
to potencira potrebu za analitikim instrumentima integralnog karaktera.
Oblast razvoja analitikih instrumenata treba shvatiti kao proces, stalno otvoren za nove ili modifikovane analitike instrumente u
oblasti ivotne sredine.

3. Okvirna klasifikacija analitikih instrumenata u oblasti ivotne sredine
Na bazi prethodnog raznorodnog i dugogodinjeg iskustva u oblasti ivotne sredine u ovoj publikaciji se okvirno klasifikuju
analitiki instrumenti (tehnike, metodologije, alati) u oblasti ivotne sredine.
Okvirna klasifikacija analitike instrumente u oblasti ivotne sredine svrstava u grupe:
a. Proceduralni
b. Prikupljanja podataka
c. Obrade podataka, procene i analize
d. Upravljanja i menadmenta
e. Dijagnostiki
U okviru ovih grupa, identifikovane su podgrupe od kojih su samo reprezentativne i najede koridene analitike metode u oblasti
ivotne sredine u daljem tekstu generalno objanjene

4. Proceduralni analitiki instrumenti u oblasti ivotne sredine
U proceduralne analitike instrumente u oblasti ivotne sredine spadaju: evidentiranje pitanja o ivotnoj sredini, politike i propisi
u oblasti ivotne sredine, strategije i planski dokumenti u oblasti ivotne sredine, kolektivno ekspertsko miljenje o pitanjima
ivotne sredine, tok i uesnici donoenja odluka po pitanjima iz oblasti ivotne sredine, kao i tehniki propisi u oblasti ivotne
sredine
4.1. Evidentiranje pitanja o ivotnoj sredini
Formalno i neformalno evidentiranje pitanja o ivotnoj sredini, predstavlja katalog pitanja koja se mogu razmatrati kada se
obradjuje odredjeni problem, plan ili program. Ovakve liste pomau da se zabelee i zapamte informacije relevantne za odredjeni
problem i predstavljaju jednostavan nain da se utvrdi da li je neko pitanje od interesa za dalju obradu u analiziranom sluaju, a
pomae izmedju ostalog da se izbegnu preterano detaljna sagedavanja ukoliko ona nisu od znaaja.
Formiranje evidencionih listi o pitanjima ivotne sredine su u estoj primeni kod pripreme i izrade stratekih procena uticaja.
Ova metoda ima svoja ogranienja koja se ogledaju pre svega ogledaju u nemogudnosti rangiranja pitanja prema vanosti i
pojednostavljivanju, u nekim sluajevima veoma kompleksnih pitanja.
4.2. Politike i propisi u oblasti ivotne sredine
U realizaciji aktivnosti u oblasti ivotne sredine, vano je poznavati pravne okvire koji vae za konkretan problem. Prema zahvatu,
politike i propisi u oblasti ivotne sredine mogu biti na globalnom nivou na nivou vedih ili manjih regiona, na nivou pojedinanih
drava, kao i na nivou lokalne samouprave.
Savremeni meunarodni propisi u oblasti ivotne sredine dobijaju zamah odravanjem Konferencije UN o ovekovoj ivotnoj
sredini, 1972. godine u tokholmu.
Na konferenciji je zakljueno da je za postizanje smanjenja uticaja ovekovih aktivnosti na ivotnu sredinu neophodna iroka
meunarodna saradnja, obzirom na to da su mnogi problemi koji utiu na ivotnu sredinu globalnog karaktera.
U godinama posle tokholmske konferencije usvojeni su mnogi multilateralni sporazumi u oblasti ivotne sredine, medju kojima
su:
Konvencija o meunarodnoj trgovini ugroenim vrstama (CITES) - usvojena 1973. , stupila na snagu 1975. godine;
- Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja (Bonska konvencija) usvojena 1979, stupila na snagu 1983. godine.
- Beka konvencija o zatiti ozonskog omotaa usvojena 1985, stupila na snagu 1988. godine.
- Montrealski protokol o supstancama koje oteduju ozonski omota (Protokol iz Montreala usvojen 1987, stupio na snagu 1989.
godine).
- Konvencija o kontroli prekograninog kretanja opasnog otpada i njegovog odlaganja (Bazelska konvencija) usvojena 1989,
stupila na snagu 1992. godine.
- Godine 1992. godina odrana je u Rio de aneiru Konferencija UN o ivotnoj sredini i razvoju
Konferencija je prepoznala da zatita ivotne sredine i upravljanje prirodnim resursima moraju da budu integrisani sa drutveno-
ekonomskim pitanjima, kao to je, na primer, eliminacija siromatva.
Dogovoreni su principi sadrani su u pet glavnih dokumenata proizalih sa ove konferencije: Deklaracija iz Rija, Agenda 21.
Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, Konvencija o biolokom diverzitetu, Izjava o umskim principima.
U godinama koje su usledile usvojeni su jo neki multilateralni sporazumi od globalnog znaaja meu kojima su i:
- Konvencija UN o borbi protiv dezertifikacije usvojena 1994, stupila na snagu 1996. godine.
- Roterdamska konvencija o postupku prethodnog pristanka za odreene opasne hemikalije i pesticide u meunarodnoj trgovini
usvojena 1998., stupila na snagu 2004. godine.
- Protokol na Bazelsku konvenciju usvojen 1999.
- tokholmska konvencija o dugotrajnim organskim zagaivaima usvojena 2001, stupila na snagu 2004. godine.
Milenijumski samit UN odran je u septembru 2000. godine u Njujorku. Na samitu je usvojena Milenijumska deklaracija
Ujedinjenih nacija, iz koje je razvijeno osam ciljeva poznatih pod nazivom Milenijumski ciljevi razvoja: iskorenjivanje ekstremnog
siromatva i gladi, postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja, promovisanje jednakosti polova, smanjenje smrtnosti kod dece,
poboljanje zdravlja majki, borba protiv HIV/AIDS, malarije i drugih bolesti, obezbeivanje ekoloke odrivosti, i stvaranje
globalnog partnerstva za razvoj. Ciljna godina za njihovo ispunjenje je 2015.
Svetski samit o odrivom razvoju odran je 2002. godine u Johanesburgu, Junoafrika Republika.
Samit je stavio poseban naglasak na pet kljunih oblasti: vodu i sanaciju, energiju, zdravlje, poljoprivredu i biodiverzitet.
Samit je rezultirao usvajanjem dva vana dokumenta: Deklaraciju o odrivom razvoju i Plan za realizaciju.
Na Konferenciji UN o klimatskim promenama 2007. gdine na Baliju, Indonezija, usvojena je Mapa puta sa Balija koja se sastoji od
brojnih dalekosenih odluka, ukljuujudi i Akcioni plan sa Balija koji daje okvir za novi proces pregovaranja u cilju borbe sa
klimatskim promenama .
U 2009. i 2010. traju intenzivni dogovori oko smanjenja uticaja ljudskih aktivnosti na klimatske promene za period posle 2012.
godine, kada de prestati da vai Kjoto protokol.
Na nivou Evrope, od ranih 1970-ih godina poinje da se posveduje panja pitanjima ivotne sredine.
Evropska politika ivotne sredine, zasnovana je na lanu 174. sporazuma o osnivanju Evropske Zajednice, tei da osigura odrivi
razvoj Evropskog modela drutva.
EU harmonizuje zakonodavstvo u oblasti ivotne sredine u celoj Evropi i na taj nain osigurava visok nivo kvaliteta ivotne sredine,
prvenstveno u zemljama lanicama EU, ali sve vie i za sve evropske graane u svim delovima Evrope.
Na zvaninom sajtu koji pokriva oblast EU zakonodavstva24 naveden je podatak da u oblasti ivotne sredine postoji 3906
regulativnih akata. Medju njima je i: 244 uredbe, 332 direktive, 602 odluke, 181 akt preporuke i miljenja.
Treba naglasiti da su sve pravne tekovine EU razvrstane na 20 poglavlja, meu kojima je i poglavlje 15. ivotna sredina, zatita
potroaa i zatita zdravlja.
U okviru pomenutog poglavlja nalazi se podpoglavlje ivotna sredina.
Kao primer regionalnog propisa moe se navesti Ugovor o osnivanju Energetske zajednice u jugoistonoj Evropi.
Potpisnici su Evropska Unija i devet partnera: Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Rumunija,
Bugarska i prelazna uprava Ujedinjenih Nacija za Kosovo - UMNIK. Ugovor sadri i odredjene obaveze po pitanju ivotne sredine.
Sprovodjenju ovog medjunarodnog ugovora treba pristupati odgovorno.
Osnovu nacionalne pravne regulative ine: Zakon o zatiti ivotne sredine sa dopunama i izmenama, Zakon o stratekoj proceni
uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu sa izmenama i dopunama, Zakon o integrisanoj prevenciji i
kontroli zagaivanja ivotne sredine , kao i zakoni usvojeni 2009. godine: Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o ambalai i
ambalanom otpadu , Zakon o zatiti vazduha , Zakon o hemikalijama , Zakon o biocidnim proizvodima , Zakon o zatiti prirode ,
Zakon o zatiti od jonizujudeg zraenja i o nuklearnoj sigurnosti, Zakon o zatiti od nejonizujudih zraenja , Zakon o zatiti od buke
u ivotnoj sredini, Zakon o zatiti i odrivom koridenju ribljih resursa.
Vano je istadi da je Srbija 2009. godine ratifikovala Konvenciju o dostupnosti informacija, uedu javnosti u donoenju odluka i
pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine (Arhuska konvencija).
4.3. Strategije i planski dokumenti u oblasti ivotne sredine
Sa ciljem zatite vazduha, voda, zemljita i ostalih medijuma ivotne sredine, kao elementa razvoja, potrebno je strateki planirati.
Koraci strategijskog menadmenta su: analiza ivotne sredine sredine ili nekog njenog elementa ili tematske celine, usmeravanje,
formulisanje strategije, iplementacija formulisane strategije i, strategijska kontrola. Za uspean proces strategijske analize,
strategijskog izbora i promene, na raspolaganju su razliite metode, koncepti, tehnike i alati, koji ukljuuju analitike metode u
oblasti ivotne sredine koje su obradjene u ovoj monografiji. Strateko planiranje: od planiranja do realizacije.
Prikazani tok stratekog planiranja u oblasti ivotne sredine ima prednosti u odnosu na model naknadnog dodavanja ivotne
sredine na strategiju baziranu samo na ekonomskim principima.
Primeri stratekih dokumenata u oblasti ili vane za ivotne sredine su: Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne
Gore Evropskoj uniji, Nacionalni program ivotne sredine , Nacionalna strategija upravljanja otpadom, Lokalni ekoloki akcioni
planovi (LEAP), Nacionalna i lokalne strategije odrivog razvoja, umarska politika, Vodoprivredna osnova i dr.
Osnove savremenog stratekog planiranja u oblasti ivotne sredine ini integralno upravljanje ivotnom sredinom.
Integralno upravljanje zatitom ivotne sredine predstavlja istovremeno pradenje zagadjivanja i mere zatite u svim elementima
ivotne sredine: vazduhu, vodi, zemljitu i bioti.
Integralni pristup u prevenciji i reavanju problema zatite ivotne sredine i uvodjenje "istijih proizvodnja" kao dugoronom
modelu reenja, u odnosu na klasian i prevazieni medijum po medijum - elemenat po elemenat ivotne sredine pristup,
potpuno su prihvatile i sprovode razvijene zemlje, kao jedini mogudi koncept sa dobrim i odrivim rezultatima.
Generalno, upravljanje otpadom u praksi mora biti zasnovano na integralnom sistemu koji ini kombinacija vie metoda koje se
meusobno dopunjuju.
Strategija upravljanja otpadom zasniva se na: minimizaciji stvaranja otpada, recikliranju otpada i njegovoj ponovnoj upotrebi,
tretmanu i sigurnom odlaganju nereciklabilnog ostatka.
Na taj nain, utiudi na zapreminu, gustinu i karakteristike otpada, pre njegovog tretmana, smanjuje se negativan uticaj na ivotnu
sredinu. Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da su mogudnosti recikliranja veoma velike. Praktino, gotovo da nema otpadaka
koji se ne mogu na neki nain preraditi i pretvoriti u sekundarnu sirovinu ili alternativni izvor energije. Recikliranju se pridaje veliki
znaaj zbog smanjenja upotrebe primarnih sirovina u proizvodnji.
Drutveno odgovorno poslovanje je pokazni praktini primer stratekog planiranja odrivog razvoja na nivou preduzeda.
Odrivi poslovni uspeh preduzeda, mora imati bar tri komponente: ekonomsku, politiku ivotne sredine i socijalnu politiku. i mora
imati rukovodstvo, odnosno donosioce odluka, sa vizijom. To uostalom vai i za organe vlasti, ali je vrsta odgovornosti drugaija.
Da bi se vizija ostvarila, ona mora biti pretoena u ostvarljive korake aktivnosti, koji de biti ostvareni samo ako ih prihvate ljudi.
Partnerstvo donosioca odluka, zaposlenih u preduzedu, a ire i svih zainteresovanih gradjana je klju uspeha.
Zainteresovani gradjani nisu samo zaposleni, ved i lanovi njihovih porodica, gradjani iz komilukagde je preduzede, kao i
gradjani koji upotrebljavaju robe koje proizvodi preduzede.
Da bi se ostvarilo ovo partnerstvo, zainteresovani treba da su stalno ukljueni u proces sticanja i osavremenjivanja znanja.
Obezbedjivanje standarda ivotne sredine na nivou preduzeda i ostvarivanje uslova da ljudi budu zadovoljni preduzedem, nije
samo po sebi cilj cilj je obezbedjivanje boljeg ivota gradjana kroz odrivi razvoj korporacije.
Primeri planskih dokumenata su: Akcioni plan za primenu prioriteta iz Evropskog partnerstva za sektorsku politiku ivotne sredine
i Planovi upravljanja otpadom na razliitim nivoima.

4.4. Kolektivno ekspertsko miljenje o pitanjima ivotne sredine
Kolektivno ekspertsko miljenje i presudjivanje (Delphi tehnika) je process iterativnog uzimanja u obzir miljenja renomiranih
eksperata u oblasti ivotne sredine.
Ova metoda se moe jednostavno realizovati na tematski usmerenim seminarima, konferencijama, kroz intervjue ili upitnike kao I
putem sofisticiranijih tehnika.
Primena Delphi analitikog instrumenta u oblasti ivotne sredine predstavlja mogudnost formulisanja kolektivnog ekspertskog
miljenja, uzimajudi u obzir irok krug eksperata, koji esto nisu u medjusobnoj direktnoj vezi, i sa razliitih su nekad i vrlo
udaljenih geografskih lokacija.
Predstavlja mogudnost utede vremena I finansijskih sredstava, u odnosu na neke druge metode.
Kljuni koraci u implementaciji ove tehnike su:
- Identifikuje se koje su informacije neophodne, dizajniraju se odgovarajuda pitanja I vremenski okvir procesa
- Identifikuje se prihvatljiv i potreban broj eksperata koji de uestvovati u Delphi panelu, i objasni im se ta se od njih oekuje
- Prikupe se, analiziraju i kompiliraju odgovori to predstavlja prvi set rezultata
- Rezultati dobijaju na teini kada se ista pitanja postave istim panelistima drugi i tredi put, sa mogudim traenjima detalja
miljenja i mogudnodu da jedan ekspert zauzme stav o miljenjima ostalih koji su dati u prethodnom setu rezultata.
Iterativno se konvergira ka miljenju iza koga stoji veda grupa eksperata
- Priprema se i ekspertima dostavlja finalno iskristalisano miljenje.
Kolektivno miljenje o pitanjima ivotne sredine ne mora biti samo ekspertsko. Ono moe biti i miljenje odredjenih ciljnih grupa,
na primer politiara, donosioca odluka, gradjana i dr.
Primer zbirnog kolektivnog miljenja dato je u istraivanjima najvanijih problema ivotne sredine po vidjenju gradjana regiona
Balkana (oznake teritorija: 1-Albanija, 2 Bosna I Hercegovina, 3- Kosovo45 , 4-Makedonija, 5-Crna Gora, 6- Srbija)

4.5. Tok i uesnici donoenja odluka po pitanjima iz oblasti ivotne sredine
U oblasti ivotne sredine, metoda identifikovanja toka i uesnika u donoenju odluka ima znaajnu primenu. Ona prua
mogudnost predstavljanja i utvrdjivanja razliitih relacija izmedju uesnika procesa, inedi mreu uesnika sa utvrdjenim tokom
procesa. U formiranju mree koriste se prikazi lanane ili pauinaste mree.
Kada postoji dovoljno relevantnih podataka, mogude je ukljuiti i kvantitativne podatke u mreni dijagram. Najedi koraci
potrebni za formiranje mree ili sistema su:
- razmotriti i evidentirati mere,
- evidentirati efekte svake mere,
- identifikovati sekundarne uticaje (ovo ilustruje puteve od direktnih efekata do indirektnih posledica),
- utvrditi da li postoji kumulativan efekat,
- ukoliko je od znaaja ukljuiti i iteracije unazad da bi se pratile posledice ali i uticalo na dalji proces,
- ukoliko je primenljivo, koristiti kvantitativne prikaze u evaluaciji efekata.
Ovako postavljeni dijagrami toka pomau da se razumeju efekti; iako mrena analiza esto nije kvantitativna, ona predstavlja
dobru bazu za izbor procesa, puta koji treba u daljim fazama kvantifikovati ili modelovati detaljnije.
U oblasti ivotne sredine metoda pradenje toka i uesnika u donoenju odluka se iroko primenjuje kod predstavljanja nadlenosti
(obzirom na brojnost i sloenost odnosa vrlo esto brojnih institucija, po osnovama razliitih zakona, koji ukljuuju ali se ne
ograniavaju na propise iz zakonskog okvira ivotne sredine, ved i ostalih sektorskih politika od znaaja).
Ovakve mree se esto nazivaju stablo nadlenosti(i ponekad su jako kompleksni i komplikovani).
Kriterijumi za proces odluivanja su:
- informacije i ocena ivotne sredine,
- strategije i akcioni planovi,
- institucionalizacija i
- implementacija.

4.6. Tehniki propisi u oblasti ivotne sredine
Tehniki propisi su dokumenta putem koji se nalau tano odreene karakteristike proizvoda ili postupka koji je vezan za odreeni
proizvod i procese njegove proizvodnje, ukljuujudi i obavezne administrativne procedure.
Oni mogu podrazumevati i koridenje izvesne terminologije, simbola, pakovanja, obeleavanja ili etiketiranja.
Po prirodi su obavezni, jer njihovo donoenje je pod iskljucivom nadlenodu drave i oni su deo zakonodavstva.
Tehniki propisi pokrivaju dva bitna aspekta:
- Karakteristike proizvoda - koje odreuju kakav proizvod tano mora da bude, i .
- Administrativne procedure - koje oznaavaju kakvu proceduru isporuilac ili dobavlja robe mora da potuje.
Ove procedure su postavljene da bi se postigao tano odredeni cilj (na primer zatita ivotne sredine).
Tehniki propisi se zasnivaju na standardima.
Meunarodni standardi su opte prihvadeni, dok se tehniki propisi razlikuju od drave do drave.

5. Instrumenti prikupljanja podataka za oblast ivotne sredine
U analitike instrumente prikupljanja podataka u oblasti ivotne sredine spadaju: eksperimentalna merenja (zagadjenja atmosfere
i vazduha, vode, zemljita i tla, biljnog i ivotinjskog sveta, ostalih parametara od znaaja), monitoring elemenata odnosno inilaca
ivotne sredine, utvrdjivanje i pradenje indikatora znaajnih za oblast ivotne sredine, kao utvrdjivanje katastara i inventara
(popisa, katastara zagadjivaa) znaajnih za oblast ivotne sredine.

5.1. Merenja u oblasti ivotne sredine
Merenja predstavljaju direktnu metodu utvrdjivanja zagadjenja atmosfere i vazduha, vode, zemljita i tla, biljnog i ivotinjskog
sveta, i kao ostalih parametara od znaaja.
Merenje je operacija kojom se neka nepoznata veliina, posredno ili neposredno, uporeuje sa veliinom iste vrste koja je
izabrana za jedinicu te veliine.
Proces merenja se po pravilu odvija kroz aktivnosti:
- uzorkovanje,
- priprema uzoraka, i
- analiza u laboratoriji (ili u nekim sluajevima propisanim metodama van laboratorije).
Merenjem se odreuje koliko puta se odabrana jedinica sadri u veliini koja se meri, a kao rezultat merenja se dobija brojna
vrednost.
Da bi se merenje moglo izvriti, potrebno je definisati jedinicu (etalon) za datu veliinu i utvrditi nain uporeivanja date veliine
sa jedinicom.
Samo mali broj fizikih veliina se moe izmeriti neposrednim uporeivanjem sa etalonom ili kopijom etalona.
Te fizike veliine su duina i masa.
Za merenje ostalih fizikih i hemijskih veliina, potrebne su specijalne sprave za merenje koje se zovu merni instrumenti.
Merenja koja se mogu izvriti pomodu mera ili mernih instrumenata neposrednim uporeivanjem se nazivaju direktna merenja.
Primeri direktnih merenja su: odreivanje duine metrom, merenje vremena hronometrom, merenje mase vagom itd.
Meutim, najvedi broj fizikih i hemijskih veliina se ne moe direktno meriti, ved se njihova brojna vrednost odreuje pomodu
drugih veliina koje se direktno mere (na primer merenje toplote).
Ovakav tip merenja se naziva indirektnim merenjem.
Prema fizikom stanju zagadjujude materije se mogu se deliti na gasovite, vrste i tene.
Prema hemijskoj prirodi razlikuju se organske i neorganske zagaujude materije.
Pri klasifikaciji zagaujudih materija prema osobinama mogu se uzimati u obzir razliita svojstva kao to su: postojanost u ivim
organizmima, vazduhu, vodi i zemljitu, reaktivnost sa drugim materijama, rastvorljivost u vodi, ulju i mastima, razgradljivost
pomodu ivih organizama, toksinost.
U zavisnosti od toga koju sredinu zagauju, mogu se razlikovati zagaujude materije vode , vazduha i zemljita.
Prema izvoru zagaujude materije mogu biti na primer: industrijskog, komunalnog ili poljoprivrenog porekla.
Mogu da budu produkti sagorevanja ili mikrobioloke aktivnost.
Postoje takasti, trakasti i difuzni (rasuti) izvori zagaivanja. Prema efektima koje mogu da izazovu zagaujude materije mogu da
se dele na: supstance koje neposredno deluju na ljude i/ili ivotinje, biljke ili mikroorganizme, materije koje deluju na procese u
vodama ili u atmosferi, korozivne supstance i one koje deluju na istorijske graevine i spomenike, agense i faktore koji utiu na
plodnost zemljita.
Efekti zagaujudih materija mogu da budu veoma razliiti zavisno od vrste zagaujudih materija, stepena zagaivanja i dr.
Zagaivanje moe da ima ogranieni karakter kada je ugroeno zdravlje ljudi, flore i faune samo jednog ueg regiona, ili globalni
koje preti itavoj biosferi Zemlji, kao to su klimatske promene izazvane zagaivanjem sredine (efekat staklene bate).
Prikupljeni uzorci se analiziraju (bilo na licu mesta, bilo laboratorijski) klasinim i instrumentalnim metodama.
U klasine metode analize spadaju volumetrija (najede razne vrste titracija) i gravimatrija (osetljivija metoda od volumetrije, ali
zahteva vie vremena i paljiviji rad).
Instrumentalne metode analize obuhvataju hromatografske, elektrohemijske i spekrtoskopske tehnike.
Instrumentalne metode analize su osetljivije od klasinih i omogudavaju merenja sa tanodu reda veliine ppb.
Iako samo merenje na instrumentu ne zahteva veliko vreme, priprema uzorka i podeavanje instrumenta znaajno produavaju
vreme analize.
Kvalitet merenja se proverava i dokazuje u okviru laboratorije ali i eksterno.
U okviru laboratorije kvalitet merenja predstavlja analitiki kvalitet ili kvalitet primenjene analitike metode.
Eksterno se kvalitet rada laboratorije provera meulaboratorijskim testovima.
Organizacijom ovih testova bave institucije koje se takoe bave postavljanjem i standardizacijom eksperimentalnih analitikih
metoda u razliitim oblastima.

5.2. Monitoring ivotne sredine
Monitoring se sastoji od vremenski i/ili prostorno rasporedjenih merenja koja pored informacija o numerikoj vrednosti neke
veliine na datoj lokaciji i u datom trenutku sadri i informacije o njenim prostornim i vremenskim varijacijama i vrednostima.
Vano je vriti stalno i paljivo ispitivanje stanja ivotne sredine, da bi se na vreme mogli predvideti i/ili prepoznati problemi koji bi
mogli da nastanu po zdravlje ivih organizama i ivotnu sredinu.
ivotna sredina nije samo statian prostor ved sve ono to nas okruuje, sa svom svojom dinamikom i interakcijama.
Upravo iz tog razloga je pitanje zagaenja ivotne sredine, odnosto utvrivanja nivoa zagaenja komplikovan i istovremeno
znaajan proces.
Naime, zagaujuda supstanca retko ostaje samo na mestu njenog isputanja (unoenja) u ivotnu sredinu.
Transport i transformacija zagaujude supstance esto onemogudavaju odreivanje vremena i mesta zagaivanja.
Dovoljno je pomenuti procese kao to su kruenje vode u prirodi, cikluse ugljenika, azota i sumpora, pa da postane jasno da su
glavni putevi kojima se obavlja prenoenje zagadjujudih supstanci voda i vazduh.
Glavni primeri transporta zagaujudih supstanci u hidrosferi i atmosferi su pojava kisele kie, zatim prisustvo tekih metala u
morima, prisustvo pesticida u organizmima, razgradnja ozona u atmosferi.
Naravno, i u zemljitu je prisutan transport zagaujudih supstanci, ali je zbog njegove daleko vede gustine i injenice da se
transport materije u vrstom agregatnom stanju obavlja difuzijom, koja je daleko sporiji i manje izraen proces.
ta vie, transport zagaujudih materija u zemljitu se najede odvija preko tene i vrste faze materija prisutnih u zemljitu
(primer spiranja zagaujudih supstanci sa poljoprivrednog zemljita).
Disperzija (rasprivanje) zagaujudih supstanci u vodi ili u atmosferi dovodi do razblaivanja njihove koncentracije.
Neke od zagaujudih supstanci se mogu (pod izmenjenim uslovima) rekoncentrisati, a kod nekih vrsta zagaujudih supstanci moe
dodi do pojave da produkti degradacije imaju tetnije posledice po ivotnu sredinu od onih koje izazivaju primarni produkti.
Razlozi za vrenje stalnog merenja, tj., monitoringa parametara ivotne sredine mogu biti medicinsko-sanitarni, pradenje stanja,
tehnoloko-finansijski, pravno- administrativni: i plansko-razvojni, itd.
Ispitivanja kvaliteta ivotne sredine mogu biti obavljena na razliitim mestima, na razliite naine, u razliitim vremenskim
intervalima i razliitim metodama.
Dakle, ispitivanja razlikujemo po: mestu , uestalosti , obimu i nainu .
Osnovna podela pri ispitivanju kvaliteta ivotne sredine odnosi se na merenje koncentracije zagaujudih supstanci pri njihovoj
emisiji i merenja njihove koncentracije na mestu uticaja.
Emisija moe da se meri kada je izvor emisije poznat i lociran na odreenom mestu (takasti izvor).
Ako se radi o difuznom izvoru zagaenja (npr. ispiranje pesticida padavinama sa poljoprivrednog zemljita), onda se emisija ne
meri direktno ved se procenjuje.
Merenja koncentracije na mestu se organizuju i izvode na mestima na kojima je od interesa proceniti delovanje zagaujudih
supstanci na ivi svet i materijalna dobra.
Za ozbiljne analize mora se pratiti protok mase odnosno fluks, a ne samo koncentracija, jer bez tog podatka monitoring postaje
bezpredmetan sa aspekta zatite i donosenja odluka u sluaju voda, a donekle i u sluaju vazduha.
Prema zakonu, monitoring podrazumeva stalnu kontrolu i pradenje stanja ivotne sredine, pri emu se on sprovodi od strane
Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Monitoring se vri sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora stanja i zagaenja ivotne sredine koje
obuhvata pradenje prirodnih faktora, odnosno promena stanja i karakteristika ivotne sredine, to podrazumeva i prekogranini
monitoring vazduha, vode, zemljita, flore, faune i slino.
Pradenje stanja ivotne sredine podrazumeva tri koraka: a) monitoring, b) informacioni sistem i nain dostavljanja podataka, c)
izvetaj o stanju ivotne sredine.

Vlada donosi program monitoringa za period od dve godine, dok autonomna pokrajina/jedinica lokalne samouprave donosi
program monitoringa za svoju teritoriju koji mora biti u saglasju sa vladinim programom.
Zakonom su obavezani i zagaivai da vre monitoring emisija, kao i druga merenja i pradenja uticaja svoje aktivnosti na ivotnu
sredinu vlastitim sredstvima koje su oni duni da obezbede za ovu namenu.
S druge strane, Vlada utvruje emisije koje de biti predmet monitoringa, metodologiju merenja, uzimanja uzoraka, nain
evidentiranja, rokove dostavljanja i uvanja podataka.
Dakle, zagaivai u ovom pogledu nemaju slobodu delovanja, nego im Vlada definie sam postupak; na ovaj nain se eli, izmeu
ostalog, postidi jedan unificiran pristup vrenju monitoringa.
Zagaiva je u obavezi da podatke iz monitoringa dostavi Agenciji za zatitu ivotne sredine.
Ustanovljen je i informacioni sistem u cilju efikasnijeg identifikovanja, klasifikovanja, obrade, pradenja i evidencije prirodnih
vrednosti i upravljanja ivotnom sredinom.
Vodi ga Agencija za zatitu ivotne sredine, a Vlada blie propisuje sadrinu i nain njegovog voenja, metodologiju, strukturu,
sadraj informacija o kojima se redovno i obavezno obavetava javnost i slino.
Vlada Srbije ima zakonsku obavezu da jednom godinje podnese izvetaj o stanju ivotne sredine u Srbiji Narodnoj skuptini, koji
se obljavljuje u slubenom glasilu Republike, iji je sadraj blie propisan Zakonom.
Pradenje kvaliteta vazduha se vri na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou.
U ovaj proces su ukljuene organizacije nacionalnog i meunarodnog karaktera.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Svetska meteoroloka organizacija (WMO) su uspostavile zajedniki sistem pradenja
kvaliteta ivotne sredine (GEMS), kao deo programa Ujedinjenih nacija (UNEP) za zatitu ivotne sredine.
Svetska meteoroloka organizacija je organizovala svetsku mreu pradenja osnovnog zagaena vazduha u seoskim i ruralnim
predelima, dok je svetska zdravstvena organizacija poela pradenje kvaliteta vazduha u urbanim i industrijskim oblastima.
Na nacionalnom nivou svaka drava organizuje svoju mreu za merenje kvaliteta vazduha.
Jako je vano dobro odabrati lokaciju za monitoring, kako bi dobijeni podaci bili reprezentativni, uporedivi i odgovarali svrsi
monitoringa.
Podruje na kome se monitoring radi odredjuje se uzimajudi u obzir Okvirnu direktivu kvaliteta vazduha EU.
Prilikom monitoringa kvaliteta zemljita najede se uzimaji povrinski i dubinski uzorci.
Primer monitoringa je i monitoring voda u Srbiji , koji se vri prema propisima, i obuhvata:
a) sistematsko ispitivanje povrinskih i podzemnih voda na teritoriji Srbije ,
b) procenu trenutnog stanja kvaliteta voda ispitivanje obuhvata prikupljanje podataka, analizu i pripremu kratkoronih i
godinjih izvetaja, havarijski (akcidentni) monitoring, vangranine analize renih tokova (za sada u saradnji sa Maarskom i
Rumunijom), priprema tehnike dokumentacije za rekonstrukciju starih i izgradnju novih objekata za preidavanje vode.

5.3. Indikatori osnovni set indikatora ivotne sredine
Indikatori (pokazateji) su najefikasniji oblik za pradenje promena i ostvarivanja ciljeva sektorskih politika i strategija
Oni pomau boljem razumevanju sloenih problema i na jedostavan i jasan nain daju kvantitavnu informaciju.
Indikatori bi trebali biti: reprezentativni, bitni, uverljivi, transparentni i tani.
Postoji mnogo kriterijuma za izbor indikatora.

Za potrebe istraivanja na projektu Analitiko istraivanje uticaja zagaenja na stanje populacije u izabranim urbanim lokacijama
razvijen je inovativni sistem (tipologija) indikatora u ivotnoj sredini koji uzima u obzir i DPSEEA (Pokreta-Pritisak-Stanje-
Izloenost- Efekat Akcija) i metodologiju Svetske zdravstvene zdravstvene organizacije.
Prema politici ivotne sredine EU, prati je set osnovnih indikatora za oblast ivotne sredine.
Da bi rezultati pradenja indikatora bili upeatljiviji, njihov prikaz je esto preko znakova i simbola.
Atmosferske promene, promene strukture i kvaliteta zemljita, kvalitet voda i biodiverzitet su oblasti koje putem indikatora
kvalitativno mere sistem zatite ivotne sredine (kao jedan od oslonaca) odrivog razvoja. Na bazi osnovnog seta indikatora, za
pojedinane oblasti se mogu razraditi detaljnije indikatori.
Na nivou lokalne samouprave, a u svrhu sprovodjenja efikasnijeg sistema zatite ivotne sredine, mogu se indikativno pratiti:
visina budetskih sredstava koja se odvajaju za zatitu ivotne sredine, procenat javnih zelenih povrina u odnosu na ukupnu
povrinu, procenat parkovskih povrina u odnosu na ukupnu povrinu, procenat pod umama u odnosu na ukupnu povrinu,
procenat povrina pod reimom zatite, broj mera zatite, procenat rekreativnih i sportskih povrina u odnosu na ukupnu
povrinu, procenat ureenih parking povrina u odnosu na celokupnu povrinu, vrsta i nivo zagaujudih materija u vazduhu,
ukupan broj motornih vozila, broj motornih vozila koji koriste teni prirodni gas, prosena starost vozila u javnom saobradaju,
prosean broj putnika koji koristi javni saobradaj, broj benzinskih stanica, broj toionica tenog prirodnog gasa, procenat
pokrivenosti optine sa organizovanim iznoenjem smeda, nivo finansijskih sredstava ostvarenih preradom i plasmanom svih vrsta
otpada, procentualni odnos prikupljenog i deponovanog otpada, cena iznoenja smeda, iznos finansijskih sredstava za odravanje
deponije-odlagalita tokom godine, broj smetlita u urbanom delu optine, broj smetlita u naseljenim mestima, kvalitet pijade
vode, pijezometarski nivo vode, kvalitet vazduha, kvalitet povrinskih voda, kvalitet zemljita , upotreba vetakih ubriva,
klasifikacija reka prema klasifikaciji povrinskih voda ukupno i po lokacijama, broj incidentnih zagaivanja povrinskih voda tokom
godine, broj incidentnih zagaivanja vazduha tokom godine, nivo tretmana otpadnih voda u privrednim subjektima, broj
uhvadenih-zbrinutih pasa lutalica tokom godine, sterilisanih pasa lutalica tokom godine, proseni nivo komunalne buke po
lokacijama iz monitoringa.
U savremenom prikazivanju stanja ivotne sredine u upotrebi je ekoloki otisak, kao sintezni indikator, koji se osnovno oslanja
na:
- otisak hrane koju upotrebljavamo
- otisak otpada koga stvaramo
- otisak naina stanovanja
- otisak naina kretanja i prevoza.
Pored ovih gore nabrojanih, komponente ekolokog otiska mogu biti i kompeksnije.

5.4. Katastri
Katastar je javna knjiga koja sadri podatke o zemljitu i objektima na njemu.
Katastar slui za kontrolu naina koridenja zemljita, procenjivanje stanja na odreenoj lokaciji, utvrivanje odgovornosti za to
stanje kao i pradenje situacije na teritoriji.
Administracija svake drave, na razliitim nivoima, vodi kontrolu o katastrima.
Obezbeivanje novih i pouzdanih katastarskih podataka od kljune je vanosti za planiranje naina koridenja terena , razvoj i
odravanje infrastrukture, zatitu ivotne sredine i upravljanje resursima, hitne intervancije, razliite drutvene programe,
proizvodnju hrane, stanovanje, rekreaciju.
Sutina katastara nije se promenila od samih njihovih poetaka.
U njima se prikazuju informacije koje su od opteg znaaja: prostorni podaci o zemljinoj parceli (lokacija, koordinate), pravni
podaci o zemljinoj parceli (pravo koridenja, vlasnitvo), ekonomski podaci o zemljinoj parceli (kvalitet zemlje, vrednost, porez),
kao i druge informacije.
Odnos ljudi i zemljita nije stalan, ved da se neprestano menja i postaje sve sloeniji, dajudi sve vedi znaaj zatiti ivotne sredine.
Mnogi dobijeni pozitivni rezultati su doveli do toga da se prepozna znaaj katastara i Zemljinih informacioni sistema kao osnove
za ekonomski razvoj i upravljanje ivotnom sredinu u urbanim i ruralnim sredinama zemalja u ekonomskom razvoju.
Podaci za sastavljanje katastra mogu prikupiti na etiri naina: prikupljanje dokumentacije, intervjuisanje, upitnici, osmatranja.
Danas katastar sve vie podrazumeva Zemljini informacioni sistem, kojim upravlja jedna ili vie Vladinih agencija.
Katastarske informacije danas koriste i privatni i dravni sektor u procesu upravljanja zemljitem, urbanom i ruralnom planiranju i
monitoringu stanja u ivotnoj sredini.
Zemljini informacioni sistem (ZIS) ima za cilj da prikupi, analizira, upravlja i prikae zemljine registre.
Pored katastra kao osnovne komponente, zemljini informatiki sistem se bazira na kartama, i to ako je mogude to krupnije
razmere, tako da se moe redi da je ZIS deo geografskog informacionog sistema.

5.5. Inventari (katastri zagadjivaa)
Prema metodologiji za izradu integralnog katastra zagadjivaa, da bi se isti postavio potrebno je prikupiti itav set podataka. Za
koncentrisane zagaivae potrebno je prikupiti: opte podatke, podatke o radu, podatke o proizvodnji (korideni materijali i
sirovine, koridena goriva i energenti, meufazni proizvodi, finalni proizvodi, otpadne materije iz proizvodnje), otpadne vode
(poreklo otpadnih voda, isputanje otpadnih voda, kontrola isputanja otpadnih voda, merenje isputanja otpadnih voda, koliine
i kvalitet otpadnih voda), otpadni gasovi (poreklo otpadnih gasova, karakteristike ispusta, koliine i kvalitet otpadnih gasova) ,
vrsti otpad (poreklo vrstog otpada, karakteristike vrstog otpada, merenje generisanja vrstog otpada, koliina i kvalitet vrstog
otpada, nain evakulacije vrstog otpada).
Za difuzno zagadjivanje potrebno prikupiti podatke o: sistemima za odvodnjavanje (opte podatke, karakteristike tla, potronja
agrohemijskih sredstava), neureene deponije (opti podaci, nain koridenja, kvalitet otpada na deponiji), septike jame (opti
podaci, nain izvoenja, nain koridenja, kvalitet otpada koji se isputa u jamu), naselja bez kanalizacije (opti podaci, podaci o
vodosnabdevanju, nain evakulacije otpadnih voda, nain evakulacije kinih voda), mobilni izvori zagaivanja ivotne sredine
(opti podaci, podaci o vozilima, podaci o saobradaju u naselju, podaci o saobradaju van naseljenih mesta), unutranji i spoljni
plovni saobradaj (opti podaci, podaci o plovilima, podaci o plovnom saobradaju na teritoriji optine, podaci o plovnom saobradaju
van naselja), male pumpne stanice za tena i gasovita goriva (opti podaci, podaci o objektima pumpne stanice, nain
snabdevanja vodom, nain evakuacije otpadnih voda).
U naoj zemlji , Agencija za zatitu ivotne sredine, u skladu sa Zakonom vodi i integralni katastar zagaivaa u cilju pradenja
promena u ivotnoj sredini i preduzimanja odgovarajudih mera zatite, dok resorni ministar (za ivotnu sredinu) propisuje
metodologiju za izradu katastra, vrste, naine, klasifikaciju i rokove dostavljanja podataka.
Katastar je baziran na principima Arhuske konvencije i usklaen sa zakonskom regulativom Evropske unije. Pravilnik o
metodologiji izrade integralnog katastra zagadjivaa obuhvata pet delova (sa 12 obrazaca): opti podaci, podaci o pogonu, podaci
o emisijama u vazduh, podaci o emisijama u vode, i podaci o otpadu.
Agencija za zatitu ivotne sredine izdala je uputstvo za odreivanje preduzeda koja treba da dostave podatke za integralni
katastar zagaivaa Republike Srbije

6. Instrumenti obrade podataka, procene i analize u oblasti ivotne sredine
U instrumente obrade podataka, procene i analize u oblasti ivotne sredine spadaju: obrada rezultata merenja elemenata i
inilaca ivotne sredine, statistiki podaci u vezi sa ivotnom sredinom, raunske i matematike metode primenjene na ivotnu
sredinu, matrice uticaja, analiza trendova u ivotnoj sredini, predskazivanje i simulacija u ivotnoj sredini, kartiranje i GIS
geografski informacioni sistem za potrebe ivotne sredine, analiza trokova i dobitaka u vezi sa ivotnom sredinom, kao i
multiparametarska analiza u funkciji efikasnijeg sistema zatite ivotne sredine.

6.1. Obrada rezultata merenja u ivotnoj sredini
Vrednosti koje se dobijaju kao rezultati merenja su pribline vrednosti i one se mogu izraziti samo ogranienim brojem cifara ija
je tanost zagarantovana.
Merenjem se ne dobija jedna (potpuno odreena) brojna vrednost, ved samo ire ili ue granice izmeu kojih se merena veliina
sigurno nalazi.
Po svojoj prirodi, greke se mogu podeliti u tri osnovne grupe.
Prvu grupu ine omake (grube greke, greke eksperimentatora), u drugoj grupi su sistematske greke, a tredu grupu ine
sluajne greke.
Da bi se odredila pouzdanost nekog rezultata, mora se proceniti veliina greke (neodreenosti) koju sadri rezultat.
Dakle, pod grekom nekog rezultata merenja podrazumeva se veliina koja pokazuje kolika je neodreenost tog rezultata.
Uglavnom sve greke mogu biti izraene u apsolutnom ili relativnom iznosu ili u procentima.
Stoga se najede koriste apsolutna, relativna i procentna greka.
Problematika greaka u merenjima je kompleksna i zahteva detaljnu obradu koja je van domen ove monografije .

6. 2. Statistika ivotne sredine
Statistika istraivanja obuhvataju: utvrivanje metodolokih i organizacionih osnova istraivanja, evidentiranje, prikupljanje,
kontrolu, obradu i objavljivanje statistikih podataka i statistiku analizu.
Statistika je obrada brojanih podataka radi jasnijeg prikazivanja.
Statistikim istraivanjima prikupljaju se statistiki podaci i informacije o stanju u pojedinim oblastima, ukljuujudi i oblast ivotne
sredine. Kod primene statistikih metoda u oblasti ivotne sredine treba razlikovati:
- statistiku obradu rezultata merenja, i
- statistiki prikaz podataka
Kod statistike obrade podataka potrebno je znati odrediti aritmetiku sredinu, zajedniku aritmetiku sredinu, centralnu
vrednost, dominantnu vrednost, geometrijsku sredinu, harmoninu sredinu, a zatim i mere varijabilnosti: srednje odstupanje,
standardnu devijaciju, koeficijent varijabilnosti
U statistikom obuhvatu ivotne sredine prate se:
- voda zahvadene svee vode, isporuene pitke vode, koridenje i zatita voda u industriji, otpadne vode, koridenje voda za
navodnjavanje po slivovima, poplava i zatite od voda
- vazduh potronja goriva, emisije SO2 i NO x
- otpad deponije i vrsti otpad, komunalni otpad, industrijski proizvodi od recikliranog otpada
- hemikalije proizvodnja hemikalija
- trokovi za zatitu ivotne sredine- upotrebljena sredstva u domadinstvima za zatitu ivotne sredine, investicije i tekudi izdaci za
zatitu ivotne sredine
- krivina dela protiv ivotne sredine osudjena punoletna lica prema krivinom delu protiv ivotne sredine.
Okvir statistikih istraivanja u Srbiji utvrena su Uredbom o utvrdjivanju pojedinih statistikih istraivanja koja je doneta na
osnovu Zakona o statistikim istraivanjima.
Postoje i odredjeni popunjeni statistiki obrasci koji se odnose na ivotnu sredinu, kao na primer: ifrarnik vodotoka, godinji
izvetaj o koridenju i zatiti voda od zagaivanja (VOD-1), uputstvo godinji izvetaj o koridenju i zatiti voda od zagaivanja
(VOD-1), godinji izvetaj o javnoj kanalizaciji (VOD-2K), uputstvo godinji izvetaj o javnoj kanalizaciji (VOD-2K), godinji izvetaj
o javnom vodovodu (VOD-2V), uputstvo godinji izvetaj o javnom vodovodu (VOD-2V), godinji izvetaj o zatiti od tetnog
dejstva vode i ureenju vodotoka (VOD-3), godinji izvetaj o sistemima za navodnjavanje (VOD-4).

6.3. Matrice uticaja na ivotnu sredinu
Formiranje matrice uticaja (i konflikata ili sinergije) omoguduje identifikaciju i prikazivanje potencijalnih uticaja mogude
intervencije ili aktivnosti na razliite elemente ivotne sredine, ukljuujudi i zdravlje.
Matrice uticaja se najbolje mogu opisati kao dvodimenzionalne evidencione liste
U matricama uticaja se mogu koristiti simboli, oznake i numeriki zbirovi, u razliitim skalama ili bojama, sve sa ciljem da se to
bolje prikae priroda uticaja, odnosno aproksimativna skala ili magnituda.
Matrice uticaja su pogodne da ilustruju kumulativne ili indirektne uticaje, kao i interakciju uticaja.
esto se koriste za poredjenje alternativnih reenja i od strane operatera .
SWOT matrica je jedan od poznatih naina primene matrice uticaja.
SWOT matrice se oslanjaju na evaluacijui procenu snaga (Strenghts S), slabosti (Weakness-W), ansi (Opportunities-O) i pretnji
(Threats-T).
U sueljavanju ansi i pretnji, s jedne, i snaga i slabosti, s druge strane, mogu se identifikovati sledede etiri konceptualno razliite
alternativne strategije:
1. mini-mini strategija. Ova strategija ima za cilj minimiziranje pretnji iz okruenja i slabosti organizacije.
2. mini-maksi strategija. Ovom strategijom se pokuavaju minimizirati slabosti i maksimirati anse.
3. maksi-mini strategija. Cilj je da se jake strane maksimiraju, a pretnje minimiziraju.
4.maksi-maksi strategija. Organizacija treba da maksimalno koristi svoje snage u eksploataciji ansi koje mu se nude iz okruenja.
Matrice uticaja (i konflikata ili sinergije) pruaju mogudnost dobrog vizuelnog prikaza, koga je lako interpretirati.

6.4.Analiza trendova u ivotnoj sredini
Analiza trendova (to pouzdanija) je jedan od najvanijih aspekata bilo kog stratekog pristupa. U kontekstu stratekih procena
uticaja na ivotnu sredinu, analiza trendova se moe definisati kao identifikacija pritisaka i promena stanja ivotne sredine
(ukljuujudi i zdravlje) po koordinati vremena.
Trendovi mogu biti linearni, eksponencijalni ili ciklini, i oni gde god je mogude treba da budu dokumentovano analizirani po
vremenskoj skali. Danas postoje i brojni kompjuterski programi koji kao rezultat daju analizu trendova, na koju se moemo
osloniti samo ako su ulazni podaci bili adekvatni.
Analiza trendova se uspeno primenjuje za kratkorono i srednjorono predskazivanje, dok se u dugoronoj analizi primat daje
adekvatnom modelovanju.
U situacijama kada postoje nekompletni podaci, kao to je to esto sluaj u oblasti ivotne sredine, preporuuje se i ukljuivanje
statistikih metoda da bi se potvrdila prihvatljivost interpretacije trend analize.

6.5. Predskazivanje i simulacija u ivotnoj sredini
Modelovanje procesa u ivotnoj sredini (kvalitet vode I vazduha, buka, promene u vegetaciji I dr) predstavlja znaajan analitiki
instrument za kvantifikaciju uticaja.
Modelovanje daje dobre mogudnosti vizuelnog predstavljanja rezultata.
Modelovanje ima znaajne potencijale u predskazivanju (koncentracije I osobine zagadjujudih materija na primer) I simulaciji
procesa u oblasti ivotne sredine.
Ogranienja ovih metoda su znaajno trajanje I sredstva, kao I ogranienost razvijene metode predskazivanja na uslove za koje je
metoda postavljena.
Modelovanje i simulacija su osnovni instrumenti koji omogudavaju adekvatnu primenu i izradu procena uticaja na ivotnu sredinu,
u kojima se zahteva prognoza uticaja za neki merodavni bududi period.

6.6. Kartiranje i GIS za potrebe ivotne sredine
Za sva istraivanja koja ukljuuju terenski rad u bilo kojoj oblasti, pa tako i u zatiti ivotne sredine neophodno je imati pouzdane i
kvalitetne karte.
Karte su dvodimenzionalni prikazi trodimenzionalnog izgleda terena, a nauka koja se bavi grafikim predstavljanjem fizikih
karakteristika terena kartama jeste kartografija.
Karte ne smeju da budu zastarele, moraju da sadre kompletne informacije i moraju da budu precizne.
Odreivanje tane pozicije na terenu pojednostavljeno je uvoenjem globalnog pozicionog sistema (GPS).
Odreivanje pozicije GPS-om omogudeno je sa najmanje 24 satelita koji, kruedi oko Zemlje, emituju talase na osnovu kojih se
precizno odreuje pozicija, brzina kretanja, pravac kretanja i vreme.
GPS ureaj odreuje lokaciju tako to meri rastojanje izmeu sebe i tri ili vie satelita.
Merenjem vremenskog raskoraka izmeu slanja i prijema svakog GPS signala, dobija se rastojanje do svakog satelita, poto signal
putuje poznatom brzinom koja je bliska brzini svetlosti.
Prosean runi GPS aparat moe da odredi poziciju sa tanodu do 30m i boljom.
Globalni pozicioni sistem razvilo je NAVSTAR GPS i uao je u iroku primenu kao sredstvo za navigaciju, kartiranje, pretraivanje
terena i za nauna itraivanja.
Napretkom tehnologije, ureaji su sve manji, laki i jednostavniji za upotrebu.
Daljinska detekcija koristi se za pradenje i analizu litosfere, biosfere, hidrosfere i atmosfere, te u kartiranju terena i nainu
njegovog koridenja kroz poljoprivredu, upravljanje zemljitem, umarstvo, urbano planiranje, pri arheolokim ispitivanjima,
vojnim osmatranjima i geomorfolokim analizama.
U daljinskoj detekciji informacije o objektu dobijaju se iz daljine, tj. bez neposrednog kontakta objekta i instrumenta.
Ovo se postie analizom emitovane ili reflektovane elektromagnetne energije nekog objekta.
Geografski informacioni sistem (GIS) danas je jedna od najmodernijih i nezaobilaznih alatki pri analizi stanja ivotne sredine
GIS se koristi u cilju integrisanja i povezivanja podataka, bez obzira na njihovo poreko i prostorne komponentne.
Vizuelnim prikazom, koji je jedan od osnovnih rezultata geografskog informacionog sistema, olakava se sagledavanje i
analiziranje situacije.
GIS ima pet osnovnih komponenti: hardver raunar, softver alat za uvanje, analiziranje i prikazivanje podataka, kao i podatke
se uvaju u vektorskom, rasterskom ili tabelarnom obliku, adekvatne metode analiziranja, uputstava, standarda i procedura za
sakupljanje i analiziranje podataka, kao i ljude su ti koji postavljaju pitanja, biraju, odreuju, sakupljaju i analiziraju podatke,
interpretiraju rezultate i na kraju ih koriste.
Za GIS su neophodne: -karte, koje moraju da budu skenirane i digitalizovane; poeljna upotreba i aerofoto i satelitskih snimaka;
- tane koordinate lokaliteta oitanih GPS-om (globalnim pozicionim sistemom); -
terenski podaci, kao i
- podaci prikazani u tabelama.
Karte mogu biti topografske, geoloke i pedoloke.
Geografski informacioni sistemi koriste se u naunim istraivanjima, upravljanjem resursima, trgovinom nekretninama,
arheologiji, procenama uticaja na ivotnu sredinu, urbanom planiranju, medicinskim istraivanjima, pripremi za prirodne
nepogode i sl.
Potrebno je paljivo i sistematizovano prikupiti podatke, koji moraju da budu prilagoeni analizi i standardizovani.
Ako se analiza zasniva na kartama i lokalitetima, podaci moraju da budu definisani geografskim koordinatama, geografskom
duinom i irinom.
Ako se kartiraju koliine, one moratu da se kategorizuju.
Rezultat moe da bude prikazan u digitalizovanom obliku, tampan kao karta, u kombinaciji sa tabelema i graficima.

6.7. Analiza trokova i dobitaka u vezi sa ivotnom sredinom
U sektoru ivotne sredine, izazovi i pritisci su: prekogranina pitanja u vezi sa zatitom ivotne sredine, uslovi globalne trgovine,
poboljanje nacionalnog zakonodavstva i primene istih, radi dobrobiti i poboljavanja kvaliteta ivota gradjana poboljanje
infrastrukture (otpad, vodovod, kanalizacija, putevi i dr) radi dobrobiti i poboljavanja kvaliteta ivota gradjana, nedovoljno
razumevanje donosioca odluka o vanosti sektora ivotne sredine .
U kapitalno intenzivnim ulaganjima, u poetku uvek vedi udeo imaju investiciona ulaganja, da bi se u kasnijoj fazi vedi udeo
usmerio na operativne trokove.
Eko-efikasnost predstavlja kolinik uticaja na ivotnu sredinu i trokova
Istorijska (zateena i decenijama stvarana zagadjenja iz vremena kada se nije vodilo rauna o ivotnoj sredini) se najede
posebno analiziraju, ali ih treba imati u vidu kod celokupne procene efekata.
Napred naveden pristupu trokova i dobiti vezanih za ivotnu sredinu moe pomodi kod realizacije postavljanja analiza trokova i
dobiti u svakom od konkretnih zahvata u oblasti ivotne sredine.

6.8. Multiparametarska analiza u funkciji efikasnijeg sistema zatite ivotne sredine
Multiparametarska analiza se esto koristi u analizama vezanim za oblast ivotne sredine jer ona moe da pomogne analitiaru
zatite ivotne sredine da otkrije strukturu unutar velikog broja podataka i da lake interpretira rezultate.
Multiparametarska analiza obezbeuje relativno objektivnu i brzu sumarizaciju podataka, to pomae da se samu podaci i da se
lake tumae (interpretiraju) rezultati.
Multiparametarska analiza predstavlja skup statistikih metoda u kojima se istovremeno analiziraju viedimenziona
(multiparametarsko) merenja dobijena za svaku jedinicu posmatranja iz skupa objekata koji ispitujemo.
Iz ove definicije proizilaze tri osnovna elementa multiparametarske analize: viedimenzionalnost, veliki broj obeleja, i
simultanost analize.
Glavna prednost multiparametarske analize je mogudnost da se multiparametarski podaci analiziraju kao celina, i na taj nain da
se sumiraju podaci koji bi ukazali na mogudu strukturu ispitivanih podataka.
Statistike metode koje analiziraju samo po jednu ili nekoliko parametara istovremeno, predstavljaju mukotrpan i neefikasan rad
za analizu brojnih podataka.
Osnovni cilj odreivanje stepena meuzavisnosti promenljivih, sumiranje karaktetistika prikupljenih podataka i otkrivanje
struktura unutar podataka.
Tokom izvoenja jedne studije vre se razliita merenja i prikupljaju se podaci.
Dobijeni podaci su osnova multiparametarske analize i predstavljaju se u obliku matrice podataka (tabela u kojoj se red odnosi na
objekte (i), a kolona na promenljive ili parametre (j ).
Ako je broj objekata n, i broj parametar p, imamo n x p broj merenja, to znai da dobjine tabela sadri n redova (objekata) i p
kolona (parametara).
Dakle, martrica podataka se moe smatrati n-vektorom reda, ili p-vektorom kolona, odnosno kaemo da se vektor redova proteu
u p-dimenzionalnom prostoru, a vektori kolona u n- dimenzionom prostoru.
To znai da, u praksi, kada poredimo parametre, u stvari poredimo vektore kolona, a kada poredimo objekte, poredimo vektore
redova.
Vrednosti n su obino vede nego vrednosti p (matrica podataka obino ima vie objekata nego parametara), tako da je edi nain
da se podaci prikau putem vektora redova za svaki objekat.
Prilikom upotrebe multiparametarske analize, kvalitet ulaznih podatatak je od presudnog znaaja za uspenu analizu, tako da je
potrebno posvetiti posebnu panju pripremi podataka.
Priprema podrazumeva reavanje praktinih problema sa podacima kao to su ekstremne vrednosti, normalna raspodela, ili
odreivanje meuzavisnosti.
Krajnji cilj pripreme podataka je formiranje jedinstvene tablice, ili serije tablica, nad kojima primenjujemo dalje analize u skladu sa
pretpostavkama odreenih metoda.
Treba napomenuti da je pripremu podataka za multiparametarsku analizu neophodno vriti u skladu sa ciljevima date analize, jer
se time obezbeuje ouvanje detaljnosti podataka i njihove reprezentativnosti.
U ovoj fazi, posebnu panju treba posvetiti i izboru softverskog paketa; neki od poznatijih i dostupnih su: S plus, SAS, SPSS, i
CANOCO.
Multiparametarske metode moemo podeliti na metode zavisnosti i metode meuzavisnosti.
Najede se koristi klasifikacija multiparametarske analize na ordinacijske i klasifikacijske metode.
Osnovni problem prilikom izbora metoda za multiparametarsku analizu je taj to postoji relativno veliki broj multiparametrijskih
metoda, a nedostaju jasno definisane smerinice za izbor najbolje metode.
Izbor odgovarajude metode zavisi od mnogih faktora kao to su vrsta problema, veliina uzorka i broj parametara, tip podataka,
skala na kojoj se nalaze podaci (nominalna, ordinalna, intervalna, relaciona), karakteristike same metode, cilja istraivanja,
mogudnosti softvera, autorovog afiniteta prema nekoj metodi itd.
Ovde treba naglasiti da izbor metode mora biti objektivan.
Ne postoji idealan metod, ali poto se svaka od metoda zasniva na odreenim uslovima (pretpostavkama), od ispunjavanja tih
pretpostavki de zavisiti i kvalitet analize.
Ako su pretpostavke vezane za primenu neke metode ispunjene, tada de taj metod dati pouzdane rezultate, i esto se moe
smatrati optimalnom metodom.
Problem nastaje kada pretpostavke nisu ispunjene to onda smanjuje efikasnost metode i onemoguduje interpretaciju podataka,
a moe dovesti i do donoenja pogrenih zakljuaka.
Veoma esto ordinacijske i klasifikacijske metode se primenjuju komplementarno.

7. Instrumenti upravljanja i menadmenta u oblasti ivotne sredine
Instrumente upravljanja i menadmenta u oblasti ivotne sredine ine: standardi ivotne sredine, korporativni standardi ivotne
sredine, ekodizajniranje procesa i proizvoda, analiza ivotnog ciklusa proizvoda, zastupanje i pregovaranje, kao i izrada scenarija u
funkciji efikasne zatite ivotne sredine i primena ekonomskih mera u oblasti ivotne sredine.

7.1. Standardi ivotne sredine
Standardi su dokumentovani sporazumi koji sadre tehnike specifikacije ili druge precizno iskazane kriterijume namenjene
stalnoj upotrebi u vidu pravila, smernica ili definicija karakteristika, koji obezbeuju da materijali, proizvodi, procesi i usluge
odgovaraju svojoj nameni.
Standardi moraju pratiti tehnoloke promene, jer se razvijaju kao odgovor na potrebe sadanjosti i bududnosti
Standardi se mogu podeliti na:
- Terminoloke standarde: neophodno je jasno definisanje pojmova koji se koriste u tehnikim i pravnim disciplinama,
- Osnovne standarde: tu spadaju standardi za merne jedinice kao i osnovni standardi u oblastima kao to su elektronika,
mainstvo, graevina
- Standarde za dimenzije: ukoliko se komponente prave prema standardizovanim dimenzijama moguda je njihova meusobna
zamenjivost,
- Standarde performansi: kriterijumi kojima se odraava svsishodnost proizvoda su vrlo vani za korisnike, oni zajedno sa
zahtevima koji se odnose na bezbednost deo su standarda performansi,
- Standarde za kontrolisanje i ispitivanje: rezultati kontrolisanja i ispitivanja zavise od metode koja je koridena.
Zbog toga su od velike vanosti standardi koji opisuju opremu, postupak, metode uzorkovanja i analizu podataka,
- Standarde za sisteme menadmenta (ISO 9000, ISO 14000, OHSAS 18000, ISO 22000, ISO 26000...),
- Standarde za proizvod,
- Standarde za postupak.
Vano je istadi da standardi nisu obavezni, ved je njihova primena dobrovoljna.
Njihova primena moe biti I obavezna (npr. na poljima povezanim sa zatitom i bezbednodu, elektrinim instalacijama ili u
sluajevima koji su u vezi sa javnim ugovorima, ili ako je njihova primena propisana zakonom).
Poseban znaaj u ovom prikazu analitikih instrumenata u oblasti ivotne sredine treba dati terminolokom standardu za oblasti
ivotne sredine - standard sadri pojmove i njihove definicije prikazane onako kako se koriste u seriji meunarodnih standarda
ISO 14000 koji se odnose na upravljanje zatitom ivotne sredine.
U primeni i operativnom radu sistema upravljanja zatitom ivotne sredine vana je komunikacija.
Ona de biti delotvornija ukoliko postoji usaglaenost oko pojmova koji se koriste.
Kako bi se podstakla primena meunarodnih standarda u Republici Srbiji, kako u oblasti poljoprivrede, tako i u oblasti proizvodnje
industrijskih proizvoda sprovodi se niz projekata koji ele da primene i sertifikuju sisteme proizvodnje bezbedne hrane,
menadmenta kvalitetom i menadmenta zatitom ivotne sredine.
Ovi projekti odvijaju se u koordinaciji i uz znaajnu podrku meunarodnih institucija, meutim i pored svih uloenih napora,
Srbija u ovoj oblasti (jo) daleko zaostaje za svojim susedima.
Domada preduzeda teko ulaze na strana trita, obzirom da Srbija ima jedva 500-600 preduzeda sa sertifikovanim sistemom
menadmenta kvalitetom, dok je u Rumuniji taj je broj vedi od 2000, a u Maarskoj on prelazi 3500.
Sporost u prihvatanju meunarodnih standarda postaje sve vedi problem u pogledu razvoja konkurentnosti naih preduzeda.
Mnogi inostrani partneri zahtevaju od domadih firmi da obezbede dokaze o kvalitetu proizvoda, a sertifikat za sistem
menadmenta kvalitetom prema standardu ISO 9001 postaje ak neophodan preduslov za bilo kakve poslovne aranmane.
Naa zemlja ubrzano preuzima direktive Evropske unije i pravila WTO (Svetske trgovinske organizacije) i poinje da ih uvodi u
domade zakonodavstvo; kao posledica toga svi oni koji ne zadovoljavaju zahteve standarda, nede modi poslovati ni na domadem
tritu.
Veliki problem sa kojim se naa preduzeda susredu jeste kvalitet proizvoda.
Na tritu razvijenih zemalja niska cena je bila do sada na glavni izvozni argument, meutim ono to prodaje proizvod jeste
kvalitet.
Na tritu EU mogu se plasirati samo one kategorije proizvoda koje su izraene u skladu sa tzv. harmonizovanim standardima i
ako su oznaene znakom CE.
Za niz proizvoda, preduslov za nanoenje znaka CE je da preduzede ima sistem menadmenta kvalitetom koji je usaglaen sa
standardom ISO 9001.
Interna efikasnost proizvodnih i radnih procesa predstavlja jo jedan problem koji mui mnoga naa preduzeda, a to je inilac koji
neposredno utie na trokove poslovanja i poverenje kupaca.
Mnoga naa preduzeda poseduju samo dokumentaciju koja se zahteva zakonom, to je sasvim nedovoljno za efikasnu organizaciju
posla.
Sve ovo govori da preduzeda u Srbiji, pre svega ona to spadaju u kategoriju malih i srednjih preduzeda, moraju zapoeti primenu
meunarodnih standarda kako bi mogla plasitrati kvalitetan proizvod na trite.
Neophodna je dobra informisanost vlasnika odnosno direktora preduzeda kako bi se adekvatno upravljalo preduzedem.
Direktive Evropske unije po pitanju proizvoda su sledede:
-proizvod mora biti usaglaen sa zakonima EU, vezanim za zdravlje i bezbednost, bez obzira iz koje je zemlje proizvoa,
-proizvod ne sme sadrati supstance koje utiu na zdravlje ili ivotnu sredinu
-proces proizvodnje mora da bude usaglaen sa standardima EU, bez obzira odakle je proizvoa
-proizvod mora da bude napravljen u pouzdanom proizvodnom procesu.
Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine ne moe biti odvojen od sistema kvaliteta, oni treba da ine jedan integrisani sistem
upravljanja kvalitetom i zatitom ivotne sredine.
Evropska unija je 1995. godine je razvila i objavila Program upravljanja i provere sistema za zatitu ivotne sredine (EMAS) , propis
koji predstavlja nastavak razvoja standarda BS 7750 koji sadri jo otrije zahteve i smatra se evropskim standardom .
Zbog vanosti primene znaajno je istadi nauno zasnovan sistem kontrole procesa proizvodnje i distribucije prehrambenih
proizvoda HACCP - Analiza opasnosti i kritine kontrolne take.
Za razliku od kontrole gotovih proizvoda na kraju proizvodnog procesa, HACCP predstavlja preventivni sistem koji osigurava
bezbednost hrane u svakom koraku procesa proizvodnje.
Razvija se posebno za svaki proizvod/grupu proizvoda ili proces, i treba da se definie i uspostavi tako da odgovara specifinim
uslovima proizvodnje i distribucije svakog proizvoda posebno .
HACCP je od 1. januara 2009. godine postao zakonska obaveza svih proizvoaa hrane na teritoriji Republike Srbije.

7.2. Korporativni standardi ivotne sredine
ivotnu sredinu demo popraviti ved tako to ju nedemo pogoravati - od toga preduzede moe imati i neposrednu materijalnu
korist.
Organizacije u celom svetu uvode sisteme upravljanja zatitom ivotne sredine (EMS), da bi dokazale sistematinije i efikasnije
upravljanje ekolokim rizicima i prilikama.
Odrivost je cilj uspostavljanja procesa odrivog razvoja u preduzedu.
Meunarodni standard ISO 14001 spada u grupu generikih standarda koji se mogu primeniti u svim organizacijama, proizvodnim
ili uslunim, velikim, srednjim ili malim preduzedima, kao i u svim zemljama bez obzira na stepen razvijenosti.
Nivo primene zahteva iz standarda zavisi od prirode delatnosti, politike zatite ivotne sredine i drugih faktora.
Osnovni cilj standarda ISO 1400 je smanjenje zagaenja, pri emu standard ne propisuje nivo tog smanjenja, nego je to propisano
nacionalnom zakonskom regulativom.
Serija standarda ISO 14000 (Sl.12) se u sutini sastoji iz dve grupe:
1. Standardi koji se odnose na upravljanje organizacijom i ocenjivanje sistema, i
2. Standardi koji se odnose na ocenjivanje proizvoda.
Sistem menadmenta zatite ivotne sredine predstavlja postepeno usavravanje kompanije u cilju poboljanja ekolokog uinka.
Ovaj sistem ne zahteva ozelenjavanje vae kompanije, niti zamenu maina, proizvoda ili procesa koje mogu imati ili imaju
negativan uinak na ivotnu sredinu, ved se radi o postepenom smanjenju zagaenja zasnovanog na duoj vremenskoj osnovi.
Standard zahteva da najvie rukovodstvo organizacije definie i sprovede politiku zatite ivotne sredine koja treba da bude
dokumentovana, usklaena sa prirodom poslovanja organizacije i mora da ukljui opredeljenje za stalno usavravanje, za
spreavanje zagaenja i za obezbeenje neprekidne usaglaenosti sa primenljivim zakonskim i drugim propisima koji se odnose na
zatitu ivotne sredine.
Politika zatite ivotne sredine je odraz namera, vizije i vrednosti koje postoje u organizaciji i slui kao osnova za definisanje i
preispitivanje ciljeva u pogledu zatite ivotne sredine.
Politika zatite ivotne sredine mora biti saoptena zaposlenima i dostupna javnosti.
Iako uvodjenje standarda serije ISO 14000 (upravljanje ivotnom sredinom) nije mandatorno, pre svega zbog konkurentnosti
svojih proizvoda na tritu, ali i zbog drutveno i ekoloki odgovornog poslovanja, znaajni broj organizacija je u svoje
poslovanje uveo i uvodi ove standarde.
Od 2000. godine, do sredine 2009. godine, privreda Srbije je po osnovu uvodjenja standarda ISO 14001, ISO 4001:2004, SRPS ISO
14001 i SRPS ISO 14001:2005, uloila okvirno oko 1,4 milion EUR (oko 200 privrednih subjekata sa prosenom cenom uvodjenja
standarda 7000 EUR).

7.3. Ekodizajniranje procesa i proizvoda
Eko dizajn predstavlja disciplinu koja ukljuuje pitanja o zatiti ivotne sredine prilikom projektovanja i razvoja proizvoda.
Osnovne dve karakteristike pristupa sa aspekta proizvoda su: multifazni i multikriterijalni pristup, koji uzima u obzir sve vrste
uticaja proizvoda na ivotnu sredinu.
Ti uticaji mogu biti: -potronja materijala i energije, -zagaivanje vazduha, vode i zemljita, -promene u ivotnoj sredini .
Cilj eko dizajna jeste minimizacija negativnih uticaja na ivotnu sredinu, koje ostvaruje proizvod u svim fazama ivotnog ciklusa, ali
tako da ne doe do gubitka smanjenja kvaliteta koridenja proizvoda.
Eko dizajn donosi i nove pogodnosti, kako za proizvoaa i potroaa, tako i za celokupnu zajednicu.
Za proizvoaa su to: optimizacija tokova materijala i energije, realizacija smernica za zatitu ivotne sredne uz minimalne
trokove, redukovanje pojava kritinih situacija, zadovoljavanje novih zahteva traita, povedenje poverenja potroaa itd.
Za potroaa su to: pouzdanost i trajnost proizvoda, lako odravanje proizvoda, utede u fazi primene proizvoda.
Za celokupnu zajednicu, te prednosti mogu biti: uteda energije, redukovanje trokova pri raspolaganju s otpadima, redukovanje
trokova uzrokovanih zagaenjem i redukovanjem rizika, dugovremeno ouvanje prirodnih resursa.
Treba imati u vidu da ne postoji univerzalni alat za postizanje eko dizajna proizvoda, ali postoji niz metoda.
Vodedi principi ovih metoda su: cilj, ivotni ciklus, izvori uticaja, poboljanje.
Primenom eko dizajna se dobijaju prilagoena reenja.
To su razna poboljanja koja mogu da budu jednostavne promene do potpune izmene proizvoda uz primenu najpogodnijih
poboljanja sa aspekta ivotne sredine.
Okvir za eko-dizajn zahteve za proizvode koji koriste energiju (takozvana Ekodizajn direktiva) postavljen je u Evroskoj uniji 2005.
godine, sa proirenjem obuhvata za sve proizvode koji su u vezi sa energijom .
U mnogim zemljama se uvodi vrednovanje proizvoda u pogledu zatite ivotne sredine i njihovo oznaavanje.
Uvode se sistemi koji garantuju da proizvod ne ostvaruje negativnih uticaja na ivotnu sredinu.
Pri tome se tei ocenjivanju proizvoda tokom njegovog celokupnog ivotnog ciklusa, odnosno, od sirovine preko proizvodnje i
primene, do postupanja sa otpadom.
U naoj zemlji usvojen je Pravilnik o bliim uslovima i postupku za dobijanje prava na koridenje ekolokog znaka, elementima,
izgledu i nainu upotrebe ekolokog znaka za proizvode, procese i usluge ,ime su se stekli uslovi za vrednovanje proizvoda koji
imaju prijateljski odnos prema ivotnoj sredini .
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na prehrambene proizvode i pida, poljoprivredne i druge proizvode dobijene u skladu sa
propisima kojima se ureuje organska proizvodnja, kao i na farmaceutske proizvode i medicinsku opremu.
Eko-znak namenjen je artiklima za iju se proizvodnju smanjuje potronja resursa, upotrebljavaju se sekundarne sirovine,
reciklirani ili delimino reciklirani materijali i imaju manji negativan uticaj na ivotnu sredinu od postojedih na tritu.
Eko dizajn ustvari sistematska integracija uslova (zatite) ivotne sredine u projektovanje i razvoj proizvoda i procesa.
Osnovna filozofija eko dizajna jeste projektovanje proizvoda koji u najmanjoj meri ugroavaju ivotnu sredinu, to se moe
odnositi na razvoj potpuno novog proizvoda, ili na analizu profila postojedeg proizvoda usmerenog ka ouvanju ivotne sredine.
U oba sluaja se primenjuju alati i metodologija koji analiziraju ceo ivotni ciklus proizvoda i koji pomau u postizanju eko dizajna
(LCA analiza, indikatori):
- razvoj nove koncepcije proizvoda;
- fizika optimizacija proizvoda;
- optimizacija primenjenih materijala;
- optimizacija postupaka proizvodnje;
-optimizacija sistema distribucije.
Rezultati analiza izvrenih pomenutim alatima i metodama ukazuju projektantima i razvojnom timu koje faze ivotnog ciklusa su
najproblematinije sa aspekta zatite ivotne sredine
7.4. Analiza ivotnog ciklusa proizvoda
Analiza ivotnog ciklusa ( LCA Life Cycle Analysis) obuhvata sve spekte ivotne sredine i potencijalne uticaje na ivotnu sredinu (.
Postoje osnovne etiri faze u studiji LCA: faza definisanja cilja, predmeta i podruja primene, faza analize inventara, faza ocene
uticaja i faza interpretacije.
Podruje primene, ukljuujudi i granice sistema i nivo detalja LCA zavisi od predmeta kao i nameravane upotrebe studije.
Dubina i irina LCA moe znaajno da se razlikuje zavisno od predmeta.studije.
Prema standardu, ivotni ciklus je uzastopni i meusobni povezani stadijumi sistema proizvoda, od nabavke sirovina ili dobijanja iz
prirodnih sirovina do konanog odlaganja.
LCA najede ne obuhvata ekonomske i drutvene aspekte proizvoda, ali se pristup ivotnog ciklusa i metodologije opisane u
ovom meunarodnom standardu mogu primeniti na ostale aspekte.
Proizvod se moe kategorizovati na slededi nain: usluge (na primer transport); softver (na primer kompjuterski program, renik);
hardver (na primer mehaniki deo maine); procesni materijali (na primer sredstva za podmazivanje).
Usluge mogu biti opipljive i neopipljive.
Pruanje usluge moe obuhvatiti, na primer:aktivnost koja se obavlja na materijalnom proizvodu koji je isporuio korisnik (na
primer automobil koji treba popraviti); aktivnost koja se obavlja na nematerijalnom proizvodu koji je isporuio korisnik (na primer
izjava o prihodu koja je potrebna za povradaj poreza); isporuku nematerijalnog proizvoda (na primer davanje informacija u
kontekstu prenoenja znanja); stvaranje okruenja za korisnika (na primer u hotelima i restoranima).
LCA je jedna od nekoliko tehnika upravljanja ivotnom sredinom (npr. ocena rizika, ocena uinka ivotne sredine, proveravanje
zatite ivotne sredine, i ocena uticaja na ivotnu sredinu) i ne mora da bude najpogodnija tehnika za koridenje u svim
situacijama.
Metodoloki okvir za ocenu ivotnog ciklusa formatiran je standardom ISO 14040.

7.5. Zastupanje i pregovaranje u funkciji izgradnje efikasnog sistema zastite ivotne sredine
Kako sektor ivotne sredine nije medju prioritetima kod donosioca odluka u zemljama u tranziciji, metode zastupanja sa ciljem
promosinja znaaja ivotne sredine za odrivu bududnost imaju svoje puno opravdanje i potrebu.
To istovremeno ojaava uslove za sprovodjenje procedure ueda javnosti u odluivanju po pitanjima ivotne sredine.
Izvetavanje i objanjenja o stanju ivotne sredine su najznaajniji segmenti komunikacije u oblasti ivotne sredine.
Pored zastupanja, i ovladavanje metodama pregovaranja je znaajno za izgradnju efikasnog sistema zatite ivotne sredine.
Kao primer pregovaranja dat je postupak usaglaavanja teksta meunarodnog ugovora (u oblasti ivotne sredine).
Meunarodnim pregovorima se pokuavaju postidi sporazumi o prioritetima i aktivnostima u vezi sa ivotnom sredinom.
Multilateralno se pregovara na formalnim konferencijama, uz uede vlada i, sve vie, meunarodnih organizacija, nevladinih
organizacija i privatnog sektora. Uesnici na konferencijama imaju status predstavnika (imaju pravo glasa) ili posmatraa (bez
prava glasa).
Konferencije mogu biti:
1. Bilateralne (uz uede samo dve strane) ili multilateralne (uede vie od dve strane),
2. Sa jednim predmetom na dnevnom redu (kao to je otedenje ozonskog sloja) ili sa vie predmeta (npr. Svetski samit o
odrivom razvoju)
3. Ad hoc ili redovne,
4. One koje imaju stalni sekretarijat i one koje ga nemaju.
Meunarodne konferencije rezultiraju razliitim multilateralnim sporazumima.
U samom procesu uoava se nekoliko kljunih taaka:
1. Poetak pregovora Drave i meunarodne organizacije koje imaju kapacitet da uestvuju u sporazumima mogu bit Strane u
multilateralnim sporazumima u oblasti ivotne sredine.
Regionalne organizacije ekonomske integracije kao to je EU takoe imaju kapacitet da pristupe sporazumima i stoga mogu biti
Strane u multilateralnim sporazumima.
2. Usvajanje sporazuma Sporazum se usvaja na multilateralnoj diplomatskoj konferenciji, posle ega se otvara za potpisivanje i
drave se pozivaju da ga potpiu.
3. Depozitar priprema autentian tekst
4. Distribuiranje obavetenja
5. Poetak perioda potpisivanja
Trajanje perioda potpisivanja je uglavnom vremenski ogranieno, to se obino navodi u samom sporazumu.
Samo potpisivanje ima uglavnom simbolian karakter i ne znai da je drava postala Strana u sporazumu.
Ipak, drava moe izraziti saglasnost da bude obavezana kroz "definitivan potpis".
6. Drave definitivno potpisuju sporazum ili je potpis predmet ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja
7. Ratifikacija, prihvatanje ili odobravanje sporazuma Kako bi postala Strana u multilateralnom sporazumu, drava mora da ga
ratifikuje (prihvati ili odobri) ili da mu pristupi.
Kao alternativa tome, drava moe da stavi "definitivan potpis" to ima isti efekat kao ratifikacija ili pristupanje.
8. Drava se moe pridruiti sporazumu Drava koja nije uestvovala u pregovorima o sporazumu ima mogudnost da mu se
pridrui .
9. Zatvaranje potpisivanja
10. Drave privremeno primenjuju sporazum pre njegovog stupanja na snagu
11. Sporazum stupa na snagu Multilateralni sporazum stupa na snagu onda kada ga ratifikuje ili mu pristupi odreen broj Strana.
Neophodan broj Strana se razlikuje od sporazuma do sporazuma.
12. Drave privremeno primenjuju sporazum pre njegove ratifikacije
13. Drave ratifikuju sporazum
14. Drave se pridruuju sporazumu Drave se mogu pridruiti sporazumu i posle zatvaranja perioda za njegovo potpisivanje.

7.6. Izrada scenarija u funkciji efikasne zatite ivotne sredine
Sposobnost primene analitike metode izrade scenarija (umetnost sagledavanja problema dugorono) znaajno doprinosi osnovi
za donoenje pravih stratekih odluka u oblasti ivotne sredine.
Vanost izbora scenarija za borbu protiv klimatskih promena samo potkrepljuje domene ove metode.
Najvedi rast globalnih emisija gasova sa efektom staklene bate bio je izmedju 1970. i 2004. godine I nastao je kao posledica
delovanja sektora energetskog snabdevanja (povedanje od 145%).
Rast direktnih emisija u ovom periodu iz saobradaja bio je 120%, iz industrije 65% i iz obrade zemlje, promene naina koridenja
zemljita i umarstva 4-40%.
Izmedju 1970. i 1990. godine, direktne emisije iz poljoprivrede porasle su za 27%, iz gradjevinarstva za 26%, I kasnije su ostale na
priblino istom nivou kao 1990. godine.
Medjutim, sektor gradjevinarstva ima visok stepen koridenja elektrine energije, pa su zato ukupne direktne i indirektne emisije
u ovom sektoru znatno vede (75%) nego direktne emisije.
Klasini matematiki modeli klimatskih promena svoja predvianja zasnivaju na prouavanju veza izmeu gasova staklene bate i
koliine toplote koja ostaje zarobljena na povrini Zemlje.
Ovim matematkim proraunima utvren je mogud rast prosene temperature od 1,4C do 5,8C u periodu od 1990. do 2100.
godine.
U malom broju sluajeva primenjuju se ivi modeli koji u svoje proraune uzimaju ciklus ugljenika u prirodi i sposobnost prirode
da iz atmosfere uklanja CO , a u nju vrada O .
ivi modeli pokazuju da je mogude oekivati porast prosene temperature 2 na Zemlji od oko 9C do kraja ovog veka.
Ovi modeli uzimaju u obzir fizioloke procese biljaka i pokazuju da jednom zapoet proces globalnog zagrevanja sve vie podstie
respiraciju tla, smanjujudi neto primarnu proizvodnju koja se odvija fotosintezom.
Ovo ukazuje na injenicu da biosfera ne samo da poinje da gubi sposobnost da apsorbuje CO , ved poinje da ga pumpa nazad
u atmosferu.
U tom sluaju moglo bi da doe do eksponencijalnog smanjenja koliine ugljenika iz zemljita i biomase, sve vedeg nagomilavanja
gasove staklene bate u atmosferi i breg globalnog zagrevanja.
injenica da emisije gasova sa efektom staklene bate najvie potiu od delovanja sektora energetskog snabdevanja, sutinski
povezuju dostupnost i vrste energije na tritu, sa rezultujudim klimatskim promenama.
Dakle, scenario za gasove sa efektom staklene bate u post-Kjoto periodu (posle 2012. godine), nedvosmisleno de zavisiti od
scenarija obezbedjivanja i vidova energije (na globalnom nivou).
Svedoci smo da se lideri najrazvijenijih - Grupe 8 (Japan, SAD, Ruska federacija, Francuska, Nemaka, Velika Britanija, Kanada I
Italija) permanentno I sa mnogo panje, odgovornosti i (razliitih) interesa pregovaraju o scenariju posle 2012. godine (post
Kjoto) o smanjivanju emisije gasova sa efektom staklene bate. Scenario, odnosno strateki pravci koji budu dogovoreni,
povezani su dvosmerno sa obezbedjivanjem hrane na globalnom nivou, tako da de Grupa 8 morati otpoeti ravnopravan dijalog sa
grupom zemalja G5 (Kina, Indija, Meksiko, Brazil i Junoafrika republika).
Govoredi jezikom ekonomista, morade se u cenu energije i cenu hrane, da bi one bile odrive, ukljuiti I cena smanjivanja I
prilagodjavanja na klimatske promene, kao i zatite ivotne sredine.
Postoji dokazana korelacija da u zemljama sa vedim dohotkom po stanovniku (GDP) su vede potrebe (I potronja) energije.
To dalje vodi na realno razmiljanje da u smanjenju klimatskih promena na globalnom nivou, najvedi pozitivni rezultati de biti
ukoliko najrazvijenije zemlje (I zemlje sa najbrim razvojem) su spremne da menjaju svoje oblike proizvodnje I potronje.
Male zemlje (I regioni) moraju biti spremne da pripremljeno (u svim mogudim stratekim pravcima koji se sada sagledavaju)
doekaju globalne odluke.
Na bazi prethodnih analiza mogu se svesti mogude alternative (koje se medjusobno ne iskljuuju, ved dopunjuju) u obezbedjivanju
energije kroz :
1. pronalaenje novih rezervi nafte
2. uvodjenje istijih tehnologija u oblast proizvodnje I koridenja fosilnih goriva (uglja, prirodnog gasa, nafte)
3. znaajnije koridenja obnovljivih izvora energije (hidro, solarna, biomasa, geotermalna)
4. znaajne aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti ( ne rasipanja energije na raspolaganju), kroz odrivu proizvodnju,
distribuciju I potronju
5. bezbedno koridenje nuklearne energije (fizije, sa ogranienjima koridenja dostupnih prirodnih resursa I nereenim pitanjem
bezbednog postupanja radioaktivnim otpadom na globalnom nivou; ili moba fuzije, ukoliko bude primenjiva)
Stoga je (bilo bi) vrlo vano da (politiki) donosioci odluka danas, prihvate odgovornost da se ne radi (samo) o biznisu, ved o
generaciji-generacijama koje dolaze.
Odluke koje budu usvojene u Kopenhagenu 2009. godine i dogovori u 2010. godini, pokazade koliko su lideri zaista vizionari i
vodje ka odrivoj bududnosti.

7.8. Ekonomski instrumenti
Prema OECD podeli, postoje slededi ekonomski instrumenti :
- naknade i porezi za emisije.
Naknade ze emisije su direktne uplate bazirane na procenama ili konkretnim merenjima koncentracije i vrste emisije.
U zemljama jugoistone Evrope i zemljama u tranziciji, se najede tiu velii broj proizvoaa i esto se kombinuju sa kaznama.
- Korisnike naknade i porezi.
Ovaj istrument ima lokalni karakter.
Sredstva prikupljena na ovaj nain, slue za finansiranje konkretnih ekolokih problema lokaliteta: odlaganje i prikupljanje otpada,
obrada komunalnih voda, eksploatacija sirovina, lovita, parkova, ribnjaka i slino.
- Kazne. Porezi i kazne su najjednostavniji mehanizami.
Kada je proizvodnja uzrokovala negativni eksterni efekat, i kada postoji razlika izmeu drutvenih i privatnih trokova, pravilno
utvrena kazna ili porez, suoavaju proizvoaa sa drutvenim posledicama svog privreivanja.
Smisao ovog instrumenta je da izjednai privatne i drutvene trokove i koristi.
Kada se proizvoau naplati kazna u iznosu graninih trokova zagaenja, granini privatni i drutveni trokovi de se izjednaiti.
Proizvoa moe da smanji zagaenje smanjenjem obima ili naina proizvodnje.
Promene u nainu proizvodnje mogu uzrokovati izdatke za ureaje za kontrolu kontaminacije, ili da promene input (sirovinu).
- Naknade za proizvode.
Proizvodi koji uzrokuju zagaenje okoline tokom proizvodnje, potronje ili u obliku otpada, optereduju se procenjenim drutvenim
trokovima.
Cilj je prilagoditi relativne cene proizvoda, u cilju smanjenja njihove tranje, a tako prikupljenja sredstva slue finansiranju
izmenjenog naina proizvodnje, koji je ekoloki prihvatljiviji.
Naknade za proizvode se mogu primeniti na vetako ubrivo, pesticide, plastinu ambalau, baterije i slino.
- Garancija izvrenja.
Proizvoai ili korisnici prirodnih resursa, su u obavezi da poloe garanciju, ime garantuju potovanje uslova zatite ivotne
sredine.
Po izvrenju obaveza, garancija se vrada proizvoau.
- Odtete.
Za funkcionisanje ovog ekonomskog instrumenta, neophodna je uloga drave, koja ima obavezu kreiranja i garantovanja
nagraanskog prava na nadoknadu tete ili regulisati propisima odtetu kroz fondove (fondovi za zagaenje voda, fondovi za
ugroavanja biodiverziteta, fondovi za naftne mrlje i slino).
Prikupljena sredstva kroz fondove mogu koristiti otedenima od hroninog emitovanja zagaenja ili dravi.
Pravna regulativa OECD zemalja, pravi strogu distinkciju izmeu pojmova naknade i porezi, u smislu upotrebe sredstava
prikupljenih kroz naknade i poreze.
Za dravu, oba instrumenta donose prihode, ali je pitanje alokacije prihoda drugaije izvedeno.
Naknada se odnosi na sluajeve kada je dominantan deo prihoda namenjen pokrivanju trokova i zatiti ivotne sredine (na
primer, sredstva su prikupljena kroz fondove za zatitu voda i ivotne sredine).
Centralizovan prihod, koji prevashodno nije namenjen zatiti ivotne sredine, ved povedava lokalne i dravne prihode, je porez.
Imajudi u vidu sloenost odnosa ekonomije i ivotne sredine, specifini problemi zatite se najbolje reavaju kombinacijom
ekonomskih i ostalih instrumenata.
Za otklanjanje posledica zagadjenja ivotne sredine , postoje tri vrste trinih reenja: novane kazne i porezi, subvencije za
smanjenje zagaenja i transferabilne dozvole.
U Srbiji se (do sada) niko nije bavio sistematski procenama trokova od istorijskog (zateenog, godinama stvaranog) zagadjenja.
Ovom problemetikom su se domadi i medjunarodni strunjaci jedino bavili kod procena uticaja bombardovanja 1999. godine na
ivotnu sredinu, tako da tada uradjene analize treba da budu uzete u obzir kada se (u bududnosti) procenjuju istorijska
zagadjenja, jer su sada i nesanirane posledice bombardovanja na ivotnu sredinu postale deo istorijskog zagadjenja koje treba
reavati.
Postojao je pokuaj (2003. godine) da se trokovi sanacije istorijskih zagadjenja u Srbiji obezbede delom iz privatizacije, ali to nije
zaivelo.
Kako drava ima odgovonost za istorijsko zagadjenje, treba oekivati da de u bududnosti imati po ovom osnovu i odredjene
trokove (kao to na primer sada ima u sanaciji trokova istorijskih zagadjenja na lokaciji u Kragujevcu na kojoj Fijat treba da
ustanovi proizvodnju).
Razvoj relevantnih ekonomskih instrumenata je zamahu, i u narednim godinama se mogu oekivati analize postavki i primene.

8. Dijagnostiki analitiki instrumenti u oblasti ivotne sredine
U dijagnostike analitike instrumente u oblasti ivotne sredine mogu se svrstati: procena uticaja na ivotnu sredinu, prikaz
ivotne sredine, kao i sveobuhvatna ocena stanja ivotne sredine.

8.1. Procena uticaja na ivotnu sredinu
Procena uticaja se vri u dva nivoa :
1. Procena uticaja projekata koja se odnosi na uticaj individualnih projekata (izgradnja brane, aerodrom, fabrika, magistralni put)
definisana kao Procena uticaja ("Environmental Impact Assessment -EIA"), u daljem tekstu EIA
2. Procena uticaja planova, programa i razvojne politike definisana kao Stateka procena uticaja ("Strategic Environmental
Assessment- SEA"), u daljem tekstu SEA
Procena uticaja na ivotnu sredinu (EIA) predstavlja proceduru kojom se obezbeuje da se problematika zatite ivotne sredine
ukljui u proces donoenja odluka o ekonomskim aktivnostima.
Dobra EIA je integrisana u proces razvoja projekta i ne predstavlja prepreku razvoju.
Procena uticaja na ivotnu sredinu je preventivna mera zatite ivotne sredine zasnovana na izradi studija i sprovoenju
konsultacija uz uede javnosti i analizi alternativnih mera, sa ciljem da se prikupe podaci i predvide tetni uticaji odreenih
projekata na ivot i zdravlje ljudi, floru i faunu, zemljite, vodu, vazduh, klimu i pejza, materijalna i kulturna dobra i uzajamno
delovanje ovih inilaca, kao i utvrde i predloe mere kojima se tetni uticaji mogu spreiti, smanjiti ili otkloniti imajudi u vidu
izvodljivost tih projekata (u daljem tekstu: procena uticaja).
Procena uticaja je procedura koja obezbeuje da se implikacije na ivotnu sredinu odreenih odluka (npr. izgradnja fabrike,
formiranje turistikog naselja, izgradnja vodovovda, izrada plana upravljanja otpadom) uzimaju u obzir pre nego to su odluke o
tome donete.
Analiza uticaja na ivotnu sredinu predstavlja instrument kojim se razmatraju znaajni uticaji predloenog razvoja, projekta na
ivotnu sredinu.
Kljune faze procesa ukljuuju identifikaciju predloga, odluivanje o potrebi, odreivanje obima i sadraja studije, procenu uticaja,
utvrivanje mera za ublaavanje negativnih uticaja na ivotnu sredinu, postupak davanja saglasnosti studiju, postupak donoenja
odluke i pradenje posledica donete odluke.
Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu je dokument kojim se analizira i ocenjuje kvalitet inilaca ivotne sredine i njihova
osetljivost na odreenom prostoru i meusobni uticaji postojedih i planiranih aktivnosti, predviaju neposredni i posredni tetni
uticaji projekta na inioce ivotne sredine, ukljuujudi i dinamiku promena u odnosu na ustanovljeno stanje, kao i mere i uslovi za
spreavanje, smanjenje i otklanjanje tetnih uticaja na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi.
Proces procene uticaja ukljuuje analizu mogudih efekata na ivotnu sredinu, evidentira te efekte kroz izvetaj koji se prezentira
javnosti, vodi konsultativni proces o izvetaju, uzima u obzir komentare koji su rezultat procesa javne rasprave i donosi zavrnu
odluku, uzimajudi u obzir rezultate prikazane kroz izvetaj i kroz konsultativni proces.
Procedura takoe zahteva informisanje javnosti o sadraju i uslovima donete odluke o proceni uticaja.
Procedura sprovoenja procene uticaja je iterativna i sadri mnoge povratne petlje koje obezbeuju redefinisanje predloga,
ukoliko je potrebno.
I pored toga to procedura EIA sadri prihvadene korake, ona ne predstavlja linearnu emu.
Za postupak ocene Studije o proceni uticaja postoje brojni instrumenti, ali se uglavnom u svim dravama koje sprovode postupak
EIA koriste razliite forme upitnika.
U zemljama lanicama EU je prihvadena forma upitnika predstavljena u Aneksu 4 Direktive 97/11/EC, a prema zahtevima lana 4
pomenute Direktive.
Upitnikom se utvruje metod za postupak ocene Studije u skladu za zahtevima Direktive i sa ciljem ustanovljavanja dobre prakse
za postupak EIA.
Adekvatnost informacija podrazumeva da su informacije u studiji kompletne i dovoljne, te da se na osnovu njih moe doneti
odluka.
Svrha upitnika je da pomogne ocenjivaima da odlue da li predstavljene informacije zadovoljavaju.
Republika Srbije je, u skladu sa Direktivama 85/337/EEC i 97/11/EC i potrebom za usaglaavanjem domadeg zakonodavstva sa
legislativom zemalja lanica Evropske Unije, 2004. godine usvojila Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu.
Srbija je 2007. godine ratifikovala Konvenciju o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontestu (E/ECE/1250).
Od usvajanja ove Konvencije, analiza uticaja postaje neizbeni instrument meunarodne politike koji prati ekonomski razvoj i
zatitu ivotne sredine, jer definie obaveze i postupke zemalja potpi snica.
Svrha Direktive o stratekoj proceni uticaja planova i programa na ivotnu sredinu jeste da se identifikuju posledice koje izvesni
planovi i programi mogu imati na ivotnu sredinu, kao i da se planovi i programi ocene ved tokom njihove pripreme i pre njihovog
usvajanja.
Javnosti i nadlenim organima bi trebalo dati mogudnost da izraze svoje miljenje o realizaciji izvesnih planova i programa koje bi
trebalo uzeti u obzir tokom postupka planiranja.
Nakon usvajanja plana ili programa, javnost bi trebalo informisati o odluci i nainu na koji je doneta. U sluaju znaajnih
prekograninih uticaja, ugroenu dravu lanicu EU, kao i njenu javnost, bi trebalo informisati i dati im mogudnost da naine
komentar koji de takoe biti sastavni deo procesa donoenja odluke.
Strateka procena de doprineti mnogo transparentnijem procesu planiranja, ukljuenjem javnosti i integracionim razmatranjima
ivotne sredine.
Ovakav pristup de pomodi ostvarenju ciljeva odrivog razvoja.
Republika Srbije je, u skladu sa Direktivom 2001/42/EC i potrebom za usaglaavanjem domadeg zakonodavstva sa legislativom
zemalja lanica Evropske Unije, 2004. godine usvojila Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu.
Strateka procena uticaja odreenih planova i programa na ivotnu sredinu predstavlja proceduru koju ini priprema izvetaja o
stanju ivotne sredine, sprovoenje postupka konsultacija, uvaavanje izvetaja i rezultata konsultacija u postupku odluivanja i
donoenja ili usvajanja odreenih planova i programa, kao i pruanje informacija i podataka o donetoj odluci.
Izvetaj o stratekoj proceni je sastavni deo dokumentacije koja se prilae uz plan ili program i sadri identifikaciju, opis i procenu
mogudih znaajnih uticaja na ivotnu sredinu.
Ova procena se vri za planove i programe u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja, koridenja zemljita, poljoprivrede,
umarstva, lova, ribolova, energetike, industrije, saobradaja, upravljanja otpadom i vodama, turizma, telekomunikacija,
odravanja prirodnih stanita i divlje flore i faune, kojima se uspostavlja okvir za odobravanje bududih razvojnih projekata
odreenim propisima kojima se ureuje procena uticaja na ivotnu sredinu.
U ostvarivanju procedure ueda javnosti u odluivanju preporuuje se primena standarda ISO 14063:2006: Upravljanje zatitom
ivotne sredine Komunikacija u oblasti zatite ivotne sredine Smernice i primeri.

8.2 Prikaz i ocena stanja ivotne sredine
Prikazi stanja ivotne sredine, vaan su pomodni alat kod ostalih analitikih metoda u oblasti ivotne sredine, obzirom da daju
osnovu od koje se polazi.
Jedan od takvih prikaza pregled stanja ivotne sredine za Srbiju predstavlja dokumentacionu osnovu za postavljanje strategija,
planova i dr.
Prikazi stanja se razlikuju od izvetaja o stanju ivotne sredine, koji se po pravilu daju prema odredjenim indikatorima.
Potreba za ocenom stanja ivotne sredine lokacije i procesa datira jo iz perioda objavljivanja SAD nacionalnog zakona o zatiti
ivotne sredine (NEPA) 1969. godine.
Interes za ocenu stanja ivotne sredine se javio nakon to je Amerika agencija za zatitu ivotne sredine (EPA) izdala nacrt
izvetaja koji je predviao angaovanje nezavisnih, strunih ocenitelja/revizora za proveru stanja ivotne sredine odreenih
postrojenja, sakupljanje uzoraka, izvoenje analiza i izvetavanje o rezultatima nadlenim dravnim organima.
Prva dokumenta o oceni stanja stanja ivotne sredine (EA) su nastala sredinom 80-tih godina , kada su konsultantske firme poele
da ohrabruju svoje klijente da vre ocenu stanja ivotne sredine, kako bi utvrdili svoje obaveze i odgovornosti po ivotnu sredinu.
Danas se samostalna ocena stanja ivotne sredine preporuuje kompanijama u cilju promene pristupa prema ivotnoj sredini i
uspostavljanja nove politike korporativne odgovornosti prema ivotnoj sredini.
Samo se ovakvim pristupom moe ostvariti reavanje uoenih problema zagaenja ivotne sredine ved u ranoj fazi i izbedi
odlaganje odgovornosti nadlenih.
Izbegavanje odgovornosti za tete nanete ivotnoj sredini i neblagovremneo postupanje uzrokuje ozbiljnu degradaciju ivotne
sredine, oteava remedijaciju i zahteva mnogo veda finansijska sredstva Ocena stanja ivotne sredine se ponekad mea sa
procenom uticaja na ivotnu sredinu .
EIA je instrument koji se koristi za predvianje, procenu i analizu uticaja na ivotnu sredinu nekog projekta pre poetka njegove
izgradnje, dok se ocenom stanja ivotne sredine posmatraju karakteristike ivotne sredine za postojede projekte, odnosno
postojede operacije i aktivnosti.
Dakle, glavni cilj procene uticaja je da se predvide uticaji na ivotnu sredinu, dok je ocena stanja ivotne sredine multidisciplinarni
proces objektivnog pregleda karakteristika ivotne sredine, nastalih usled rada neke kompanije, ukljuuje prizvodne procese,
skladitenje materijala, radne procedure i upravljanje ivotnom sredinom, a sve sa ciljem identifikovanja potencijalnih uticaja na
ivotnu sredinu i odgovornosti za nanesene tete.
Zavisno od cilja svrha I obima utvrivanja provere stanja se znaajno razlikuju.
Postoji niz okolnosti pod kojima se moe zahtevati ocena stanja ivotne sredine kao to su :
ini
(npr. kontaminirano zemljite zahteva remedijaciju) i kako bi se procenila postojeda praksa na nekoj lokaciji

standarda)

da bi se procenilo sadanje potovanje postojedih propisa, oblasti koje bi trebalo poboljati i da bi se pratila implementacija
zahtevanih postupaka remedijacije
votnu
sredinu nastali usled udesa
vljanja ivotnom sredinom, ocena moe pomodi u utvrivanju bududih
ciljeva
o
predvienim planom, ukljuujudi identifikaciju i reavanje nedostataka sistema upravljanja ivotnom sredinom (EMS), kako bi se
osigurala njegova efikasnost
akreditovanog tela
Glavni tipovi provere stanja ivotne sredine su:
- ocena upravljanja ivotnom sredinom (Environmental Management Audits)
- ocena usaglaenosti sa ivotnom sredinom (Environmental Compliance Audits)
- ocena procene ivotne sredine (Environmental Assessment Audit)
- kontrola otpada (Waste Audits)
- sveobuhvatna ocena stanja ivotne sredine (Environmental Due Diligence audit)
- ocena dobavljaa (Supplier Audits)
-ocena sistema upravljanja ivotnom sredinom (Auditing of Environmental Management System (EMS))
-ocena plana upravljanja ivotnom sredinom (Environmental Management Plan EMP Audit)
Postupak svih tipova ocene stanja ivotne sredine se sprovodi po slinoj metodologiji. To je planski proces koji treba paljivo
planirati, struktuirati i organizovati.

8.3. Sveobuhvatna ocena stanja ivotne sredine
Sveobuhvatna ocena stanja ivotne sredine "Environmental Due Diligence" (EDD) se definie na razliite naine, ali u sutini
predstavlja ocenu aktuelnih i potencijalnih odgovornosti za tete nanete ivotnoj sredini, nastale usled sprovoenja nekih
operacija na odreenoj lokaciji.
Ovaj vid ocene se najede sprovodi pre kupovine neke imovine koja de se koristiti u industrijske ili komercijalne svrhe.
esto se koristi kao deo finansijske ocene sveobuhvatne analize stanja kojom se utvruju razliiti poslovni rizici povezani sa
kupovinom imovine.
Tokom EDD se otkrivaju posledice prolih aktivnosti, kao to je prisustvo zagaujudih materija u podzemnoj vodi koje se pojavilo
kao posledica neadekvatnog postupanja sa opasnim otpadom.
U ovakvim okolnostima, vlasnik zemljita na kome je otpad nepropisno odbaen bi trebao da snosi odgovornost i trokove
remedijacije zagaenog podruja.
Sutina je da osoba koja kupuje neku imovinu ne treba da snosi odgovornost za tete nanete ivotnoj sredini u prethodnom
periodu, odnosno dok imovina nije bila u njegovom vlasnitvu.
Kroz EDD se sagledava i potrebno ulaganje u opremu u cilju smanjenja emisije zagaujudih materija, modernizacije tehnolokog
procesa, ugradnje filtera i postrojenja za preidavanje otpadnih voda, reavanje problematike otpada to je ne samo obaveza ved
treba da bude i namera potencijalnog investitora koji dri do uspostavljanja dobrog imida kompanije, kao i opravdanost
investiranja.
Izradom "Environment Due Diligence" stvara se jasna slika stanja ivotne sredine subjekta ispitivanja i sistematizovani rezultati
postaju jednostavni za ekvivaletno odreivanje visine finansijskih trokova. "Environment Due Diligence" ili sveobuhvatna ocena
stanja ivotne sredine se odvija u etiri faze i to:
-faza I - procena usklaenosti sa regulativom u oblasti ivotne sredine
-faza II - procena zaostalih zagaenja prouzrokovanih proizvodnom delatnodu subjekta investiranja
-faza III - procena ugroenosti zdravlja zaposlenih i okolnog stanovnitva, kao i procena primene mera zatite na radu
-faza IV preporuke za ublaavanje i poboljanje uslova ivotne sredine, kao i procena visine finansijskih sredstava potrebnih za
njihovo sprovoenje Uobiajeno je da proces ocene stanja ivotne sredine vre konsultanske firme, odnosno nezavisni eksperti.
Oni imaju ingerenciju da sami utvrde konaan okvir ispitivanja, nakon to izvre uvid u stanje ivotne sredine subjekta
investiranja.
Ukoliko se, meutim, tokom procesa ispitivanja uoe indikacije za prisustvo znaajnih zagaenja, oni mogu proiriti okvir i doneti
odluku o proirenju istraivanja.
U sluaju velikih subjekata investiranja ili ukoliko su oni znaajno zagaeni, dve faze procene ne moe raditi ista konsultanska
firma ili isti nezavisni eksperti, meutim za manje sisteme ove faze se mogu spojiti u jedno ispitivanje.
Preporuke za sprovoenje ocenjivanja stanja ivotne sredine lokacija i organizacija (EASO Environmental assessment of sites
and organizations) date su kroz standard ISO 14015:2001 koji je usvojen od strane Republike Srbije kao SRPS ISO 14015.
Neka od ovih ocenjivanja ili ispitivanja mogu biti voena koridenjem drugih znaajnih ISO standarda (npr. ISO 14001, ISO 14011 ili
ISO 14031).