UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOZOFSKI FAKULTET
ODELJENJE ZA SOCIOLOGIJU















Obrazloenje teme doktorske disertacije:


IZAZOVI RAZVOJA "PAMETNIH" GRADOVA U SRBIJI












Mentor Kandidat
Prof. dr Mina Petrovi Marija Todorovi


Beograd, 2013.


2

Izazovi razvoja "pametnih" gradova u Srbiji

I OBRAZLOENJE TEME
Za ovaj rad je od velikog znaaja jedan relativno nov koncept koji je uveden u urbanu teoriju i koji je
sve vie predmet analize u naunim i strunim krugovima, kako u svetu tako i u Evropi - koncept "pametnih"
gradova (smart cities): "Pametan grad je grad koji ima uspenih est karakteristika (ekonomija, stanovnitvo,
vlast (uprava), mobilnost, sredina i uslovi ivota), izgraen na pametnoj kombinaciji podsticaja i aktivnosti
odlunih, nezavisnih i samosvesnih graana. Meutim, izraz pametan grad se ne koristi u holistikom smislu
1
,
ali se u veini sluajeva naglaavaju specifine karakteristike razliitih polja urbanog razvoja, pa ak i svest i
participacija graana o specijalnim pitanjima urbanog razvoja. U skladu sa pomenutim, pametno ukazuje na
implicitnu ili eksplicitnu ambiciju ili nameru da se poboljaju performanse koje se tiu specifinih karakteristika
urbanog razvoja" (prev. autor, prema: Giffinger and Gudrun, 2010:13-14).
Predmet ovog rada e biti izazovi razvoja gradova srednje veliine u Srbiji, jer se gradovi srednje
veliine i u teoriji i u praksi smatraju gradovima koji su budunost razvoja "pametnih" gradova. U cilju
realizacije istraivanja, mogu se postaviti dva pitanja: 1) Koji su to izazovi sa kojima se susreu gradovi srednje
veliine?; 2) Zato se implicitno prejudicira da su gradovi srednje veliine "pametni", to jest, na koji nain su
povezana ova dva koncepta?
Iako veina urbane populacije ivi u gradovima srednje veliine, glavni fokus "urbanih istraivanja" je
usmeren na "globalne" metropole. Kao rezultat toga, izazovi sa kojima se susreu gradovi srednje veliine, a koji
mogu biti zaista razliiti, do odreenog stepena ostaju neistraeni (Giffinger et al). Od oko 260 miliona
Evropljana, koji ive u gradskim regionima sa vie od 100.000 stanovnika (prema podacima projekta Espon
1.1.1, 2004), samo 20% ivi u gradskim regionima sa preko 2,5 miliona ljudi, dok gotovo polovina (oko 44%)
svih urbanih stanovnika ivi u gradskim regionima sa manje od 500.000 stanovnika. Ova poslednja kategorija
gradova, moe se smatrati gradovima "srednje veliine" na evropskoj skali. Znaenje "srednje veliine" zavisi od
skale koju neko posmatra. Ono to se smatra srednjom veliinom na evropskoj skali, moe se smatrati velikim na
nacionalnom ili malim na globalnom nivou. Upravo Klod Lakur (Claude Lacour) i Silve Puisan (Sylvette
Puissant) - autori koji su pisali o francuskom projektu srednjih gradova - Gretha, govore o relativnosti pojma
srednjeg grada (Lacour and Puissant, 2008). Na primer, ono to je prema amerikim standardima srednji grad, za
Srbiju i jedan deo Evrope je MEGA grad. Naime, u Francuskoj se urbanim podrujem srednje veliine smatra
naselje od 20.000 do 200.000 stanovnika. Oni su u svom radu koristili dve potkategorije u okviru pomenute: vea
urbana podruja srednje veliine - od 100.000 do 200.000 stanovnika i urbana podruja srednje veliine - od
20.000 do 99.999 stanovnika.
Kapelo (Capello) i Kamanji (Camagni) u prilog gradova srednje veliine navode sledee: "Postoje razlozi
za opravdanu pretpostavku da gradovi srednje veliine imaju specifini potencijal u konkurenciji sa veim
gradovima. Na prvom mestu, aglomeracija ima nedostatke kao to je guva u saobraaju, visoke cene nekretnina,
socijalna segregacija, kriminal i zagaenje ivotne sredine, koji imaju tendenciju progresije sa uveanjem
veliine grada, to navodi na zakljuak da se navedene pojave lake kontroliu u gradovima srednje veliine. Na

1
Misli se na to da sve dimenzije pojma nisu ostvarive nikada u pojedinanim gradovima, kojima se, pak, pristupa holistiki
maksimalno razvijanje moguih dimenzija pametnih gradova.
3

drugom mestu, veliina grada kao takva nije dovoljno dobro objanjenje za konkurentnu poziciju grada. U
realnom svetu, veliina grada ne odreuje uvek i funkciju koju taj grad ima. Postoje primeri manjih gradova u
kojima su utemeljene specifine specijalizovane funkcije koje se normalno mogu nai u velikim gradovima.
Izgleda da prostorna organizacija grada fundamentalno utie na njegovu efikasnost, rast, produktivnost, a
ponekad i na specijalizaciju" (prev. autor, prema: Capello and Camagni, 2000). Konkurentni urbani razvoj,
meutim, izgleda da nije samo proizvod efekata aglomeracije. Drugi faktori poput istorijskog iskustva,
verovatnije je da na mnogo efikasniji nain odreuju mogunosti za konkurentnost i odrivi razvoj u budunosti.
Na primer, specifina vrsta lokalnih odnosa u formi ne-trinih odnosa (untraded dependencies) pojavie se
ukoliko je urbani ili regionalni razvoj u veoj meri pokrenut odgovarajuim mreama ili preduzeima koja su
dobro ukorenjena u urbano-regionalne strukture (Boddy, 1999, p. 831, prema: Storper, 1997, p. 80, prema
Giffinger et al).
Postoji obimna literatura koja objanjava povezanost izmeu razliitih faza rasta grada i ivotnog ciklusa
regionalnih socio-ekonomskih struktura. Konkurentnost, kao bitna pretpostavka regionalnog razvoja, takoe je
tesno povezana i sa znaajem koji gradovi srednje veliine imaju u razvoju sopstvenog regiona (Giffinger, 2007;
Lacour and Puissant, 2008; Capello and Camagni, 2000). Takoe, trendovi jasno pokazuju da vei ekonomski
rast ne postiu najvei gradovi, ve gradovi koji poseduju razliite oblike umreavanja i koji su razliitih veliina
(Hoevar, 2005:702; Barca, 2009).
Gradovi srednje veliine se sreu sa razliitim izazovima razvoja. Prema dokumentima EU koji se bave
ovom problematikom, a i prema Strategiji prostornog razvoja Republike Srbije (SPRRS), pomenuti gradovi bi
trebalo da budu "motori razvoja" regiona, pa samim tim i drave kojoj pripadaju. Iako pri pominjanju razvoja,
veina teoretiara i laika pomisli na ekonomske parametre, socioloko tumaenje je podjednako vano. Jedan od
osnovnih principa evropske teritorijalne Agende jeste princip teritorijalne kohezije, koja je opisana i u Strategiji
prostornog razvoja Republike Srbije (SPRRS): teritorijalnu koheziju bi trebalo posmatrati kao rezultat aktiviranja
teritorijalnog kapitala
2
(u daljem tekstu: TK) i teritorijalnog potencijala, a njen cilj u prostornom razvoju Srbije
predstavlja "napor ka smanjenju razlika u stepenu razvijenosti i jaanju teritorijalne konkurentnosti Republike
kao celine, ali i njenih podcelina" (SPRRS, 2007:43). Pojam teritorijalne kohezije je tesno povezan sa pojmom
socijalne kohezije, koji se prema definiciji Evropske Komisije, posmatra kao kapacitet drutva da obezbedi
blagostanje svim svojim lanovima, minimizirajui nejednakosti i izbegavajui marginalizaciju
3
(prev. autor).
Socijalna kohezija se posmatra kao karakteristika drutva koje se suoava sa vezama i relacijama izmeu
drutvenih jedinica poput individua, grupa, asocijacija (udruenja), kao i teritorijalnih jedinica. Emil Dirkem
(mile Durkheim) je ovaj pojam smatrao jednim od stoera drutva i definisao ga je kao meuzavisnost lanova
drutva koji dele lojalnost i solidarnost. Aspekti koji se esto pominju u opisivanju pojma socijalne kohezije su
jaina socijalnih relacija, deljenje vrednosti, oseaj zajednikog identiteta i pripadanja istoj zajednici, poverenje

2
"...Teritorijalni kapital treba shvatiti kao poseban skup objektivnih i subjektivnih faktora koji mogu da privlae
investicije, posebno one koje daju najvei prinos na datom podruju. Teritorijalni potencijal pak treba shvatiti kao neto to
jo nije otkriveno, istraeno ili aktivirano a moglo bi da bude znaajno u pogledu razvoja odreenog podruja. I jedno i
drugo do sada nije dovoljno iskorieno, ili je korieno na neodgovarajui nain, to upuuje na potrebu vee inovativnosti,
ali i odgovornosti kako bi pojedine teritorijalne jedinice, a samim tim i itava Republika Srbija, dobili novi zamah i kvalitet
prostornog razvoja. U tome najznaajniju ulogu dobija grad u policentrinom, decentralizovanom sistemu, sa svojim
ekonomskim, tehnikim, kulturnim i politikim kapacitetima" (SPRRS, 2007:183).

3
"Social cohesion is the capasity of a society to ensure the well-being of all its members, minimising disparities and
avoiding marginalisation."
4

meu lanovima zajednice, kao i ekstenzivnost ekonomskih i prostornih nejednakosti. Kanadski istraivai su
identifikovali pet dimenzija ovog pojma: pripadnitvo (belonging), inkluzija, participacija, priznavanje
(recognition), legitimnost (Berger-Schmitt, 2000: 2-3). Jedan od najvanijih elemenata socijalne kohezije su
interakcije i veze koje se zasnivaju na socijalnom kapitalu
4
, o emu e biti vie rei u opisivanju koncepta
istraivanja.
Koja je uloga i znaaj grada u pomenutim procesima? Prvenstveno, mnogi autori i danas razmatraju koji
su kriterijumi za definisanje grada. Ranije su se te definicije zasnivale iskljuivo na kvantitativnim merilima, dok
u dananje vreme, teoretiari razliitih profila razmatraju kvalitativne pokazatelje u definisanju gradova. Insistira
se na kvalitetu ivota u gradu - urbanitet koji se posmatra "kao vrednost koja grad ini ne samo fizikim, ve i
socijalnim i kulturnim prostorom u kome se prepoznaje i ostvaruje ljudska komunikacija, drutvenost, u kome je
zadovoljenje ljudskih potreba alfa i omega gradske politike i ciljeva razvoja grada" (Petovar, 2006:83). Prema
savremenom poimanju grada, moe se rei i da je grad "inkubator kulture, inovacija, spremite naunih i
umetnikih dostignua, centar stratekog odluivanja i motor ekonomskog razvoja" (ESPON, 2006, prema:
Stojkov, 2006:17).
Svaki grad ima neku svojstvenost (Lefevr, 1980:552), kreativnost, specifinost - gradovi su specifini
drutveni entiteti ije se osnovne karakteristike reflektuju u prostoru i delimino bivaju odreene prostornim
strukturama. Prostor je drutveno proizveden/ socijalno oblikovan, ali je istovremeno i "istorijski realitet koji je
podloan promenama zavisno od odrednica pomenutog realiteta" (aldarovi, 1985:202). Svojstvenost grada
podrazumeva i da on ne zavisi iskljuivo od neposrednih veza izmeu lokalnih aktera, kao ni od globalnih ili
nacionalnih promena. Grad se, kako navodi Lefevr (Lefebvre), nalazi u meuprostoru, izmeu onoga to se
naziva bliski red (odnos pojedinaca u manjim ili veim grupama) i udaljeni red, red drutva - visoki nivoi moi
(Lefevr, 1980:552).
Teoretiari razliitih orijentacija su pokuavali i dalje tee tome da objasne znaaj gradova i njihovu
funkciju kako na makro, tako i mezo i mikro nivou. A gradovi se stalno menjaju, kao to Lefevr navodi, grad se
menja "kada se drava u celini menja" (Lefevr, 1980:552). S tim u vezi, drutvene promene se deavaju pod
dejstvom razliitih faktora od kojih su neki endogeni (interni u odnosu na drutvo koje se posmatra), dok su drugi
egzogeni. Drutvena promena se pod dejstvom endogenih faktora deava usled interakcija izmeu razliitih
drutvenih grupa i njihovih konflikata zbog razliitih stavova i vrednosti, itd. Sa druge strane, u literaturi se
najee kao egzogeni faktori navode proces globalizacije, s tim u vezi i svetski ekonomski tokovi, itd. Dakle,
razliita su tumaenja endogenih i egzogenih faktora koji utiu na promene u jednoj dravi, pa i u gradovima. Na
razvoj gradova danas utiu kako egzogeni faktori tako i endogeni, s tim to se oni razlikuju prema nivou
posmatranja - makro, mezo ili mikro, to jest, praeni su sve sloenijim procesima koji se deavaju u sve tri ravni.
Teoretiari globalizacije istiu da drava sve vie gubi neke svoje funkcije, a da ih gradovi stiu; oni
dobijaju neko novo znaenje, na primer, pojaava se ili smanjuje njihov regionalni i/ili lokalni znaaj. U sklopu
pomenutog, i hijerarhija gradova se menja. Naime, neke funkcije tzv. elitnih gradova koje su bile iskljuivo
njihova privilegija, sada prelaze u neke druge gradove, uglavnom manje ili do tada, od manjeg znaaja, to jest
dolazi do dehijerhizacije gradova (Hoevar, 2005:702). Ti "novi" gradovi u dananje vreme postaju univerzitetski
centri, IT centri, itd. Kako navodi Hoevar, jo su Majerova (Mayer) i Lefevr ustanovili dve stvari: 1)
osamdesetih godina prolog veka je bri razvoj gradova prenesen iz velikih u male i srednje evropske gradove;

4
Socijalnu koheziju ine konstitutivni elementi koji su vezani za pojmove socijalne mobilnosti, socijalnog kapitala i
socijalne inkluzije.
5

2) funkcionalni znaaj gradova u pograninim podrujima se poveava, dok se u velikim gradovima smanjuje
(Ibidem.).
Kada je re o Srbiji, u poslednjih nekoliko godina izmenjena je teritorijalna organizacija Srbije, to jest,
mnogi gradovi su dobili status grada, ali se ini da je opravdanost dobijanja takvog statusa u pojedinim
sluajevima, isto politika odluka (o opravdanosti davanja statusa grada, vie u Vasiljevi, 2006). Takoe, nisu
jo uvek ostvareni svi zakonski preduslovi za ravnomerniji razvoj (Todori, 2006), kao to ni neke od nadlenosti
grada nisu u potpunosti jasno definisane (Milenkovi, 2006; orevi, 2006; Vasiljevi, 2012).
U Srbiji, nema jo uvek "pametnih" gradova u punom smislu ovog koncepta, ali ima zaetaka ili
potencijala za razvijanje istih. Srednji gradovi moraju da budu "pametni" gradovi, da bi postigli priblian rast i
razvoj koji imaju i veliki gradovi, zadravajui pritom kvalitet ivota koji je karakteristian za manje gradove, jer
se tako stvaraju preduslovi za opstanak i dalji razvoj ovih gradova, a time i za ravnomerniji prostorni razvoj
Srbije, odnosno za postizanje neophodnog stepena teritorijalne i drutvene kohezije drutva u Srbiji. Naime, u
Republici Srbiji danas postoje 24 grada, od ega se sem Beograda, tri grada izdvajaju kao gradovi koji se mogu
svrstati u vee gradove srednje veliine - Ni, Novi Sad i Kragujevac, ali koji se definitivno u velikoj meri
razlikuju od preostalih gradova i optina, koji bi, posmatrano na nivou cele drave, zaista spadali u kategoriju
srednjih gradova. Pomenuta tri grada, takoe, prednjae u razvoju i u veliini. Meutim, pozicija svih gradova u
Srbiji sem glavnog grada je podlona promenama. Kako Novi Sad, Ni i Kragujevac tee da dostignu Beograd ili
barem cifru od 500.000 stanovnika, tako i ostali gradovi tee da ostvare svoje specifinosti kako bi bili
konkurentni upravo u odnosu na pomenuta tri grada. Takoe, politika mnogih velikih gradova u svetu danas je da
smanji pritisak stanovnitva u svojoj urbanoj metropoli ili aglomeraciji, dok se u Srbiji jo uvek nedovoljno radi
na spreavanju irenja beogradskog metropolitenskog podruja i ravnomernom razvoju drugih gradova. Ovde je
nastavljena "urbocentrina politika" bive SFRJ (Petovar, 2006:84), koja vodi daljoj centralizaciji od strane
drave, beogradizaciji i neravnomernom razvoju drugih gradova i regiona. Pritom, esto se gubi iz vida da je
Beograd bio "veliki" grad i za bivu SFRJ, a kamoli za RS danas. Da je navedeno stanje potrebno menjati
svedoe i Strategija prostornog razvoja RS 2009-2013-2020 i Zakon o regionalnom razvoju iz 2010. godine, koji
afirmiu principe na kojima poiva jedna "pametna" regionalizacija i prostorna organizacija drave:
subsidijarnost, policentrizam, decentralizacija, ravnomerniji razvoj, razvoj srednjih gradova kao "motora razvoja"
Ako se uzme u obzir sve do sada navedeno o kriterijumima za definisanje srednjih gradova, zakljuak je
da ne postoji konsenzus, ali da se naelno njihova veliina kree do pola miliona na evropskoj skali ili do dvesta
hiljada stanovnika u sluaju istraivanja u Francuskoj. Struktura gradova u Srbiji je takva da u odnosu na
Beograd svi ostali gradovi jesu mali ili srednji. U uzorku ovog rada e se posmatrati dve kategorije gradova
srednje veliine: I kategoriju ine Novi Sad, Ni i Kragujevac (vei gradovi srednje veliine), a II kategoriju
gradovi i optine veliine od 40.000 do 150.000 stanovnika (srednji gradovi), to obuhvata 20 gradova i 13
optina u Srbiji. Moe se raspravljati o tome da li su Novi Sad, Ni i Kragujevac gradovi srednje veliine, ali, kao
to je napomenuto, prostorni razvoj gradova u Srbiji je takav da su u odnosu na Beograd ove dve kategorije
gradova blie jedne drugima nego Beogradu.
Posmatrano na primeru Srbije, ukoliko je grad sa svojim funkcionalnim okruenjem
5
, u odnosu na
dravu, mezo nivo, onda bi endogeni faktori koji utiu na razvoj grada bili, izmeu ostalog: socijalni kapital

5
FUP, to jest, funkcionalni urbani region, centralni region (nodal region) ili vorite je mesto funkcionalne
integracije ueg i ireg dela grada u njegovoj zoni uticaja i predstavlja otvoren i dinamian sistem. vorite ili centralni
region je u fokusu regionalnog planiranja, jer je on planska baza industrijske ekonomije. Stoga, moe se rei da je on baza
6

"zajednice" (poverenje, norme, vrednosti, i sl.); relacioni kapital izmeu lokalnih aktera; mree saradnje u okviru
grada, izmeu gradova; fiksni privatni i javni kapital, itd. Sa druge strane, egzogeni faktori bi mogli da se svrstaju
na dve kategorije - prvu bi inili uticaji koji dolaze "odozgo", sa vrha centralizovane drave, a ogledaju se u
politici regionalizacije, decentralizacije, procesu pribliavanja EU i privrednim reformama ekonomski oslabljene
zemlje koja jo uvek prolazi kroz proces post-socijalistike transformacije; relacioni i socijalni kapital koji
povezuje lokalne aktere i centralnu vlast, itd. Drugu kategoriju ine uticaji koji direktno ili indirektno utiu na
prvu kategoriju egzogenih faktora, pa se prelamaju na nivo grada, a tiu se procesa reskaliranja moi na
globalnom nivou, uticaja globalnih ekonomskih tokova, evropskih integracija i evropske politike meugranine
saradnje odnosno razvoja evropskih regiona, sve vee "glokalizacije" mesta
6
, i slino.
Jedno je sigurno, na razvoj gradova utiu kako strukture tako i akteri. Ovaj dualizam pokuavaju da
prevaziu teoretiari razliitih oblasti, gradei sisteme analize na svim nivoima - mikro, mezo, makro i otvarajui
pitanja koja sve vie idu ka multidisciplinarnosti u davanju adekvatnih odgovora. O uticaju razliitih faktora na
razvoj gradova, najvie meusobnih "upada" u teorijski diskurs imaju sociolozi i ekonomisti. Ova tema se dotie
kako ekonomske sociologije, tako i sociologije prostora, sociologije javne politike i, naravno, urbane sociologije.
Predmet i cilj istraivanja
Disciplinarno iskazano, predmet ovog rada je socioloka analiza izazova razvoja sa kojima se susreu
gradovi srednje veliine u Srbiji, oslanjanjem na pojam "pametan" grad kao idealan tip, sa ciljem da se istrai koji
gradovi srednje veliine u Srbiji mu se najvie pribliavaju, odnosno po kom broju tih dimenzija od njega
odstupaju. Drugim reima, u analizi se "pametan" grad koristi kao pojmovni konstrukt dok je srednji grad
socioloka injenica. To znai da e se podaci iz razliitih izvora o gradovima srednje veliine analizirati preko
operativnih, merljivih dimenzija konstrukta "pametnih" gradova (za detaljnije objanjenje pogledati poglavlje o
metodologiji u ovom radu).
Na konceptualnoj ravni, cilj ovog rada je povezivanje sociolokih koncepata koji mogu doprineti
razumevanju metoda rangiranja gradova i merenja uspenosti lokalnog razvoja, a koji su u postojeim
operacionalizacijama pojma pametnih gradova dominantno ekonomistiki i kvantitativni. Dakle, cilj je da se
ukae na znaaj koji sociologija (moe) ima(ti) u oblasti socio-prostornog razvoja koja zahteva
multidisciplinarni pristup. Na empirijskom nivou, osnovni cilj istraivanja namee potrebu da se najpre
primenom metode rangiranja gradova pokae stepen razvijenosti gradova srednje veliine u Srbiji i njihova
hijerarhija. Model koji e ovde biti primenjen i modifikovan prema potrebama gradova u Srbiji, najvie se
zasniva na rangiranju gradova koje je primenio Rudolf Gifinger (Rudolph Giffinger) pri rangiranju
7
evropskih
pametnih gradova (Giffinger and Gudrun, 2010:21).

postindustrijske ili globalne ekonomije koliko i prostorne organizacije i planiranja (Toi i Maksin-Mii, 2009:156-157).
Trebalo bi uzeti u obzir i da se gradska naselja danas definiu prema svom morfolokom urbanom sastavu (MUS) koliko i
prema FUP-u: "MUS predstavlja kontinualno izgraeno urbano tkivo gradskog naselja dok FUP predstavlja FUP sa 45-
minutnim okruenjem, dakle ekonomsku zonu koja zahvata i manja naselja (seoska) u okruenju" (Stojkov, 2006:17).

6
"Dvostruki proces u kome se: 1) institucionalni/regulatorni aranmani pomeraju u dva smera - od nacionalnog
nivoa na gore, ka supra-nacionalnoj ili globalnoj skali i do nacionalnog nivoa na dole, prema individualnoj ravni ili lokalnim,
urbanim i regionalnim konfiguracijama; 2) ekonomske aktivnosti i mree postaju simultano vie lokalizovane/
regionalizovane i transnacionalne" (Swyngedouw, 2004:25).

7
To je pristup koji se zasniva na sledeim ciljevima: 1) Transparentno rangiranje odabranih grupa gradova; 2)
Elaboracija i ilustracija specifinih karakteristika i profila svakog grada; 3) Podsticanje saradnje izmeu odabranih gradova;
4) Identifikacija prednosti i mana za strateku diskusiju i savetovanje oko donoenja mera i odredbi. Ovaj princip rangiranja
7

Takav pristup omoguava da se identifikuje zastupljenost i znaaj endogenih i egzogenih inilaca razvoja
razvoja pomenutih gradova (ire u odeljku o metodologiji). Inovativnost ovog rada jeste upravo izrada jedne
klasifikacije koja e omoguiti lokalnim samoupravama da vide i uporede svoju poziciju u odnosu na druge
gradove. Malo je istraivanja koja su raena na temu rangiranja gradova iskljuivo u naune svrhe - uglavnom su
koriena u slubi ostvarivanja nekih politikih ciljeva, slanja odreenih medijskih poruka i sl. Uprkos
pomenutom, u naunim krugovima vlada miljenje da je rangiranje gradova srednje veliine veoma koristan
instrument za identifikovanje najboljih praksi i razvojnih strategija. Takoe, ovom metodom bi mogla da se
izbegne zamka "izmiljanja tople vode" (reinventing the wheel) od strane svakog grada srednje veliine
(Giffinger, 2007).

II TEORIJSKA KONCEPTUALIZACIJA OSNOVNIH POJMOVA
U ovom odeljku e predmet i cilj rada biti konceptualno obrazloeni, to jest, bie definisani pojmovi koji
su osnova teorijskog okvira ovog rada - pojmovi teritorijalnog kapitala, socijalnog kapitala, drutvenih mrea,
glokalizacije, (novog) regionalizma i urbane politike.
Objanjenje pojma TK
Pojam teritorijalnog kapitala (TK) obuhvata niz relevantnih koncepata za urbani i regionalni razvoj, a
koji dolaze iz razliitih naunih disciplina. Dominantno ekonomsko tumaenje nalazimo kod Gifingera, koji
smatra da pod uticajem globalizacije i evropskih integracija regioni i gradovi moraju da se ostvare kao prostorno
ograniena konkurentna podruja sa odreenim prednostima kako bi privukli investicije iz vodeih sektora
globalizovane ekonomije (Giffinger, 2009). I OECD je uveo specifino poimanje termina teritorijalnog kapitala
opisujui velike razlike u preduslovima za regionalni razvoj, kao i u ekonomskim performansama. Uzimajui ovo
u obzir ekonomisti istiu da iste investicije dovode do razliitih ekonomskih efekata na regionalnom nivou,
ukazujui da teritorijalni kapital omoguava da se odreene investicije vraaju u veoj meri nego u drugim
regionima (Giffinger, 2009). Dakle, teritorijalni kapital se definie kao preduslov za urbanu konkurentnost. On
se sastoji od dve grupe razliitih elemenata. Prvu grupu elemenata ine osnovni i funkcionalno povezani elementi
- to su prirodni ljudski potencijali i ne-materijalno, kulturno, tehniko i drutveno naslee. Ovakvi elementi se
smatraju fiksnom imovinom kao to su infrastruktura i poseban kvalitet mesta. Druga grupa elemenata su osnovni
relacioni elementi, koji se tretiraju kao odnosi meuzavisnosti - poput obiaja, neformalnih pravila, razumevanja,
ili kao specifinosti date sredine - institucije, pravila i prakse, obiajne strategije i politike (Giffinger, 2009:75).
Kamanji daje jedno vie socioloko tumaenje ovog pojma - posmatra koncept teritorijalnog kapitala kao
skup dobara, tzv. tradicionalnog kvadrata, oznaavajui etiri elemenata u ovoj matrici: privatni fiksni kapital,
kapital koji se zasniva na prirodnim i kulturnim resursima i infrastrukturi (javna i opipljiva dobra), humani
kapital (privatna i neopipljiva - meka dobra) i socijalni kapital (javna i nedodirljiva, meka dobra). U strogo
analitikoj perspektivi Kamanji objanjava jednostavne taksonomije komponenata teritorijalnog kapitala koje
definiu dve dimenzije: jedna dimenzija predstavlja ono to je materijalno, dok druga dimenzija predstavlja
odreeni stepen rivalstva. Svaka dimenzija je podeljena na tri kategorije materijalnog nasuprot rivalstvu,
proizvodei matricu od ukupno devet elemenata (tabela 1): 1) Javna dobra i resursi (tradicionalna javna dobra su

je prvi put objavljen 2007. godine (Giffinger, et al., 2007) i eksplicitno se bavi gradovima srednje veliine u Evropi,
uzimajui u obzir njihove perspektive i izazove njihovog razvoja (Giffinger i Gudrun, 2010: 13).
8

socijalna infrastruktura poput bolnica, univerziteta i slino, kao i klasina infrastruktura, prirodni i kulturni javni
resursi, i ekoloki resursi), 2) posredna, meovito-konkurentna javna "opipljiva" dobra (kolektivna dobra
sainjena od meavine javnih i privatnih dobara; javna dobra koja mogu da se koriste i u privatne svrhe;
vlasnike mree u saobraaju, komunikacijama i energiji; i sl.), 3) privatni fiksni kapital i ne-konkurentna -
"iskljuiva" dobra (ovde spadaju softveri, ali i znanje, vetine i preduzetnitvo, kao i dobra visokog kvaliteta koja
se proizvode u lokalnoj sredini, itd.), 4) socijalni kapital ili "meka", "neopipljiva" dobra; 5) relacioni kapital
(saradnja meu akterima, stvaranje "lokalnog miljea"), 6) humani kapital, 7) ekonomija aglomeracije, povezanost
i receptivnost, 8) mree kooperacije, 9) relacioni privatni servisi - partnerstva u vidu klastera, spin-off
kompanija, itd (Camagni, 2008: 38-39). Zasnovano na ovim elementima, u matrici se konano razlikuju vidljiva,
meovita i nevidljiva ("meka") dobra, klupska dobra ("neista" javna dobra - impure public goods) i javna dobra,
koja zajedno definiu teritorijalni kapital. Za teritorijalni kapital se pretpostavlja da zavisi od kvaliteta i razliitih
formi kapitala, na podrujima koja su okarakterisana pomenutom kombinacijom dobara.
Tabela 1: Teorijske taksonomije elemenata teritorijalnog kapitala
R
I
V
A
L
T
S
T
V
O

Visoka
konkurentnost

(privatna dobra)
Privatni fiksni kapital
Promene u cenama inputa
(tvrdi elementi)
Ne-konkurentna dobra
(iskljuiva) - toll goods
Relacioni privatni servisi
koji se zasnivaju na:
- spoljnim vezama za
firme
- transferu rezultata iz
oblasti istraivanja i
razvoja
Spin-off strategije na
univerzitetima
Humani kapital:
- preduzetnitvo
- kreativnost
- privatna autorska prava

Promene u cenama
inputa (meki elementi)

Ne-konkurentna,
ali "iskljuiva"
dobra (club goods)

Opte javna dobra,
za privatnu
upotrebu (impure
public goods)
Vlasnike mree

Kolektivna dobra:
- pejzai
- kulturno naslee
(privatni "aranmani")
Mree saradnje:
- strateki savezi u
istraivanju i razvoju
("R&D"
8
) i znanju
- "p/p" = partnerstva na
projektima - sektori
usluga i planiranja
Upravljanje zemljitem i
kulturnim resursima
Relacioni kapital:
- sposobnost saradnje
- sposobnost kolektivne
akcije
- kolektivna
kompetencija
(javna dobra)





Niska
konkurentnost
Resursi:
- prirodni
- kulturni (fiksni)
Socijalni kapital:
- infrastruktura
Agencije za konverziju
rezultata iz oblasti
istraivanja i razvoja
Alati koji pojaavaju
"prijem"
Povezanost
Aglomeracija i ekonomija
regiona/oblasti
Socijalni kapital:
- institucije
- obrasci ponaanja,
vrednosti
- poverenje, reputacija
- povezanost,
socijabilnost (David
Hume, John Stuart Mill i
dr.)
"Opipljiva" dobra Meovita dobra "Neopipljiva" dobra
(meka)

8
R&D - kompanije u oblasti istraivanja i razvoja (research and development)
9

(tvrda) (tvrda + meka)

MATERIJALNOST

Komentariui devet razliitih elemenata i njihov znaaj za urbani i regionalni razvoj, Kamanji
identifikuje "tradicionalni kvadrat" ili "inovativni krst" odgovarajuih dobara. Ovaj "inovativni krst" konkretno
ukazuje na to da su od kljune vanosti mree i pristup regionalnog upravljanja u formi mrea privatnog, polu-
javnog i javnog partnerstva, kao i relacioni kapital u formi kooperativnog kapaciteta u urbanoj aglomeraciji. To
su vodee sile koje aktiviraju endogeni potencijal kroz odgovarajue inicijative. Eksplicitno, one ciljaju na
jaanje postojeeg teritorijalnog kapitala u formi specifinih "neopipljivih" dobara. Ovo znai da, sa strateke
take gledita, stvaranje dobara ovo se posebno odnosi na "neopipljiva" dobra postaje najvanija vodea sila
urbano-regionalne konkurentnosti, jer obezbeuje apsolutne i relativne prednosti jedne teritorije (Giffinger and
Gudrun, 2010:20).
Socijalni kapital - socioloki najznaajniji element TK
U konceptu TK svakako najznaajniji pojam za sociologiju je pojam socijalnog kapitala koji bi trebalo
da pomiri dve perspektive - socioloku i ekonomsku. Kolman (Coleman) posmatra socijalni kapital u okviru
svoje teorije drutvene akcije kao "analitiko orue za razumevanje individualnog aktera i reavanje veitog
sociolokog problema - pomirenje mikro i makro nivoa (Coleman, 1988a:101, prema: Ignjatovi, 2011:25).
Prema Kolmanovom shvatanju, socijalni kapital je resurs poput drugih resursa (humani, fiziki kapital i sl.) i
postoji u odnosima izmeu aktera, a ima i karakteristike javnog dobra. Kolman navodi i primere nekih aspekata
drutvene strukture koji predstavljaju socijalni kapital: im postoje odnosi uzajamnih obaveza, oekivanja i
poverenja u druge postoji i potencijal za korienje odreenih resursa; dalje, i kanali informacije predstavljaju
oblik socijalnog kapitala, kao i norme i njihovo efikasno sankcionisanje (Ignjatovi, 2011: 25-26). On tvrdi da se
znaaj koji je nekada imao socijalni kapital porodice danas promenio - usled transformacija drutvenih formi,
sve vei znaaj dobijaju "konstruisane" organizacije (formalne organizacije koje nisu proistekle iz porodinih
relacija). Sa ovom drutvenom promenom, Kolman smatra da bi politikim merama trebalo rekonstruisati drutva
i razvijati modele za oblikovanje novog tipa socijabilnosti, konstruisane socijabilnosti koja se stvara u formalnim
organizacijama. Sociologija ima prostora da u ovom kontekstu pronae nove mehanizme drutvene kontrole.
Moe se rei da je socijalni kapital spona koja omoguava, dakle, povezivanje kako sociologije sa
ekonomijom, tako i sa politikom i javno-politikim istraivanjima.
to se tie drugih teoretiara socijalnog kapitala, kod Patnama (Putnam), "u operacionalnoj definiciji,
poverenje zadrava svoju ulogu indikatora socijalnog kapitala (...) Patnam stavlja naglasak na odnose izmeu
pojedinaca, a socijalni kapital se shvata i kao javno i privatno dobro, tj. on ima i kolektivne i individualne
karakteristike" (Ignjatovi, 2011:34, prema: Putnam, 2000:20). U kasnijim istraivanjima, Patnam razlikuje vie
tipova socijalnog kapitala, podelu koja je popularna u akademskim krugovima, na tzv. vezujui - bonding social
capital i premoujui - bridging social capital. Ovaj drugi tip kapitala, premouje odnose izmeu ljudi koji su
udaljeni i postoji kod organizacija graanskog drutva, a smatra se i kapitalom kod kog se oekuje da e norme
biti potovane na nivou zajednice - obuhvata tzv. "blanko" poverenje koje je klju za jaanje socijalnog kapitala.
Kada postoji slabiji tip poverenja, socijalni kapital se ne "zatvara" u okviru manje grupe ili zajednice (kao
vezujui tip) i pozitivni efekti povezivanja se ire na ostatak zajednice i celo drutvo. Takoe, bez obzira na sve
10

kritike Patnamovog rada, mora postojati odreena doza slaganja sa njegovom konstatacijom da su kljuni
indikatori opadanja socijalnog kapitala u jednom drutvu, slabljenje politike participacije i graanskog
aktivizma (Ignjatovi, 2011:34-36). Za istraivanja socijalnog kapitala koja dotiu pitanja javne politike,
ekonomije, lokalnog razvoja i slino, posebno je bitan premoujui kapital, njegovo postojanje, irenje i
slabljenje.
"Dominantni segment ekonomske rasprave o socijalnom kapitalu pripada problematici ekonomskog
rasta/razvoja" (Burda, Viplo, 2004:13, 63, prema: Ignjatovi, 2011:46). "Najpre je bio shvaen kao jedna od
egzogenih varijabli koje odreuju preferencije na tritu. U novoj teoriji rasta, pak, socijalni kapital je dobio
svoje mesto zajedno sa faktorima kao to su tehnologija ili ljudski kapital. U okviru teorije endogenog rasta uvodi
se socijalni kapital kao endogena varijabla. Ova korekcija (...) podrazumeva ukljuivanja faktora iz "socijalne"
sfere na ekonomsko ponaanje. Socijalni kapital je naroito postao aktuelan u okviru debate o karakteru
"ekonomske transformacije". (...) Odnos ekonomskih teoretiara prema socijalnom kapitalu karakterie dualizam:
socijalni kapital moe biti prepreka razvoju i podsticaj za razvoj" (Ignjatovi, 2011:46). Vulkok (Woolcock) sa
druge strane, svoju teoriju socijalnog kapitala naziva "teorijom i politikom" i pokuava da tzv. sinergijskim
pristupom prevazie nedostatke "nove sociologije ekonomskog razvoja".
Vulkok i Narajan (Narayan) identifikuju etiri pristupa izuavanju socijalnog kapitala: komunitarni,
mreni, institucionalni i sinergijski, od kojih oni zastupaju potonji koji pokuava da integrie radove iz mrenog i
institucionalnog pristupa (Woolcock and Narayan, 2002: 225). Kroz studije sluaja zemalja u razvoju (World
Development, 1996), u potrazi za "uslovima koji neguju razvojne sinergije" (pod sinergijama se misli na
dinamike profesionalne saveze i odnose izmeu dravnih birokrata, ali i izmeu birokrata i razliitih aktera
civilnog drutva), dolo se do sledeih zakljuaka: 1) na postizanje kolektivnih ciljeva utiu vlade, korporacije i
civilne grupe; 2) drave, firme i zajednice pojedinano ne poseduju potrebne resurse za promovisanje odrivog
razvoja, ve su potrebna partnerstva unutar i izmeu razliitih sektora; 3) od svih sektora, uloga drave u
ubrzanju pozitivnih razvojnih ishoda je najznaajnija, ali i najproblematinija. Razlog tome je ne samo to to
drava obezbeuje javna dobra, ima monopol na silu i vladavinu zakona, ve je i akter koji je najvie u
mogunosti da ubrza dugotrajne saveze preko i unutar granice klase, rase, politike, pola i religije (Woolcock and
Narayan, 2002: 236). Sinergija izmeu vlasti i graanske akcije zasniva se na komplementarnosti -
complementarity i ukorenjenosti - embededness (Evans, 1992,1995, 1996; prema: Woolcock and Narayan, 2002:
236).
Komplementarnost se odnosi na meusobno podrane relacije izmeu javnih i privatnih aktera i pojaava
se zakonskim okvirom koji titi prava udruenja (na primer, privrednih komora, koje su konkretno u sluaju
Srbije, ugroene od strane drave), dok se ukorenjenost odnosi na prirodu i obim veza koje povezuju udruenja i
poslovne grupe. Takoe, jako je vano istai da je ovaj pristup koristan "samo ako su delanja javnih zvaninika
vezana za organizacionu sredinu koja je orijentisana ka uspehu (postignuu) - kompetentna, koherentna i
pouzdana (Woolcock and Narayan, 2002: 236). Vulkok pokazuje (Woolcock, 1998, prema: Woolcock and
Narayan, 2002) kako ishodi razvoja mogu da se razlikuju zavisno od tipova i kombinacija kapaciteta zajednice
(community capacity) i funkcionisanja drave (state functioning). Narajan (Narayan, 1999, prema: Woolcock and
Narayan, 2002) istie da je za odnos zajednice i drutva najbitniji premoujui kapital. Razliiti odnosi ovog
kapitala u zajednici (drutvu) dovode do razliitih ishoda - npr. u drutvima u kojima je nivo ovog kapitala visok
i u kojima postoji dobro upravljanje, postoji komplementarnost izmeu drave i drutva, pri emu je vea
verovatnoa da postoji i ekonomski prosperitet i socijalni red.
11

"Vulkok gradi jednu matricu na kojoj se zasniva procena nivoa ukupnog socijalnog kapitala i drutvenog
(ekonomskog) razvoja (...) Nivo autonomije se procenjuje na dve ravni. Ukorenjenost na makronivou ukazuje na
stepen povezanosti drave i drutva, tzv. sinergiju (synergy). Mikronivo ukorenjenosti odnosi se na integraciju
(integration), tj. veze unutar zajednice. Autonomija na makroravni odreena je stepenom (moralnog) integriteta
(integrity) i podrazumeva posveenost politike elite (senior policy makers) kolektivnim ciljevima. Autonomija
na mikronivou oznaena je kao kohezija (linkage) i pokazuje stepen povezanosti lanova zajednice sa spoljnim
akterima. U sluaju disproporcionalne dominacije ili odsustva jedne od navedenih dimenzija, nastaju "devijantne"
drutvene forme (...) Neto su drugaiji oblici devijacija iz makroperspektive. Oni ukazuju na odnos drave i
drutva. To znai da u sluaju nedostatka kohezije i sinergije nastaje anarhija (collapsed states). Na suprotnoj
strani je tip drave u razvoju (developmental states) sa izraenim nivoom kohezije meu zajednicama, kao i
sinergije drave i drutva. Izmeu dva ekstrema mogu se pozicionirati drave sa razliitim proporcijama ovih
karakteristika: postkomunistike "slabe drave" u kojima nedostaje kohezija ili birokratizovane drave iz
perioda socijalizma u kojima nedostaje sinergija. Pojam socijalnog kapitala je smeten u ovaj multidimenzionalni
model (Ignjatovi, 2011:59-60). U Srbiji nedostaje i kohezije i sinergije, ali se jo uvek izbegava stanje anarhije.
Ako bi moralo da se odlui, Srbija bi najpre pripala tipu birokratizovane drave, sa slabom ili nepostojeom
vezom izmeu drave i drutva, koja upornom centralizacijom dolazi do sve veeg izraaja.
Kada nema razvijenog odnosa drave i drutva, usled nepravedne raspodele resursa, otvaraju se vrata
koja vode ka socijalnim konfliktima, graanskom ratu, kriminalu, korupciji itd. U tom kontekstu, Srbija je zemlja
sa "naruenim" socijalnim kapitalom, koji je naslee i nekih prolih vremena, ali i ne-delanja u reavanju nekih
krucijalnih problema u drutvu. Kako autori navode, kada se postigne dogovor izmeu tri sektora - javni,
privatni i civilni - oko zajednikih pitanja, onda se mogu postizati zajedniki ciljevi i omoguiti dalji razvoj
(Woolcock and Narayan, 2002:238). Odnos izmeu ovih sektora zavisi u velikoj meri od iskorienosti
socijalnog kapitala, relacionog kapitala i prevashodno od mrea saradnje, to je jo jedna potvrda znaaja
socioloke analize.
Vaan doprinos Vulkokove teorije je u tome to, pored postojeih vezujuih i premoujuih tipova
kapitala, uvodi trei tip - povezujui socijalni kapital (linking social capital). "Na ovaj nain Vulkok ukljuuje
formalnu institucionalnu ravan u analizu, i to posebno institucije javnog sektora. Veza pojedinaca ili "zajednica"
sa dravnim institucijama oznaava nivo "institucionalnog" socijalnog kapitala" (Ignjatovi, 2011:61). U tom
kontekstu, u "novom itanju socijalnog kapitala u javnoj politici, najee se govori o tri nivoa drutvene
stvarnosti - makro, mezo i mikro
9
. Obino je naglasak na "srednjem nivou" (mezo nivo). Re je o programima za
jaanje onih formi drutvenosti za koje se veruje da su izvor obnavljanja "politinosti" i participativnosti graana.
Delovanje lokalne zajednice i udruenja graana treba da omogui "revitalizaciju" izgubljenog poverenja u
politike institucije, prvenstveno na nacionalnom dravnom nivou (Ignjatovi, 2011:110).
Znaaj pristupa drutvenih mrea
Povezivanjem aktera na razliitim nivoima vlasti, kao i graana sa pomenutim akterima, grade se
drutvene mree koje su izvor svih "mekih" elemenata TK o kojima je prethodno bilo rei. O znaaju pristupa
drutvenih mrea
10
Cveji navodi sledee: "Naglaavanje relacionog karaktera ekonomske akcije je prirodno

9
Mezo nivo je najblii izvoru premoujueg socijalnog kapitala, dok se mikro nivo moe vezati za pojam
vezujueg kapitala (Ignjatovi, 2011:110).

10
Prema Cvejiu, "drutvena mrea je drutvena struktura koju ine pojedinci ili organizacije (ili drugi kolektiviteti)
koji se nazivaju "vorita" (nodes) i koji su povezani jednom ili vie meuzavisnosti, kao to su prijateljstvo, srodstvo,
12

otvorilo pitanje o strukturi tih odnosa, tj. o glavnim akterima, njihovim pozicijama, pristupu resursima i
meusobnim odnosima" (Cveji, 2011:79). Takoe, ekonomska sociologija istie znaaj drutvene strukture -
horizontalne i vertikalne. Otuda i znaaj pristupa drutvenih mrea, kao jednog od znaajnih analitikih pristupa
u sociolokim istraivanjima. Sa ovim konceptom je tesno povezan i pojam socijalnog kapitala iji je znaaj ve
naglaen u okviru Kamanjijevih elemenata TK. Cveji navodi klasifikaciju analitikih oblasti mrenog pristupa,
koju nude Pauel i Smit-Doer, kao dokaz da se mrena analiza moe primeniti u brojnim podrujima sociologije i
na razliitim analitikim nivoima: 1) drutvene mree kao slabo formalizovane socijalne strukture, 2) mree moi
i uticaja, 3) savremena preduzea i 4) proizvodne mree (Cveji, 2011:92).
U ovom istraivanju bitna su prva dva oblika drutvenih mrea. Prvi pristup se zasniva, izmeu ostalog, i
na "irenju informacija i znanja", ali za ovaj rad je bitno da se date informacije i znanja ne ire u kontekstu
opstanka firmi i pojedinaca (Cveji, 2011:93), ve u smislu funkcionisanja grada kao jednog preduzea u kojima
kljuni pojedinci stvaraju meusobne relacije, kao i relacije sa spoljnim akterima, proizvodei na taj nain mree
saradnje koje pozitivno utiu na opti prosperitet grada: "(...) u ovom procesu veliku ulogu igraju mree kroz koje
akteri mogu brzo i efikasno da pristupe vanim informacijama i novim znanjima" (Ibidem.), a date mree mogu
da se ire na razliite naine i mogu da budu i formalne i neformalne. Drugi pristup se bazira na mreama moi i
uticaja, koje olakavaju ili oteavaju protok informacija i distribuciju resursa. (Ibidem: 94-95).
Iako se mreni pristup odnosi uglavnom na preduzetnitvo i celokupnu oblast sociologije rada, ovde e
biti korien za analizu moi, uticaja i znaaja kljunih aktera u gradu na to bolju iskorienost i tvrdih i mekih
elemenata teritorijalnog kapitala. Pored javnog i privatnog, civilni sektor je jedan od stoera drutva. On je u
sluaju Srbije skoro nevidljiv, ali i okruen brojnim opravdanim i neopravdanim kontroverzama. Bez izgradnje
civilnog sektora nema izgradnje graanskog drutva, a samim tim ni obnavljanja sinergije izmeu drave i
drutva. Na tom procesu moraju da rade sva tri pomenuta sektora, posebno javni i civilni. Drava je zakonski
prepoznala postojanje tzv. "treeg" sektora, ali je u praksi, posebno u manjim gradovima, on skoro nevidljiv.
Potrebna je kooperacija, meusobno razumevanje i prepoznavanje potreba graana da bi pomenuta saradnja
mogla da se ostvari, to su sve preduslovi efikasnog upravljanja - vane komponente "pametnog" grada. U
drutvu u kome je slab graanski aktivizam, a politika participacija poprima oblik stranakog populizma u cilju
ostvarenja linih interesa, socijalni kapital kao da ne postoji. Isto tako, i na nivou zajednice - grada, slabo civilno
drutvo = loe upravljanje, "ne-pametno" upravljanje.
U tom kontekstu, "umreavanje urbanih aktera je analitiki prevod umreavanja mesta" , dok su
infrastrukturne mree samo sredstva urbanog povezivanja (Hoevar, 2005:711). Hoevar, takoe, navodi da bi
analitiki trebalo razlikovati tri osnovna elementa strukturnog umreavanja: 1) pojedinci i/ili grupe; 2) urbani
prostori - lokacije; 3) opremljenost u fizikom i /ili virtuelnom prostoru (Hoevar, 2005:712). Dakle, i strukture i
akteri, kao i njihove meusobne veze, moraju biti analitiki ispitani, kako bi se dobila to potpunija slika o
urbanom potencijalu odreenog grada.
Sa take gledita regionalne politike i planiranja, relacioni kapital i posebno, mree saradnje, su kljuna
dobra koja region poseduje, jer su to najvrednija dobra zbog njihovih karakteristika (za socioloku analizu
najvrednija). To su dobra konkurentnog regionalnog razvoja: javna i organizovana dobra, kao i meovita i

zajedniki interes, finansijska transakcija, seksualna veza, zajednika uverenja, uenje, presti, takmienje... Bart je
naglaavao da mrena analiza treba vie da bude skoncentrisana na pitanje kako se u jednoj ovakvoj strukturi generiu
resursi i anse, nego na pitanje koje pozicije u mrei imaju privilegovan pristup resursima. Veze izmeu vorova mogu biti
na vie nivoa (...), ali je klju uspenog korienja resursa u rukama onih aktera ije su neposredne mree guste (...)
"Zatvaranje" (premreavanje) strukturnih rupa je izvor koristi za ovakve aktere..." (Cveji, 2011:91-92).
13

nedodirljiva, u smislu da nisu predmet dinamikog trinog kretanja. Ovo znai da je teritorijalni kapital pojaan
kroz specifine kooperativne inicijative i relacioni kapital. Oba dobra su kljuna za osnaivanje specifinih grupa
aktera (javno, privatno), i obezbeivanje klastera koji su locirani na mestima gde ljudi mogu meusobno da dele
znanje o svemu navedenom. U ekonomskom smislu mree esto obezbeuju tzv. mrene ekonomije u formi spil-
over (prelivajueg) efekta (Giffinger, 2009). U Srbiji su ovi efekti posebno izraeni na podruju tzv. "prostorne
banane", koja obuhvata teritoriju od Beograda do Novog Sada.
Proces glokalizacije
Dalje, na razvoj svih gradova, a posebno post-socijalistikih gradova srednje veliine, jako utie i proces
globalizacije. Svindedav (Erik Swyngedouw) smatra da bi proces globalizacije trebalo preformulisati u ve
pomenuti proces "glokalizacije" - dvostruki proces u kome dolazi do politike i ekonomske dinamike
reskaliranja koje se odraava na geografski/prostorni nivo (reskalacija se odnosi na razmetanje moi, kako u
okviru mrea i ekonomskih tokova, tako i u okviru teritorijalnog upravljanja). Ravan ekonomskih mrea i
institucionalnih aranmana je prekomponovana tako da na vaan nain menja "poziciju drutvene moi".
Autor posmatra "skalarnu" konfiguraciju ili kao "regulatorni red" (regulatory order) ili kao "mree".
"Regulatorni red" se odnosi na geografsko-institucionalne aranmane kao to su drave, regionalne/lokalne forme
upravljanja, ili transnacionalne konfiguracije kao to je EU, dok se "mree" odnose na prostorne ili geografske
aranmane koji povezuju ekonomske aktivnosti. Obe skale - skala ekonomskih tokova i mrea, kao i skala
teritorijalnog upravljanja - reskalirane su kroz proces "glokalizacije". Pojava novih nivoa teritorijalnog
upravljanja i redefinisanje postojeih nivoa (kao to je nacionalna drava) menja upravljanje i organizaciju
socijalnih, politikih i ekonomskih odnosa moi. Obimna literatura koja se bavi pomenutim temama, sugerie da
se drutvena mo moe mobilisati, a to zavisi od hijerarhijskog ili prostornog nivoa na kome deluju drutveni
akteri (2004: 25-26).
Koncipiranje trenutne preraspodele politikog i ekonomskog ivota iz "skalarne" perspektive,
omoguava teoretiarima da preinae navodni proces globalizacije u neto to je osetljivije na prostornost samog
procesa, centralnost politikog domena i pomeranje relacija i geometrija moi. Svindedav tvrdi kako je politika
ekonomija kapitalizma proces koji kontinuirano transformie sopstvene vremenske i prostorne horizonte (2004:
31). Naravno, ekonomske mree ne mogu a da ne postoje paralelno sa politikim i institucionalnim
organizacijama, to jest, setom teritorijalno konstruisanih institucionalnih aranmana koji simultano obezbeuju
odreeni stepen socijalne kohezije, dok istovremeno dozvoljavaju i podravaju restruktuiranje ovih ekonomskih
mrea (Jessop, 2002, prema: Swyngedouw, 2004).
Autor navodi fordistiku dravu kao osnovu na kojoj su se, zahvaljujui regulatornim mehanizmima
same drave (mehanizam koji je, inae, stvarao nejednak lokalni i regionalni razvoj), stvarale mree kapitala koji
se stalno izmetao, dok su neke regulatorne funkcije ostale u nadlenosti drave. Taj dinamini socio-prostorni
mehanizam je stvorio nove forme i skale/nivoe, te je odveo i do restruktuiranja i redefinisanja razliitih nivoa
moi. Tzv. "kriza fordizma" odnosi se na znaajno teritorijalno reskaliranje itavog korpusa regulatornih praksi.
Na primer, regulatorni kodovi, norme i institucije se prostorno izmetaju sa jednog nivoa (skale) na drugi. Ishod
ovakvog tipa reskaliranja zavisi od skale do skale, horizontalno i vertikalno. Priroda, sadraj i oblik novih nivoa
(skala) i njihovo prilagoavanje potvruje relativne promene u pozicijama izmeu drutvenih grupa i klasa.
Pritom, akumulacija i cirkulacija kapitala su od vrhovnog znaaja, iako specifini mehanizmi u kojima se ovi
procesi odvijaju izuzetno variraju zavisno od skale. Celokupan obrazac koji se odnosi na pomenute promene,
14

ovaj autor naziva "glokalizacijom". Na snazi su, dakle, dva procesa - reskaliranje ekonomskih mrea i
reskaliranje drave i drugih institucionalnih formi. (Swyngedouw, 2004).
Uticaj ovakvog tipa promena je ve vidljiv u Srbiji, s tim to se proces sporije odvija, jer nismo jo uvek
pod velikim uticajem evropskog trita, primene principa teritorijalne kohezije EU, kao i restruktuiranja nekih
dravnih politika. Kako ovi uticaji budu jaali tako e se pojaavati i proces reskaliranja moi i vlasti u Srbiji,
ime e se otvoriti i nove mogunosti za razvoj srednjih gradova i njihovih regiona. S obzirom da je Srbija tek na
poetku procesa pridruivanja EU i da tek predstoje brojne pripreme i preduslovi koji moraju da se ispune
(zakonski, institucionalno, itd.), razmetanje nivoa moi, posebno u smislu teritorijalnog upravljanja bi trebalo da
bude jedan od jakih egzogenih faktora koji e direktno ili indirektno promeniti ili "zapeatiti" sudbinu nekih
gradova u Srbiji.
Novi regionalizam
U poslednje dve decenije ili vie, u regionalnoj ekonomskoj razvojnoj teoriji, diskurs se pomerio od
naglaska na egzogenim do sve jaeg stava da je uticaj endogenih faktora presudan. Pristupi tradicionalnom
regionalnom ekonomskom razvoju zasnivali su se na neoklasinoj ekonomskoj teoriji rasta. Novi pristupi, iako
priznaju da je razvoj uokviren egzogenim faktorima, prepoznaju mnogo znaajniju ulogu endogenih faktora. U
ovom kontekstu, endogeni faktori se posmatraju kao fundamentalni pokretai regionalnog ekonomskog razvoja, a
proistiu iz kvaliteta resursa i baze znanja jednog regiona. Endogeni faktori ukljuuju preduzetnitvo, inovaciju,
prihvatanje novih tehnologija, liderstvo (upravljanje), institucionalni kapacitet i sposobnost, kao i uenje.
Dakle, vana je i koherentna i efikasna forma upravljanja, kako na regionalnom tako i na centralnom
nivou. Obrazac decentralizacije, koji preovladava uglavnom zbog pritiska Evropske Unije, esto vodi u lokalne
antagonizme i kontraproduktivno takmienje izmeu lokaliteta (Monastiriotis and Petrakos, 2009). Tradicionalni
regionalni razvoj stavlja naglasak na spoljne faktore razvoja, koje u velikoj meri obezbeuje centralna vlast,
meu kojima su vane i: javne investicije u infrastrukturu, inicijativa za privlaenje stranih investicija, kao i mere
koje bi stimulisale spoljnu tranju (kroz tehnoloki napredak, marketing i promociju izvoza).
11
Sa druge strane,
koncept learning regiona (prihvatanje inovacija, uenje od drugih - primeri "dobre" prakse, kao i prenoenje
lekcija na druge, i sl.) stavlja vei naglasak na unutranje lokalne resurse, na obrazovanje i humani kapital, na
povezanost izmeu znanja i biznisa, i na ulogu informacionih i komunikacionih tehnologija, koje pomau u
transformisanju apstraktnog znanja u lokalno korisno uenje (Monastiriotis and Petrakos, 2009).
Pristup funkcionalne povezanosti izmeu gradova i njihovog regiona omoguava meusobnu saradnju i
ovaj pristup se moe povezati sa konceptom tzv. novog regionalizma. Ovakav pristup je povezan i sa konceptom
lokalnog ekonomskog razvoja (LER), pogotovo sa konceptom lokalnog identiteta i brendiranja. Glavnu ulogu u
ovim pristupima, ima, kako autori navode, "psiha", svakog individualnog lokaliteta, u smislu koliko moe da
neguje i promovie svoje posebnosti. Iz ovoga sledi da razvoj regionalnog identiteta postaje kljuni pojam, a
objanjava oseaj povezanosti i pripadanja jednom mestu i njegovim istorijskim karakteristikama. Ovo
podrazumeva jaanje lokalnih mrea i uee graana koji pomau u uveanju oseaja graanstva (sa time i
pripadanja), ali, takoe, i u stvaranju graansko - poslovnih mrea. Ovo, takoe, podrazumeva i identifikaciju,

11
Glavni cilj je redistibutivan, okrenut direktno ekonomskoj aktivnosti bliskih regiona. Ovakav pristup regionalnom
razvoju, shvata regionalni razvoj kao odgovornost drave. U ovim kontekstima regioni su u svakom pogledu u direktnom
takmienju za resurse, jedni sa drugima, ali su, u drugom smislu, izolovani i spill-over efekat ima sekundarno mesto.
15

razvoj i brendiranje lokalnih marki, kao i stavljanje naglaska na kulturne i istorijske karakteristike datog mesta.
12

Naravno, uloga socijalnog kapitala je i ovde kljuna radi izgradnje drutvenih mrea razliitih socijalnih aktera.
Na nivou zakona, ovo podrazumeva barem fiskalnu decentralizaciju i neki stepen podeljenosti vlasti, kako bi
lokalna vlast i oni koji investiraju mogli da mobiliu resurse kad god donesu neku odluku (Monastiriotis and
Petrakos, 2009).
Urbana politika i lokalni ekonomski razvoj (LER)
Urbana politika, neizostavni element celokupnog koncepta koji je predmet ovog rada, definisana je kao
zbir interesa onih koji kreiraju ili utiu na politiku jednog grada, zatim samih aktera, kao i njihovih akcija.
Urbana politika se, kao i politika generalno, realizuje na tri nivoa: globalnom, regionalnom i lokalnom. Ovaj
politiki lanac je prirodno stanje svakog drutva, ali je njegovo funkcionisanje, meutim, rezultat niza
specifinih okolnosti, a pre svega generalnog drutvenog profila i stepena drutvenog razvoja jedne sredine
(Pui, u: Mimica, A. i Bogdanovi, M. (pr.),2007:643). Uopte uzev, urbana politika se moe posmatrati iz dva
pravca: teorijskog i empirijskog. U ovom radu je naglasak na oba aspekta. Teorijski je delimino obrazloen, a
empirijski bi trebalo da predstavlja predloak za utvrivanje naina za bolje funkcionisanje lokalne sredine na
svakodnevnoj bazi. U gradovima to podrazumeva ispitivanje uslova i naina funkcionisanja drutvenog ivota u
svim njegovim segmentima, tj. ispitivanje urbanog karaktera. Vaan odgovor na urbanu zagonetku je odnos tri
segmenta: urbane moi (ko ima mo), interesa graana i interesa politike koja je na vlasti (Ibid.).
Na primer, Majkl Goldsmit (Michael Goldsmith) ukazuje na neke probleme upravljanja u velikim
urbanim podrujima. Moe se rei da se ti problemi, kao i strategije funkcionisanja takvih sistema, mogu videti i
u manjim sredinama. Stoga, ukazivanje na Goldsmitovu analizu moe pojasniti koncept modernog upravljanja
lokalnom zajednicom. Prema Goldsmitu, metropolitenska podruja funkcioniu najbolje po principu
decentralizacije. Naime, uprkos optem trendu svetskog upravljanja mnoge funkcije, koje treba da obavlja
dravna vlast, se prenose na irok spektar javnih tela, koja u saradnji sa privatnim sektorom, stvaraju preduslov
za uspenu implementaciju urbane politike (Goldsmith, 2001:325).
Najvanije je da se uzme u obzir injenica da aglomeracije (a ovo se odnosi i na mree i regione) nisu
nikada rezultat isto trinih sila. Javna akcija koja neizbeno ima eksplicitni ili implicitni, direktni ili indirektni
prostorni efekat, zasigurno je jedan od faktora. Ovo se odnosi na obe vrste mera (politika) koje imaju otvorenu
prostornu dimenziju - one koje se nazivaju "prostorno svesne", kao i one koje to nisu, a za koje se ponekad koristi
termin "prostorno slepe". Barka navodi kao primer set zakonskih mera koje je Svetska Banka u svom izvetaju
pod naslovom "Preoblikovanje ekonomske geografije", nazvala "prostorno slepim" - to su institucionalne mere
poput regulativa koje utiu na korienje zemljita, radnu snagu, meunarodnu trgovinu i socijalne usluge poput
obrazovanja, javnog zdravstva, snabdevanja vodom i sanitarnih usluga. Ako se zanemare radna snaga i

12
Stimson, Stough i Roberts (2006, prema: Stimson and Stough, 2008), predlau sledeu definiciju regionalnog
ekonomskog razvoja: "Regionalni ekonomski razvoj je primena ekonomskih procesa i upotreba resursa dostupnih regionu,
koji rezultiraju odrivim razvojem i poeljnim ekonomskim ishodima za region, ali i vrednostima i oekivanjima biznisa,
stanovnika i posetilaca". Autori takoe smatraju da je najbolja strategija endogenog ekonomskog razvoja regiona sadrana u
dve preporuke: 1) trebalo bi uspostaviti platformu/strategiju za promenu kojom bi se rukovodio razvoj regiona i ubrzala
njegova konkurentnost u globalnom okruenju, kako bi region postigao odrivi razvoj u budunosti; 2) trebalo bi mobilisati
kljune aktere ili facilitatore i agente promene, kroz partnerski pristup - stvaranjem stratekih saveza i partnerstava izmeu
biznisa, trita, vlasti i zajednice (Stimson and Stough, 2008:20). Iako se opisani koncept odnosi na regionalni razvoj, svi
principi koji su opisani imaju teorijski i empirijski znaaj za istraivanje gradova srednje veliine. Kao to je ve
napomenuto, ovi gradovi bi trebalo da budu motori razvoja drave, ali prevashodno i regiona (okruenja) u ijem se sastavu
nalaze.
16

meunarodna trgovina na koje utie jak set razliitih pravila, sve ostale institucije koje su navedene kao "slepe"
ne samo da ostvaruju uticaj/ efekte koji strogo zavise od mesta, ve je i njihova svrha/ uloga strogo prilagoena
mestu (Barca, 2009:18).
Stoga, politike odluke koje se tiu ciljanih prostornih efekata - da li bi ili ne bi trebalo iriti ili pruati
usluge na odreenoj teritoriji, odvijaju se paralelno sa odlukama privatnih aktera - da li da ulau kapital na
odreenom prostoru ili ne, ili, na primer, da li da se sele ili ostanu. Ovo e biti jedan od specifinih ciljeva
istraivanja - mogunosti primene socioloke analize na ve vie puta pominjan relacioni kapital izmeu kljunih
aktera i analiza uticaja upravljakih odluka na razvoj gradova. Odluke javnog i privatnog sektora su, dakle,
strogo povezane i meusobno se podstiu. tavie, dizajn nekih servisa (poput socijalnih koji su pomenuti), se
radi prema potrebama i interesu ljudi i biznisa koji imaju vei uticaj na javni izbor (Barka, 2009:19). Ovo je
posebno tano na primerima upotrebe zemljita i urbanog planiranja, to su u Srbiji konkretno velike prepreke u
dovoenju investitora u nekim sredinama. Poenta je da interesi privatnog kapitala, kao i potrebe koje kreiraju
rastue industrije u gradu moraju da budu zadovoljene, tako to bi trebalo, u razvojnim strategijama gradova,
prilagoditi javni interes privatnom interesu, to jest, strategije bi trebalo da odgovore kako na specifine potrebe
mesta (interesi i potrebe graana prevashodno), tako i na specifine interese (pojedinci, kompanije, uticaj trita,
itd.). U tom kontekstu, ni drava ne moe da predvidi sve posledice ulaganja u jednu teritoriju, a ne moe ni da
zadovolji sve interese. Ono to bi u najmanju ruku dravna vlast mogla da uradi je da uini da odluke budu
transparentne i da moe da se potvrdi i opravda njihovo postojanje. Postojanje "prostornog slepila", kao i
nedovoljnog protoka informacija, moe dovesti do ograniene racionalnosti i oportunizma (Cveji, 2011:66), a
onda i do nezadovoljstva graana i negativnih kumulativnih efekata na efikasnost i jednakost. Stoga je adekvatna
politika mesta neophodan preduslov kvalitetnog razvoja kako gradova, tako i regiona. Gradovi srednje veliine
kao budui "motori razvoja" RS imaju posebnu ulogu u celokupnom procesu - od razvoja ovih gradova e zavisiti
dalji stepen decentralizacije i regionalizacije drave, kao i stepen sinergije izmeu drave i drutva.
Bez obzira da li se osvremo na neomarksistiki ili neoveberijanski pristup gradu, svi autori se slau u
tome da su kljuni akteri
13
u gradu, tj. partnerstva i mree saradnje koje oni stvaraju, od najvee vanosti za
prosperitet grada i ireg regiona. Jedan od najznaajnijih teoretiara urbane politike, Dejvid Harvi (David
Harvey), u svom konceptu preduzetnikog grada zastupa tezu da gradovi koji zauzmu preduzetniko stanovite
prema ekonomskom razvoju imaju velike anse za uspeh. U sreditu ovog novog preduzetnitva, pre svega, jeste
zamisao o partnerstvu javnog i privatnog, koje tradicionalno promovisanje lokalnog upotpunjuje uticajem
lokalne vlasti kako bi se privukli strani izvori finansiranja, nova direktna ulaganja ili novi izvori zaposlenja
(Harvi, u: Petrovi i Vujovi, 2005:210). U kontekstu ovog rada i istraivanja iskorienosti TK, posebno e se
obratiti panja na mo brzog delanja (Stoker, u : Petrovi i Vujovi, 2005: 221), kao jednog od kljunih
elemenata relacionog kapitala, a samim tim i jaanja konkurentnosti grada.
Za uspenost jednog grada, kljuni su, dakle, akteri koji njime upravljaju, tzv. urbani menaderi
(Petrovi, 2009: 85). Kako Sreten Vujovi navodi, procesima u gradovima upravljaju razliiti akteri, od kojih
neki doista upravljaju, dok se drugi tome opiru, to govori o veoma konfliktnoj prirodi urbane stvarnosti. Ideja
saradnje izmeu aktera na osnovu potreba i/ili interesa potie od Miela Basana (Michel Bassand): "Urbani
razvoj proistie iz strukture moi, to znai iz sistema aktera od kojih su neki nadreeni a drugi podreeni;
zajedno, oni strukturiu urbani fenomen" (Basan, 2001: 351). Akteri na osnovu pomenutih interesa grade

13
Naravno, kada se pria o akterima, neizostavan je segment njihove saradnje o emu piu i Miodrag Vujoevi i
Ksenija Petovar navodei vie teorijskih modela saradnje izmeu aktera: Habermasov model saradnje, koncept tzv.
ograniene komunikacije i model tzv. neprijatelja (Vujoevi i Petovar, 2006:366).
17

horizontalne i vertikalne saveze. Izmeu politiara i privrednika je najei horizontalni savez, koji je
karakteristian za tzv. politiki kapitalizam. Moe se rei da je Srbija drutvo u kome vlada politiki kapitalizam.
Sa druge strane, najei vid saveza izmeu graana i politike je vertikalni - odnos hijerarhije, voe i voenih, te
kao to je ve napomenuto, Srbija je i birokratizovana drava u kojoj vlada slaba sinergija izmeu drave i
drutva.
Poto urbani akteri strukturiu urbani fenomen, to isto tako znai da su urbani akteri i njihovi sukobi od
fundamentalne vanosti za razvoj grada. U mnogim gradovima, pa i u post-socijalistikim, moemo razlikovati
etiri tipa aktera: strunjake za prostor - arhitekte, urbaniste, inenjere, itd; ekonomske aktere - razna industrijska
preduzea i servise, vlasnike gradskog zemljita, banke, i slino; politike aktere - politike lidere, njihove
partije, pokrete, itd; stanovnike, korisnike/graane, koji se diferenciraju prema drutvenoj poziciji, ivotnom
stilu, starosti, obrazovanju, NVO, itd (Vujovi, 2004:153).
Vaan pojam u analizi kapaciteta lokalne sredine, jeste lokalni ekonomski razvoj (LER) koji "ne
zahvata ekonomski razvoj koji ne prevazilazi lokalni znaaj, iako je to esta zabluda, ak i kod onih koji se bave
ekonomijom, odnosno lokalnom samoupravom. Sutina koncepta lokalnog u ekonomskom razvoju je u
saradnji aktera na lokalnom nivou, kao i u nastojanju da se u najveoj moguoj meri iskoriste lokalne
komparativne prednosti geografski poloaj, kulturno-istorijsko naslee, kvalitet radne snage, etniki sastav,
postojei privredni potencijali, stanje ivotne sredine, infrastrukturna povezanost" (Vasiljevi, 2012:11). Ovaj
pojam moe biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za stanovnike date lokalne
zajednice, a time unapreuje kvalitet njihovog ivota kroz poveanje zaposlenosti, realnih zarada, obima i
kvaliteta usluga lokalnih vlasti i slino. Meutim, takav razvoj je mogu jedino kada se ili lokalni nezaposleni
resursi upotrebe na kvalitetan nain ili kada se postojei zaposleni resursi jo bolje iskoriste, u novim sektorima i
sa novim tehnologijama. U uem smislu, LER se moe definisati kao proces stratekog planiranja kroz
partnerstvo lokalnih vlasti, privatnog komercijalnog sektora i nevladinog sektora usmerenog na podsticanje
investicija koje e obezbediti dugoroan rast lokalne zajednice. Stoga, svaka strategija LER-a se fokusira na
komparativne prednosti lokalne zajednice, na postojea ili potencijalna trita i to je posebno relevantno za
socioloki uvid, na prepreke ili slabosti unutar lokalne zajednice
14
(Begovi et al.; 2006:33). Strategija lokalnog
ekonomskog razvoja treba da utie na celu ekonomiju zajednice i susednog podruja, a njen osnovni cilj je
jaanje konkurentnosti, to za posledicu ima visok odrivi razvoj.
Kako Vasiljevi navodi, Blejkli i Bredo reito sumiraju znaaj lokalnog aspekta u ekonomiji: Lokalno
bazirani ekonomski razvoj i podsticanje zapoljavanja imaju vie ansi da se pokau uspenim ako su pokrenuti
na lokalnom nego ako su pokrenuti na nekom drugom nivou. Svaki od faktora koji utiu na ekonomiju
manifestuje se na jedinstven nain i ima delimino razliite uzroke u svakoj lokalnoj zajednici. Reenja lokalnih
problema nee biti uspena ako nisu usmerena na pojedinane grupe i ako nisu povezana sa celinom regionalnog
ekonomskog sistema."Tako lokalni ekonomski razvoj uvek preispituje da li ono to koristi celokupnoj privredi
jedne drave neizostavno koristi i odreenoj lokalnoj zajednici. Uvoenje koncepta lokalnog ekonomskog
razvoja je u izvesnoj meri i odgovor na preovlaujuu dihotomiju u bavljenju ekonomijom, odnosno na podelu na
makro- i mikroekonomiju. Njime se konkurencija, koja je osnovni pokreta razvoja, proiruje, odnosno
produbljuje (...) meutim, to ne znai da se LER lokalne samouprave obavezno stavlja u suprotstavljen poloaj.
Naprotiv, mnogi projekti lokalnog ekonomskog razvoja upravo zahtevaju saradnju vie gradova i optina kako bi

14
Postoje dve glavne strategije podsticanja lokalnog razvoja: 1) privlaenje stranih investitora uz ustupke kao to su
jeftino zemljite, poreske olakice i slino, 2) podsticanje lokalnog biznisa u smislu privatnog preduzetnitva.

18

se realizovali (...). Svetska banka odreuje lokalni ekonomski razvoj kao skup aktivnosti iji je cilj da izgrade
kapacitete lokalne zajednice, da unaprede svoju ekonomsku budunost i kvalitet ivota za sve. Slino, Brajant i
Sofski u svom odreenju pojma lokalni ekonomski razvoj teite stavljaju na aktivnosti koje se sprovode na
odreenom lokalitetu sa ciljem dostizanja odrivog drutveno-ekonomskog razvoja. Obe ove definicije snano
izraavaju moderno shvatanje koncepta lokalnog ekonomskog razvoja kojim se prevazilazi ogranienje na
ekonomska pitanja stavljanjem razvoja u kontekst ukupnog kvaliteta ivota u prvom sluaju, odnosno drutveno-
ekonomskog razvoja u drugom sluaju. Ovo, naravno, nije uvek bilo tako. Jo 60-ih godina prolog veka, kao
reakcija na usredsreenost na pitanje ekonomskog rasta i zanemarivanje ireg konteksta drutvenog razvoja,
javlja se koncept ekonomskog razvoja zajednice, u kome pitanja uea graana, odrivosti razvoja i jednakosti
dobijaju mnogo veu panju. Od tog vremena je i pojam lokalnog ekonomskog razvoja poeo sve vie da
ukljuuje i elemente socijalnog razvoja, pa se danas paralelna upotreba ova dva pojma gotovo izgubila"
(Vasiljevi, 2012: 11-14). Najvanije karakteristike LER-a su da je to proces i da se zasniva na aktivizmu i
saradnji lokalnih aktera. Kada se ovako postavi pojam ostavlja prostor upotrebu i u analizama drugih disciplina
poput sociologije.

III KONTEKSTUALNI OKVIR ISTRAIVANJA
Evropske integracije, proces globalizacije i slino, vode ka promenama gradskog preduzetnitva u smislu
uticaja kako na manje gradove, tako i na ire regione u ijem su oni sastavu. Razvojni problemi Srbije su najbolje
sublimirani u obrazloenju Borislava Stojkova, i posle skoro decenije, ovi argumenti imaju slinu teinu: 1)
problem ekstremno neravnomernog regionalnog razvoja, 2) problem veoma slabe teritorijalne kohezije, 3)
problem neiskorienog, slabo korienog ili pogreno korienog TK i 4) problem konkurentnosti u zaostajanju
(Stojkov, 2006:12-13). Ovo su sve pitanja kojima bi trebalo da se pristupa multidisciplinarno, pri emu i
sociologija ima svoj ugao posmatranja.
Srbija i dalje prolazi kroz proces post- socijalistike transformacije i to na nacionalnom, regionalnom i
lokalnom nivou. Transformacija post-socijalistikih gradova ka trinom modelu uslovljava njihovo istovremeno
suoavanje sa izazovima dekonstrukcije socijalistikog grada i regulacione transformacije kapitalistikog
urbanog sistema. Na putu integracije u globalne mree post-socijalistiki gradovi se suoavaju sa preprekama
koje ih stavljaju u polu-periferijski poloaj. Naime, takvi gradovi mogu biti od lokalnog i regionalnog, ali ne i od
globalnog znaaja, jer im nasleena podurbanizovanost (primarnost investicija u industriju i time sporiji rast
infrastrukture) umanjuje potrebnu konkurentnost (Petrovi, 2008; 2009).
Kao i veliki deo istone Evrope, Srbija nije dovoljno urbanizovana. "U Srbiji preovladava urbano-
industrijski tip razvojne strukture regiona, koji obuhvata skoro 60% populacije koja ivi na 1/4 ukupne teritorije
zemlje. Vei broj naselja u ovoj kategoriji su u najmanju ruku kreirala radna mesta koja uglavnom slue
stanovnitvu koje tu ivi. Druga karakteristika ovog urbano-industrijskog tipa je bogat spektar aktivnosti koje su
smetene izmeu gradova i njihovih odgovarajuih predgraa/okruenja, i fizika transformacija naselja kao
rezultat socijalnog restrukturiranja stanovnitva. Prisutan je jak demografski pritisak na iroko okruenje gradova
i na kvalitetna ruralna podruja. Urbanizacija se rairila i na prostor izmeu naselja, a karakterie je rasipniko
korienje zemljita, uz nejasno definisane granice naselja, siromane komunalne infrastrukture i imid
problematinog zemljita koji je u kontekstu siromane regionalne organizacije i regionalnog prostornog
planiranja. Prethodni policentrini razvoj iao je ka porastu uloge optinskih centara to je esto vodilo dupliranju
aktivnosti i smanjenju efikasnosti korienja zemljita. Uoena je tendencija osnivanja novih, nedovoljno
19

razvijenih optina kao rezultat postojeeg sistema finansiranja optina, umesto da se podupire, u skladu sa
principima odrivog razvoja, osnivanje takvih optina koje bi zavisile u to manjoj meri od dravnih subvencija,
a vie od razvoja samoinicijativnosti i povezanosti" (SPRRS, 2007:186).
Stepen urbanizovanosti u optinama u Srbiji je oko 55%, a u Vojvodini neto vie. Naravno, kljuni
problem je dominacija Beograda i jo nekoliko veih gradova, to je stvorilo nekoherentan i asimetrian urbani
sistem koji nije kompatibilan sa ciljevima formiranja evropskog urbanog sistema. I ovi autori navode
centralizaciju kao jedan od glavnih problema na putu veeg i jaeg razvoja nodalnih regiona (Toi i Maksin-
Mii, 2009). U ovakvom konceptu gradovi srednje veliine predstavljaju izuzetna vorita.
Bez decentralizacije nema uspene regionalizacije Srbije, a time ni smanjenja teritorijalnih i drutvenih
nejednakosti. Decentralizacija
15
je ve decenijama bila par excellence ustavni problem Srbije "kako iz
politikih, tako i iz praktinih ekonomskih razloga. Srbija ima dugu istoriju ne samo autoritarne centralizovane
drave, ve i drave sa konceptom jedinstva vlasti koji ima uzrono-posledinu vezu sa nepostojanjem razvijene
lokalne samouprave. U pogledu regionalnog ureenja zemlje, nasledio se sistem asimetrine regionalizacije sa
praktino samo jednom autonomnom pokrajinom, Vojvodinom. Takav sistem je neizbeno doveo do ogromnih
nesrazmera u regionalnom razvoju zemlje, slivanja veine stanovnitva u vee gradske centre, jaanja birokratije
unutar centralne vlasti i slabljenju administrativnih kapaciteta lokalne samouprave. Pored svega, izgubljen je
korak sa evropskim trendovima decentralizacije koje su centralno-istone evropske zemlje uhvatile tokom
tranzicije i prihvatile novi model lokalne samouprave" (Todori, 2007:26)
16
.
Nain na koji je novi Ustav Republike Srbije usvojen krajem 2006. godine naalost oslikava
nezadovoljavajue stanje odnosa participacije graana u vrenju vlasti, potovanja i svrsishodnosti institucija i
pluralizma miljenja, izmeu ostalog (Todori, 2007). Ipak se mora rei da je novi Ustav Republike Srbije dosta
panje posvetio pitanjima fiskalne decentralizacije, koja se smatra nunim i moda najvanijim preduslovom
regionalizacije. Novi Zakon o finansiranju lokalne samouprave preuzima ovaj koncept, jer precizira da jedinice
lokalne samouprave u celosti utvruju, naplauju i kontroliu javne prihode vezane za svoje izvorne prihode
(Todori, 2007), iako u praksi ne funkcionie najbolje, to zbog slabog relacionog kapitala to zbog burazerskog
kapitalizma (Petrovi, 2009).
Rezultati istraivanja o preprekama razvoja novih modela upravljanja u Srbiji su pokazali da "dravni
akteri na lokalnom nivou nemaju razvijene i stabilne odnose ni sa jednim akterom civilnog drutva, te da ne
podravaju nijedan tip graanskog aktivizma (...) Dugotrajnost transformacijskih procesa i ekonomske krize
oteavaju pomak od komandnog ka inkluzivnijem modelu upravljanja u Srbiji (...) Dravni akteri nemaju
adekvatne resurse i sposobnosti da primene pristup jake slabosti u saradnji sa civilnim sektorom. Zbog toga,
politika elita usporava promene koje nalae novi normativni okvir i tei da ouva centralizovani model
odluivanja, sa velikim uticajem politikih stranaka. Partokratski model upravljanja uslovljava i primarnost
jaanja dravnih institucija i kanalisanje procesa odluivanja u njihove tokove, a zanemaruje razvoj
kooperativnih kapaciteta dravnih aktera. To se potvruje i kroz programe podrke EU, kojima se organizacije

15
"Decenralizacija je teorijsko-ideoloki koncept ureenja drave koji se bazira pre svega na funkcionalnim
argumentima: decentralizovana vlast omoguuje veu participaciju graana u vrenju vlasti, vlast je odgovornija prema
graanima, ima veu sposobnost da pronae reenja koja su opte prihvatljiva, prua priliku za stvaranje novih politikih
elita, predstavlja protivteu autoritarnoj dravi, najefikasnija je u pogledu zadovoljavanja lokalnih potreba stanovnitva,
stvara oseaj zajednitva i element je graanskog drutva ili njegov most ka centralnoj vlasti. Sve u svemu, dva osnovna
argumenta u prilog ideje decentralizacije su efikasnost i legitimnost" (Todori, 2007:25).

16
"Anahroni domai model je odlikovalo nekoliko bitnih karakteristika: asimetrina regionalizacija, celokupna
imovina lokalne samouprave u vlasnitvu Republike; nepostojanje jasne diferencijacije nadlenosti izmeu optine i grada i
mogunosti za vrenje tih nadlenosti; nesrazmere u pogledu ovlaenja optina i postojanje trenda centralizacije" (Ibidem.).
20

civilnog drutva prevashodno profiliu kao nadgledajui (wathcdog), a ne sutinski partnerski akter" (Petrovi,
2012:101). Dakle, autoritarna kultura upravljanja i komandna mo visoko birokratizovane drave, kao duboko
ukorenjeno naslee nekih prolih perioda upravljanja Srbijom, izmeu ostalog, zanemaruju razvoj "treeg
sektora" i time osporavaju uspostavljanje graanskog drutva u punom smislu tog pojma. Naravno, ovakvo stanje
prati i itav korpus autoritarnih ideja i vrednosti.
Takoe, "da bi bio autonoman i pouzdan partner, civilni sektor mora imati odgovarajue materijalne i
ljudske resurse, a organizacije civilnog drutva (OCD) bi trebalo da budu utemeljene u drutvene zajednice.
Proces restrukturiranja moi nacionalne drave ka supra i subnacionalnom nivou (...) dodatno uslonjava
jednainu novog modela upravljanja. To otvara i pitanje efekta koji ovaj model ima na strukturu politikih
mogunosti aktera civilnog sektora" (Petrovi i Vukeli, 2013:44). "Promena strukture politikih mogunosti u
Srbiji je spora i zahteva temeljnu razgradnju postojeeg sistema distribucije moi. Politika elita na centralnom
nivou i dalje odugovlai sa procesom politike decentralizacije i onemoguava da se lokalni nivoi vlasti razviju
kao politiki autonomni entiteti, koji raspolau adekvatnim delatnim kapacitetima" (orevi, 2008; Komi,
2009; prema: Petrovi i Vukeli, 2013:49).
Novi Zakon o finansiranju lokalne samouprave predstavlja "novi pozitivni momenat u decentralizaciji
Srbije i od uspenosti njegovog sprovoenja zavisie dinamika i obim daljih koraka. Meutim, najvanije je da ti
sledei koraci ne budu osmiljeni i sprovedeni parcijalno, ve u sklopu jedne jasne i prepoznatljive zakonodavne
politike" (Todori, 2007:32). Takoe, neophodno je "zapoeti rad na sveobuhvatnoj regionalizaciji Srbije u
skladu sa parametrima koje nalae proces pridruivanja Evropskoj Uniji" (Ibidem.), a celokupan proces ve
godinama tee sporo.
"U poreenju sa evropskim zemljama Srbija znaajno zaostaje na planu drutveno-ekonomskog razvoja.
U evropskom kontekstu Srbija se moe odrediti kao zemlja srednje veliine prema povrini teritorije i broju
stanovnika. Ipak, kada se kao kriterijum za poreenje odredi veliina ekonomije, tada se naa zemlja svrstava u
male zemlje (sa vrednou GDP-a na nivou od oko 0,3% od vrednosti GDP-a kreiranog u EU 27, Srbija bi
zauzimala 23. mesto u poreenju sa zemljama lanicama)" (Molnar, 2013:72). Lokalni i ekonomski razvoj u
Srbiji je, u poslednjih skoro 30 godina, pratio tradicionalni model redistribucije, koja je bila spolja stimulisana, ili
kroz intervencije drave na regionalnom nivou ili u formi regionalnih fondova iji je izvor Evropska Unija.
Stoga, pomo u regionalnom razvoju je bila samo kopija modela nacionalnog razvoja, uglavnom razvoja domae
infrastrukture i usmeravanja resursa u najzahtevnije i najprofitabilnije sektore i regione. Dakle, postoji veliki
uticaj drave na regionalni razvoj, ali to nije jedini problem sa kojim se susreu manji gradovi. Regionalizaciju
Srbije
17
na prvom mestu karakteriu regionalne nejednakosti, te je jedan od kljunih ciljeva uravnoteen
regionalni razvoj, to jest, unapreenje teritorijalne kohezije.
Teritorijalna kohezija kao cilj u prostornom razvoju Srbije "oznaava napor ka smanjenju razlika u
stepenu razvijenosti i jaanju teritorijalne konkurentnosti Republike kao celine, ali i njenih regionalnih potcelina
(...) Vei stepen dostupnosti infrastrukturi, slubama i informacijama svim stanovnicima, usklaenost i odrivost
socio-ekonomskog razvoja, zaustavljeni negativni demografski trendovi i ravnomerniji prostorni razmetaj
stanovnitva u balansiranom i policentrinom sistemu sa posebnom ulogom gradova i njihovih funkcionalnih

17
Prema lanu 5. Zakona o regionalnom razvoju "za potrebe podsticanja regionalnog razvoja odreeni su sledei
regioni:1) Region Vojvodine; 2) Beogradski region; 3) Region umadije i Zapadne Srbije; 4) Region June i Istone Srbije;
5) Region Kosovo i Metohija. Vlada, na predlog organa nadlenog za poslove statistike, odreuje oblasti koje ine regione iz
stava 1. ovog lana, u skladu sa nomenklaturom statistikih teritorijalnih jedinica" (Zakon o regionalnom razvoju).
21

podruja, oznaavaju preduslove unapreenja teritorijalne kohezije na regionalnom i dravnom nivou" (SPRRS,
2007:43).
18

Moe se rei da je do sada politika regionalizacije uglavnom bila upravo sredstvo sakupljanja stranakih
poena, a da su svi pokuaji ravnomernijeg razvoja gradova i regiona tek u zaetku. Da bi Srbija postigla rezultate
u razvoju, prevashodno je neophodno jaanje teritorijalne i socijalne kohezije; moraju se stvoriti odreeni
preduslovi - potpunija decentralizacija, jaanje kapaciteta lokalne samouprave, administrativne kulture, lokalnog
preduzetnitva baziranog kako na stranim tako i domaim investicijama, jaanje institucija iz domena socijalnih
usluga pa samim tim i poboljanje kvaliteta ivota graana, itd.
U cilju stvaranja podsticajnog ambijenta za razvoj meuoptinske saradnje u Republici Srbiji,
neophodno je pre svega zavriti proces decentralizacije i to u svim njenim aspektima: administrativnom,
finansijskom i politikom. "Neophodno je definisati program namenjen za jaanje kapaciteta lokalnih
administracija za uspostavljanje i efikasno funkcionisanje meuoptinske saradnje u Srbiji, u okviru kog je
potrebno usmeriti posebnu panju na instrumente koji bi promovisali finansijske i politike prednosti
meuoptinske saradnje" (Avlija i Kneevi, 2010:17). Prema rezultatima analize meuoptinske saradnje,
Tatjana Pavlovi-Kriani navodi da su javno-privatna partnerstva bila jedini ili glavni katalizator pomenute
saradnje i da se stoga moe opravdano tvrditi da e se insistiranjem na ovakvim partnerstvima, ukoreniti praksa
javno-privatnog partnerstva (Pavlovi-Kriani, 2010:37), ali i zasigurno osigurati napredak optina i gradova u
kojima postoji pomenuta praksa. Srbiji nedostaje, kao to je napomenuto, jak institucionalni i zakonski okvir.
Veoma vaan element koji se pominje u SPRRS jesu FUP-ovi, to jest, u uvodu pomenuti funkcionalni
urbani regioni
19
koji su svuda u svetu, pa i u Srbiji, instrument balansiranog razvoja. Cilj ove vrste
regionalizacije je da se uspostavi racionalna socio-ekonomska organizacija prostora, zasnovana na mrei naselja,

18
Na primer, u Vojvodini e se neravnomernost stepena razvijenosti pojedinih delova regiona reavati tako to e
gradovi i gradska naselja poput Subotice, Sombora, Sremske Mitrovice, Paneva, itd, imati ulogu motora razvoja odnosno
fokusnih taaka oko kojih e se grupisati manje optine formirajui razvojne regione na itavoj teritoriji Pokrajine. Sa druge
strane, Centralna Srbija je prostor specifinog biolokog i kulturnog diverziteta koji ini centralnu osovinu teritorijalne
kohezije Srbije obuhvatajui umadiju i brdsko-planinska podruja jugozapadne Srbije, od branievske, moravike do rake
oblasti. Ovaj prostor, sa Gradom Kragujevcem kao najveim urbanim centrom, i nekoliko manjih ali veoma znaajnih
urbanih centara poput Smedereva, koje je funkcionalno snanije povezano sa gradom Beogradom, zatim aka, Kraljeva i
Kruevca u Zapadnomoravskom pojasu, Jagodine, uprije i Paraina u Velikomoravskom pojasu, ili Novog Pazara u Rakoj
oblasti, ima velike razvojne potencijale, ali i ogranienja koja usporavaju razvoj ove oblasti. Istona Srbija, kao
makroregionalna celina je prostor veoma bogatog biolokog i kulturnog diverziteta, ograen dragocenim prirodnim
rezervatom, ali sa izuzetno niskim ekonomskim i demografskim potencijalom. Uloga Zajeara je posebno vana imajui u
vidu kapacitete za razvoj industrije, energetike i turizma u irem okruenju, a uloga Bora je dopunski vana ukoliko se
razvoj rudarstva i prateih industrija oivi na odriv nain. Grad Poarevac i branievsko okruenje, bi trebalo posmatrati i
sa stanovita jae funkcionalne meuzavisnosti u pravcu Grada Beograda, itd. Zapadna Srbija ima slabu pristupanost i
funkcionalnu povezanost meu optinama, pri emu bi ovaj problem trebalo da se reava uz pomo gradova poput Uica,
Valjeva i apca. Pored specifinih vidova poljoprivrede, znaajnu ulogu u ovom kraju imaju lovstvo i umarstvo, zatim
industrija oslonjena na prirodne resurse ili moderne tehnologije oko veih gradova, hidropotencijali, turizam, itd. Juna
Srbija, kao makroregionalna celina koja ima najvee prostorno razvojne probleme, te zahteva najvee intervencije i podrku
u prostornom razvoju od strane Republike... (SPRRS, 2007: 63-64).

19
"Nacionalni regionalni centri slue kao snabdevai stanovnitva socijalnom i privrednom infrastrukturom i
uslugama na nacionalnom nivou. Grad sa svojim funkcionalnim regionom moe da ima meunarodni znaaj kategorije
MEGA 1-4 (Metropolitan European Growth Area) ili funkcionalno urbano podruje (FUP) od meunarodnog znaaja,
nacionalnog ili regionalnog (...) Na osnovu specifinosti, tj. razlika i slinosti, funkcionalno urbana podruja su
klasifikovana, odnosno rangirana, shodno funkcijama pri emu je utvren model njihovog teritorijalnog obuhvata (...)
Osnovni cilj je integracija Srbije u ire okruenje i postizanje odrivog razvoja definisanjem, podsticanjem i
usklaivanjem modaliteta meunarodne/regionalne saradnje i primenom odredbi meunarodnih stratekih
dokumenata..." (SPRRS, 2007:187, 189, 190).
22

koja e biti vorita u kojima su skoncentrisane funkcije. Ovakav vid regionalizacije moe biti i monocentrian i
policentrian (Toi i Maksin-Mii, 2009:156-157).
U SPRRS se insistira na policentrizmu kao jednom od osnovnih principa ravnomernog regionalnog
razvoja Srbije: "Policentrinost, kao veoma znaajan kriterijum za ocenu realnih rezultata uspenosti prostornog
razvoja Srbije, zahteva dosledno sprovoenje politike policentrizma odnosno podrke Republike jaanju
razvojne uloge gradova i manjih urbanih centara. Jasno definisane i uveane nadlenosti grada
20
u pogledu
ekonomskog i socijalnog razvoja i, posebno, unapreenja odnosa izmeu grada i sela, kao i adekvatna prava i
obaveze, treba da omogue efektivan odrivi razvoj na celoj teritoriji Srbije odnosno bolju i veu upotrebljivost
teritorijalnog kapitala (geostrateki, humani, materijalni, kulturni, socijalni, prirodni) i svrsishodno aktiviranje
potencijala koji danas lei neiskorien posebno u nerazvijenim podrujima. Uloga Grada Beograda i njegovog
metropolitenskog podruja u tom sistemu je dominantna imajui u vidu njegovu veliinu, poziciju, titulu glavnog
grada kao i humani, ekonomski i kulturni potencijal. Uloga funkcionalnih urbanih podruja meunarodnog
znaaja koju imaju Novi Sad i Ni, kao i funkcionalnog urbanog podruja nacionalnog znaaja koju ima
Kragujevac, je izuzetna sa stanovita formiranja razvojne osovine na pravcu sever-jug, dok uz to funkcionalna
urbana podruja Uica i, u manjoj meri, Zajeara imaju regionalni znaaj, otvarajui perspektivu razvoja na
zapadu i istoku Srbije. Ostali gradovi Srbije, pored svoje morfoloke rasporeenosti, imaju potencijal razvojnih
centara aktiviranjem i adekvatnom organizacijom svojih funkcionalnih podruja, povezivanjem sa ruralnim
okruenjem, boljom distribucijom ekonomskih i socijalnih aktivnosti i odgovarajuim povezivanjem
saobraajnom i drugom tehnikom infrastrukturom, poveanjem stepena pristupanosti znanju i informacijama i
jaanjem lokalnog i regionalnog identiteta zasnovanog na kulturnom i prirodnom nasleu, ekonomskoj
prepoznatljivosti (brend) i odlikama biolokog i kulturnog diverziteta" (SPRRS, 2009:50).
Takoe, kako Vujoevi navodi, Srbija se u pogledu mnogih pokazatelja tzv. "mekog kapitala", nalazi na
jednom od poslednjih mesta u odnosu na druge evropske zemlje, na primer, prema: kupovnoj moi stanovnika,
loim putevima, pismenosti, procentu BDP-a koji se troi na nauku, stopi nataliteta, brzini izdavanja graevinskih

20
Vasiljevi daje opiran zakljuak o preprekama, problemima i preporukama LER-a: "Koje uslove treba
obezbediti da bi se omoguilo lokalnoj samoupravi u Srbiji da postigne optimalne rezultate u podsticanju privrednog
razvoja? 1) Lokalna samouprava treba da dobije odreene resurse koji joj po prirodi stvari, a odskoro i prema pozitivnim
propisima, pripadaju. Tu se pre svega misli na imovinu lokalne samouprave, za ta je najvaniji korak uinjen donoenjem
Zakona o javnoj svojini. Ipak, budui da od donoenja zakona do njegove realizacije mogu proi i godine, vano je da se
imovinska deoba izmeu republike i lokalne samouprave obavi to bre i efikasnije. 2) Lokalna samouprava treba da dobije
ira ovlaenja u korienju resursa kojima raspolae. Na primer, radno-pravno zakonodavstvo i politika utvrivanja zarada
na nivou lokalne samouprave moraju biti mnogo fleksibilniji da bi se obezbedilo da gradovi i optine mogu, sa jedne strane,
privui i zadrati kadrove koji su potrebni za voenje politike razvoja, a da, sa druge strane, mogu nagraivati zaposlene u
skladu sa njihovim uinkom i doprinosom realizaciji razvojnih ciljeva lokalne samouprave. 3) Izborni sistem treba da bude
redefinisan tako da graani mogu direktno birati svoje predstavnike u skuptinama optina, kao i gradonaelnike. Ovo i jeste
jedna od osnovnih prednosti demokratije na lokalnom nivou, i velika je teta da bude rtvovana radi obezbeivanja pune
kontrole politikih stranaka nad formiranjem i sprovoenjem lokalnih politika. 4) Uticaj lokalne samouprave na rad
podrunih organa i preduzea republike treba da bude znatno unapreen. Situacija u kojoj su direktori tih organa i preduzea
dovoljno daleko od Beograda da bi bili podvrgnuti nekoj znaajnijoj kontroli, a potpuno nezavisni od organa lokalne
samouprave, nepovoljno utie na delovanje tih organa, koji esto imaju vanu ulogu u realizaciji razvojnih projekata od
lokalnog i regionalnog znaaja. 5) Potrebno je definisati dugoronu strategiju regionalnog razvoja Srbije da bi lokalna
samouprava mogla svoje razvojne prioritete uskladiti sa regionalnim razvojnim prioritetima. 6) Izmenama republikog
zakonodavstva i edukacijom treba omoguiti fleksibilnije forme meuoptinske saradnje, koji e olakati pruanje
komunalnih usluga na regionalnom nivou i tako podii njihov kvalitet i smanjiti jedininu cenu. 7) Sve administrativne
prepreke za poslovanje, na svim nivoima vlasti, treba ukloniti. Birokratske procedure treba pojednostaviti i pojeftiniti. Ako
se ove reforme sprovedu, privreda Srbije e osetiti veliki podsticaj, a lokalne zajednice e dobiti instrumente da svim
aktivnostima budu krojai svoje sudbine i da se tako svrstaju meu dobitnike tranzicije" (Vasiljevi, 2012:95-96).
23

dozvola, tranziciji i evropskoj integraciji (Vujoevi, 2010: 57-58). Prema brojnim zvaninim dokumentima i
analizama stanja drutva u Srbiji (Nacionalna strategija odrivog razvoja Srbije, 2008; SPRRS, 2009; Vujoevi,
2010), Srbija se nalazi u fazi naglaene demografske recesije, industrijska proizvodnja je i dalje u velikoj krizi
(loa privatizacija, zastarelost tehnologija, i sl.), sektor usluga je najrazvijeniji od svih privrednih sektora,
bespravna gradnja ne jenjava, vie se troi nego to se proizvodi, nema odrive proizvodnje, postojei resursi su
loe iskorieni, itd. Jedan od najveih problema je svakako neravnomeran razvoj izmeu podruja u Srbiji,
posmatrano bilo na lokalnom (optinskom), subregionalnom (okruzi) ili makroregionalnom nivou, sa nastavkom
dalje koncentracije stanovnitva i aktivnosti u irem metropolskom podruju Beograda i Novog Sada (ve
pomenuta "prostorna banana"), a sa nastavkom i daljeg demografskog i ekonomskog slabljenja veine drugih
podruja. Kao jedna od manifestacija, pojavljuju se novi prostorni obrasci koncentracije i aglomeriranja
stanovnitva i aktivnosti, koji su spontani i bez usmeravanja na nacionalnom nivou (Vujoevi, 2010:61).
Po pitanju ravnomernijeg regionalnog razvoja i smanjenja nejednakosti, Srbiji stoji na raspolaganju vie
opcija, pri emu bi trebalo voditi rauna o okviru pomenutog evropskog koncepta novog regionalizma, koji se u
poslednjih petnaestak godina primenjuje u sa preko 50 raznih vrsta modaliteta decentralizacije, sa nekih pet
osnovnih modaliteta (Vujoevi, 2010:71). Ovakva raznovrsnost stvara dodatne probleme odabira "pravog" puta,
s obzirom na specifinosti drutvenih promena u Srbiji u poslednje skoro tri decenije. Pored decentralizacije,
institucionalnih promena, politike pluralizacije i daljeg procesa demokratizacije, "neophodno je obezbediti tzv.
"kritinu masu" drutvenih aktera koji e podrati emancipatorske planske pristupe. Sredinju ulogu u tome
imae mree i druge trajne koalicije" (Vujoevi, 2010:73).

IV HIPOTEZE
U skladu sa ve definisanim ciljevima, rad e se sastojati iz dva metodoloka koraka u kojima bi trebalo
ispuniti dva cilja. Prvi cilj e biti razvijan kroz nultu hipotezu, to jest polazi se od pretpostavke na kojoj je
razvijen model i oekivanja su da e se generalizacije u datom modelu potvrditi i u Srbiji. Drugi cilj e biti
razvijan kroz optu i est specifinih hipoteza.
I CILJ: Uraditi hijerarhiju gradova/optina u Srbiji na osnovu dimenzija koje postavlja koncept
"pametnog" grada (ekonomija, stanovnitvo, vlast (uprava), mobilnost, sredina i uslovi ivota).
NULTA HIPOTEZA: Pretpostavlja se da poziciju grada/optine odreuje ukupan zbir standardizovanih
vrednosti svih dimenzija jednog grada. To znai da se neki grad moe nai visoko na listi i ako ima jako razvijene
dve dimenzije, dok su ostale prilino niih vrednosti. Moe se tvrditi da vei stepen razvijenosti svih dimenzija
sigurno utie na bolje pozicioniranje grada/optine u hijerahiji.
II CILJ: Na osnovu koncepta TK, kao bitnog elementa analize "pametnih" gradova, utvrditi da li egzogeni
ili endogeni faktori vie utiu na razvoj gradova srednje veliine u Srbiji.
OPTA HIPOTEZA: Pretpostavlja se da su u Srbiji egzogeni faktori razvoja gradova srednje veliine jai od
endogenih , te da u velikoj meri utiu na razvoj grada u smislu ukupne iskorienosti TK i "pametnosti" jednog
grada, a samim tim i njegove pozicije u rangu.
SPECIFINE HIPOTEZE KOJE SE ODNOSE NA EGZOGENE FAKTORE KOJI UTIU NA RAZVOJ
GRADOVA:
24

EG-1: Pretpostavlja se da se grad bolje pozicionira u hijerarhiji gradova u Srbiji ukoliko se nalazi u blizini
metropolitenskog podruja Beograda ili kljunih infrastrukturnih koridora, to je posledica dosadanjeg
centralizovanog razvoja Srbije i nejednakog prostornog razvoja.
EG-2: Pretpostavlja se da se grad bolje pozicionira u hijerarhiji gradova u Srbiji ukoliko ima strateki vanu
industriju koja je i posle procesa privatizacije ili restrukturiranja nosilac ekonomskog razvoja grada, to je
posledica komandno-planskog modela upravljanja socio-prostornim razvojem i razvojem gradova.
EG-3: Pretpostavlja se da se grad bolje pozicionira u hijerarhiji gradova u Srbiji ukoliko postoji povoljan
politiki savez lokalnih i centralnih vlasti, to je posledica politikog kapitalizma koji odlikuje drutvo u Srbiji.
EG-4: Pretpostavlja se da na razvoj gradova srednje veliine negativno utiu ekonomske posledice procesa spore
post-socijalistike transformacije i nedovoljna spremnost drave za proces pridruivanja EU, odnosno
specifinosti procesa reskaliranja moi nacionalne drave u Srbiji.
SPECIFINE HIPOTEZE KOJE SE ODNOSE NA ENDOGENE FAKTORE KOJI UTIU NA RAZVOJ
GRADOVA:
EN-1: Pretpostavlja se da na razvoj gradova srednje veliine i njihovo bolje pozicioniranje u hijerarhiji povoljno
utie kombinacija sledeih elemenata TK: visok socijalni kapital zajednice, relacioni kapital i mree saradnje
izmeu kljunih aktera u gradu, izgraene mree saradnje sa drugim gradovima/optinama u bliem ili daljem
okruenju, kao i mree saradnje izmeu tri kljuna sektora koji bi trebalo da budu stoeri drutva (time i svakog
grada, kao potceline) - javnog, privatnog i civilnog.
EN-2: Pretpostavlja se da sledee karakteristike koncepta "pametnog" grada (ili njihove kombinacije) povoljno
utiu na pozicioniranje datog grada/optine u sistemu gradova u Srbiji: inovativni i/ili preduzetniki duh kljunih
aktera i njihova spremnost za prihvatanje novih modela upravljanja.

V METODOLOGIJA
Metodoloko obrazloenje prvog istraivakog cilja
Rangiranje gradova e biti uraeno prema Gifingerovoj metodologiji na osnovu est dimenzija
"pametnih" gradova - kvantitativna analiza. Koncept "pametnog grada", kao to je ve napomenuto,
identifikuje est karakteristika za koje se smatra da su relevantne za pametan grad: ekonomija, stanovnitvo, vlast
(uprava), mobilnost, sredina i uslovi ivota. Prema Gifingerovoj metodologiji, ovih 6 karakteristika je
predstavljeno 31 relevantnim faktorom (tabela 2), koji reflektuju najvanije aspekte svake od pametnih
karakteristika. Na kraju, svaki faktor pametne karakteristike je empirijski definisan grupom odgovarajuih
indikatora, pri emu je definisano ukupno 74 indikatora, koji su potom upotrebljeni za operacionalizaciju
21
.

21
Trebalo bi imati u vidu da je Gifingerovo istraivanje sprovedeno na uzorku od 70 gradova u 25 zemalja lanica EU i da je
analiza bila sloenija utoliko to su poreeni gradovi u razliitim dravama. I u samom modelu su predstavljena ogranienja
kvantitativnih izvora podataka, to jest, potreba da se neki faktori dimenzija pametnih gradova kvalitativno analiziraju da bi
istraivanje bilo potpuno.
25

Tabela 2: Opis karakteristika i faktora pametnog grada (Giffinger and Gudrun, 2010:14)
PAMETNA EKONOMIJA
(konkurentnost)
PAMETNI LJUDI (socijalni i humani kapital)
- Inovativni duh
- Preduzetnitvo
- Ekonomski imid i zatitni znak (brend)
- Produktivnost
- Fleksibilnost trita rada
- Internacionalna ukorenjenost
- Sposobnost transformacije
- Stepen kvalifikacije
- Afinitet ka doivotnom uenju
- Drutveni i etniki pluralitet
- Fleksibilnost
- Kreativnost
- Kosmopolitizam/otvorenost (irina)
- Uee u javnom ivotu
PAMETNO UPRAVLJANJE (participacija) PAMETNA MOBILNOST (transport i IT sektor)
- Participacija u donoenju odluka
- Javni i drutveni servisi
- Transparentno upravljanje
- Politike strategije i perspektive
- Lokalna pristupanost
- (Inter-)nacionalna pristupanost
- Dostupnost IT infrastrukture
- Odrivi, inovativni i bezbednosni transportni
sistem
PAMETNA OKOLINA (prirodni resursi) PAMETAN IVOT (kvalitet ivota)
- Prirodni uslovi
- Zagaenost
- Zatita ivotne sredine
- Odrivi menadment resursa
- Kulturne ustanove
- Zdravstveni uslovi
- Individualna bezbednost
- Kvalitet stanovanja
- Ustanove obrazovanja
- Turizam
- Socijalna kohezija

U okviru ovog predloga teme doktorske disertacije, obim analize koji koriste Gifinger i Gudrun u svom
konceptu rangiranja gradova, e biti umanjen i prilagoen potrebama ovog rada, ali dovoljan da objasni i pokae
mogunosti primene ovog koncepta u Srbiji. S obzirom da e se kvantitativni deo ovog istraivanja zasnivati na
indikatorima koji se koriste i u evropskim istraivanjima i programima Evropske Komisije, otvara se i mogunost
poreenja sa drugim gradovima i dravama. Na prvom mestu, analiza e omoguiti da se pozicija svakog
grada/optine srednje veliine u hijerarhiji uporedi (prema dimenzijama ili prema faktorima koje ini odreeni
skup indikatora) istovremeno sa nekim drugim gradom/optinom srednje veliine. Takoe, mogue je
poreenje dobijenih rezultata u odnosu na prosene vrednosti odreenih indikatora na nivou cele drave
ili na nivou regiona (za neke indikatore).
Dakle, u ovu svrhu e prema prilagoenom modelu za Srbiju e biti (preliminarno) korieni sledei
indikatori
22
na optinskom nivou (tabela 4, u Dodatku, na kraju rada, str. 40):

22
U odnosu na raspoloive baze podataka," pet socijalnih polja je od bitnog znaaja za ekonomski i socijalni
razvoj individue i kvalitet njenog ivota", to jest, za postizanje socijalne kohezije odreene oblasti. "To su: (1) obrazovanje,
(2) zdravstvena zatita, (3) socijalna zatita, (4) ranjivost/osetljivost drutvene grupe, i (5) stanovanje. U svakom socijalnom
polju definisane su dimenzije, odnosno segmenti/oblasti, za koje se utvruju indikatori na osnovu kojih se procenjuje stepen
ostvarenosti odreenog prava ili potreba stanovitva, odnosno odreenog funkcionalnog, starosnog ili polnog kontingenta"
(SPRRS, 2007:124).
1. oblast stanovnitva (migracije, vitalni dogaaji, itd.) - 12 indikatora
2. oblast ekonomije (preduzetnitvo, direktne strane investicije, (ne)zaposlenost, itd.) - 16 indikatora
3. oblast kvaliteta ivota (zdravstvena zatita, socijalna zatita, obrazovanje, pravosue, itd.) - 46 indikatora
4. oblast informisanja, komunikacija i mobilnosti (telekomunikacije, kompjuterska pismenost, saobraaj,
itd.) - 11 indikatora
5. oblast prirodne sredine (prirodni resursi, zatita ivotne sredine, itd.) - 14 indikatora
6. oblast upravljanja (participacija graana, prihodi/rashodi optinskih budeta, itd.) - 16 indikatora
Da bi indikatori koji se posmatraju imali odgovarajuu "teinu", odabrano je za sada, dakle, 115
indikatora prema navedenim oblastima/dimenzijama. Pomenuti indikatori su izvori podataka za optinski nivo u
Srbiji. Za analizu pobrojanih indikatora, koristie se deskriptivna statistika, tzv. z - transformacija
(normalizovano odstupanje kao mera varijacije). Normalizovano odstupanje je mera varijacije koja iskazuje
odstupanje pojedinane vrednosti obeleja od srednje vrednosti u broju standardnih devijacija.
Normalizovano odstupanje uzorka se rauna po formuli:
Zi - standardizovano odstupanje neke vrednosti iz uzorka, Xi - vrednost iz uzorka koja se posmatra, X -
aritmetika sredina uzorka, S - standardna greka za uzorak.
Normalizovano odstupanje nema jedinicu mere. Iskazivanje disperzije u standardizovanim merama, tj. u
standardnim devijacijama omoguava poreenje dve serije podataka. Ovaj metod transformie sve vrednosti
indikatora u standardizovane vrednosti sa prosekom nula i standardnom devijacijom 1. Ovaj model je u prednosti
to razmatra heterogenost unutar grupa, zadravajui pritom metrike informacije. Da bi gradovi mogli da se
rangiraju, neophodno je da se agregatne vrednosti standardizuju na nivou indikatora (Giffinger, 2007:14).
Dakle, z- transformacijom e se standardizovati vrednosti za 36 gradova i optina srednje veliine (vie o
uzorku u nastavku rada) - za svaki indikator posebno i za grupe indikatora (klase/faktore). Rezultati koji budu
standardizacijom dobijeni za grupe indikatora kojima su predstavljene odreene karakteristike gradova/optina,
posluie za standardizaciju tih karakteristika na nivou ve pomenutih 6 oblasti ili dimenzija (u okviru kojih su
posmatrani indikatori: moe se videti u tabeli 4, u Dodatku, klasa/faktor i oblast/dimenzija za svaki indikator).
Dakle, tri puta e se standardizovati vrednosti - na nivou indikatora, klase/faktora i dimenzija. Na osnovu vrednosti
dobijenih standardizacijom na nivou est dimenzija "pametnog" grada, sabiranjem svih est vrednosti e odrediti
poziciju odreenog grada/optine u hijerarhiji gradova u Srbiji. Pre nego to se utvrdi "konano" mesto nekog
grada/optine u hijerarhiji, bie mogue i poreenje prema dimenzijama izmeu gradova/optina srednje veliine.
Kao to je ve napomenuto, u ovom radu e se posmatrati dva nivoa gradova srednje veliine: I
kategoriju ine Ni, Novi Sad i Kragujevac (vei gradovi srednje veliine), a II kategoriju gradovi i optine

26

Takoe, stepen razvijenosti jedinica lokalne samouprave odreuje se primenom osnovnog i korektivnih pokazatelja
ekonomske razvijenosti jedinice lokalne samouprave (ERO). Korektivni pokazatelji za merenje stepena ERO su: 1.
demografski pad ili rast; 2. stopa nezaposlenosti; 3. stepen obrazovanja; 4. kompenzacije za gradove (Uredba o utvrivanju
metodologije za izraunavanje stepena razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave, "Sl. glasnik RS", br. 42/2010).
27

veliine od 40.000 do 150.000 stanovnika (srednji gradovi). Dakle, uzorak (N=36) e initi ukupno 23 grada i 13
optina (tabela 3), prema sledeim kriterijumima: ukupnom broju stanovnika, stepenu urbanizovanosti (ne
posmatraju se optine sa manje od 20.000 stanovnika koji ive u gradskom podruju), regionalnom poloaju i
stepenu razvijenosti (iz analize su iskljuena devastirana podruja). Ovo su neki konkretni pokazatelji, koji se
koriste i u razvojnim dokumentima. injenica je da bez razvoja srednjih gradova, nema razvoja ni devastiranih ili
podurbanizovanih podruja. Na ovom stepenu razvijenosti Srbije, u kontekstu konkurentnosti odreenih gradova
i optina, iskljuivanje podurbanizovanih i devastiranih podruja iz analize se namee kao jedino logino reenje.
Moda je granica podurbanizovanosti trebalo da bude jo podignuta, ali bi onda iz uzorka "ispali" neki gradovi
koji ve pokazuju potencijale za uspean razvoj, poput Zajeara koji je od velikog znaaja u sistemu gradova u
Srbiji prevashodno zbog svog administrativnog poloaja, postojanja regionalne razvojne agencije, itd. Iz analize
su od optina izuzeti: Trstenik, Stara Pazova, Preevo, Velika Plana, Bujanovac i Aleksinac, koji iako imaju vie
od 40.000 stanovnika, manje od 20.000 stanovnika ivi u gradskim podrujima.
Tabela 3: Uzorak gradova i optina koji e se koristiti u ovom istraivanju:
Grad/
optina
Stanovnitvo
gradskih
naselja,
2002.
Ukupan
broj
stanovnika
prema
popisu
2002.
Ukupan broj
stanovnika
prema
popisu 2011.
Administra -
tivni status
Region Stepen
razvije-
nosti
23
Aranelovac 24309 48129 45746 optina umadija i Zapadna
Srbija
II
Baka Palanka 29449 60966 55898 optina Vojvodina I
Bor 39387 55817 49720 grad Juna i Istona Srbija II
Valjevo 61270 96761 91837 grad umadija i Zapadna
Srbija
II
Vranje 60934 87288 86120 grad Juna i Istona Srbija II
Vrbas 25907 45852 42802 optina Vojvodina I
Vrac 36623 54369 51846 optina Vojvodina I
Gornji
Milanovac
23982 47641 43739 optina umadija i Zapadna
Srbija
II
Zajear 39491 65969 60045 grad Juna i Istona Srbija II
Zrenjanin 79773 132051 123536 grad Vojvodina I
Inija 26247 49609 47818 optina Vojvodina II
Jagodina 35589 70894 70048 grad umadija i Zapadna
Srbija
II
Kikinda 41935 67002 60251 optina Vojvodina II
Kragujevac 146373 175802 174100 grad umadija i Zapadna
Srbija
I
Kraljevo 62922 121707 117701 grad umadija i Zapadna
Srbija
III
Kruevac 57347 131368 126012 grad umadija i Zapadna
Srbija
II
Kula 29464 48353 43803 optina Vojvodina II
Leskovac 68826 156252 146640 grad Juna i Istona Srbija III
Loznica 26203 86413 81499 grad umadija i Zapadna
Srbija
III
Ni 178161 250518 333268 grad Juna i Istona Srbija I
Novi Sad 235165 299294 371003 grad Vojvodina I
Novi Pazar 54604 85996 98992 grad umadija i Zapadna III

23
Na osnovu Uredbe o utvrivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2012. godinu.
28

Srbija
Panevo 92326 127162 123021 grad Vojvodina I
Parain 25292 58301 54915 optina umadija i Zapadna
Srbija
III
Pirot 40678 63791 58701 optina Juna i Istona Srbija II
Poarevac 51049 74902 73975 grad Juna i Istona Srbija I
Prokuplje 27673 48501 44790 optina Juna i Istona Srbija III
Ruma 32229 60006 55343 optina Vojvodina II
Smederevo 62805 109809 107170 grad Juna i Istona Srbija II
Smederevska
Palanka
25300 56011 51824 optina Juna i Istona Srbija III
Sombor 51471 97263 87539 grad Vojvodina II
Sremska
Mitrovica
42980 85902 80167 grad Vojvodina II
Subotica 107726 148401 143179 grad Vojvodina I
Uice 62162 83022 78598 grad umadija i Zapadna
Srbija
I
aak 73217 117072 114797 grad umadija i Zapadna
Srbija
I
abac 55163 122893 117388 grad umadija i Zapadna
Srbija
I

Velika veina gradova u uzorku (sem tri vea grada srednje veliine), prema podacima popisa iz 2002.
godine ima izmeu 40.000 i 80.000 stanovnika u gradskom pojasu, pri emu je Zajear ispod, ali blizu donje
granice, sa 39.491 gradskim stanovnikom (tabela 3). Gradovi koji u veoj meri odstupaju od navedenih vrednosti
su: Jagodina (35.589), Loznica (26.203), Panevo (92.326) i Subotica (107.726). Naravno, Panevo je jedno od
naselja koje apsorbuje stanovnitvo beogradskog metropolitenskog podruja, a Subotica ima izuzetan nacionalni,
transnacionalni i time prekogranini znaaj, tj. odlinu strateku poziciju u pomenutom okviru. Takoe, iz svakog
upravnog okruga (sem beogradskog) za uzorak je odabran najmanje po jedan grad/optina.
Metodoloko obrazloenje drugog istraivakog cilja
injenica da je, u sluaju metoda rangiranja gradova, re o prevashodno ekonomskom modelu namee i
potrebu da se razmatranje koncepta pametnih gradova dopuni socioloki relevantnim podacima u skladu sa
konceptom TK, prevashodno podacima o razvijenosti socijalnog kapitala, relacionog kapitala i mrea saradnje.
To se u radu realizuje preko podataka iz ISI FF istraivanja koje je sprovedeno kroz studije sluaja nekoliko
gradova u Srbiji (dubinski intervjui i ankete)
24
. Naime, za dodatnu, dublju analizu endogenih i egzogenih faktora,
neophodna je kvalitativna metodologija, koja e pored pomenuta etiri grada obuhvatiti i dubinske intervjue sa

24
Istraivanje pod nazivom "Krkteristike teritorijlnog kpitl u Srbiji - strukturni i deltni potencijl loklnog
rzvoj", je potprojekat istraivanja Izzovi nove drutvene integrcije u Srbiji: koncepti i kteri, koje realizuje Institut za
socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu (ISI FF) u toku 2013. godine. Uzorak obuhvata studije sluaja etiri
grada u Regionu umadije i Zapadne Srbije: Kragujevac, Novi Pazar, Uice i abac. Raene su ankete sa graanima i
dubinski intervjui sa kljunim akterima lokalnog razvoja - akterima koji su posredno ili neposredno uestvovali u realizaciji
razvojnih projekata u oblasti kulture, ekonomije, turizma (predstavnici kancelarije za regionalni razvoj; predstavnici lokalne
uprave za ekonomski razvoj, sektor kulture, socijalne politike i ivotne sredine; predstavnici turistikog saveza, predstavnici
privredne komore grada; predstavnici institucija kulture (muzej, pozorite, dom kulture), kao i predstavnici NVO koje su
aktivne u istraivanim gradovima).
29

kljunim akterima regionalnog razvoja na centralnom i regionalnom nivou vlasti. Intervjui sa akterima na
centralnom i regionalnom nivou bi trebalo da daju jasniju sliku o egzogenim faktorima razvoja gradova, sa
naglaskom na uticaj drave na razvoj gradova srednje veliine. Pomenuti intervjui su fokusirani i na pitanja
razvojnih potencijala, a posebno potencijala za umreavanje i meusobnu saradnju izmeu gradova srednje
veliine, to je jedan od kljunih preduslova njihovog opstanka u konkurenciji sa Beogradom, ali i okruenjem, to
jest, gradovima u susednim dravama, a sve u kontekstu ravnomernog regionalnog razvoja i potencijalnog
pridruivanja Srbije Evropskoj Uniji. U svim navedenim procesima, neki gradovi, iako ogranieni finansijskim
sredstvima i politikim previranjima, uspevaju da ostvare relativno visok rast i razvoj, koje prati i adekvatan rast
kvaliteta ivota.
Istraivanje ISI FF nudi tri seta podataka: 1) podaci dobijeni anketiranjem graana u etiri pomenuta
grada Regiona umadije i Zapadne Srbije (N=1200, u proseku 300 anketa po gradu); 2) podaci dobijeni
dubinskim intervjuima sa kljunim akterima u istim gradovima (N=60, 15 intervjua u svakom gradu); 3) podaci
dobijeni dubinskim intervjuima sa predstavnicima nekih od institucija koje se bave regionalnim razvojem
(N=20), a koje Zakon prepoznaje kao subjekte regionalnog razvoja: Vlada RS, ministarstva, AP Vojvodina,
glavni grad, jedinice lokalne samouprave, Agencija za privredne registre, Fond za razvoj, Republika agencija za
prostorno planiranje, regionalne razvojne agencije, Nacionalni savet za regionalni razvoj, Nacionalna agencija za
regionalni razvoj i regionalni razvojni saveti (prema: Pavlovi-Kriani, 2010:14). Naravno, uz sve napore, ne
oekuje se da e se ostvariti kontakti sa svim pomenutim subjektima, ali osnovna ciljna grupa jesu ministarstva
koja se bave regionalnim razvojem, kao i regionalne razvojne agencije. Iz pomenutog razloga, ovaj deo analize
bie dopunjen i analizom sadraja zvaninih dokumenata i saoptenja za javnost, koja izdaju dravni organi, a
koji se tiu regionalnog razvoja, procesa pridruivanja EU, lokalnog ekonomskog razvoja, itd. Pomenuta etiri
grada su dobar izvor podataka na osnovu kojih se mogu utvrditi endogeni i egzogeni faktori razvoja, posebno za
socioloku analizu bitne mree saradnje, relacioni kapital i svi "meki elementi" TK.
Kao to je ve ranije napomenuto, namera je autora da pokae na primeru gradova jednog regiona, znaaj
sociolokog istraivanja ove teme, znaaj korienja kvalitativnih podataka kao dopune za kvantitativne
pokazatelje, itd. Takoe, bitno je ukazati i na metodoloka ogranienja u radu, koja potiu kako od nedostatka
sekundarnih podataka tako i od nedostatka finansija za prikupljanje primarnih podataka. Uz sva finansijska
ogranienja, etiri grada koja su odabrana se u velikoj meri razlikuju meu sobom: Kragujevac je administrativno
odreen kao centar regiona i spada u jedan od veih gradova srednje veliine (prema klasifikaciji u ovom
istraivanju) sa burnom istorijom razvoja automobilske industrije; Uice je centar Zapadne Srbije, sa veoma
specifinom konfiguracijom terena, u pograninom podruju, sa bogatim istorijskim nasleem iz perioda
socijalizma (SFRJ); abac je dobar primer grada koji je u blizini metropolitenskog podruja Beograda, sa
bogatim kulturno-istorijsko-ekonomskim nasleem iz blie i dalje prolosti i Novi Pazar, jedna multietnina,
multikonfesionalna populaciono mlada sredina, karakteristina po sitnom preduzetnitvu, ali izolovana i
infrastrukturno najslabije opremljena, itd. Oekivanja su autora da upravo pomenute specifinosti daju dovoljno
iroko vienje endogenih i egzogenih faktora razvoja karakteristino za gradove srednje veliine u Srbiji, na
eksplorativnom nivou analize koji prua pouzdaniji oslonac daljih istraivanja specifinosti pojedinih gradova.
Primenjena sociologija na ovaj nain prua preporuke ne samo za dalja istraivanja ve i modifikovanje dravnih
politika koje podstiu razvoj istih.


30

Izvori podataka
Na sekundarnim izvorima podataka bi trebalo da se potvrdi nulta hipoteza, to jest da se odredi
hijerarhija gradova srednje veliine u Srbiji. Takoe,ovi izvori e biti korieni i za proveru specifinih
hipoteza koje se tiu egzogenih faktora koji utiu na razvoj gradova srednje veliine (EG1-EG4) - podaci koji
se odnose na prostorni raspored gradova u Srbiji, raspored industrije, putnu infrastrukturu, proces
privatizacije, itd. Primarni podaci e biti korieni za dopunu metode rangiranja gradova (ankete), tako to e
na primeru pomenuta etiri grada biti uporeivani podaci dobijeni iz primarnih i sekundarnih izvora, prema
dimenzijama "pametnog" grada (naravno, uz sva ogranienja koja postavlja anketa kao izvor podataka). Na
primarnim izvorima podataka e, pored pomenute dopune metode rangiranja, biti analizirane i specifine
hipoteze koje se tiu kako egzogenih tako i endogenih faktora razvoja gradova iz perspektive kljunih aktera
na lokalnom, regionalnom i centralnom nivou (dubinski intervjui).
Primarni izvori podataka su sledei:
1. Anketnim istraivanjem na nivou opte populacije bie kvantitativno analizirani sledei podaci u
okviru pomenutih dimenzija (oblast stanovnitva; oblast ekonomije; oblast kvaliteta ivota; oblast informisanja,
komunikacija i mobilnosti; oblast prirodne sredine; oblast upravljanja) koje dodatno upotpunjuju metodu
rangiranja gradova - posebno u smislu analize konzistentnosti podataka dobijenih datom metodom (podaci e biti
analizirani pomou metoda korelacije razliitih varijabli u okviru SPSS programa). Na ovaj nain e se dobiti i
neka vrsta "slike-u-ogledalu", to jest, sa jedne strane, kako se grad pozicionira u hijerarhiji na osnovu analize
sekundarnih kvantitativnih podataka, a kako ga vide i doivljavaju sami graani.
2. Naravno, da bi se upotpunila analiza iskorienosti teritorijalnog kapitala i diskusija o "pametnosti"
gradova u Srbiji, posebno sledeih elemenata - relacioni kapital, mree saradnje, kooperacija i koordinacija
unutar grada i izmeu gradova, bie obavljeni, kao to je ve napomenuto, i dubinski intervjui sa kljunim
akterima u etiri odabrana grada koji su direktno ili indirektno vezani za lokalni razvoj u gradu, a to su
predstavnici: kancelarije za regionalni razvoj; lokalne uprave za ekonomski razvoj, sektor kulture, socijalne
politike i ivotne sredine; turistikog saveza; privredne komore grada; predstavnici institucija kulture (muzej,
pozorite, dom kulture), kao i sa predstavnici NVO koje su aktivne u istraivanim gradovima, ali i neki manji
ili srednji preduzetnici. Ovo je najbolji nain da se "proceni situacija" na terenu - tako to e miljenje dati i oni
koji odluuju i oni u iju korist se odluuje. Cilj je da se analizom prikupljenih podataka putem intervjua,
sublimiraju zajedniki endogeni i egzogeni faktori koji utiu na razvoj gradova u Srbiji, ali i svi oni koji su
karakteristini za bilo koju od etiri pomenute sredine. Poenta je da se identifikuju svi ti "prikriveni slojevi"
prepreka u razvoju gradova i regiona i da se izvuku zakljuci i preporuke za dalji razvoj. U okviru identifikacije
endogenih i egzogenih faktora, poseban znaaj se pridaje sledeim indikatorima: meusobna saradnja aktera tri
kljuna sektora u gradu - javni, privatni i civilni; stavovi i vrednosti lokalne sredine; lokalno stanovnitvo kao
potencijal; strategije lokalne samouprave po pitanju privlaenja investicija i poboljanja kvaliteta ivota u
lokalnoj zajednici; pitanje odnosa lokalnih, regionalnih i centralnih struktura; pitanje lobiranja lokalnih vlasti za
sopstvene interese i to vei udeo u dravnom budetu; stavovi svih kljunih aktera o regionalizaciji,
decentralizaciji, procesu pridruivanja EU, itd.
Dubinski intervjui sa kljunim akterima regionalnog razvoja - cilj je isti kao kod dubinskih intervjua sa
kljunim akterima lokalnog razvoja, dok je tematika slina, s tim to e se posebna panja posvetiti sledeim
pitanjima: spremnost lokalnih, regionalnih i centralnih struktura da se izbore sa procesom ravnomernog
31

regionalnog razvoja, kao i stavovi o njihovoj meusobnoj saradnji; pozicija Srbije u okruenju, kao i prednosti i
nedostaci ulaska Srbije u EU; miljenje o spremnosti lokalnih samouprava da odgovore na izazove koje bi pred
njih stavila dalja decentralizacija; korisnost postojanja i regionalnog nivoa vlasti, a samim tim i stavovi o
regionalizaciji - problemima, prednostima, moguim "novim" reenjima i slino. Takoe, kroz analizu dubinskih
intervjua sa kljunim akterima regionalnog razvoja, trebalo bi da se dobije bolji uvid u znaaj i uticaj egzogenih
faktora na razvoj gradova i regiona. U ovom istraivanju pomenuti intervjui e se najvie pribliiti pogledu
"odozgo".
Sekundarni izvori podataka su sledei:
1. Baze podataka: DevInfo baza Republikog zavoda za statistiku, Baza podataka Republikog zavoda za
socijalnu zatitu, Baza podataka Ministarstva rada i socijalne politike, NALED baza direktnih stranih investicija
prema tipu investicija u gradovima, itd. Takoe, kao smernice za odabir indikatora, koriene su i sledee
evropske baze podaka: Urban Audit (local, core), ESPON 1.4.3 project (FUA level), ESPON 1.2.1 project
(NUTS 3), Eurostat database (NUTS 3, NUTS 2 or NUTS 0), Eurobarometar, SMESTO, CURE, itd.
2. Izvetaji i relevantne publikacije Nacionalne agencije za regionalni razvoj, Stalne konferencije gradova i
optina, Republikog zavoda za statistiku, Ministarstva pravde i dravne uprave, Nacionalne alijanse za lokalni
ekonomski razvoj, Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, optinska dokumenta (statuti, budeti, strategije i
slino), zakoni iz oblasti lokalne samouprave, regionalnog razvoja i teritorijalne organizacije drave, evropski
strateki dokumenti iz ove oblasti, zvanine izjave i saoptenja za javnost koja daju organi koji se bave lokalnim i
regionalnim razvojem, itd.
3. Relevantna istraivanja drugih istraivaa na ovu temu.

VI STRUKTURA RADA
Uvodno razmatranje: kratko obrazloenje relevantnosti odabrane teme
1 Koncept pametnih gradova: teorijsko, kontekstualno i metodoloko odreenje istraivanja
1.1. Konceptualna analiza: odreenje osnovnih pojmova i teorijskih pristupa
1.2. Kontekst: Drutvo Srbije i pretpostavke "pametnih" gradova
1.3. Ciljevi i hipoteze empirijskog istraivanja
1.4. Metodologija: operacionalizacija koncepta "pametnog" grada kontekstualni indikatori, izvori podataka
(uzorci), tehnike prikupljanja podataka
2 Rangiranje gradova u Srbiji po modelu "pametnih" gradova: rezultati kvantitativne analize sekundarnih
izvora podataka
2.1. Razmatranje dobijenih rangova kombinacija dimenzija (provera nulte hipoteze)
2.2. Razmatranje uticaja egzogenih faktora razvoja provera specifinih hipoteza
3 Endogeni i egzogeni faktori razvoja gradova srednje veliine u Srbiji - studije sluaja
32

3.1. Egzogeni faktori razvoja provera hipoteza o uticaju pojedinih dimenzija iz perspektive ispitivanih aktera
3.2. Endogeni faktori razvoja provera hipoteza o znaaju pojedinih dimenzija iz perspektive ispitivanih aktera
3.3 Identifikovanje endogenih i egzogenih faktora razvoja gradova srednje veliine (provera opte hipoteze
dominantnog uticaja)
Zavrna razmatranja: Potecijali i prepreke razvoja srednjih gradova u Srbiji kao "pametnih" gradova.

VII PRELIMINARNA LITERATURA
Achaerandio, R. et als. (2012), WHITE PAPER: Smart Cities Analysis in Spain 2012 The Smart
Journey, IDC, preuzeto sa:
http://www.portalidc.com/resources/white_papers/IDC_Smart_City_Analysis_Spain_EN.pdf
Amin, Ash (2004), Regions Unbound: Towards a New Politics of Place, Geografiska Annaler. Series B,
Human Geography, Vol. 86, No. 1, Blackwell Publishing.
Androniceanu, A. and Ivan, M. (2012), Smart city - a challenge for the development of the cooperation
mechanism between european cities, Proceedings of the eighth Administration and Public Management
International Conference.
Anthopoulos, G. L. and Vakali A. (2012), Urban planning and smart cities: interrelations and
reciprocities, in: F. lvarez et al. (eds.): FIA 2012, LNCS 7281, pp. 178-189.
Arsi, M. (2013), Rezultati i problemi u realizaciji fiskalne konsolidacije i reformi, Kvartalni monitor,
br. 32, Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), Beograd.
Assessing Competitiveness guide to strategic frameworks, LED resource guide, preuzeto sa:
http://www.citiesalliance.org/sites/citiesalliance.org/files/CA_Docs/resources/led/9.pdf
Avlija, S. i Kneevi, I. (2010), Modeli meuoptinske saradnje u EU i mogui podsticaji za razvoj u
Srbiji, SKGO, Beograd.
Barca, F. (2009), Persuing equity through place-based development policies. Rationale and the equity-
efficiency issue, OECD/TDPC Symposium on Regional Policy, Paris.
Bartik, J.T. (2003), Local Economic Development Policies, Upjohn Institute Staff Working Paper, No.
03-91.
Bartlett, L. (2005), Smart City: Social Entrepreneurship and Community Engagement in a Rural
Regional City, Australasian Institute for Social Entrepreneurship, Paper presented at the International
Conference on Engaging Communities, Brisbane, preuzeto sa:
http://www.engagingcommunities2005.org/abstracts/Bartlet-Leo-final.pdf
Basan, M. (2001), Za obnovu urbane sociologije - jedanaest teza (prev. Vujovi, S.), Sociologija, Vol.
XLIII, No. 4.
Begovi, B. et al. (2000), Principi modernog upravljanja lokalnom zajednicom, Centar za liberalno-
demokratske studije, Beograd.
Begovi, B. et al. (2006), Lokalni ekonomski razvoj, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd.
33

Berger-Schmitt, R. (2000), Social Cohesion as an Aspect of the Quality of Societies: Concept and
Measurment, EU Reporting Working Paper, No.14.
Boi, Milorad (2002), Regionalizacija i ekonomski razvoj Balkana, Junir, No. 9.
Brenner, N. (1998), Global Cities, Glocal States: Global City Formation and State Territorial
Restructuring in Contemporary Europe, Review of International Political Economy, No. 5:1, p.p. 1-37.
Bristow, G. (2010), Resilient Regions: Re-Placeing Regional Competitiveness, Cambridge Journal of
Regions, Economy and Society, No. 3, p.p. 153167.
Burda, V. i Viplo, . (2004), Makroekonomija: evropski udbenik, 3.izdanje, Centar za liberalno-
demokratske studije, Beograd.
Camagni, R. (2008), Towards a concept of territorial capital, in: Capello et al (eds.), p.p. 33-47,
preuzeto sa: http://www.ekf.vsb.cz/projekty/cs/okruhy/weby/esf-0116/databaze-
prispevku/clanky_ERSA_2007/987.pdf
Camagni, R. P. (2008), Regional Competitiveness: Towards a Conceptof Territorial Capital , In:
Capello, R., Camagni, R.P., Chizzolini, B., Fratesi, U. (eds.), Modelling Regional Scenarios for Enlarged
Europe - European competitiveness and global strategies, Springer.
Capello R., Camagni R. P. (2000), Beyond Optimal City Size: An Evaluation of Alternative Urban
Growth Pattern, Urban Studies, vol. 37, n9, pp. 1479-1496.
Capello, R. (2006), Regional Economics, Series Routledge Advanced Texts in Economics and Finance,
London.
Cochrane, A. (2008), Understanding Urban Policy- A Critical Approach, Blackwell Publishing, Oxford.
Creative Zone Innovator (CZI) Guide (2011), Conceptual framework and table of indicators, Creative
Urban Renewal in NW Europe (CURE) Interreg IV B.
Cveji, S. (2011), Drutvena odreenost ekonomskih pojava, ISI FF, Beograd.
aldarovi, O. (1985), Urbana sociologija - socijalna teorija i urbano pitanje, Globus, Zagreb, str. 193-
217.
Danilovi-Grkovi, G. et al. (2007), Javno-privatno partnerstvo za nauno-zasnovane inovacije i
znanjem voen ekonomski razvoj u Srbiji, UNDP i DTI, Beograd.
DevInfo - baza podataka, Republiki zavod za statistiku, Beograd, link:
http://devinfo.stat.gov.rs/DI6Web/home.aspx
Dreier, P. et al. (2007), Regionalism Old and New, In:Storm, Elizabeth et al. (eds.) The urban Politics
Reader, Routledge, London.
orevi, S. (2006), Status, nadlenosti i politika organizacija gradova, u: Damjanovi, D. i
Milenkovi, D. (ur.), U susret novom statusu gradova u Srbiji- realnost i potrebe, PALGO centar,
Beograd.
Enggong L. and Whitworth B. (2012), Investigating personal and community factors in E-government: A
citizens perspective, PACIS Proceedings, Paper 110, preuzeto sa:
http://aisel.aisnet.org/pacis2012/110/
ESPON 1.1.1, 1st Interim Report, Nordregio, 2002.
34

ESPON 1.4.1 (2005), Small and Medium-sized Towns (SMESTO), ESPON 2006 Programme - Interim
Report, Vienna.
ESPON project 1.4.3. (2006), Study on Urban Functions, First Interim Report.
European Commission, Report of the Public Consultation on the Smart Cities and Communities
Initiative (2011), Public consultation report.
Giffinger, R. (2007), Smart cities: Ranking of European medium-sized cities, Final report, Centre of
Regional Science, Vienna University of Technology.
Giffinger, R. (2009), Territorial Capital Of Serbia- Internal vs International Impact, In: Regional
Development, Spatial Planing and Strategic Governance, Institute of Architecture and Urban & Spatial
Planing of Serbia, Belgrade.
Giffinger, R. and Haindlmaier, G. (2010), Smart Cities Ranking: An Effective Instrument for the
Positioning of Cities?, Architecture, City and Environment, No 12, p.p. 7-25.
Giffinger, R. et al, Foreign Direct Investments, Locational Potentials and Competitiveness in
Metropolitan Regions in Europe, preuzeto sa: http://publik.tuwien.ac.at/files/pub-ar_7057.pdf
Giffinger, R. et al, City-ranking of European Medium-Sized Cities, preuzeto sa: http://www.smart-
cities.eu/download/city_ranking_final.pdf
Giffinger, R. (2009), Territorial Capital: Its Meaning for Urban and regional Development, Paper
presented at International Conference on Regional Development, Spatial Planning and Strategic
Governance, Institute of Architecture and Planning and Spatial Planning of Serbia, Belgrade, p.p. 67-82.
Gil-Garca, J. R. and Pardo, T. A. (2005), E-government success factors: mapping practical tools to
theoretical foundations, Government Information Quarterly, No. 22, p.p. 187 216.
Goldsmith, M. (2001), Urban Governance, in: Paddison, R. (ed.), Handbook of Urban Studies, SAGE
Publications, p.p. 325-335.
Guth, M. (2005), Innovation, social inclusion and coherent regional development: a new diamond for a
socially inclusive innovation policy in regions, European Planning Studies, Vol. 13, No. 2.
Haferkamp, H. and Smelser, N.J. (1991), Social Change and Modernity, University of California Press,
Berkeley, preuzeto sa: http://ark.cdlib.org/ark:/13030/ft6000078s/
Harvi, D. (2005), Od menaderstva ka preduzetnitvu: transformacija gradske uprave u poznom
kapitalizmu, u: Petrovi, M. i Vujovi, S. (ur.) Urbana sociologija, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd.
Hoevar, Marjan (2005), Koncept umreavanja gradova, Sociologija sela, Vol. 43, No 169 (3), str. 691-
721.
Hodgkinson, S. (2011), Is your city smart enough?, Ovum, CISCO.
Horlings, I. and Padt, F. (2011), Leadership for sustainable regional development in rural areas: bridging
personal and institutional aspects, Sustainable Development, Wiley Online Library.
Hot spots: Benchmarking global city competitiveness (2012), The Economist, A report from The
Economist Intelligence Unit, preuzeto sa:
http://www.managementthinking.eiu.com/sites/default/files/downloads/Hot%20Spots.pdf
35

Ignjatovi, S. (2011), Socijalni kapital: od akademskih rasprava do javne politike, Institut drutvenih
nauka, Beograd.
Izbori - za Narodne poslanike Narodne skuptine Republike Srbije, za predsednika Republike Srbije
(2012), Republiki zavod za statistiku, Beograd.
Kazepov, Y.(2005): Cities of Europe: Changing Contexts, Local Arrangements, and the Challenge to
Social Cohesion, In: Kazepov, Yuri (ed.), Cities of Europe, Blackwell Publishing, p.p. 3-42.
Knjiga 1 (2013), Nacionalna pripadnost - podaci po optinama i gradovima, Popis stanovnitva,
domainstava i stanova 2011. u Republici Srbiji, Republiki zavod za statistiku, Beograd.
Knjiga 2 (2013), Starost i pol - podaci po naseljima, Popis stanovnitva, domainstava i stanova 2011. u
Republici Srbiji, Republiki zavod za statistiku, Beograd.
Knjiga 22 (2013), Broj i povrina stambenih jedinica - podaci po naseljima, Popis stanovnitva,
domainstava i stanova 2011. u Republici Srbiji, Republiki zavod za statistiku, Beograd.
Knjiga 23 (2013), Stanovi za stalno stanovanje prema broju prostorija i povrini - podaci po optinama i
gradovima, Popis stanovnitva, domainstava i stanova 2011. u Republici Srbiji, Republiki zavod za
statistiku, Beograd.
Knjiga 3 (2013), kolska sprema, pismenost i kompjuterska pismenost - podaci po optinama i
gradovima, Popis stanovnitva, domainstava i stanova 2011. u Republici Srbiji, Republiki zavod za
statistiku, Beograd.
Knjiga 4 (2013), Verospovest, maternji jezik i nacionalna pripadnost - podaci po naseljima, Popis
stanovnitva, domainstava i stanova 2011. u Republici Srbiji, Republiki zavod za statistiku, Beograd.
Knjiga 6 (2013), Fertilitet enskog stanovnitva - podaci po optinama i gradovima, Popis stanovnitva,
domainstava i stanova 2011. u Republici Srbiji, Republiki zavod za statistiku, Beograd.
Komi, J. (2007), Principi evropskog regionalizma, Philia, Novi Sad.
Lacour, C. and Puissant, S. (2008), Medium-sized cities and the dynamics of creative services,
GREThA UMR CNRS 5113, Cahiers du GREThA n 08
Landri, . (2007), London kao kreativni grad, u: Hartli, D. (ur.), Kreativne industrije, CLIO, Beograd,
str. 350-364.
Lefebre, H. (2003), The Urban Revolution, Canadian Journal of Sociology, preuzeto sa:
http://www.cjsonline.ca/reviews/urbanrev.html
Lefevr, A. (1980), Teorija prostora, Trei program Radio Beograda, br. 45, II, str. 557-651.
Lombardi, P. (2011), An analytic network model for smart cities, Proceedings of the International
Symposium on the Analytic Hierarchy Process.
Lombardi, P. et al. (2011), An advanced triple-helix network model for smart cities performance,
Research Memorandum 2011-45, Faculty of Economics and Business Administration, preuzeto sa:
ftp://zappa.ubvu.vu.nl/20110045.pdf
Lovering, J. (1999), Theory led by policy: the inadequacies of the new regionalism (illustrated from the
Case of Wales), Paper presented at the Economic Geography Research Group Seminar, Joint Editors and
Blackwell Publishers Ltd.
MacLeod, G. (1999), Place, Politics and Scale Dependence: Exploring the Structuration of Euro-
Regionalism, European Urban and Regional Studies, Vol. 6, No 231, SAGE Publications, London.
36

MacLeod, G. (2001), New Regionalism Reconsidered. Globalization and the Remaking of Political
Economic space, International Journal of Urban and Regional Research, Vol. 25, No 4, Blackwell
Publishers, Oxford.
Malekovi, S. i dr. (2011), Decentralisation and Regional Policy in Croatia: The Impact of Accession
and the Prospect of Territorial Reorganisation, LSEE Papers on Decentralisation and Regional Policy,
RP No 5.
Marsden, Greg et als. (2010), How do cities approach policy innovation and policy learning? A study of
30 policies in Northern Europe and North America, Earlier Faculty Research, University of California
Transportation Center, UC Berkeley.
Mayer, M. (1995), Urban Governance and the Post- fordistic City, In: Healey, P. et al. (eds.) Managing
the Cities: New Urban Context, John Willey & Sons, New York.
Mijai, D. (2011), Analiza stanja poslovne infrastrukture u Republici Srbiji, NARR, Inter.
Milenkovi, D. (2006), Poloaj i nadlenosti grada u sistemu lokalne samouprave, u: Damjanovi, D. i
Milenkovi, D. (ur.), U susret novom statusu gradova u Srbiji- realnost i potrebe, PALGO centar,
Beograd.
Mijai, D. (2012), Decenija LER-a u Srbiji: ta su pouke za budunost, Inter.
Mileti, R. i dr. (2009), Industrijski gradovi u tranziciji problemska podruja, Glasnik srpskog
geografskog drutva, Vol. 3, No. 3.
Mileti, Radmila i dr. (2009), Pristup nerazvijenim podrujima u regionalnom razvoju Srbije, u:
Zbornik radova Geografskog instituta Jovan Cviji, SANU, Knjiga 59, Broj 2, str.149-171.
Miloevi, Boo (2002), Graanski identitet na Balkanu: izmeu globalizacije i regionalizma, Junir,
No. 9.
Mlinar, Z. (1992), Individuation and Globalization: The Transformation of Territorial Social
Organization , In: Mlinar, Zdravko (ed.), Globalization and Territorial Identities, Ashgate Publishing
Company, p.p. 15-34.
Molnar, D. (2013), injenice o regionalnim razlikama u Srbiji, Kvartalni monitor, br. 32, Fondacija za
razvoj ekonomske nauke (FREN), Beograd.
Monastiriotis, V. (2011), Decentralisation and Inter-Municipal Competition: Evidence from Serbia,
LSEE Papers on Decentralisation and Regional Policy, RP No 1.
Monastiriotis, V. and Petrakos, G. (2009), Local Sustainable Development and Spatial Cohesion in the
Post- transition Balkans: Policy Issues and Some Theory, In: Regional Development, Spatial Planing
and Strategic Governance, Institute of Architecture and Urban & Spatial Planing of Serbia, Belgrade, p.p.
1-20.
Nam, T. and Pardo, T. A. (2011), Conceptualizing Smart City With Dimensions of Technology, People,
and Institutions, The Proceedings of the 12th Annual International Conference on Digital Government
Research, preuzeto sa:
http://www.ctg.albany.edu/publications/journals/dgo_2011_smartcity/dgo_2011_smartcity.pdf
OECD, Podsticanje socijalnog preduzetnitva i osnivanja socijalnih preduzea u Republici Srbiji,
Izvetaj za RS 2012.
O'Konor, D. (2007), Gradovi, kultura i 'tranzicione ekonomije': razvijanje kulturnih industrija u Sankt
Peterburgu, u: Hartli, D. (ur.), Kreativne industrije, CLIO, Beograd, str. 365-383.
37

Optine i regioni u Republici Srbiji 2012 (2012), Republiki zavod za statistiku, Beograd.
Paasi, A. (2010), Commentary regions are social constructs, but who or what `constructs' them?
Agency in question, Environment and Planning A, volume 42, pages 2296-2301.
Pavlovi-Kriani, T. (2010), Meuoptinska saradnja u Srbiji: mogunosti i izazovi, Projekat
Institucionalna podrka SKGO, Beograd.
Perkmann, M. (2003), Cross-Border Region in Europe: Significance and Drivers of Regional Cross-
Border Co-Operation, European Urban and Regional Studies, Vol. 10, No 153, SAGE Publications,
London.
Petovar, K. (2006), O kriterijumima definicije grada, u: Damjanovi, D. i Milenkovi, D. (ur.), U susret
novom statusu gradova u Srbiji- realnost i potrebe, PALGO centar, Beograd.
Petrovi, D. (2008), U meumreju: Internet i novi obrasci drutvenosti, Saobraajni fakultet
Univerziteta, Filozofski fakultet Univerziteta, Beograd.
Petrovi, M. (2008), Savremeni koncepti razvoja grada: preduzetniki i postmoderni, u: Sreten Petrovi
(ur.), Drutvo rizika- promene, nejednakosti i socijalni problemi u dananjoj Srbiji, ISI FF, Beograd.
Petrovi, M. (2009), Transformacija gradova: ka depolitizaciji urbanog pitanja, ISI FF, Beograd.
Petrovi, M. (2010), O izazovima lokalnog regionalnog razvoja, Sociologija, Vol.52, No. 2, p.p. 211-
215.
Petrovi, M. (2012), Pretpostavke novog modela upravljanja okruenjem u Srbiji, Sociologija, Vol.
LIV, No 1.
Petrovi, M. i Vukeli, J. (2013), Ukljuivanje civilnog sektora u upravljanje okruenjem, u: Petrovi,
M. i Vukeli, J. (pr.), Zatita ivotne sredine u Panevu i Boru: izazovi participativnog pristupa
upravljanja okruenjem, ISI FF, Beograd.
Porter, M. (2007), Lokalni klasteri u globalnoj ekonomiji, u: Hartli, D. (ur.), Kreativne industrije,
CLIO, Beograd, str. 384-395.
Putnam, D. R. (1995), Bowling Alone: Americas Declining Social Capital, Journal of Democracy, 6:1,
65-78, preuzeto sa: http://xroads.virginia.edu/~HYPER/DETOC/assoc/bowling.html
Pui, Lj. (2007), Urbana politika, u: Socioloki renik, Mimica, A. i Bogdanovi, M. (pr.), Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Ranelovi, S. (2013), Reforma poreza na dohodak graana u Srbiji: efikasnost i pravinost vs. politika
ekonomija, Kvartalni monitor, br. 32, Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), Beograd.
Ray, C. (1999), Endogenous Development in the Era of Reflexive Modernity, Journal of Rural Studies,
Vol. 15, No. 3, pp. 257267.
Rizzi, P. and Pianta, R. (2011), Social capital and regional development in Europe: a close examination,
preuzeto sa: http://www-sre.wu.ac.at/ersa/ersaconfs/ersa11/e110830aFinal00722.pdf
Scott, W. James (2007), Smarth Growth as Urban Reform: A Pragmatic Recoding of the New
Regionalism, Urban Studies, SAGE Publications, Vol. 44, No 15.
Shapiro, J. M. (2005), Smart Cities: quality of life, productivity, and the growth effects of human
capital, Working Paper 11615, NBER working paper series, Cambridge.
Shucksmith, M. (2000), Endogenous development, social capital and social inclusion: perspectives from
leader in the UK, Sociologia Ruralis, Vol. 40, No 2.
38

Spasi, I. and Bireev, A. (2012), The State as the Great Classifier, In: Cvetianin, P. and Bireev, A.
(eds.), Social and cultural capital in Western Balkan societies, Sven, Ni.
Statistiki kalendar Republike Srbije (2012), Republiki zavod za statistiku, Beograd.
Statistika otpada i upravljanje otpadom u Republici Srbiji (2012), Republiki zavod za statistiku,
Beograd.
Stimson, R.J. and Stough, R.R. (2008), Changing Approaches to Regional Economic Development:
Focusing on Endogenous Factors, Financial Development and Regional Economies, 13-14 March,
Buenos Aires, Argentina.
Stirn, I. (2012), Regionalization of Local Self-government: A Surviving Strategy for German
Communities in the light of Europeanization and Globalization?, Halduskultuur-Administrative Cultural
Annual Conference Local Governance, Decentralization and Participation: Meta-Governance
Perspectives, Tallinn, preuzeto sa: http://hum.ttu.ee/failid/HKAC2012/Stirn.pdf
Stojilovi, M. (2011), Analiza pravnog okvira i stanja u kulturi na lokalnom nivou i predlog mera za
promene, SKGO, Beograd.
Stojkov, B. (2006), Status grada, decentralizacija i policentrinost Srbije, u: Damjanovi, D. i
Milenkovi, D. (ur.), U susret novom statusu gradova u Srbiji- realnost i potrebe, PALGO centar,
Beograd.
Stoker, G. (2005), Teorija reima i urbana politika, u: Petrovi, M. i Vujovi, S. (ur.) Urbana
sociologija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine, Slubeni glasnik RS,
br. 55/05 i 71/05 ispravka.
Swyngeduw, E. (1997), Neither Global Nor Local, Globalization and Politics of Scale, In: Cox, K.
(ed.), Spaces of Globalization: Reasserting the Power of the Local, Guilford Press, New York, p.p. 137-
166.
Swyngedow, E. (2004), Globalisation or 'glocalisation'? Networks, Territories and Rescaling,
Cambridge Review of International Affairs, Vol. 17, No. 1, pp. 25-48.
eerov, V. i Neveni, M. (2009), Model funkcionalnih urbanih podruja u Srbiji danas, u : Regionalni
razvoj, prostorno planiranje i strateko upravljanje, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd.
oe, F. (1978), Urbanizam, utopija i stvarnost, Graevinska knjiga, Beograd.
Todori, V. (2007), Ustavni okvir za decentralizaciju- pretpostavke i mogunosti, u: Damjanovi, D. i
Milenkovi, D. (ur.), U susret novom statusu gradova u Srbiji- realnost i potrebe, PALGO centar,
Beograd.
Toi, D. i Maksin- Mii, M. (2009), Functional Urban Regions as an Instrument for Balanced
Development of the Republic of Serbia, In: Regional Development, Spatial Planing and Strategic
Governance, Institute of Architecture and Urban & Spatial Planing of Serbia, Belgrade, p.p. 155-178.
Trej, Dina (2007), Kreativni gradovi, u: Hartli, D. (ur.), Kreativne industrije, CLIO, Beograd, str.
333-349.
Tripkovi, M. (2002), Regionalizacija i multikulturalnost u sociolokoj perspektivi, Socioloki pregled,
Vol. 36, No. 1-2, p.p. 5-16.
Tripkovi, M. (2007), Regionalizacija, u: Mimica, A. I Bogdanovi, M. (ur.), Socioloki renik, Zavod
za udbenike, Beograd.
Ulf, M. and Axelsson, K. (2008), Managing E-government projects a comparative Case study of two
inter-organizational E-service development initiatives, ECIS 2008 Proceedings, preuzeto sa:
http://is2.lse.ac.uk/asp/aspecis/20080149.pdf
39

Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji - domainstva, pojedinci,

preduzea (2012), Republiki zavod za statistiku, Beograd.
Uredba o utvrivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2012. godinu,
preuzeto sa:
http://www.mrrls.gov.rs/sites/default/files/attachment/Uredba%20%20o%20utvrdjivanju%20jedinstvene
%20liste%20razvijenosti%20%20regiona%20za%202012%20%20godinu%20lat.pdf
Uredba o utvrivanju metodologije za izraunavanje stepena razvijenosti regiona i jedinica lokalne
samouprave, "Sl. glasnik RS", br. 42/2010, preuzeto sa:
http://www.mrrls.gov.rs/sites/default/files/attachment/UREDBA%20O%20METODOLOGIJI%20lat.pdf
Vaci, Z.; Mijatovi, B.; Simi, A.i Radovi, Z. (2003), Regionalizacija Srbije, Centar za liberalno-
demokratske studije, Beograd.
Van Assche, J. and Reynaert, H. (2009) Harnessing knowledge through urban indicators: measuring
quality of life in flemish cities, Paper presented at City Futures in a Globalizing World : international
conference on Globalism and Urban Change, Madrid.
Vasiljevi, D. (2006), Mogui elementi za utvrivanje statusa grada kao oblika jedinice lokalne
samouprave, u: Damjanovi, D. i Milenkovi, D. (ur.), U susret novom statusu gradova u Srbiji- realnost
i potrebe, PALGO centar, Beograd.
Vasiljevi, D. (2012), Lokalni ekonomski razvoj - zato su jedne optine dobitnici, a druge gubitnici
tranzicije, Palgo centar, Beograd.
Vujoevi, M. et. al (2010), Postsocijalistika tranzicija u Srbiji i teritorijalni kapital Srbije: stanje, neki
budui izgledi i predvidljivi scenariji, posebna izdanja 62, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije,
Beograd.
Vujoevi, M. i Petovar, K. (2006), Javni interes i strategije aktera u urbanistikom i prostornom
planiranju, Sociologija, Vol. XLVIII, No 4.
Vujovi, S. (2004), Akteri urbanih promena u Srbiji, u: Anelka Mili (ur.), Drutvena transformacija i
strategije drutvenih grupa- svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma, ISI FF, Beograd.
Vukeli, J. i Petrovi, I. (2013), Socijalni kapital kao osnova kolektivnog delovanja, u: Petrovi, M. i
Vukeli, J. (pr.), Zatita ivotne sredine u Panevu i Boru: izazovi participativnog pristupa upravljanja
okruenjem, ISI FF, Beograd.
Wolfram, M. (2012), Deconstructing smart cities: an intertextual reading of concepts and practices for
integrated urban and ict development, in: Schrenk, M. et als. (eds.), Proceedings REAL CORP 2012
Tagungsband: Re-mixing the city towards sustainability and resilience?, preuzeto sa:
http://www.corp.at/archive/CORP2012_192.pdf
Woolcock, M. and Narayan, D. (2000), Social Capital: Implications for Development Theory, Research,
and Policy, The World Bank Research Observer, Vol. 5, No. 2, pp. 225-249.
Zakon o inovacionoj delatnosti, Slubeni glasnik RS, br. 110/2005 i 18/2010.
Zakon o regionalnom razvoju, Slubeni Glasnik RS, br. 51/2009 i 30/2010.
iki, M. i Mak, D. (2012), Analiza efekata razliitih institucionalnih oblika za sprovoenje nadlenosti
u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, Projekat Institucionalna podrka SKGO, Beograd.


40

DODATAK:
Tabela 4: Preliminarna lista indikatora (na nivou optine - 2011/2012. god.) koji e biti korieni
prilikom rangiranja gradova:
OBLAST
(DIMENZIJA)
KOJOJ
INDIKATOR
PRIPADA
Klasa
(faktor)
Indikator (i populacija koja
se posmatra na nivou grada)
Jedinica mere Izvor podataka u Srbiji i
nivo na kome se posmatra
indikator
STANOVNITVO
Migracije Doseljeni Broj (ukupno) RZS - Unutranje migracije,
optinski nivo
STANOVNITVO
Migracije Odseljeni Broj (ukupno) RZS - Unutranje migracije,
optinski nivo
STANOVNITVO
Vitalni
dogaaji
Stanovnitvo - broj stanovnika Broj (ukupno) RZS - Vitalna statistika,
optinski nivo
STANOVNITVO
Vitalni
dogaaji
Oekivano trajanje ivota pri
roenju
Prosek godina RZS - Vitalna statistika
STANOVNITVO
Vitalni
dogaaji
Stopa ivoroenih Stopa RZS - Vitalna statistika
STANOVNITVO
Vitalni
dogaaji
Stopa prirodnog prirataja Stopa RZS - Vitalna statistika
STANOVNITVO
Vitalni
dogaaji
Prirodni prirataj Broj RZS - Vitalna statistika
STANOVNITVO
Vitalni
dogaaji
Stopa smrtnosti odojadi
(Umrli na 1000 ivoroenih
ukupno)
Stopa RZS - Vitalna statistika
STANOVNITVO
Stanovnitvo Gustina naseljenosti Stanovnika po km2 RZS - Vitalna statistika
STANOVNITVO
Stanovnitvo Indeks starenja Indeks RZS - Vitalna statistika
STANOVNITVO
Stanovnitvo Prosena starost Godina RZS - Vitalna statistika
STANOVNITVO
Stanovnitvo Radni kontingent stanovnitva
(15-64 godina)
Broj RZS - Vitalna statistika
EKONOMIJA

Zaposlenost Zaposleni u odnosu na broj
stanovnika
Procenat RZS - Statistika zaposlenosti
i zarada
EKONOMIJA

Zaposlenost Prosene zarade bez poreza i
doprinosa
RSD RZS - Statistika zaposlenosti
i zarada
EKONOMIJA

Fleksibilnost
trita rada
Stopa nezaposlenosti Procenat SIEPA
41

EKONOMIJA

Nezaposleno
st
Registrovani nezaposleni na
1000 stanovnika
Broj na 1000 stanovnika Nacionalna sluba za
zapoljavanje
EKONOMIJA

Nezaposleno
st
Uee nezaposlenih po
starosnim grupama i polu u
ukupnom broju nezaposlenih
Procenat (15-29 god,
30-54 godina, 55 i vie
godina)
Nacionalna sluba za
zapoljavanje
EKONOMIJA

Privreda Aktivna privredna drutva Broj (ukupno) Agencija za privredne
registre - Registar privrednih
subjekata
EKONOMIJA

Privreda Aktivni preduzetnici Broj (ukupno) Agencija za privredne
registre - Registar privrednih
subjekata
EKONOMIJA

Privreda Novoosnovani preduzetnici Broj (ukupno) Agencija za privredne
registre - Registar privrednih
subjekata DevInfo
Ovo bi u Gifingerovoj emi
bilo najpriblinije Indikatoru
inovativnih aktivnosti
EKONOMIJA

Privreda Industrijske zone i njihova
opremljenost
Broj (ukupno) Inter i ARRA - Analiza
poslovne infrastrukture u RS
Ovo bi u Gifingerovoj emi
bilo najpriblinije Indikatoru
inovativnih aktivnosti
EKONOMIJA

Direktne
strane
investicije
Brownfield investicije Broj (ukupno) NALED
EKONOMIJA

Direktne
strane
investicije
Greenfield investicije Broj (ukupno) NALED
EKONOMIJA

Direktne
strane
investicije
Privatizacije Broj (ukupno) NALED
EKONOMIJA

Direktne
strane
investicije
Akvizicije Broj (ukupno) NALED
EKONOMIJA

Privreda Brisana/ugaena privredna
drutva
Broj (ukupno) Agencija za privredne
registre - Registar privrednih
subjekata
EKONOMIJA

Privreda Brisani/ugaeni preduzetnici Broj (ukupno) Agencija za privredne
registre - Registar privrednih
subjekata
EKONOMIJA

Privreda Podsticaji regionalnog razvoja RSD Agencija za privredne
registre - Registar mera i
podsticaja regionalnog
razvoja
KVALITET
IVOTA
Bezbedno
materinstvo
Obuhvat ena u toku prvog
trimestra trudnoe
savremenom zdravstvenom
zatitom
Procenat Institut za javno zdravlje
Srbije - rad zdravstvenih
ustanova
42

KVALITET
IVOTA
Bezbedno
materinstvo
Obuhvat trudnica patronanim
posetama
Broj Institut za javno zdravlje
Srbije - rad zdravstvenih
ustanova
KVALITET
IVOTA
Bezbedno
materinstvo
Stopa maloletnikih poroaja Stopa Institut za javno zdravlje
Srbije - baza poroaja
KVALITET
IVOTA
Zdravstvena
zatita
Broj lekara na 1000
stanovnika
Stopa Institut za javno zdravlje
Srbije - zdravstveni resursi i
RZS - Vitalna statistika
KVALITET
IVOTA
Zdravstvena
zatita
Broj lekara na 1000
stanovnika - zdravstvena
zatita dece
Stopa Institut za javno zdravlje
Srbije - zdravstveni resursi i
RZS - Vitalna statistika
KVALITET
IVOTA
Zdravstvena
zatita
Broj lekara na 1000
stanovnika - zdravstvena
zatita ena
Stopa Institut za javno zdravlje
Srbije - zdravstveni resursi i
RZS - Vitalna statistika
KVALITET
IVOTA
Zdravstvena
zatita
Broj lekara na 1000
stanovnika - zdravstvena
zatita odraslog stanovnitva
Stopa Institut za javno zdravlje
Srbije - zdravstveni resursi i
RZS - Vitalna statistika
KVALITET
IVOTA
Zdravstvena
zatita
Broj lekara na 1000
stanovnika - zdravstvena
zatita kolske dece i omladine
Stopa Institut za javno zdravlje
Srbije - zdravstveni resursi i
RZS - Vitalna statistika
KVALITET
IVOTA
Zdravstvena
zatita
Broj stomatologa na 1000
stanovnika - stomatoloka
zatita dece, kolske dece i
omladine
Stopa Institut za javno zdravlje
Srbije - zdravstveni resursi i
RZS - Vitalna statistika
KVALITET
IVOTA
Smrtnost
dece
Stopa perinatalne smrtnosti Stopa RZS - Vitalna statistika
KVALITET
IVOTA
Tuberkuloza Incidencija tuberkuloze Broj na 100,000
stanovnika
Institut za javno zdravlje
Srbije - epidemiologija i
RZS - Vitalna statistika
KVALITET
IVOTA
Osnovno
obrazovanje
Obuhvat dece osnovnim
obrazovanjem
Procenat RZS - Statistika obrazovanja
KVALITET
IVOTA
Osnovno
obrazovanje
Stopa zavravanja osnovne
kole
Procenat RZS - Statistika obrazovanja
KVALITET
IVOTA
Osnovno
obrazovanje
Stopa odustajanja od
kolovanja u osnovnom
obrazovanju
Stopa RZS - Statistika obrazovanja
KVALITET
IVOTA
Predkolsko
obrazovanje
Obuhvat dece pripremnim
predkolskim programom
Procenat RZS - Statistika obrazovanja
KVALITET
IVOTA
Predkolsko
obrazovanje
Obuhvat dece uzrasta 0-3
godine predkolskim
vaspitanjem i obrazovanjem
Procenat RZS - Statistika obrazovanja
43

KVALITET
IVOTA
Predkolsko
obrazovanje
Obuhvat dece uzrasta od 3
godine do polaska u PPP
predkolskim vaspitanjem i
obrazovanjem
Procenat RZS - Statistika obrazovanja
KVALITET
IVOTA
Predkolsko
obrazovanje
Predkolsko obrazovanje -
objekti
Broj RZS - Statistika obrazovanja
KVALITET
IVOTA
Predkolsko
obrazovanje
Predkolsko obrazovanje -
ustanove
Broj RZS - Statistika obrazovanja
KVALITET
IVOTA
Predkolsko
obrazovanje
Trokovi predkolskog
vaspitanja i obrazovanja
RSD RZS - Statistika obrazovanja
KVALITET
IVOTA
Srednje
obrazovanje
Obuhvat dece srednjim
obrazovanjem
Procenat RZS - Statistika obrazovanja
KVALITET
IVOTA
Srednje
obrazovanje
Srednje kole Broj RZS - Statistika obrazovanja
KVALITET
IVOTA
Srednje
obrazovanje
Stopa zavravanja srednje
kole
Procenat RZS - Statistika obrazovanja
KVALITET
IVOTA
Srednje
obrazovanje
Stopa odustajanja od
kolovanja u srednjem
obrazovanju
Stopa RZS - Statistika obrazovanja
KVALITET
IVOTA
Pismenost Uee nepismenih u
ukupnom stanovnitvu starosti
10 i vie godina
Procenat RZS - Popis stanovnitva
KVALITET
IVOTA
kolska
sprema
Stanovnitvo staro 15 i vie
godina prema kolskoj spremi
Broj (nepoznato,
nepotpuno, osnovno,
srednje, bez kolske
spreme, vie, visoko - u
svim kategorijama i za M i
za ).
RZS - Popis stanovnitva
KVALITET
IVOTA
Maloletni
uinioci
krivinih
dela
Maloletni uinioci krivinih
dela (14-17 godina) kojima su
izreene krivine sankcije,
prema mestu izvrenja
Broj RZS - Statistika pravosua
KVALITET
IVOTA
Punoletni
uinioci
krivinih
dela
Pravosnano osuena
punoletna lica za krau, prema
mestu izvrenja krivinog dela
Broj RZS - Statistika pravosua
KVALITET
IVOTA
Punoletni
uinioci
krivinih
dela
Pravosnano osuena
punoletna lica prema mestu
izvrenja
Broj ( 18-29 godina, 30 i
vie godina)
RZS - Statistika pravosua
KVALITET
IVOTA
Dostupnost Broj korisnika deijeg dodatka
(0-17 godina)
Broj Informacioni sistem
Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne
politike
44

KVALITET
IVOTA
Dostupnost Broj korisnika novane
socijalne pomoi
Broj Informacioni sistem
Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne
politike
KVALITET
IVOTA
Dostupnost Odnos izmeu broja
stanovnika u optini i strunih
radnika Centra za socijalni rad
Broj Republiki zavod za
socijalnu zatitu i RZS -
Vitalna statistika
KVALITET
IVOTA
Dostupnost Udeo korisnika deijeg
dodatka u populaciji dece u
optini
Procenat Informacioni sistem
Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne
politike i RZS - Vitalna
statistika
KVALITET
IVOTA
Dostupnost Udeo korisnika novane
socijalne pomoi u populaciji
optine
Procenat Informacioni sistem
Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne
politike i RZS - Vitalna
statistika
KVALITET
IVOTA
Dostupnost Udeo korisnika osnovnog
dodatka za negu i pomo u
populaciji optine
Procenat (ukupno 0-17
godina, ukupno 18-64
godina, ukupno 65+
godina)
Informacioni sistem
Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne
politike i RZS - Vitalna
statistika
KVALITET
IVOTA
Dostupnost Udeo korisnika socijalne
zatite u populaciji optine
Procenat Republiki zavod za
socijalnu zatitu i RZS -
Vitalna statistika
KVALITET
IVOTA
Dostupnost Udeo korisnika uveanog
deijeg dodatka u populaciji
dece u optini
Procenat Informacioni sistem
Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne
politike i RZS - Vitalna
statistika
KVALITET
IVOTA
Dostupnost Udeo korisnika uveanog
dodatka za negu i pomo u
populaciji optine
Procenat Informacioni sistem
Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne
politike i RZS - Vitalna
statistika
KVALITET
IVOTA
Dostupnost Udeo korisnika usluga
socijalne zatite (u nadlenosti
lokalne samouprave) upuenih
od strane CSR u odnosu na
ukupan broj stanovnika
optine
Procenat Republiki zavod za
socijalnu zatitu i RZS -
Vitalna statistika
KVALITET
IVOTA
Efikasnost Odnos izmeu broja korisnika
socijalne zatite i strunih
radnika Centra za socijalni rad
Broj Republiki zavod za
socijalnu zatitu
KVALITET
IVOTA
Zatita dece Broj dece rtava trgovine
ljudima
Broj Ukupno Republiki zavod za
socijalnu zatitu
45

KVALITET
IVOTA
Zatita dece Stopa dece u sukobu sa
zakonom
Na 1000 dece od 6-17
godina
Republiki zavod za
socijalnu zatitu i RZS -
Vitalna statistika
KVALITET
IVOTA
Nasilje u
porodici
Broj dece rtava porodinog
nasilja
Broj Republiki zavod za
socijalnu zatitu
KVALITET
IVOTA
Nasilje u
porodici
Broj ena rtava porodinog
nasilja
Broj Republiki zavod za
socijalnu zatitu
KVALITET
IVOTA
Nasilje u
porodici
Broj porodica u kojima je
evidentirano porodino nasilje
Broj Republiki zavod za
socijalnu zatitu
KVALITET
IVOTA
Zatita Broj rtava trgovine ljudima Broj Republiki zavod za
socijalnu zatitu
UPRAVLANJE

Usluge
smetaja -
socijalna
zatita
Broj korisnika dravnih
domova za smetaj starih,
starijih od 65 godina
Broj Informacioni sistem
Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne
politike
UPRAVLANJE

Usluge
smetaja -
socijalna
zatita
Stopa dece koja koriste usluge
smetaja
Broj na 1000 dece Informacioni sistem
Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne
politike i RZS - Vitalna
statistika
UPRAVLANJE

Usluge
smetaja -
socijalna
zatita
Stopa dece u rezidencijalnim
ustanovama
Broj na 1000 dece Informacioni sistem
Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne
politike i RZS - Vitalna
statistika
UPRAVLANJE

Usluge
smetaja -
socijalna
zatita
Stopa dece u hraniteljskim
porodicama
Broj na 1000 dece Informacioni sistem
Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne
politike i RZS - Vitalna
statistika
UPRAVLANJE

Usluge
smetaja -
socijalna
zatita
Udeo korisnika dravnih
domova za smetaj starih,
starijih od 65 godina u
ukupnom broju starijih od 65
godina u optini
Procenat Informacioni sistem
Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne
politike i RZS - Vitalna
statistika
UPRAVLANJE

Uee
graana u
upravljanju
Broj predstavnika grada po
stanovniku
Procenat (izraunat iz
odnosa broja stanovnika i
broja odbornika
grada/optine)
RZS - optinska statistika
UPRAVLANJE

Uee
graana u
upravljanju
Procenat izlaznosti glasaa na
izbore
Procenat RZS - izborna statistika
UPRAVLANJE

Javni
rashodi
Rashodi za zdravstvenu zatitu
korisnika budetskih sredstava
po stanovniku
RSD RZS - Nacionalni rauni
46

UPRAVLANJE

Javni
rashodi
Rashodi za obrazovanje
korisnika budetskih sredstava
po stanovniku
RSD RZS - Nacionalni rauni
UPRAVLANJE

Javni
rashodi
Rashodi za socijalnu zatitu
korisnika budetskih sredstava
po stanovniku
RSD RZS - Nacionalni rauni
UPRAVLANJE

Javni prihodi Prihodi i primanja budeta
lokalne samouprave po
stanovniku
RSD Ministarstvo finansija i
privrede - Uprava za trezor
UPRAVLANJE

Javni
rashodi
Rashodi i izdaci budeta
lokalne samouprave po
stanovniku
RSD Ministarstvo finansija i
privrede - Uprava za trezor
UPRAVLANJE

Javni
rashodi
Rashodi korisnika budetskih
sredstava po stanovniku
RSD RZS - Nacionalni rauni
UPRAVLANJE

Javni
rashodi
Uee rashoda za
zdravstvenu zatitu u ukupnim
rashodima korisnika
budetskih sredstava
Procenat RZS - Nacionalni rauni
UPRAVLANJE

Javni
rashodi
Uee rashoda za
obrazovanje u ukupnim
rashodima korisnika
budetskih sredstava
Procenat RZS - Nacionalni rauni
UPRAVLANJE

Javni
rashodi
Uee rashoda za socijalnu
zatitu u ukupnim rashodima
korisnika budetskih sredstava
Procenat RZS - Nacionalni rauni
INFORMISANJE,
KOMUNIKACIJE
I MOBILNOST

Telefonija Telefonske linije Broj na 100 stanovnika RZS - Saobraaj i
telekomunikacije
INFORMISANJE,
KOMUNIKACIJE
I MOBILNOST

Internet Kompjuterska pismenost Broj -
kompjuterski pismeno
stanovnitvo, mukarci
RZS - Kompjuterska
pismenost
INFORMISANJE,
KOMUNIKACIJE
I MOBILNOST

Internet Kompjuterska pismenost Broj -
kompjuterski pismeno
stanovnitvo, ene
RZS - Kompjuterska
pismenost
INFORMISANJE,
KOMUNIKACIJE
I MOBILNOST

Internet Kompjuterska pismenost Broj -
lica koja delimino
poznaju rad na raunaru,
ene
RZS - Kompjuterska
pismenost
INFORMISANJE,
KOMUNIKACIJE
I MOBILNOST

Internet Kompjuterska pismenost Broj -
lica koja delimino
poznaju rad na raunaru,
mukarci
RZS - Kompjuterska
pismenost
47

INFORMISANJE,
KOMUNIKACIJE
I MOBILNOST

Internet Kompjuterska pismenost Broj -
kompjuterski nepismena
lica, ene
RZS - Kompjuterska
pismenost
INFORMISANJE,
KOMUNIKACIJE
I MOBILNOST

Internet Kompjuterska pismenost Broj -
kompjuterski nepismena
lica, mukarci
RZS - Kompjuterska
pismenost
INFORMISANJE,
KOMUNIKACIJE
I MOBILNOST

Putevi Duina puteva Ukupno (km) RZS - Saobraaj i
telekomunikacije
INFORMISANJE,
KOMUNIKACIJE
I MOBILNOST

Putevi Duina puteva Savremeni kolovoz (km) RZS - Saobraaj i
telekomunikacije
INFORMISANJE,
KOMUNIKACIJE
I MOBILNOST

Saobraaj Broj registrovanih putnikih
automobila na 100 stanovnika
Broj (izveden indikator iz
ukupnog broja
registrovanih putnikih
automobila)
RZS - optinska statistika
INFORMISANJE,
KOMUNIKACIJE
I MOBILNOST

Saobraaj Broj registrovanih motocikala
na 100 stanovnika
Broj (izveden indikator iz
ukupnog broja
registrovanih motocikala)
RZS - optinska statistika
PRIRODNA
SREDINA

Zatita
ivotne
sredine
Domainstva prikljuena na
kanalizacionu mreu
Broj

RZS - Statistika ivotne
sredine
PRIRODNA
SREDINA

Zatita
ivotne
sredine
Domainstva prikljuena na
vodovodnu mreu
Broj

RZS - optinska statistika
PRIRODNA
SREDINA

Zatita
ivotne
sredine
Duina kanalizacione mree km RZS - Statistika ivotne
sredine
PRIRODNA
SREDINA

Zatita
ivotne
sredine
Isputene otpadne vode Ukupno (hiljade m) RZS - optinska statistika
PRIRODNA
SREDINA

Zatita
ivotne
sredine
Preiene otpadne vode Ukupno (hiljade m) RZS - optinska statistika
PRIRODNA
SREDINA

Zatita
ivotne
sredine
Zahvaena voda Ukupno (hiljade m) RZS - optinska statistika
PRIRODNA
SREDINA

Zatita
ivotne
sredine
Isporuena voda za pie Ukupno (hiljade m) RZS - optinska statistika
PRIRODNA
SREDINA

Prirodni
resursi
Proporcija teritorije pod
umom
Procenat RZS - Statistika umarstva
PRIRODNA
SREDINA

Prirodni
resursi
Teritorija pod umom ha RZS - Statistika umarstva
PRIRODNA
SREDINA

Snabdevanje
vodom
Duina vodovodne mree km RZS - Statistika ivotne
sredine
PRIRODNA
SREDINA

Stanovanje Broj naselja Broj RZS - Teritorijalni registar
PRIRODNA
SREDINA

Stanovanje Izgraeni stanovi na 1000
stanovnika
Broj RZS - Statistika
graevinarstva
48

PRIRODNA
SREDINA

Stanovanje Povrina km2 Republiki geodetski zavod
PRIRODNA
SREDINA

Zagaenje Umrli od bolesti sistema za
disanje
Broj RZS - optinska statistika