Matematiki fakultet

Univerzitet u Beogradu
ARHIMED

Student: Marija Vujii Mentor: Zoran Lui
Broj indeksa: 129/03
Beograd, jun 2007.godine
Arimed, jedan od najgenijalniji matematiara svi
vremena, rodio se 2!7.godine "re nove ere u Sirakuzi.
#odstaknut znanjem svog o$a, %idija, koji je inae &io
astronom i matematiar, Arimed je i'ao kroz (ivot uvek
iznova tragaju)i za novim znanjem. *jegov du tra(io je
uenje koje mu niko nije mogao "ru(iti u Sirakuzi. +ato
Arimed kre)e na 'kolovanje u Aleksandriju, tada'nji kulturni
$entar sveta. ,ade)i u Aleksandrijskoj &i&liote$i, tada
najve)oj rizni$i knjiga u Sredozemlju, Arimed je izuio i
usavr'io mnoga znanja iz razliiti o&lasti nauke. U"oznao je
"uno mladi, s"oso&ni matematiara me-u kojima je &io i
.ratosten, &udu)i Arimedov "rijatelj. Me-utim, u Aleksandriji Arimed nije "ostao
ono 'to je (eleo i 'to su naje')e "ostajali daroviti matematiari, "esni$i i medi$inari /
dvorski ovek koji )e kroz svoja dela veliati vladaju)u ku)u. *jega je "re svega i
jedino zanimala matematika.
Arimed je (iveo za matematiku i od matematike. U vreme rada na "ro&lemima,
nije video ni'ta drugo. 0n je za&oravljao na jelo i "rilike u kojima je radio. 1Heureka!
Heureka! 2gr. "refiks glagola heursiko / na-em, izraunam, izmislim3 1*a'ao
sam45, uzviknuo je Arimed kada je, sede)i u ku"atilu, otkrio fiziki zakon da svako
telo, "oto"ljeno u tenost, gu&i od svoje te(ine onoliko kolika je te(ina njime istisnute
tenosti 2ili gasa3. 6aj gu&itak je u stvari "otisak tenosti ili gasa.
7rativ'i se u Sirakuzu, Arimed se u "oetku &avio astronomijom. Sirakuza nije
dugo mogla u(ivati svoju slo&odu te se stoga Arimed s"remao za od&ranu svoga
grada kako je znao i umeo. Mnoge legende govore o njegovim izumima koje je
konstruisao u tu svru. #ria se da je konstruisao
"okretne "latforme za is"u'tanje te'kog kamenja i
kljualog materijala na ne"rijateljske &rodove ukoliko
&i se suvi'e "ri&li(ili gradskim zidinama. 6ako-e se
"ria da je Arimed konstruisao "ale)e ogledalo u
o&liku "ara&oloida "omo)u koga su "aljeni
ne"rijateljski &rodovi. Uz "omo) znanja iz fizike i
matematike mogu)e je izraunati da je du(ina latus
rectum/a 2"rave linije koja "rolazi kroz (i(u
ortogonalno na osu3 jednaka "arametru u jednaini
"ara&ole !
2
"#. 8ako se (i(a "ara&ole !
2
"# nalazi u taki 29:, 03, "od
2
"ret"ostavkom da se ne"rijateljski &rod nalazi na ;0 metara od gradski zidina i da je
sme'ten tano u (i(u Arimedovog ogledala. <akle, na 9:=;0 metara is"ada da &i
"renik ogledala morao da iznosi =200 metara. >zvesno je da u to vreme 2a i danas3
nije &ilo mogu)e na"raviti ogledalo ovi razmera.
*ajve)u slavu, Arimed je stekao svojim ras"ravama o zao&ljenim
geometrijskim telima. >zraunao je o"seg i "ovr'inu kruga, "ovr'inu odseka
"ara&ole, o&im kugle, "ovr'inu eli"se itd. #ri tom se slu(io metodama kojima se danas
slu(imo u diferen$ijalnom i integralnom raunu, tako da se Arimed mo(e smatrati
tvor$em integralnog rauna. *a'ao je nain za "isanje vrlo veliki &rojeva. #okazao je
kako se matematika mo(e "rimeniti na meaniku, otkrio zakone "oluge, uzgona 2tzv.
Arimedov zakon3, odre-ivanje te(i'ta, izumeo vijak, una"redio statiku, "ostaviio
osnove idrostatike i odredio "ri&li(nu vrednost &roja

. Arimed je znao da ne
"ostoji takav teret koji se ne mo(e "odi)i i najsla&ijom silom, samo ako se iskoristi
"oluga. <ovoljno je delovati tom malom silom na jedan krak veoma dugake "oluge i
"ustiti da onaj drugi, kratki krak, deluje na teret. +ato je &io siguran da &i on mogao
snagom svoje ruke, a "ritiskaju)i na jako dugaak krak neke "oluge, "odi)i ak i takav
teret ija je masa jednaka masi na'e +emlje.
Me-utim, da je znao kolika je masa na'e "lanete, ak &i se i veliki mozak, kakav
je &io Arimed, morao zamisliti. +a takvu radnju ? "odizanje +emlje za makar @ $m
tre&alo &i mu trideset iljada &iliona godina.
Masa +emlje se zna: A.000.000.000.000.000.000.000.000 kg . Ako ovek mo(e
da "odigne jednom rukom samo A0 kg, onda &i mu, da B"odigne +emljuB &ilo
"otre&no da "ritisne na du(i krak "oluge koji je du(i od onog kra)eg kraka
@00.000.000.000.000.000.000.000.000 "uta. #rost raun )e nam "okazati da &i za
"odizanje kra)eg kraka za samo @ $m, du(i krak mora da o"i'e u vasioni ogroman luk
od @.000.000.000.000.000.000.000 km.
8akav nesvatljiv "ut &i morala da "re-e Arimedova ruka da &i "odigla +emlju
za samo @ $m. Ako uzmemo da Arimed mo(e "odi)i A0 kg na visinu od @ m za @
C
sekundu 2to je jedna konjska snaga43, onda mu je za "odizanje +emlje na visinu od @
$m "otre&no @.000.000.000.000.000.000.000.000 sekundi ili tano C0.000 &iliona
godina. +a $eo (ivot Arimed ne &i us"eo da +emlju "omeri ni za dlaku. 8ada &i ak i
us"eo da &rzinu svoje ruke "ove)a do &rzine svetlosti, C00.000 km9se$, "odiga &i
+emlju za @ $m tek za @0.000.000 godina.
0vaj veliki matematiar &io je vrstan "olemiar ali i samokritian. *a jednom
mestu, kritikovaju)i neke svoje radove i gre'ke, Arimed "i'e: 5$eka to %u&e
'astra(ujui rimer kako se lju&i koji t)r&e &a to%o*e 'naju &a &oka*u s)e ono (to
re&la*u &ru+ima, a ne rila*u )lastita re(enja, moraju se na kraju kraje)a u)eriti
kako su se latili &a &oka*u ono (to nije mo+ue &oka'ati-
#odjednako je &io us"e'an i u teorijskom i u "raktinom radu i u njiovom
"ovezivanju. Sauvana su njegova dela: O sferi i cilindru, Merenje kruga, O
konoidima i sferoidima, O spiralama, Kvadratura parabole, O ravnotei ravni!
likova, O plivaju"im telima#
:
O sferi i cilindru
#oznatu teoremu iz stereometrije, koja se mo(e do&iti iz oso&ine ravnote(e,
otkrio je Arimed i ukljuio je u svoje uveno delo 5. s/eri i cilin&ruD.
0va teorema glasi: 0olinik 'aremina ra)o+ kru*no+ cilin&ra, ija je )isina
je&naka nje+o)om reniku i s/ere uisane u taj cilin&ar i'nosi 312, (to je tako2e
je&nako koliniku nje+o)ih o)r(ina-
0vo je &ila jedna od najomiljeniji Arimedovi teorema i na njegov zatev &ila
je ugravirana na njegov nadgro&ni s"omenik.
.uklid je u svojim .lementima dokazao da je za"remina valjka tri "uta ve)a od
za"remine ku"e sa gore navedenim dimenzijama. Arimed je dokazao da je
za"remina sfere dve tre)ine za"remine valjka. #a iz ova dva dokaza imamo da je se
za"remine ku"e, lo"te 2koje su u"isane u valjak3 i valjka odose kao @:2:C.
Dokaz: *eka su dati valjak i ku"a "renika osnove r i visine 2r i sfera "renika
r. 8u"a i sfera su u"isane u valjak. 0vako do&ijeno telo "reseemo nekom ravni na
;
"roizvoljnoj visini. #resek te ravni sa valjkom i ku"om su dva kon$entrina kruga.
#renik kruga valjka je r, a "renik kruga ku"e oznaimo sa #.
#ovr'inu koju do&ijemo kada od kruga valjka oduzmemo krug ku"e oznaimo sa
0#
, gde je
3 2
2 2
# r 0# =
. 0d sredine valjka odmerimo du(inu
#
i na toj visini
konstrui'emo ravan koja je "aralelna sa ravni osnove. U "reseku te ravni i sfere
do&ijamo krug "ernika
2 2
@
# r r = "o #itagorinoj teoremi. #ovr'inu tog kruga
oznaimo sa
3#
i ta "ovr'ina iznosi
3 2
2 2
# r 3# =
. >z ovi jednakosti vidimo da je
0# 3# =
za svako
#
.
Sada )emo za "rvu "resenu ravan uzeti ravan osnove tela. Slede)a ravan kojom
)emo "rese)i telo je ravan na visini
@
#
od osnove tela, naredna na visini
2
#

2
@
#
E
2
#
3 i tako dok ne stignemo do druge osnove tela "rimenjuju)i gore navedeni
"ostu"ak +&ir svi do&ijeni "ovr'ina
0#
"ri&li(no je jednak dve tre)ine za"remine
valjka, a z&ir svi "ovr'ina
3#
"ri&li(no je jednaka za"remini sfere. Fto su delta/
iksovi manji tanost je ve)a. +namo da je
0# 3# =
"a je
V) Vs
C
2
=
. 0vim je dokaz
zavr'en.
A
Merenje kruga
8njiga Merenje kru+a4 nije sauvana u originalnom izdanju i sastoji se iz
samo tri "ro"or$ije. U njoj saznajemo da je Arimed, "rimenjuju)i 1metod
is$r"ljivanjaD, "rvi u istoriji matematike odredio "ri&li(nu vrednost &roja

, a time i
du(inu kru(ni$e. 6o je uinio tako 'to je odre-ivao odnos o&ima u"isani i o"isani
"ravilni mnogouglova i "renika odgovaraju)e kru(ni$e. Bitno je da kru(ni$a &ude
jedinina jer je samo u tom sluaju "ovr'ina kruga koju ona odre-uje jednaka

.
,aunanje "oinje koriste)i graninu vrednost GC, koju uzima kao "oznatu, tj.

7!0
@C;@
C
@;C
2A;
< <
.
Arimed je "rvi razmatrao sluaj o"isanog "oligona.
*eka je HA tangenta u taki A na krug k20, 0A3. *a"ravimo ugao A0H koji je
jedna tre)ina "ravog ugla, tj. 9A.
0< / &isektrisa ugla A0H,
0. / &isektrisa ugla A0<,
0% / &isektrisa ugla A0.,
0I / &isektrisa ugla A0%.

Ako je AJ = AI, onda je EI0J=E%0A=92:, "a je IJ luk "ravilnog KA/
tougla.
0A : AH L = GC : @M N 2;A: @;C
0H : HA = 2 : @ = C0A : @;C.
#o'to 0< "olovi EH0A, onda je
H0 : 0A = H< : <A
2H0 O 0A3 : 0A = HA : <A
ili
2H0 O 0A 3 : HA = 0A : A<.
0datle sledi da je 0A : A< N ;7@ : @;C.
7
> 0<
2
: A<
2
= 20A
2
O A<
2
3 : A<
2
N 2;7@
2
O @;C
2
3 : @;C
2

N C:K:;0 : 2C:0K.
+ato Arimed ka(e da je 0< : <A N ;K@ i @9! : @;C.
Sada, kao 'to smo na'li odnos 0< : A< iz 0H : HA i 0A, analogno do&ijamo
odnos 0A : A. i 0. : A. iz 0< : <A i 0A : A<. *a kraju do&ijamo odnos
0A : AI.
>zuavaju$i u"isani "oligon, Arimed do&ija analogan sled a"roksima$ija. *eka
take A, B, H o&razuju "olukrug i neka je EBAH = 92. 8ako je

A< / &isektrisa ugla BAH,
A. ? &isektrisa ugla BA<,
A% ? &isektrisa ugla BA.,
AI ? &isektrisa ugla BA%,
"rava BI o&razuje luk u"isanog KA/tougla.
Uoimo slede)u slinost:
P A<B Q P B<d Q P AHd.
+ato je A< : <B = B< : <d = AH : Hd
= AB : Bd 2 "osto A< se$e E BAH 3
= 2AB O AH3 : 2Bd O Hd3
= 2AB O AH3 : BH
Ali, AH : HB E @C;@ : 7!0
i
BA : BH = 2 : @ =@;A0 : 7!0
"a je
A< : <B E 2K@@ : 7!0.
0davde je AB
2
: B<
2
E 22K@@
2
O 7!0
2
3 : 7!0
2
E K0!2C2@ : A0!:00
i "o Arimedu
AB : B< E C0@C R : 7!0.
!
8ao 'to smo na'li odnos AB : <B i AB : B< i AH : HB, analogno do&ijamo
odnos A. : .B i AB : B. iz AB : B< i A< : <B i na kraju odnos AB : BI.
,azlikujemo dva sluaja i u njima dva uslova a
0
,a
@,
a
2,...,
a
n
i &
0,
&
@
,&
2,...,
&
n
gde je
a
@
= a
0
O &
0
,
a
2
= a
@
O &
@, ...
&
@
= G2a
@
2
O $
2
3,
&
2
= G2a
2
2
O $
2
3,...
U "rvom slu$aju a
0
= 2A;, &
0
= C0A, $ = @;C,
a u drugom je a
0
= @C;@, &
0
= @;A0, $ = 7!0.
U "rvom slu$aju, odnos a
:
: $ je za"ravo odnos 0A : AI = 20A : IJ,
a u drugom &
:
: $ je odnos AB : BI. IJ u "rvom i BI u drugom sluaju se lukovi
"ravilnog u"isanog KA/tougla odnose naizmenino "a konano imamo

:
@
20@7
AA KA
2
@
:A7C
@;C KA
> >

Arimed iz ovoga zakljuuje da je

7@
@0
C
7
@
C > >
.
U stvari, va(i da je
2
@
:A7C
2
@
AA7
C
2
@
:A7C
@;C KA
=

, i
7
@
2
@
:A72
2
@
AA7
=
.
6ako-e je zakljuio da C @097@ = C O @97 O @9@0 i da se to mo(e "redstaviti kao
ACCA920@7 S.
6re&a na"omenuti da, u tekstu koji imamo, vrednosti &
@
, &
2
, &
C
, &
:
su o&lika u
njiovoj konanoj formi &ez me-ukoraka razmatraju)i temeljno "rvi sluaj, gde smo
rekli da je 0<
2
: A<
2
N C:K:;0 : 2C:0K i onda je 0< : <A N ;K@ @9! : @;C.
Arimed figuru do&ija kao a"roksima$iju kvadratnog korena u o&a sluaja ili koriste)i
metodu do koje je sam do'ao.
#okazali smo da je Arimed, u saglasnosti sa Jeronom, na"ravio zatvoreniju
a"roksima$iju vrednosti &roja .
Arhimedov zavrtanj i Arhimedova spirala
K

Arimed je "oznat "o svojim
mnogo&rojnim izumima. Tedan od njegovi
izuma jo' uvek se koristi u raznim delovima
sveta. 6o je takozvani Ar!imedov $avrtanj. 0n
se sastoji od $evi, otvorene na o&a kraja, koja je
kru(no o&avijena oko $entralne $ilindrine
osovine formiraju)i zavojni$u "o"ut vadie"a. Tedan kraj $evi je "oto"ljen u vodu dok
je osovina zavrtnja nagnuta "od dovoljno velikim uglom u odnosu na vertikalu. #rava
se zatim okre)e oko ose "omo)u rui$e na gornjem kraju osovine. Ukoliko je nagi&
osovine dovoljno veliki, voda )e te)i kroz $ev i izlaziti na gornjem kraju. Arimedov
zavrtanj se koristio u starom .gi"tu za navodnjavanje "olja kao i za isu'ivanje
movarni "redela. 6ako-e je esto kori')en za "ra(njenje vode iz tru"a &roda.

Ar!imedova spirala je trans$edentna krivulja koja
nastaje kad taka, "olaze)i iz odredi'ta, jednako o&ilazi
odredi'te i jednako se udaljava od njega. Udaljenost
svake take Arimedove s"irale od odredi'ta
"ro"or$ionalna je uglu zaokreta. #rvi ju je otkrio 8onon
ali je Arimed izuio njene &rojne oso&ine, me-u
kojima je "ro&lem kvadrature kruga, "a stoga s"irala
nosi njegovo ime.
Kvadratura parabole
*ajraniji za&ele(eni "rimer konvergentnog geometrijskog reda ija je suma
&ila "oznata je red :
@0
C
:
:
@
@
@
:
@
:
@
:
@
@
C 2
=

= + + + +
0vaj red je koristio Arimed 2oko 22;.god. "re nove ere3 u svojoj kvadraturi
"ara&ole. Arimed metodom &eskrajnog uzasto"nog "ri&li(avanja dolazi do
"ovr'ine 2do takozvane kvadrature3 odseka "ara&ole. 6a metoda je do&ila svu
svoju vrednost tek "ronalaskom infinitezimalnog 2diferen$ijalnog i integralnog3
rauna. Beskrajnim "ri&li(avanjem dolazimo do tzv. granini
vrednosti , a "ojam granine vrednosti ili grani$e je osnovni stu& infinitezimalnog
rauna i uo"'te 1vi'e matematike5. U tim stvarima Arimed je, dakle, jedan od
"retodnika infinitezimalnog rauna.
.vo kako on dolazi do kvadrature "ara&ole. <a &i do&io "ovr'inu odseka
ome-enog tetivom
35
, Arimed "ovue "rvo du(
MV
kroz sredi'te M tetive
35
, "aralelno osi "ara&ole. 0znaimo "ovr'inu trougla
35V
slovom . 0na se lako
izraunava im su date take 3 i
5
na "ara&oli. Ako na tetivama
3V
i
5V

sagradimo analogno trouglove
@
3VV
i
2
5VV
, "olaze)i od sredi'ta
@
M
i
2
M
ti
tetiva, imamo dva nova trougla, o&a manja od "rvoga. Tednostavnim geometrijskim
"osmatranjem nalazimo da je "ovr'ina svakog od ta dva trougla
!

, dakle, da je
"ovr'ina o&a zajed no
:

.
<a &i do&io "ovr'inu odseka "ara&ole Arimed nastavlja za"oeto
ras"olovljavanje tetiva &eskrajno i do&ija tako, izme-u lukova "ara&ole i dvaju
trouglova
@
3VV
i
2
5VV
, "rvo etiri jo' manja trougla kojima je uku"na "ovr'ina,
kao 'to se odma uvi-a, o"et etvrtina "ovr'ine "retodana dva trougla, tj.
@A : :
@
=

+atim do&ija osam jo' manji trouglova s uku"nom "ovr'inom

@@
A: @A :
@
=

itd. #rema tome, "ovr'ina

6
uoenog odseka "ara&ole ima vrednost &eskrajnog
z&ira

+ + + + = +

+ =
C 2
:
@
:
@
:
@
@
A: @A :
6
6o je geometrijski red 2&eskrajne z&irove nazivamo redovima, a lanovi tog reda
sainjavaju geometrijsku "rogresiju3 i imamo da je
C
:
:
@
@
@
:
@
:
@
:
@
@
C 2
=

= + + + +
"a je
C
:
= 6
, a time je "ro&lem re'en.
Arhimedov zadatak / 0r'narski no*
8rznarski no( ima o&lik figure koju odre-uju tri "olukruga koji se dodiruju
kao na sli$i i iji su $entri kolinearni. <okazati da je "ovr'ina krznarskog no(a
jednaka "ovr'ini kruga iji je "renik
78
u"ravan na "ravu odre-enu $entrima
@2
"olukrugova, a "ru(a se, kao na sli$i, od take
7
dodira manji "olukrugova do
"reseka 8 sa najve)im "olukrugom.
Dokaz: 9: je "renik velikog "olukruga,
97
i
7:
su "reni$i manji
"olukrugova. #ovr'ina 3 krznarskog no(a do&ija se tako 'to se od "ovr'ine
velikog "olukruga oduzme z&ir "ovr'ina manji "olukrugova, tj.

( ) ( ) ( )
2 2 2 2 2 2
2 2 2
2 2 2
!
@
!
@
!
@
: 2
@
: 2
@
: 2
@
2 2
@
2 2
@
2 2
@
;< =; =< ;< =; =<
;< =; =< ;< =; =<
3
+ = + =
=

+ =

=


<alje va(i:
7: 97 9: + =
, odnosno
2 2 2
2 7: 7: 97 97 9: + + = .
+atim, 98: je "rav 2kao ugao nad "renikom3, "a je trougao 89: "ravougli
2sa "ravim uglom kod temena 83. 6aka
7
je "odno(je u"ravne iz 8 na "ravoj
9: . #ravougli trouglovi
897
i
:87
2uz normalu3 su slini 2na osnovu >> stava o
slinosti trouglova3 :

978 87:
2jer su o&a "rava3,
8:7 987
2kao uglovi sa normalnim kra$ima: 89 :8 ,
:7 87
3,
"a mora &iti i
:87 897
.
+ato va(i :
7:
78
78
97
=
, tj.
2
78 7: 97 = .
Sada je :
( )
2
2 2 2 2 2
2 :
@
2
!
@
2
!
@

= = = + + =
78
78 7: 97 7: 97 7: 7: 97 97 3 , a to je
u"ravo "ovr'ina kruga iji je "renik
78
.
Arhimedova smrt
Arimedova smrt "oznata je, u okvirima koji su do nas stigli, zavaljuju)i
#lutarovom (ivoto"isu vojskovo-e Mar$ellus. #oginuo je od maa rimskog
vojnika u rodnom gradu Sirakuzi, koja je odolevala ,imljanima zavaljuju)i
s"ravama i ma'inama, koje je Arimed sastavio od "oznati jednostavni alata.
8ada je Sirakuzu, nakon dve godine, zauzeo Mar$ellus, #lutar ka(e, da je rimski
@C
vojskovo-a dao nalog da se za'titi Arimed. ,imski vojnik ga nije "re"oznao i
u&io ga je 2@2. godine "re nove ere. Uegenda ka(e da je Mar$ellus &io ogoren na
vojnika koji je u&io Arimeda.
#rema 7aleriju Maksimu, "rilikom zauze)a Sirakuze, Arimed je mirno $rtao
geometrijske slike i doviknuo rimskom vojniku: 1$oli tur%are circulos meos4
21*emoj kvariti moje krugoveD3. 7ojnik, smatraju)i da ove rei vre-aju mo)
"o&ednika, odsekao mu je glavu i Arimedova krv "o"rskala je njegov znanstveni
rad. Ali ovo je samo legenda jer je te'ko "overovati da se Arimed mogao
razumeti s ,imljaninom jer je on govorio grki, a vojnik latinski. #ored toga
,imljani su zverski ka(njavali "o&e-ene, a naroito je Mar$ellus u tome &io svire".
0n je ak nare-ivao da se "o&iju (ene i de$a kada &i neki grad naru'io ugovor koji
je imao s ,imom.
Siraku(ani nisu smeli odr(avati gro& svog velikog mislio$a. *jega je jedva
"rona'ao Hi$eron i to zavaljuju)i $rte(u lo"te i valjka koji se nalazio na
s"omeniku iznad nekoliko stiova urezani velikom matematiaru u s"omen.
10dma sam rekao "redstavni$ima Sirakuze koji su me "ratili da je "red nama &ez
sumnje Arimedov nadgro&ni s"omenik. > zaista, im su "ozvali ljude da iseku
korov i da nam "rokre "ut i im smo "ri&li(ili ovom stu&u, videli smo u njegovom
"odno(ju nat"is. <eo uklesani stiova mogao se jo' "roitati, sve ostalo je satrlo
vreme.D > tako, jedan od najslavniji gradova Irke, koji je nekada dao svetu
toliko velikana, nije vi'e znao ak ni gde se nalazi gro&ni$a najgenijalnijeg
njegovog gra-anina se dok se nije "ojavio ovek iz malog grada Ar"ina, da &i im
"okazao taj gro&4
+animljivo je da je Arimedova (elja &ila da na
njegovom gro&u &ude "odignut s"omenik, na kojem
)e &iti dva geometrijska tela: valjak i lo"ta.

Malo ljudi je &ilo s"oso&no da razume
Arimeda, a mnogi su imali koristi od njegovog
znanja. +ato nije nikakvo udo 'to je jedan
matematiar ak iz V7>> veka rekao: 1Arimeda
vi'e vale nego sto ga itaju, vi'e se "onose njime
nego 'to ga razumejuD.
Tedinstveni zakljuak koji se mo(e izvu)i o radu i delu Arimeda je da je on
najve)i matematiar i naunik antikog do&a i jedan od tri najve)a matematiara
svi vremena zajedno sa >sakom *jutnom i 8arl %ridri Iausom. Arimed se
izdigao do veliine koja je nadvisila sve druge naunike antike.
@:
Literatura:
L@M Miodrag #etkovi), Ujiljana #etkovi), Matematiki )remelo), +maj, *ovi Sad
200A.
@;
L2M Borisav Simi), > to je matematika, +avod za ud(&enike i nastavna sredstva,
Beograd @KK2.
LCM Boris Wekrlija, Vremelo)om kro' matematiku, Irafid, Banjaluka 2000.
L:M Milo' ,adoji), .(ta matematika?Matematika @+ita, Mesootamije i 6tare
Arke
L;M Uanselot Jog&en, 6t)aranje matematike, 7uk 8arad(i), Beograd @K72.god.
LAM =BCDEFG HIJDKFKDL, XYZ[\]^Z_`abbYa cd\]_aefZ_`Y gcdchY/
i]_ai]_cjaZhYk ec_a^]_[^l, mYZh`] @KA2.nY\.
@A