Biblioteka Dokumenti

Knjiga 1


Dr Vladan Bati

DVE SRBIJ E

( lanci, komentari, politika reagovanja 2004-2006. )

Izdava:
Beotampa

Za izdavaa
Direktor ore Vojimirovi

Urednik
Ivan Mren



Recezent
Dr Milan St. Proti
























UMESTO UVODA


Poto sam odrastao u patrijahalnoj porodici i poto su moji preci i po oevoj i po
majinoj liniji bili rtve komunistikih progona, bilo je potpuno normalno da se sa
pojavom viestranaja i formalno politiki angaujem.

Bio sam jedan od osnivaa Demokratske stranke (DS), lan Glavnog i Izvrnog
odbora i prvi izabrani predsednik Beogradskog odbora Demokatske stranke. Do
razlaza je dolo nakon formiranja DEPOS-a poetkom 1992. godine, kad jedan broj
funkcionera i istaknutih lanova DS, meu kojima sam bio i ja, pristupa formiranju
Demokratske stranke Srbije (DSS).
Bio sam potpredsednik DSS od osnivanja jula 1992. do iskljuenja iz stranke
poetkom 1997. godine. Razlog: Koalicija Zajedno i posebno rigidan odnos
stranke prema protestnim etnjama i okupljanjima posle izborne krae u novembru
1996. godine, u kojima sam svakodnevno uestvovao suprotno odlukama stranakih
organa.
Nakon toga, sa grupom istomiljenika, formiram Demohriansku stranku Srbije
(DHSS), iji sam predsednik od osnivanja do danas. Sredinom 1998. godine, na
inicijativu Zorana inia, dolazi do osnivanja Saveza za promene (SZP). Pri kraju
NATO intervencije 1999. godine, postajem koordinator ovog saveza i to u dva
mandata po est meseci, sve do maja 2000. godine. U ime SZP, uestvujem u
formiranju Demokratske opozicije Srbije (DOS) 10. januara 2000. godine.
Nakon pobede na saveznim izborima septembra 2000. postajem savezni poslanik i
ef poslanike grupe DOS-a u Skuptini SRJ .
Posle izbora u decembru 2000. godine u novoformiranoj vladi Zorana inia
zauzimam mesto ministra pravde. Pokojni premijer mi je sugerirao da preuzmem
poziciju potpredsednika Vlade, ali sam ja, verujui da su svi u Srbiji eljni pravde i
da e DOS krenuti u ispunjavanje datih obeanja, ipak preuzeo ovo ministarstvo.
Smatrao sam da je i poteno da, kao jedini od elnika DOS-a koji je imao veze sa
pravosuem, budui da sam od 1984. godine advokat, preuzmem ovu funkciju.
Vreme e pokazati da sam zbog toga pretrpeo ogromnu politiku tetu. Uvek u se
seati ta mi je ini govorio, odvraajui me od toga: Pravosue ti je kao 'Hiljadu
i jedna no', to je pria bez poetka i bez kraja. Imae samo probleme i trpee
tetu.

Na mestu ministra pravde pokuavao sam da napravim odreene reforme, rukovoen
eljom da krenemo u ispunjenje obeanja datih graanima u vreme predizborne
kampanje: kriminalce u zatvore, ratne zloince u Hag, ludake u ludnice, da bi se, s
druge strane, neophodnim radikalnim promenama unutar pravosua, koje su
podrazumevale personalne promene i selekciju, provele zakonske reforme i
poboljali materijalni, smetajni i tehniki uslovi za rad pravosudnih organa. Kao
dugogodinjem advokatu, bilo mi je potpuno jasno kakav je ogroman posao preda
mnom.
Zalaui se za lustraciju, ve ujesen 2001. godine predlaem da se razrei 220 sudija
koji su uestvovali u montiranim politikim procesima, izbornim kraama,
korupcionakim aferama ili iji su rezultati rada katastrofalno loi. Ostajem
usamljen, ak i u okviru Vlade i DOS-a, jer vremenom poinju da se prave razni truli
kompromisi i da se zaboravljaju predizborna obeanja. Slina je situacija bila kad
sam razreio tridesetak sudija za prekraje, koji su sudili po onom famoznom Zakonu
o informisanju iz 1998. godine. Brebolje Vrhovni sud u upravnom sporu ponitava
ta reenja i vraa ih na posao, da bi neki od njih napustili te funkcije tek poto su bili
upueni da taj posao obavljaju u mestima daleko od Beograda.
Kao ministar pravde, formirao sam komisiju istoriara, heraldiara i muzikologa u
kojoj su Zoran Hristi, Milan Boi, Rado Ljui, Predrag Palavestra i Dragomir
Acovi, koja je predloila dravne simbole, jer smo to obeavali graanima, a uz
zvuke Boe pravde poinjalo je na stotine mitinga od 1990. do 2000. godine. Na
sednici Vlade jedino ja glasam za, etvoro minstara su protiv, a ostali su uzdrani, pa
je ovo pitanje ostalo otvoreno do daljeg.
U vreme dok sam bio ministar pravde donosi se veliki broj zakona i ukida se smrtna
kazna. Jedan od kljunih argumenata za prijem u Savet Evrope bio je upravo izvetaj
Ministarstva pravde. Nastupio sam na plenarnoj sednici u Strazburu, gde sam vie od
dva sata odgovarao na pitanja ambasadora zemalja lanica Saveta Evrope.
Sa svojim saradnicima prikupljam dokaze o ratnim zloinima na Kosovu i Metohiji,
neprestano ponavljajui, polazei od principa univerzalne pravde, da se za zloine
mora odgovarati, bez obzira ko ih je poinio, jer zloin ne moe imati nacionalni
predznak. Moram priznati da sam i u tim nastojanjima bio prilino usamljen. To je
bila nepopularna tema, kojom niko nije hteo da se bavi.

Bio sam jedini ministar u inievoj vladi koji je proao proveru u parlamentu. im
je dobio predlog Srpske radikalne stranke (SRS) za izglasavanje nepoverenja meni,
Dragan Marianin ga je stavio na dnevni red i nakon trodnevne estoke debate sa
radikalima meni je izglasano poverenje. Indikativno je da su poslanici DSS bili
uzdrani tom prilikom, to je bio prvi vidljiviji raskol unutar DOS-a, imajui u vidu
da se to dogaalo ve maja 2001. godine, dakle posle nepuna etiri meseca od
formiranja Vlade. Kad sam upitao Vojislava Kotunicu o emu se radi, on mi je u
svom stilu, ne gledajui me u oi, procedio da je to zbog izruenja Hagu Milomira
Stakia.
Kako s tim nisam imao nikakve veze, mislim da je postojao jo jedan razlog, a to je
moje obraanje medijima nakon hapenja Radeta Markovia. Te veeri nazvao me
Zoran ini i rekao da u ime Vlade ja odrim konferenciju za tampu i ovu vest
saoptim javnosti, poto se ministar policije Duan Mihajlovi nalazio van Beograda.
Kad sam nakon konferencije krenuo kui, nazvala me pokojna Maja Tasi,
funkcioner Graanskog saveza Srbije, i ispriala da se odnekud vraala sa Ljiljanom
Nedeljkovi, tadanjim efom kabineta Vojislava Kotunnice, te da je ova na vest o
hapenju Radeta Markovia poludela, govorei da smo uhapsili njihovog oveka, da
emo to platiti kad tad, vreajui nas i omalovaavajui na razne naine.
Zbog Haga sam bio neprestana meta SRS i Socijalistike partije Srbije (SPS), ali i
DSS, po ijim instrukcijama je Sindikat pravosua vodio permanentnu kampanju
protiv mene, ne birajui sredstva u pokuajima moje diskvalifikacije, to su mi
elnici tog sindikata kasnije i priznali.
Inae, moja pozicija bila je komplikovana, jer nisam uopte uestvovao u izboru
predsednika Vrhovnog suda Leposave Karamarkovi i Okrunog suda u
BeograduVide Petrovi kero, koje su zajedno sa tzv. Drutvom sudija takoe vodili
permanentnu kampanju protiv mene, neprestano opstruirajui svaku moju ideju, a
sve toboe branei nezavisnost pravosua.
Jedan bizaran detalj najbolje potvruje o kakvoj je opstrukciji re. Poetkom 2002.
godine dolazim na ideju da se na adekvatan nain obelei Dan pravosua,
otkrivanjem spomenika caru Duanu ispred Palate pravde u Beogradu, prezentacijom
Duanovog zakonika na srpskom i engleskom jeziku i dodelom novanih nagrada
najboljim apsolventima pravnih fakulteta u Srbiji.
Spomenik je, inae, replika istog takvog koji postoji u auli
Savezne skuptine i faktiki je spomenik Duanovom zakoniku, budui da simboliki
prikazuje figuru Cara Duana koji iznad glave dri zakonik, koji je na taj nain iznad
svega i iznad njega samog. Na postamentu je fragment iz Zakonika: Ne sudi u
strahu od carstva mi, nego po pravdi i zakonu, to bi mogla biti pretea nezavisnom
pravosuu jo u 14 veku.
Obezbedio sam donacije i za spomenik, za tampanje Zakonika i za nagrade
najboljim apsolventima pravnih fakulteta u Srbiji, iako sam sve vreme imao
opstrukcije.
Na dan otkrivanja spomenika u Palati pravde bilo je nekoliko stotina sudija, ali ne i
predsednice Vrhovnog i Okrunog suda u Beogradu. Satisfakcija za mene usledila je
naknadno, kao to to uvek biva. Svaki televizijski prilog iz Palate pravde poinje
slikom ovog spomenika koji simbolizuje da je Srbija u 14. veku imala zakon -
kodifikaciju, koja predstavlja kompilaciju vizantijskog i naeg obiajnog prava i koji
je, uz Zakonik Karla IV, bio jedan od najznaajnijih zakonika u tadanjoj Evropi .
Ovaj bizaran primer pokazuje licemeran odnos ljudi u vrhu pravosua prema meni.
Maske su pale nakon pokuaja atentata na Zorana inia kod hale Limes i
brzopotezbog putanja iz pritvora Dejana Milenkovia Bagzija, kad sam na
konferenciji za tampu izjavio da se mora napraviti carski rez u pravosuu, da se
mora pronai formula za reizbor svih sudija i da je tadanje stanje nedopustivo.
To je bio signal za elnike pravosua da, potpomognuti Zoranom Ivoeviem i
Slobodanom Vuetiem, na mene ospu drvlje i kamenje. Vreme je na najtraginiji
nain pokazalo ko je bio u pravu.
Osim toga set zakona kojima je regulisana organizacija pravosudnih institucijabio je
rezultat kompromisa, trulog kao i uvek. Prihvaen je predlog DSS, a ova stranka je
za uzvrat glasala za Zakon o radu.

Uprkos mnogobrojnim problemima, pozicija pravosua se popravlja. Sredinom 2002.
elei da motiviem nosioce pravosudnih funkcija izdejstvovao sam na Vladi da
njihove plate u proseku budu oko 1.000 maraka odnosno 500 evra , to je do tada
bilo nezamislivo, posebno imajui u vidu da je u vreme naeg dolaska na vlast,
januara 2001. godine, prosena plata bila oko 170 maraka. Ideja je bila da
motiviemo ljude, a da se uklone oni koji i pored toga nee, ne mogu ili ne znaju da
obavljaju ovaj posao. Osim toga, sudovi i tuilatva dobijaju nova kola, hiljade
kompjutera, grade se, dograaju i rekonstruiu zgrade pravosudnih organa u 80
gradova.
Sa svojim saradnicima sam tvorac ideje o formiranju specijalnih tuilatava i sudova
za organizovani kriminal i ratne zloine, to su danas najrespektabilnije pravosudne
institucije i to je za mene posebna satisfakcija.
Situacija u zatvorima je takoe vrlo pristojna, ak i u vreme vanrednog stanja. Iz
Centralnog zatvora (CZ) u to vreme niko nije pobegao. Nije bilo masovnog
samopovreivanja, pobuna, ubistava, samoubistava, represije nad zatvorenicima.
Situacija u zatvorima je od strane meunarodnih organizacija ocenjena najviim
ocenama.

Nakon vanrednog stanja formira se Ustavna komisija i ja postajem njen predsednik.
Odrano je u prisustvu medija 46 sednica Ustavne komisije i njenih potkomisija.
Oktobra 2003. godine zajedno sa Nenadom ankom odlazim u Veneciju na plenarnu
sednicu Venecijanske komisije od koje dobijamo pohvale za nacrt Ustava, bez obzira
na nekoliko neusaglaenih taaka koji smo im prezentirali.
Postignut je dogovor da nekoliko njihovih eksperata krajem novembra te godine
doe u Beograd radi finaliziranja teksta i izrade konane verzije. Meutim, Vlada je
pala i taj projekat nije okonan.

Zbog ogromnog angamana na mestu ministra pravde nisam mogao dovoljno
vremena da posvetim Demohrianskoj stranci Srbije, koja je imala tri glavna pravca
delovanja:
- Ispravljanje istorijskih nepravdi iz prolosti,
- Samostalna, suverena Srbija danas i
- Evropska budunost sutra.
S tim u vezi, DHSS, koja je u startu imala sedam poslanika u parlamentu, da bi
prelaskom nekoliko poslanika iz drugih stranaka taj broj narastao na 11, podnela je
vie zakonskih predloga: Zakon o denacionalizaciji, Zakon o vraanju imovine
crkvama i verskim zajednicama, Zakon o rehabilitaciji, Zakon o otvaranju dosijea,
Zakon o dravnim simbolima... Sve ovo shodno stavu da se borimo za ispravljanje
istorijskih nepravdi.
Druga ravan bilo je nae zalaganje za samostalnu Srbiju. DHSS je jo jula 2001.
godine na sednici Glavnog odbora donela Deklaraciju o samostalnoj Srbiji, a takom
prolea 2002. godine prikupila i Narodnoj skuptini predala 400.000 potpisa graana
za raspisivanje referenduma za samostalnu Srbiju. Od te ideje nikad nismo odustali.
Moram da kaem da sam o naem stavu obavestio Zorana inia i da se on s tim
sloio. Njegov rezon je bio sledei: Kao premijer, ja moram da balansiram i da ne
guram prst u oko Evropskoj uniji zbog donacija, kredita i stranih investicija, ali ti
dri tu svoju liniju i to je na rezervni poloaj za budunost. Na redovnoj izbornoj
skuptini DHSS, decembra 2002. godine, kao gost, Zoran ini je izuzetno
nadahnuto govorio o suverenoj Srbiji, do mere koja je i mene iznenadila. Inae, na
moto na toj skuptini bio je igra rei. SAMO ZA SRBIJU - STALNO U EVROPI
SAMOSTALNO ZA SRBIJ U U EVROPI . Za neupuene je to delovalo potpuno
zbunjujue. Na sednici Narodne skuptine premijer afirmativno govori o Ustavnoj
povelji, a nakon njega ministar pravde, sa sve bedom na reveru, o samostalnoj
Srbiji.
Uprkos tome to je skuptinski Odbor za ustavna pitanja doneo zakljuak da je ta
inicijativa u skladu sa Ustavom i zakonom, ona se nikad nije nala na dnevnom redu,
zbog ega mi takorei do pada Vlade, izuzev kad je tema bila Kosovo, i ne
uestvujemo na sednicama Predsednitva DOS.
Ovu inicijativu nastavljamo i nakon konstituisanja novog parlamenta, ali bez
praktinog efekta, jer je predsednik skuptine Predrag Markovi prevarama i
obmanama to sve vreme opstruirao.
Konano, ostvarujemo itav niz kontakata na meunarodnom planu da bi maja 2003.
godine dobili status pridruenog lana Evropske narodne partije (EPP).

U takvoj atmosferi i u takvom ambijentu dolazi do pada Vlade i novih izbora. S tim u
vezi nekoliko stvari. Budui da je dolo do destabilizacije parlamentarne veine zbog
toga to je G17 zavrbovao i kupio nekoliko poslanika i zato to je sa
Socijaldemokratskom partijom (SDP) Slobodana Orlia napravio aranman o ruenju
Vlade, bilo je izvesno da predstoje novi izbori. Ovo utoliko pre to premijer Zoran
ivkovi nije imao strpljenja da pokua da konsoliduje situaciju i ako nita drugo
odabere povoljniji trenutak za raspisivanje izbora.
Bez obzira na to dogovaramo se u nekoliko navrata o zajednikom nastupu na
izborima, na kojima bi zajedno nastupalo nekoliko stranaka koje su bile okosnica
Vlade (bez Neboje ovia i Miodraga Isakova koji su stalno neto koketirali sa
Kotunicom, bez Orlia koji je zabio no u lea Vladi i jo nekih). ak smo pisali u
toku skuptinske rasprave o poverenju Vladi, u samoj skuptinskoj sali kao i u
skuptinskom restoranu, kakav bi raspored mandata u toj buduoj koaliciji bio,
naravno sa dominantnom ulogom Demokratske stranke.
U to vreme odravali su se predsedniki izbori i odmah nakon objavljivanja rezultata
zakazana je sednica Predsednitva DOS. Iako do tada DHSS tim sastancima nije
prisustvovao, poto je bilo jasno da je to oprotajna sednica, odlazim sa tekstom koji
sam otkucao i podelio svim lanovima ovog predsednitva. Sutina moje ideje je bila
da se ne uri sa izborima, da se rasprava u Skuptini nastavi, da se napeta politika
situacija relaksira u vreme Boia i Nove godine, da se dovri rad na izradi Ustava,
da se simboliki na Sretenje 2004. godine donese Ustav, te da se izbori odre 15.
marta 2004. godine pri emu bi se izborna kampanja okonala 12. marta, tano na
godinjicu smrti Zorana inia to bi naravno opet simboliki bilo znaajno za
buduu koaliciju koja bi bila nastavlja njegove politike.
Svi su klimali glavom, odobravajui moje argumente, ali je ogromna veina,
glasajui tako za sopstveno politiko samoubistvo, odluila da se izbori odre 28.
decembra 2003. godine. Ubrzo nakon toga, ivkovi saoptava da DS na izbore ide
samostalno, a da e na njenoj listi biti jedino Graanski savez Srbije (GSS) i
Demokratski centar (DC), te da je dogovoreno njihovo utapanje u Demokratsku
stranku nakon izbora.
U cajtnotu i iznudici u kojoj se nala, DHSS na izbore izlazi sa listom Samostalna
Srbija, ostajui dosledna svojoj fundamentalnoj programskoj orijentaciji i
smatrajui da je pitanje drave iznad svih drugih pitanja. Nismo nita lagali, nismo
nita obeavali i pokuavali smo da ljude ubedimo u snagu naih ideja. U tome
oigledno nismo uspeli, jer je za birae mnogo prijemivija bila pria o lanom
patriotizmu, lanom legalizmu i jeftinoj socijalnoj demagogiji. Posle izbornog
poraza, oslabljeni i razoarani, pokuavamo da nastavimo politiko delovanje i dalje
verujui da ideja hrianske demokratije u ijem je sreditu graanin, ovek, ima
perspektive u Srbiji.

Period januar - februar 2004. godine obeleili su pregovori oko forrmiranja nove
vlade. Stvorena je udna koalicija izmeu onih koji su se godinama navodno borili
protiv Slobodana Miloevia i njegove partije. Ideolog te koalicije bio je Vojislav
Kotunica, koji je na taj nain doao do mogunosti da nastavi pogubnu politiku koju
je zapoeo u vreme dok je bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
Poto sam neto manje od pet godina bio potpredsednik DSS, mislim da sam veoma
dobro upoznao Kotunicu koji je sve suprotno od onoga za to se predstavlja.
Upozoravao sam pokojnog inia, jo u vreme nominiacije DOS-ovog kandidata za
predsednika SRJ, da emo sa njim imati velikih problema, ali je on verovao da e
moi da ga obuzda. To svoje naivno verovanje na kraju je platio glavom.

Njegov koalicioni partner postaje Velimir Ili, nekada vrli lan Saveza komunista,
inae u okviru Saveza za promene na saradnik, koji je svojevremeno o Kotunici
govorio sve najgore, da bi danas postao njegov guru. Sa Iliem sam proveo puno
vremena, jer je nekako u isto vreme poetkom 1997. on napustio Srpski pokret
obnove (SPO), a ja DSS. Dugo vremena odravamo zajednike tribine, zajedno
ulazimo u SZP, a potom u DOS. Velja vremenom ulazi u itavu seriju konflikata sa
mnogim elnicima DOS-a, neprestano demonstrirajui nekakvo nezadovoljstvo i na
razne naine, u raznim prilikama, vrea i omalovaava Zorana inia. Njegova
pria da je sa Zoranom bio prijatelj je jednostavno la.
Iliu je, kao i drugim elnicima DOS-a, nueno da bude potpredsednik Vlade, ali on
nije hteo da napusti mesto predsednika optine aak. Inae, u vreme NATO
intevencije Velju proganja vojna policija, pokree se istraga, njegov brat Voja dolazi
kod mene i kao advokatu daje mi punomoje za zastupanje. Imao sam s tim u vezi
nevienu polemiku i itavu seriju izuzetno neprijatnih razgovora sa vojnim tuiocem
iz Uica. Odjednom, na meni tada neobjanjiv nain sve se smiruje i Velja se vraa iz
privremenog egzila kao da nita nije bilo.
Danas, nakon pokretanja krivinog postupka protiv generala Davidovia u vezi sa
aferom Drumska mafija, za koju je po principu objektivne odgovornosti Velimir
Ili najodgovorniji, postaje jasno da je njihovo prijateljstvo vezano za to vreme
budui da je pomenuti general bio naelnik Uikog korpusa. Oito je preko njega
Velja napravio dil (to je tek kasnije postalo jasno) sa generalom Nebojom
Pavkoviem, viaju ih ispod atora u Gui, Pavkovi mu poklanja pitolj, postaju
najbolji prijatelji...
Uprkos svemu, ja sa Veljom odravam korektne odnose, stalno mu neto treba u vezi
sa Ministarstvom pravde i ja mu uvek, kad je to bilo mogue, izlazim u susret.
Iniciram 2002. godine da i on ue u Vladu. Oko toga se vodi velika polemika na
Predsednitvu DOS. Veina je protiv, ali Zoran to preseca i svojim metaforama
objanjava zato Velja treba da postane potpredsednik Vlade. Otprilike, zbog svega
onoga to smo proli zajedno, svako od nas ima neki kredit, neko vei, neko manji, a
Velja ima veliki kredit. Jeste da je dobar deo tog kredita potroio, ali nije itav kredit
potroio. Nevoljno, veina to prihvata.
J avljam Velji koji se nalazi negde u Pirotu i on mi se bogzna kako zahvaljuje u
njegovom stilu: Brate, svaka ti ast, mi emo sve zajedno. Dan dva posle toga
odustaje. Niim izazvan, ne bira sredstva da omalovai i izvrea Zorana inia.
Tako je bilo sve do Zoranove smrti. Za pokuaj ubistva premijera kod hale Limes
rekao je da je u pitanju porodini obraun. Dakle, verolomni Velja, koji je svoj
pravi lik pokazao i kad je Vuk Drakovi u pitanju, slovio je za velikog opozicionara
i protivnika reima Slobodana Miloevia, a zavrio kao veliki prijatelj ljudi koji su
bili simboli njegove vladavine, poput Pavkovia ili Dobrivoja Budimirovia Bide,
koji ga je nedavno proglasio poasnim graaninom Svilajnca.
To je isti onaj Bida koji je odmah po dolasku na mesto gradonaelnika Svilajnca
promenio naziv ulice koja je nosila ime Zorana inia. Tek e vreme osvetliti u
celosti lik i delo Velimira Ilia, u sutini seoskog ilkoa i sitnog prevaranta.

Drugi partner Vojislava Kotunice je Mlaan Dinki, koji zbog svoje bolesne
ambicije kao pirana unitava sve oko sebe. Ako bi se pravio prototip savremenog
makijaveliste, onda bi uzor trebao biti Mlaan Dinki. ovek koji ne bira sredstva da
stigne do cilja. Kradui tue programe, tue ideje, tue rezultate, tue ljude, mislei
samo na sebe, on poput pit bul terijera pokuava da ostane u igri. Neasnim radnjama
sruio je prethodnu Vladu, a pokuao je da srui i ovu u kojoj je bio ministar. Napred
i samo napred, gazei preko leeva, streljajui svoje najblie saradnike, meu njima i
svog politikog oca Miroljuba Labusa, on pokuava da ostane na vlasti. I on i njegovi
mentori - tajkuni ine sve zarad opstanka, jer su u velikom strahu ta e biti i sa njim
i sa njima kad ne bude na vlasti.
Kao i kod Velje Ilia, i u sluaju Dinkia vreme e pokazati o kakvoj je linosti re.
Dinki je poinio sijaset finansijskih zloupotreba i svojevrsnu pljaku drave i
naroda i samo zahvaljujui injenici da se nalazio na vlasti i da je uivao podrku
elnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) nije bio krivino
procesuiran.
Dinki je scenarista najvee pljake u istoriji Srbije, koja se obavila u nekoliko faza:
Nevraanje para sa Kipra, pa u vezi s tim i gaenje etiri najvee dravne banke,
formiranje Nacionalne tedionice kao toboe dravne banke, omoguavanje svojim
pajtaima tajkunima da preko Euroaksiz banke otkupe akcije N, zatim ih prodaju
pet puta skuplje i tako zarade milione.
Uz to, Dinki je poinio niz zloupotreba oko privatizacije ili prodaje banaka, ekog
duga, sirijske nafte, pranja para preko HVB banke itd. Potpuno je jasno da bi se u
svakoj zemlji, koja je iole pravna, Dinki davno naao iz reetaka, ali u Kotuniinoj
Srbiji, ako ste vlast doputeno vam je sve i nikakvih sankcija nema.

U vreme Zorana inia nije bilo tako. Potpredsednik Vlade Momilo Perii je
neovlaeno uhapen i doveden u zgradu Vlade u prisustvu Vojne policije, bez kaia
i bez pertli, kao kriminalac. Iako niko nije smeo da prati, snima i prislukuje lanove
Vlade, izuzev Kotuniinog efa KOS-a AceTomia koji nikome nije polagao
rauna, ni Pavkoviu kao naelniku Generaltaba, ni ministru Radojeviu, ni
premijeru, Perii je uhapen. Zoran ini se nije meao, samo je prilikom kratkog
susreta traio od Periia da, bez obzira da li je kriv ili ne, podnese ostavku, to je
ovaj i uinio.
Kad se obznanila afera oko potpredsednika Vlade Vuka Obradovia, ini je i od
njega traio ostavku, pa poto on to nije hteo da uini bio je smenjen nakon rasprave
u Narodnoj skuptini.
Kada je posumnjao da se ministar energetike Goran Novakovi previe pribliio
ljudima koji dre monopol u uvozu nafte, Zoran ini mu je sugerirao da podnese
ostavku, to je ovaj i uinio.
Takav je bio Zoran ini. Vojislav Kotunica je naravno potpuno drukiji. On ne
krade, ali je dozvolio da veliki broj ljudi oko njega u Vladi i u pojedinim vladinim
institucijama pljaka sve redom.

Mada ne opravdavam to to je Vuk Drakovi sa SPO do kraja ostao u koaliciji sa
Kotunicom i mislim da e tu cenu politiki platiti, ne mogu da ga stavim u isti ko
sa ostalima, jer je obavljajui funkciju ministra inostranih poslova manje vie imao
dobre stavove, esto suprotstavljene zvaninim stavovima koalicije.
Intimno stiem utisak da je Vuk Drakovi ostvario svoj ivotni san, da bude
ministar inostranih poslova i da moda zavretak tog sna bude kraj njegove politike
misije. Da je na vreme napustio Vladu, to sam mu javno i dobronamerno predlagao i
da nije dozvolio da ga SPS vue po blatu, govorei da za njega nee glasati, mislim
da bi imao veliki politiki kredit, ali on je na tom mestu ostao do kraja.
Mislim da je suvino govoriti o tome da je Vojislav Kotunica vladao uz pomo SPS
i da mu je partija Slobodana Miloevia u stvari strateki partner. Susretom sa
Miloeviem 6. oktobra 2000. godine Kotunica je ponitio Peti oktobar. Od tada
postoji to strateko partnerstvo, a potpuno je oigledan Miloeviev amanet svojoj
partiji da uvek bude sa Kotunicom.
Dakle, u takvom okviru, uz podrku onih koji su okrenuli lea Vuku Drakoviu,
koji ih je stvorio (Verko Stevanovi i druina) i poslanika Sulejmana Ugljanina koga
je DSS svojevremeno smatrao islamskim fundamentalistom i separatistom, stvorena
je parlamentarna veina koja je kasnije odravana po svaku cenu, kraom i
otimanjem mandata, pretnjama tuilatva, plaanjem lojalnosti.

Kakva koalicija, takvi i ministri. Demokratska stranka Srbije preuzela je resore koje
su oni nazvali ministarstvima sile: policiju i pravosue. Na mestu ministra pravde
naao se Zoran Stojkovi, to je za iru javnost bilo poprilino iznenaenje, budui
da je ovek svojevremeno kao sudija sudio montirani politiki "Proces estorici" i
izrekao ljudima zatvorske kazne samo zato to su drugaije mislili, dakle osudio ih
za takozvani delikt miljenja.
Isti ovek je vodio postupak u kome je zabranjena prodaja i nareeno spaljivanje
knjige Neboje Popova. Ako neko nije mogao da bude ministar pravde u jednoj
demokratskoj vladi, onda to nije mogao biti Zoran Stojkovi. O tome je inae bilo
puno polemike u javnosti, ali ovek je na tom mestu ostao do kraja mandata. To to
je bio lan Saveza komunista (SK) nije vano, to to se leio od alkoholizma takoe
nije vano, ali suditi i osuivati ljude zato to drugaije misle to je zaista strano.
U vreme dok sam ja bio potpredsednik DSS, Zoran Stojkovi je bio politiki
marginalan. Pao mi je u oi 1996. godine prilikom formiranja koalicije Zajedno
kao ogoreni protivnik uea DSS u toj koaliciji. Kad je na Glavnom odboru stranke
doneta definitivna odluka o njenom ueu na izborima u okviru ovog saveza, on je
demonstrativno napustio sednicu, bacivi lansku kartu.
Poto se danima pre toga vodila velika polemika oko naina izlaska DSS na te izbore
i poto sam ja bio za uee u okviru te koalicije, doao sam u sukob sa nekoliko
ljudi koji su bili protiv, a jedan od njih bio je Zoran Stojkovi. Potrudio sam se da
saznam neto vie o njemu i doao do nepobitnih saznanja da je on godinama bio
saradnik Slube dravne bezbednosti. A znate kako se kae: J ednom Udba, uvek
Udba.
Setio sam se toga kada je izabran za funkciju ministra pravde. DSS je imala druge,
kompetentne i nekompromitovane ljude za tu funkciju, poput ura Ninkovia,
osnivaa stranke, oveka iz ugledne graanske porodice, antikomuniste, oveka koji
ima advokatsku kancelariju u Londonu, mog zamenika u inievoj vladi, jednog
izuzetnog oveka.
Meutim, takav ovek nikad ne bi prihvatio da obavlja one poslove, koje je bio
spreman da obavlja Zoran Stojkovi. Nikad ne bi dolazio u MUP kad se tamo
neovlaeno doekuje najvei kriminalac u ovoj zemlji - Milorad Ulemek Legija, da
bi mu pripremao scenario odbrane na suenju za ubistvo Zorana inia. Nikad ne
bi inicirao montirane procese protiv politikih neistomiljenika kao to je to uinio
Stojkovi protiv mene, edomira Jovanovia, Miloa Vasia i drugih. O zulumu koji
je poinio Zoran Stojkovi moe se napisati itava knjiga, ali neka o njegovim
delima ili nedelima sudi javnost, a ne ja. Meni je jasno da je on doveden na to mesto
po nalogu slube, jer je spreman da uini sve to se od njega zahteva.

Drugi ministar sile je Dragan Joi. ovek koga dosto dobro poznajem. ovek za iju
sam politiku karijeru u odreenoj, ak znatnoj meri i ja zasluan, ali i ovek koji mi
je to vratio na najgori mogui nain.
Joia sam upoznao poetkom devedesetih. Ja sam se druio sa braom Mirkom i
Drakom Petroviem i nakon nekog vremena upoznao sam i Joia koji mi je
delovao srdano, dobronamerno da bi se vremenom te veze produbile i pretvorile u
prijateljstvo. Provodili smo puno vremena zajedno. On je bio pravnik, ali nije radio u
pravosuu. Pet, est godina je taksirao, da bi negde 1992. postao advokatski
pripravnik. Nominalno on je bio na stau kod ora Mamule, ali je faktiki vie
vremena provodio u mojoj advokatskoj kancelariji. Dakle u 33. godini on postaje
advokatski pripravnik, ali ne pokazuje preterano interesovanje za advokaturu.
Politika mu je mnogo interesantnija. Primeujem da se ne trudi mnogo da neto
naui, uprkos pokuajima koje je inio.
Znao je da doe ujutru autobusom iz Beograda u Obrenovac, jer sam ja pre podne
radio u kancelariji u Obrenovcu. Ja sam imao svakog dana sijaset suenja, ali to
Dragana nije preterano interesovalo. Politika ga je zaokupila celog. Dok sam ja bio
na roitima on bi u kancelariji askao sa mojim pokojnim ocem, koji mi je pomagao
i obavljao gro poslova. I otac je bio lan stranke i veliki opozicionar , ostraeniji od
mene, pa su znaajan deo vremena provodili u politikim raspravama.
Ostae mi u seanju ono to je moj pokojni ale ika jednom za Joia rekao:
Dragan je mnogo dobar deko, ali nita ne kapira, mislei na advokatske poslove.
Bez obzira na to, Joi mi je iskreno bio veoma drag i doivljavao sam ga kao nekog
svog. Poto sam ja imao advokatsku kancelariju i na Terazijama i poto sam tamo u
popodnevnim i veernjim satima primao klijente, Joi je uvek bio sa mnom.
Istovremeno uz mene on je napredovao u stranakoj hijerarhiji. Postao je lan
Izvrnog odbora, a nakon izbora 1993. na kojima je stranka nastupila samostalno i
jedan od sedam narodnih poslanika.
On me je tada bespogovorno sluao, u svemu se sa mnom konsultovao i bio mi zaista
privren. Poprilino nesiguran u sebe, u Skuptini je zazirao da se javi za re, iako
sam ga ja bodrio i podsticao. Seam se jednom prilikom je danima pripremao govor,
molio me za miljenje i sugestije, da bi ga nakon tog govora napao tadanji premijer,
pokojni Mirko Marjanovi, a ja odmah ustao u odbranu Joia i osuo na Marjanovia
drvlje i kamenje...
Kad su nakon jednog incidenta u skuptinsku salu upali specijalci sa zadatkom da iz
nje izbace Tomislava Nikolia i jo neke poslanike SRS, koja je tada bila opoziciona
stranka, i kad su zakljuali
vrata, dolo je do guanja i velikog haosa u kome sam lino uestvovao, Dragan
Joi je, mislei da su me tukli skakao sa spoljne strane na zakljuana skuptinska
vrata i u toj kao i u mnogim drugim prilikama demonstrirao privreenost i
prijateljstvo.
Meutim, kad je dolo do mog razlaza sa DSS povodom protesta i ulinih etnji
koalicije Zajedno i kad su doneli odluku da me iskljue iz stranke na sednici
Izvrnog odbora, bar kako su mi preneli, najglasniji je bio Dragan Joi. Birajui
izmeu mene i politike karijere, koja je znaila udvaranje i slepu pokornost
Vojislavu Kotunici, opredelio se za ovo drugo. Bio sam razoaran ali ne i
iznenaen, jer ivimo u zemlji u kojoj su podanitvo i izdaja postali vrline, a ne
mane.
Nikad Joiu tim povodom nita nisam rekao, ak sam imao korektnu komunikaciju
kad sam ga ponovo sreo u Skuptini nakon izbora 2000. godine. Zato? Zato to za
razliku od Stojkovia koji je cinik i mrzitelj, ja ni posle svega ne mislim da je Joi
takav. On je jedan vrlo povran tip, karijerista bez ikakvog linog stava, spreman da
uradi sve to mu gazda kae.
Neposredno pre imenovanja na mesto ministra policije sreli smo se u Saveznoj
skuptini i seli u neku kancelariju, jer nisam eleo da ga neko prekoreva to se video
sa mnom. Obeao mi je da u zbog funkcije koju sam obavljao i zbog Albanaca,
antihakog lobija, kriminalaca pohapenih u vreme akcije "Sablja", kao neko ko je
objektivno ugroen, zadrati obezbeenje, na to sam mu ja rekao da zbog dece i
nekog oseanja sigurnosti ostane bar neko vreme patrola ispred kue.
Dva dana nakon to je postao ministar kompletno obezbeenje mi je ukinuto. To je
Dragan Joi. Poto sam stalno dobijao pretnje, obavetavao sam o tome njegov
kabinet, a kad su na kolima moje dece odvrnuti rafovi na tokovima pa se pukim
sticajem okolnosti nije dogodila nesrea, pokuavao sam da razgovaram s njim ali
bez
uspeha. Nije hteo da se javi, kao to nije reagovao ni na nekoliko pisama tim
povodom.
U jednoj TV emisiji sam u aljivom tonu rekao da se oseam odgovornim za
Joieve promaaje kao njegov nekadanji principal, nakon ega me je on nazvao
oito povreen . Poto je to bilo 15 do 20 dana nakon dogaaja sa kolima moje dece,
ja sam poludeo i svata mu rekao, nato je on odgovorio: Bilo ta da kae ili uradi
ti e za mene uvek biti moj Vladica , kako me je nekad od milja zvao.
Koliko sam ja njegov Vladica pokazao je nakon mog hapenja. Odgovarajui na
pitanja novinara, on je slavodobitniki sa zadovoljnim smekom izjavio da mu nije
jasno zato nisam ranije uhapen. Na ovaj nain on je pokazao svoj pravi lik, ali i
pored toga ja mu opratam i zbog razloga koje ne elim da navodim u ovoj knjizi.
Neka vidi sa Gospodom kako e mu on oprostiti.

Uloga ostalih ministara nije toliko bitna za ono to se u Srbiji dogaalo dok je njom
vladala Vlada Vojislava Kotunice. Interesantan je moda politiki put Slobodana
Vuksanovia, koji je godinama bio lan Demokratske stranke, a 2000. godine
protivkadnidat Zoranu iniu za mesto predsednika DS. Indikativno je da su neki
Amerikanci iz tima zaduenog za Srbiju podravali Vuksanovia u borbi za mesto
predsednika DS i da je u Banjaluci dobio ne samo politiku podrku.
Zoran ini inae nije bio miljenik amerike administracije, verovatno iz razloga
to je imao svoj stav i nije pristajao da bude marioneta. Oni su stalno traili nekog
drugog. Jedno vreme njihov favorit je bio Vuk Obradovi.
Sticajem okolnosti, na nekom skupu u Bratislavi ja sam uo delove razgovora jednog
od tih Amerikanaca sa Vuksanoviem i sve mi je bilo jasno. To sam ispriao Zoranu,
kao i to sam mu rekao da neki nai prijatelji iz Saveza za promene koketiraju sa
Vuksom. Tek u finiu kampanje ini se prenuo, inae je Vuksanovi bio na
dobrom putu da postane predsednik DS.
Znam da je bio na platnom spisku Milana Pania, kao to su to bila i trojica poznatih
novinara. Posle toga on prelazi u Pokret za demokratsku Srbiju Momila Periia, pa
potom formira svoju stranku koju konano i utapa u DSS, a za nagradu postaje
ministar prosvete i sporta, u svakom sluaju i uz sve promaaje bolji od Ljiljane
oli.
Takva Vlada obeala je kule i gradove i sve je ostalo na obeanjima koja nikad nisu
ispunjena.

Smatrajui da je kritika vlasti azbuka demokratije, poto
sam se naao u poziciji predsednika jedne vanparlamentarne stranke, a ne elei da
dignem ruke i da se predam, kritikujem vlast u kolumnama koje piem za Blic i
Glas javnosti, u nastupima na pojedinim televizijama, u novinskim intervjuima. S
druge strane, iako je DHSS znaajno oslabila, pre svega materijalno ali i kadrovski,
drei se svojih uverenja i naela, svojih stavova i principa, odnosno svog programa,
raznim akcijama i inicijativama, ona se odrala i ak bila jedna od najagilnijih
opozicionih stranaka. Vreme i dogaaji su nam sve vie davali za pravo.

Trei nivo delovanja odnosi se na moju advokatsku profesiju
i pokuaj da sa svojim saradnicima Ante Bokoviem i Predragom Saviem
pomognem ljudima koji su se nali u nevolji, poput porodica vojnika koji su
nastradali pod vrlo misterioznim okolnostima kao i u nekim drugim sluajevima.
To je bio okvir u kome sam delovao u vremenu od formiranja nove Vlade do danas,
to sve pominjem radi boljeg razumevanja onoga to se u ovoj knjizi navodi.

U Beogradu, 15. decembra 2006. godine











































DVE SRBIJ E


Tok predhodne tri godine napisao sam vie kolumni i dao vie izjava o aktuelnim
politikim dogaajima. Namera mi je da to pretoim u knjigu o jednom vremenu i
jednoj vladi koja je Srbiju vodila I odvela nigde. Dvoumio sam se oko naslova te
knjige. I odluio: Dve Srbije.
Zato? Zato to upravo oni koji su je unazadili, obrukali I osramotili, a sada uzvikuju
ivela Srbija svakog dana, na svakom mestu, na svaki nain I u svakom pogledu
prave tu podelu, a poto im savest nije ista, pred publikom neprestalno ponavljaju
naueni refren o jednoj, jedinoj, jedinstvenoj I nedeljivoj Srbiji.
Ti pravouvereni, atestirani, deurni, klonirani Srbi sa pedigreom, Srbi pod vinkl u
jeku izborne kampanje pokazuju svoje pravo lice. Sve rade zbog viih interesa. Zbog
Srbije, granica, teritorija, istorije, tradicije, pravde, mitova, legend I pravoslavlja.
Oni koji se pitaju a gde je tu ovek, pojedinac, gaanin, njegov ivot, njegove elje,
njegova budunost oni su izdajnici, strain plaenici, kriminalci, antihristi, pederi,
izrodi, otpadnici, J akobinci, montanjari, oni su druga Srbija. To su isti oni za koje je
Miloevi govorio das u snage haosa I mraka, NATO peadija, sluge stranih gazada,
izali iz miijih rupa, menaderija, sve najgore
Kao u njegovo vreme, u zao as dele se plate I penzije, polutke I patike, ugalj I drva,
paketii za decu, dopune za telefon, markice za autobus, krpe se ulice I putevi,
zaposlie milione, ukinue vize, napravie bolnice, bie med I mleko u Prvoj I
Pravoj Srbiji.
Disciplinovali su medije do te mere da je velika veina novena postal partijsko
glasilo , a neke I slubeni listovi BIE. Slino je I sa televijama, sem asnih izuzetaka.
Mongoloidni urednici I honorarni saradnici tajkuna I kriminalaca vreaju besomuno
sve one koji nisu pravoverni I koji po njihovom provincijskom kantaru I terazijama
Slube ne pripadaju Pravoj Srbiji. Od kolega novinara do politiara.
Idol im je rodonaelnik ulinog novinarstva dovoljno kvalifikovan da bude kolpoter.
I, umesto da radi posao za koji je struan, on gazda servisa. Jedno vreme se uutao,
ali sluba trai svoje, dosta si spavao, ajde opet ispljuj DOS, inia, njegove
saradnike, nije loe za Prvu I Pravu Srbiju. Da zaradi nadnicu I da podseti narod
kakvi su ovi iz Druge Srbije. Nemoj da zaboravi ko ti je gazda, da misli da je neko
drugi. Da mi ne obznanimo kako se tvoj prijatelj obreo iz hotela u Crnoj Gori u
zatvoru u Sarajevu.

Malo su zatajili u izjavama sauea povodom smrti Sadama Huseina. Bili su
svojevremeno gosti na kongresima njegove BAS partije I radikali koji to ne kriju, ali
I SPS I DSS. Pominju se u izvetajima CIE oko finansijske pomoi. Ali nisu oni
strani plaenici, jer nije valjda Irak inostranstvo.
Pretpostavljam da ih je u izraavanju alosti malo omela Nova godina, ne ona koju
e kao pravoverni partijski sekretari ekati 13. Januara ispred Savezne skuptine,
nego ova oficijelna. Dodue imali su oni generalnu probu sa pesmom Ne moe nam
niko nita jai smo od sudbine. Jeste da je pevanje kapitalaca podsealo na Zov
divljine, ali ko te pita.

Jerk o peva zlo ne misli. ak I ako ima veze sa Zemunskim klanom.
J edino zlo su oni iz Druge Srbje.


Beograd, 2. J anuara 2007. Godine










































inievu vladu praviete od blata

Aktuelna vlada Srbije, sada je jasno, nee dobiti ni dentlmenskih sto dana tiine, pre
komande za politiku paljbu. Njeni potezi mere se preciznije nego u bilo kojoj
prethodnoj, a politikim protivnicima kabinet Kotunice nije prijao i pre ustolienja.
Vreme i graani na izborima su, ipak ti koji daju krajnji sud vladama. O novim i
starim, za "Ekspres" govori dr Vladan Bati, bivi ministar pravde u kabinetu
Zorana inia.
Da li mislite da nam je potreban Specijalni sud za organizovani kriminal i ratne
zloine?
- Specijalni sudovi za borbu protiv organizovanog kriminala su praksa u mnogim
dravama. Najava da bi Specijalni sud mogao da se ukine ili bar transformie je
uznemirila meunarodnu zajednicu, koja je svesrdno pomogla da se ti sudovi
ustanove. Organizovani kriminal podriva temelje drutva i pria da sudije koje sude
za obijanje kioska mogu da sude i za organizovani kriminal je besmislena.
Svojevremeno ste i Vi kao ministar pravde pomenuli da bi generali Pavkovi,
Lazarevi i Luki mogli da budu procesuirani u zemlji. Danas je oigledan pritisak
da oni to pre odu u Hag. ta je promenilo okolnosti?
- Naa drava se vratila korak unazad i vlast je u oima meunarodne zajednice
ozbiljno poljuljala kredibilitet. Nama svet ponovo ne veruje mnogo. S druge strane,
imamo primer Hrvatske iji oficiri odlaze dan ili dva poto stignu optunice, uz
obrazloenje da ne ele da njihov narod pati ako bi se oni opirali odlasku u Hag. to
se naih generala tie, ne vidim koje su to oni bitke dobili i na koje se pobede oni
pozivaju kada govore o razlozima zbog kojih izbegavaju odgovornost pred
meunarodnim sudom. Trea vana stvar je Zakon o finansijskoj pomoi hakim
optuenicima, to je protivustavan zakon. Trebalo je da Amerikanci dva dana nakon
izglasavanja zakona odobre 25 miliona dolara pomoi, a mi aljemo signal da emo
dva miliona odmah proslediti optuenima. Kakvu smo reakciju i mogli oekivati uz
takvo neodgovorno ponaanje.
Na sve to sada smo i pod pritiskom procesa pred Meunarodnim sudom pravde u
Hagu. Kako, kao bivi ministar pravde, tu vidite rasplet?
- Nije trebalo povlaiti kontratubu protiv Bosne i Hercegovine. Sada je pitanje na
ta e sve to izai. Nemam dilemu ta je u tom sporu poteno, a ta nepoteno, ali mi
moramo imati dravnu strategiju pred tim sudom, a toga sada nema. Niko ne pita
Tibora Varadija ta on tamo radi. Problem je i to bi strategija morala da se odreuje
na nivou dravne zajednice, gde se ne zna ni ko pije ni ko plaa.
Nijedno zvuno ime kosovskih Albanaca jo nije dospelo pred haki sud. ta
oekujete, s obzirom na to da se i poslednja optunica mora podii najkasnije do
kraja ove godine?
- Haki istraitelji su svuda prikupljali dokaze, osim na Kosovu. Mi smo prikupili
toliko dokaza protiv kosovskih Albanaca, lidera OVK, da su se i u tribunalu
iznenadili. Karla del Ponte je obeala pred 50 novinara da e podii optunice do
nove godine, znai pre etiri meseca, ali to nije uinila. Zloini OVK su najtei u
posleratnoj istoriji Evrope i haki istraitelji su mi rekli da je sluaj Ramua
Haradinaja zavren. Ne znam zato oklevaju sa optunicom, a priznali su mu u
Tribunalu da ni njima to nije jasno.
I bivi i sadanji ministar policije izjavili su da je Ratko Mladi poslednji put vien u
Srbiji 2002. godine. Zato tada nije uhapen?
- Ne bih da se bavim spekulacijama. Koliko se seam, ni na sednicama Vlade niko
nije jasno govorio da je Mladi ovde ili onde. Seam se samo da je bilo, onako
neodreeno, reeno da on ima logistiku u Srbiji i da mu je pruaju pojedini vojni
krugovi. I nita vie. Bar ne u mom prisustvu.
Ustavna komisija koju ste osnovali dok ste bili ministar nije uspela da zavri posao.
Sada je sa radom poeo skuptinski Odbor za ustavna pitanja. Hoe li Srbija
konano moi da se dogovori oko novog ustava?
- Nisam video da je skuptinski odbor poeo sa radom. Naa komisija i ovi ljudi koji
to rade danas su kao bog i eirdija, kad pogledamo strukturu strunosti onda i sada.
Da bude jasno, da postoji politika volja, ustav bi bio brzo napisan, ali ja tu volju ne
vidim. Glavna sporenja su oko decentralizacije, odnosno regionalizacije, naina
izbora predsednika i statusa Kosova. Sve ostalo moe da se napie za deset dana.
Vlada u kojoj ste bili ministar propustila je da donese neke veoma vane reformske
zakone. Imali ste tri godine, ta vas je spreavalo?
- Rekao sam da e onu vladu praviti od blata. Traim da se suele sadanji sa
prethodnim ministrima. Mi smo zatekli ruinu od drave i poeli smo da je menjamo,
to je najtei mogui posao. Nismo mogli da stignemo vie, a radili smo mnogo.
Pored toga, ubijen je premijer te vlade. ini je bio prvi demokratski premijer u
Srbiji i hteo je da je menja, to ga je skupo kotalo. Ova vlada, ni u kom segmentu ne
moe da se meri sa prethodnom i to e se pokazati.

("Ekspres", 24.-25. april 2004. godine)






















Nai nekadanji partneri su se udruili sa naim delatima

Bivi ministar pravde Vladan Bati za "Balkan" kae da nije zlurad prema svom
nasledniku, ali smatra da je novo ministarstvo svoj rad poelo nespretnim izjavama u
vezi sa ukidanjem posebnih odeljenja Okrunog suda i loim odabirom pomonika u
Ministarstvu. Jedan je bio ranije osuivan, pa je morao da podnese ostavku, a drugi
pomonik je predsednik Optinskog odbora SPS u Jagodini, a sve to ostavlja lo
utisak.
Ko su vai najvei politiki protivnici?
- Nisam se time neposredno bavio, mi radimo na realizaciji svojih ideja i stavova, a
ima puno onih koji su protiv demokratskih reformi, koji kradu ideje, ne biraju
sredstva da bi se domogli vlasti. Nakon ruenja nae vlade, nestala je demarkaciona
linija izmeu jednih i drugih, i mnogi su previe makijavelistiki poeli da
doivljavaju politiku, da nema veze ko je ko i ta je ta i da je samo vano domoi se
vlasti.
Sada imamo jednu udnu kompoziciju u okviru vladajue oligarhije, koju sam ja
nazvao neokomunistikom. Svima su puna usta reformi, a prave raun bez krmara
sa onima koji su Srbiju doveli u nezavidno stanje. To je pre svih partija Slobodana
Miloevia. Nai nekadanji partneri su se udruili sa naim delatima da bi vladali.
Ne iznenauju me radikali, oni imaju neofaistiku, retrogradnu politiku, ali ne
razumem G17 plus, koji je oito poprimio mnoge osobine JUL, vlast po svaku cenu.
Oni su prvo uestvovali u stvaranju zajednice Srbije i Crne Gore, pa su onda, kad
nisu imali vie poziciju u njoj, proglasili da zajednica ne valja i izbacili parolu
Srbija na prvom mestu. Potpisali su koalicioni sporazum, u kome je prioritet
harmonizacija odnosa u dravnoj zajednici, a u predizbornom programu kau da je to
nemogua misija i da tu ne vredi gubiti vreme. Posluali su Kotunicu, koji kao
mali Perica zamilja kako se pravi drava. U Srbiji se veruje da su svi ljudi kratkog
pamenja i da se stalno moe prodavati rog za sveu, a to nee moi.
ta Vas posebno nervira u naem javnom ivotu?
- Bukvalno shvaena sloboda medija, pa se bez zazora ljudi kleveu i vreaju.
Demantiji ne vrede, to bi rekao Duko Radovi: vest je kao kad se sa vrha
Beograanke prospe dak perja, a demanti kad pokuavate da pokupite jedno po
jedno perce, rasuto po celom gradu. Vladi inia je spoitavano da se ne dri
legalizma, a onda nam za mesec dana usledi itava serija krenja zakona od onih koji
su se najvie busali u prsa legalistika.

("Balkan", 25. april 2004. godine)









"Sve je isto, samo njega nema"

U Srbiji ni prethodne nedelje nita novo. Izuzev lepog vremena sve je tmurno i
poprilino tuno. Veina dogaaja potvruje da je u toku restauracija reima
Slobodana Miloevia.
Afera "Knjaz Milo" pokazuje nekoliko stvari. Pre svega, da je potpuno uruen
sistem podele vlasti, jer Vlada izdaje naloge i skuptinskoj komisiji za hartiju od
vrednosti i tuilatvu kao delu pravosudne vlasti. Pria o vladavini prava, pravnoj
dravi i legalizmu ostaje samo mrtvo slovo na papiru.
Uz to, mnogi dravni funkcioneri upetljani su u nastojanjima da proteiraju jednog
od dva konkurenta. Visina podrke zavisi od visine novane naknade.
Tragedija gardista i nastojanje vojnoistranih organa da zajedno sa vojnicima sahrane
istinu je sunovrat najelementarnijeg ljudskog morala. To je potvreno montiranom
emisijom na RTS-u koja je izazvala gaenje kod svakog normalnog oveka. Poto je
nezavisna komisija utvrdila da je vojnike ubio neko trei, onda predstavnici vojnog
pravosua moraju krivino odgovarati kao i ljudi iz vojnog vrha na elu sa
generalom Brankom Krgom.
Izbor Haradinaja za premijera Kosmeta je potvrda da je itav sistem OUN-a u velikoj
krizi, kad se dozvoljava da jedan od najveih ratnih zloinaca u Evropi bude
predsednik vlade. To je kraj pria o multietnikom Kosmetu, jer je potpuno apsurdno
da delat bude premijer porodicama svojih rtava.
Incident ili napad na Tadia potvrda je da system bezbednosti u Srbiji uopte ne
funkcionie, jer je oito da je bezbednost predsednika stvar potpunog amaterizma i
improvizacije. Sreom, asocijacije na tragine dogaaje u vezi sa Zoranom iniem
ne stoje, ali opomena mora biti prisutna.
Otkazivanje sednice Odbora za bezbednost koja je trebalo da se odri u bastionu
Miloevieve vlasti, Institutu za bezbednost, jer nije dozvoljeno prisustvo medija, jo
je jedna potvrda floskule da "sve je isto samo njega nema".
Pretnje vajnih patriota Svetozaru Maroviu i Rasimu Ljajiu zbog njihovog zalaganja
za saradnju sa Hagom na istom su fonu kao i prethodni dogaaji.
Ponovni pokuaj da se donese Zakon o Narodnoj skuptini, poznatiji kao "zakon o
privilegijama", pokazuje upornost ljudi u vlasti da sebi obezbede velike plate,
penzije, privilegije, to uz besna kola pokazuje da oni nisu u saglasju sa realnou u
kojoj veina graana veoma teko ivi, a uz to im Vlada najavljuje masovna
otputanja s posla, poskupljenja, zabranu uvoza starijih automobila, a pre par dana i
ukidanje ekova na poek.
Koalicija DSS-a i SRS-a u Novom Sadu, odbijanje radikala da rue vladu, njihov
izlazak i smanjenje kvoruma na sednici Odbora za bezbednost kojim su omoguili
izglasavanje izvetaja ministra Dragana Joia (lana DSS) mogu predstavljati
najavu nove koalicije.
Verbalni sukob na relaciji DS - DSS jo nije potvrda prestanka kohabitacije koja je
pogubna za Srbiju, budui da je apsolutno nemogue u Beogradu, Niu mnogim
drugim gradovima biti u koaliciji, a na nivou republike na razliitim stranama.
Ako eli da rui Vladu, Demokratska stranka mora da izae iz svih lokalnih koalicija.
U protivnom, niko u Srbiji nee verovati u iskrenost njihovih namera. Dakle, ili jesi
ili nisi, sve ostalo su trice i kuine.

("Vesti", 5. decembar 2004. godine)









































Za ovu vlast je kljuno kako je eda poseivao iptara i Kuma

Demohrianska stranka Srbije nije odustala od zalaganja za nezavisnu Srbiju. Do
kraja marta, prema reima predsednika DHSS dr Vladana Batia, ova stranka e
formirati "Pokret za nezavisnu - evropsku Srbiju", u ijem sastavu e se nai vie
politikih stranaka, nevladinih organizacija i uglednih pojedinaca. Bati je uveren
da dve treine graana Srbije podrava tu ideju i da se sve ono to su demohriani
govorili obistinilo. Skuptina Dravne zajednice SCG ne postoji, njenim poslanicima
je istekao mandat i oni vie ne mogu da donesu nikakvu legitimnu i legalnu odluku.
- Poetkom marta trebalo je da se zamene ministri odbrane i inostranih poslova sa
svojim zamenicima, uz napomenu da je Vuk Drakovi zaista izvanredno obavljao
posao i njemu skidam kapu. On je jedini u obe vlade radio onako kako bi trebalo
raditi za interese Srbije danas, ali oito da je sad meta svih i svakog. Vuk je moj stari
saborac, ali stvarno je valjano, poteno i asno radio svoj posao. Oigledno je da
nekom to smeta i sad ne biraju sredstva da mu urue stranku iznutra.
Oni su mogli da menjaju Ustavnu povelju dok im je trajao mandat, sad vie ne mogu
ni da je menjaju, pod pretpostavkom da se ak u parlamentima Crne Gore i Srbije
usvoje neke izmene Ustavne povelje dvotreinskom veinom, to je takoe teko.
Trea instanca je parlament Dravne zajednice, a njemu je istekao mandat. Savet
ministara je sad virtuelni savet, virtuelna vlada koja ne postoji, iako se njegovi
lanovi pojavljuju. Pitajte Kotunicu sad za legalizam. I sud je formiran, ali nikad
nije poeo da radi. Sad mi recite, kakva je drava gde je parlamentu istekao mandat,
gde samo na papiru vlada funkcionie, a sud ne postoji. To nema nigde! Zato je
Srbija bacila preko svojih poreskih obveznika dve milijarde evra na taj projekat?
Imaju li graani Srbije neke vajde od DZ? Nemaju. to su dali pare? Ne znaju. Ima li
na svetu negde da isti poreski obveznici plaaju dve drave, dve vlade, dve
administracije? Nema. ta bi Srbija uradila sa dve milijarde evra? uda. Dinki se
hvalie za svakih par miliona evra koje negde iskami. To su konferencije za tampu,
slavodobitnika pria. U to ne veruje niko sem Solane i Kotunice, a ovo su mali
pionii koji slede ono to Kotunica kae.
DHSS je pokrenuo akciju "Dole vlada". Da li mislite da vlada premijera Kotunice
nema ba ni sa im da se pohvali?
- Ona vie nema podrku u birakom telu. To su pokazali i lokalni i predsedniki
izbori, to pokazuje i odnos snaga u parlamentu. Sve ono to je prigovarano
prethodnoj vladi, to se na mnogo drastiniji nain pokazuje u poziciji u kojoj se
nalazi ova vlada. Ona je izgubila ono to se zove legitimitet. Njeno prvo obeanje je
bilo novi ustav. Nita se na tom planu ne dogaa.
Odgovorno tvrdim da je Ustavna komisija, na ijem sam elu bio, intenzivno radila
na pripremi ustava. Imala je skoro pedeset sednica i upravo zbog lanova Ustavne
komisije iz DSS taj ustav nije tom prilikom doveden do kraja. Njima ne treba taj
ustav, jer oni su u koaliciji sa partijom Slobodana Miloevia i dobro funkcioniu po
Miloevievom ustavu. ak kre i Miloeviev ustav, tako da je to zanimacija za
narod. Kad hoe da skrenu panju javnosti sa goruih problema, oni se vrate na priu
o Ustavu.
Imamo raspravu u Skuptini Srbije o rezoluciji za zatitu porodice Slobodana
Miloevia, koju toboe neko proganja, da bi on relaksirano u Hagu mogao da titi
srpske nacionalne interese. To je politika patologija. Sa te govornice se gazi
sudstvo, gazi pravosue, koje je, inae, potpuno u ve-de stanju. Nijedna pravosudna
institucija u Srbiji danas ne funkcionie. Nema republikog tuioca, nema
predsednika Vrhovnog suda, nema okrunog tuioca u Beogradu, nema predsednika
Okrunog suda, nema predsednika Vieg trgovinskog suda, nema predsednika
Okrunog suda u Novom Sadu. Sve je u ve-de stanju. To je postalo partijsko
pravosue, ak bi se moglo rei porodino, nasledno. Vidimo ko su kandidati za
izbor pravosudnih funkcija.
Sad nameravaju da u civilno pravosue uvedu i one ljude iz vojnog pravosua koji
treba krivino da odgovaraju, a ne da budu unapreeni, tako da je to potpuni sumrak.
Imate neviene stvari, koje se nigde u svetu nisu dogaale, da se najpoznatiji
kriminalci takmie u izraavanju podrke vladi. Pa gde na svetu kriminalci
podravaju vladu? Oni se plae vlade, po definiciji.
Mislite na Legiju?
- Na ove koji se predaju, jer navodno imaju poverenja u aktuelnu vlast. To je potpuno
neverovatna situacija, da kad bismo razvijali tu tezu dalje, ko zna do ega bismo
stigli. Verovatno i do politike podrke za ubistvo Zorana inia. U borbi protiv
kriminala nije napravljeno nita. Naprotiv, kao to vidimo iz dnevnih izvetaja, iz
crnih hronika, kriminal se vratio punom parom na ulice i gradove Srbije. Da ne
govorim o brzom putu u evropske integracije, gde je Srbija potpuno zastala.
Vlada, ipak oekuje pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti i to istie kao dokaz svog
dobrog rada?
- Mislim da je paualna i ta pria da e biti prihvaena Studija o izvodljivosti. To oni
sami sebe kurae i hrabre.
Saradnja sa Hakim tribunalom?
- To su velike parade i predstave. Kao, predaju se generali i prima ih patrijarh Pavle,
i cela nacija treba da plae, jer oni su heroji, pobednici, a sve ratove su izgubili. Niko
ne pominje one bezimene momke na karaulama Koare ili erekare ili one pilote
koji su uzleteli kad je NATO armada krenula i otili u smrt. To su heroji, ovo su
foliranti! Sad mi treba da plaemo nad njihovom sudbinom i da pravimo karnevale
kad oni idu u Hag. Pa, ta me briga to idu u Hag. I treba da idu! Neka pokau
patriotizam. Redovi pred ambasadama su svakog dana sve vei. Da li mladi, pametni
i obrazovani Srbi treba da odlaze u beli svet zato to Srbija, zbog inaenja i prkosa,
mitova i legendi i tih vajnih generala i junaka, tapka u mestu?
Vai li to i za generala Periia, s kojim ste bili u DOS-u?
- General Perii je astan ovek. Videli ste njegovu izjavu. On ne trai ceremonije i
gluposti. On je otiao, uzeo optunicu i istog dana rekao: "Idem u ponedeljak". To je
general, a ne oni - ubie se, spalie se, nee ivi, trae referendume Na ta to lii?
Neka pokau patriotizam. Kad je otila Biljana Plavi, starica od sedamdeset i kusur
godina, niko nije ni znao. Otila je redovnom linijom u Hag, im je dobila optunicu.
Nije pravila predstavu.
To je neprijatno, muno, niko to ne voli. To je zlo, taj Hag, ali je realnost. Prema
tome, hajde da idemo u korak sa tom realnou, a ne specijalnim avionima, da se
slikaju ministri kao da se na pijaci neto prodaje. Ali, plaim se jedne druge stvari, a
to je da e oni i dalje insistirati na Karadiu i Mladiu i da nita od toga nee biti
dok ne bude izruen Ratko Mladi.
Pratite li izjave Vladimira Bebe Popovia o tome da je Rade Bulatovi isporuio
SAD dokumentaciju BIA?
- Delimino pratim, koliko imam vremena. Prvo je bilo ono to je Beba Popovi
izjavio, pa je bila negacija toga, pa je bila tvrdnja da je to uinio Goran Petrovi, pa
je Joi nagovestio ta e BIA dati kao izvetaj i rekao da ne veruje da je neko neto
predao SAD, pa onda sledi izvetaj BIA, kao ne, nismo mi, majke mi, mi smo dobri,
pa onda Kotunica presuuje i kae da on veruje Radetu Bulatoviu. ta on ima da
veruje, ko je njega pitao za veru? Neka ide u crkvu da se moli, ako je vernik. Neka
tuilatvo to ispita, to je previe ozbiljna optuba, a previe je naivno odgovoreno.
Zato ne moe Odbor za bezbednost da pozove i jednog i drugog? Moe, kaem da
moe i nije tano da ne moe.
Oito je da se pokuava da se sa ovakvim izvetajem Odbora za bezbednost
zatakava stvar. Ako vam ovek da podatke, ako postoji lice iz amerike ambasade
koje je posredovalo u tome, tu neeg ima. Verujem Vladimiru Bebi Popoviu. Ne
verujem Radetu Bulatoviu. Neka se vidi kakve su bile afere oko njega u Rimu i
Istanbulu. Da vidim malo tu biografiju, ako se ve bavimo neijim biografijama.
Oito je da tu neega ima. Uostalom, onaj ko malo paljivije slua, mogao je da
izvue zakljuak iz izjave ambasadora Polta, ako hoemo da budemo analitini i da
se bavimo dedukcijom.
Premijer Kotunica je izjavio da vlada "nije dala povoda ni za jednu korupcionaku
aferu?
- "Knjaz Milo" je vea kraa i vea afera, nego sve ono to je prethodnoj vladi
zajedno pripisivano, ak i da je tano. Janjuevi, Kolesar, Raeta, kad bi sve to bilo
istina, pa puta deset, toliko je vea pljaka u "Knjazu Milou". I onda date da to
istrauje Milorad Vueli. Kao da ste dali piromanu da bude komandant vatrogasne
brigade.
Vueli je rekao da predstavnici dravnih institucija nisu radili protivzakonito?
- Smeno. Vueli je zajedno sa Bekom uestvovao u pljaki "Telekoma", a Beko je
kupio "Knjaz Milo". Normalno je da vrana vrani oi ne vadi. O emu priamo? Sad
Vueli deli moralne pridike po Srbiji. To je bruka i sramota. Ali, evo vam druga
stvar. Ako ste istraivako novinarstvo, dajem vam temu: da se vide dozvole za uvoz
naftnih derivata. Tu su milioni evra opljakani. U Ministarstvu za energetiku je jedan
od centara pljake Srbije.
Ne mislim na ministra Naumova, on ne zna gde se nalazi i ne zna sam ulicu da pree,
nego na one u ministarstvu koji izdaju te dozvole. Odete na carinu i vidite koliko su
pojedine firme uvezle, u carini imate u arhivi njihovu dozvolu za uvoz. Onda odete
na prijavnicu Ministarstva energetike, pa pitajte da li su uopte podneti zahtevi za
uvoz i da li su proli kroz komisiju koja odobrava uvoz naftnih derivata. Videete da
su to falsifikati.
Na osnovu falsifikata koje izdaju savetnici ministra za energetiku, pravi se korupcija.
Kao uspeh vlade istie se i to to je usvojen veliki broj vanih zakona. Kao bivi
ministar pravde, kako ocenjujete poteze koje je povlaio Zoran Stojkovi?
- Oni nisu u funkciji pravosua. Ne vidim da je pravosue danas u ita boljoj poziciji.
Neka pitaju sindikate, zaposlene u Ministarstvu pravde, sudije i tuioce. Obiao sam
stodeset sudova po Srbiji. ta je on obiao? Toboe, prima pozive graana, to je
potpuno bezveze. Nikakva ovlaenja nema ministar pravde da utie na rad sudova.
Ljudi zovu za svoje egzistencijalne muke, traje im spor pet godina i sudija im je
presudio ovako ili onako. To je, jednostavno, arena laa. Ne treba ljude obmanjivati.
ta smo mi uradili to Stojkovi moe da mata, jer Ministarstvo pravde je servis
pravosua. Ono mora da stvori ambijent, da vrati dostojanstvo sudijama i sudovima,
da obezbedi uslove.
Mogu da se ponosim ta je u tim tekim vremenima uraeno. Vrhovni sud je dobio
zgradu, Specijalni sud za organizovani kriminal i ratne zloine je dobio zgradu,
osamdeset zgrada u Srbiji je izgraeno i rekonstruisano. Plate koje sam kao ministar
poveao 1. jula 2003. jo su na snazi, nita se nije promenilo. Skoro dve stotine novih
automobila je dato pravosuu i vie od hiljadu kompjutera. Stvorena je potpuno nova
atmosfera, pravosue je poelo da se vraa sebi, da ljudi budu poastvovani
obavljanjem sudijske ili tuilake funkcije. Sve je to stalo, sve se to uruilo. Sad
imamo potpunu opstrukciju u pravosuu. Ono se dri kao na uzici, u ve-de stanju.
Oni su brebolje smenili neke asne ljude. Pomenuta je Sonja Brki, ore Ostoji,
to su izvanredni kapaciteti, g. Radoslav Baevi kao predsednik Okrunog suda, g.
Slobodan Nadrljanski, predsednik Okrunog suda u Novom Sadu, Ante Bokovi,
predsednik etvrtog optinskog suda, sve je to smenjeno preko noi i to zakonom i
niko nov nije izabran.
Ministar Stojkovi je proteklih dana potencirao pitanje nezakonitih poseta edomira
Jovanovia Duanu Spasojeviu i Miletu Lukoviu CZ-u, to nije nebitno?
- Ta pria je toliko bajata. Prvo, ne moe ministar da mae tuilakim predmetima.
Nikad u ruci nisam imao nijedan predmet. Ni sudski, ni tuilaki. Nikad nijednog
tuioca ni sudiju nisam pozvao, a masa stvari mi nije bila po volji. Prema tome, ko o
emu - baba o utipcima. Pa ako ima neto, neka se to procesuira, neka se vidi da li je
ulazio, kod koga je ulazio, kad je ulazio. Bio je anketni odbor u skuptini, ja sam se
tu takoe pojavio, izjavio ono to znam i rekao: "Koliko ja istinu govorio, toliko
meni Bog pomogao". Prema tome, to e se moda procesuirati, pa e se utvrditi puna
istina. A ne, proe dva meseca, pa se Stojkovi uhvati: "A to je eda Jovanovi bio
u Centralnom zatvoru?"
Evo, da na to pitanje odgovorim drugim pitanjem. Kako su Ljiljana Nedeljkovi,
Gradimir Nali i Rade Markovi obilazili zatvore po Srbiji u vreme trajanja prelazne
vlade? I niki, i Zabelu i Centralni zatvor. Sa Fljorom Brovinom zajedno su obilazili
albanske pritvorenike. Fljori Brovini je dozvolu dao Kotunica. Da li je imao on
pravo, kao predsednik SRJ , da daje dozvolu za obilazak zatvora? Da li su imali oni
dozvole? Neka pokae g. Stojkovi dozvolu od istranih sudija ili bilo koga za
njihove posete zatvorima, ako ve priamo o legalizmu. Hajde da budemo poteni, to
je bilo pre. Ako je obilazio eda po njihovoj prii, ovo je bilo ranije.
Sa braom Mazreku, najveim krvnicima, oni su razgovarali. Da li su imali dozvolu?
Nisu! Kako su bili? Ne znam. Ko im je dozvolio? Kotunica. ta emo sad? Hoe li
zbog toga da se vodi krivini postupak protiv Kotunice?
Podravate li inicijativu SRS da se smene ministar finansija Mlaan Dinki i
predsednik Skuptine Srbije Predrag Markovi?
- Mislim da je to to radi Dinki udo nevieno. Naravno, nisam u prilici da
podravam radikale i ne mislim nita dobro o njihovoj retrogradnoj i faistikoj
politici, ali to se Dinkia tie oni su u pravu i taj ovek mora da bude smenjen. On
je zlo, a G17 plus i Dinki su upleteni u sve finansijske malverzacije, a ima ih sijaset.
Evo, samo da pomenem kargo centar na aerodromu. U toj firmi su Bob Gelbard i
Vilijam Voker. Ali nije to vano, nego je vano neto drugo, to je Bob Gelbard
lobista G17 plus, to je predsednik tenderske komisije Goran Kalianin lan G17
plus, direktor aerodroma lan G17 plus.
Druga stvar, imate izvetaj UBPOK-a o otvaranju u HVB banci u Segedinu, za
pranje para G17 plus. J edno nagradno pitanje: Gde je sada Bojan Zeevi koji je bio
ef izbornog taba Mlaana Dinkia? Zato je nestao taj ovek? On je nosio pare sa
tog rauna. I, pojeo vuk magarca. ovek dao izjavu, kae bili su kod mene Zeevi i
Dinki i pitali me mogu li na raun "Hejvord limited kompani" registrovanoj na
Maralskim ostrvima, koja ima raun u HVB banci u Segedinu, da dolaze pare za
njih i ja sam prihvatio. To je rekao g. Mitrovi, vlasnik te firme i vlasnik tog rauna.
To sve ima crno na belo, imate sve izjave. Imate i izjave Mijata Damnjanovia,
biveg dekana FPN, pa g. Zavadila, ge Mitrovi, ene toga Mitrovia, ali ta istraga
se ne otvara. Zato se bavimo da li je eda pre tri godine bio kod nekog u poseti
Centralnom zatvoru. To je najvanija tajna sveta, ali ovo nije vano.
Prema tome, za to neko mora da odgovara. Zato Dinki mora da ode. Pazite, ovek
se hvali time to podstie ljude na cinkarenje. On uveo profesiju profesionalnog
potkazivaa, balkanskog pijuna. Treba uspostaviti finansijsku disciplinu, ali se to
ne radi na tako primitivan i ruan nain.

("Svedok", 8. mart 2005. godine)


























Tadi eka da se Kotunica promeni

Na neki, pomalo voleban nain, i ne njegovom voljom, njegovi programski ciljevi se
ostvaruju. Ramu Haradinaj je dobio haki tretman, na emu je Bati uporno
insistirao nudei dokaze o zloinima OVK, a evo, i Crna Gora je postala suverena,
ime se po automatizmu ostvarila i opsesivna elja Vladana Batia - samostalna
Srbija. Predsednik Demohrianske stranke Srbije i jedan od lidera Narodnog
pokreta Peti oktobar, kae da je to za njega i njegove saborce ipak neka
satisfakcija.
- Vreme i dogaaji pokazuju da smo u mnogim stvarima bili u pravu, da smo dobro
anticipirali budunost, da smo na neki nain ak bili i vizionari. Eto, okonala se i
agonija sa virtuelnom dravom u kojoj nema ni drave, ni zajednice. Ali, na alost, to
se u Srbiji ne vrednuje na adekvatan nain. Kao to se seate, mi smo novembra
2003. godine izali sa listom "Samostalna Srbija" na izbore, ali ovde su i dalje
dominantne druge teme: lani patriotizam, jeftina socijalna demagogija i lani
legalizam. Mi nikada nismo hteli da obmanjujemo ljude. Smatrali smo da jedna
velika ideja, u stvari, pre bi se reklo jedna normalna, a ne toliko velika ideja, da
imate svoju dravu, program svih programa. Kad imate dobro organizovanu dravu
onda ete lako imati i pravnu i socijalno odgovornu dravu, i jaku ekonomiju. Mi
smo jula 2001. na Glavnom odboru doneli Deklaraciju o samostalnoj Srbiji, predali
smo i Skuptini Srbije za raspisivanje referenduma. Od toga e sad etiri godine, ali
kao to ste videli, politike volje nije bilo:
Da li je samo politika volja u pitanju, ili ima jo neto gore?
- Nas u Srbiji kao da vue nekakva zla kob. Kao da smo gonjeni nekakvom
platonskom idejom zajednitva. Uvek nam je bolje neto tue, neto sa strane, i kao
da se stidimo neega to je naa dravotvorna tradicija, to je nae istorijsko
pamenje. Pa, bili smo priznata drava u drugoj polovini 19. veka. Sada smo u
nekom interegnumu. Kamo sree da su nas posluali.
Vi mislite da bi bilo bolje da je bio referendum u Srbiji, nego to je Srbija niim
izazvana postala nezavisna?
- Normalno. Ako imate takvu jednu zajednicu sastavljenu od dva entiteta, jer nisam
siguran da li se to moe nazvati dravama, sasvim je prirodno da se u
disproporcionalnoj situaciji prvo pita onaj entitet koji je vei po teritoriji, broju
stanovnika i nacionalnom dohotku. Naa ideja je bila da se na oba mesta u isto vreme
postavi referendumsko pitanje, jer niko nikada nije proveravao politiku volju
graana Srbije. Kad sam to govorio, nekakav jeftin argument u odgovoru je bio da su
se sve velike politike stranke u svojim izbornim programima zalagale za zajedniku
dravu, pa je to i posredno opredeljenje graana. To nije tano, jer kad smo skupljali
potpise za nezavisnu Srbiju potpisivali su i simpatizeri, ali i aktivisti drugih partija.
Da smo to tada zavrili, ne bismo izgubili etiri godine, toliko vremena i toliko
energije. Ne bismo toliko zaostali na putu za Evropu, a ne bi izgubili ni toliko para.
Ne zaboravite, Srbija i njeni poreski obveznici su svo ovo vreme izdravali tu
takozvanu Dravnu zajednicu.
Ali, odlazak Crne Gore je ipak gubitak Srbije. Jo kad znamo koliko je teka situacija
na Kosovu i kolike su anse za nametnuto reenje, zar ne mislite da je realno
oekivati pojavu novih frustracija u Srbiji, pa i oseanja ponienosti?
- Oito da slabo izvlaimo pouke iz prolosti i da ne uimo lekcije iz istorije. To je
tragino. Kod nas je to ak i moralni i mentalni problem. Ovde je ak kulturni model
vei problem od pitanja ekonomske i politike krize. Pa, vidite da stranke vladajue
koalicije i druge parlamentarne, i dalje priaju bajkovito, da sad nismo zajednika
drava, ali da emo to opet biti jednog dana. Opet se igra na kartu jeftinog
nacionalnog sentimenta i na taj nain se manipulie ljudima. Birai se pridobijaju
jeftinim parolama i laima. to se tie nove frustracije zbog odlaska Crne Gore,
mislim da ivot ipak ide u drugom smeru, da e ljudi sve vie da se bave svojim
ivotom i standardom. Ljudi e takve stvari jednostavno potisnuti u svojoj svesti. Ne
treba zaboraviti da se pre deset godina i Vojislav Kotunica zalagao za referendum u
Srbiji. Preturajui po arhivima, naem nedavno stranaki bilten Demokratske stranke
Srbije, a bio sam pet godina njen potpredsednik, u kome je govor tadanjeg i
dananjeg predsednika DSS na izbornoj skuptini stranke juna 1996. godine, gde on
kae da je abljaka Jugoslavija sledbenik one brionske, da je to jedna dravna
tvorevina na tronim temeljima, i da to mora da se pretemelji tako to bi se vratilo
na poetak, a taj poetak znai da se graani i Srbije i Crne Gore na referendumima
izjasne da li ele da ive u zajednikoj dravi, a ako ele, onda da se organizuje
ustavotvorna skuptina. Naravno, to mu nije smetalo da posle etiri godine bude na
elu te trone drave.
Crnogorski referendum Srbije je nametnuo i temu monarhije od koje su jedno vreme
ak i monarhisti bili digli ruke?
- Moramo da zavrimo proces institucionalizovanja Srbije kao suverene drave do
meunarodnog priznanja, a onda bi po logici stvari trebalo pitati graane za kakav su
oblik vladavine, republiku ili monarhiju, mada sumnjam da bi ih sadanja vlast tako
neto pitala. Ako hoete da budem potpuno iskren, mislim da nije veinsko
raspoloenje za monarhiju, upravo zato to su stranke i njihovi elnici zavisno od
trenutnih ambicija interesa i pozicija menjali svoja programska opredeljenja. S druge
strane, sigurno je da bi Srbija izgledala bolje ako bi liila na Veliku Britaniju,
paniju, Belgiju, vedsku i ostale evropske monarhije. U zapadnim demokratijama,
monarhija predstavlja izraz tradicije i dravnosti. Opet, u veini tih monarhija imate
socijalistike vlade. Ponavljam da nisam u ovom momentu optimista po pitanju ansi
monarhije. Na alost, i prestolonaslednik nije imao jasnu strategiju. Ali, za to ne
krivim njega, ve Krunski savet koji kao da je savet nekog komunistikog efa
drave. Uostalom, treba videti koliko Krunski savet ima partijskog staa.
Ispade da nije problem u monarhiji, ve u monarhistima?
- Upravo tako. Monarhija je proces na kome treba da se radi. Ljude treba edukovati,
a ne svoditi monarhiju na prijeme.
Opet se pominje i famozna Ustavotvorna skuptina. Da li je to jo jedan moderan mit
ovdanje politike?
- Nije to mit. Vi teoretski i postojeu skuptinu moete da proglasite ustavotvornom.
A, moete i organizovati izbore za Ustavotvornu skuptinu.
Postoji li politika volja za takvom skuptinom?
- Naravno da ne postoji. Pa oni ne potuju ni Miloeviev ustav.
U emu je tajna Miloevievog ustava?
- Na kraju e ispasti da je to veliki ustav, jer traje godinama. Njegova "tajna" je u
tome to nema politike volje da se on promeni. Ja sam bio na elu Ustavne komisije.
Mi smo samo za nekoliko meseci praktino priveli kraju tekst ustava, s tim to je bilo
nekoliko varijanti, na primer ona alternativa ko e biti nosilac suverenosti; graani ili
srpski narod. Model Milana St. Protia i mene je bio da to bude narod Srbije. Bilo je
i dileme da li e biti dvodomni ili jednodomni parlament, kakva e biti
regionalizacija... Donoenje ustava su koili i opstruisali s jedne strane socijalisti, a s
druge DSS. Nenad anak i ja smo s tim dokumentom otili pred Venecijansku
komisiju. Oni su rekli da je to najbolji tekst ustava koji su videli od svih zemalja u
tranziciji. Ostalo je bilo samo da eksperti Venecijanske komisije urade glazuru.
Ustavna komisija je imala vie od 40 sastanka i sesija. Radilo se neto. Onda je pala
Vlada i palo je sve u vodu. Pa, seate se obeanja nove vlasti da je Ustav
jevanelje, a pogledajte ta su oni uradili. Jo jedno neispunjeno obeanje. Pa, da
ima odgovornosti odavno bi podneli ostavku. Seate li se samo obeanja o "jaanju
zajednike drave", te evropske integracije...
Zar ne mislite da su jak predsednik Srbije i jak premijer previe za Srbiju i da to
optereuje politiki ivot?
- Optereenje za Srbiju je to to se Boris Tadi nada da e Vojilsav Kotunica da se
promeni i da e u koaliciji s njim moi da se ue u neku sledeu vladu. Mislim da je
to zabluda i da je itava pria o kohabitaciji zabluda. To e vreme pokazati, kao to
je pokazalo i za Haradinaja i za zajedniku dravu. Odgovorno tvrdim da e
Kotunica biti spreman da napravi koaliciju sa radikalima i socijalistima. Njemu su
socijalisti ve danas strateki partner. DSS je imala neki mali otklon prema
radikalima. On polako nestaje, a Kotunica i dalje patoloki mrzi Demokratsku
stranku. Za njega je ta stranka i dalje Zoran ini.
Danas ve moemo da konstatujemo da se demohrianska ideja u Srbiji nije
primila, da ne kaemo da je propala?
- To nije moglo da proe, kao to u prvi mah nije prola ni samostalna Srbija. Ali,
nema veze. Vi morate da radite neto u ta verujete. Ne moete da se povodite za
dnevnim dogaajima ili izbornim rezultatima i da laete ljude.
Vi stvarno verujete da moete jo uvek u Srbiji da animirate dovoljan broj ljudi na
ideji Petog oktobra, kad znamo koliko se taj datum izlizao?
- Ne govorimo o Petom oktobru kao datumu, ve kao o ideji. To je Peti oktobar koji
je znaio raskid sa prolou, ispravljanje istorijskih nepravdi, emancipaciju Srbije
Zar ne podcenjujete malo apatiju?
- Sad imate razne lokalne izbore, sa oko 35 odsto izalih biraa. U tom odnosu,
normalno da je najjaa Srpska radikalna stranka. Ali, vama fali jo 30 odsto biraa.
A, to su birai DOS-a. Oni ija su iekivanja, nade i elje izneverene. To su birai
koji su doneli prevagu, koji su hteli da se skloni Miloevi, koji su hteli jaku,
demokratsku i evropsku Srbiju.
I, ba nas interesuje, kako ete to sad vi da ih animirate?
- Oni su razoarani u politiku Demokratske stranke, kao najjae u demokratskom
bloku. J a, u taj blok ne ubrajam DSS i njene marionete. To nema veze sa
demokratijom, to je neokomunizam. Politika DS danas nije politika Zorana inia.
Obian bira kae: Ovi koji su mi simpatini ne mogu da prebace cenzus, a ovi koji
su jaki nisu po mom ukusu. Znai, nemam za koga da glasam. Ponovo je, dakle,
neophodno grupisanje demokratskih snaga i DS je kao lider onog Petog oktobra na
neki nain prozvana i pozvana da preuzme taj barjak i objedini sve demokratske
snage. To bi obodrilo publiku koja je apatina, razoarana i rezignirana. To je ideja
Pokreta Peti oktobar. Nemamo mi ambiciju da repriziramo istoriju, niti je to
mogue, ali imamo ambiciju da povratimo ideju o boljoj Srbiji.
Ali, zato ne uite od radikala koji apsorbuju sline opcije i jaaju svoju partiju, dok
vi, opet, pravite organizacije tipa "naroni front"?
- Pa, ne bi toga bilo da je Srbija ila normalnim putem demokratije. Onda bi
normalno usledilo ukrupnjavanje. Politiki ivot bi se sveo na finese, na sitne male
stvari koje ivot znae. Na primer, koja e opcija ponuditi bolji socijalni program i
koja e biti bolja socijalna politika. Ali, mi jo nismo izali iz preddemokratskog
drutva i tako nas svet posmatra. Sistem vrednosti i matrica iz Miloevievog
vremena su ostali isti. ak se postavlja pitanje da li mi danas pripadamo hrianskoj
ideji. Nije meni stalo da DHSS mora da postoji, da bih ja bio uvek njen predsednik.
Ne, mi smo se sa iniem dogovarali da napravimo jednu veliku partiju, sa moda
nekoliko frakcija.
Kad oekujete izbore?
- Da je situacija normalna, bili bi odmah. Realno, do kraja godine.
Da li je Peti oktobar izborni blok?
- Bie tu raznih kombinacija, i novih stranaka i ireg objedinjavanja, jer ovakav Peti
oktobar je nedovoljan da pree cenzus.
Liberalno demokratska partija jo nije lan Petog oktobra?
- Formalno nije.

("Zemlja", jun 2006. godine)




















Ljudi koji su jue krteni takmie se u paljenju svea

Kritikovanje vlasti od strane opozicije je abeceda demokratske borbe. Kod nas je
problem postojanje to javne, to tajne kohabitacije. Neka objasne radikali kako je
sijaset tuilaca izabrano iz njihove stranke. Sve to je rezultat kompromisa i
dogovora. Da ne govorimo o ljubavi Kotunice i Tadia.
Ovako, za Glas javnosti, govori gost redakcije, predsednik Demohrianske
stranke Srbije i bivi srpski ministar pravde Vladan Bati. Na sagovornik danas se
bavi advokaturom. Zastupa nekoliko preduzea i ne tri za novcem. U svetu je,
primeuje, poznato da ovek prvo postane bogat pa se onda bavi politikom, a u Srbiji
je obrnuto: postaje se politiar da bi se obogatilo. To, kae, nije njegov sluaj. On ne
eli da radi svata, da bude advokat mafije, niti da radi za njih. ivi mirnim ivotom,
ita, slua muziku, gleda filmove, gaji cvee i kako mu je politika, ipak, ula u krv,
planira da u narednim izborima ue u trku za mesto DHSS-a u srpskom parlamentu.
Kada oekujete izbore i da li ve sada razmiljate o koalicionom partneru?
- Mnoge stvari ukazuju na to da se vladajua koalicija priprema za izbore i mislim da
e oni biti odrani kasno na jesen, najkasnije na prolee, paralelno sa referendumom
u Crnoj Gori. Naravno da e DHSS uestvovati u izborima, a to se koalicije tie,
bie to s onim partijama koje nisu izneverile izvorne principe DOS-a. Izbori su
neophodni, jer svaki dan proveden sa ovom vlasti je vraanje Srbije unazad.
esto kritikujete aktuelnu vlast. ta joj najvie zamerate?
- Sve. Pogledajte Kotuniin inaugurativni govor. Proitajte stavku po stavku i
videete da je sve la. Obeao je da e doneti ustav. Gde je ustav? Rekao sam ja da
e oni Vladu Zorana inia praviti od blata.
ta je Srbiji najpotrebnije u ovom trenutku?
- Najbitnija je emancipacija Srbije, jer moralna kriza u kojoj se nalazimo mnogo je
tea od ekonomske i politike. Bojim se da e ova vlast uspeti da nas zavadi sa svim
susedima. Naravno da treba obeleiti desetogodinjicu stradanja Srba u "Oluji",
naravno da je to tragian datum, ali u svemu tome treba imati oseaj mere. Ljudi koji
su jue krteni takmie se u paljenju svea. Sve se svodi na pokuaje igranja na
nacionalnu kartu i lanog patriotizma, jer su ljudi tu najtananiji, najosetljiviji...
Imamo i najsveiji primer nove crkve u Crnoj Gori, izgraene na vrhu planine. Ko e
se tamo popeti da se moli Bogu? Tu imamo unapred insceniranu priu da bi se
provocirala crnogorska vlast. Amfilofije vie nije episkop, ali je on najvei politiki
glasnogovornik i politiki provokator na naim prostorima. Kakve veze on ima sa
propagiranjem vere i pravoslavljem?
Optuili ste Vojsku da skriva hake optuenike, a najavili ste i krivinu prijavu protiv
ministra odbrane Prvoslava Davinia. Zbog ega?
- Taj Davini je kosmika greka. On je penzioner UN, bio je Miloeviev savetnik
za Kosovo, ekspert je G17, koja je, setimo se, protiv dravne zajednice. Ali, kako je
Ministarstvo odbrane jedino mesto gde ima neto para, ajde ba za ministra vojnog
nek doe ovek iz G17. Verovatno Davini dobro radi svoj posao, jer sve pogibije
vojnika brebolje proglaava za samoubistva. Ne moete se igrati sa ivotima mladih
vojnika, a dok je Davini na elu Vojske, vie e biti poginulih u Vojsci u miru nego
od NATO bombardovanja. On je fenomen ovek koji nikad ne govori istinu. Nestalo
je 8.000 vojnih stanova. Gde su? Prodaju se i rasprodaju preko vojnog fonda, ne zna
se ni ko pije ni ko plaa, ni zna se kako se troe budetska sredstva... Vojska je
izgubila svaki rejting od vremena kad je on postao ministar. Kad ih kritikujemo, oni
kau da mi naruavamo ugled Vojske. Pa ko naruava ugled Vojske - mi ili oni? Sam
Davini nema oseaj mere da kae "ja nisam sposoban da radim ovaj posao i u
interesu Vojske dajem ostavku". A to se hakih optuenika tie, i danas pojedina
vojna lica uvaju Ratka Mladia. uvali su i Veselina ljivananina, Miroslava
Radia i Mileta Mrkia.
Kako ocenjujete saradnju aktuelne vlasti s Hagom?
- Onaj koji je govorio da je Hag zadnja rupa na svirali ima vanu dravnu funkciju.
Naravno da je to sve bila arena laa. Igralo se na kartu nacionalnog sentimenta, kao
to smo i sada svedoci nevienog takmienja u kome stranke demokratske opcije i
njeni lideri sustiu radikale. Saradnja s Hagom je u dobroj meri jedan od razloga
zato je ini ubijen. Zna se ko su bili inspiratori ubistva patriotski, odnosi
haki lobi, i tri politike stranke, a izvoai Legija i kompanija, oni kojima se sudi.
Inae, postoji meunarodni zakon koji je iznad naeg. Postoji Meunarodni sud za
ratne zloine u Hagu koji je iznad naeg. I, svi optueni moraju da idu u Hag. Kad
smo mi to rekli pre etiri godine, to je bila najvea jeres. Nazivali su nas izdajnicima,
stranim plaenicima. Ako Kotunica treba da odluuje, sigurno je da Tribunalu nee
biti izrueni ni Mladi ni Karadi. Inae, ako vas zanima, Mladi se skriva u
Belanovici, neka ga tome potrae.
Da li nam se ponavlja pria iz Miloevievog vremena?
- Da, ali s tim to danas imamo neto to je jo traginije, a to je nadnica za
patriotizam. Imamo plaene patriote. Naravno da je tano da su hakim optuenicima
sve pare isplaene, i to mnogo vie nego to se pria. Vlada je dala vie od pet
miliona po principu "to vei patriota - vea nadnica". etiri tajkuna su to isplatila.
J edan bankar, dvojica uvoznika - izvoznika struje i nafte i jedan kriminalac. Oni e
otkupiti EPS i NIS. To se dogovara na jahtama na J adranu. Ko ne veruje, neka pita
Labusa, Dinkia, Mihajlovia, Vuka Hamovia i Aleksandra Nikitovia na ijoj se
jahti dogovaraju. J edan je dobio licencu za fabriku, drugom se nije naplatio porez na
dobit i prodaju banke i svi su zadovoljni - i drava i tajkuni. Drava je dala stan
oveku koji je osuen za ratne zloine, za genocid. General Radislav Krsti je
osuenik, a dobio je luksuzan stan. Pitaju li se za one pilote koji su leteli na krevima
od aviona da bi se suprotstavili NATO avijaciji i poginuli da li njihove porodice
imaju stanove... Sea li se neko njihovih imena? ta je sa onim vojnicima,
graniarima sa Koara i erekara? Ni imena im se ne znaju. Oni su patrioti, dali su
ivot za svoju zemlju. Ali, ispada da se haki generali i oni koji su ubijali u
Srebrenici rtvuju za nau budunost. Naravno da nisu patrioti oni koji pobiju
iptare, pa ih zakopaju i bace u Dunav, ili oni koji streljaju 7.000 ljudi u Srebrenici.
Za njih je Hag nagrada. J a imam pravo to da kaem, jer sam do neba dizao glas da
budu u Hagu oni koji su inili zloin nad nama Haim Tai, Ramu Haradinaj i
kompanija.
Kako Vama, kao bivem ministru, izgleda dananje stanje u pravosuu?
- Pre tri godine plate sudija su bile 1.000 maraka. Mislim da je plata ministra 2,5 puta
vea od plate sudija u Okrunom sudu. Mi smo tada napravili veliki pomak u
afirmaciji slobodnog i nezavisnog pravosua. Glavni nosioci pravosudnih funkcija u
Srbiji nisu bili politiki angaovani: ni Republiki tuilac, ni predsednik Vrhovnog
suda, ni predsednik Okrunog suda... Onda sam ja smenjen i dolazi do nekog ve-de
stanja koje je trajalo oko godinu i po dana. Izbor za pravosudne funkcije umnogome
je neprofesionalan. Vie je to neka posluniko - podanika varijanta. U znak
nagrade za ukidanje poternice Miri Markovi dravni tuilac je postao ovek koji je
pred penzijom. Doveden je iz Jagodine pored toliko tuilaca u Beogradu. Imate
sluaj da je predsednik Okrunog suda postala Svetlana Takevi, ena koja je
poznata kao promoter SPS-a. To je potpuna rehabilitacija svih Miloevievih ljudi,
vraaju se stari kadrovi u pravosue.
Kakve su posledice takve rehabilitacije po pravnu sigurnost obinih graana?
- Evo vam jedan primer: J a sam dobio vrlo potresno pismo od majke otporaa
Zorana Milovanovia, u kome me mole da i ja dignem ruke od tog predmeta, jer je
njihov ivot uniten i zbog ovakvog pravosua nemaju emu da se nadaju. Ti ljudi
ive u strahu.
Va komentar na smenu specijalnog tuioca...
- Kampanja protiv Jovana Prijia traje dugo, od onih prvih nagovetaja da treba
ukinuti Specijalni sud, pa preko hajke na njega zbog sluaja Makine grupe. Sve je
to bila jedna vrsta permanentnog pritiska i pokuaja da se devalvira njegovo ime. U
najteem vremenu, kad je trebalo pokazati hrabrost, rad i istrajnost, on je odgovorio
svom zadatku iznad svih oekivanja. Jedina svetla taka u pravosuu danas je
specijalno tuilatvo. Zato menjati neto to je dobro? To nije funkcija vezana za
izbore i za politiku. Mislim da je Priji zalaganjem oko Bagzija postao opasnost za
ovu vlast. Teorija zavere kojom su se oni bavili pada u vodu u pogledu naina na koji
su ubijeni ovi iz zemunskog klana, Kum i iptar. Pada sve ono to su inscenirali:
druga ulica, trei metak za ubistvo inia, tvrdnje da su ga ubili neki drugi, a ne oni
koji su ga zaista ubili... Mislim da je to motiv da se smeni Priji. Imate specifinu
kategoriju svedoka saradnika koji su stekli poverenje u njega, a njegovom smenom
prestaje normalan kontinuirani rad na predmetu kakav je bio do sada.
Sve su ee pritube da Ministarstvo ne radi nita u sluaju Trgovinskog suda?!
- Moram da odagnam jednu dilemu. J a sam predloio da se oformi komisija.
Meutim, tadanja opozicija, a sadanja vlast, stalno je potencirala taj problem, a,
kako vidim, sve je ostalo isto. Nije dolo do nekih dramatinih promena na nivou
Trgovinskog suda. Oni su sada na vlasti, a ute. Isto tako su govorili da je Sartid
velika afera, zloupotreba, korupcija, mito. I, ta su oni uradili? ta je sa aferama
"J ugoremedija", "Keramika" iz Kanjie, "Knjaz Milo", u kojima je G 17 plus igrao
na sve karte. Dinki je igrao na Milana Beka i Srana Mukatirovia, a Labus na
"Danone", pa ko god da proe, G17 je na dobitku. To je njihova varijanta, klasino
pranje para i svega ostalog.

("Glas javnosti", 8. avgust 2005. godine)








IVELA SRBIJ A


J edna koalicija ima predizborni slogan ivela Srbija. Tvrde, pri tom ne shvatajui
da je u pitanju argarepa, a da tap tek sledi, da je pristupanjem Partnerstvu za mir
Kosovo definitivno sauvano. To to je odmah usledio demanti SAD nije vano. Ako
bude frke pomoi e nam Kina. Nije dabe mudri savetnik sede brade, zborei kao
neki stari mandarin, objasnio da je cenzurisanje filmova u 21. Veku pitanje suptilne
geostrategije.
Dakle ivela Srbija sa Kosovom, a preko Telekoma i ire, sve do Prijedora. A
onda ni Karlobag nije daleko. Dae Bog, kad, tad.
Ima tu samo jedan mali problem. Ovi koji kliu ivela Srbija do pre est meseci
bili su iz sve snage protiv Srbije, borei se za Jugoslaviju. Srbija ispala kolateralna
teta nezavisne Crne Gore. Montenegrini odluili da budemo drava. Ovi velikosrbi,
okaeni kao klinika Ostrog bili protiv. Poruivali Milu da ga nee priznati. Slali
pretea pisma iz Atenice, zadnja pota aak.
I sad ivela Srbija. Makar do 21. J anuara. Posle ivele fotelje. Nije nego.


U Beogradu, 8. Decembra 2006 godine

























II
SUKOB DVE SRBIJ E STALNI SUKOB
PROLOSTI I BUDUNOSTI



Koliko nas kotaju "patrioti"?
(Otvoreno pismo Rasimu Ljajiu)

Potovani gospodine Ljajiu, visoko cenei napore koje inite, nakon jueranje
neuverljive, nemute i neistinite izjave Mlaana Dinkia, smatram da Ste javnosti
duni odgovor na sledea pitanja.
- Kolika je visina finansijskih sredstava za pomo porodicama optuenika koji
dobrovoljno odlaze u Hag?
- Da li naknada ili pomo vai za sve i da li je identina za sve?
- Na osnovu kojih zakona ili podzakonskih akata je ona odreena i njena visina
utvrena?
- Iz kojih sredstava se isplauju - iz budeta ili iz slamarica ovdanjih tajkuna?
- Zato aktuelna vlast obezbeuje pare i za one koji su optueni za zloine u BiH i
graani su Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske?
- Hoe li se retroaktivno obezbediti novac i za one optuenike koji su ranije
dobrovoljno otili u Hag, jer svi graani moraju biti ravnopravni?
- Zato optueni u Hag odlaze specijalnim avionima, uz pratnju ministra i drugih
vladinih slubenika i koliko sve to kota?
- Da li su i koliku naknadu dobile porodice pilota poginulih u beznadenim
pokuajima da se suprotstave NATO armadi, porodice poginulih graniara iz karaula
Koare i erekare. Oni su istinski, zaboravljeni junaci, a nije se ulo da je njihovim
kao ni hiljadama drugih porodica isplaena bilo kakva naknada.
Najvei heroj Prvog svetskog rata uopte bila je Milunka Savi koju je potovao ceo
svet. Kad se rat okonao, ovenana slavom i okiena medaljama vratila se na svoje
radno mesto - istaice u Agrarnoj banci, bez stana i privilegija. To je bila ljubav i
obaveza prema otadbini, to je bio istinski patriotizam a ne sramna trgovina da bi se
sauvala vlast.

U Beogradu, 17. marta 2005. godine











Marg(N)inalci ureuju (K)NIN
(Odgovor na tekst Slobodana Reljia, glavnog i odgovornog urednika NIN-a)

injenica da je glavni i odgovorni urednik NIN gospodin Slobodan Relji itavu
stranu posvetio marginalcima koji su formirali Narodni pokret "Peti oktobar",
najbolja je potvrda da nismo, ono to bi on eleo da budemo. Govorei peorativno o
nama on i sam Peti oktobar opisuje kao runo podseanje, ilustrujui to sa nekoliko
bizarnih fragmenata (nespretno upotrebljen suzavac, dva tri podmetnuta poara,
rukovanje se Legijinim specijalcima, kraa slika i stolica iz kako urednik pogreno
kae Narodne umesto Savezne skuptine).
Na ovaj nain gospodin Slobodan Relji uvredio je milione graana Srbije koji su
deset godina eznuli za boljom, bogatijom, potenijom, modernom Srbijom. Verovali
su da je taj cilj dostignut upravo 5. oktobra 2000. godine, ne znajui da je ve
sutradan novi predsednik SRJ ta desetogodinja nadanja ponitio susretom i
dogovorom sa Slobodanom Miloeviem, uz prisustvo Neboje Pavkovia kao
svedoka pri zakljuenju ovog politikog braka, ije je novoroene sadanja Vlada
Republike Srbije.
Osnivanjem Narodnog pokreta "Peti oktobar" niti restauriramo DOS, niti repriziramo
dogaaje, niti se vraamo u prolost, niti svojatamo tekovine demokratske revolucije
iz 2000. godine, niti vreamo narod, niti optuujemo Srbiju, nita od onoga to nam
tajni portparol aktuelnog premijera saoptava.
Naprotiv, na jedini motiv je da kao uesnici svih dogaaja u borbi za demokratske
promene od 1990. godine, podstaknemo, obodrimo, motiviemo, mobiliemo,
trgnemo iz apatije i depresije onu bolju, hriansku, evropsku, demokratsku Srbiju
koja je ustuknula pred lanim, primitivnim, arhainim patriotizmom, retorikim
legalizmom, jeftinom socijalnom demagogijom, ksenofobijom, mrnjom, agresijom,
najezdom kia i unda, bujicom primitivizma i prostakluka, te potpuno izopaenim
kulturnim modelom...
elja nam je da pomognemo da se zavri zapoeto, da podsetimo da je Peti oktobar
bilo najvie demokratski uzlet graana Srbije, da je bio kruna demokratskog etosa
naroda koji je verovao u bolju Srbiju, da se moraju ispraviti nepravde iz prolosti
(lustracija, otvaranje dosijea, rehabilitacija, denacionalizacija, demontaa zloglasnih
slubi bezbednosti), zatim uobliiti Srbiju kao dravu punog kapaciteta, suverenu i
meunarodno priznatu, sa istinskom podelom vlasti, afirmacijom vladavine prava i
institucija i modernim evropskim Ustavom. Nakon toga, najkraim putem ka
evropskim integracijama, bespogovornim ispunjavanjem svih meunarodnih obaveza
i ono to je bitno emancipacijom Srbije.
Nije problem glavnog i odgovornog urednika to smo mi formirali Narodni pokret
"Peti oktobar". To to nas NIN naziva jakobincima, montanjarima i sada
marginalcima za nas nije uvredljivo nego pohvalno. ast nam je da smo u oima
zbunjenih, uplaenih, ksenofobinih i introvertnih jakobinci ili montanjari, premda
takvo poreenje verovatno i ne zasluujemo. Kakvi smo gubitnici i marginalci za
razliku od gospodina urednika najbolje svedoe nae biografije.
Ovde je problem u stanju svesti, u nainu razmiljanja, u sistemu vrednosti. Tu se u
malom oslikava sukob dve Srbije. Politiku personifikaciju te dve Srbije oliavali su
ini i Kotunica. Nikad nije postojao "tandem snova". Nikad ini i Kotunica
nisu ni bili tandem. U snovima je bio i tada i danas Kotunica, ini nije spavao
nego je radio i dok drugi spavaju.
Ne govorimo jezikom mrnje mi nego glavni i odgovorni urednik NIN-a uvek kada
neko gestom ili reju povredi onoga iji lik i delo fanatino sledi. Danas smo to mi,
jue je bio edomir J ovanovi ili Vladimir Popovi, prekjue Zoran ini
Godinama u NIN-u o sebi itam samo uvrede: Kae urednik mi ne brinemo o
Kosovu, Hagu, Ustavu. Da dri do nepristrasnog informisanja omoguio bi da bar
uestvujem u polemici o Ustavu, jer sam bio na elu Ustavne komisije koja je
napisala Ustav i dobila sve mogue pohvale Venecijanske komisije koja je trebala da
doe da ono to je uraeno rediguje, da polemiem o Hagu, Haradinaju,
organizovanom kriminalu i slino, jer u tim stvarima spadam meu kompetentnije u
ovoj zemlji. Umesto toga na stranicama NIN-a omalovaavanje i uvrede, neistine. Na
predstavljanju Narodnog pokreta Peti oktobar bili su izvetai svih respektabilnijih
medija u ovoj zemlji. Naravno sa izuzetkom NIN-a.
Zbog jezika mrnje koji u ovom nekad uglednom nedeljniku kreira glavni i
odgovorni urednik NIN danas ima tira manji od fabrikih novina Prve petoletke. I
zato nam je pored ostalog neophodan 5. oktobar. I kao ideologija i kao pokret.

U Beogradu, 12. aprila 2005. godine



























SRENA NOVA GODINA


Ovdanja u najmanju ruku kontroveryna folk pevaica, pre neko vee slavodobitniki
je naciji stavila na znanje da e pevati na doeku Srpske Nove Godine, na platou
ispred nekadanje Savezne skuptine, koji organizuje Vlada Republike Srbije.
Onda je portparol DSS izjavio da e moda biti nekog koncerta ali da organizator,
nee biti Vlada Srbije nego koalicija DSS-NS, ako budu imali para, kao da neko
normalan u to veruje.
Portparol koalicije izjavio je pak, da se sa pevaicom koju je pre neki dan u vie
navrata pominjao Dejan Milenkovi Bagzi pregovara. Ministar prosvete je,
snebivajui se, rekao da on ne voli njenu muziku a sedobradi savetnik premijera se u
ime DSS tome suprostavio, na to ga je njegov koalicioni partner iz Atenice, ortak
generala Pavkovia i Davidovia i gazda od Svilajnca Bide uputio na filharmoniju.
ta e se dogoditi zakljuite sami. Meni se ini da je to gotova stvar. Vlada ili
narodnjaka koalicija svejedno, na mestu na kome je narod sa pokojnim iniem na
elu sruio Miloevia, a na kome je u inat svim uesnicima 5. Oktobra dozvolila
organizovanje njegovog ispraaja sada prireuje doek Nove godine. To vam je
kriptopatriotizam na delu.
to se muzike tie, nju bi bolje razumeo narod Sirije ili Jordana, ali narod ko narod.
Srena Nova Godina!


U Beogradu, 19. Decembra 2006 godine